POJAM

Ugovorom o međunarodnom trgovinskom posredovanju se trgovinski posrednik, ili agent,

obavezuje da dovede u vezu strane koje žele da zaključe ugovor o nekom međunarodnom
trgovinskom poslu i da im pomogne u zaključivanju takvog posla uz ugovorenu naknadu
(proviziju).1
Posrednički posao sastoji se u tome što neko lice, koje se naziva posrednikom (mešetarem,
maklerom, senzalom), dovede u vezu dvije poslovne organizacije da bi one sklopile neki
pravni posao.2
Zahtevi za posredovanjem u međunarodnim trgovinskim poslovima proizlaze iz
karakteristika savremenog prometa roba, koji se odvija brzo, u što kraćim rokovima, uz
istovremeno nastojanje da se postignu najbolji ekonomski rezultati. To podrazumeva da, sa
jedne strane, raspoloživa roba što pre stigne do tržišta na kome za njom postoji potreba uz
najpovoljniju cenu prodaje, a sa druge strane, da tržište kome je takva roba neophodna što pre
pronađe robu koja mu je potrebna, takođe uz najpovoljniju moguću kupovnu cenu.... Umesto
da se lično upuštaju u obavljanje takvih složenih poslova, prodavac ili kupac će angažovati
posrednika, čije su prednosti u tim poslovima višestruke. Pre svega, po pravilu, to je lice ili
organizacija koja već postoji i deluje na tom tržištu i manje-više ga dobro poznaje. Nekim od
informacija koje su potrebne posrednik već raspolaže, a prikupljanje drugih, koje su
neophodne, njemu je lakše u poznatoj sredini. Uz sve to, troškovi angažovanja posrednika su
nesrazmerno niži u odnosu na troškove kojima bi bili izloženi prodavac ili kupac ako bi te
poslove obavljali sami.3

Ugvorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu sa

nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a
nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu ako taj ugovor bude zaključen.4

1
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007; str.118
2
https://www.scribd.com/doc/200558819/Poslovno-Pravo-2013 -Trifković · Simić · Trivun · Silajdžić ·
Mahmutćehajić Novalija ;POSLOVNO PRAVO-Ugovori, vrijednosni papiri i pravo konkurencije; Sarajevo,
2013. Str.167
3
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007; str.118

4
https://www.paragraf.ba/propisi/fbih/zakon-o-obligacionim-odnosima.html ZAKON O OBLIGACIONIM
ODNOSIMA ("Sl. list SFRJ", br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 - odluka USJ i 57/1989, "Sl. list RBiH", br.
2/1992, 13/1993 i 13/1994 i "Sl. novine FBiH", br. 29/2003 i 42/2011) čl. 813
KARAKTERISTIKE UGOVORA
Ugovor o međunarodnom posredovanju nije vezan posebnom formom i može se zaključiti
na bilo koji od poznatih načina: usmeno5, razmenom pismena, pismeni ugovor itd.
Ubrzavanje međunarodne trgovine dovelo je do toga da se danas poslovi zaključuju
korišćenjem tehničkih sredstava komunuikacija, pa i telefonom. Da bi se obezbedila
verodostojnost sporazumevanja, posrednici su dužni da vode evidenciju telefonskih
razgovora sa klijentima i ta evidencija se smatra dokaznim materijalom u slučaju sporova6
Ugovor o posredovanju je imenovani, dvostrano-obavezan, teretan, komutativan, neformalan,
(po pravilu, u praksi, ugovor po pristupu. Ugovor o posredovanju se zaključuje, najčešće, na
osnovu naloga koji nalogodavac upućuje posredničkoj organizaciji. Nalog za posredovanje je
u stvari ponuda za zaključenje ugovora o posredovanju. U vezi sa zaključenjem ovog
ugovora, u pravnoj literaturi se ističe da ugovor o posredovanju ne može da se zaključi i
ćutanjem posrednika povodom naloga nalogodavca - reč je o ponudi nalogodavca, a
posrednik nije u stanju opšte ponude već u stanju poziva na ponudu. S druge strane, ističe se
da posrednik primljeni nalog za posredovanje mora bez odlaganja, u jednom razumnom i
kratkom roku, da odbije ukoliko ne želi da ga ispuni, a u slučaju da nalog nije odbijen, smatra
se da je ugovor zaključen; u praksi se ugovor o posredovanju najčešće zaključuje ćutanjem
posrednika na nalog nalogodavca da izvrši određeno posredovanje7
BITNI ELEMENTI UGOVORA
Ličnost posrednika
Pošto je posredovanje, po svojoj pravnoj prirodi ugovor o na-logu, posrednik “je dužan
izvršiti nalog osobno” (čl. 753 ZOO). To znači da je ličnost posrednika, u principu, bitan
elemenat po-sla. Posrednik može povjeriti izvršenje naloga drugome samo ako mu je to
odobreno ili kada ga okolnosti tjeraju da tako postupi.
Pravila o odgovornosti nalogoprimca u slučaju davanja naloga na izvršenje trećem licu
znatno ublažavaju strogost odredbi po kojima je ličnost posrednika bitan elemenat posla (čl.

5
„Ugovor o posredovanju ne mora biti zaključen u pismenom obliku, a isti mogu zaključiti i fizička lica iako se
ne bave registrovanom privrednom delatnošću.“ Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 5081/03 od 02.10.2003.
godine. Preuzeto sa: www.sudskapraksa.com
6
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007 (11.4.2012). Str.119
7
http://vssp.edu.rs/wp-content/uploads/2017/03/SkriptaPoslovno-pravo-Privredno-pravo.pdf-Prof. dr Dragan
Vujisić POSLOVNO PRAVO - T R G O V I N S K O P R A V O -BANJA LUKA 2009. Str.94
753, st. 4 ZOO). Kada posredovanje ima karakter ugovora o djelu, tada posrednik ne mora
nalog izvršiti lično (čl. 610 ZOO). U tom slučaju ličnost posrednika ima obilježja nebitnog
elementa posla.8
Predmet ugovora
Karakteristična radnja i bitan elemenat ugovora je činidba nasto-janja posrednika da nađe i
dovede u vezu sa nalogodavcem oso-bu “koja bi sa njima pregovarala o sklapanju određenog
ugovora” (čl. 813 ZOO). Predmet ugovora je, dakle, pojedinačna faktička radnja dovođenja
potencijalnih partnera u vezu radi zaključiva-nja određenog ili određenih ugovora. Tu činidbu
posrednik vrši u svoje ime i za svoj račun. Pošto posrednikovo djelovanje ne mora da dovede
do rezultata, tj. do pregovora ili čak ugovora, jasno je da ugovorna obligacija glasi na rad, a
ne na rezultat.9
Trajno nastojanje da treća lica sa konkretnim nalogodavcem sklapaju ugovore nije predmet
ugovora o posredovanju, nego o trgovačkom zastupanju (agenciji). Predmet ugovora o
posredovanju je, dakle, jednokratna činidba. Ni ovlaštenje na zastupanje ne ulazi u sadržaj
ovoga posla. Posrednik vrši faktičke, a ne pravne radnje; on nastoji da stranke ostvare kontakt
radi zaključenja ugovora, ali ne daje izjave volje u ime i za račun svoga nalogo-davca. To
ovlaštenje nema ni u primanju ispunjenja ugovora koji je sklopljen njegovim djelovanjem (čl.
815 ZOO). Za djelovanje u svojstvu zastupnika, posrednik mora imati posebnu pismenu
punomoć. No, tada on izlazi iz okvira ovog posla i djeluje prema pravilima o punomoćstvu.

8
https://www.scribd.com/doc/200558819/Poslovno-Pravo-2013 -Trifković · Simić · Trivun · Silajdžić ·
Mahmutćehajić Novalija ;POSLOVNO PRAVO-Ugovori, vrijednosni papiri i pravo konkurencije; Sarajevo,
2013.Str.169
9
Ibid Str.169
Cijena
Cijena je naknada posrednika za izvršeni rad i za postignuti rezultat. U cijenu su uračunati
redovni troškovi posrednika, tako da ih može posebno zaračunati samo kada je to izričito
ugovoreno (čl. 824 ZOO). Cijena se odnosi jedino na usluge koje ulaze u pred-met ugovora.
Sporedne usluge, kao što su davanje obavještenja o tržištu, istraživanje tržišta itd. posebno se
naknađuju. Pravo na naknadu ima posrednik i kad to nije posebno ugovoreno.
Cijena se određuje najprije tarifom ili drugim opštim aktom posrednika. Ovo rješenje je
posljedica činjenice da, kao profesio-nalni vršilac usluga, posrednik najčešće radi na bazi
opštih uslova poslovanja. Drugi izvor prava za određivanje naknade je sam ugovor o
posredovanju. On će važiti kada opšti uslovi, tj. tarife ne postoje, kao i onda kada se posebnim
sporazumom oni mije-njaju. Kada cijena nije ni u jednoj varijanti određena ugovorom
primjenjuje se običajna cijena - ona koja se redovno naplaću-je u sjedištu posrednika u
vrijeme zaključenja posla za ugovore sličnih osobina. Izostane li i običaj, cijenu na zahtjev
jedne od stranaka određuje sud “prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi” (čl. 822
ZOO).
Ne bude li cijena isplaćena nakon sklapanja ugovora, nalogodavac može tražiti od suda da je
snizi, “ako nađe da je pretjerano visoka s obzirom na posrednikov trud i učinjenu uslugu” (čl.
822, st. 3 ZOO).10
OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Dovođenje u vezu zainteresovanih strana
Osnovna obaveza posrednika je da nastoji da nađe i da dovede u vezu s nalogodavcem
privrednu organizaciju koja bi s njego-vim nalogodavcem stupila u pregovore radi sklapanja
određenog ugovora. U tom cilju posrednik prikuplja podatke, korespondira i vrši različite
poslove koji prethode sklapanju ugovora. Komitent u nalogu obično daje posredniku podatke
o glavnim sastojcima ugovora kakav bi želio sklopiti. Posrednik je obavezan da nastoji da
nađe organizaciju koja će s njegovim komitentom sklopiti ugovor. Kad je nađe, uputiće je na
svoga nalogodavca radi zaključivanja ugovora, a nalogodavca će o tome obavezno obavijestiti
(čl. 818 ZOO). Posrednik obično i učestvuje u pregovorima. Može se posebno obavezati da
uče-stvuje u pregovorima i da nastoji da dođe do ugovora (čl. 818 ZOO). No, ako i pored sveg
nastojanja i potrebne brižljivosti ne uspije, ne odgovara za to. Nije posrednikova redovna
obaveza da primi ispunjenje ugovora koji je sklopio za svoga nalogodavca. Da bi mogao i to

10
https://www.scribd.com/doc/200558819/Poslovno-Pravo-2013 -Trifković · Simić · Trivun · Silajdžić ·
Mahmutćehajić Novalija ;POSLOVNO PRAVO-Ugovori, vrijednosni papiri i pravo konkurencije; Sarajevo,
2013. Str.170
uraditi za nalogodavca, mora biti posebno ovlašten. Tada djeluje kao punomoćnik (čl. 815
ZOO).11
Postupanje po nalogu
Posrednik poslove obavlja po nalozima klijenata i dužan je da odgovori na svaki njegov
zahtev u razumnom, što kraćem roku. U slučaju da propusti da izričito odbije nalog klijenta,
smatra se da je posrednik taj nalog prihvatio12.
Postupanje pažnjom dobrog privrednika – stručnjaka

Međunarodni posrednik je dužan da postupa kao dobar privrednik i da brižljivo i savesno

obavlja svoje poslove. Zbog toga, on odgovara za svoje poslove komintentu i može biti
odgovoran za nastalu štetu ako nije delovao na taj način. U obavljanju poslova, posrednik
mora da svog klijenta upoznaje sa objektivnim činjenicama i ne sme da bude pristrasan u
odnosu na moguće ugovorne strane svog klijenta. Posrednik ne sme da prihvati nagradu, ili
obećanje nagrade, od bilo koje ugovorne strane da bi bolje zastupao njene interese u odnosu
na drugu stranu. Povreda ovog principa, nepristrasnosti, jeste osnov za naknadu štete, a u
takvim slučajevima posredniku se može izreći i visoka novčana kazna. Da bi se obezbedila
nepristrasnost, posredniku je zabranjeno da na bilo koji način neposredno učestvuje u
trgovinskim poslovima za svoj, ili za račun drugog kao trgovinski zastupnik ili komisionar.13

Dužnost čuvanja poslovne tajne

Posrednik je dužan da kao poslovnu tajnu čuva one podatke koje je saznao prilikom
posredovanja u zaključenju određenog ugovora. On ne sme, bez dozvo le nalogodavca,
obaveštavati druga lica o sadržini naloga koje mu je dao nalogodavac, o toku pregovora, o
uslovima zaključenog ugovora (ova obaveza se ne odnosi prema licima sa kojima posrednik
nastoji da dovede u vezu nalogodavca). Takođe, posrednik ne sme ni svog nalogodavca iz
jednog ugovora o posredovanju da obavesti o istim činjenicama iz ugovora o posredovanju sa
drugim nalogodavcima, bez njihove dozvole. Obaveza posrednika na čuvanje poslovne tajne
traje ne samo dok postupa po nalogu nego i kad ugovor o posredovanju bude izvršen.14
Posrednički dnevnik
11
Ibid. Str.170-171
12
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007 (11.4.2012). Str.120

13
Ibid
14
http://vssp.edu.rs/wp-content/uploads/2017/03/SkriptaPoslovno-pravo-Privredno-pravo.pdf-Prof. dr Dragan
Vujisić POSLOVNO PRAVO - T R G O V I N S K O P R A V O -BANJA LUKA 2009. Str.95-96
Posrednik ima obavezu da sačini pismeni dokaz o zaključenom trgovinskom poslu. Ova
obaveza podrazumeva i vođenje posebnog posredničkog (mešetarskog) dnevnika, koji
overava nadležni organ u sedištu posrednika. U ovaj dnevnik se upisuju svi poslovi koji su
zaključeni uz posredovanje i to hronološkim redom; zbog toga posrednik na kraju radnog
dana zaključuje dnevnik i overava ga svojim potpisom. Posrednik je dužan da, na zahtev
klijenta, dostavi i izvode iz dnevnika, koji mogu da služe ugovornim stranama kao dokaz o
zaključenom ugovoru.
Posrednik ima obavezu da čuva dokumente, uzorke, modele koji su koristili u postupku
posredovanja, sve dok sve ugovorne strane ne ispune ugovor ili dok ga te strane ne oslobode
te obaveze.
Na osnovu podataka iz mešetarskog dnevnika, posrednik izrađuje zaključnicu, kao dokaz o
zaključenom poslu. Zaključnica sadrži podatke o zaključenom poslu i bitnim uslovima pod
kojima je posao zaključen.15

Obaveza nalogodavca
Plaćanje provizije
Osnovna obaveza nalogodavca je da plati naknadu za izvršenu posredničku uslugu. Posrednik
ima pravo na naknadu (proviziju) i kad ona nije ugovorena. Visina naknade određuje se
ugovorom, tarifom posrednika, ili kojim drugim opštimaktom. Međutim, ako visina naknade
nije određena ni tarifom ili kojim drugim opštim aktom, ni ugovorom, a ni običajem, odrediće
je sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Naknada mora biti razumna i u srazmeri
sa uslugama koje posrednik pruža. Ako je ugovorena naknada nesrazmerno visoka prema
posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti (sniženje
ugovorene naknade ne može se tražiti ako je isplaćena posredniku posle zaključenja ugovora
za koji je on posredovao). Posrednik stiče pravo na naknadu u času zaključenja ugovora za
koji je posredovao, ako nije drukčije ugovoreno (npr. čim dovede ugovorne strane u vezu, ili
kad one izvrše zaključeni ugovor; ugovorom o posredovanju može biti predviđeno i da
posrednik ima pravo na određenu naknadu i za slučaj da njegovo nastojanje da se ugovor
zaključi ostane bez rezultata, takođe, ugovorom može biti predviđeno pravo posrednika na
odgovarajuću naknadu i za slučaj opoziva naloga za posredovanje, posrednik ima pravo na
ugovorenu naknadu i u slučaju ako ugovorne strane docnije odustanu od zaključenog ugovora,
kao i u slučaju posredovanja kod verižne trgovine ako nije znao niti je mogao znati da se vrši
15
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007 (11.4.2012). Str.120
verižna trgovina). Ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, posrednik stiče pravo na
naknadu tek kad se uslov ostvari, a kad je ugovor zaključen pod raskidnim uslovom,
ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu. U slučaju nevažnosti
ugovora zaključenog posredovanjem, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok
nevažnosti nije bio poznat. Naknadu posredniku plaća nalogodavac tj. lice sa kojim je
zaključio ugovor o posredovanju i prema čijem nalogu je radio. Međutim, ako je posrednik
dobio nalog za posredovanje od obeju strana može zahtevati od svake strane samo polovinu
posredničke naknade (ni u kom slučaju posrednik ne bi mogao da naplati puni iznos provizije
za isti posao od obe ugovorne strane; isto važi i za naknadu tzv. vanrednih troškova). Za
poslovnu praksu značajno je pitanje da li posrednik stiče pravo na proviziju kad nalogodavac i
lice sa kojim je posrednik doveo nalogodavca u vezu zaključe neki drugi ili drugačiji ugovor,
a ne onaj ili onakav kakav je bio određen u nalogu za posredovanje. U pravnoj literaturi se
ističe da pravo posrednika na naknadu zavisi od toga da li bi taj drugi ugovor bio zaključen ili
ne da posrednik nije doveo u vezu nalogodavca i to drugo lice; pa ako taj drugi ugovor ne bi
bio zaključen da posrednik nije doveo u vezu nalogodavca i to lice, posredniku treba priznati
pravo na proviziju. Takođe, i pitanje da li posrednik ima pravo na naknadu za poslove koje će
u buduće, u određenom primerenom roku (ne i za poslove koji bi se zaključivali unedogled),
nakon prestanaka ugovora o posredovanju, zaključivati nalogodavac sa trećim licem sa kojim
ga je posrednik doveo u vezu. Prema shvatanju sudske prakse i pravne doktrine, kod ugovora
o posredovanju nije zabranjeno ugovaranje naknade za ove tzv. indirektne poslove. U
posredničku naknadu uključeni su troškovi koje posrednik ima u vezi sa izvršavanjem svojih
obaveza iz ugovora o posredovanju (troškovi dovođenja u vezi nalogodavca i trećeg lica; npr,
PTT troškovi, gorivo, i sl.); to su tzv. redovni troškovi. Izuzetno, međutim, posrednik ima
pravo na naknadu troškova učinjenih u izvršavanju naloga, ako je to ugovoreno (nužni i
korisni troškovi za nalogodavca; tzv. vanredni troškovi). Posrednik ima pravo na njih i u
slučaju kad ugovor sa trećim licem nije zaključen. Prema ZOO, posrednik koji protivno
ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na
posredničku naknadu i na naknadu troškova.16
Naknada troškova
Komitent je dužan naknaditi posredniku izuzetne troškove, ako ih je morao učiniti radi
uspješnog okončanja posredničke uloge. Normalni, uobičajeni troškovi pokriveni su
provizijom. Na nakna-du redovnih troškova učinjenih u izvršenju naloga posrednik ima pravo

16
http://vssp.edu.rs/wp-content/uploads/2017/03/SkriptaPoslovno-pravo-Privredno-pravo.pdf-Prof. dr Dragan
Vujisić POSLOVNO PRAVO - T R G O V I N S K O P R A V O -BANJA LUKA 2009. Str.97-99
samo ako je tako ugovorio. Bude li ugovorom priznato posredniku pravo na naknadu
troškova, oni mu pripadaju i kad, bez njegove krivice, nije došlo do zaključenja ugovora
između partnera koje je doveo u vezu.17
Trpljenje posrednikovih prava zaloge, pridržaja i prvenstva naplate
Obezbjeđenju posrednikovih potraživanja prema komitentu služe njegova prava zaloge,
pridržaja i prvenstvene naplate. Ona služe ne samo naplati komitentovih obaveza nego i
vršenju zakonitog pritiska na komitenta da udovolji svojim obavezama plaćanja. Pravni režim
ovih obaveza komitenta podvrgnut je opštim pravi-lima obligacionog prava. Njihova rješenja
ista su kao i u ugovoru o komisionu.18

ODGOVORNOST POSREDNIKA
Administrativna i kazneno-pravna odgovornost posrednika odre-đene su opštim propisima.
One se posebno konkretizuju za pro-puste u vođenju posredničke knjige.

Imovinsko-pravna odgovornost se, u principu, ravna prema op-štim pravilima obligacionog

prava. A to znači da je odgovornost zasnovana na propuštanju dužne pažnje posrednika
(subjektivna odgovornost), dok se pravila o popravljanju štete ravnaju prema rješenjima iz
oblasti ugovorne odgovornosti. Supsidijarno važe i pravila o odgovornosti nalogoprimca (čl.
756 i 757 ZOO). Neki posebni slučajevi imovinske odgovornosti, ipak, postoje. Oni su
regulisani u članu 820 ZOO. Posrednik, najprije odgovara za štete koje je komitent pretrpio
zato što je doveden u vezu sa poslovno-nesposobnim licem, ukoliko je za to posrednik znao ili
morao znati. Isključivanje ultra vires teorije iz našeg prava znatno ublažava strogost ove
odredbe. Nadalje, odgovornost postoji kada posrednik poveže komitenta sa osobom “za koju
je znao ili morao znati da neće moći izvršiti obavezu iz ugovora”. I na-pokon, posrednik
odgovara i za nepoštovanje obaveze čuvanja poslovne tajne19
Posrednika ne odgovara ako postupajući sa pažnjom dobrog privrednika, ne dovede svog
nalogodavca u vezu sa nijednim licem ili ako nijedno od lica koje je doveo u vezu sa
nalogodavcem ne zaključi ugovor sa nalogodavcem; takođe, ako u posredovanju u
pregovorima i nastojanju da dođe do zaključenja ugovora i pored potrebne brižljivosti ne uspe

17
https://www.scribd.com/doc/200558819/Poslovno-Pravo-2013 -Trifković · Simić · Trivun · Silajdžić ·
Mahmutćehajić Novalija ;POSLOVNO PRAVO-Ugovori, vrijednosni papiri i pravo konkurencije; Sarajevo,
2013. Str.176

18
Ibid
19
Ibid str.177
u tom svom nastojanju; dalje, posrednik ne odgovara za izvrešenje obaveza lica iz ugovora
zaključenog njegovim posredovanjem već samo za savesno izvršenje svog posla, osim ako je
takva odgovornost izričito ugovorena20

ODGOVORNOST Nalogodavca
Nalogodavac može da opozove nalog za posredovanje kad kod hoće (osim ako se toga prava
nije ugovorom odrekao); takođe nije dužan da pristupi pregovorima za zaključenje ugovora sa
licem koje je posrednik pronašao; dalje, nije dužan da zaključi ugovor sa trećim licem pod
uslovima koje je saopštio posredniku (i koje je posrednik preneo trećem licu). U svim ovim
slučajevima, nalogodavac odgovara posredniku za štetu, ako je postupao nesavesno.21

20
http://vssp.edu.rs/wp-content/uploads/2017/03/SkriptaPoslovno-pravo-Privredno-pravo.pdf-Prof. dr Dragan
Vujisić POSLOVNO PRAVO - T R G O V I N S K O P R A V O -BANJA LUKA 2009. Str.97
21
Ibid. Str. 99
VRSTE TRGOVINSKOG POSREDOVANJA
S obzirom na način na koji se obavljaju poslovi trgovinskog posredovanja, mogu se
razlikovati obični i berzanski posrednici.
Obični posrednici su lica ili organizacije koji se angažuju od posla do posla i koje angažuju
prodavci ili kupci zainteresovani za obavljanje trgovinskih poslova. Oni obavljaju poslove po
ugovorima i samo za one koji su ih angažovali.

Berzanski posrednici su lica koja posebno izaberu berze da vrše poslove berzanskih
posrednika. Berzanski posrednik ne može da se bavi bilo kakvim drugim trgovinskim
poslovima, osim poslova berzanskog posredovanja, ali je njihov položaj garantovan i
povlašćen u svim poslovima posredovanja na berzi, jer se tim poslovima ne mogu baviti drugi
posrednici osim berzanskih posrednika.
U praksi, za poslove berzanskog posredovanja se organizuju posebna preduzeća koja
obavljaju poslove na berzi za više komintenata, koji mogu biti iz različitih država, a u
savremenim uslovima takva preduzeća obavljaju poslove i za komintente sa više kontinenata.
U širem smislu, i same berze su određena vrsta posrednika, odnosno organizovanog tržišta na
kome se odvija promet masovnih roba ili trgovina deviznih sredstava i hartija od vrednosti.
Berze obavljaju krupne poslove i na neki način obezbeđuju i pravnu sigurnost subjekata koji
trguju preko berze, jer obično posluju na osnovu posebnih berzanskih uzansi, koje
predstavljaju pravila ponašanja svih učesnika na berzi, što je posebno značajno kad dođe do
sporova u vezi sa zaključenim poslovima.

Na berzama se trgovina obavlja, u načelu, na dva osnovna načina: kupovinom i prodajom

robe odmah ili terminskom kupovinom i prodajom. Kod kupovine i prodaje odmah, roba se
isporučuje neposredno po zaključenju posla, a kod terminske kupovine i prodaje isporuka
robe je odložena i rok za isporuku se određuje u vremenskim terminima (mesec, dva, tri, više
dana). Imajući u vidu da se na berzama prodaje roba u velikim količinama, uobičajeno je da
se količine utvrđuju u zaokruženim veličinama-„lotovima”.
Produktne berze su one koje se bave kupovinom i prodajom roba i razlikuju se prema vrstama
roba koje se prodaju: berze za poljoprivredne proizvode, za obojene metale, za drvo itd.
Poslovi na berzi se, obično, obavljaju na posebnim berzanskim sastancima, na kojima se
obavlja javno nadmetanje (licitacija) za prodaju i kupovinu određene robe. Takvi sastanci su
javni i mogu da im prisustvuju svi zaiteresovani koji za pristup plaćaju određenu ulaznicu,
osim stalnih članova berze, koji ne plaćaju ulaznice, ali plaćaju redovne godišnje članarine.
Cena koja se postigne na licitaciji predstavlja berzansku cenu po kojoj zainteresovane strane
zaključuju ugovore (zaključnice) između učesnika. Zaključnice sastavljaju ovlašćena lica
berze, a ugovorne strane ih potpisuju. Pored toga, berze izdaju i zvanične biltene u kojima se
navode podaci o kotiranju proizvoda, koji su predmet trgovine i te berzanske kotacije se, u
načelu, odnose na dnevno kretanje na berzi.

Efektne berze su one na kojima se odvija prodaja i kupovina novca i hartija od vrednosti i o
njima
će biti više reči kad se budu razmatrala pitanja plaćanja.

Berze naplaćuju proviziju (kurtažu) za usluge koje pružaju svojim klijentima. Te provizije
nisu nominalno velike, jer se izražavaju u promilima u odnosu na vrednosti zaključenih
poslova, ali mogu predstavljati značajna sredstva obzirom na obim poslovanja.22

Poslove međunarodnog trgovinskog posredovanja možemo svrstati u tri grupe:

1) Obavljanje u ime i za račun firme poslova koji prethode zaključivanju
ugovora, kao što su prikupljanje podataka o stanju na tržištu, ispitivanje ponude i tražnje i
kretanja cena i sl;
2) Dovođenje u vezu inostrane firme sa domaćom privrednom organizacijom radi
zaključenja međunarodnog ugovora, pri čemu posrednik ne zastupa ni jednustranu, niti
zaključuje ugovore; i
3) Poslovi koji se odnose na izvršenje ugovora, dakle poslovi oko posredovanja,
rezervisanja transportnih sredstava, carinjenja i sl., s tim što posrednik nije dužan da
vodiračuna o tome da li ugovorne strane ispunjavaju svoje obaveze.23

22
https://www.scribd.com/doc/121448960/Medjunarodno-privredno-pravo- Prof. dr Miodrag Starčević;
MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO; Beograd, 2007 (11.4.2012). Str.118-119
23
http://www.apeiron-uni.eu/lycboardclient/Detail.aspx?DocumentID=6650 - Vladimir Čolović
MEĐUNARODNO POSLOVNO PRAVO Skripta; str. 103-104