Kundačina, M.; Banđur, V. (2007). Akademsko pisanje.

Užice: Učiteljski fakultet.

1. Приступ научним информацијама
Носиоци информација
Носиоци информација су документи. Документи су најмањи, основни ентитети
библиографског универзума.
Информације могу бити забележене на различитим медијима (физичким
облицима): хартија (штамапани материјали- књиге, цртежи, написи, рукописи,
фотографије, илустрације, мапе), филмске траке, видео и носачи звука, микрофилмови,
картице, магнетне траке.
Носиоци научних информација се могу сврстати у две групе: штампани документи
(монографске и периодичне публикације) и електронски медији (CD-ROM и DVD-ROM и
интернет).
При избору информација потребно је извршити процену њихове подобности.
Имамо четири основна принципа, које трба уважавати при избору материјала који лужи
као извор информисања у изради научног дела. То су: релевнатност (материјал везан за
тему истраживања), ажурираност, поузданост, доступност.
Примарне публикације
Примарне публикације садрже информације из прве руке, тј. радове у облику у
коме су их аутори написали. У ову категорију публикација спадају: монографије, студије,
чланци у часописима, извештаји о истраживањима.
Појављују се као:
1) оригинални објављени
2) оригинални необјављени радови (извештаји, реферати, саопштења, докотрске
дисертације, магистарске тезе..)
Секундарне публикације
Има их у три облика: референтна литература (енциклопедије, речници...),
референтни часописи (часиписи резимеа, индексни часописи, апстрактни часописи...),
библиографије.

1
 Библиографије
Библиографија представља попис извора научних информација. Настају као
резултат рада аутора, кроз етапе истраживања, пописивања, описивања и разврставања
библиографских јединица по утврђеним принципима.
Структурални елементи библиографије су библиографске јединице који се односе
на објављене самосталне публикације или њихове саставне делове: студије, књиге, чланке,
расправе, приказе, белешке...
Библиографске јединице ређају се алфабетским редом, по презименима аутора.
Библиографску јединицу чине елементи (име аутора, година издања, назив дела, место
издавача и странице).
Библиографију чине, библиографске јединице које се односе на неку тематску
област, за које је аутор сазнао да постоје и евидентирао их и сврстао по абецедном реду, а
које могу бити у функцији израде рада.
Литературу чине само оне библиографске јединице које је аутор користио у
изради диплимског рада и сврстао по абецедном реду.
Референце библиграфске јединице поређане редоследом како су се појављивале у
тексту.
Тематска библиографија је селективна библиографија за одређено научно подручје
или тему у одређеном времеском периоду. Објављују се као посебно издање или као
прилог у научним часописима.
Радна библиографија представља списак референци јединица, које је аутор
саставио при изради научног пројекта или пре и у току писања научног рада. Реч је о
тематској библиографији у којој се радови односе на одређени проблем проучавања и
истраживања. Представља оријентациони списак библиографских јединица које
истраживач треба да користи приликом истраживања, у току истраживања, приликом
писања извештаја истраживања. Прилажесе уз пројекат докторске дисертације.
Класифокација подручја науке
Овом класификацијом утврђују се:
1) научна подручја (опште)
2) научна поља (посебна)
3) научне гране (појединачно).

2
Ознака за друштвене наке је 500.
Униврзална децимална класификација УДК је хијерархијски нумерички систем
арапских бројева, у обку децимала, по коме се систематизују и сређују различити извори.
Пример: УДК 371.11
Број 3 је ознака за друштвене науке, број 37 је ознака за васпитање, наставу, а број 371 је
ознака за организација васпитања, образовања и школства, а ознака 11 је сегмент у
организацији васпитања и образовања.
Претраживачи
Претраживачи су посебно конципирани сајтови који функционису као програми.
Омогућују да се на вебу пронађу странице и добију информације...
Врсте претраживача: општи (помоћу кључнх речи), метапретраживачи, предметни
каталози, предметни водичи и специјализоване базе података.
Метапретраживачи
Омогућују сисмултано постављање упута многим појединачним претраживачима.
То уначи да су метапретраживачи алати посредници, који претражују неколико
претраживачких алата истовремено.
Предметни каталози
Представљају сајтове које уређују уредници за поједина подручја по
хијерархијским организованим предметним одредницама.

ИСИ – Институт за научне информације

СЦИ- списак научних навода је цитатни индекс ИСИ-јевих база података у веб
верзији. СЦИ омогућује: проналажење релевантних чланака и места у публикацијама на
којима се може пронаћи дело неког аутора или информација о неком проблему. Пружа
приступ текућим и ретроспективним библиографијама, омогућује праћење стваралаштва
појединих аутора, мерење учесталости и утицаја цитираних научних публикација,
одређивање међусобног цитирања.
ССЦИ- индекс цитата у друштвеним наукама је ИСИ-јева мултидисциплинарна
база података која обухвата часописе из обласи друштвених наука. Састоји се од: индекса
пермутација (наводи радове по кључним речима) индексе извора (наводи чланке сложене
по аутору) и индекса цитата.

3
 Приступ информацијама у библиотекама
Библиотечки каталози
Каталози чине прегледи научних збирки, књига у јавним библиотекама. Каталошка
одредница носи податке као и библиографска јединица који се уносе и у коначну
библиографију, али и друге, као што је сигнетура под којом се налази консултовано дело у
одређеној библиотеци и нвентарни број. Подаци о књизи обухватају: презиме и име
аутора, годину издања, наслов рада, место издања, назив издавача, додатне податке, редни
број издања, врсту издања, број страница, писмо, број прилога.
Библиотечки фондови садрже научне, стручне и културне вредности (уџбенике,
литературу...).

Електронски приступ информацијама у библиотекама

COBISS је формиран од електронских каталога Народне библиотеке Србије,
Библиотеке Матице српске… Приликом претраживања база податаа доступних преко
COBISS-а може се бирати на три начина претраживања:
1) основно претраживање (аутор, наслов, година издања, кључне речи, издавач,
језик, врста грађе, писмо).
2) изборно претраживање
3) комадно претраживање али поред ове три врсте имамо и упит и претраживање у
оквиру временског интервала (2004:2006)

Приступ часописима и базама података преко KoBSON сервиса

KoBSON укључује 150 библиотека у Србији. KoBSON листа представља списак
свих часописа који су на неки начин доступни у библиотекама било електронски, било у
папирној форми и то за све године од 1984, укључујући и наслове часописа који излазе у
Србији и имају електронску форму. Приступ KoBSON сервисима преко рачунара ван
Академсе мреже могућ је уз регистрацију, односно лиценцу коју имају право да добију
запслени у институцијама цији је оснивач Србија и то бесплатно.

4
 2. Научна и стручна дела
Појами подела
Научни радови су једнолично именовани индивидуални или тимски производи
научног стваралаштва, резултати оригиналног проучавања и истраживања, који се
саопштавају на научним скуповима или објављују у научним публикацијама.
Радови који не садрже нова или оригинална научна проучавања и научне резултате
него обрађују већ познате чињенице и односе сматрају се стручним радовима.
Основна подела научних и стручних радова је на примарне и секундарне. У
примарне радове спадају: монографије, чланци, и истраживачки извештаји у којима се
саопштавају резултати сопствених проучавања и истраживања. Секундарни радови
приказују, сумирају и нетрпретирају резултате објављених истраживања других аутора.

Научна дела
Научни радови садрже информације и чењенице које академској заједници нису
познате, систематизовано и научно проверено ново сазнање, резултате научног
истраживања, нова решења, нове методе и технике за приступ одређеним проблемима од
значаја за одређену област, претпоставке за дефинисање торијских модела или потврду
истих.
Према нивоу научног сазнња, научни радови се деле у две групе:
1) дескриптивни чији је научни циљ опис и класификација
2) експликативни чији је научни циљ објашњење и предвиђање

Научна монографија
Представља исцрпно, систематично и детаљно научно дело већег обима, у коме се
целовито расправља по одговарајућим методолошким поступцима о једном ужем или
ширем научном проблему или питању. Објављује се у форми књиге, обима 50 и више
страница. Главни део монографије се структурира из више целина. Као посебне целине
монографија има прелиминарни део (ISBN, импресум, насловна страница, посвета, мото,
садржај, списак илустрација, списак табела, предговор, захвалност, списак скраћеница,
апстракт) и референтни део (прилози, подбелешке и напимене, списак литературе, индекс
имена и појмова и колофон).

5
 Монографију рецензира рецензентска комисија од три члана из научне области
којој припада монографија, од којих двоје требају да су изван установе.

Научна студија
Научна студија је дело у коме се целовито обрађује једна научна тема, односно
проблем. Предмет научне студије може бити сваки значајнији проблем. Под
монографском студијом се подразумева научни рад објављен у часопису или зборнику
радова.

Научни чланак
Научни чланак је најчешћи резултат научне делатности појединца или групе,
написан на научним чињеницама и оригиналним резултатима истраживања и посвећен
понавању и разумевању неког аспекта ужег научног питања, проблема и први пут
објављен.
Научни чланци могу се разврстати на:
1) оригиналне научне чланце
2) претходна саопштења
3) прегледне чланке
4) излагања на научном скупу
Оригинални научни чланак је примарни извор научних информација који
представља необјављене резултате оригиналног научног истраживања, са доптиносом
науци.
Претходно саопштење је прво кратко обавештење које приказује научна сазнања,
односно резултате одређеног дела ширег научног истраживања, један или више научних
података, научних информација које представљају допринос научном третману одређене
материје.
Прегледни члана је научни рад који даје преглед садржи изворни, сажети и
критички приказ основнох поставки једног научног подручја или научне области
проблема, или преглед више претходнх истраживања, у којима аутор може и сам да
учествује и који припада том научном подручју, али већ публикованих.

6
 Извештај научног истраживања
Научни извештај је назив прве верзије текста о научном истраживању, односно
завршни документ реализованог пројекта истраживања. Извештај истраживања је модел
информативног научног рада. Извештај о научном проучавању и истраживању износи се у
писаној форми. Читаоцима извештаја требало би да будејасан предмет, затим циљ и
задаци, хипотезе и варијабле, значај и потреба обављеног проучавања и истраживања.

Докторска дисертација
Докторска дисертација је завршни рад докторанта, који се сматра академским и
научним радом. Представља оригинлно и самостално научно остварење, које се израђује и
брани на карају докторских студија и којим се стиче степен доктора наука. Научни циљ
докторске дисртације се проширује на ниво открића, објашњења па и предвиђања.
Уз пријаву докторске дисертације израђује се пројекат истраживања који треба да
садржи: тему, теоријски приступ проблему, циљ истраживања, радне хипотезе, опис
научних метода, начин избора, величину узорка, програм истраживања, радну
библиографију и предлог ментора.
Стручни радови
У стручне радове се сврставају: стручне монографије, стручни чланци, стручни
прикази, стручни елаборати, стручни извештаји ирецензије, уџбеници и приручници,
лексикографска дела.
Завршни рад на основним студијама
Је рад у коме студент, након извршених обавеза прописаних планом и програмом
студија обрађује одређену стручну тему, уз примену одговарајућех методолошких
подтупака којима доказује способност решавња проблема, донекле оригиналним
поступком. Завршни рад на основним студијама је интердисциплинаран. Има основне
карактеристике оперативног истраживања, усмереног на решавање појединих практичних
образовно-васпитних проблема.

Завршни рад на мастр студијама

Самостално писан, који има обележја стучног рада са елементима научне
методологије, којим се унапређују стручна знања одкривају савршенији поступци у

7
обављању струке и санавању стварности. Циљ мастр рада може бити на нивоу
дескрипције, класификације, објашњавања, систематизације. Рад представља својеврстан
извештај о обављеном истраживању. Најчешће се ради о емпиријском истраживању.
Припрема се кроз израду семинарских радова. Оби износи од 100 страница текста са
проредом. Студент у мастер раду треба да покаже: оспособљеност за проналажење
научних извора, познавање извора који се односе на његову тему, теоријско знање и
осетљивост за проблеме струке, оспособљеност за коришћење методологије научног
истраживања у њиховом решавању.

Излагања на научним скуповима

Излагања резултата истраживања на научним скуповима могу се реализовати у
облику:
1) усменог излагања (саопштења)
2) постера
3) симпозијума
4) остале врсте излагања (предавање, рефертом (предавања на семинарима или
излагања на свечаностима) и реферат)
Саопштења- на научним скуповима је врста излагањакојим се на конгресу,
симпозијуму, први пут саопштавају информације о резултатима истраживања и то кратко,
са довољно појединости и систематичности.
Уводни реферат је врста писаног научног рада у коме се одређеном аудиторијуму,
саопштавају информације и резултати истраживања о феноменима који су предмет скупа.
Кореферат је саставни део теме уводног реферата. Циљ му је давање информација о
феноменим захваћеним главним уводним рефератом.
Експозе је врста рада у коме се усмено, уз коришћење техничких средстава на
научном скупу представља неки научни проблем. Треба да је усмерен на образложење
закључака, изведених комплетним проучавањем истраживачког проблема.
Постер је облик представљања идеја, пројеката, програма, научних достигнућа и
резултата истраживања на научним скуповима, у сажетом облику на паноу или као
мултимедијална презентација ради дискусије са колегама. Назива се и плакат. Структура
постера је таква да одржава суштину резултата истраживања.

8
 Симпозијум је начин презентације резултата научних истраживања на научном
скупу у оквиру ужег проблема. Симпозијум договара група научника на одређену тему
пре одржавања њаучног скупа. Рад симпозијума се ограничава на један сат.

3. Структура научног дела

Свако научно дело има следеће делове: наслов, предговор, увод, разраду проблема,
закључак, библиографију, резиме, додатак, садржај. Међутим поред ових делова могу се
наћи и: мото, посвета, попис табела и илустрација, индекс имена и појмова.

Уводни делови научног дела

У уводном делу научне монографије налазе се: подаци о аутору, наслов дела, мото,
захвалност, посвета, предговор, садржај, резиме, кључне речи и увод.
У уводном делу научног чланка налазе се: подаци о аутору, наслов дела, мото,
резиме, кључне речи и увод.
Подаци о аутору
Име и презиме аутора је обавезан елемент, аутор дела је једна особа или више
особа. Испред имена и презимена на насловној корици, на омоту и рикни не стављају се
академске титуле, једино одступање је код универзитетског уџбеника. Име и презиме
аутора је у номинативу. Увек се пише прво име па презиме.
Наслов
Наслов треба да је јасан, информативан, концизан, кратак, да обухвата и одржава
предмет научног дела.
Тема је шира од научног дела. (Пример: Тема: Еколошко васпитање у породици;
Наслов: Утицај породице на еколошке навике деце). Наслови не почињу инфинитивом
нити бројем.
Наслов може бити индикативан (не говори о одговору који чланак нуди, већ о
подручју које покрива) и информативан (једна реченица преноси поруку чланак).
Речи које треба избегавати у наслову су: Наша искуства..., Утицај разних..., Значај...,
Студија о..., Монографија о ...., Анализа..., Примена методологије... тид.
Наслов се шреводи на један од светских језика. Наслов књиге је онај који се налази на
насловној страници. Са њим не мора да се поклапа наслов на корицама.

9
 Мото
Мото је кратка сажета мисао, изрека, фраза исказана у стиху или прози. Мото
својим обликом и садржајем представља поруку аутора, наговештава смисао, карактер,
садржај теме и текста који се односи, обогаћује текст и уклапа се у тематику дела.
Код монографских студија исписује се иза резимеан са десним равнањем, исписује се
курзивом или обичним словима без наводника.

Захвалност
Захвалност се не упућује библиотекарима, оператерима на рачунару,
статистичарима... Страница са текстом захвалности личи на прву страницу поглавља.
Текст захвалности код чланка се пише на крају, пре пописа литературе и то на одвојеној
страници.

Посвета
Посвта треба да буде кратка, без употребе речи посвећује се. Страница са посветом
не налази се у садржају.
Резиме
Резиме је кратко, концизно, информативно, тачно, кохерентно и вредностно
неутрално приказан и организован садржај целог дела, у скраћеном облику, чији је циљ да
покаже како је истраживање рађено и шта је њиме добијено.
Резиме се пише на језику на коме је дело напиано и преводи се на један од светских
језика. Позиционира се на крају. Циљ му је да најбрже информише читаоца о проблему
истраживања у оригиналном раду. Потребно је да садржи шест елемената:
- значај и контекст проблема
- циљеве
- методе
- популацију из које је одабран узорак
- резултате до којих се дошло анализом
- импликације за праксу
Резиме се пише у трећем лицу у прошлом времену, у пасиву, мањим словима,
италиком. Резиме не треба да садржи графиконе, табеле, формуле.

10
 Проширени резиме се назива синопсис (он садржи основне научне информације, у
његову структуру улазе: проблем ,циљ, методологија, значење илустрације, табеле,
формуле, цитирана литература).
Резиме може бити:
1) информативни (пружа информације о структури чланка, резилтатима и закључцима
истраживања)
2) индикативни (скраћен приказ садржаја чланак)
Предговор
Текс општег карактера и на почетку публикације је. У њему се дају информације о
предмету и току истраживања, његовој суштини и дубини. Његов задатак је да уведе
читаоца у предмет и цело истраживање, да укаже на његову суштину и дубину, како би се
схватио садржај дела, да олакша читање и разумевање. У предговору се наглашава да ли је
дело теоријско, практично, или емпиријско, посебно да ли је експеримент, затим од
колико се делова састоји.
Карактеристике дела се дају по поглављаима. На крају се назначава његова намена
и наводе потенцијални кораци. Писање предговора је последња етапа у изради научног
рада. У погледу места где се налази, предговор може да:
1) претходи уводу
2) замењује увод
3) да се не пише
4) да се спаја са уводним у једну целину
Обим предговора је од две до три странице текста. Страница на којој се налази
предговор нумерише се римским бројевима и то малим. На предговор и његову
пагинацију наводи се у ЦИП запису.
Кључне речи
Кључне речи су научни термини који упућују на основне појмове, односно садржај
научног рада и који су стручно и научно референтне за обрађивану тематику, дат је на
језику коме је и писан, преводи се на један од светских језика.
Ређају се алфабетским редом. Није допуштено да се у кључним речима налазе
лична имена, дају се на крају резимеа и истичу се италиком, међусобно се одвајају
запетом.

11
 Увод
Има три дела. Увод је дат јасно, кразко и информативно.
У првом делу експлицира се главна теза, основна идеја рада, која треба да је
концизна и информативна, дата у једном пасусу, описује се област истраживања;
прецизира и формулише који се обрађује и указује на његову актуелност. Циљеви исврха
којом се пишу истраживачки радови: преглед чињеница, објашњавање одређеног
феномена, критична процена одређеног стања, изналажење решење одређеног проблема,
преглед литературе.
У другом делу увода читаоцима се приближава предмет истраживања, тако што се
назначава с којих теоријских позиција и полазишта му настојимо приступити, наводе
резултати других аутора који чине полазиште истраживања, и то: кратак, информативан,
функционалан преглед претходних знања, наводи ко је заступао главну тезу. Наводи се
шта је проблем истраживања шта до тад није истраживано, шта је остало непознато и
необјашњено и није писано. Указује на актуелност предмета проучавања.
У трећем делу се најасан начин сагледава методолошка полазишта: прецизно
одређују стручни појмови итермини, даје информација о научним дисциплинама из чијег
угла се проблем посматра, о обиму и циљевима истраживања, наводе се питања на која у
раду треба одговорити, оно што се требало истражити, образлажу разлози коришћења
метода и поступака у истраживању.
Увод дозвољава инвентивност. Пише га аутор.
Дефинисање основних појмова
Теоријско прилажење проблему истраживања условљено је упознавањем са
основном литературом о предмету истраживањаи успешним дефинисањем. Под
дефиницијом се подразумева тачно мисаоно одређивање садржаја једног појма.
Дефиниција је исказ којим се у процесу научног сазнања прецизно и тачно одређује однос
појма према другим појмовима, и то садржај, значење и обим појма, помоћу његовог
најближег сродног појма.
Свака дефиниција садржи појам којим се дефинише, појам којим се дефинише, и тврдњу,
својство предмета.
Дефиниција може бити: експликативна, номинална, реална, семантичка... углавном се
користе оперативне дефиниције, експликативне и аналитичке.

12
 Теоријски приступ проблему
Постоје три начина писања литературе. То су:
1) интегративни приступ који захтева консултовање обимне литературе са циљем
да се она представи интегрисано.
2) теоријски приступ који захтава избор одређене теорије, њено разматрање и
повезивање са претпоставкама самог истраживања.
3) методолошки приступ који захтава критички осврт на досад коришћену
методологију, посебне дефиниције и методе.
Полазана основа за теоријски приступ је постојећи фонд знања о проблему којим
аутор располаже.
Анотација је јасан, сажет садржај чланка или књиге.
Теоријски карактер је дедуктивног карактера, и пише се у трећем лицу.
Претходна истраживања
Млаћење.......
Методолошки оквир истраживања
Он обухвата: предмет, циљ, методе, задатке, хипотезе, варијабле, популацију и
узорак, карактер чињеница, начин сређивања, обраде, анализе и начин извођења
закључака.

Проблем истраживања
Проблем истраживања је веза између теоријског и методолошког дела. Он
произилази из теоријских размишљања до којих се долази проучавањем литературе.
Формулише се у упитном облику. Најпре се даје шира проблематика а затим један
парцијални проблем се издваја и на њега усмеравамо истраживање.

Предмет истраживања
Њиме одређујемо шта истражујемо, одређује се појава која се истражује.
Дефинисање предмета истраживања значи идентификовање, одређивање контекста, јасно
разграничавање од других сличних проблема. Предмет у себи садржи и проблем који је у
основи предмет истраживања.

13
 Циљ и карактер истраживања
Њиме се дефинише општа намера истраживања, односно жељено стање на које се
усмеравају истраживачке активности. Њиме се одговара на питање зашто и која се
сазнања стичу о предмету истрживања. Циљ може бити фундаментални и апликативни.
Фундаментални циљ подразумева развој науке у одређеном подручју док апикативни
унапређује практичан рад у одређеној делатности.

Задаци истраживања
У односу на циљ који изражава општу намеру истраживања, задаци су ужи,
оперативнији и конкретнији. Њима се исказују захтеви у оквиру постављеног циља
истраживања.

Хипотезе истраживања
Оне су претпоставке о решењу неког проблема. Изводе се на основу проучене
литературе. Њима се указује однос између варијабли, оне упућују на однос између
познатог и задатог. Произилазе из формулисаног проблема, циља, и задатака
истраживања. Обично се поставља једнаопшта хипотеза која произилази из циља и више
посебних које произилазе из конкретно формулисаних задатака истраживања.

Варијабле истраживања
Према функцији могу бити зависне и независне.
Независна варијабла утиче на друге варијабле. У њих убрајамо: обележја наставе
(наставни поступци, средства), обележја наставника, обележја ученика.
Зависна варијабла је предмет опажања и мерења у току истраживања појава.
Садржана је увек у проблему истраживања.
С обзиром на мерну скалу помоћу које се могу мерити варијабле делимо на: номиналне,
ординалне, интервалне и размерне.
Номиналне исказују се кроз модалитете који могу бити атрибути, категорије (нпр.
пол ученика се исказује кроз модалитете мушко и женско)

14
 Ординалне варијабле се исказује по редоследу изложених категорија које
подрезумевају односе мање, више или једнако (нпр. Стручна спрема наставника која се
исказује кроз модалитете средња, виша, висока)
Интервална варијабла исказује модалитете у виду интервала које су једнаке по
величини (нпр. Коефицијент интелигенције , радни стаж)
Операционализација варијабли је превођење основних појмова који се јављају у
формулацији предмета истраживања у видљиве облике ради посматрања и испитивања.
Сврха операционализације је да се у објективној стварности пронађе оно о чему мислимо,
да се оно опише, да би се мерило и ставило у одређени однос.

Значај истраживања
Може бити научни, апликативни и друштвени.

Методе истраживања
Методе истраживања делимо на:
1) основне (аналитичке и синтетичке)
2) општенаучне (хипотетички-дедуктивна, статистичка и упоредна)
3) методе прикупљања података (анкета, упитник, интервју)

Технике истраживања
Технике истраживања делимо на:
1) непосредно посматрање
2) анализа садржаја
3) технике на вербалној комуникацији: 1) упитник и интервју
2) скале процене (графичка, нумеричка, описна,
комбинована)
3) тестови

Инструменти истраживања
Упитна, скала, Ликерт

15
 Статистика метода
Образлаже се општи нацрт анализе података. Сама обрада података треба да
послужи циљу истраживања. Читаоци се упућују са начином статистичке обраде података
до којих се у истраживању дошло, припремљеним поступцима, и мерама дескриптивне
статистике и статистике закључивања.

Организација истраживања
Односи се на то шта је рађено, зашто је истраживач преузео такво истраживање и
какве је резултате при томе очекивао, те да изнесе и сва конкретизована организациона
питања, везана за истраживање одабраног предмета. Односи се на кадровска питања
(носиоца целог истраживања, или појединих аспеката, његова права и обавезе),
материјално-финансијска питања и календар истраживања.

Анализа и интерпретација резултата

У интерпретацији резултата полази се од две научне парадигме:
1) парадигма објашњавања (је научна парадигма од које се у истраживању полази у
правцу утврђивања што тачније узрочно-последичне везе појава. Назива се и
квантитативна парадигма.
2) парадигма разумевања (је научна парадигма, која захтева продубљено схватање
истраживачких појава. Назива се и квалитативна парадигма. Нагласак је на квалитативним
аспектима.
Одељак Интерпретација резултата истраживања структуира се тако да се резултати
и дискусија резултата и препоруке приказују одвојено. Текст одељка се пише у прошлом
времену. У процесу презентације резултата, резултати морају бити: јасни, прецизни,
логични, прегледни...
Према обележјима која истражују својства статичких јединица, подаци могу бити:
нумерички и атрибутивни. Нумерички подаци представљају вредности нумеричких
варијабли јединица које припадају истраживачком скупу. Атрибутивни подаци
представљају вредност атрибутивних варијабли.

16
 Бројчано исказивање резултата
С обзиром на извор бројчани подаци могу бити: примарни (пеикупљају се у скалду
са циљем истраживања и планом прикупљања) и секундарни (лако доступни, има их
много, прикупљани су већ у одређену сврху)
Према нивоу мерења, бројчани подаци могу бити:
1) номинални (могу бити класификовани само на одређени број и тип модалитета неког
обележја)
2) ординални (омогућавају успостављање хијерархије модалитета ординалне варијабле)
3) интервални (омогућавају да се између модалитета варијабли одреди тачна дистанца)
4) подаци односа (дају информацију о односима, пропорцијама, као и одсутности
варијабли на јединицама истраживања)
За обраду и анализу података потребно је знати: са којег нивоа мерења потичу, врсту
расподеле, континуираност расподеле, вањаност, поузданост, прецизност).

Табеларно исказивање резултата

Табела је графичкио-просторни преглед фреквенција неког обележја или групе
обележја, које својим укрштањем дају групне и појединачне резултате.
Просторно-графички уређену табелу чине: мрежа, идентификациони елементи,
изворни подаци. Мрежа табеле је правоугаоног или квадратног облика. Табела треба да је:
јасна, прегледна, потпуна, информативна, технички уређена.
Врсте табела: сложена, комбинована, корелациона, контигенцијска.
Идентификациони елементи: редни број и назив табеле, описни део, нумерички део, извор
података. Назив табеле је кратак и јасан. Назив табеле се одваја двоструким проредом и
пише се изнад табеле, у два реда, и то италиком. Редни број табеле се уписује испред
наслова табеле, иза речи Табела, и то усправним словима.

17
 Графичко приказивање резултата
Графиконима се приказују најважнији разултати, добијени посматрањем и
мерењем. Графиконе делимо на: дијаграме раздељених ступаца, кружне дијаграме,
хистограм расподеле фреквенција, полигон расподеле фреквенција, крива кумулативних
фреквенција.
Уз графикон се наводе: редни број графикона, назив графикона, статистичка
вредност, ознаке јединице мере, ознаке мерила на основу које је графикон уцртан, текст
који прати графикон, легенда, извор података на основу кога је нацртан графикон.
Број и назив графикона се исписују испод графикона, независна варијабла на апсцису
(x оса), зависна на ординату (y оса). Легенда обавезно.

Исказивање резултата статистичким мерама

Мере облика расподеле: куртозис и скјунис.
Мере просека обележја: аритметичка средина, мод имедијана.
Мере варијабилности: стандардна девијација, просечно одступање, квартилно одступање,
варијанса, коефицијент варијације
Мере корелације: Пирсонов и Спирманов коефицијент, хи-квадрат тест, т-тест
Мере релативног положаја: перцентил и перцентилни рангови.

Интерпретација резултата
Приликом интерпретације имати у виду: проблем (предмет), циљ, задатке и
хипотезе истраживања. Процес интерпретације започиње истицањем главних сазнања и
сумирањем резултата, исказаних бројчано, табеларно, графички и помоћу статистичких
мера. Резултатима се изводе закључци, потврђују или одбацују хипотезе. Резултати који
отварају нове путеве истраживања посебно се истичу. Квалитативна анализа података
захтева коришћење цитата. Корисници резултата могу бити сви у зависности од тога шта
истражујемо. Интерпретацијом утврђујемо, анализирамо, тумачимо, закључујемо,
осмишљавамо.

18
 Завршни делови научног дела
Закључци
Закључци су интегрални део научног рада који представају његову синтезу,
сажетак, разматрање већ реченог. Произилазе из утврђеног истраживачког циља и
задатака, хипотеза и темеље се наподацима. Могу се формирати у целовитом облику, или
у виду појединачних закључака, тако да представљају посебан одељак. Трба да почивају
на чињеницама, а главни треба да представљају судове о хипотезама, садрже најважније
податке проблема истраживања, односно одговоре на питања из теоријског дела. На крају
се указује на важност резултата, на ниво остварености циља, на питања која су остала
отворен и предлоге за будућа истраживања.

Поговор
Има циљ да протумачи неке битне карактеристике, постанак проблема. Садржи
напомене, допуне, намену књиге, стампање књиге или њеног аутора. Налази се на крају
књиге, пише га аутор или неко други, пише се у првом лицу једнине. Поговор или епилог.

4. ЈЕЗИК И СТИЛ НАУЧНИХ ДЕЛА

Научни стил писања
Научни стил има своје особености. Оне се огледају у излагању и образлагању било
ког научног или стручног проблема. Стил се изражава избором речи, синтагмом, фразама,
ритмом, формирањем пасуса. Ваљан текст треба да буде садржајан, логичан, концизан,
рационалан, систематичан, прецизан, језгровит, тачан, складан, разнолик.

Структуираност научног дела

Подрезумева поделу теме на мање целине с поднасловима и повезаност већих
целина унутар текста да би се обезбедила поступност излагања.
Поделом рада на делове обезбеђује се: прегледност садржаја рада, приказивање
теза рада, правилан распоред грађе редослед етапа писања, место илустрација у тексту,
разумевање проблема о коме рад говори.

19
 Пример структуралне нумерације текста
1. Глава
1.1. Прво поглавље
1.1.1. Прво потпоглавље
1.1.2. Друго потпоглавље
1.2. Друго поглавље
1.2.1. Прво потпоглавље
1.2.2. Друго потпоглавље
2. Глава

Формирање пасуса
Пасус је основна и мања логичко-садржајна целина и мисаоно-емоционална целина
текста, део одређене веће мисаоне целине научног дела, састављен од више реченица, које
су међусобно повезане једном мисли или темом.
Према функцији пасусе делимо на: уводне, пасусе у којима се дефинишу термини,
функционалне, прелазне и закључне.
Функционални служе за разраду проблема теме, доказивање тврдњи,
интерпретацију резултата.
Прелазни има функцију да повеже остале међусобно.
Закључним се даје закључак претходних пасуса, који су разрађени или
интерпретирани резултати истраживања.
Аутор се читаоцу обраћа у другом лицу једнине (видите, упоредите).
Сваки пасус се увлачи за пет до осам словних места.

Употреба глаголских времена, заменица, интерпукција

Глаголска времена. Потребно је користити глаголске облике: истражицали смо,
побољшали смо поступак. Ако се описују познати резултати које је већ неко објавио пишу
се у садашњем времену. Ако се описују познати резултати аутора дела или других аутора,
који су већ били објављени, тада се користи садашње време. Ако се саопштавају резултати
који се први пут саопштавају, тада се користи прошло време. У деловима научног рада

20
Методологија истраживања и Резултати истраживања користи се прошло време.
Препоручује се коришћење првог лица множине (ми смо то доказали, користили смо...).
Заменице. При писању научних и стручних радова избегава се употреба првог
лица једнине (истражио сам, добио сам), при чему се губи осећај објективности. Углавном
се користи прво лице множине (ми смо то доказали, према нашим резултатима).
Од интрпукцијских знакова осим црте постављају се без размака.

5. ДОКУМЕНТОВАЊЕ НАУЧНИХ ИЗВОРА

Напомене према месту јављања
Напомене према месту јављања делимо на:
1) унутар текста (позивање на аутора и дело може да се врши у самом тексту. Тада
није потребно да читалац птркида поглед, али се зато, у случају других позива прекида
целина. У тексту се наводи на следећи начин (Ботић 2015:123).
2) подножне напомене (називају се фуснотама, прва подножна напомена на
страници текста одваја се хоризонталном линијом дужине од 3 до 5 центиметара, дуплим
проредом од задњег дела текста, увлачењем првог реда од шест до осам места.
3) напомене на крају књиге или поглавља (називају се ендноте, недостатак ове
врсте напомене је тешко проналажење

Напомене према функцији

Напомене према функцији су:
1) библиографске напомене
Оне могу бити упућивачког или документованог карактера. Напомене упућивачког
карактера усмеравају читаоца на неку другу врсту извора. Напомене документованог
карактера упућују на библиографске податке научног дела из којег су у виду непосредних
или посредних цитата преузете идеје, ставови, чињенице и закључци. (пр. Рот,1972).
Пример библиографске напомене: Младен Ботић (2014), Умијеће преписивања, Просвета,
Београд, стр.65.
2) експликативна напомена (служи за допунска објашњења делова текста, неких
података, информација, мисли у виду критичког разматрања. Користе се када аутор нема
довољно места у основном тексту, али аутор осећа да то није толико битно за контекст.

21
 3) упитне напомене (упућују на дело, доносе додатне информације и упућују на
додатне изворе, на друге идеје, чињенице. Зову се и допунске напомене.
4) критичке напомене (поређења и критичке примедбе са другим делима и
ауторима, њиховим гледиштима, ставовима).

Цитирање
Цитирање у функцији аргументације властитих ставова
До резултата до којих смо дошли истраживање, дошао је и М. Ботић.
Цитирање у функцији илустрације
Да је заиста мислио тако о томе сведоче његове речи.
Цитирање у функцији супротстављања мислима и ставовима другог аутора
Да је он заиста тако мислио, о томе сведоче ове његове речи „............................‟
Цитирање у функцији компарација
То мисли Н. Поткоњак............
До сличних резултата је дошао и М. Матић.
Цитирање у функцији аргументације сопственог мишљења
До резултата до којих смо дошли у истраживању ............ дошао је и НН
Цитирање у функцији исказивања научног поштења
Ово није моја оригинална мисао, већ је пре мене .............................
Цитирање јасно исказаних мисли које су у вези са проблемом
Попер истиче: Парадигма...............
Исправљање грешке у цитату
„Природа хоће да деца буду дца (сиц) пре него буду људи‟ (Русо, 1925:114).
Навођење познатих речи и мисли без наводника
Коменски је рекао, човека вања васпитати ако хоћеш да постане човек (1954:47).
Парафразирање
Ботић (2015) истиче следеће карактеристике...............
Цитирање дела реченице
На основу функције телевизије као медијатора, „убрзање процеса стицања знања‟
(Митровић, 1964), потребно је гледати са пуно оптимизма.

22
Дело једног аутора
Мандић, Петар (2004): Методологија. Бања Лука: Академија наука и уметности Републике
Српске.
Дело два аутора
Кундачина, М. и Банђур, В. (2007): Академско писање. Ужице учитељски факултет
Дело три аутора
Александар, Игњатовић; Ботић, Младен и Веизовић, Љиљана (2005): Умјеће преписивања,
Мостар: Универзитет у Мостару, 189 стр.
Дело са више од три аутора
Кундачина, Миленко и сарад. (1998): Умјеће преписивања. Мостар: Универзитет у
Мостару, 234 стр.
Дело са поднасловом
Кундачина, Миленко и сарад. (1998): Умјеће преписивања: савремении токови. Мостар:
Универзитет у Мостару, 234 стр.
Преведено дело
Монтењ Де Мишел (1954): Огледи о преписивању. Превео са француског Александар
Вучић. Београд: Педагошко друштво НР Србије.
Вишетомно дело
Ботић, Младен (2013): Изабрана дела преписивања, књ. 4. Ужице: Братис.
Дело које има писца предговора
Марко Марковић, Петар Петровић, Миленко Кундачина (2007): Лексикон педагогије .
Предговор Љиљана Веизовић. Вршац: Висока школа за васпитаче, стр. 7-9.
Поглавље у монографији
Банђур, В. (2006): Наставник и акциона истраживања у школи. У: Г. Гојков (уредник)
Метатеоријски акценти педагошке методологије. Нови Сад: Савез педагошких
друштава.
Чланак у зборнику
Костић, Љ. (2015): Страх студената на часу Књижевности. Зборник Института за
педагошка истраживања. Београд: Институт за педагошка истраживања, год. XXXI, 31,
стр. 104-135.

23
Чланак у часопису
Костић, Љиљана (2013): Страх студената на часу Књижевности. Педагогија, XX, 4, стр.
34-45.
Парафразирање
Парафразирање се користи претежно онда када се не може кратко цитирати други
аутор, када би се морали наводити други и многи цитати, односно када се слаже са неком
идејом другог аутора изложена у целом раду. Аутор мора да каже кога цитира (име и
презиме), а може да наведе и дело.
Навођење података о аутору и делу из којег је преузет цитат зависи од
употребљеноц стила цитирања. Може се ставити на три начина: унутар текста, у напомени
испод текста, упућивањем на Литературу на крају поглавља или целог рада.

6. ОРГАНИЗАЦИЈА РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ

Најпогоднији фонт за научни рад је Times New Roman. Величина слова основног
текста завршних радова је 12 pt са проредом један (single).
Странице акдемског рада формирају се тако да садрже 38 редова са око 70 знакова
у реду, са маргинама 2,5cm са горње (header) и доње (footer) 3cm са леве и десне стране.
Завршни радови студената и радне верзије научних радова, при прегледању
ментора, чланова комисије, пишу се наједној страници листа, на формату А4, са проредом
1,5 или 2 и са већем маргинама ради исправке и допуне, а умножавају се једнострано.
ISBN број
Је међународна ознака која представља матични број сваке монографске
публикације, идговарајућег издавача.
ISBN број: 978-86-80695-95-2
прва група цифара: 978 је интернационална група издавача
друга група цифара: 98 је национална група издавача (Србија)
трећа група цифара: 80695 је ознака за издавача (Учитељски факултет у Ужицу)
четврта група цифара: 95 је број књиге
последњи одвојени број: 2 је контролни број
Бар код
Код књиге садржи УДК број и ИСБН. Нлалази се на дну последње корице књиге.

24
 ЦИП запис
Представља сажету информацију и садржају, предмету и библиографским
карактеристикама публикације.
ЦИП запис садржи: УДК број, одредницу на аутора, библиотечки опис
публикације (аутор, наслов дела, преводилац, уредник, издавач, место и година издања,
штампарија, број страна, аутор предговора, странице списка литературе), ИСБН број,
предметне одреднице, тираж, и ИД број под којим је публикација заведена, напомене.

Формирање и писање наслова

Насловна страница монографског дела
Онаје непарна и није нумерисана. Садржи назив издавача, име и презиме аутора,
наслов монографије, поднаслов дела, име и презиме преводиоца, приређивача, писца
предговора или поговора, место и годину издања.

Универзитет у Крагујевцу
Учитељски факултет у Ужицу

Миленко Кундачина

УМИЈЕЋЕ ПРЕПИСИВАЊА СТУДЕНАТА

Ужице, 2005.

25
 Насловна страница академских радова
Садржи: назив универзитета и седиште, назив факултета, име и презиме студента,
назив теме коју исписује Тimes New Roman-оm, величине 12-14, врста рада, звање,име и
презиме ментора, место, месец и годину завршетка рада.

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

Петар Петровић
МЕЂУСОБНА ПОВЕЗАНОСТ ЕКОЛОГИЈЕ И ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
(мастер рад)

Ментор:
Проф. др Данијела Василијевић

Ужице, мај 2015.

Формирање импресума
Импресум чини: скуп података о публикацији, аутору, наслову књиге, издавачу,
главном и одговорном уреднику, ликовном уреднику, лектору, коректору, аутору
компјутерског слога, штампарији, тиражу, ИСБН броју, месту и години издања књиге.
Импресум монографске публикације се налази на другој страници, испред насловне
странице или на крају научног дела.

26
 Формирање садржаја
Наслови структуралних делова публикације требало би да су у оквиру једно реда.
Поред основног текста у садржај улазе: предговор, увд, закључак, резиме, литература,
прилози, индекс појмова и имена, попис табела и илустрација. Садржај се налази на
почетку публикације (англосаксонски стил).
Разликују се садржајиса:
1) степенастим обликом (подређени делови се увлаче за три словна места у односу
на претходни виши ниво).
2) линијски облик (сви наслови и поднаслови почињу подједнако удаљени од леве
ивице странице).
3) аналитички садржај (који поред наслова поглавља садржи поднаслове мањих
целина, који сажето приказују садржај поглавља).

Списак илустрација
Имамо два начина:
1) у публикацији са мање прилога појединачним навођењем сваког
2) у публикацији са више прилога навођењем странице са пописом прилога
Списак илустрација је иза одељка литература. У илустрације спадају: фотографије,
цртежи, слике...

Списак табела
Наслови табелапишу се према редоследу појављивања у тексту и то са редним
бројем ,називом табеле и страницом. Распоред елемената у табели је следећи: редни број
табеле, два празна словна места, наслов табеле, исписан великим почетним словом, тачке,
размакнуте по три белине, број странице.

27
 Рецензија
Рецензија се састоји од општег дела, посебног дела и закључка.
Општи део рецензије се дноси на оцену обима научнг рада, процену да ли дело
следи форму представљену у уводу, структуру и обим појединих делова и процену
савремености обраде теме.
Посебни део рецензије обухвата: анализу наслова рада, процену резимеа,
актуелност рада, оцену проблема и циља истраживања, однос аутора према ранијим
истраживањима, анализу теоријског овира истраживања и оцену хипотеза и варијабли
истраживања, приказ метода, поступака и инструмената истраживања, узорак
истраживања, адекватност статистичке обраде података и тумачење резултата.
Анализа теоријског оквира истраживања односи се надубину проницања аутора у
суштини предмета истраживања, опис и клсификацију појаве. Сагледава се стил писања,
структура реченице, разумљивост језика.
У оцени задатака, хипотеза и варијабли истраживања рецензенти оцењују: јасност
хипотеза, усклађенст са задацима. Приликом рецензије варијабли сагледава се:
издиференцираност (независне, контролисане, зависне), операционализацију, успешност
мерења. Приликом рецензије метода сагледава се: изворност инструмената, успешност
примене, валидностинструмената. Рецензијом популације и узорка сагледава се:
дефинисаност популације (појмовно, просторно, временски), доследност и потпуност
примене методе узроковања, оптималност величине узорка, структура, репезентативност
узорка испитује се и положај испитаника.

28