AS3 + 4 STANFORD UNIVE

LIONARIES
B4+ STACK
NOV8 1966
V. 98
ГЛАС A
СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

XCVIII . 98
ДРУГИ РАЗРЕД

57.

БЕОГРАД
ШТАМПАРИЈА „ БУДУЋНОСТ “ ДВОРСКА УЛИЦА БРОЈ 17
1921

ЦЕНА 6 ДИНАРА
 У Академијиним књижарницама Св . Б. Цвијановића и
Г. Кона у Београду могу се добити
ИЗДАЊА
СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ
1. Глас. Први разред : 6—9, 11 , 19, 21 , 23, 27, 29, 33, 34,
41 , 50, 51 , 55, 57, 59, 61 , 63, 65,
67, 69, 71 , 73 , 75, 77, 79, 81 , 83 ,
85, 87, 89, 91 , 93, 95, 97 » 101 .
Други разред : 2, 4, 5, 10, 13, 14, 16—18, 20, 22,
24, 36 38, 40 , 42—45, 48, 52, 53, 59, 62, 64, 66, 68, 70, 72,
74, 76, 78, 80, 82, 84, 86, 88, 90, 92, 94, 96 - 98.
Цене су : по 1 динар 4—7, 9, 21, 23, 27, 33, 36, 38, 40,
41 , 43—45, 48, 50 ; по 2 динара 2, 8, 10, 11 , 16—20, 29, 34,
37, 42 ; по 3 динара 13, 53, 97 ; по 4 динара 24, 51 , 52, 54,
56—59, 61 — 92, 94; по 5 динара 14 ; по б динара 98 и 101 ; по
10 динара 96.
2. Споменик. Први разред : 1 , 12, 33, 35, 40 , 43, 46, 50.
Други разред : 5—7, 9, 10, 15—17, 19—32,
34, 36–39, 41 , 45, 47-49,
51 , 52.
Цене су: по 1 динар 7, 16 ; по 2 динара 1 , 5, 20, 26—30 ;
по 3 динара 9, 32, 40 ; по 4 динара 6, 10, 15, 19, 21 , 22, 24,
25, 30—39 , 45, 46, 48, 50; по 5 динара 31 ; по 6 динара 23,
43 ; по 8 динара 17, 41 , 47 , 49, 51 , 52 ; по 10 динара 12 ; по
12 динара 42.
3. Годишњак . Књ. 3—29 .
Цене су: по 1 динар 3—8, 10—13 ; по 2 динара 9, 14—16,
18—22, 24—27 ; по 3 динара 17, 23; по 8 динара 29; по 10
динара 28.
 ГЛАС
СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ
XCVIII..
ДРУГИ РАЗРЕД

57.

БЕОГРАД
ШТАМПАРИЈА „ БУДУЋНОСТ “ - ДВОРСКА УЛИЦА БРОЈ 17
1921
АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ
ЗА

ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА
1787. и 1788. ГОДИНЕ.
од

Д-ра ДУШАНА ПАНТЕЛИТА .

-
 І. УВОД.
Савев Јосифа II. и Катарине II. Извиђање Бео
града . Источни и западни послови Јосифа II.4) .
Аустријско продирање на Балканско Полуострво ,
започето пред крај 17. и настављено у првој четврти
18. века, заустављено је Београдским миром (1739.).
После тога мира наступио је у аустријској источној по
литици застој , који је трајао преко четврт века. За то
време била је Аустрија заузета дуготрајном борбом с Пру
ском, те је расправљање Источног Питања било за дуг
низ година одложено .
На европски Исток почела је Аустрија поново обра
ћати већу пажњу поводом руског напредовања у рату
руско-турском који је почео 1768. Запрепашћена руским
успесима , она се приближила Пруској и у споразуму
сњом зауставила даље напредовање Руса, те је Русија
нa пocлeтку свој спор с Турском расправила миром у
Кучук- Кајнарџији ( 1774.).
Овај споразум аустријско-пруски поремећен је не
колико година доцније, када је цар Јосиф II покушао да
заузме већи део баварског наслеђа ( 1778. — 79.) и тиме по
јача своју позицију у Немачкој. Пруски краљ Фридрих II ,
који је у овом увећању Аустрије гледао опасност за свој
положај у Немачкој , одлучно се успротивио Јосифову
плану и , помогнут дипломатском интервенцијом своје та
дашње савезнице , руске царице Катарине 11.2), приморао

1) Архивска грађа, по којој је овај рад поглавито израђен,

узета је изРатног Архива ( Kriegsarchiv) и државног Архива ( Staats
archiv) у Бечу. Скраћења значе: С. А. Cabinetsakten; É. A.
Feldakten ; H. K. R. Hofkriegsrat; K. L. A. = Kriegsminister Lacy
Akten .
2) W. Oncken, Das Zeitalter Friedrichs des Grossen, Berlin
1882, II. Bd. 753; Mitrofanow, Joseph II, seine politische u . kulturelle
Tätigket, Wien u. Leipzig 1910, I. 164.
6 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИ

је Јосифа да миром у Тешену (1779.) одустане од својих

захтева на баварско наслеђе.
Јосифу ІІ. и његову министру кнезу Кауницу, руко
ваоцу аустријске спољне политике, било је јасно колико
је Пруска за овај свој успех имала да захвали руској
потпори . Фридрих је, у осталом, и сам налазио да Ау
стрија не може против њега ништа предузимати , докле
год постоји његов савез с Русијом3). С тога су се, ускоро
после мира у Теннену, цар Јосиф и Кауниц дали на посао
да Русију одвоје од савеза с Пруском и привуку је на
своју страну4). А то се могло постићи једино ако би они
пристали на руске планове против Турске, за које се
знало да смерају уништење Турског царства, а које Пру
ска није хтела помагати , јер је сматрала Порту као свога
природног савезника против Аустрије5) .
Овај преокрет у односима Аустрије према Русији,
до кога је дошло почетком 1780., наступио је услед два
разлога ; први је лежао у аустријској западној , други у
њеној источној политици . На Западу је Аустрија тежила
да ограничи моћ нове силе, Пруске ; да увећа своје не
мачке земље и обнови свој ранији положај у Немачкој..
јако. уздрман снажењем Пруске, која је кварила њене по
слове у Немачкој. Као што је недавно, у питању о ба
варском - наслеђу, Пруска поглавито помоћу руске интер- .
венције осујетила освајачке планове Јосифа II. , тако се
после мира у Тешену почео осећати велики утицај Ру
сије ,на унутрашње послове Немачке ). За Аустрију, би
било дакле од несумњиве користи, ако би њени интереси
у . Немачкој били помогнути руским утицајем, кад буде
дошло до новог спора с Пруском. А такав се спор могао
очекивати, поред осталог , још иу случају ако би питање
o Баварској било поново покренутої). Јер Јосиф се није
3) Oncken на нав. м. с. 499.
4) Brückner, Katharina II ., Berlin 1883, c . 320 ; Criste, Kriege
unter Kaiser Josef II . , Wien 1904, c. 135.
5) R. Koser, Friedrich der Grosse, Volksausgabe, Stuttg. und
Berl . 1913, с. 464.
6) Tratschewsky, Das russisch -österreichische Bündnis vom
Jahre 1781 , Hist. Zeitschrift 34 ( 1875), S. 364. У овој се расправи
претреса поглавито спор Јосифов с Катарином око т. зв. алтер
нативе.
7) Koser, Friedrich d . Grosse, S. 465 .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ. БЕОГРАДА 7

био дефинитивно одрекао Баварске8), и на миру у Те

шену он је од својих захтева одустао само . по нарочитој
жељи своје матере Марије Терезије9). Иначе је заузеће
Баварске било и остало саставни део његова и Кауни
цова програма и његова најмилија идеја10). Главне ко
ристи од пријатељства с Русијом очекивао је дакле Јосиф
за своје интересе на Западу, да би ослабио Пруску к
појачао свој положај у Немачкој, иу Бечу се желело да
се просто обнови некадањи савез руско -аустријски против
Труске (из године 1746.1). А у погледу источне политике.
Аустрија је налазила да би за њу најбоље било одржати
Турску у стању у коме се она находила, а ако је то не
могуће, онда бар отежати њено освајање , како га Русија
не би предузела сама, већ потражила сарадњу Аустрије.
Како је пак изгледало да Русија одиста смера уништење
Турског царства и да је немогуће тај план осујетити, то
је Кауниц пристајао да под извесним погодбама усвоји
руске планове12), те да Русија не приграби сама цело
турско наслеђе.

8) Bourgeois, Manuel historique de politique étrangère, 6. éd .,

Paris 1916, 1. 375.
) Wolf, Oesterreich unter M. Theresia, Josef II. u. Leopold II . ,
Berlin 1884 , S. 239.
10) Ranke, Die deutschen Mächte u. der Fürstenbund, SW 31 .
и. 32, S. 116; Mitrofanow, op. cit. I. 164 ; Giebhardt, Handbuch d.
deutschen Geschichte Stuttg. 1901, Н. 337. 344.
11) Beer, Die orientalische Politik Oesterreichs seit 1774, Prag
и. Lpz . 1883, S. 49.
12) Beer, op . cit. 37. 39. 40. Питање о разлозима руско
аустријског зближавања 1779—80 претресали су код нас у новије
време Стојан Новаковић у књизи Турско Царство пред српски
устанак«, Б. 1906. и Драг. М. Павловић у књизи „ Србија за време
последњег аустријско-турског рата“ , Б. 1910. Новаковић на стр. 8.
и 9. своје књиге износи као једини повод овом зближавању страх
Аустрије од руских освајачких планова против Турске, а не узима
никако у обзир аустријске интересе и планове на Западу. Павловић
у својој књизи, на стр. 6. износи с правом, да је Аустрији требало
руско пријатељство више због њених западних него источних
интереса. Али се не види, на основу чега је он могао тврдити ,
да је тада Пољска стајала пред другом деобом и да је Аустрија
хтела да што више добије у Пољској, што се без руске помоћн
није могло постићи (с. 6). Јер на какву нову деобу Пољске у ово
време није се ни мислило. Један од најновијих историчара влада
вине Јосифа II ., Митрофанов, у споменутом делу стр . 152—154
представља пољско питање у ово доба овако: „ Die polnische Frage ...
trat völlig in den Hintergrund, als Joseph II . den Thron bestieg. Wie
sehr man auch überall die ehrgeizigen Pläne des Kaisers fürchtete,
so waren alle ernsten Politiker überzeugt, dass in der nächsten Zukunft
8 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИЋ

Зближавању Аустрије и Русије ишао је на руку и

нехотице сам пруски краљ Фридрих II. Да би појачао
свој одбранбени савез против Аустрије и обезбедио се
од Јосифових немирних амбиција, предложио је он у Пе
трограду склапање савеза између Пруске, Русије и Тур
ске. Али тај предлог није био по вољи Катарини (І.,
која је намеравала уништење Турске. С тим је изашла
на видело разлика између руског и пруског политичког
система и учињен крај савезу руско- пруском, док је при
станак Аустрије на руске планове довео до споразума
намеђу Јосифа и Катарине13) и до њихова савеза, у мају
1781. Тим су савезом обе силе узајамно обећале једна
другој помоћ против сваког напада14).
Имајући узa се Аустрију, приступила је Катарина
извођењу својих планова. Једна побуна на Криму дала
јој је повода да се спреми за оружану интервенцију, па
је ради тога затражила Јосифову сарадњу, ако би дошло
до рата с Турском . Тада су између њих измењане мисли
о остварењу великог руског пројекта оподели Турске
ио земљама које ће сваком од савезника припасти (у
јесен 1782.15), те је и Јосифу дата прилика да јасно обе
лежи, које турске области улазе у његове комбинације.
У одговору на Катаринино писмо којим му је она саоп
штила своје планове, Јосиф је као свој удео у плену
означио град Хотим соколином, Западну Влашку до
Олте, затим на десној обали Дунава од Никопоља до
Београда један појас земље три миље широк, дакле са
градовима : Видином, Оршавом и Београдом ; од Београда

eine zweite Teilung nicht zu erwarten stehe... Joseph wünschte auf

richtig, Polen in dem Zustand, in dem es sich eben befand, zu er
halten ... Der Kaiser meinte ganz richtig, eine neue Teilung, die aber
mals zwischen denselben drei Mächten stattfinden würde, müsse für
Preissen viel vorteilhafter als für Oesterreich sein . Daher wies er
mit einer selbst für ihn ungewöhnlichen Schroffheit alle dahin zie
lenden Kombinationen zurück. “ Осим тога , друга деоба Пољске
извршена је тринаест година доцније, тек 1793.
13) Immich , Geschichte des europäischen Staatensystems von
1660 bis 1789, Münch. и . Beri. 1905., S. 427; Koser, Geschichte Frie
drichs des Grossen, Stuttg. 1013; III Bd. S. 489—490.
14) Joseph II. und Katharina von Russland, ihr Briefwechsel,
herausgegeben von A. v . Arneth, Wien 1869, S. 74. 83.
15) Beer, op. cit. стр. 4.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 9

би граница ишла најкраћом линијом на ушће Дрима,

остављајући Истру и Далмацију Аустрији16 ).
Још од јесени 1782., кад су стигли у Беч први руски
предлози оподели Турске, почеле су аустријске војничке
припреме. Међу њима било је и извиђање пограничних
тврђава на граници аустријско-турској. Ускоро пошто је
цар Јосиф саопштио руској царици своје територијалне
захтеве, предузео је он потребне мере да добије поуздана
обавештења о утврђеним турским местима дуж целе гра
нице од Бихаћа па све до Оршаве и одредио пуковника
Цехентера да руководи пословима око извиђања17). Као
најважнија тачка на целој граници сматрао се Београд,
и због тога је тадашњи највећи војни ауторитет у Ау
стрији , царев саветник фелдмаршал Ласи по чијим
су се упутствима имала извиђања вршити — препоручио
да се нарочито о Београду прикупе подаци о тврђави,
вароши, посади и свој опреми. и на основу података
који би се тако добили извиђањем имао би се утврдити
начин како би се Београд заузео18).
Извиђање Београда поверио је Цехентер мајору Ли
дeрcкoну из Земунске Војне команде. Но Лидерскрон
није могао поверени задатак тако брзо почети, погла
вито стога што није имао нарочитих поузданих људи
којима би се могао за тај посао послужити19). Тек у
-лето 1783. нађена је погодна личност, захваљујући глав
ном сараднику Лидерскронову, Михаилу Михаљевићу,

16) Joseph II . и. Katharina v. Russland, S. 172—173.

17) Јосиф Ласију 16. новембра 1782. Kriegsarchiv (К. L. А.).
18) Ласијева нота од 17. новембра 1782. Ib . - Још пре руско
аустријског савеза од 1781, вршена су саустријске стране изви
ђања неких предела у Турској. Када се, после мира у Кучук- Кај
нарцији, учврстило уверење да се Турска не може дуго одржати
у Европи, почело се у Бечу помишљати на турске области које
би имале да припадну Аустрији. У једном пројекту од 1777. Ласи
предлаже као границу, рекуОлту у Влашкој, па преко Никопоља
и Софије на Егејско Море. Ради извиђања тих пограничних пре
сдела био је изаслан пуковник Магдебург у лето 1777. У јесен исте
године послан је потпуковник Женеј (Jeney) да извиди Београд.
Он је тај посао извршно и поднео опис београдског града, а
уједно и предлог да се град заузме препадом. На ту идеју о пре
паду вратили су се надлежни у Бечу 1783. Акта о извиђањима
Магдебурга и Женеја у Staatsarchiv- y, Lacy-Akten, Nachlass VIII.
1777. 1 1778.
19) Лндeрcкoн цехентеру 14. априла 1783, Kriegsarchiv ( С. А.).
 10 " Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИ

тада пөтпоручнику. Михаљевић је још од почетка пока

зао врло велику ревност и вештину у послу. Њему при-
пада заслуга за многе - везе аустријских војних власти
са појединим људима у Србији, који су осамдесетих го
дина 18. века радила за царске интересе. Једна од првих
његових веза била је са Радичем Петровићем и Нико
ом Радомировићем, свештеником , који су по његову
налогу путовали још од 1780. као уходе по Србији и
Босни20). Преко Радомировића дошао је Михаљевић у
додир са браћом Јованом и Петром Новаковићима, Чар
даклијама, који су тада били трговци у Остружници, у
пролеће 1783.21). Он је умео да им улије поуздање и да
их задобије за аустријске планове, који су, по његову
уверавању, обухватили ослобођење Хришћана испод тур
ског јарма . Ти лепи изгледи , љубав ка слободи и нада
да ће своје име овековечити у борби за ослобођење
хришћанских народа, поред личних награда, били су
мотиви који су Новаковиће руководили да се ставе у
службу аустријској ствари22 ). Јован Новаковић примио

20) Н. Радомировић у једном прилогу уз молбу цару Лео

полду ІІ од 14. децембра 1790. Kriegsarchiv (Н. Ќ. R.). -- Радомировић
је био на парохији у Страгарима (Stergar) и Блазнави. Како су га
Турци кињили, то се бавио око пола године код оца у Остружници
(који је као свињарски трговац, био у вези саустријским тргов
цима) , а сваке треће или четврте нәдеље обилазио парохију (и
иначе је био прекобројни парох у Страrарима ). Услед дугог бав
љења у Остружници он се, преко неког познаника, упозна с Ми
хаљевићем, који им обојици изда „извеснe нaлore “. Турци познаду
тог- пријатеља и покушају да их обојицу затворе. Стога Радоми
ровић побегне, а на то се сва његова породица, од страха, преселн
у Аустрију. Цехентер цару 21. децембра 1786. Kriegsarchiv (F. А.).
21) Извештај Лидерскронов од 19. јуна 1783. Kriegsarchiv (С. А.).
22) Петар Новаковић у једн ?м прилогу уз молбу цару од
29. фебруара 1792. Kriegsarchiv ( Н.К. R.). Тај прилог, који је доста.
опширан , носи натпис : „ Species Fасti derer seit anno 1782 bіѕ а .
1790 von den 2 Gebrüdern Jovan und Peter Novakovics dem aller
durchl. Erzhaus Oesterreich sowohl in Kundschaftsangelegenheiten
als auch im Militärfache geleisteten Dienste “. ( ) ступању у везу
са Михаљевићем прича ту 1. Новаковић ово : „ Mein Bruder und
ich , beide Novakovics, wohnten zu Ostruznicza, vier Stund von Bell
grad, in dem ruhigen Besitze unseres Vermögens; hatten zum Stoff
unserer Erhaltung eine Backenstube, ein Gasthaus und ein mit ver
schiedenen Waaren beladenes Verschleissgewölb. Anno 1782 (sic!)
kam der Pope Nikolaus Radimirovich zu uns und bath uns, in das
k. k. Gebiet über die Save an einen bestimmten Ort, Visoka Topola
genannt, zu einer Unterredung mit dem nunmehrigen Obristen Mihaj
Jovics zu kommen. Wir erkundigten uns um die Absicht dieser Unter
redung, allein er verschwieg es, und wir versprachen endlich zu
 АУСТРИЈСКИ ПОКУНІАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 1 .

се да извиђа прилике у Београду, и од тада су он и Pa

домировић остали - као најпоузданији повереници и главни
аустријски сарадници како у извиђању и у припремама
за освајање Београда, тако и у покушајима да се Београд
освоји , и скоро сав рад на том послу ишао је преко њих .
Новаковић и Радомировић предузели су поверен14
задатак крајем лета 1783. , обавештавајући се нарочито
о стању и опроменама у београдском граду23). Ситуација
у Београду коју су они затекли и која је трајала и даље.
била је у главном ова. На чело Београдског Пашалука
постављани су људи који ни својим особинама ни сво
јим радом нису одговарали положају на који су долазили .
После наше Генч - Мехмеда, који се колико толико ста
рао да међу бунтовничким странкама јањичарским одржи
рел, дошао је (почетком 1783.) Изет - Мехмед- паша, човек
одве , благ и поводљив , који није био у стању да пар
тијским трвењма стане на пут241). Кад је он умро ( у:
пролеће 1784.), заменио га је Раиф- Исмаил -паша (у јуну
1784.), чија је управа остала у успомені као врло рђава25) ;
његова крајња немарност потпуно је уништила сваку
покорност и дисциплину у Београду, и јањичари су врішили
насиља у самој варои26). Пошто је збачен са свога
звања (у фебруару 1785. ), овај је паша , према једном
извештају, погубљен по Портину налогу ?7). Нови паша .
Селим, бивши чау - баша, познат због свога расипања ,
грабљивости , сујете, интрига н заједљивости28 ), остао је
kommen. Hierauf ging er fort. Und den darauf folgenden Tag kamen
wir, fanden an erwähntem Orte den Mihajlovics in einer Hütte, in
welcher ein Tisch und auf demselben ein Evangeliumbuch, ein Cru
cifix und zwei Lichter standen , schon auf uns wartend .“
23) Да би дошао до непосредног и поуздано сазнања , узео
је Новаковић (у октобру 1783.) под закуп лебарницу у горњем граду.
уз коју је отворио и крчму. Закуп је плаһала, тајно, Земунска
Војна команда. (Извештај Лидерскронов од 27. октобра 1783. Kriegs
archiv (С. А.). Податке које је сазнавао Новаковић је саопштава
Земунској Команди или лично или преко Радомировиһа.
2 ). Извештај ІШтурмов од 19. јуна 1783., Земун. Kriegs
archiv (C. A.).
2 ) Извештај Херберта, аустријског посланика у Цариграду
од 26. јануара 1785. Staatsarchiv ( Turcica).
26 Извештај Хербертов од 10. фебруара 1785. bіdет.
27) Нота генерала Хадика од 16. јуна 1785. Staatsarchiv ( H.K.R.).
28 ) Извештај Хербертов од 26. јануара 1785. Staatsarchir
( Turcica ).
 12 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИ

на положају београдског паше свега два месеца (од по

четка априла до почетка јуна 1785.), па га је сменно
Јеген-Махмуд-паша (у јуну 1785.) 29 ), кога описују као
човека врло слаба, немарна, ограничена и незналицу .
Тек после оволиког низа слабих и неспособних паша
послала је Порта у Београд Абди- пашу (у октобру 1786.),
који је због своје оштрине био стекао глас страшна
човека и од кога се очекивало да ће успети да поврати
мир и ред на граници30 ).
Оваквој врховној управи одговарало је хаотично
стање , које су повереници у Београду у току времена
запазили. Међу спахијама и београдским јањичарима вла
дала је свађа, која је водила порекло још из ранијих
времена. Како су у Београду поједине јањичарске странке,
на челу којих су стајале т. з. дахије, водиле међу собом
читаве бојеве, који су се често свршавали с изгнањем
побеђене странкез1 ), хтео је тадашњи паша Генч-Мехмед
да стане на пут даљим нередима. Ради тога потражио је
да му се попљу у Београд спахије, да би с њиховом
помоћу уклонио с пута дахије и њихове присталице32).
Тако су спахије одмах од доласка заузеле непријатељски
став према јањичарима. У том је Генч-Мехмед смењен .
Његов следбеник, Изет-Мехмед, није могао или није хтео
те нереде прекратити. Осим овога, на сваком кораку
опажала се немарност . Страже на капијама нити су биле
довољне , нити је њихова опрезност била како треба ,
нити је над њима било контроле , те је било лако изне
надити их, повезати или побити33 ). Гарнизон је био мали
у јесен 1783. рачунало се свега 1000 људи у оба
града, а у вароши око 6000 а дисциплина у њему рђава
спахије су се понашале пре као разбојници него као

29) Извештај Хербертов од 10. јуна 1785. Ib. Овај се паша

сам потписивао Јеген-Махмуд ; у извештајима зову rа и : Турчи
Махмуд.
30 ) Извештај Хербертов од 9. септембра 1786. Staatsarchiv
( Turcica ).
81) о тим бојевима постоје нзвештаји на година 1780. -82. у
Staatsarchiv-y (H. K. R.).
32 ) Извештај IIIтурмов од 18. јуна 1783., Земун. Kriegsarchiv
( с. А.).
33 ) Извештај Лидерскронов од 8. септембра 1783. Kriegs
archiv (C. A.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУПЦАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 13

војска, пљачкајући по околнни и палећи села34 ), и најзад,

на суделовање српских становника у Београду могло се
поуздано рачунати35).
Немарност београдских Турака охрабрила је пове
ренике на један корак даље. Она им је дала могућности
да (у октобру 1783.) добаве и кључеве од градских ка
пија. Идеју о томе приписује тадашњи фенрих Митесер
себи ; он је, како сам вели, први учинио Лидерскрону
предлог да о томе поведе реч са београдским повере
ником36). Одиста је био издан Радомировићу налог да.
заједно с Новаковићем настане да се дође до модела
градских кључева37). Они су у једној згодној прилици
израдили отиске у воску од кључева горњега града, па
су затим, према тим отисцима , израђени најпре дрвени
модели , а затим и гвоздени кључеви38). Ускоро су Радо
мировић и Новаковић у тајности извршили и њихову
пробу на градским капијама, и проба је испала повољно39) .
Кратко време затим набављени су и кључеви доњега града,
и тако исто пробани су и они40). Невероватна лакоћа с
којом је сав овај посао свршен што је, уосталом,
било могуће само услед лабавости и неопрезности у
Турака — изазвала је према њему сумњу и код Лидер
скрона, и код Цехентера, па и код самога Ласија. Стога
је био одређен поручник Вукасовић (из немачке банат
ске регименте) да целу ствар провери41). Како се у про

34) Извештај Лидерскронов од 27. октобра 1783. Ib.

3 ) Извештај Лидерскронов од 8. септембра 1783. Kriegs
archiv (С. А.).
зе ) Митесер у једној својој молби од 18. јануара 1784. Kriegs
archiv (C. A.).
37) Н. Радомировић у прилогу уз молбу цару од 14. децембра
1790. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
33 ) до тих кључева дошли су они, како прича Радомировић
(н. н. м.), једним лукавством. Чувар градских кључева, иначе ре
дован гост у Новаковићевој крчми, дође једном опет у крчму, где
Новаковић навали нањега са ракијом, те овај, пијући, остави
кључеве подаље од себе. Радомировић, који је био присутан, узме
нх, отисне у воску, па се сотисцима врати преко Саве и тамо
поручи да се израде дрвени модели, које после однесе Лидерскрону .
Овај је поручно према тим моделима гвоздене кључеве.
39) Извештај Лидерскронов од 16. новембра 1783. Kriegs
archiv (С. А.).
9) Извештајн Лидерскронови од 24. нов ., 1 , н 8. дец. 1783. Іь.
41) Извештајн Лидерскронови од 22. јула н 9. септ. 1784. Ib.
 - Д -р ДУШАН ПАНТЕЛИТ . ,

зеће и у лето- те године (1784.) радило на томе да се

неколико аустријских официра пошљу као уходе у
Србију42), то је Вукасовић тек почетком октобра, у пратњи
н : Радомировића, долазио крином у Београд, извршио
воћу пробу кључева и са повољним резултатом вратно
ce43 ). Да би све ове информације допунио личним посма
трањем на терену, предузимао је Лидерскрон у два маха
походе београдском граду; први пут, једне новембарске
нөћи (1783.) cишао је водом под град до Диздареве капије,
а други пут, (у априлу идуће године) долазио је с - Ми
хаљевићем у град, под изговором да хоће да купује коње ,
а у самој ствари да прегледа путове по граду4 ).
На основу података добивених од повереника и на
основу сопствених посматрања израдио је Лидерскрон у
друштву са Михаљевићем предлог о препаду на Београд;
тај би препад био наперен на две тачке : на Босанску
капију горњега и Диздареву капију доњега града45 ). У
осталом ово није био једини пројект о препаду . У исто
доба када се онако живо радило на извиђању Београда
н : Србије године 1783. и 1784 . спремани су и разни
пројекти опрепаду46). Једно опште обележје свих ових
пројеката јесте то што је свуда заступано гледиште го
изненадном нападу на град , јер би то стајало и мање

42) Они су прешли у Србију 12. августа а вратили се у но

вембру 1784. дњихову путовању биће говора на другом месту.
43) Извештај Лидерскронов од 7. октобра; Вукасовићева ре
-лација о путу и његовим резултатима од 28. октобра 1784. Kriegs -
archiv (С. А.). Исти се посао поновио нешто доцније. Када је
београдски паша променио катание на капијама (крајем њих 1785.),
успео је Новаковић да добави и нове кључеве и да и у
друштву с Радомировићем проба. Извештаји Лидерскронови од 19. и
23. јануара , 2. и 13. фебруара 1786. Kriegsarchiv (F. А.). На ове три
пробе мисли и Ј . Новаковић у једном писму, где вели : „ Три пута
клучи от Биограт угађах . Писмо као прилог уз молбу Петра
Новаковића цару од 28. фебруара 1792. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
44) Извештај Михаљевићев од 12. јануара и Лидерскронов од
5. априла и 3. маја 1784. Kriegsarchiv (С. А.).
45) Лидерскрон и Михаљевић, пројект о препаду од 3. маја
1784. Ib.
46) Находе се у Ратном Архиву или се само спомињу у актима
ови пројекти: мајора Туратија од августа 1783.; Лидерскронов по
споразуму ca J. Новаковићем из 1783.; Ласијев ( спомиње се у
горњем пројекту Лидерскрона и Михаљевића); Цехентеров од 23.
јануара 1784. (на препису стоји : 1783., очевидно преписачевом
погрешком, јер се у њему као свршени спомињу догађаји који су
се десин тек у јесен 1783. или те зиме ). Kriegsarchiv (С. А. и F. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУЦАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА -

жртава н могло би се са више извесностн . рачунати на

успех.
Ово извиђање Београда почело је, као што смо ви
дели, године 1783., удоба када је изгледало да ће заплети
на Криму довести до рата између Русије и Турске, у
који би ушла и Аустрија као руска савезница. У то је
доба и Кауниң наваљивао да се зарати на Турску, јер
се надао великим успесима47). Лидерскрон се још те го
дине , како сам вели , споразумео са Новаковићем, како
да се београдски град заузме ; Новаковић је обећавао да
отвори без ларме једну или две капије и пусти аустриј
ске чете у град48). Али ни те године ни за неколико иду
ћих година није покушаван на Београд никакав препад.
Јер сукоб руско-турски био је изравнат, на заузимање
европских сила, уговором у. Аинали-Каваку ( 8. јануара
1784.), којим је Турска признала анексију Крима од
стране Русије . Извођење великог плана oдeоби Турске
било је одложено, на велику радост Јосифа II. , те ни
Аустрија није рачунала да ће ускоро доћи до њеног
учешћа у рату против Турске. Чим се пак ова мутна
ситуација на Истоку у главном разбистрила, вратио се
Јосиф своме првобитном плану , који је имао у памети
при склапању савеза с Русијом, т . і . дао се на посао да
оствари своје циљеве на Западу. Руско-аустријски савез
помогао је Катарини да се докопа Крима ; сада се Јосиф
хтео њиме помоћи за своје планове у Немачкој, да тамо
појача свој положај на штету Пруске. Лети 1784. покре
нуо је питање о размени аустријске Белгије за Бавар
ску, пошто је претходно тај план саопштио Катарини и
затражио њену потпору49). Са питањем оразмени ком
Пликовао се његов заплет са Холандијом због пловидбе
на Шелди, коју је Јосиф хтео да прогласи за слободну.
Овај се заплет у октобру те године толико заоштрио,

47) Joseph II., Leopold II . und Kaunitz, ihr Briefwechsel, heraus

geg. v . A. Beer, Wien 1883, стр. XII.
48) Тигеов реферат ( Vortrag) цару од 23. јула 1791., прилог:
реферат Лидерскронов о Ј . Новаковићу од 13. јула 1791. Staats
archiv (H. K. R.).
49) Joseph II. и. Katharina von Russland, von Arneth , стр. 224,
Јосиф Катарини 13. маја 1784 .
16 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИ ,

да је изгледао могућ и оружан сукоб. Јосиф је та два

питања комбиновао да би, попуштајућн у другом, дошао
до циља у првом. Али ни у једном ни у другом није
имао успеха, и поред дипломатске потпоре Катарине Il .,
која, уосталом , није била довољно енергична. План о
размени морао је Јосиф напустити (у јануару 1785.), јер
је наишао на отпор баварскога наследника (Карла II , од
Zweibrücken-a), кога је свесрдно помогао пруски краљ
Фридрих II . , док се Јосиф преварио у рачуну да ће ње
гов план бити потпомогнут од Француске ; а у спору са
Холандијом такође је одустао од својих захтева (у но
вембру 1785.), поглавито услед одлучног отпора францу
ске владе49а ) .
Према томе се није више очекивао у скорој будућ
ности сукоб између Аустрије и Турске, те се ни око
Београда за ово време није ништа крупније предузн
мало. Шта више било је предлога да се тамошњи пове
реник Јован Новаковић отпусти, јер се, како је Лидер
скрон сматрао, лако задуживао , па га је требало оду
живати 50 ); осим тога он је у пролеће 1784. отишао
породици у Маћедонију, не јавивши се Лидерскрону. С
тога је овај предложио да се тражи други повереник..
Решавање о том предлогу одложено је до Новаковићева
повратка51 ). После одсуства од неких осам-месеци Нова
ковић се вратио и , пошто је уредио питање о својим
дуговима, поново је ступио у аустријску скужбу као по
вереник и положио заклетву52). Његова је дужност била
да прати сва кретања и све промене у београдском граду

49 ) Immich 433—437.— Mitrofanow I. 124 , 125 .

0) Ласијева нота од 20. априла 1785. Kriegsarchiv (К. С. А.).
51) Цехентерова нота од 9. априла 1784. Kriegsarchiv (С. А.).
52) Извештај Лидерскронов од 16. децембра 1784. Kriegs
archiv (С. А.). Том је приликом утврђена погодба : Новаковић се
враћа у горњи град београдски, задржава лебарницу под закуп,
не сме се без одобрења удаљавати никуд из града и има да служң
верно као и до тада, а за то добија 20) фор. као поклон, 100 фор.
годишње на име закупа за лебарницу и обећано му је 20 фор ..
месечне плате кроз цео живот. Радомировић је добио исто толику
месечну плату . што г. Мил. Вукићевић, Карађорђе књ. I. стр .
47. и 338. наводи, како су браћа Чардаклије позиванн 1785. „да
дођу из Арбаније из места Леунова “, односи се без сумње на овај
повратак J. Новаковића из Маћедоније ; само је у уверењу, које
г. В. такође наводи, година нетачно обележена.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 17

и да о томе шаље извештаје Војној команди у Земуну .

Како је он становао и сада у граду , могао је јав..ати
само о ономе што се тамо догађа . А да би аустријске
војне власти имале извештаја и из вароити Београда,,
примљен је, по предлогу Лидерскронову, за Извештача
из вароши Грк трговац Димитрије Панајот53). Н. Радо
мировић преносио је и даље извештаје.
Тако су се године 1785. и 1786. све припреме свете
на извештавање и одржавање веза . За то време, поред
заплета у Западној Европи, био је Јосиф II . заузет вели
ким унутрашњим реформама, те је желео да се одржи
мир, како би имао могућности да изврши преображај
Угарске и Белгије54 ). Отуда је у његовој источној поли
тици настало затишје55 ).

33) Ласијева нота од 21. јануара 1785. Kriegsarchiv (K, L. А.).

54) Beer, Die orientalische Politik Oesterreichs, стр. 80 и 81 .
» ) За време овог затишја, и захваљујућн рђ:1вој управи не
моћних паша, бацили су се београдски јањичари поново у своје
страсне партијске борбе, које су се често претварале у уличне
битке. Имамо извештај о једној таквој борби у септембру 1785.,
која је још и стога занимљива што се у њој спомињу две лич
ности које су годинама peмeтиле мир н ред у Београду: Дели Ахмед
и Кара- Хасан. Писац тог извевештаја, аустријски тумач Тимони,
прича како је он, по доласку у Београд ( 9. септембра 1785.), оти
шао сутрадан код београдског паше Јеген- Мехмеда. Тек што се
од њега вратио у стан , код београдског митрополита, чује узбуну
у вароши и у граду, праћену силном пуцњавом. Он пошље некога
да види шта је, и сазна да је ствар у овоме. Кара-Хасан, дахија
београдски (Daї de Belgrade), који је пре неког времена био про
гнан због сплетака свога надмоћнијег противника Дели -Ахмеда, до
шао је да овога изненади у његовој кући. Али Дели -Ахмед, у напред
извештен о томе препаду, био се спремио да га дочека, потпо
могнут уз то од св га заштитника Хусни-Јусуф- Ефендије, тада
шњег тефтердара, који је бранио сав београдски олони и све друм
ске разбојнике. Кара- Хасан био је у напред јавио својим приста
лицама у Београду да ће, рачунајући на њихову помоћ, доћи
преко ноћи. Он би без сумње, вели се у извештају, нашао одзива,
да није учинио велику погрешку доводећи у Београд око стотину
Арбанаса, голих и лакомих за новцем, а који су имали само оружје.
Како су их Бошњаци мрзели, то нико није хтео пристати уз њих,
ма да се желело да се Кара - Хасану испод руке пружи помоћ .
Кара-Хасан упадне ноћу у варош , опколи кућу Дели- Ахмедову н
започне с њим борбу, која је трајала до зоре. После дугог коле
бања , београдски паша, који се био затворио у град , одлучи, по
наговору тефтердарову, да стане на страну Дели - Ахмеда. Он на
реди дакле неколиким ортама јањичарским даса топовима и муни
цијом пођу овоме у помоћ. Међутим је Кара - Хасан, лако рањен ,
био предао команду неком свом присталици Арбанасу и отишао
само са два пратиоца да превије рану. Арбанаси буду сада одбн
јени и приморани да се остави Дели-Ахмеда и утврде се у некој
Глас ХcVIII. 2
 18 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИБ

Када се прегледа све што се од 1783. урадило на

припремама за освајање Београда, онда се сав овај прет
ходни рад може окарактерисати у главном као оријен
тација о самои месту и оприликама у њему. Ипак је
било и нешто позитивних резултата до којих се овим
радом дошло. Извиђање је утврдило недовољне одбран
бене мере и недовољно старање о Београду ; утврдило
је, осим тога , још једанпут незадовољство Срба са тур
ском управом и њихову готовост да суделују у борби
против Турака ; и на послетку, овим заједничким радом
са Србима у Београду стекле су аустријске војне власти
поузданих људи , чија им је помоћ у потребном тренутку
могла бити од велике вредности.

суседној кући. Кара- Хасан, извештен опоразу својих људи, похита

њима у помоћ, али уз пут буде пресретнут од противника, па не
могући да се спасе друкчије, скоче он и његова два пратиоца у
подрум неке касарне и отпочну паљбу кроз отвор на који су
ушли. Јањичар -ага заповеди да се уђе у подрум и да се они по
хватају, али нико не хтеде ући. На то буду наперени на ту зграду
топови, који избаце дваестину метака , али без резултата, јер се Кара
Хасан заклонио за угао од зида и после сваког пуцња показивао
се на отвору од подрума. Стога буде одлучено да га угуше сумпо
ром и шалитром, које су запаљене бацили у подрум. Али како је
тамо било нешто воде, није ни то средство ништа помогло, већ
је само приморало Кара- Хасана да изврши два испада са пишто
љем у руци и одбије све оне који су га опсађивали, па се опет
врати у подрум. После те борбе између врло неједнаких снага,
која је трајала од јутра до мрака, али остала нерешена, одлуче
опсађивачи да зазидају отвор; па када су то учинили, јаве јањичар
аги да је Кара- Хасан закопан у подруму и да ће ту извесно ска
пати . Ага поверује па окрене сву силу против Арбанаса, који ,
заплашени лажним гласом о пропасти свога вође, почну узмицати
и најзад се даду у бегство . У тој борби било је с обе стране око
50 мртвих и толико исто рањених, а 27 Арбанаса били су заро
бљени и одведени у тамницу. Међутим је Кара - Хасан срећно
умакао , користећи се помрчином. Сутрадан посечени су или поза
тварани сви Арбанаси који су били пронађени; 32 лица удављена
су. У оваквој ситуацији тефтердар је саветовао писцу овога
извештаја да причека у Земуну док се мир не поврати. „Ја бих у
осталом, вели писац на крају извештаја, једва могао и сам веро
вати у такву авантуру, да нисам био очевидац и када се не бих
сећао да је, од како су Турци господари Београда, стално било
сличних странака међу дахијама (Dais), те се мир за неко време
повраћао тек ношто се потпуно уништи једна или друга странка“.
Извештај тумача Тимонија ( Timoni) о његову бављењу у Бео
граду до 22. септембра 1785., прилог уз извештај Хербертов од
10. октобра 1785. Staatsar hiy ( Turcica ). По свој прилици је
Кара-Хасан још тада морао опет бежати из Београда , те се
склонио у Видин. Тамо су отишли драговољно или приморани ,
не знамо и многи Турци из Београда и пришлн њему, па су
те зиме пошли на Београд, али су код Пожаревца одбијени. Из
вештај Лидерскронов од 2. фебруара 1786. Kriegsarchiv ( С. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА освоЈЕЊЕ БЕОГРАДА 19

Сав овај посао око извиђања Београда вршио се

у великој тајности. У Бечу је за њега знао само цар
Јосиф и неке њему најближе личности ; у Земуну, преко
кога се све и радило, Лидерскрон и његови сарадници
(Михаљевић и мајор Турати). Лидерскрон је у својим
рапортима Славонској Генералној Команди изостављао
све оно из чега би се могло закључити да се спрема
какав препад на Београд56 ), те ни споменута Команда
ни Дворско Ратно Веће у Бечу нису о томе ништа знали.
Међутим се крајем 1786. године појавио између
Русије и Турске нов сукоб, у који се најзад умешала и
Аустрија. С тим је и питање о освајању Београда сту
лило напред .

56) Извештај Лидерскронов од 1. децембра 1783. Kriegs

archiv (C. A.).
2*
 11. СПРЕМАЊЕ ЗА ПРВИ ПОКУШАЈ.
Политички положај. Питање о освајању Бео
града. — Прва мисија генерала Алвинција. — Нове
инструкције. Друга мисија Алвинцијева. Од
луке Бечког Двора у октобру 1787. – Трећа мн
сија Алвинцијева.

Повод новом сукобу између Русије и Турске били

су упади Лезгијанаца у Бурђијанску, која је била под
руском заштитом, и помоћ оближњега паше (у Ахал
чику) коју је давао упадачима. Због тога је Катарина
поставила Турској извесне захтеве и затражила од Јосифа
да њене захтеве потпомогне у Цариграду. За време пре
говора који су услед тога настали десио се састанак
Јосифов са Катарином у Херсону , који је Порту јоші
више огорчио , те она објави Русији рат (24. авг . 1787. )57 ).
Јосиф је по уговору од 1781. био дужан да царици
да уговорену помоћ . Истина, он у овај мах том обаве
зом није био много одушевљен58). Али се његов мини
стар Кауниц забринуо да се Аустрија може изложити
опасности , ако у рату руско - турском остане мирна ,
пошто Русија може из рата изаћи са великим добитима ,
које би пореметиле равнотежу на Истоку и довеле Ау
стрију у рђав положај. С тога је он , још пре него ШТО
је из Петрограда помоћ и затражена, изјавио да је цар
готов суделовати уз Русију у рату против Турске59).
Јосиф је такође изјавио Катарини готовост да своју оба
57) Beer, Die orientalische Politik Oesterreichs, стр. 81 и 82.
Sax, Geschichte des Machtverfalls der Türkei, 2. A , Wien 1913 ,
стр . 121 .
58) Joseph II . u . Leopold v. Toscana , ihr Briefwechsel, hrsg.
v . Arneth , Wien 1872, I. Bd. ctp. XLVII; Arneth et Flammermont,
Correspondance secrète du comte de Morcy -Argenteau avec
l'empereur Joseph II. et le prince de Kaunitz, Paris 1891, Il . 117.
39) Beer, op. cit. 87-89; Arneth - Flammermont, II , 120, напомена .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 21

везу испуниво ). Али се ни сада није мислило на извођење

плана oдeоби Турске. Русија је у овом рату, према изве
штајима аустријског посланика у Петрограду, имала на
меру не да уништи Турску, већ само да заузме Очаков,
па је саветовала Аустрији да се користи том приликом
и заузме Београд и Босну61).
Тако је питање о освајању Београда изашло поново
на дневни ред. У рату који се спремао, Београд је био
тежиште аустријске офанзиве. Још из раније њега су
Аустријанци сматрали као кључ Турског царства за
аустријско наступање ; са његовим освајањем отварала
би се слободна комуникација за даље извођење опера
ција дуж Дунава; он је важио као главна погранична
тврђава, после чијег би заузећа цела земља све до Ор
шаве од једанпут пала у аустријске руке. Осим тога,
кад се Београд заузме, могла се и Босна напасти с лица
и с бока . Из тих разлога сматрало се као велика добит,
ако би се рат могао почети са заузећем Београда *2). На
исто гледиште стао је и Јосиф II . Он је, како сам вели63),
желео да рат започне једним тако сјајним и важним пре
дузећем, као што је освајање Београда , очекујући без
сумње двоструку корист : прво , што би томе повећао
поуздање својих трупа и поколебао морал код Турака ,
а друго, што би се са заузећем Београда добио изглед
да . ће се цео рат брзо свршити.
Из тих је разлога заузеће Београда истакнуто као
главни циљ у новом ратном планув4). Али су се уједно
почели тек сада узимати озбиљно у обзир предлози о
препаду на Београд, о коме је било спомена у тајним
припремама 1783. и 1784. године. На те је предлоге
обратио пажњу сам цар Јосиф. Одмах пошто је послао
Катарини изјаву о својој савезничкој верности, упутио је
он (почетком септембра 1787.) фелдмаршалу Ласију, своме
60) Joseph II. u . Katharina von Russland, hrsg. v. Arneth ,
стр . 299 .
61) Bөөr, D. oriental . Polit, c. 90 .
62) Hadik , Gedanken über den Krieg gegen die Türken ,
1. марта 1784. Kriegsarchiv ( Memoiren ).
63) Arneth, Joseph II. und Leopold von Toscana, II. 148.
04) Прилог уз Ласијеву ноту од 2. септембра 1787. Kriegs
archiv (K, L. A.).
22 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

главном саветнику за војне послове , једну серију питања

о спремама за рат. Међу њима било је једно специјално
o Београду ; у њему је Јосиф истицао освојење Београда
као главни циљ рата, и питао за мишљење, шта треба
предузети да се он освоји и да ли се, према тадашњим
приликама , може помишљати да се град заузме препа
дом још исте јесени , пошто ће Турци после објаве рата
бити и у Београду много опрезнији65). На питање омо
гућности препада Ласи није дао одређен одговор, већ
услован . Он је изјавио : ако буде препад могућ , онда ға
треба извршити у исто доба када се мисли објавити
Турској рат, а то би могло бити кад угарска војска пође
на границу ; препад би извршило једно одељење које би
нарочито за то било послано у Петроварадин под изго
вором да појача тамошњи гарнизон66). Овакав одговор
Ласијев значио је да је требало најпре имати што новија
и што тачнија обавештења о ситуацији у Београду, па
тек онда проценити могућност предузећа окоме је била
реч. Ранији подаци нису били довољни, јер се претпо
стављало да су се прилике у Београду у току последњих
година нешто изменилев7), а извештаји отуда бивали су
после 1784. доста ретки, од како се измакла вероватноћа
да ће тако скоро доћи до рата између Аустрије и Турске .
Стога је одлучено да се изашље нарочито стручно лице,
које ће проучити ситуацију у Београду и могућност пре
пада, па се тек на основу његова искуства имала донети
дефинитивна одлука опрепаду.68)
За овај задатак одредио је цар Јосиф генерал- мајора
Јосифа Алвинција69). Њему je Ласи (5. септембра 1787.) за

69) На истом месту (В. нап, 64 ).

66) Ласијева нота од 2. септембра 1787. Kriegsarchiv ( К. І. А ...
67) Ласијева нота од 4. септембра 1787. Ib.
68) Јосиф Митровском 7. септембра 1787. ( р .
69) Јосиф Алвинци, барон, рођ. 1735. у Алвинцу, у Ердељу, умрія
1810. у Будиму. Ступио је врло млад у хусаре, постао је у Седмо
годишњем Рату пуковник, у Рату за Баварско Наслеђе генерал
мајор, а затим учитељ потоњем цару Францу II. Доцније, 1790..
водио је војску да умири Белгију, затим је суделовао у револу
цијским ратовима, у биткама у Белгији и на Рајни, а 1796. и 1797.
командовао аустријском војском против Бонапарте у Италији 11
изгубно битке код Аркола и Риволија. На то је постављен за
главног команданта у Угарској, а 1808. постао је фелдмаршал
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 23

тај циљ издао усмен налог, који је цар Допунио даљи

усменим заповестима70). Ради оријентације он је добио
планове опрепаду из ранијих година ; по Ласијеву мини
љењу он је те планове имао само да подеси према но
вим приликама. А ако би се препад показао као немогућ ,
те би се морало приступити формалној опсади , онда би
се имале предузети нарочите опсежне припреме.71 ) Ал
винци је био упућен да се за сарадњу обрати генералу
Митровском, команданту Славонске Генералне Команде
у Петроварадину, и мајору Лидерскрону, који су имали
да му даду потребна обавештења и да му при извиђању
буду на руци . Целу ствар требало је држати у тајности,
те је стога било наређено да се на сарадњу призову
само они извештачи и повереници који су у тој ствари
већ употребљавани. Преко њих је Алвинци имао тачно
и поуздано да се обавести о свима приликама у Београду 72) .
Примивши заповести, као и писмо за Митровског,
отпутовао је Алвинци из Беча ( 7. септембра). После че
тири дана био је у Петроварадину; али пошто није тамо
затекао Митровског , пошао је у Земун , где се састао с
луковником Женејем (Jeney ), тамошњим командантом
места73), па је онда отишао Дунавом у Панчево , где се
тада находио Митровски. Ту преда овоме царево писмо
и саопшти му налог који је од цара добио74). Алвинци
се свуда издавао за „ коњичког капетана Зеберга “ (Ritt
meister Seeberg ), да не би на себе обратио пажњу. Из
Панчева се вратио у Земун, где је остао два дана, које је
провео у договорима са Женејем и Митровским, који се
враћао из Панчева, и у једној пловидби ка српској обали,
да би видео какве су страже у Турака. Међутим се у
Земуну почело говорити о неком преобученом официру,
то) Алвинцијев Дневник. Kriegsvrchiv ( F. А.)
71) Ласијева нота од 4. септембра 1787. ( В. нап. 67).
72) Јосиф Митровском, 7. септембра 1787. (В. нап , 68 ).
73) Лидерскрон није тада био у Земуну. Стога му је по ОН
слата заповест још 4. септембра да се врати у Земун, али
није могао доћи раније него тек 2. октобра. Ласијева нота од
13. октобра 1787. Kriegsarchiv (К. І. А.).
14) Алвинцијев Дневник; извештај Митровског од 20. септ.
1787. Kriegsarchiv (С. А.). У том извештају спомиње Митровски
да је Јосиф II, имао намеру да се поред Београда још и Шабац и
Бос . Градишка заузму препадом.
24 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИЋ

који држи састанке са командантима, те се Алвинци у

клони с границе и оде у Нове Бановце, под изговором
да цар намерава да тамо подигне фабрику чоjе, па да
хоће да за ту сврху зида зграде. Из Бановаца је про
дужио извиђање, путујући час у Земун , ради договора
са повереницима из Србије , час у Петроварадин на до
говор са Митровским75). Повереници су били исти који
и пре: Јован Новаковић и Никола Радомировић. Са њима
је имао Алвинци два састанка. На првом састанку (ноћу
између 17. и 18. септембра 1787.), на коме је био и пу
ковник Давидовић, кога је Алвинци баш тада посветио у
тајну76), он им је поставио неких 28 питања о могућ
ности да се Београд заузме без великих губитака. Њи
хово гледиште било је у главном ово . Треба прећи са
5 до 6000 људи на обалу код Београда; њима би се при
дружили 60 поузданих Срба, који би служили као пред
водници . Број српских суделовача могао би се по по
треби повећати на 4. - 500 . Сва би се војска упутила на
две капије доњега града: Диздареву и Небојшину77). Ту
би Срби уклонили с пута страже, отворили би капије и
пустили војску у град . Затим су повереници дали по
датке о јачини стража, опосади и орасположењу код
Хришћана, који су счежњом очекивали час ослобођења .
Неке предлоге Алвинцијеве повереници нису усвојили,
наводећи довољно разлога за то; н.пр.: да Новаковић од
веде и сакрије 15—20 одважних аустријских војника; да
се на неколико дана пред препад позаглављују топови на
оној страни где ће бити напад; да се ако би Турци
сазнали за аустријски план — барутни магацин дигне у
ваздух те тако отвори пролаз. Али су примили нову за
повест, да прегледају споменуте две капије и ров и да у
тврде бројно стање јањичара и јачину стража. Кроз два
дана имали би да донесу извештај. Кад су упитани шта
траже за награду, одговорили су да то остављају царевој
мности78). Три дана доцније (20. септембра ) дошао је
75 ) Алвинцијев Дневник.
70 ) Давидовић Д. Р. Већу 28. децембра 1791. Kriegsarchiv
( ІІ . К. R ).
77) Bнд. приложени план београдскога града . (Прилог II).
78) „Fragpunktе аn die Vertrauton “ од 18. септембра 1787.,
Земун. (Прилог уз писмо Алвинцијево од 20. септембра). Kriegs
archiv F. 1.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУПІАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 25

Алвинци опет у Земун , састао се са повереницима поново

и саслушао њихов нови извештај. На том састанку (ноћу
између 20. и 21. септембра) ови су изјавили , да у граду
нема никаквих промена, сем што је опрезност мало јача.
На питање, како би се могле капије отворити и улаз
војсци олакшао, изнели су они један одређенији план о
својој улози у предузећу. По том плану Новаковић је
имао да остане у граду, а Радомировић да пређе у Ау
стрију и уговореног дана дође са 60 оружаних људи .
Чим аустријска војска стигне на српску обалу, он ће са
својим људима изаћи помоћу лествица на бедем, посећи
стражу на споменутим капијама и отворити их обадве. Када
војска уђе у доњи град, онда ће Новаковић отворити малу
капију која оданде води у горњи град и пустити војску уну
тра. Исто су тако сада изнели одређене захтеве и у питању
о својим наградама, када је оно опет додирнуто. Они су
их формулисали овако : 1. да се Србима зајемчи слобода
вере79) ; 2. да и повереници и њихови једноверци у Србији
буду за седам година ослобођени од свих пореза ; 3. да се
њима, повереницима, даду неке награде. Новаковић је, на
пример, желео да буде постављен у аустријској војсци за
капетана, обећавајући да ће у идућем рату као и после
рата вршити дужност најсавесније; да му се за опрему даду
500 дуката и да му се одобри да своје рођаке може на
Маћедоније превести у Србију када се она ослободи.
Радомировић је тражио да му се уступи у својину нека
турска кућа са свим имањем, иначе је остављао све ца
ревој милости . А пошт» је требало новчано обезбедити
и оних 60 саучесника, тражили су да им се пошљу 2000
форината, да их међу ове разделе80).
79) Идеју ослободи вероисповести могао је изнети најпре
Радомировић, који се и по свом позиву морао интересовати за
верске прилике у Аустрији и за црквене реформе Јосифа II. Али
је занимљиво што су се и по Србији ширили неповољни гласови
о црквеној политици Јосифовој. Према тим гласовима, цар је на
меравао, ако би освојио турске земље, да у њима укине све пра
вославне цркве и манастире и да више не допусти слободу веро
исповести. Извештаји Штајнбахерови од 19. фебруара и 5. марта
1787. S aatsarchiv ( ft . K. R.). Овакви гласови изазвали су велику
забринутост код православних. (Ib..
80) Fragpunktе аn die Vertrauten< од 20. септембра, Земун
1787. (У продужењу записника од 18. септембра ; вид. напом. 78.).
Овом састанку присуствовали су с аустријске стране, оснм Алвин
26 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

Ово је био први пут да Радомировић и Новаковић испред

својих личних награда постављају извесне захтеве у корист
свих Срба. Предузеће у коме су они били готови суделовати
излазило је , по њихову схватању , из уског локалног круга, и
они су у њему гледали почетак борбе за ослобођење. И за
случај успеха, који би Србе испод власти турске довео под
власт аустријску, они су хтели да својим сународницима обез
беде извесне повластице. Као духовни вођа у овом раду може
се сматрати Радомировић, ако се узме у обзир његов дру
штвени положај и његова релативна образованост. Он је у
сав овај посао уносно велико одушевљење и многоструку
делатност ; показао се као окретан , поуздан, довитљив, по
мало користољубив и као познавалац прилика у којима је
живео . Новаковић је радио више по упутствима него по сво
јим идејама, али је радио савесно , са честитошћу проста чо
века који је уверен у величину задатка на коме ради , као
што се то внђало код националних радника у Првом и Дру
гом Устанку.
С овим је први део Алвинцијева задатка, т . б . лично оба
вештавање оприликама у Београду и омогућности препада .
био завршен , и Алвинци је отпутовао у Беч , где је, по дола
ску (25. септембра ), поднео цару извештај о резултатима
својих проматрања и оисказима повереника. Резултат његова
путовања на границу био је тај што је утврђено да је пре
пад на Београд могућ и да има изгледа на успех. На основу
таквога искуства Алвинци се првих дана по доласку у Беч
дао на посао и спремио пројект опрепаду. Тај је пројект
одступао од оних из година 1783. и 1784., јер су се и при
Лике од тада измениле, и наслањао се на предлоге Срба

повереника. По њему је напад био наперен на Диздареву и

Небојшину капију: на сваку би напала по једна колона, на
чијем би челу стајало по тридесет српских саучесника. Остала
би војска послужила као прва потпора која би посела град81).

ција, још и Женеј и Давидовић. Испод записника стоји ова потврда

српских повереника (транскрибовано): „ Ово горе пнсато јест нама у
нашим собственим језику разговетно прочитано [и] истолковато; и тако
ми признајући по расуђенон совести да ништа друго него то само што
смо обећали јесте написано, Божном помоћом совршити моћи ћемо и
хоћемо. Писато у Земуну, 20го септе[м] вра по римскому 1787. Николаје
Радомировић, поп; Иован Новакович“ .
81) Alvintzy, Entwurf zur Surprise der Festung Belgrad , 29. Sep
tember 1787, Wien. Kriegsarchiv ( F. A.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА

После свега овога није могла више ни Јосифова одлука

бити у питању : цар је усвојио Алвинцијево гледиште и дефи
нитивно се одлучио за препад. Да је ствар тaкo текла види
се из тадашње Јосифове преписке с Алвинцијем, у којој се
не говори о питању : да ли треба покушавати препад , већ
о томе : шта треба учинити да се он сврши успешно. Одлука
је, дакле, била донета , и сада су се претресале само поједи
ности оприпремама на препад. Захтеве српских повереника
Јосиф је био готов да задовољи ; тражену награду од 2000
форината он је драговольно повећао на 1000 дуката, које је
Алвинци имао да разреди по свом нахођењу и у споразуму
са Земунском Командом, и одобрио је да им се зајемче све
повластице које су тражили . А ради контроле над њима одо
брио је да се пошљу један или два официра у Београд као
уходе82). На послетку је Алвинци са Ласијем и пуковником
Магдебургом претресао питање олађама које је се употре
бити за превоз трупа и артилерије. Он је био сада обаве
штен о свему то је требало за препад, и могао је отпуто
вати да приступи самом предузећу.
Пред полазак нз Беча Алвинци је примио од цара дефи
нитивни налог за препад и инструкцију о томе, као и писма
за генерала Кинског, главног команданта у Будиму , и за Ми
тровског. У опширној инструкцији њему је препоручено да
се према београдском пании показује у свему предусретљив, да
би га одржао у потпуној безбрижности, те да овај не појачава
војску у Београду и другим пограничним градовима; да спремія
све што треба за експедицију; да се тачно обавести о свима
евентуалним променама у Београду, и да о свему шаље с
времена на време извештаје непосредно цару или Ласију83).
Јер и сада је целу ствар руководио Јосиф II. са Ласијем, без
знања Дворског Ратног Beha84 ). Дан када ће се извршити на
82) Alvintzy, Erinnerungen über verschiedene notwendige Gegen
stände und Vorkehrungen zur Surprise von Belgrad, 29. Sept. 1787 , нна
юмене цара Јосифа под натписом: „ Erinnerungen auf die Benerkunger
des Gener. Aivintzy (без датума). Kriegsarchiv ( F. А.).
83) Инструкција за Алвинција од 3. октобра 1787. Kriegsarchiv (F.А.) .
84) Преписка о овом предмету није иіла преко Дворcкor Ратно :
Већа , пошто је постојала бојазан да план не буде проказан. Јер тамо »
су предмети пролазили кроз много руку, те се није могло рачунати да
тајна неће бити одана. Када је Митровски у једном извештају Д. Р. Betty
од 4. октобра 1787. доста неопрезно споменуо план о заузећу Београда,
добио је од цара заповест , да у будуће све извештаје који се ма и нај
28 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИБ

пад имао је да одреди сам Алвинци, само му је још једанпут

препоручена крајња обазривост и истрајност. По заузећу
Београда није се смело пљачкати нити су се смела вршити
насиља, јер је Јосиф желео да добрим поступањем задобије
све београдско становништво, како Србе, тако и Турке. Шта
више, имала је да им се заштити лична и имовна безбедност
као и слободно исповедање вере. Сви они који су били из
Србије и Босне или околних крајева имали су да буду пу
штени кућама, те да распростру глас о благом поступању
према њима ; тиме би се ишло на руку аустријским опера
цијама у тим крајевима и олакшало покоравање тамошњег
становништва . За овај последњи циљ Алвинцију је речено да
ће добити нарочите прокламације на српском и турском је
зику, које ће он растурити . Ако би план био проказан , те би
услед тога његово остварење било онемогућено и експедиција
не би успела, онда се имало извршити повлачење ка Панчеву.
А ако би био заузет само доњи град, а заузеће горњега града
било осујећено, Алвинци је имао да се споразуме са Митров
ским и осталима , шта да се у том случају ради85). У писму
Кинском била је заповест да изврши нов размештај трупа86),
а у писму Митровском наређење да Алвинцију буде на руци
у свему што овај буде од њега затражио : официре, војску,
артилерију и најке87). Осим ових писама Алвинцију је пре
дaтo и 2000 дуката, које је имао да употреби нешто на свој
тут, на набавку лествица и других потреба, а нешто за пове
ренике, не полажући о томе никоме рачуна88).
Напоредо совим одлукама вршени су и покрети трупа .
Мобилизација је била наређена 10. септембра, и ускоро су
предузети покрети оних војних јединица које су имале да
препад изврше. На челу тих трупа била је Алвинцијева бри
гада . Сва је та војска била упућена ка Петроварадину, одакле

Амање односе на споменути предмет шаље непосредно њему и на његову

адресу, „ da man додао је цар – die gluckliche Ausführung dieses Un
ternehmens nur allein durch die äusserste Verschwiegenheit und sorgfäl
tigste Geheimhaltung aller hierzu abzielenden Vorkehrungen bewirket wer
«ten kann “. Јосиф Митровском 13. октобра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.) .
85) Инструкција за Алвинција од 3. октобра 1787. (В. нап. 83).
86 ) У Ласијевој ноти од 1. октобра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
87) Јосиф Митровском 3. октобра 1787. Ib.
88) Алвинцијев Дневник; инструкција за Алвинција од 3. окт . 1787.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 29

је, кад буде затребало, имала да се спусти до ушћа Саве у

Дунав (Sauspitz )89).
Снабдевен дефинитивним налогом за препад на Београд
и овлашћењем да потражи сарадњу свих потребних чинилаца ,
пошао је Алвинци по други пут из Беча на јужну границу
(4. октобра). Ово друго његово путовање разликовало се од
првог. У првом је имао само да испита и утврди, је ли пре
пад могућ или није. Сада пак имао је да предузме све по
требне припреме, а затим да изврши препад и заузме Београд
Целим предузећем имао је да руководи по сопственим идејама:
а што је Јосиф за извршење овога задатка, коме је придавао
тако велику важност, изабрао њега, показује колико га је
високо ценио. Алвинци, који је врло млад постао официр,
истакао се као јунак у Седмогодишњем Рату и у Рату за
Баварско наслеђе. Због тога је брзо направио војничку кари
јеру, био „ поштован у министарском кабинету, цењен од свога
цара, љубљен од народа , пријатељ наукечно). Сада је могао
имати жељу да са освојењом Београда стекне још једну велику
заслугу за царски дом , а можда и да своју војничку репута
цију повећа тим што би био поздрављен као освојилац Бео
града. Истицала се његова војничка простота , велика лична
храброст, увиђавност и ревност , истрајност у предузећима ;
само су те особине спутаване извесном застарелом методич
ношћу. о његовој способности мисли се различно ; најнад
лежнији ће бити суд његова великог противника Наполеона,
који је, када је била реч о ратовима у Италији (1796. — 97.), ()
Алвинцију говорио са великі ! м признањем и хвалио га као

свога најспособнијег противника на том ратишту °1).

У путу Алвинци се задржао у Будиму, и ту је с Кин
ским утврдио појединости о сарадњи овога при експедицији
на Београд92); свратио у Апатин ( на Дунаву) и ту издао на
логе окретању лађа, па у Петроварадин, и ту са Митровским
утврдио какав ће бити задатак овога при реченој експедицији .

89) Ласијеве ноте од 6. септембра и 2. октобра 1787. Јосифово писмо

Кинском од 2. октобра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
90) Hirtenfeld , Der Militär-M. Theresien - Orden u. seine Mitglieder.
J. Bd . S. 405 .
91) Fоurnier, Napoleon I. 2. А. Wien u. Lpz. 1904—06. I. Bd. 111;
Sybel, Gesch. d . Revolutionszeit. Wohlfeile Ausgabe . Stuttg. 1897—99 . VII .
Bd . 256.
2 ) Алвинцијев Дневник.
39 Д-р ДУНІАН ПАНТЕЛИТ

Најважније пак било је и сада његово бављење у Земуну .

Јер ту је имао да утврди коначни споразум како са Лидер
скроном, који се био вратио с одсуства, и са Михаљевићем ,
тако и са повереницима из Београда, који су били најважнији
сарадници у овом послу.
Када је Алвинци дошао поново на границу, наишао је
тамо на ситуацију која се у нечему разликовала од оне коју
је оставио пред одлазак у Беч . На турској страни опажала се
сада извесна живост и опрезност мало већа но што се обично
виђала у Турака. Од како је у Београд стигао глас да је на
стало ратно стање између Турске и Русије, почели су бео
градски Турци с неповерењем гледати на Аустрију , за коју су
знали да је у пријатељству с Русијом93), те су се могли надати
да она у рату неће остати неутрална. Осим тога, прво бављење
Алвинцијево у Земуну, као што смо видели , већ је пало у очи
и дало повода разним коментарима , из којих су постали Гла
сови да се спрема неко предузеће против Турака . Такве су
бар гласове Земунци почели ускоро ширити по Београду, и
једна таква верзија изазвала је једне ноћи (26. септембра) у
Београду читаву узбуну °4). Из тих су разлога београдски
Турци постали опрезнији: страже су биле појачане како у
граду , тако и дуж Јевђенијевих шанчева, као и на Сави и
Дунаву ; топови на бедемима напуњени , а они из магацина
извучени ради потребних оправака ; паша је од Порте тражио
повећање гарнизона, а у Београду се вршило пребројавање
становника способних за оружје95). Најзад, у неким пределима
Београдског Пашалука почели су Турци одузима оружје од Срба ,

93) Извештај грофа Clam- а од 17. октобра 1787., Панчево. Kriegs

archiv (C. A. ).
94) Ноћу 26. септембра рашчуло се по београдској вароши да ће
Београд бити нападнут од аустријске војске. На то се скупи читава
војска од 4000 људи, који пођу кa Принц- Јевђенијевим шанчевима, да
спрече искрцавање Аустријанаца , које се ту очекивало, и у томе су
непрекидно јурили горе-доле путем између Београда и Вишњице. Доцније
се сазнало да је непосредни повод овој узбуни било то што су две
натоварене лађе долазиле уз Дунав, па се у Београду мислило да су на
њима аустријске трупе. Извештајженејев од 4. октобра и Ласијева нота
од 6. октобра 1787. Kriegsarchiv ( К. L. А.).
95) Извештај женејев од 4. октобра 1787. Када је цар Јосиф
сазнао за ове појединости, изјавио је Ласију у једном писму: „ Раr tоut
ceci l'on voit que les Turcs sont déjà sur le qui vive et qu'avec notre
surprise pour a présent il n'y aura рrоbаblеmеnt rіеn a faire“ . Јосиф Ласију
12. октобра (?) 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 31

јер су подозревали на њихову лојалност; њихова мржња према

Србима све је више расла , и они су их отворено називали
издајницима96 ).
Под таквим је околностима имао Алвинци да отпочне
припреме за препад. После састанка са Лидерскроном, Михаље
вићем и Женејем у Земуну, састао се он поново са повере
ницима из Београда, који су на његов позив долазили у Зе
мун у два маха (ноћу између 15. и 16., па затим између 22.
и 23. октобра ). Њихови искази нису му били по вољи ; он је
од њих сазнао да је, услед гласова о аустријском препаду
који се из Земуна шире, опрезност у Турака порасла и да
је препад немогућ, ако она буде и даље трајала, јер се капије
не могу у присуству толиких људи отворити . Једино средство
да се град заузме била би, дакле, блокада , којом би се он
приморао на предају. У том случају, према њихову уверавању,
могло се рач- нати да ће на 10000 Срба устати на оружје и
прићи аустријској војсци97).
Алвинцију је ова промена код београдских Турака изгле
дала необична, а уз то је и Лидерскрону, који је каткад и сам
патролирао на води , изгледало да турске страже нису толико
опрезне колико су повереници уверавали98). Стога је одлучио да
над тим исказима изврши контролу99). Ради тога је било наређено
Михаљевићу да нађе какво погодно лице које ће то учинити .
Михаљевић је успео да наговори Живка Миленковића, трговца
из Пожаревца, да се он прими тог посла , и овај је отишао у
Београд ( 17. октобра)100). Његов се извештај у главном слагао
с извештајима дотадашњих повереника101 ). Другу контролу
извршио је аустријски потпоручник Михановић, који је по
нарочитом налогу тих дана долазио кришом у два маха у Бео
град ( први пут од 23. — 25. октобра, други пут од 30. октобра
до 2. новембра); али његов извештај није Алвинци ни дочекао .

1) Извештај грофа Clam- а д 17. октобра 1787. Kriegsarchiv (С.А.).

97 ) Извештаји Алвинцијеви од 16., 18. и 23. октобра 1787. Kriegs
archiv (F. А.). Кад је Ласи саопштио цару извештај од 18. октобра, ста
вио је цар на тај извештај својом руком напомену: „ Es fаngt аn, etwas
bedenklich auszusehen zu Erfüllung des erwünschten Entzwecks“ . Nacnjeba
нота од 25. октобра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
98) Извештај Лидерскронов од 18. октобра 1787. Iь.
90) Алвинци Ласију 18. октобра 1787. Ib.
100) Извештај Михаљевићев од 18. октобра 1787. Iь.
101) Писмо ж. Миленковића од 21. окт. 1787., Београд. Іь.
32 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

Најзад је и Алвинци лично , у друштву са Лидерскроном и Ми

хаљевићем, прилазио чамцем до српске обале, да види каква
је опрезност у Турака 102). И он се сам уверио о тешкоћама
које су сметале извођењу препада. Ипак то није поколебало
његову одлучност. Ако се не може нито постићи препадом.
писао је он цару, може се постићи на други начин, т. і . може
се град блокирати са две стране ас једним одељењем извршиті
напад на најслабијем месту. То је био његов план , ако препад
буде онемогуlіен103) .
Не свршивши задатак приликом овог другог доласка на
границу, Алвинци је изненада отпутовао поново у Беч (24.
октобра) 104). Тај његов неочекивани одлазак био је свакако у
вези с одлукама које су тих дана доношене .
У Бечу се, у октобру те године ( 1787.), претресало питање
о томе, који тренутак треба изабрати као најзгоднији да се
Турској објави рат. Претрес тога питања дошао је као природна
последица Јосифове изјаве Катарини да он руско-турски рат
сматра као casus foederis и изазван је одговором царичиним
на ту изјаву !05). Кауниц, који је иначе био присталица зајед
ничкога рата против Турске , бојао се сада да Аустрија не
привуче на себе главну турску војску, ако би тако брзо обја
вила рат . Он је стога сматрао да треба чекати док се не
добије поуздано уверење да ће Русија почети офанзиву, па се
тек онда одлучити ; све дотле пак не само да Аустрији не иде
у рачун да рат објављује, већ да је њој нарочито стало до тога
да се што је могуће доцније изјасни о својим намерама према
Турској, како се Турцима не би дало повода да предузимају
какве мере против Аустрије. „ Док нам год Порта – завршио.
је он своја разлагања не објави рат, нама не лежи у инте
ресу да га њој објављујемо пре него што дође тренутак за

102 ) Алвинцијев Дневник.

103 ) Алвинци цару 24. октобра 1787. Kriegsarchiv (F. А.). За овај
је случај Лидерскрон већ спремио нарочит пројект, по коме би аустриј
ска војска, прешавши Саву, напала у две колоне варош, док би трећа.
користећи се турском забуном услед тога напада, прешла Саву их
јутру напала на град. За напад се предвиђао 5. новембар у зору . Про
јект Лидерскронов из октобра 1787. Ib.
101) Алвинцијев Дневник.
1 ) Јосиф Кауницу 8. октобра 1787. Staatsarchiv ( Vorträge ). Ката
ринино писмо Јосифу од 11./22. септембра 1787. y : Arneth , Joseph II . и .
Katharina v. Russland; стр. 300.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 33

запад “ 106). У ово исто време стигао је предлог француске владе

да Француска и Аустрија почну посредовања ради обнављања
мира руско-турског и да се оне споразумеју о томе, како thе
се обадве држати ако рат отпочне107 ). Ради тога је француском
посланику у Цариграду, Шоазелу -Гуфије - у, био издат налог
да почне с Портом преговоре о измирењу с Русијом, а у исто
је време француски посланик у Бечу, Ноај , по налогу из Версаја
саопштио Кауницу жељу своје владе да аустријски посланик
у Цариграду потпомогне францускога у његову заузимању за
мир10%). Кауницу се овај предлог није свиђао. Он је налазио
да су ове мирољубиве тежње францускога кабинета потекле
поводом изјава руског министра, како је царица вољна да се
мири ако Порта да задовољење за свој поступак према руском
посланику Булгакову, кога је била затворила у „ Седам Кула “ ,
и ако усвоји руске погодбе како их је Булгаков предложио,
само са неким изменама. Али је после тога стигло у Петроград
саопштење да Порта не прима ни савете свих страних сила,
већ је решена на рат. Стога се и у Русији променило распо
ложење; Русија је пристала на рат и страним посланицима је
саопштено да се она находи у ратном стању с Турском . Тако
је ситуација била измењена , а за ту се промену није знало у
Версају када је француском посланику у Цариграду издан налог
да посредује за измирење. При таквом стању Кауниц је сматрао
да Аустрија није у могућности суделовати у посредовању које
је француски кабинет предлагао и да би она својом интервен
цијом учинила руском двору пре рђаву услугу него љубазност.
Осим тога он није полагао ни најмање нaдe мa на какав успех
тих преговора, јер је оба противника сматрао за крајње огор
чене, те се на њихово измирење није могло ни мислити109 ).
Због свега тога Кауниц је био вољан да француски предлог

106) Кауниц цару ( Vortrag) 8. октобра 1787. Staatsarchiv ( Vorträge).

Дотично место гласи: „ Le mоmеnt аuquel поuѕ ѕеrоnѕ сеrtаіns que les
Russes entameront une opération offensive, sera, ce me semble, celui qui
devra décider celle à la quelle V. M. se déterminera; et jusque là il me
paroît que non seulement il ne peut pas être question d'une déclaration
de guerre de notre part, mais qu'il nous importe même infiniment de dif
férer tant que nous pourrons de nous expliquer vis-à-vis des Turcs, pour
ne pas les engager à prendre des mesures vis - à - vis de nous“ .
107) Kaunitz , Philipp Cobenzl u . Spielmann; ihr Briefwechsel, hrsg.
von H. Schlitter, Wien 1899; стр. XIII.
108 ) Инструкција Херберту од 17. октобра 1787. Staatsarchiv ( Turc.).
109) Инструкција Херберту од 17. октобра 1787. Staatsarchiv ( Turc.).
Глас ХcVIII. 3
 34 д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

просто одбије. Тек на царев захтев он је ублажио тон и одго

ворио , да се из наведених разлога цар уздржава од
посредовања, а да жели успеха француским напорима на
Порти110). Његово је гледиште било да Аустрија има да ради
споразумно с Русијом , а независно од Француске, и да с овом
последњом не треба да улази ни у какве преговоре поводом
рата који је Турска заметнула ! 11 ). Ништа друго није, дакле,
остајало , већ да се уђе у рат, у коме је цар имао да суделује
по савезничкој дужности. Почетак рата пак предвиђао се за
онај тренутак, када то буде допустило тадашње позно годишње
време и околности које су с њим у вези. Ова одлука достав
љена је у поверењу аустријском посланику на Порти , барону
Херберту , и још му је стављено до знања да ће му у своје
време бити послата објава рата , коју ће предати Порти12).
Кауниц је, као што се види, желео да се објава рата одгоди
само до најближе повољне ситуације.
Са Кауницом се слагао и Ласи, који је поглавито желео
да као кривац за рат испадне Турска. По његову мишљењу за
Аустрију је било главно то, како ће Порта примити препад
на Београд и хоће ли га сматрати као објаву рата. Ако би
се она због тог препада жалила, онда би се он могао припи
сати пограничном команданту, како је он, то јест, био на то
наговорен од неких завереника из Београда. А ако би град
пао у руке Аустрије, онда би га требало сматрати као освојено
место , које она мисли очувати, и у том смислу би се и Порти
дао одговор . На тај би начин формална објава рата од стране
Аустрије изостала , али би се морале предузети потребне мере
за офанзиву у случају ако би Турци, и без објаве рата, от
почели непријатељства. Ласи је најзад додао да , у случају
ако напад не успе, не би требало рат објављивати, јер се
тим не би ништа добило !13 ).
110) Schlitter, op . cit., ctp. XIV; Arneth - Flammermont, Correspon
dance etc. , II . 129.
111) Arneth -Flammermont, Correspondance etc., II . 128.
112) Инструкција Херберту од 17. октобра 1787. (В. нап. 109). До
тично место гласи : „ Solchergestalt bleibt nichts andеrеѕ аlѕ dеr unver
meidliche Ausbruch des Krieges und zugleich die damit verbundene not
wendinge Folge vorauszusehen übrig, dass Se. K. Majestät als Alliirter von
Russland dero bundesmässigen Pflichten in genaue Erfüllung bringen , fol
glich an dem Krieg theilnehmen werden , welche Theilnehmung dann auch
wircklich so bald bewerkstelligt werden wird, als es nur immer die schon
späte Jahreszeit und die davon abhangenden übrigen physischen Umstände
gestatten dürften “.
13) Ласијева нота од 1. новембра 1788. Kriegsarchiv (К. L. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА :: 35

Међутим Јосиф II . ово гледиште није усвојио . За њега је

од пресудне важности била обавеза у којој стајао према Ру
сији. У свом савезу са Катарином он се обавезао да ће са
својом помоћном војском ући у рат три месеца после онога
дана када му царица затражи обећану помоћ као што се

и Катарина обавезала према њему114). Тај се рок приближавао ,

нцар је био решен да своју обавезу испуни15). А кад је већ
одлучио да ратује, онда је хтео да рат започне тако сјајним
и крупним успехом, као што је било заузеће Београда , јер
би, по његову схватању , овакав успех био пресудан за цео рат.
Одлука Јосифова, према томе , била је, да се са објавом рата
Турској даље не ок.тева , али да се, као увод у рат, најпре
покуша тако дуго припремани препад, и чим се он изврши
ма како испао , те се поводом тога отворе неприја
тељства, да се одмах Порти објави рат. Да је ствар тако
текла види се из свих оних мера које су ускоро предузете.
Првих дана новембра приступио је Јосиф припремама
које су требале за објаву рата. Како се много полагало на
учешће Срба у рату, то је била спремљена (још у октобру
1787. г.) за њих нарочита прокламација и поднета цару на
преглед. У њој је свима православним хришћанима у Турској
гарантован миран живот и слобода вероисповести . Онима који
би одбегли претило се одузимањем имања ; онима који би се
противили царској војсци претило се да ће се с њима посту
пити као с непријатељима! 16). Ту је прокламацију Јосиф вра
тно вице-канцелару Ф. Кобепцлу с налогом , да се она тајно
наштампа у довољном броју примерака и штампани примерци
чувају спремљени , док не дође прилика да се они употребе.
У исти мах поднета је цару на преглед и објава рата Турској,
спремљена за барона Херберта. И њу је цар усвојио и вратио,
заједно с прокламацијом, Кобенцлу на чување !17). После де
сетак дана Јосифу је, на његов захтев , предата шифрована
инструкцијаа за Херберта, заједно с објавом рата Турској , а
114) Arneth , Joseph II . u . Katharina von Russland, ctp . 74 1 83.
115) Arneth -Flammermont, II . 117; Arneth, Joseph II. und Leopold von
Toscana, II, 114; Mitrofanow, I. 192.
16) Јосиф Ф. Кобенцлу 20. октобра 1787. У прилогу: прокламација
православним хришћанима у Турској. Staatsarchiv ( Vortrage). Проклама
ција се находи и у Драг. м. Павловића, Србија за време последњег
аустријско-турског рата, стр. 275—276 .
117) Јосиф Ф. Кобенцлу 20. октобра 1787.
3*
36 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИЋ

у исто време упућене су му и све прокламације штампане у

25000 примерака118 ). Цар је, тражећи сав овај материјал, об
јашњавао како хоће „ да за сваки непредвиђен случај има све
на месту спремно “ 119 ).
Непосредно за овим спремљене су заповести за поједине
команданте који су имали да сарађују на препаду. Према Јо
сифовим одлукама улоге су биле овако распоређене. Главна
улога била је намењена Алвинцију. Њему је још једном из
нета пред очи величина предузећа и скренута пажња на то,
да се од препада може одустати само онда, ако настане очH
г.Тедна немогућност да он успе; затим су му у главном поновљене
раније заповести и упутства. Најзад му је наређено, да одмах
после препада по нарочитом гласнику јави цару о резултату,
а исто тако извести и Митровскоr120 ). Митровски је имао налог
да одмах, чим добије глас да је напад на Београд извршен ,
известн главне команданте да су непријатељства почела, те да
они по пограничним турским областима растуре прокламације.
које су им послате. У случају да Београд буде заузет, Митровски
је имао да оде тамо и постара се за његово осигурање, па
да настане да се и Шабац заузме, а пре свега да извести
Херберта у Цариграду 121 ). Генерал Геминген био је одређен да
предузме команду београдске тврђаве; на том положају имао
је да свима становницима зајемчи заштиту, да обезбеди сна
бдевање вароши , али избегавајући насиља, да све становнике
разоружа и покупи све оружје122 ). Херберту је послата објава
рата, да би имао времена да у тајности спреми турски превод .
Уједно му је јављено како се спрема препад на Београд, о
чијем ће исходу бити извештен преко нарочитога гласника .
Али како се могло десити, да глас о заузећу Београда стигне
у Цариград пре доласка споменутога гласника , то је било
Херберту наређено, да одмах преда Порти објаву рата , чим
се у Цариграду сазна , било преко гласника, било каквим
другим поузданим путем, да је Београд заузет123). совим
18) Кауниц (?) цару ( Vortrag ) 1. нов . 1787. Staatsarchiv ( Vorträge ).
119) Јосиф Ф. Кобенцлу 30. октобра 1787. Ib.
120) Verhaltungspunkte für den Generalmajor Alvinczy, 4. нов . 1787 .
Kriegsarchiv ( F. A. ).
121) Јосиф Митровском 2. новембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
122) Јосиф Гемингену 4. новембра 1787. Ib.
123 ) Инструкција Херберту од 3. новембра 1787., с објавом рата у
прилогу. Staatsarchiv (Turcica). Главно место гласи : „Sobald es bey der
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 37

одлукама, дакле, била је утврђена веза између освајања Бео

града и објава рата, и без сумње је Алвинци био позван у
Беч, да га о томе обавести и даду му потребна упутства.
Када се Алвинци вратио на Беча (9. новембра), преду
зео је последње припреме за препад. Најпре је сазвао пове
ренике да с њима уговори план о њиховој сарадњи. Како су
-Од неког времена служили као повереници још и Радич Пе
тровић и Живко Миленковић, који су радили независно од
Радомировића и Новаковића, то их је Алвинци сада саставио124)
и поново заклео на верност. Том је приликом, на предлог
нстих повереника, извршење препада одложено за ноћ из
међу 2. и 3. децембра (п. н.), јер се због месечине није могло
раније предузимати125). Последњи састанак Алвинцијев са по

gegenwärtigen Jahreszeit und nach den übrigen Umständen möglich ist, wird
von unserer Seite ein wirklich feindlicher Schritt und eine Untenehmung
auf Belgrad geschehen. Von dieser Unternehmung werden Ew. von dem
commandirenden Generalen durch einen eigenen Expressen benachrichtigt
werden . Es kann sich aber auch der Fall ergeben , dass diese Nachricht
durch andere Wege und Personen eher nach Konstantinopel kömmt, als
der erwähnte Expresse daselbst einlanget. Hieraus ergiebt sich die Folge, dass
Ew. die Declaration alsdann der Pforte unverzüglich zu überreichen haben,
wann Sie entweder die quaestionirte Nachricht durch den Expressen er
halten , oder aber wann solche noch vor Eintreffung desselben auf eine
zuverlässliche Art in Konstantinopel bekannt geworden ist. “ Као што се
из овога види, питање о објави рата било је дефинитивно решено ( пред
крај октобра); само се очекивао исход експедиције против Београда, па
да се рат објави. Међутим Тодор Стефановић Виловски у своме раду:
„ Belgrad während des Krieges Oesterreichs u. Russlands gegen die Pforte“
y: „Beiträge zur neueren Geschichte Oesterreichs“, (IV. Heft), Wien 1908.
стр. 134 , наводи да је главни узрок Јосифова оклевања био у томе што
је он очекивао резултат преговора са Франпуском, о којима је горе
било речи. Внловски затим излаже ток тих преговора. (Његово је изла
гање, у осталом, на стр. 134—137 од речи до речи осим једнога нешто
намењенога пасуса на стр. 136 узeтo из књиге : Kaunitz, Ph . Cobenz !
11. Spielmann, ihr Briefwechsel, herausg. von H. Schlitter, стр. XIII—XVIII,
и ако то није казано). Преговори су се, међутим, провлачили све до
јануара 1788., те се и по томе види да Јосифова одлука о објави рата
није била од њих зависна .
124 ) Јов. Новаковић том састанку није присуствовао, јер је био
Толестан .
125 ) Исказ повереника ноћу између 13. и 14. новембра 1787. Из
Алвинцијеве заоставштине ; Kriegsarchiv ( F. А.). у раду А. Букића:
„Учешће тителског крајишког шајкашког батаљона у аустро -турском
рату 1788—1791 године “ (прештампано из „ Летописа Матице Српске“
161 н 162) говори се (стр. 6—12) ио аустријским експедицијама на Бео
град н наводе се неки архивски подаци, који су и овде употребљени.
Али је нетачно Букићево тврђење да је „ време за ово подузеће било
одређено најпре за крај новембра 1787; али генерал Алвинцн буде по
зван у Беч, и с тога се све одложи за неколико дана, до 2. децембра “
(стр. 7). Јер је Алвинци, као што смо горе видели , ишао по позиву у
Беч пред крај октобра, а не новембра. А по повратку из Беча остао је
38 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

вереницима био је 26. новембра (п. н .) у Земуну. Њему су

с аустријске стране присуствовали поред Алвинција још и
официри: пуковници Давидовић и Женеј, мајор Лидерскрон;
капетан Михаљевић и Алвинцијев ађутант капетан Мак. На
том састанку био је утврђен и потписан протокол , у коме су
обележене дужности које повереници узимају на себе при
извршењу препада, као и награде које им се за то гарантују .
Према тексту тог протокола Новаковић је обећао да угово
рене ноћи, до доласка аустријске војске. држи отворену Ted
тердареву капију , која води из доњег града у горњи, и да
са својим људима не да Турцима да на Стамбол-капију
уђу из вароши у град. Радомировић је обећао отворити Дн
здареву капију и изаћи пред аустријску војску, док је Ж. Mil
ленковић обећао отворити Небојшину капију и на њој доче
кати војску. Радич Петровић пак обећао је да се нађе на
помоћи са 200 својих људи. Као награду за ове услуге њима
су потписници протокола обећали : Новаковићу, Миленковићу
и Петровићу капетански чин, награду од 500 дуката и осло
бођење њихових породица од дaжбина. Осим тога, свима хри
шћанима који се находе под турском влашћу зајемчили су
ослобођење од свих дажбина и све законске слободе за се
дам година од закључења мира . Ако би пак неко од ових повере
ника погинуо у борби , онда би, према обавези, његова породица
и васпитање његове деце били поверени цареву старању .
Овакав протокол, снабдевен печатима и потписима присут
них аустријских официра, био је састављен у два оригинална
примерка: један на српском , који је предат Новаковићу, а
други на немачком, који је остао код Алвинција126).
Осим овога Алвинци је одредио војску која ће извршити
препад и заузети Београд и донео одлуке о превозу трупа и

до краја новембра на јужној граници, спремајући се за поход на Бео

град; из тога времена находе се у Ратном Архиву његова писма (од 15. ,
19., 20. 21. и 28. новембра) датирана у Новом Саду (F. А.). Споменути
свој рад објавио је Ђукић и на немачком језику („ Die Theilnahme des
Titler Grenz- Tschaikisten -Bataillons an dem österr.- türk. Kriege 1788-1791 -
у „Оesterr. militär. Zeitschrift“ 1892. ). Поред споменутих архивских пода
така њему је главни извор за ове ствари била књига : Wilhelm Brinner ,
Geschichte des k. k. Pionnier-Regiments, I. Teil, 1. Band, Wien 1878, S.
273--280 , одакле је, у немачком издању свога рада, често узимао од
речи до речи.
126 ) Оригинал уговора од 26. новембра 1787. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
Внд . Прилог 1 .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 39

потребног материјала. Та се војска састојала из дванаест

батаљона (четири гренадирска батаљона, којима су командо
вали : Петра , Шпилман, Кемпф и Попини , и осам пешадиј
ских батаљона из регимената: Ник. Естерхазија, Ант. Естер
Хазија, надвојводе Фердинанда и Сам. Булаја) са нешто арти
лерије ! 27 ) , ас њом су били и 200 српских добровољаца, које
је довео Радич Петровић128). Целокупна војска за препад из
носила је до 10000 људи (ако у батаљон рачунамо 800 људи ).
Она је стајала код Петроварадина. За сам напад били су
одређени пет батаљона ( четири гренадирска и један пешадиј
ски из регименте Н. Естерхазија) и Срби добровољци, сви
заједно раздељени у две колоне: прва за Диздареву, друга за
Небојшину капију. Осталих седам батаљона стајали су у ре
зерви под командом генерала Гемингена и Надаждија . На челу
прве колоне , састављене од три батаљона и стотине добро
вољаца , био је Алвинци, а под његовом командом стајали су
Давидовић , Михаљевић и Мак; на челу друге , од два бата
љона са другом стотином добровољаца, био је Женеј , а с
Њим и Лидерскрон129).
На послетку , Алвинци је израдио опширну диспозицију
о улогама појединих одељења у препаду . Сва је војска из Пе
троварадина имала да се крене 1. децембра у подне и дође
у Нове Бановце. У тај би се мах поред границе (од Ердевнка
преко Батајнице до Ковина ) поставио кордон , који би остао
до 2. децембра у поноћи , а 2. децембра у вече били би по
седнути сви излази из Земуна . У Бановцима је војска имала
(2. децембра у вече) да се укрца (прва колона у 12, а друга
у 10 лађа) по утврђеном реду и отплови по истом реду Ду
навом до ушћа Саве, где ће чекати до 1 часа по поноћи. У
1 час Алвинци је имао први да се превезе под Диздареву
капију, да види је ли у граду све мирно . Неколико тренутака
за њим превезли би се добровољци, а затим остале трупе
прве колоне, и најзад два батаљона резерве под Надаждијем.
Друга колона имала је на исти начин да се превезе под Небој
шину капију. Напад на град и заузеће извршили би се овако .
127) Alvintzy, Entwurf zu der Surprise der türkischen Gränz-Festung
Belgrad vom 28. November 1787, Neusatz. Kriegsarchiv (F. A.).
128 ) Михаљевић Дворском Ратном Већу 6. новембра 1791., Карловци.
Kriegsarchiv ( H. K. R.).
129) Алвинци, Entwurf etc.
 10 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИ,

Добровољци прве колоне, под Маком, имали су задатак да

се попну на бедеме, да побију страже на Диздаревој капији
и да је отворе, па прву колону пусте у град. Један њен део
заузео би у доњем граду јањичарску касарну и барутни ма
гацин и заробио диздара, јањичар - агу и тефтердара, а други
део би се упутио у горњи град и, пошто отвори Тефтерда
реву капију, посео би све капије које воде из вароши у град ,
сачувао би тамошње топове у исправном стању, заробио би
пашу и његова ћехају, па би све заробљене турске власти
биле затворене у џамију у горњем граду. Друга колона би
пак ушла на Небојшину капију, коју би такође отворили до
бровољци, посела би остале улазе у град и учинила неупо
требљивим топове окренуте Дунаву. На послетку, резерва би
била распоређена према потреби130 ).
Пада одмах у очи, што у овој детаљној подели улога и
за најмању војну јединицу нема ни спомена о улогама доде
љеним српским повереницима, са којима је само два дана
раније био потписан читав уговор. Разлог може бити у томе
што је Алвинци у својој опрезности предвиђао и ту могућност
да они, и поред свих својих уверавања, не буду у стању да
своја обећања испуне, или да могу бити издани и похватани131 ),
па је за тај случај хтео да на други начин обезбеди војсци
улазак у град. Нарочито се бојао да план не буде проказан,
те бн онда цела ствар била осујећена и војска би се морала
повућии. Стога је диспозицију и удесио тако , као да се од
српских повереника не очекује никаква сарадња132 ).
иако је извођење овог плана било знатно отежано
елементарним незгодама: ветром, надолажењем воде, снегом и
хладноћом 133 ), ипак се на њега гледало с великим надама. Јер

10) Алвинци, Entwurf zu der Surprise der türkischen Gränz - Festung

Belgrad. Према овоме нетачно је тврђење Јанићија Турића, Србска по
вестница Карађорђевог времена, Гласник С. У. Д. 10. с. 90 (и по њему „ Од
ломци из Историје Београда “ у Чупићевој Годишњици IX. с. 44), да је једна
аустријска војска имала да сиђе Савом од Бежаније, а друга Дунавом од
Земуна. Јер покрет војске преко Бежаније био је доцније, приликом
друге експедиције на Београд, у јануару 1788. Бурић је писао своју
историју годинама после ових догађаја , те је и ове појединости , о ко
јима је писао по сећању, могао побркатн .
131 ) Алвинци цару 28. новембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
132) На истом месту .
133) На истом месту .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 41

старе распре међу Турцима трајале су и даље134 ), турска арти

лерија и опрема биле су у нереду, а како се уз то Турци тромо
скупљају, то се од њих није могао очекивати отпор. На против,
могла се са поузданошћу очекивати сарадња Срба135 ). Али се
исто тако сматрало за опасно по аустријски престиж и интерес,
ако би војска дошла до града , па би се повукла не предузевши
ништа. Јер би Турци у том случају опазили да се нешто
спрема, па би се и сами припремили да други пут Аустријанце
боље дочекају. Срби из Београда који су умешани у преду
зеће били би за свагда изгубљени, јер би Турци морали сазнати
да су неколико стотина Срба били у споразуму с Аустријан
цима, а над свима хришћанима у европској Турској , нарочито
пак у Србији, где су сви — сем Београда и околине - разо
ружани, био би извршен покољ, и ако су се они толико уздали
у аустријско оружје. А сви остали хришћани изгубили би
поуздање у Аустрију, сматрајући ово за издају , која је само
жртвовала њихову браћу, те би другом приликом гледали да
то врате, и радије би сносили турски јарам, него што би се
договарали с Аустријом. Онда се не би могло више рачунати
ни на какве везе у Србији , и мржња против Аустрије све би
ее даље ширила136).
Под таквим погодбама приступио је Алвинци извођењу
свога задатка, који је тако дуго припреман.

134 ) Аустријски потпоручник Михановнћ, који је у јесен 1787. био

у два маха у Београду и који је израдно приложени план београдско
града, наводи у извештају о овом свом бављењу у Београду, да су се
Турци по или у странке, од којих је једна била пашина, друга теф
тердарева, а трећа јањичар-агина. Уз две последње пристала су и нека
приватна лица, т. з. делије или јунаци, од којих је најчувенији био, како
у навештају стоји, Дели - Хамит (вероватно Дели-Ахмед ). Овај нма, вели
извештај даље, много присталица у народу и никад не одлази тефтер
дару у госте без пратње од тридесет јањичара. Те се делије штите међу
собом: тефтердар штити неке делије, а нарочито Дели-Хамита, код паште,
а Дели - Хамит тефтердара код нарола. Михановићев извештај од 5. нов.
1787. Kriegsarchiv ( F. А.).
133 ) Извештај Михановићев од 21. новембра 1787. ( Из Алвинцијеве
заоставштине). Kriegsarchiv (F. А.).
136 ) На нcтом месту.
 І. ПРВи покушA J.
Ноћ између 2. и 3. децембра . — Држање београдског
паше после експедиције. Утисак у Бечу. Питање
о српским саучесницима ; оснивање фрајкора .
За препад била је одређена, као што смо видели , ноћ
између 2. и 3. децембра (п . н .). Војска одређена за извршење
препада дошла је сва 2. децембра у Нове Бановце на Дунаву .
Ту је Алвинци скупио све официре, саопштио им циљ пре
дузећа и , показујући им план београдског града, поново об
јаснио свакоме његов задатак. Ту су биле и лађе готове за
укрцавање војске, само не у оном реду по коме је требало
да се крећу 137 ) .
Око 3 часа по подне почело је укрцавање. Али како је
пред крај новембра почела падати киша , па затим снег , бно
је Дунав знатно надошао, те се није могла- сва војска по
стројити дуж реке, да би се једновремено укрцала и сва

заједно отпловила138). Стога је укрцаван и одмах полазио

један одред за другим, те је тако још од почетка настао
неред и прописани распоред пловидбе није се могао одржати .
Алвинци је остао при укрцавању све до 7 часова у вече, док
нису отпловили добровољци и онај део војске који је био
одређен за напад, те да се увери да што је најпо
требније кренуло . Тек тада је пошао и он . Око 91/2 часова у
вече стигао је у Земун , где на своје запрепашћење од обе
колоне затече само добровољце са Давидовићем и Лидер
скроном , а на ушћу Саве (Sauspitz) Мака и Михаљевића са
њиховим добровољцима и једну чету гренадира са нешто
артилериста 139).

137) Алвинци Ласију 5. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).

138) Маков Дневник (Macks Journal, 1787—1790 geschichtlich dar
gestellt). Kriegsarchiv (F. A.).
139) Алвинци Ласију 5. децембра; Маков дневник.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 43

Што је овако мало војске било дошло , разлог је био у

томе, што је међу лађама завладао у току пловидбе највећін
неред. Јер се при поласку Алвинцијеву из Н. Бановаца спу
стила необично густа магла и почео дувати супротан ветар,
те су понтонири који су управљали лађама ускоро изгубилн
оријентацију. Услед тога су се лађе растуриле по Дунаву, н
неке од њих искрцане су на српској обали , неке на Ратном
Острву, а неке су сишле далеко испод Београда (до Борче)
и тамо се искрцале, или су биле бачене на леву обалу Дунава
код Панчева!40). И сам Алвинци, како он сам вели, никад не
би дошао до своје колоне, да није из раније познавао ток
Дунава и да није претњама приморао свога понтонира који
га је, у осталом, пет пута довозно до леве обале да се

држи пута који му је он означаваo141).

Око поноћи требало је по жељи српских повереника да почне
напад . У то доба Алвинци није имао на окупу на два бата
љона, па ни они нису били уреду, те се није смео ни усу
дити да покушава напад. Стога се реши да чека још који
час, док се скупи више војске. Око 3 часа по поноћи била
су на окупу једва три батаљона, а међу њима је био један
део трупа одређених не за напад већ за потпору. Све је било :
у нереду; нико није знао ни како је приспео, ни где су остале
трупе , док су се оне међутим растурале по Дунаву 142).
у београдском граду су за то време Србн повереници
очекивали долазак аустријске војске. На њихову челу био је
Јован Новаковић, који је био означен за њихова вођу прія
нападу143). С њим је био и његов главни сарадник Никола Радо
мировић , који је дошао у Београд дан раније144 ). Заједно са
Радомировићем дошао је и Михановић, који је био послан
међу ове Србе као контрола да ће они своје обећање испу
нити145), а и као јемство Србима да ће аустријска војска д :

10) Алвинци цару 3. децембра, н Ласију 5. децембра 1787. Kriegs- :

archiv (F. А.).
141) Алвинци Брауну ( Browne) 5. децембра 1787. Ib.
142) Алвинци цару 3., Ласију и Брауну 5. децембра. Извештај о
растуреним лађама у W. Brinner, Gesch. a . k. k. Pionnier- Regiments I. Teil ,
1. Bd . S. 227 .
143) Алвинци Дворском Ратном Већу 14. августа 1791., Брисел.
Kriegsarchiv (H. K. R.).
141 ) Михаљевић Двор. Рат. Већу 6. нов . 1791., Ср. Карловци. Ib.
115) Алвинци цару 3. децембра 1787.
 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

диста доћи. С друге стране, Новаковић је послао свога брата

Петра (који се тек» два дана пре тога вратио из Скадра) у
Земун као таоца, да ће све што су Срби обећали бити ис
пуњено146). Ово узајамно давање талаца извршено је, по речима
истога Петра Новаковића , на захтев Аустријанаца, ради веће
сигурности. Новаковић додаје још да је била уговорена
страшна казна за таоце: талац је имао да буде бачен на точак,
ако његови не би одржали реч147). У граду се налазно и Живко
Миленковић, који је имао да отвори Небојшину капију. Јован
Новаковић наводи у једном свом писму, да су с њим била
тридесет и четира друга, које је он позвао „да изгубе живот“ 148).
Највећи број Срба међутим на две стотине находио се
хоним колонама које су биле одређене за препад; то су били
људи Радича Петровића149). Најважније што су београдски са
учесници имали да ураде било је (по схватању Аустријанаца)
да отворе Диздареву капију150); чим би аустријска колона туда
прошла, могла је осталој војсци знатно олакшати улазак у
град. Њима је и награда поглавито ради тога и обећана!51),
а не за суделовање у борби приликом освајања. Они су свој
задатак извршили . Диздареву капнју отворили су те ноћи пред
поноћ , а Тефтердарева стајала је целе ноћи отворена. Небој

116) Петар Новаковић у молби цару 14. јануара 1791., у Бечу. Kriegs
archiv (Н. К. R.). Сведоцба о заслугама П. Новаковића у Драг. М. Павло
нића, Србија итд., Прилог XXI .
147, П. Новаковић у прилогу уз молбу цару од 29. фебруара 1792.
под патписом: „ Species Fасti ete “. Спомнњући погодбу отаоцима Нова
ковић вели , како је пред саму експедицију аустријска комисија затра
жила да се даду таоци собе стране, ради већera jeмства. Затим на
ставља : „ Ergrimmt auf diese Vorurthеіlе bеriеf mich mein Bruder nach
Semlin, wo ich als Geisel unserseits zurückblieb, ihm aber wurde von
Seite der k. k. Commission der nunmehrige Hauptmann Mehanovics eben
falls als Geisel ertheilt. Ich wurde bewacht und erwarte(te) mein Urtheil, denn
che als die Geisel ausgewechselt wurdeu, wurde ausgemacht, dass ich
( wofern unser[ e] Compſagnie ) das Contrahirte nicht erfüllen sollte) den
esetzen nach gerädert, und jener Mehanovics, wofern die k. k. Truppen
zur Einnahine Belgrads ntcht erscheinen sollten , ebenfals diese Strafe
Seiden solle “ .
118) Јов. Новаковића писмо од 6. јануара 1788. (као прилог уз писмо
Хынског Валису од 25. фебруаре 1792.). Kriegsarchiv (Н. К. R.). Вероватно
су међу њима били: Влајко Стојковић н Дели - Борђе Николајевић, које
спомиње Павловић н. н. м . стр. 15 .
149) Михаљевић Двор. Рат. Већу 6. новембра 1791., Карловци. у
оној групи био је и Карађорђе (Вукићевић, Карађорђе, књ. I. Београд
1907., стр. 69; Павловић, Србија c. 16 ).
150) Мак Двор. Ратном Већу 11. нов. 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
151) На истом месту.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА

шину капију требало је отворити тек када се аустријска војска

приближи српској обалн152 ). Положај у који су поверенные
дошли ове ноћн постао је ускоро врло опасан. Војска није
дошла у уговоренн час , и за њих је настала страшна не
извесност, да ли ће она у опште доћи или неће. Опасност да
буду примећени и похватани била је тим већа, што се окв
поноћи већ могао чути шум лађа које су пловиле , пристизале ,
растурале се и лутале по Дунаву153). У тако самртном
страху остали су они скоро четири часа, док нису сау
стријске стране добили знак да војска не може прећи.
Како је тренутак уговорен за напад био одавно прошао .
а због непрекидне магле и невештине понтонира није се могло
очекивати да ће колоне прићи градским капијама, док је с
друге стране постојала опасност да се лупом весала по води
турска посада у граду избуди н аустријска војске буде од
бијена сазове Алвинци присутне официре: Женеја, Давидо
вића, Стараја, Лидерскрона и Мака, да се посаветују, шта да
се ради . Из разлога: што војска вије више пристизала, већ
је остала ограничена на три батаљона, који су били у нереду .
док су се остале трупе растуриле; што се није могло рачу- .
нати да ће на време доћи потпора, ако се сова три бата
љона изврши напад; што је постојала бојазан да су повере
ници већ отишли с капија, те би аустријска војска при евен
туалном нападу нашла капије опет затворене и својим на
падом пробудила посаду, донета је одлука да се извршн .
повлачење , те да се част оружја не ставља на коцку. На то
Алвинци нареди да се (око 31/2 часа ујутру) ватром крај Сав
ског ушћа (на Sauspitz-y) да повереницима знак да се напад
не може предузимати154). На тај знак Новаковић и његови
људи, заједно са Михановићем, изађу из града (кроз отво
рену Диздареву капију), сиђу на Саву и, нашавши тамо неки
чамац , превезу се на аустријску обалу155). Тамо саопште Ал
винцију, да су код Диздареве капије жудно чекали на војску .
аустријску; да су капију оставили отворену; да је у граду све

152) Михаљевићев извештај од 6. новембра 1791., Карловци , према

исказу Михановића, који је био међу Србима у београдском граду
153) Мак Двор. Рат. Већу 11. новембра 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
154 ) Алвинци Ласију 5. децембра 1787.
15) Јов. Новаковић у писму од 6. јануара 1788. (Уз писмо Кинског
Валису 25. фебр. 1792.).
 6 д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

било у дубоку сну;. али да не знају шта се тамо десило после

њихова одласка156). Овакво саопштење доводило је Алвинција
до очајања157). Он нареди те се војска повуче сувим, а лађе
превуку празне у Земун, и то још пре свaнућа, да их Турци не
виде. Уједно пошље официре на чамцима да задрже оне трупе које
1 су биле још у покрету158). Трупе буду распоређене по околним
селима, а српски саучесници по манастирима ради исхране159).
Први покушај да се Београд препадом заузме дакле
пропао је. Како том приликом није дошло ни до каквих не
пријатељстава између Аустријанаца и Турака, то је изостала и
објава рата с аустријске стране, као и растурање спрем
љених прокламација160) . Стога је Алвинци мислио да може
зако заметнути траг. Јављајући Митровском о неуспеху своје
експедиције, он га је молио да пред Турцима целој ствари да
друкчији изглед. На његову молбу писао је Митровски бео
градском Абди - паши, како је сазнао да се у Београду скупила
турска војска и да се спрема за напад на Земун ноћу између
2. и 3. децембра , те је с тога он морао своју војску довести
у Земун, па моли пашу да му „ у пријатељству саопшти “ да
Ти је то истина и да ли има за то наредбу од султана !61).
и
Овакво је питање пашу веома зачудило . Када се зна да сталан
мир влада између Порте и фесара , одговорио је он
онда како је, вели , Митровски могао тако што написати, а
још више, како је могао доводити толику војску у Земун?
Он , паша, нема никакве наредбе од султана за напад на Зе
мун , те стога пита Митровског , каква се тајанствена намера

1 ) Алвинци Ласију 5. децембра 1787. — А Тәукић н . н . м . стр. 11

и 12 описује овај догађај наводећи као извор Алвинцијеве извештаје
цару (од 3. дец.). и Ласију (од 5. дец.), само те извештаје означава
можда погрецком свога преписача као да су упућени маршалу графу
-

кинском ( стр . 12. нап .).

157) Алвинци Брауну 5. децембра 1787.: „Dieu! Quel comble de mal
heur! Qu'un coup si bien concerté ait manqué par le seul destin ! “
158) Алвинци Ласију 5. децембра 1787.
159) Алвинци Ласију 5. дец. 1787. (друго писмо ). Kriegsarchiv (F. А.).
Јан. Ђурић у Гласнику IV. с. 91. наводи да су неки аустријски војници ,
који су се превезли на српску обалу, улазили у град и тамо заглавили
топове (М. Ненадовић, Мемоари, изд. С. К. Задруге, Б. 1893. с. 8, вели
до су то урадили Новаковић и другови ), па , кад остала војска није при
села, вратили се натраг. Међутим у савременим аустријским извешта
јима нигде се не спомиње улазак аустријских војника у београдски
град те ноћи.
100) Митровски цару 3. дец. 1787. Staatsarchiv (Н. К. R.).
161 ) Митровски Абди - паши 3. дец. 1787. , препис у Kriegsarchiv - у (С. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА .47

крије иза тога скупљања војске162). Митровски је у свом од

говору поновио , да му је изреком било потврђено како се у
Србији скупља војска, па се стога хтео обезбедити. Пошто
се сада уверио да је тај глас потекао од злонамерних људи,
то да би пашу уверио о свом пријатељству и суседској пажњи
јавља му да је наредио повлачење трупа из Земуна163).
Из тога што је београдски паша у своме писму говорио
само о скупљању војске у Земуну, Митровски је закључио да
он по свој прилици не зна за намеравани препад на Београд
или да има само нејасне слутње о томе164). Митровском је
изгледало да је успео сакрити од паше намеру против бео
градског града , осим, додавао је, ако се паша не претвара,
„ из какве фине политике “ , у што он опет није веровао165 ).
Цар Јосиф је међутим налазио, да пашин одговор није тако
безначајан како мисли Митровски и да ће се тек из преду
зетих корака с турске стране моћи видети , како су Турци
целу ствар схватили166). Јосифово мишљење показало се као
тачно . Абди - паша био је добро обавештен , јер је било зна
кова по којима се могло судити да је нешто покушавано
против Београда, као што су : отворена Диздарева капија и
заглављени топови према аустријској страни167). Турци су
дакле одмах сазнали да су одбегли Срби отворили градску
капију да пусте у град аустријску војску; само нису знали
прави узрок због кога је план пропаo168). Стога је диздар
био затворен, за казну због неопрезности169). Још иcтora
дана , 3. децембра, сазвао је паша диван, на коме је претре
сано о последњем кретању аустријске војске, па је донета
одлука: пошто диван још једнако верује да Аустрија не жели
рат , то објавити народу , да и даље одржава пријатељске односе
саустријским пограничним становништвом, али ипак да сваки

162) Абди - паша Митровском (3. дец.? 1787.). Kriegsarchiv (С. А.) .
163) Митровски Абди - паши 5. дец . 1787., препис у Kriegsarchiv- у (С.А.).
164) Митровски цару 8. децембра 1787. Ib.
165) Митровски цару 5. децембра 1787. Ib.
166) Јосиф Митровском 9. децембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
167) М. Ненадовић, Мемоари, с. 8.
168) Извештај Лидерскронов од 8. децембра 1787. Kriegsarchiv
( С. А.).
109 ) Извештај Вартенслебенов од 13. децембра 1787 , Вршац. Kriegs
archiv ( F. A. ).
48 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

муслиман буде на опрезу170). А због учешћа Срба у покуша

ваном препаду настала је међу београдским Турцима неописана
мржња против Срба, која је, како извештај вели, ншла дотле,
да су они од турских власти тражили да се исеку сви Срби
у Београду ; али се паша одлучно успротивно том захтеву ,
говорећи да због неколико издајника не могу бити кажњенн
толики невини људи171 ). Ипак је одмах наредио да се прода
имаовина свих одбеглих Срба, па новац унесе у благајну.
Осим тога наредио је београдском митрополиту да опомене
све хришћанске поданике на верност султану, а за доказ вер
ности имали су сви да донесу и предаду оружје у митропо
лији172). Опрезност у Турака повећана је : на целој линији од
Београда до Вишњице биле су размештене страже, а по Дунаву
чамци; јањичарски поглавица Дели - Ахмед одлазио је са својим
људима (око 150 њих) свако вече у град, а у јутру се враћао
у вароші; најзад паша је позвао нова војна одељења у Бео
град173). Скупљање оружја од Срба преко митрополита одмах
је почело , и он је све што је добио предавао паши174). Не
изгледа међутим да је паша одмах после овога штогод јављао
у Цариград опрепаду, и ако неки извештаји то тврде175 ), јер
170) На истом месту; извештај Женејев од 8. децембра 1787. Kriegs
archiv (C. A .! .
171) Извештајн Лидерскронови од 12. и 13. дец. 1787. (F. А.) н Ваз
тенслебенов од 13. децембра 1787. ( С. А.).
172) Извештај Лидерскронов од 13. децембра 1787. Kriegsarchi
(F. A.). „Gleich nach misslungener Surprise, wie die Türken in Erfah
rung gebracht habon , dass das Disdar-Tor die ganze Nacht offen ge
wesen und mehrere Christen aus dor Festung eniflolien, haben sie von
denen Vorstehern verlanget, dass man alle Christen umbringen sollo ;
die Obrigkeit hat aber solches nicht bewilliget, sondern ihnen vorge.
stellt, dass man wegen einigen Verräthern nicht so viele Unschuldige
bestrafen könne, jedoch ist also gleich der Befehl gegeben werden , die
lläuser, Gewölbe und Effscton von allen Entwiclonen zu vorkaufen undi
das gelöste Geld ist dem Schatz zugefüget worden . Der Bischof wunie
zu dem Bascha gerufen und ihme der Befehl ertheilot, alle christlichen
Unterthanen zu ermahnen, der Pforte getreu zu verbleiben , und als
eio Zeichen ihrer Treue sollen alle ihre Gewehre in des Bischofs Be
hausung bringen und abgeben , welches auch grösten Theils befolgt
wоrdеn ist:. м . Ненадовић, Мемоари, с. 8, вели да су Турци ухватили
неколико саучесника и мукама их уморили. Међутим у аустријским из
кештајима из тих дана, писаним на основу података из Београда, нема
о томе нигде спомена .
173) Извештаји: Вартенслебенов од 7. дец., Лидерскронов од 8. дец
и писмо Абди-паше Митровском од 7. дец. 1787. Kriegsarchiv ( С. А .:
174) Извештај Лидерскронов од 17. дец. 1787. Kriegsarchiv F. А.) .
175 ) Извештај Лидерскронов од 12. дец. и Вартенслебенов од 13. дец.
1787. Ib .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 49

у извештају Хербертову од 15. децембра (до кога је дана

глас из Београда могао стићи) нема ни спомена о том дога
ђају. Тек после емиграције села Остружнице и Железника
у Аустрију (ноћу између 13. и 14. децембра 1787.) Абди
паша је, како сам вели, известио Порту не само о тој еми
грацији, већ и о покушаваном препаду на Београд , јер су
емиграцију, по његову мишљењу, извршиле на силу аустријске
трупе, чиме је демантовано уверавање Митровскога да је војска
из Земуна повучена176). Шта је Порта чинила кад је тај изве
штај добила , видећемо доцније.
Алвинци је био поражен наседањем свога предузећа177);
колико је жалио због промашеног успеха, који му се тако
рећи из руку измакао , толико се бојао за своју поколебану
војничку репутацију. Он је одмах известио цара о резултат
једним писмом , у коме се жалио на сметње које су осујетиле
његов план утренутку кад се његово остварење очекивало
као извесно178). То је писмо послао по Mаку, који је усме
ним рапортом обавестио цара о свима појединостима179). Ови
извештаји о неуспеху огорчили су Јосифа до крајњих гра
ница. У својој преписци из тих дана он једва налази речи
да искаже своје огорчење. Њега је болело што је једно пре
дузеће, од толике важности и тако добро припремљено , на
тако бедан начин пропало180). Значај тог неуспеха био је у
стању, по његовим речима, одмерити само онај који је мо
гао проценити последице те експедиције у случају њена по
вољног исхода , као и последице њенога наседања као што

је могао он181) . Овако промашено предузеће било је у ње

176) Абди-паша Митровском 19. децембра 1787. Kriegsarchiv (С. А.).

177) Своје писмо Брауну од 5. децембра почиње Алвинци речима:
Un ruisseau de larmes m'étouffe et m'empêche d'entrer dans un long
đétail sur mon sort malheureux ... Dieu sait, tout le monde voit l'état
affreux ой je me trouve...“ А завршава га речима: „ Ma reputation, que
j'ai conservée depuis 35 années de service, est à présent chancellante,
et je succombrai sous mon désespoir“ . Kriegsarchiv (F. A.).
178) Алвинци цару 5. децембра 1787.
179) Јосиф Митровском 8. децембра 1787. Kriegsarchiy (К. L. А.).
180 ) На истом месту .
181 ) Јосиф Алвинцију 8. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.): „ Das
unglückliche und nicht genug zu bedauernde Geschick, welches diese
so wichtige, so unübersehlich nutzbare und so gut eingeleitete Unter
nehmung auf Belgrad vereitelt hat, lasst sich nur durch Jene empfinden ,
so dessen Folgen , wann es gerathen, und jene da es nicht gerathen ,
wohl , wie ich , zu schätzen wissen “.
Глас XCVІІІ. 4
 50 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

говим очима од недогледне штете по будући рат, као и по

част и углед његова оружја, због чега се он није могао уте
шити182). Своме брату Леополду Тосканском писао је да је у
очајању, јер је пропала свака нада да се тако јевтино дође
до тако важног места183 ). Због овога нису изостали ни пре
кори руковаоцима експедиције. Јосиф је налазио да су про
пуштене неке појединости које би биле од знатне помоћи,
као н. пр .: што нису дуж аустријске обале наложене ватре ,
те да према њима трупе знају уз коју ће обалу прићи; што
толики официри , пловећи на засебним чамцима, нису одржа
вали везу између лађа, те не би дали да се оне растуре, него
сву кривицу бацају на понтонире и лађаре184).
У јавности, у Бечу, почели су поводом овог догађаја
кружити разни гласови, и то за царски двор ни мало при
јатни185), који су дали повода многим приватним писмима упу
ћеним на све стране по Европи. У Бечу се говорило много,
али неодређено и произвољно, о експедицији и њену жалос
ном свршетку, али се никако није могао представити прави
ток догађаја, из простог разлога што званично није било ни
шта објављено. Док су једни говорили да је аустријска вој
ска преко два понтонска моста прешла у великом броју под
Београд, па се отуда повукла, по некима, без борбе (јер јој
није придошла друга колона), а по некима била одбијена са
губицима186), дотле су други тврдили да је Београд био заузет187).
Као повод експедицији наводило се то што су Срби у Бео
граду, сазнавши да Турци спремају покољ хришћана, позвали
аустријску војску у помоћ188). Тако исто је остало непознато ,
182) Јосиф Кинском 10. децембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.):
„ Die leider auf eine so elende als unvorfehlbare Art verfehlte und gleich
wohl im ganzen so gut eingeleitet gewesene Unternebmung auf Belgrad
bleibt immer, wenn man den Unterschied wohl überlegt, welcher dar
aus entsteht, dass man dieser Festung nicht habhaft geworden ist,
für die künftige Campagne und überhaupt für die Ehre und Ansehen
der Waffen ein solcher unübersehlicher Verlust, über den man sich gar
nicht trösten kann “ .
183) Joseph II. und Leopold von Toscana, hrsg. von Arneth, II . 149.
181 ) Јосиф Митровском 9. дацембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
185) Arneth , Joseph II . und Leopold von Toscana, II. 149.
186 ) Извештаји папског нунција Капраре из Беча од 10., 13., 17. и
20. децембра са прилозима из савремених новина; Ватикански Архив
(Nunziatura di Germania 436).
187) Извештај млетачког посланика у Бечу, Долфина, Сенату од
16. јануара 1788. Staatsarchiv (Dispаcci).
188 ) Извештај Капрарин од 17. децембра 1787.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 51

да ли је предузеће извршено по каквом тајном налогу ау

стријске владе или је било самостално дело пограничних
команданата, који су интервенисали на позив побуњених хри
шћана. Млетачки посланик у Бечу, Долфин , од кога су остали
ови подаци, сматрао је да се такво држање царскога двора
не би никако слагало са ранијим аустријским изјавама на
Порти и у Версају189) и да би цар тешко учинио такав акт
непријатељства, и то у доба док му Порта указује све мо
гуће обзире, а особито пошто између Аустрије и Турске још
није дошло до прекида односа нити до каквог непријатељства.
Исто тако није Долфин веровао ма да се отоме говорило
да је наредба за препад на Београд издата од Бечког Двора
и да је у исто време аустријском посланику у Цариграду по
слата објава рата, јер у време кад је он ово писао, Херберт
је још седео мирно у Цариграду, не дајући никаквих непри
јатељских изјава190). освему овоме владало је на двору и
код министара дубоко , савршено ћутање191 ).
Једно ново питање које је Алвинци имао да расправи
било је питање о оним Србима који су суделовали у поку
шају за препад, па се на тај начин у очима Турака компро
митовали . Алвинци је, јављајући цару за своју недаћу, наро
чито му препоручио своје српске поверенике и сараднике и
молио га да их награди. Он је хвалио њихово пожртвовање
и истицао да су они ставили на коцку животе своје и сво
јих породица као и имање . Нико од њих није се смео вра
тити у Србију; све што су имали морали су оставити , те се

189) Долфин Сенату 15. децембра 1787. Staatsarchiv ( Dispаcci ):

S'ignora assolutamente, se questa corte ne abbia rilasciato l'ordine segreto
il che non sembra combinabile in nessuna maniera colle procedenti
sue dichiarazioni fatte al Ministero Turco e a quel di Versailles ..."
190) Долфин Сенату 16. јануара 1788. 1b.: „Siccome perд... sembra
difficile che Cesare avesse commesso simile ostilità nel mentre che la
Porta Ottomana usava di ogni riguardo per Lui e che non era inter
venuta fra le due potenze rottura o dispiacere; così, per scioglere l'ob .
bietto, si divulgò che questa corte aveva inoltrato a' suoi generali il
comando segreto di sorprendere Belgrado nel tempo stesso cho spe
diva ordine all' Internunzio in Costantinopoli di dichiarare formalmente
la guerra “ .
191 ) На истом месту . Вицеканцелар Ф. Кобенил писао је тада
аустријском посланику у Петрограду, Л. Кобенцлу, поводом неуспелог
npenaja: „ Nous ne vous parlerons, ni le Prince ni moi , de ce qui est
arrivé à Belgrade, puisque l'Empereur vous en dit autant qu'il veut
que vous sachiez, et nous tous nous n'en savons pas davantage“, Fontes
rerum austricarum , 11. Abt . Bd. 54. S. 229.
3*
52 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

Алвинци почео бринути како да њихове породице преведе у Ау

стрију. Пошто су они своја обећања савесно испунили, то је
Алвинци сматрао да треба сада испунити и она обећања која
су њима учињена. Он их је, истина, био распоредио по ма
настирима на исхрану, и ту су имали да сачекају цареву од
луку ; али је налазио да се не може очекивати дуго стрпљење
од људи који су близу очајања, а при том су до крајности
одважни192).
Јосиф II. је одавао овим Србима пуно признање ; он је шта
више изјавио , да су они учинили више него што се могло и
замислити . Да би их материјално обезбедио , он је најпре ми
слио да од њих образује једну добровољачку чету (компа
нију), којој би на чело поставио као капетана Михановића ,
чији је рад он такође веома ценио, а осим њега би још је
дан официр као и сви подофицири били одабрани међу и
стим Србима. Та би се чета образовала мало даље од Земуна ,
да не би тамо падала у очи, па би била у згодној прилици
употребљена за прелазак на турску територију 193). Израду
детаљног пројекта о организовању те добровољачке чете цар
је поверио Алвинцију и Митровском заједнички. Убрзо затим ,
и не чекајући тражени пројект, он је поставио Србе пове
ренике: Јована Новаковића, Радича Петровића и Живка Ми
стенковића за капетане тога добровољачког одреда, који цар
сада назива већ фрајкором , а Радомировића за војног свеште-
ника у истом одреду194 ).
192 ) Алвинци цару 3. децембра, и Ласију 5. децембра 1787.
193) Јосиф Алвинцију 8. децембра 1787 , и Митровском истог да
тума. Kriegsarchiv ( F. А.). У писму Митровском вели Јосиф: „ Nachdem
die Vertrauten nicht allein alles , sondern Mehreres gethan haben, als
man von ihnen hätte verhoffen können, so werden Sie Mir einver
ständlich mit den General Alvinzy sogleich anzeigen , was man für
selbe, besonders aber für den Lieutenant Mihanovich wird thun können .
Von den gemeinen Leuten der Vertrauten, die sich , wie ich höre, auf
100 und etlich und dreissig belaufen sollen, gedächte ich eine Frey.
Compagnie zu errichten und dieser den Mihanovich als Hauptmann
vorzusetzen , demselben aber noch einen anderen Officier aus ihnen,
wenn sich einer dazu schickt, so wie die Unterofficiers, die aus solclien
zu wählen sind, beyzugeben . Den gemeinen Leuten will ich die dop
pelte Löhnung pr. 10 Kreuzer täglich samt dem Brod verleilen, den
Unterofficiers aber nach Proportion mehreres, welches für sie auszu
werfen ist. Diese Frey -Compagnie müsste rückwärts von Semlin, um
kein Aufsehen allda zu machen, verlegt werden , und wird man sich
derselben bey Gelegenheit in dem türkischen Gebieth, da sie die Wege
und Stege um Belgrad herum kennen , gut bedienen können “.
194 ) Јосиф Митровском 10. децембра 1787. Ове цареве одлуке имало
је да изврши Дворско Ратно Веће. Али цар Већу није казао, којим су
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 53

Предлози Алвинцијев и Митровског о организовању

фрајкора прилично су се разликовали. С обзиром на то што
је број добровољаца већ био нарастао на 300, Алвинци је
предлагао да се образује један добровољачки батаљон од
четири компаније ; на чело његово да се постави Михаљевић ,
који је недавно био произведен за мајора и коме су добро
вољци били слепо одани ; за командире првих трију компанија
да се поставе : J. Новаковић , Р. Петровић и Ж. Миленковић ,
којима је капетански чин још уговором у Земуну обећан, а
четврта компанија да се да Михановићу ; заслужнији добро
вољци да се поставе за подофицире, а остала подофицирска
места да се попуне из граничарских регимената195). Митровски
је међутим предлагао да се нова јединица образује као до
бровољачка чета (компанија) само са једним капетаном, и то
Михановићем, а да ће се она два повереника, који су се
највише одликовали ( не каже се који су) и којима је обећан
капетански чин , задовољити и звањем поручника и потпо
ручника196) . Против предлога Митровског приметио је Ласи ,
преко кога је ишлa преписка, да у њему нема спомена ни о
Михаљевићу ни о Радомировићу; да су декрети за она три нова
капетана преко Дворског Ратног већа можда већ послани, те би
с тим ствар била свршена ; да им је Мак , коме је њихово постав
љење познато , можда то саопштио кад се вратио из Беча, па би
сада неиспуњавање обећања изазвало код њих незадовољство ;
и најзад, ако би се само двојици дала официрска звања, трећи
би изашао празних руку197). Јосиф је расправио питање својом
наредбом , да се мора остати при његовој одлуци којом су
повереници постављени за капетане, јер се додао је има

тачно да испуни оно Што им је обећано , да би се и они

одржали у добром расположењу и да би се други подстакли193).
Организовање фрајкора , према томе, извршено је у главном
онако како га је предложио Алвинци. За команданта је био
постављен Михаљевић, а над четири компаније била су по
стављена четири капетана : Михановић, Новаковић , Милен

поводом ови повереници прешли на аустријско земљиште (Јосиф Кин

ском 10. децембра 1787. Kriegsarchiv ( К. І. А.) .
195 ) Алвинци цару 15. децембра 1787. Kriegsarchiv (Е. А.).
196) Митровски цару 15. децембра 1787. Kriegsarchiv (С. А.).
197) Ласијева нота од 20. децембра 1787. Kriegsarchiv (K , L , A.).
198 ) Јосиф Митровском 21. децембра 1787. 1b.
54 Д-р ДУШАН ПАНТЕ
ЛИ Т

ковић и Петровић199). Тако је постао Михаљевићев фрајкор ,

који је у рату аустријско-турском играо врло видну улогу .
По речима Петра Новаковића, фрајкор је упућен најпре на
обучавање у Каменицу, у Срему, где је остао два месеца, а
затим послан у Фенек, у ратну службу200). Осим капетанског
звања, четири коловође Радомировић, Ј. Новаковић , Ми
-

ленковић и Р. Петровић били су уговорили, као што смо

видели, за себе још и награду од 500 дуката свакоме. Цар је
за тај циљ послао Алвинцију (по Маку, који се враћао из Беча)
2000 дуката , и Алвинци је тај новац поделио споменутој
четворици201 ).
Такав је био завршетак прве експедиције против Бео
града. У њој су са српске стране главну улогу играли Нова
ковић и Радомировић . Са пропашћу тог покушаја свршава се
и њихова предводничка улога у овом послу. Ма да су они и
даље остали аустријски сарадници, ипак су од сада били у
са свим друкчијим приликама него што су били до тада, и њи
хова улога у новим плановима озаузећу Београда била је
мало скромнија од дотадашње.

199 ) Драг. М. Павловић, Србија и т. д., с. 62—63, представља мало

друкчије почетак фрајкора, износећи како је фрајкор образован према
пројекту Митровског. Осим тога, из његова се излагања не види, ко
су били они први добровољци који су послужили као основа фрајкору..
Најзад, капетан Михановић означен је тамо као Михаљевић.
200) П. Новаковић, Species fасti etc. — По Павловићу, Србија, с. 63,
зборишта фрајкора били су Земун и Петроварадин. Од оних Срба
који су по отварању Диздареве капије пребегли у Аустрију, било их је
25 који нису хтели ступати у фрајкор. Њима је давано издржавање, и
то седморици по 30, а осталима по 12 крајцара дневно. Доцније су сме
штени у Сурчину, где су хтели да сачекају промену прилика у Србији.
Алвинци цару 21. јан, 1788. (F. А.).
201) Алвинци Дворском Рат. Већу 28. децембра 1791. Kriegsаrсhік.
( Н. К. К.).
 IV. СПРЕМАЊЕ ЗА ДРУГИ ПОКУШАЈ.
Одлука о другој експедицији. Претресање пројеката
за ту експедицију. — Алвинци и нови српски саучесници.
Програм новог препада и задатак фрајкора.
И ако покушавани препад на Београд није донео жељених
резултата, ипак Аустријанци нису напуштали намеру да се он
поново предузме, јер је постојало уверење, да би била велика
добит за Аустрију, кад би тако важна тачка пала у њене
руке још пре објаве рата, и то још исте зиме. Нарочито је
то била жеља цара Јосифа. Он је, истина, сматрао да се
онако повољна прилика, када се Београд могао заузети без
много напора и жртава, никад више неће повратити. Али је
ипак рачунао на то да Турци неће бити довољно обавештени
о пропалој експедицији , те да ће с тога код њих ускоро опет
завладати стара немарност и неопрезност202). Стога је издао
Алвинцију налог да предузме нову експедицију против Бео
града, напомињући му да не оклева дуго и да од намере не
одустаје све дотле док се не покаже очигледна немогућност
за успех напада203) . Само се за неко време није могло рачу
нати на нов ноћни препад, јер је у Турака после првог по
кушаја опрезност била порасла, нарочито за време прве по

202) Јосиф Митровском 8. децембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).

203) Јосиф Алвинцију 8. децембра 1787 .: „ Die Wichtigkeit, dass
Belgrad doch diesen Winter durch eine Surprise hinweggenommen werden
könnte, ist so einleuchtend und die Sorglosigkeit der Türken ist öfters
so gross, dass ich Ihnen noch immer den Auftrag machen muss, alle
möglichen Arten zu ersinnen, wie man dieses dennoch mit Hoffnung
eines glücklichen Erfolgs unternehmen könnte. Ich weiss wohl, dass
alle die Mittel, durch welche uns die Stadt so zu sagen in die Hände
gespielt wurde, nun verlohren sind; allein es kömmt alles daraufan , wie die
Türken von dieser misslungenen Expedition werden unterrichtet sein
worden , und was sie für Anstalten treffen werden ; immer wird es je
ehendter je besser zu unternehmen seyn , wenn man nur nicht sicht
barlich , wie man zu sagen pflegt, mit dem Kopf an die Mauer rennt “ .
Kriegsarchiv ( F. A ).
56 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

ловине децембра. Она је још повећавана услед гласова о

новом препаду који се спремао, као што су по Београду
причали неки Земунци204). Нарочито се на Србе сумњало205),
те су над њима вршена све већа насиља, од којих су они
желели да се спасу емиграцијом у Аустрију206). Само су ау
стријске власти сматрале да за тај мах није паметно еми
грацију помагати, јер се морало одржавати пријатељство с
Турском, које је било потребно да би се извршила важнија
предузећа207).
Како су после неуспеха од 3. децембра Срби повереници
из Београда пребегли, то је настала потреба да се набаве
нови стални извештачи који ће јављати опроменама и стању
у Београду. Алвинцију је изгледало мало вероватно да ће се,
под новим околностима, моћи неки Србин наговорити да се
прими тога задатка. Стога је дошао на мисао да ступи у
везу с Јеврејима, надајући се да ће ови придобити за ау
стријске планове шта више и неке незадовољне Турке208).
Ипак је неуморни и окретни Михаљевић успео да убрзо нађе
два нова извештача међу Србима ; један је био Јован Дими
тријевић , који је обећао вршити исту службу коју је раније
вршио Новаковић , а други, Борје Алексијевић , Србин из
Угарске, који је пристао да ради заједно са Димитријевићем .
Поред њих пристао је да врши извештачку службу и пашин
лекар, Јеврејин, који је имао да шаље извештаје преко неког
свог сународника у Земуну. У друштву са ранијим повере
ницима, који су се сада находили на аустријском земљишту,
и уз припомоћ ових нових сарадника требало је предузети при
преме за нови напад на Београд209).
Међутим је постојала опасност да се београдски гарни
зон не појача, то се стога са намераваним предузећем није

204) Извештаји: Женејев од 11. и Лидерскронов од 13. дец. 1787.

Kriegsarchiv (C. A. resp . F. A.).
205 ) Извештај Лидерскронов од 17. децембра 1787. наводи, на основу
обавештења из Београда, како је паша наредио, ако се који хришћанин
види ноћу на улици, да се одмах посече. Kriegsarchiv (Ғ. А.).
206) Давидовић Митровском 16. децембра 1787. Kriegsarchiv ( Р.А.).
Села: Остружница и Железник пребегла су у Аустрију ноћу између 13.
и 14. децембра. Прешла је 61 породици са покретношћу и стоком.
207 ) Митровски цару 25. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
208) Алвинци Ласију 9. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
209 ) Извештај Лидерскронов од 11. дец. 1787. Kriegsarchiv (F. А.) .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 57

смело дуго оклевати. Убрзо после првога неуспеха почела су

саветовања о новој експедицији, и као њихов резултат јав
љали су се предлози о новом нападу. Од тих предлога нај
више је пажње поклоњено ономе који су спремили Лидер
скрон и Михаљевић са својим повереницима Србима. И у
њему је била заступљена мисао да се град заузме препадом; и
иначе се он слагао са пројектом опрвој експедицији , јер су
и по њему напади имали да се изврше на Диздареву и Не
бојшину капију, и задаци обеју колона били су у главном
исти као и раније210). Алвинци се с тим предлогом слагао,
само није више рачунао да се напад може с успехом извр
шити ноћу, јер су Турци целе ноћи стражарили у граду, већ
му је изгледало згодније да се нападне у зору, када се страже
смењују. С таквим мишљењим је спровео споменути предлог
цару. Велика незгода пак била је у томе што су се за тај
задатак могле употребити само оближње трупе, а оне су из
носиле свега осам батаљона211). Из тог разлога био је Ми
тровски противан овом предлогу, налазећи да је препад не
могућ , пошто је гарнизон — како су сви извештаји тврдили
- на опрезу, а да је војска од осам батаљона одвећ мала да
град освоји силом212). Ипак је Алвинци сазвао у (Старој?) Пазови
( 22. децембра) неку врсту ратног већа, на коме је требало
дефинитивно утврдити нов план за напад213). Иако је на ра
сположењу тада било мало војске као што смо видели
ипак је веће решило да се напад изврши, јер се оно руко
водило уверењем да турски гарнизон од 1000—1200 људи
није довољан да брани тако велику тврђаву и да оних 7—8000
турских бораца, колико их је било у вароши, неће стићи на
210 ) Нови повереник, Јован Димитријевић, понудио се да оне ноћи
која буде одређена за препад запали неку кућу у вароши код Видинске
или Стамбол -капије; пошто се у таквим приликама обично из града
испаљивао један топ и оближња се капија отварала, те помоћ из града
хитала да гаси ватру, то је имао тај пуцањ да буде сигнал за напад .
Други повереник, Торђе Алексијевић, који је држао дућан у граду, понудио
се да код себе прикрије педесет људи и на глас пуцња да са њима оде
на Диздареву капију и силом је отвори; ж. Миленковић понудио се да
отвори не каже се , како Небојшину капију. Дотле би се аустријска
војска довезла под град и ушла на отворене капије. Лидерскрон и Ми
хаљевић, Entwurf zur Surprise von Belgrad auf die gegenwiirtige Laage
enworfen, 12. децембра 1787. Ib .
211) Алвинци иapy 15. децембра 1787. 1b .
212) Митровски у продужену горњег писма Алвинцијева.
213) Осим њега били су присутни: пуковник Надажди, Старај, Же
неј, Давидовић , Петраш, Лидерскрон, Михаљевић, Мак и Левен.
 38 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

време да град одбране. А како су Турци обраћали пажњу

поглавито на ону страну града која је била окренута реци,
уздајући се у јачину горњега града и не бојећи се напада на
ту страну, то је веће још одлучило да се главна снага при
нападу управи на горњи град. Напад би био извршен на че
тири тачке : на Смедеревску и Стамбол -капију горњега и на
Диздареву и Небојшину капију доњега града . Сваку од ове
четири колоне имао је да води по један српски вођа са сво
јих двадесет људи214 ). То су биле оне исте коловође из прве
експедиције : J. Новаковић , Н. Радомировић , Ж. Миленковић
и Р. Петровић215 ). Алвинци у свом писму цару Јосифу о спомену
том ратном већу јавља и то да „ повереници , које је цар тако
племенито обдарио , хоће да први пођу пред нападачким ко
лонама и траже да не буду проглашени за капетане пре но
што Београд падне у цареве руке “ 216). совим пројектом
упутио је Алвинци капетана Мака у Беч да га саопшти цару.
Како га је Мак уверавао да ће се до 3. јануара вратити , то
је он за извршење напада одредио 5. јануар 1788.217 ).
Предлог Лидерскрона и Михаљевића није наишао на
царево одобравање. Њему је тај предлог изгледао само као
израз добре воље његових твораца и као жеља да се неу
спех поправи . Иначе га је сматрао, с обзиром на тадашње
прилике, за неостварљив, те је наредио да се од њега оду
стане. Једино ако би се указале нарочите повољне прилике,
саветовао је он да се покуша напад. А под ТИМ повољНИМ
приликама подразумевао је три могућности: 1. ако Турци
попусте у својој опрезности и неповерењу према Аустрији;
2. ако би се изазвала каква крупнија побуна у Београду и
Аустријанци ступили у споразум са једном од странака , па
би се, уз њену припомоћ , докопали неке градске капије, на
рочито на горњем граду; онда би се у општој забуни трупе
пребациле на српску обалу и град би се заузео ; и 3. ако би
се могао задобити Нико мањи него сам паша или теф
тердар , да са својим присталицама настану да се варош јавно
214 , Betrachtungen über die gegenwärtige Beschaffenheit der Fe
stung Belgrad vom 22. Dezember 1787, Pasua . Kriegsarchiv (F. A.). -
Митровски цару 22. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
215) Алвинци, Entwurf zur Einnahme der türkischen Grüntz- Festung
Belgrad, од 1. јануара 1788. Kriegsarchiv ( Ғ. А.).
216 ) Алвинци цару 22. децембра 1787. Ib .
217) На ст месту.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 59

или тајно уступи Аустрији; само би у том случају требало

отворити очи да то не буде какав мамац којим би се Аустри
јанци увукли у замку218). Ако се прилике не би овако стекле ,
онда се имала цела ствар одложити до пролећа, кад војска
буде сакупљена, те узмогне са свом силом отпочети напад
на Београд219).
Онај други предлог , пак, који је спремљен на скупу у
Пазови, нзгледао је цару да се може много лакше остварити,
те је с тога и он горњу одлуку у брзо изменио. Вероватно
му је ситуација, како је била представљена у споменутом пр
јекту, уливала поверење и наду на успех, а ту је наду могао
својим ближим обавештењима појачати Мак, који му је про
јект и поднео. А како је Јосифу, као што смо видели, било
много стало до тога да се Београд заузме још исте зиме,
Одобрио је он да се учини и овај нови, тежи покушај,
кад је онај први , несравњиво лакши, пропао. Само је он,
усвајајући поднесени предлог , ставио неке напомене, око
јима се морало водити рачуна. Како је војска, одређена
за напад, била прилично мала, саветовао је цар да се
она не цепка толиким малим нападима , већ да се са највећим
делом нападне на горњи град, и то у првом реду на Стамбол
капију, а само по потреби и на Смедеревску капију, док би
218) Јосиф Алвинцију 21. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
219) Јосиф Митровском 21. децембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
Занимљиво је да су ускоро у Београду настали нереди, којима се
Алвинци хтео користити у духу Јосифових наредаба. У Београду је још
од дужег времена владало незадовољство против тефтердара, који је,
како се говорило, законски разрезане дажбине увек повећавао за свој
рачун, и против Дели-Ахмеда, који је вршио наплату тих дажбина, па
том приликом, веле, известан део наплаћивао и за себе. О тефтердару се
шта више говорило да је отварање Диздареве капије 3. децембра било
његово дело . Београдски Турци били су се поделили у две странке; на
челу једне били су : тефтердар, Дели -Ахмед и Хици - Бишћо, а на челу
друге: Хаџи-Ибрахим, Кара-Хасан и Кара- Исмаил. На дан 27. децембра
избили су нереди против тефтердара и Дели-Ахмеда, те је овај последњн
морао бежати из Београда. На глас о томе саветовао је Митровски
Алвинцију, да ту прилику употреби те да или изазове отворену буну у
Београду или да тефтердара, који је био у врло тешком положају и под
сумњом да је аустријски саучесник, задобије новцем и обећањима, да
помоћу својих људи буде на руци извршивању аустријских планова. Али
од свега овога није било ништа . Јер је тефтердар испред огорченог
народа побегао паши у град, а неколико дана доцније био је послан у
Ниш. А од буне у Београду није се могао очекивати неки успех, јер би
Турци у том случају, и ако су у међусобној свађи, били много опрезнији
према непријатељу који би им подједнако био опасан. Оовим нередима
находи се доста бележака у извештајима од 25. дец. 1787. до 6. јануара
1788. у Kriegsarchiv-у ( серије: Е. А., С. А. и К. С. А.).
60 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

једно одељење ударило на Савску капију, да би се докопало

доњега града. Такав напад, у коме би трупе биле стално при
купљене, препоручивао се и због тога што се у случају неуспеха
лакше могло извршити повлачење. Предграђа би се дотле
узбунила топовском ватром с Ратног Острва и нападима добро
вољаца са чамцима, да би се тако и на ту страну привукла
пажња бранилаца. Сматрајући да је ова нова експедиција
срачуната на отворену силу, на комбиновање локалних прилика,
на употребу трупа према приликама, на њихову узајамну пот
пору и јединство у извођењу задатка, Јосиф је држао да она
не може успети ноћу , када и најмања забуна може изазвати
пометњу и када нико не може јамчити за своје трупе, те је с
тога препоручио да се пред градске капије дође у зору220).
Ако би пројектована експедиција довела до стварних непри
јатељстава, онда је требало о томе јавити одмах Херберту у
Цариграду221 ).
Овим и другим, ситнијим напоменама Јосиф је дао главне
идеје за пројект о новом нападу на Београд. Са његовим
одговором Мак се вратио (4. јануара 1788.) и предао га Алвин
цију . Према овим упутствима предузео је Алвинци потребне
припреме, пошто је експедиција, која је била одређена за 5.
јануар , била одложена због буре на Дунаву222). На првом месту
требало је спремити довољан број лађа за превоз трупа . То
је било стављено у задатак генералу Магдебургу. Он је за
превоз војске спремио 47 лађа , као и две нарочите лађе за
превоз топова. Све су оне биле постављене у Сави код Боље
ваца, одакле су имале да се по утврђеном реду спусте низа
Саву и да приме аустријску војску , која ће са свога зборног
места (иза Бежаније) сићи на савску обалу223). За напад био
је одређен 17. јануар (п. н .)224). Дотле су прикупљане и по
следње информације, како преко повереника у Београду, тако
и помоћу појединих лица која су нарочито ишла у извиђање.
На пет дана пред експедицију сазвани су и последњи
пут Срби повереници , стари и нови, и на том састанку (у Пазови,
12. јануара 1788.) поделили су они међу собом улоге које ће
220) Јосиф Алвинцију 29. децембра 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
221) Јосиф Митровском 28. децембра 1787. Kriegsarchiv (К. L. А.).
222) Алвинци цару Јосифу 8. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
223) Магдебург Ласију 3. јануара 1788. Kriegsarchiv (К. L. А.).
224) Алвинци цару 14. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 61

имати приликом напада . Од старих саучесника, Радомировић

је узео на себе да одведе колону на Смедеревску капију, где
ће бити и ж. Миленковић , а Новаковић би водио колону и
помогао да се отвори спољашња Стамбол-капија. Радич Пе
тровић се не спомиње . По свој прилици он је тада био негде
интерниран због једног убиства225). Нови повереник, Ђорђе
Алексијевић обећао је да са својим људима отвори обе ка
пије на палисадама и одведе колону до средње Стамбол-капије;
да са својим рођаком доноси извештаје о стању у граду не
посредно пред напад ( 16. јануара у 5 час. по подне, на збор
ном месту аустријске војске; затим у 10 час. ноћу , пред
укрцавање; и 17. јануара у 3 часа у јутру , при искрцавању
на српску обалу); и најзад, да склони у своју кућу једног
аустријског официра ( који ће одашиљати извештаје), кога ће
заједно са трећим извештајем у 3 часа у јутру испратити226).
Овај последњи задатак понуђен је Михановићу, који је имао
да и сада пређе на српску страну и отуда шаље споменуте
писмене извештаје. Он је радо пристао, и са београдским
повереницима уговорен је дан његова преласка у Београд227) .
На послетку је Алвинци израдио диспозицију за напад.
Војска одређена за тај циљ износила је 11 батаљона (3 гре
надирска , чији су команданти били: Кемпф, Петраш и Шпил
ман, и 8 пешадијских из регимената: Ник. Естерхазија, Ант.
Естерхазија, надвојводе Фердинанда и Сам. Булаја) са две
хаубице и шест топова. Она се имала скупити на зборном
месту иза Бежаније 16. јануара најдаље до 4 часа по подне.
Од ње су биле образоване три колоне , свака од по два ба
таљона са добровољцима: прва , под командом Женејевом , са
Добровољцима под Лидерскроном, била је одређена за напад
на Смедеревску капију; друга, под Старајем, са добровољнима
225) Крајем децембра или почетком јануара била су убијена два
Турчина, који су били прешли у Аустрију. Истрагом је било утврђено
да су убице Радич Петровић и харамбаша Радован. Било је предложено
да се они уклоне с границе; али се са Радичем то није могло тако лако
учинити, јер је био потребан за експедицију на Београд, а и што је
имао доста својих људи , па би они могли пребећи Турцима и открити
им аустријске намере. Стога се морало с њиме поступити са крајњом
обазривошћу. Преписка о томе између Алвинција и Митровског од 3.
до 5. јануара 1787. Kriegsarchiv (F. А.).
226) Fragpunkten an denen Vertrauten in der letzten Versammlung zu
Pasta den 12. Januar 1788 abends; потписи : Алвинци, Петраш, Михаље
вић , Давидовић, Лидерскрон , Мак, Михановић. Kriegsarchiv ( F. А.).
227) Алвинци цару 14. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
62 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИЋ

под Липтајем, имала је да нападне на Стамбол -капију; трећа ,

под Давидовићем, са два одреда добровољаца под Михаљевићем
и Маком, била је одређена за напад на Савску капију. Од
осталих пет батаљона, четири су била одређена за појачања ко
лона, а пети је имао да остане код лађа као заштита. Са
зборног места војска би преко моста на Дунавцу cишла на
Саву према Циганлији, укрцала би се у лађе, које су имале
да се од Бољеваца спусте и ту да чекају, и превезла би се
на другу обалу Саве. Ту би се искрцала, и споменути коман
данти би образовали своје три колоне . Оне би продужиле
марш обалом дo београдских кафана, па би онда дошле до
капија на палисадама, које би повереници отворили и пустили
војску у варош. Ту би се колоне одвојиле и пошле свака за
својим задатком. Колона која прва уђе у горњи град имала
је да припомогне извођењу задатка суседне колоне, а обе
по уласку у горњи град — да олакшају трећој улазак у доњи
град228). Као што се, дакле , види, разлика између плана за
први и овога за други препад била је у томе, што је први
препад (од 3. децембра) био наперен на доњи град, а овај
на горњи. Разлог тој промени уплану био је тај , што су
његови творци сматрали, да ће Турци, после неуспелог првог
препада, сву своју пажњу обратити на доњи град, те да с
тога горњи град неће бити довољно чуван и да ће се моћи
лако изненадити и заузети .
Михаљевићеву фрајкору била је у овом нападу одређена
засебна улога. То је имала да буде његова прва војна опе
рација. Један одред фрајкора од 30 људи са једним официром,
комбинован са 30 војника из петроварадинске регименте и
другим официром, имао је да се состалом војском превезе
преко Саве , али да се не искрцава, већ да остане на чамцу
код кафана. Чим се буде чуо пуцањ и вика Турака, тај је
одред имао да завесла свом снагом ка Диздаревој капији, да
под њом подигне што може већу вику и узбуну, докле га
Турци не отерају ватром са бедема. Затим би отишао под
Небојшину капију и учинио би то исто, па, отеран и одатле ,
сишао би до крајњих кућа дунавског предграђа, искрцао би
се и пришао би главној војсци фрајкорској , која је имала да

228) Алвинци , Disposition zu der auf den 17-ten Januar gegen Morgen
festgesetze Unternehmung auf Belgrad . Kriegsarchiv (f. A.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 63

предграђе нападне слеђа и узбуни га. А та је војска са неко

кико топова имала да из Бановаца сиђе Дунавом у тишини
до Ратног Острва и ту седи сакривена, док у граду не на
стане вика поводом напада. На глас о узбуни имале су шајке
са топовима да излете журно из свога склоништа , да отплове
" ниже предграђа толико да топови са града до њих не добаце ,
па да отворе живу паљбу на прве куће и на пут који из
предграђа води у доњи град. А фрајкорска војска би отпло
вила до краја предграђа; тамо би се искрцала и отпочела напад
на предграђе слеђа, пуцајући и обарајући палисаде, те да у
све живо унесе што већи страх229).
На послетку, овај је напад имао да буде потпомогнут
суделовањем неких српских добровољаца у самом Београду.
њих је прикупио по селима један Грк, рођак београдског
митрополита ( по имену Никола Трајче), који је такође стајао
у аустријској служби као повереник. У тај посао био је по
свећен и сам митрополит. Према извештају споменутога вође
тих добровољаца, њих је било на осам стотина. Али изгледа
да је он тај број прилично увеличао, да би оправдао своја
потраживања од Алвинција. Јер у извештају он вели даље,
да је своје добровољце распоредио овако: код Пиринчане и
код Исмаил-агина хана по 100, а код Цинцар - хана 150 људи ,
што излази на 350 људи. Задатак им је био да при узбуни
поседну све главне улице у предграђy230). Овај Грк је, како
сам вели, по наређењу Земунске команде, био одведен Ми
хаљевићу у Каменицу и тамо је примио од њега заповест да
буде све спремно за напад 17. јануара, па је он по тој за
повести и спремио све што је требало231).
Услед тако опсежних припрема рачунало се и сада са
доста поуздања на успех. у Београду се почело све сми
ривати још од дана када је тефтердар одведен у Ниш (4. ја
нуара), те је и опрезност у Турака попуштала232 ). Осим тога

229) Алвинци, Disposition etc.

230) Молба грчкога вође, Николе Трајча, цару од 9. јануара ( п.
ст.) 1788., Београд. Kriegsarchiv (F. А.). отим добровољцима вели он :
„ Besonders sind viele Christen vom Lande hereingekommen, denen ich
Pulver und Blei und was noch nöthig war, gekauft habe, damit sie auch
in der bestimmten Stunde E. Majestät helfen und sich vom türkischen Joch
befreien können “ • Молба је на грчком језику, а уз њу немачки превод.
231) На истом месту .
232) Алвинци цару 8. јануара 1788. Ib.
64 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

постојала је нада да ће преrtад, почињући пред зору (око че

тири часа), пробудити Турке иза сна, те се они, онако бу
новни, неће моћи брзо прибрати и да ће заузеће града бити
у толико лакше233). Два дана пред експедицију (15. јануара у
вече) прешао је Михановић , преобучен, са повереником Борђем
Алексијевићем на рибарском чамцу преко Саве код Аде Ци-
ганлије и дошао у кућу другог повереника (Стаменка Нико
лића)234). Одатле је имао , као што смо видели, да одржава с
експедицијом непрекидну везу до самога напада.

233) Алвинци, Disposition etc.

234) Михановићев извештај из Београда дат. 20. јануара 1788. у
Земуну. Kriegsarchiv (F. А.).
 V. ДРУГИ ПОКУШАЈ.
Покрети војске 16. и 17. јануара. — Српски саучесници .
Питање о објави рата . Губици . — Питање о накнади
штете . Закључак .

Изгледи на успех нове експедиције били су повољни наро

чито стога , што је време било лепо и мирно , те се могло без
тешкоћа сићи Савом и Дунавом под Београд. Али је већ 14. ја
нуара у вече наступила промена изненада: пало је мало снега, па
је онда настала хладноћа с ветром , и тако је трајало све до 16.
јануара у јутру. Алвинци се надао да ће бар ветар престати ,
те је тог дана по подне кренуо трупе на зборно место. Али
тек што је дошао тамо , добије писмо од Магдебурга, да због
силног ветра лађе не могу поћи из Бољеваца, и пошто нема
изгледа да ће ветар престати, он, Магдебург, тражи да се
предузеће одложи за сутрадан. Алвинци стога врати војску,
очекујући да ветар престане, па да напад на Београд изврши 18.
у јутру. О томе одлагању одмах је јављено Михановићу преко
једног повереника, који је чекао на Сави235 ). У вече ( 16. јануара)
ветар је престао , а време се изведрило. Алвинци пошље одмах
Мака Магдебургу да га пита, да ли он мисли да ће тако време
трајати дуже, те да се 17. јануара по подне војска доведе на
Саву и укрца. У јутру 17. јануара Мак се врати с одговором ,
да се Магдебург нада најповољнијем исходу, те ће у јутру
одмах почети да лађе једну по једну шаље низа Саву , као што
је то Алвинцију већ јавио писмом још пре но што му је Мак
дошао. На то Алвинци изда заповест да војска буде 17. јануара
у 4 часа по подне на зборном месту више Бежаније. Истога
јутра добио је и Михановић извештај о овој одлуци236).

235) Михановићев извештај о бављењу у Београду (од 15. — 19. јан .),
писан у Земуну 20. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
236 ) На истом месту .
Глас XCVІІІ . 5
66 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

Тога дана ( 17. јануара) хладноћа потпуно попусти и почне

лагано падати снег, и то без ветра најповољније време! у
подне дођу случајно генерали Клерфе (Clerfait), Митровски и
Геминген код Алвинција, и на његово питање сви даду повољан
суд и изразе наду на поуздан успех. Алвинци и Геминген оду
затим на зборно место. Док је Алвинци вршио формирање
одељења, распоређивао поверенике као и вође и делио по
требни материјал, време је било врло лепо и благо. Али тек
што је почео (око 6 часова у вече) полазак са зборног места,
подиже се јак ветар. Ипак није изгледало да ће то моћи осу
јетити предузеће . Кад је војска стигла на Дунавац, ветар је био
још јачи, и под таквим незгодама она је стигла на обалу Саве
(око 11 часова ноћу) и ту чекала на заповест да се укрца.
Лађе су већ стајале у потпуном реду, и укрцавање би се извр
шило за неколико минута. Али кад су први редови војске
стигли до обале, изјави Магдебург, да је пловидба немогућа,
јер ветар може бацити лађе на српску обалу где је само жбу
ње и где ни путање нема, а многе могу и пропасти. Овакво
саопштење морало је у толико теже пасти Алвинцију, што је
он баш тада добио од Михановића извештај да је у Београду
све мирно237).
Алвинци стане дакле преклињати Магдебурга да се пре
дузме превоз војске, ако је то икако могуће — осим једино , ако
је опасност очевидна; у томе га је помагао и Геминген. Али је
Магдебург остао чврсто при својој одлуци, изјављујући поново ,
да се на превоз не може ни нислити, ако се не жели да једна
половина војске пропадне , а са другом се ништа не учини, јер
би она била растурена по Сави и Дунаву. Није, дакле, остајало
ништа друго, него да се војска повуче. На то позове Алвинци
све команданте и командире, да чују од самога Магдебурга
како је пловидба немогућа, и нареди им да то исто саопште
својим трупама , те да нарочито прости војници не мисле како
се од предузећа одустало из малодушности. Како се ветар ни
до поноћи није стишао, то је војска враћена опет у своје
станове по околним селима238). Тако је предузеће поново про

237) Михановић је послао једну цедуљу 16. јануара у подне, а другу

17. јануара у вече; обе су гласиле : „ Die ' Packkürbe sind nicht fertiga.
Kriegsarchiv (F. A.).
238) Тако у главном описује догађаје од 16.—18. јануара сам Ал
винци у свом извештају цару од 18. јануара 1788., а тако исто и Мак у
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 67:

пало , а с тим је напуштена и свака помисао да се оно и по

трећи пут покушава239). Алвинци је био очајан; „ моја репута
ција писао је он Ласију у очима целога света про
пала је “240).
Михановић и његови људи у Београду нису могли знати
одмах , шта је било с намераваном експедицијом. Како се чуло
да су тога јутра донете пред пашу две српске главе, то се ни
један повереник није могао решити да пређе у Земун и тамо
се обавести о узроцима због којих је експедиција изостала .
Тек по подне тога дана ( 18. јануара) добио је Михановић из
Земуна (преко нарочитог човека) опомену да бежи из Београда.
Он је најпре намеравао да у друштву са домаћином код кога
је био прикривен и још десет наоружаних људи пође преко
ноћ на срећу и да умакне из Београда, било да беже преко
Саве, било у планину. Али је од тога плана одустао, те га је
његов домаћин превео (19. јануара), преобучена као свога слугу,
на једној теретној лађи, којом су прокријумчарене неке волујске
коже у Аустрију241 ).
За опомену да бежи из Београда коју је добио Миха
новић, по свој прилици је сазнао и митрополитов рођак Трајче,
који је са својим добровољцима имао да помогне при нападу.
Јер истога дана, кад је преведен Михановић, прешао је и
Трајче у Земун, из страха да га неко од његових многобројних
саучесника не прокаже Турцима. Он је изјавио Лидерскрону
да хоће да остане у Аустрији и молио је да му се да ма каква

свом Дневнику. Kriegsarchiv (F. А.) . Покрет трупа при овој другој експе
дицији изложио је и Brinner н . н. м. стр. 279 280, а по њему и Букић,
„Учешће“ итд ., стр. 15.
239) Маков Дневник; Алвинци Ласију 18. јануара 1788. Ib.
240) Алвинци Ласију 18. јануара 1788 : „Meine Reputation ist in den
Augen der Welt dahin; mögte ich vor Ew . Exzellenz blos unglücklich er
scheinen , so würde ich mich über das Urtheil von vielen Tausenden beru
higen können “ . Kriegsarchiv (F. A.).
241) Михановићев извештај (в. горе); Алвинци цару 21. јануара
1788. Kriegsarchiv (F. А.). — Михановићев домаћин Стаменко Николић,
који је доцније ступио у фрајкор, спомиње своје заслуге око прикри
вања Михановићева у својој молби надвојводи Лудвику од 14. јануара
1802., којом тражи награду за све своје заслуге (после 15 година!). Поред
осталог он у тој молби прича како се по Михановићеву повратку у
Земун рашчуло међу београдским Турцима, да је у његовој ( Николиће
вој кући сакривен сам цар Јосиф; да су Турци стога његову кућу
срушили и расписали награду од 4000 дуката ономе који нађе ту при
кривену личност; па кад нису нашли ништа, опет су се смирили, а
Николић је своју кућу опет подигао. Симбшен Алвинцију 22. јануара 1809.,
прилог : Николићева молба од 14. јануара 1802. Kriegsarchiv (F. А.).
5*
68 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИБ

плата242). Његови људи пак били су у приправности и друге

ноћи ( између 18. и 19. јануара), јер нису знали да се од пре
пада одустало. Међутим је митрополит Дионисије послао одмах
за њим човека и позвао га натраг, да умири и распусти своје
људе, јер он, митрополит, који је кришом у овом послу помагао,
не може тај задатак узети на себе, пошто би тиме довео у
опасност и себе и сав народ. Трајче је на то затражио и
добио од Лидерскрона сто дуката, да их разда својим људима243),
и с тим се новцем вратио. Како он сам вели , он им је, поред
оружја, муниције, обуће и осталога , дао и по 15 фор ., и они
су били тим задовољни. Али је он остао у страху да ствар
не буде прокизана и хришћани изложени освети турској244 ).
Турци међутим нису предузимали ништа. И ако су знали за
покрете аустријских трупа још 15. јануара, дакле на два дана
пре него што је требало извршити препад, ипак нису мислили
да су они наперени против њих. Паша је наредио само да се
врше патроле, и на тај посао биле су употребљене неке спа
хије око Вишњице245). За сам нови покушај препада сазнали
су Турци, како су неки уверавали , одмах сутрадан, али паша
није предузимао ништа ради одбране, јер од Порте још није
долазила помоћ , а он сам није имао средстава да појача гар
низон; нове намете пак није смео ударати због узрујаности
која је још трајала246).
Јосиф II. видео се по други пут разочаран у нади да дође
јевтино до Београда, чије је освајање годинама припремао,
како сам вели у једном писму. Када је наредио да се при
ступи освајању, онда се вели он даље сизвршењем
оклевало четири месеца, па су на послетку изабране две ноћи,
када су физичке немогућности осујетиле извођење плана.
Стога је одлучио да се више не мисли на заузимање Београда .
препадом, већ да се све спреми, те да се већ у почетку
априла приступи отвореном нападу на град247). То је било

242) Извештај Лидерскронов од 19. јануара 1788. Ib.

243) На истом месту.
244) Трајчева молба цару од 9. јануара (п. ст.) 1788 .
245) Алвинци цару 21. јануара; извештај Женејев од 22. јануара
1788. Kriegsarchiv (F. А.).
26) Извештај Женејев од 21. јануара 1785 .
247) Јосиф Кинском 23. јануара 1788. Kriegsarchiv ( К. L. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 69

дакле дефинитивно напуштање плана којим се Јосиф бавио

још од 1783. године.
Још пре него што је цару дошао извештај о резултату
нове експедиције, у Бечу је било одлучено да се Порти преда
објава рата. Разлози за то били су разнолики. Када је прва
експедиција промашила свој циљ — а Јосиф је, као што смо
видели, кривицу за то приписивао више недовољној органи ,
„ зацији предузећа него елементарним непогодама онда
је цар сматрао да су изгледи на успех нове експедиције
знатно мањи од ранијих. Поред тога, извештаји Алвинцијеви
да је прикупљање аустријских лађа на Сави изазвало подо
зрење код Турака, још су више умањавали његове наде. Ласи
је, на пример , налазио да се из таквих извештаја не Може
погодити шта Алвинци управо мисли и да се из њих добија
утисак како и он сам мало рачуна на успех предузећа248 ).
Јосифу је тако исто , при дубљем размишљању о целој ствари
и при зрелом разматрању околности, изгледало цело преду
зеће сваким даном све теже и опасније; нарочито су му
опасне изгледале последице , ако би се оно свршило са пора
зом. Када се Алвинци надао да град освоји без опсаде по
моћу осам батаљона са шест топова, онда је Јосиф с разло
гом налазио да ће бити лакше и сигурније извршити тај по
сао у пролеће својском од 55 батаљона, са многобројном
коњицом и артилеријом . Он је сматрао да би се град и ва
рош, ако не би било крајње и невероватне немарности , могли
само неким чудом заузети249). На послетку настала је по
треба да се определи држање Аустрије у рату руско-турском ,
и то се питање није могло више одлагати. и Порта је хте
ла да зна какво fіе држање у рату заузети цар, наро
чито пошто јој је стигао извештај о првој експедицији на
Београд (3. децембра). Изненађен тим аустријским поступ
ком, који је учињен без претходне објаве рата250), позвао је
рейс-ефендија аустријског тумача Тесту, па је пред овим његов

248) Ласијева нота од 13. јануара 1788. Ib .: „ Алвинцијев извештај]

ist von einem solchen Inhalt, dass man eigentlich nicht wohl ersehen kann,
was derselbe mit den angeführten bald vortheil- baid nachtheiligen Um
ständen im gantzen eigentlich meyne. Es scheint indessen doch gleichwohl,
dass er selbst auf den Erfolg der abgesehenen Unternehmung auf Belgrad
wenig Zutrauen habe “ .
249 ) Јосиф Алвинцију 13. јануара 1788. Kriegsarchiv ( F. А.).
250) Извештај Лидерскронов од 10. јан. 1788. Kriegsarchiv (С. А.).
70 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

мектубција (секретар) саопштио извештај београдског паше о

покретима аустријских трупа 3. децембра и о његовој преписци с
Митровским. Када је реферат био свршен и мeктубција се уда
лио, изјавио је рейс-ефендија тумачу, да Порта гаји прија
тељска осећања према аустријском двору; али је додао, да ће
султану бити право и онда, ако Аустрија као савезница при
стане уз Русију само нека каже отворено251 ). Рейс-ефен
дија је, по заповести великог везира, замолио да му Херберт
да писмену изјаву о намерама Аустрије; али је овај није
могао дати, јер је већ био примио објаву рата, само је, према
инструкцијама, није смео предавати Порти пре него што до
бије извештај оисходу препада на Београд. Херберт је, дакле,
изјавио да одогађајима пред Београдом не зна ништа и обећао је
да ће дати одговор, кад му дођу инструкције о траженој из
јави252). Али је овај захтев Портин, да Аустрија да јасан и
прецизан одговор о томе, како се мисли држати у рату ,
створио нову ситуацију, за коју је требало донети и нове
одлуке. Кауниц је овај захтев схватио као природан и дово
љан повод да се Порти преда објава рата. Ако би се ова
прилика, коју сама Турска пружа , пропустила, те би се остало
при првобитној одлуци, т. і . да се с објавом рата чека док
се не деси неки акт непријатељства , онда се, како је налазио
Кауниц, могло поуздано очекивати да ће Порта то сматрати
за неверство, па ће се за то не само можда на најгрознији
начин осветити аустријским поданицима, него ће по свој
Европи раструбити такво држање царево, сликајући га нај
црњим бојама, те ће га довести у велику незгоду. Осим тога
- завршавао је Кауниц свој мемоар -- Русија жудно жели
објаву рата Турској253), сва је Европа очекује, а досадашње
одлагање - пошто се за експедицију на Београд свуда са
Знало дало је повода Многим пакосним критикама и при

251) Рейс-ефендија је додао, „ que si la Cour Impériale vouloit s'at

tacher à l'alliance et prendre le parti de la Russie, à la bonne heure, elle
n'avoit qu' a 'avouеr franchement “. Извод из Хербертова извештаја од
28. децембра 1787. (прилог уз Кауницoв реферат цару Јосифу од 17. јан .
1788.). Staatsarchiv ( Vorträge ).
252 ) На истом месту.
253) Из Петрограда је тамошњи аустријски посланик Л. Кобенцл
јављао, како тамо стално наваљују да Аустрија објави рат и како ца
рица жели да на европским дворовима престане неизвесност одржању
Јосифову, па ће се онда видети, шта се Може од њих европских
дворова очекивати . Beer, D. orient. Polit. Oest. 94 .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ ВЕОГРАДА 71

медбама. Јосиф је Кауницово гледиште усвојио и наредио да

се Херберту изда налог да Порти преда објаву рата254 ). Као
дан предаје био је одређен 9. фебруар 255), и тога дана Хер
берт је предао Порти ноту са објавом рата. Тако је после
дужег одлагања , које је прешло рок утврђен савезом руско
аустријским , наступило ратно стање између Аустрије и Турске.
Како ни један од два покушаја није довео до отворених
непријатељстава, то с аустријске стране није било губитака у
људству256). Било је међутим губитака у новцу које је Ау
стрија претрпела, али ни они нису били велики257 ). и са срп
ске стране било је губитака, али се они не могу тачно про
рачунати. Не знамо поуздано је ли и колико је људских жртава
било, јер су извештаји противречни једни другима. Прота Ма
тија Ненадовић наводи да су неколицину Срба саучесника
који нису умакли Турци ухватили и на нечовечан их начин
уморили258 ). Ненадовић још додаје да му је то потврдио и П.
Новаковић259). Тих саучесника при отварању капије било је,
2) Кауниц цару (Vortrag) 17. јапуара 1788 : „ Benutzt man hіngegen
diese von der Pforte selbst eröffnete Gelegenheit und gemachte unmittel
bare Anfforderung nicht, sondern lässt es bey dem dem Internuntins er
theilen ersten Auftrage bewenden , und hält die Declaration so lande zurück,
bis eine öffentliche feindliche Unternehmung vorausgegangen ist,'so steht ganz
gewiss zu erwarten, dass die Pforte solches als eine auffallende Verrätherey
und Treulosigkeit ansehen, an den diesseitigen Unterthanen vielleicht auf
die grausamte Art rächen , in ganz Europa auf die gehässigste Weise ver
schreien , mit den schwärzesten Farben abschildern uud solchergestalt den
k. k. Hof, ungeachtet seiner an sich gerechten Theilnehmung an dem Krieg,
wegen dieses biossen Nebenumstandes gleichwohl einem wahren allgemeinen
Tort aussetzen wird “ .
255 ) Јосиф Алвинцију 27. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
256 ) Једини губици били би они који су проузроковани необичним
мразом, који је владао оних дана када су експедиције покушаване. Према
званичиим извештајима било је при првој експедицији 200 људи којима
су промрзле ноге и руке; од њих су 173 излечени, а 27 остали су не
способни за службу. При другој експедицији свега су тројица страдали
од мраза, али су се ускоро опоравили. Ласијева нота од 7. фебруара
1788. Kriegsarchiv ( К. С. А.).
257) Према Алвинцијеву обрачуну издато је до 1. марта 1788. свега
21.180 фop., а затим, до јуна исте године, још 1317 фор., што чинн свега
22.497 фор. Када се томе додаду оних 200 дуката датих четворици Срба
коловођа као награда што чини свега 9000 фop., рачунајући і дукат
у 4:50 фор. (на основу једног писма Лидерскронова од 21. јануара 1788.;
Kriesgarchiv , F. A.) - онда сви новчани издаци укупно износе 31.497 фор.
Алвинци, Berechnung über die von Sr. Majestät zur Bestreitug аllеr gehei
men Auslagen, welche sich durch das vorgehabte Unternehmen auf Belgrad
ergeben haben, empfangenen Gelder, дат. 1. марта — 10. јуна 1788., у
Н. Саду. Kriegsarchiv ( F. А.).
258 ) М. Ненадовић, Мемоари, стр. 8.
259) На истом месту, у напомени .
72 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

по речима самога Јована Новаковића, 34 , и по свему изгледу

ни један од њих није погинуо, јер тај исти П. Новаковић, у
једној својој представци цару (из године 1792.) спомиње њих
све у животу260). Губитке у људству спомињу још и Срби
Београђани у молби цару Леополду ІІ. (од 23. августа 1791. ),
говорећи како су, после неуспелих препада на Београд, Турци
с разлогом на њих посумњали, те су многи Срби Београђани
опљачкани, а други помрли у најгрознијим мукама261 ). Међу
тим се у извештајима из Београда из првих дана после не
успеле прве експедиције говори, истина , о изванредно великом
огорчењу Турака против Срба, али се ни у једном од њих не
спомиње смртна казна, а још мање скопчана са мукама. Шта
више , има спомена да се паша најенергичније старао да спречи
убијање Срба262).
Знатни су били међутим материјални губици које су Срби
претрпели услед ових експедиција. После првог покушаја,
компромитовани Срби пребегли су у Аустрију, бојећи се
турске освете. За њихова је имања , као што смо видели, било
наређено да се продаду и приход од тога унесе у државну
касу. По тврђењу самих аустријских извештаја, многи од тих
који су пребегли били су имућни људи. Неки од њих ступили
су у фрајкор, док други нису хтели то чинити, већ су се задо
вољили скромним издржавањем од неколико крајцара, које су
добијали, и тако чекали на промену прилика у Србији.
По свршетку рата, шест фрајкорских официра: Ж. Ми
ленковић, Влајко Стојковић, Љ. Николајевић , Дели- Ђорђе Нико
лајевић, Радич Петровић и Петар Новаковић обратили су се
новом цару Леополду II. молбом да их награди за заслуге, па
су у молби истакли своју решеност да за царску ствар
жртвују имања и породице263). На њихову молбу цар им је

260) П. Новаковић у молби цару од 29. фебруара 1792., Беч. Kriegs

archiv ( H. K. R.).
261) Павловић, Србија за време последњег аустр.- тур. рата, стр. 314.
262 ) Извештај Лидерскронов од 13. децембра 1787., (по саопштењу
из Београда од 12. децембра. Вид. напом. 172). Извештај Вартенсле
бенов од 13. децембра 1787, Вршац : „ Am nemlichen Tage [3. децембра)
haben sie in Bellgeradt grossen Rath gehalten und einhellig exclusive des
Bascha votiret, alle daselbst befindlinge Christen niederzuhauen; allein der
Bascha hat solches nicht zugelassen , sondern vielmehr stark verboten “ .
Kriegsarchiv (F. A.).
203) Молба цару од 14. јануара 1791., Беч. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 73

одредио пензију од 25 фор. месечно264). В. Стојковић је, осим

тога, добио у име накнаде половину тражене суме, т. і . 4500
фор.265 ), као и мађарско племство, за које је такође молиo266).
Петар Новаковић је тако исто тражио, поред пензије за удову
свога брата Јована (који је умро у марту 1789.), још и накнаду
за претрпљену штету267). У својим молбама он се позивао на
уговор од 1787., јер се у њему обећавало породинама изги
нулих да ће се о њима старати цар . Тек је тада Дворско
Р.тно веће сазнало да постоји неки уговор са Србима. Како
су целокупним предузећем против Београда као што смо
видели - руководили цар Јосиф II. и Ласи, без знања Дворског
Ратног већа, то је појамно и изненађење које је настало, кад
се за тај уговор чуло. Ускоро за овим добило је Дворско
Ратно Веће извештај, како неки српски емигранти траже да
се за седам година ослободе од плаћања пореза и како се и
они позивају на уговор од 1787. Како Дворско Ратно Веће
није још ништа знало о садржини тог уговора, то је одгово
рило Илирској Дворској Канцеларији , да се емигрантима одо
брава ослобођење од порезе само за три године, као што је
решено у једној ранијој седници268). Али, чим је из Новакови
ћеве молбе сазнало за егзистенцију уговора, оно је одмах
потражило обавештење од Алвинција269). У своме одговору, у
коме је изјавио да се удови Ј. Новаковића може дати пензија,
Алвинци је предложио да се пише Михаљевићу, те да он
потражи оригинал тог уговора од дотичног фрајкорског офи
цира у кога се он налази ; тако би се могла тачно сазнати
обећања дата у уговору270). Михаљевић , упитан о томе, означно
је места у којима су живели они фрајкорски официри, међу ко
јима је код једног морао бити — по његову мишљењу — споме
284) Павловић, Србија etc., стр. 135.
265 ) Валис цару ( Vortrag) 17. марта 1792. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
266) П. Новаковић у молби цару од 29. фебруара 1792. — Мађарско
племство тражио је и П. Новаковић како сам вели у споменутој
молби али је решавање о његовој молби одложено до новог сабора.
267) Засебну молбу за накнаду штете поднео је Новаковић још у
јулу 1791. Kriegsarchiv ( Н. К. R., Exhib.- Prot. G. 5420 ).
268 ) Тиге цару (Vortrag ) 29. септембра 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
о емиграцији из Србије за време рата и после њега вид. Драг. М.
Павловић, Србија итд ., стр. 155-227.
269) Тиге Алвинцију 26. јула 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
270) Алвинцијев одговор од 14. августа 1791., Брисел. Ib.
74 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИБ

нути уговор271). На то је преко Команде у Панчеву добављен један

бверен препис тог уговора од ж. Миленковића, који је живео
у Ковину и код кога је оригинал остао и даље???). Дворско
Ратно Веће могло је сада проучити садржину уговора, и
нашло је да се ослобођење од пореза за седам година односи
само на Београд и пределе који уз њега припадају, дакле да
се не може прострти на српске породице које се сада пријављују.
Цар Леополд II. одобрио је удови Ј . Новаковића пензију
од 100 фор. годишње273). Али је о смислу самога уговора
потражио обавештења од свих оних који су га потписали.
Сви су они : Алвинци, Давидовић, Женеј , Лидерскрен, Мак и
Михаљевић, имали да се изјасне: прво, да ли су одиста чи
нили она обећања која се спомињу у уговору; друго , како
та обећања треба схватити; и треће, од кога су били за то
овлашћени274). На прво питање њихови су се одговори сла
гали , јер се из њих видело да су наводи у уговору били
тачни. Друго питање додирнули су само Лидерскрон, Миха
љевић и Алвинци (чији је одговор најдоцније стигао), и међу
њима је у том погледу било разлике. Лидерскрон је налазио
да би погодба о ослобођењу Срба од пореза за седам година
имала важности тек онда, да је предузеће против Београда
успело и да је Србија дошла под царску власт, па да је и
уговором о миру била додељена Аустрији275). Михаљевић је
сматрао да би споменута погодба вредела само онда кад би
Београд био препадом заузет; како то није било , то Срби
не би имали право на ослобођење од пореза ни услу
чају да је цела Србија — путем редовног освојења доціла
под аустријску власт276). Алвинцијево мишљење пак било је,
да би Срби били ослобођени пореза (за седам година )
у том случају, да је препад на Београд успео и да су спо
менута - четири повереника са својим људима дигли сав народ

271) Одговор Михаљевићев од 6. септ. 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R. .

272) Извештај Цулеxнеров од 15. септембра 1791., Панчево. Ib.
273) Како је удова Новаковићева са децом остала у Mahедонији ,
то јој одобрена пензија није ни исплаћивана. Михаљевић Валису 31. окт.
1791.; Тиге цару 16. новембра 1791. и Леополдова одлука. Наредба Сла
вонској Генер. Команди од 30. новембра 1791. да се споменута пензија
не може издавати. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
274) Заповести од 22. октобра 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
275 ) Одговор Лидерскронов од 2. новембра 1791., Земун. Ib.
276) Одговор Михаљевићев од 6. новембра 1791. Карловци. Јb.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 75

у Србији на Турке, те тако заједничком сарадњом довели до

освојења целе Србије. оиздржавању породица погинулих
Одговорио је, да је то зајемчено само породицама четворице
уговарача, и то само онда кад би неко од њих при нападу
на Београд погинуо277). На треће питање одговор већине пот
писника гласио је, да је Алвинци имао овлашћење од цара
Јосифа II. да такве одредбе уговори и да су по његовој на
редби и остали присутни официри уговор потписали278). Ал
винци је још додао , да су све тачке уговора биле поднесене
цару и да их је он одобрио. Као разлог за таква обећања
навео је намеру своју и својих официра, да се на тај начин
српски саучесници што више подстакну на сарадњу279). Мак
је у одговору још додао , да је уговор био снабдевен многим
потписима и печатима , да би повереницима уливао што више
поверења, јер су они каткад изражавали сумњу у обећања
која су им чињева280.).
Како се у уговору није спомињала накнада за претпљену
штету, то је, после оваквих обавештења, следовала одлука
којом су молиоци одбијени од тражења. Пошто је обећање,
вели се у одлуци, испуњено, то има Главна команда да мо
лиоце позове, изнесе им неоснованост њихових нових потра
живања и формално им изјави, да немају шта више да траже;
осим тога да им одузме примерке уговора281).
За извршење ове одлуке требало је више од три месеца.
Оригинални уговор дошао је, по смрти Ј. Новаковића, у руке
277) Одговор Алвинцијев од 15. јануара 1792., Колошвар. Ib. Према
овоме не може бити тачно што Павловић, Србија итд., стр., 137 вели:
„Д? Алвинци је одговорио, да постоји такав уговор али да у њему нема
никаквих обавеза да се становништво ослобођава порезе за 7 година,
већ од царина и то само Београђани који учествују у комплоту.“
Одговор Алвинцијев заведен је у Exhib .-Prot. б. 1792. (Н. К. R.). овако:
„ F: M. L. Alvinzy . . . äussert sich , dass: 1 -mo, in diesem Anbetracht
nach Eroberung ganz Serviens die servischen Unterthanen 7 Jahre zahl
frey seyn sollen und alle Rechte genüssen werden; 2-do , habe keiner
im geringsten einen Anspruch, das ist (?) Wittwe oder Waisen, deren
Männer oder Väter im Treffen todt bleiben , auf eine Pension, welche
lediglich nur denen im Contract benannten Johann Novakovich, Zivko,
Raditsch un dem Poppen zugesagt worden, und zwar nur in dem Sinn und
Verstand, wenn einer bey der vorhabenden Unternehmung im Treffen todt
bleiben würde; da aber die Expedition nicht ausgeführt worden, so hören
auch alle Verheissungen auf.“
278 ) Одговор Лидерскронов од 2. и Маков од 11. новембра 1791
279) Одговор Алвинцијев од 28. дец. 1791. Kriegsarchiv (Н. К. R.) .
280 ) Одговор Маков од 11. новембра 1791 .
281) Нота Д. Р. Већа од 27. јануара 1792. и царева одлука. Іь.
76 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

ж. Миленковића, а преписе од њега узели су Н. Радомировић,

Радич Петровић и П. Новаковић 282). Када су споменути фрај
корски официри отишли крајем 1790. у Беч да моле за ка
петанску плату, нашли су се тамо са новим илирским агентом
Стеваном Новаковићем, који им је писао молбе283). Њему је Pa
домировић предао свој препис уговора, те га је он превео и
задржао код себе; тај је превод после прилаган уз молбе цару,
Тако се умножио број преписа и превода, па их је сада тре
бало покупити. Како се п Новаковић још бавио у Бечу, то
је најпре одузет његов препис. Том му је приликом саопштена и
Одлука да нема више ништа да тражи284 ). Затим је Ж. Ми.
ковић из Ковина предао оригинал уговора285), а кратко време
за овим предао је и Радич Петровић свој препис286). И они, и
Н. Радомировић с њима, изјавили су да су задовољни доби
веним наградама. Само се Петар Новаковић није могао задо
вољити. Одбијен од тражења накнаде, он се и по трећи пут
обрати цару за накнаду изгубљеног имања, и то с једном не
обичном молбом. У тој је молби он све заслуге око изве

штачке службе у Србији и сву сарадњу на експедицијама

против Београда приписивао само себи и свом брату Јовану,
а за све остале сараднике тврдио је да су обманули цара и
незаслужено добили награде287 ). Како му је на раније молбе од

282) Geneyne Baлиcy 12. марта 1792.: Саслушање Р. Петровића и

ж. Миленковића. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
283) Exib.-Prot. 1792. G. 1515. Н. К. R. ( Kriegsarchiv).
284) Кински Валису 25. фебруара 1792. Kriegsarchiv (Н. К. R.).
285) Соро Д. Р. Већу 28. децембра 1791. Ib.
286 ) Geneyne Д. Р. Већу 12. марта 1792., Петроварадин Ib.
287) Молба П. Новаковића цару од 29. фебруара 1792. П. Нова
ковић је у тој молби навео читав низ чудноватих тврђења. За она 34
саучесника, за које сам њихов вођа Јован Новаковић вели како их је
позвао да изгубе живот “, Петар велитода су препаду само присуство
вали (nur beygewohnt haben , па и из интереса, јер су, вели, пре
него што су се упустили у тако опасно предузеће, тражили 50.000 фop.,
па им је Јован морао то и обећати, уверавајући их како је онсплати
те суме већ склопио уговор и како је новац депонован код неке радње
у Земуну, па ће се исплатити чим Београд буде освојен. Против
Влајка Стојковића износио је, како је неистинит навод овога да је
служио као аустријски повереник, и тврдио је да је и он судeлoвao у
препаду само из интереса; међутим Михаљевић са још неколико офи
цира потврђује да је Стојковић вршио „добру и поуздану службу у
тајним пословима “ и да је за београдску експедицију скупио више по
магача и своју одређену дужност тачно испунио (уверење од 16. нов.
1790. уз молбу В. Стојковића, Ж. Миленковића и другова цару од 14. јан .
1791. Kriegsarchiv, Н. К. R.). - оРадичу Петровићу изнео је, како је
овај обећао да ће доћи са 200 људи, који ће водити аустријске трупе,
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 77

говорено, нека се задовољи добивеном милошћу, он је сада

изјавио, да је капетанску плату заслужио својим трудом , а
да пензију ужива као и остали дакле све то није милост. Као
накнаду тражио је своту од 9250 фop: и побројао своја по
траживања288). Осим тога жалио се, како су породице свих
осталих саучесника збринуте, само нису његова и његова
брата Јована; оне су , шта више , још у ропству289 ). Али ни
сва његова аргументација, ни патетични завршетак молбе290)
нису помогли ништа: на предлог Дворског РатЙог већа до
нета је одлука да се молилац одбије једном за свагда291). А.
пошто се из прилога његовој молби увидело, да ове Србе
подбада на нове представке илирски агент Стеван Новаковић ,
који је и уз последњу молбу приложио један оверен препис
уговора од 1787., то је било наређено да се одузме и његов
примерак292). Средином априла ( 1792.) Стеван Новаковић га
је предао, а Петар Новаковић је изјавио , да не зна више ни

али да нису дошли ни он ни трупе, на срећу додаје П. Новаковић

попа и Живка, јер би Диздареву и Небојшину капију нашли затворене.
Па ипак су вели он даље и поп и Живко добили по 500 дуката
и постали капетани, а он, који би у случају неуспеха експедиције по
стао жртва њихова дела, није добио ништа. Док 1. Новаковић ово тврди
о сарадницима при првом покушају препада, иако је он у време када
се ово у Београду одигравало био у Земуну, дотле су Михаљевић и
Мак изреком потврдили учешће Радича Петровића и његових 200 људи,
а Мак изјављује ( у свом одговору Д. Р. Већу од 11. новембра 1791.) да
је са Sauspitz-а, када је повереницима ватром дат знак да аустријска војска
неће доћи, видео како они са Михановићем излазе на Диздареву капију
288) За изгубљену кућу у Београду тражио је 5000 фop., за из
губљену робу удућану 2000 фop., а осим тога, пошто су четири главна
саучесника у првом предузећу добила по 500 дуката, сматрао је Нова
ковић да и он има право на исту награду ( 2250 фop.) као талац. о
имању у Маћедонији неһе, вели, ни да говори. Молба цару од 29. фебр.
1792. Исту такву молбу поднео је Новаковић Угарској Дворској Кан
целарији 4. марта 1792., Беч . Kriegsarchiv ( H K. R. ).
289, Молба цару од 29. фебруара 1792.
290 ) Своју молбу завршио је Новаковић речима : „Welchen Fluch
muss ich von dem Servischen Volke, von dem so unglücklich gewordenen
Volke über mich ertragen, dass wir sie zur Waffenergreifung gegen ihre
Unholden , welcher ( =deren ] Gewalt sie bei allen dem , was sie gethan
haben, wieder unterliegen müssen , aufforderten und bewogen; welche
Schande ist es itzo für mich , dass meine alte Mutter betteln und dem
Hohngelächter ausgesetzt werden muss : „ Dein Sohn ist Kapiteen beim
deutschen Kaiser, und du bettelst! "
291 ) Валис, председник Д. Р. Beha, цару 17. марта 1792. Kriegs
archiv ( H. K. R.).
292) На истом месту. Заповест Бечкој Генер. Команди и Угарској
Дворској Канцеларији од 31. марта 1792. Ib.
78 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

за један препис уговора од 1787.293). То је био епилог питања

о уговору, који је био склопљен ради заузећа Београда ио коме
се расправљало јоші ионда, кад је Београд, после двогодишње
аустријске окупације , био опет у турским рукама.

Мисао да се Београд заузме издајом и препадом била је,

истина, мало необична, али није била неприродна, када се
узме на ум да су и други градови на сличан начин освајани.
Практична страна оваког једног предузећа била је несумњиво
добра. Јер када је ступање у рат било у начелу већ решено,
онда је за Аустрију било од користи да изненадним препа
дом на град дође до тако важне позиције са Много мање
напора и жртава и за краће време. Изгледи су били у толико.
повољнији а то су вође предузећа добро знале што

тада у Београду није било скоро ништа спремљено за од

брану , јер су Турци и овде показивали недовољно старања,
као и у осталим гранама државне управе. Тако је доцније
један Турчин, у разговору о овим неуспелим покушајима,
могао рећи Алвинцију: „ Да сте дошли, нико од вас не би ни
носа окрвавио тако бисте лако добили град“ 294). Ни с тео
ријске стране није могло бити приговора; препад је значио
почетак непријатељстава пре објаве рата, а таква се пракса
дешавала каткад и у 19. веку295) .
Па ипак успеха није било. Један од узрока томе лежао
је у оклевању, с којим се на овом предузећу радило , те су
тако пропуштени згоднији тренуци. У почетку октобра Ал
винци је имао дефинитивни налог и одрешене руке да спреми
све што треба за препад и да га изврши . До краја октобра
припреме су биле готове, и већ у почетку новембра могао
се препад покушати, као што тврди један од Алвинцијевих

293 ) Кински Д. Р. Већу 18. априла 1792. Ib. Г. Мил. Вукићевић

објавио ју међу Прилозима уз књигу Карађорђе, т. књ., стр. 373, српски
текст уговора од 1787., који је нашао у хартијама П. Новаковића у Гл.
Арх. Мин. Ин. Дела у Петрограду. Према томе излази , да је Новаковић
предао Ген. Команди у Бечу свој препис, али да је од Стевана Нова
ковића доцније добио примерак Радомировићев или неки препис који је
сам овај агент спремио. Како у примерку који је објавио г. Вукићевић
Има неких истина незнатних одступања од оригинала , то се овде
објављује оригинал уговора (као Прилог II...
294) Алвинци цару 12. фебруара 1788., Нови Сад. Kriegsarchiv ( F.А.).
295) List, Das Völkerrecht systematisch dargestellt, 9. A., Berlin 1913;
стр. 293.
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА) 79

сарадника, капетан Мак296). Место тога, Алвинци је тада оти

шао у Беч, где је упознат још са питањем о објави рата.
По повратку отуда он је одложио експедицију све до почетка
децембра, очекујући бољу згоду. Али су се отле почеле јав
љати атмосферске неприлике, које су постале судбоносне за
исход предузећа. Осим тога, када се приступило извођењу
плана први пут, Алвинци је више рачуна водио о томе, како
ће војска извршити свој задатак када већ приспе пред град,
а мање о томе, како ће војсци, добром организацијом пре
воза, обезбедити долазак до града. Цео први покушај зависио
је, према томе, од знања и умешности понтонира, а они се у
магли на Дунаву нису умели наћи. Када се при таквим окол
ностима приступило послу, онда се морало рачунати на срећу.
Међутим ратна срећа, која је Алвинцију за време његове до
садашње војничке каријере била наклоњена, сада га је оста
вила , и он је сада Можда први пут осетио , шта значи
неуспех. У другом покушају било је питање опревозу боље
решено, јер је, место дуготрајне пловидбе Дунавом, требало
само пребацити војску преко Саве. Али су се и тада елемен
тарне незгоде показале тако велике, да су и њега осујетиле.
Учешће Срба у овој завери било је у очима Турака
издајство, јер су се они, као поданици Турске, споразумели
са турским суседом, да му помогну доћи до једног дела тур
ске територије. Али када се узме у посматрање положај Срба
у турској држави , онда овај њихов поступак изгледа друкчије.
Турска није у њима гледала своје грађане; она их је, по
врховном државном начелу , одлучила од државе и осудила
на робовање; она им је наметнула само службу, тражећи од
њих да раде земљу и сносе терете; они су били за њу ту
ђинци, искључени из свих права, а оптерећени само обаве
зама. Срби су ту државу, која их је подјармила, сматрали
не као отаџбину , већ као туђинску, и то непријатељску зе
мљу297 ), и стога су сматрали да је сваки облик борбе про
тив ње допуштен. Оставши без заштите, они су се бринули
сами о својој одбрани и примали помоћ ма од куда се она
указала. Дуготрајна борба између Аустрије и Турске, која се
од последњих деценија 17. века водила већим делом на срп
296 ) Маков Дневник.
297 ) Упор.: Л. Ранке, Србија и Турска у 19. веку, превод Ст. Нова
ковића, Београд 1892., стр. 32 , 33., 56 .
80 Д-р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

ском земљишту , и суделовање Срба уз аустријску војску у

ранијим аустријско-турским ратовима створили су код срп
ског народа традицију о ћесару као представнику хришћан
ске идеје против мухамеданства. Отуда је сваки изглед на нов
рат између Аустрије и Турске праћен код Срба са великим
интересовањем, које је увек било помешано с надом на осло
бођење и побољшање њихове судбине. Као што су се раније
Срби истицали као турски непријатељи у облику хајдука ,
ускока , устаника или добровољаца уз туђе војске, тако су
сада путем завере са турским непријатељем покушили да сво
јом сарадњом помогну збацивање јарма ; јер се на заузимање
Београда гледало као на почетак борбе за ослобођење. Не
сумњиво је да су Срби полагали велике наде на успех аустриј
ског оружја и од њега очекивали промену своје судбине .
Отуда је потицала и она велика оданост српског народа према
Аустрији, као најближој хришћанској држави , која је, уз то ,
била заинтересована судбином турских земаља у Европи. Ту
су оданост Срби посведочили нарочито својим живим уче
шћем у рату од 1788. — 1791 ., снажно помажући напредовање
аустријске војске кроз Србију и носећи једно време и терет
целога рата у Србији.
 доДАТАК.
Алвинци и Дели - Ахмед .
И ако су оба покушаја за освојење Београда прошли без
успеха, ипак је Алвинци помишљао и даље на могућност да
се Београд заузме лукавством. Када му није пошло за руком
да се докопа града уз сарадњу Срба, он је почео правити
планове да потражи сарадњу Турака. За то је имао ослонца у
саветима које му је Јосиф II. дао још приликом припрема за
другу експедицију : да се у београдском дивану помогна ства
рање једне аустрофилске странке, која би била готова да
аустријској војсци изда Београд, или да се у Београду иза
зове побуна, па да се једна странка придобије за аустријске
планове.

Алвинцију је изгледало да се згодна прилика за примену

Јосифових савета указала поводом прогонства Дели-Ахмедова
из Београда (крајем децембра 1787. B. напом. 219). Дели
Ахмед се склонио у крагујевачку нахију, где је почео при
купљати око себе своје присталице!). Већ се говорило да је
број његових људи прилично нарастао и да их, осим тога,
има доста и у самом Београду?). Тешким положајем Дели
Ахмедовим хтео се Алвинци користити. Он је био извештен,
како је Порта одговорила да не може послати појачања Бео
граду, већ да одбрану оставља самим Турцима, пошто јој
војека треба на другој страни ; да су стoгa београдски Турци
клонули духом, те је код њих опет завладала немарност и
неопрезност ; стога је сматрао дн се, с пуно наде на успех,
може опет покушати заузеће Београда?). Он се, дакле, ускоро

1) Извештај Женејев од 3. јануара 1788. Kriegsarchiv (F. А.).

2 ) Алвинци цару 25. јануара 1788. Ib.
3) Алвинци цару 21. јануара 1788. Ib.
Глас ХСҮШ. 6
82 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИБ

после друге експедиције, почне договарати са својим новим

повереником , земунским трговцем Скивром, који је имао веза
у Београду, о мерама које би се могле предузети да се на
лак начин освоји Београд. Највише наде на успех уливала им
је комбинација са Дели -Ахмедом. Како се овај налазио тада
изван Београда, прогнан од својих противника, лишен силе и
части, то се са свим природно могло рачунати на његову жељу
за повратком и жећ за осветом над противницима.
Да би се дошло до споразума о заједничкој сарадњи , наме
равао је Алвинци да се састане с Дели - Ахмедом ради до
говора. Скивро је узео на себе задатак да тај састанак при
преми по Алвинцијевим упутствима. Он је Дели-Ахмеду у два
маха слао позиве по нарочитим људима+). Већ на први позив
овај је одговорио да је готов са својим људима поћи на
Београд у исто време кад и аустријске трупе, само — додао
je нека Немци спреме доста муниције и хране5). Други
гласник (послан 9. фебруара) понео је Дели-Ахмеду писмо и
имао је да га наговори, да спратњом од неколико људи дође
у Смедерево, па да одатле пређе у Омољицу на договор
са Скивром, где ће бити и Алвинци. У том договору требало
је да се претресу два предлога. Један је био у овоме: пошто
Дели -Ахмед има четрдесет села , у којима ће бити преко 15.000
Срба, то му понудити да он са својих 2000 Турака и неко
лико хиљада Срба продре силом у Београд где су поло
вина Турака на његовој страни па да аустријској војсци
изда град и варош. Други је пак био, да покуша измирити се
са београдским Турцима, да се као њихов пријатељ врати у
Београд и да тамо седи с миром, све док не дође дан када
ће град и варош предати Аустријанцима®). Ова два предлога
Алвинци је саопштио Јосифу ІІ. и питао, да ли сме прегова
рати с Дели - Ахмедом и на који од тих предлога цар више
полаже7). Јосиф није од ове турске сарадње много очекивао8),
а нарочито као да није рачунао да ће Дели - Ахмед моћи тако
лако постати господар ситуације у Београду. Стога је дао
Алвинцију овај савет : нека се Дели-Ахмед држи прикривен и
4 , Скивро Алвинцију 28. јан. и 9. фебр. 1788. Kriegsarchiv ( F. А.).
3) Скивро Алвинцију 9. фебруара 1788.
в) На истом месту .
1) Алвинци цару 12. фебруара 1788. Ib .
Јосиф Кинском 17. фебруара 1788, Kriegsarchiv ( К. L. А.).
 АУСТРИЈСКИ ПОКУЦАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 83

нек остане на миру, па чим аустријска војска пређе границу,

нека јој се придружи са што већим бројем својих људи, а
нека за то у напред означи награду која ће му се дати9).
Како је 9. фебруара 1788. (п. н.) Аустрија објавила
Турској рат, то је истога дана држан у Београду диван , ве
роватно ради саветовања о мерама које треба предузети за
прву одбрану. Одмах затим појачане су страже у граду и по
слани Татари на све четири стране да траже војску у помоћ .
Дели -Ахмед је такође позван натраг10 ) и око 20. фебруара он
је стигао у Београд11). Тада се већ говорило , како се он
спрема да отвори путове које су добровољци били пресекли12).
По његову повратку отворила се преписка између њега и
Скивра, који је желео да уговори састанак његов с Алвин
цијем13). Резултат преписке био је тај, што је Дели-Ахмед пристао
да дође на састанак 1. марта у Вишњицу14 ), те је на то Скивро
позвао и Алвинција да састанку присуствује15). Како се сада
Дели - Ахмед већ находио у Београду, то је и план о његовој
сарадњи , који се имао претрести на састанку , био састављен
мало друкчије од пређашњих. За преговоре на том са
станку Скивро је имао од Алвинција нарочита упутства, која се
могу свести у главном на ово : тражити од Дели -Ахмета, да
својим присталицама објасни цареву прокламацију, којом се
њима гарантује својина и слобода вероисповести, ако буду
потпомагали аустријску војску при њену преласку, или се
бар не буду противили с оружјем у рукама ; тим би се за
добио и сам београдски диван да преда град чим војска дође
под њега и затражи предају. Ако то не би било могуће, онда
му предложити да изазове пубуну у Београду, па да једна
странка изда Аустријанцима Савску, а друга Стамбол-кацију,
или им ма на који начин олакша улазак у град, или бар за
глави топове на оној страни на коју буде напад наперен. На
пocлeтку упитати Дели - Ахмеда, да ли би он, при преласку

9 ) На истом месту .
10) Извештај Лидерскронов од 13. фебр. 1788. Kriegsarchiv ( F. А.)
11) Извештаји Лидерскрови од 26. и 28. фебруара 1788. 1b
12) Извештај Лидерскронов од 25. фебруара 1788. Ib.
13) Писма између Скивра и Дели - Ахмеда од 22. и 28. фебруара и
1. марта 1788. Ib.
1) Дели -Ахмед Скивру 22. фебруара 1788. 16.
15) Ски вро Алвинцију 28. фебруара 1788. Ib.
6
84 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

аустријске војске, могао с повеликим (и с коликим) бројем

својих присталица прићи овој, или би се пак под згодним из
говором хтео са свима својим присталицама повући из Бео
града у какво удаљеније место16).
Овај састанак, заказан за 1. март, није одржан тога
дана. Алвинци је чекао на аустријској страни према Вишњици,
али није било ни Дели- Ахмеда ни Скивра. Ни на други са
станак, заказан за 3. март, Дели - Ахмед није дошао. Зачуђен
због тога Алвинци добио је од Скивра обавештење, да је
први састанак пропуштен због неке погрешке, а да на други
Дели - Ахмед није дошао можда због тога, што је Алвинци
дошао под заштитом двају чамаца с људством . Стога је
Алвинци за трећи састанак, заказан за 4. март , узео само
неколико наоружаних пратилаца .
Али ни од овог састанка није било ништа. Он се, шта
више, могао свршити трагично по Алвинција. Јер кад се он
у свом чамцу с пет веслача и једним крманошем, у пратњи
поручника Петропољца и војног комесара Пренингера, поја
вио иза Ратног Острва, да би отишао на уречено место (код
чардака „ Oveka“ ниже Вишњице), пође им у сусрет један ча
мац с 13 наоружаних Турака, који је дотле стајао крај
српске обале. Турци оспу ватру на Алвинцијеве људе, убију
крманоша и Пренингера, једног веслача ране, а сам Алвинци
буде контузован. Изненађени овим нападом, Аустријанци окрену
чамац ка банатској обали, исмуком успеју да се дохвате
обале и искрцају се. Али Турци, који су их у том бежању
гонили, изађу за њима на обалу и продуже гоњење све до
чардака Червенке, где их сузбије једна шајкашка патрола17).
Алвинци није био на чисто с тим, да ли у том догађају има
издајства, и на кога се може бацити сумња, али је жалио
што је и у овој прилици био несрећан18).
16) Алвинци Скивру, без датума (уз Алвинцијево писмо цару од
4. марта 1788.). [b.
17) Алвинци цару 4. марта 1788. Kriegsarchiv (F. А.).
18) На истом месту: оовом догађају било је спомена и у та
дашњој јавности. Нунције Капрара (20. марта 1788.) послао је из Беча
у Рим извод из „ Gazetta Universale “ No 67 (по свој прилици превод из
неких „ Allgemeine Zeitung“-а), у коме се говори о овом препаду на
Алвинција , који је ишао вели се да, по обичају, рекогносцира
Београд. Ватик. Арх. ( Nunz. di Germ. 431 ). — Шумарски у „ Голубици “
IV. стр. 234—235 спомиње овај догађај, али место Алвинција он узима
погрешно Де Винса (De Vins), а и свршетак догађаја код њега је пред
стављен нетачно .
 АУСТРИЈСКИ ПОКУШАЈИ ЗА ОСВОЈЕЊЕ БЕОГРАДА 85

После овога догађаја не спомињу се више преговори

између Алвинција и Дели-Ахмеда, али је овај још неко време
одржавао везу саустријским повереницима , нудећи своје
услуге Аустрији19). Изгледа да се те понуде нису озбиљно
узимале , те од њих није ни чињена никаква употреба. Како
се међутим отварала борба аустријских трупа и српских
добровољаца против Турака, то је по свој прилици и Дели
Ахмед прикинуо даље везе с Аустријом и бацио се на одбрану
комуникације између Београда и Ниша, коју је Коча Анђел
ковић са својим добровољцима стално доводио у питање20).
У том је прошла и година 1788., испуњена многобројним про
менама на бојном пољу.
Читаву годину дана доцније, а у доба док је у ратовању
још трајало затишја, у марту 1789. покушао је Дели-Ахмед да
обнови преговоре с аустријским командантима. Посредник му
је био горе споменути рођак београдског митрополити, Ни
кола Трајче. Он га опреми Команди у Земун, да тамо саопшти
његов предлог, који се састојао у овоме. Дели-Ахмед би гледао
да шесторицу првака (Хаџи-Ибрахима, Кара -Исмаила, Дели
Хасана, Хаџи-Мосту, Баша-агу и Кара-Хасана) уклони с пута ,
те би већина Турака пристала уз њега. Затим би се најдаље
за месец дана, пре него што стигну појачања, изврши напад на
Београд, и он би удесио да се град капитулацијом преда Аустри
јанцима. За то је тражио као награду 3000 дуката у напред,
а кад се освајање Београда сврши, онда се ослања на царску
милост21).
Дели - Ахмедов изасланик дошао је у Земун 10. марта.
Како су и он и његов исказ изгледали Команди врло сумњиви,
то је он с Петропољцем послан у Петроварадин, да га боље
познаду, особито пошто је цар још прошле године изјавио
да Дели -Ахмеду не да ни паре у напред22). Кад је и тамо са
слушан , враћен је у Земун, а одатле пребачен у Београд.
Дели -Ахмеду је дат одговор, да је његов захтев од 3000 ду
қата доста необичан, пошто долази од човека врло угледна

19 ) Извештај поручника Петропољца од 1. и 2. априла 1788 .

Kriegsarchiv (F. A.).
20 Драг. М. Павловић, Србија итд ., стр. 37 и даље.
21 Verhör des Nikola Traiczy, од 19. марта 1789., Земун. Kriegs
archiv ( F. A. ' .
22 ) Извештај Браунов од 20. марта 1789. It ..
86 Д - р ДУШАН ПАНТЕЛИТ

и врло богата, јер би он могао и сам својим новцем скупити

довољан број људи и уклонити све сметње, па би му цар то
вратио и учинио би га срећним. А пошто ће аустријска војска
гласио је одговор даље већ доћи под Београд, то стоји
само до Дели - Ахмеда, да скупи потребне присталице, па да у
своје време, кад почне опсада, своје речи, посведочи делом,
па може очекивати и већу награду него што тражи23). У. Петро
варадинској Главној Команди владало је мишљење, да се у
искреност Дели -Ахмедову мора сумњати; да он, руковођен
можда користољубљем, рачуна, када град буде већ на путу
да се преда, да окуша своју срећу на тај начин, што ће пре
дају ускорити24). Овакав одговор допао се Јосифу II. Одо
бравајући га, цар је додао, да он потпуно одговара оном
оправданом неповерењу које он, цар, из многих узрока гаји
према том човеку25). Када је Дели-Ахмед добио овакав од
говор, био је врло незадовољан, и то из разлога: што је ње
гов изасланик задржан преко утврђеног рока; што му није
донео ни мало од захтеваног новца „ као доказ правога при
јатељства “ ; и што му се тако просто пише, као да он није
човек од речи.
Непознато нам је, да ли је било каквих доцнијих веза
између Дели-Ахмеда и Аустријанаца. Али ове везе као да
нису остале непознате Турцима. Тако опасног поданика није
смела Порта, по свршеном рату и уговореном миру 1791 .
трпети на граници државе . И када је нови београдски везир,
Бећир-паша, био на путу кроз пашалук, идући да прими Бео
град, дозвао је Дели-Ахмеда у Ниш и наредио да се из за
седе убије ( у октобру 1791.). Такав је био свршетак овога
немирног човека, који је толики углед и утицај у Београду имао,
да је „ цар Јосиф II. радије преговарао с њим него с пашом“ 26).

23 ) Кински Брауну 20. марта 1789. 1b.

24) Кински Брауну 20. марта 1789. Kriegsarchiv F. А.).
25) Јосиф кинском 30. марта 1789. Kriegsarchiv (F. А.).
28) Стојан Новаковић, Турско Царство пред Српским Устанак, с . 306.
 ПРИЛОЗИ.
І.

Оригинал уговора од 26 (15 ). новембра 1787., у Земуну.

На прошение нашихъ приятеловь Јувана Новаковича, Живка Милин
ковича и Радича Петровича дает[ ъ) се !) нимь сие писмено wбещание, да ако
wни шно исполне которо здѣ следователно поставлено есть, да wно такождеръ
здѣ поставленое wбещание исполнити збЅдется.
1. Јувань wбещаватъ горню тевтердар[en]8 капиц8 штворена држати
до пришествия наше войске, и такођерь на Станболь капию T8ркомь забра
нити из[ ъ) вароши ?) у градь ући.
2. Попъ wбещава диздарова капию утворити и предь воиска изаћи .
3. Живко wбещава Небоишин8 капию Wтворити и нaсь на капи [ и]3)
дочекати .
4. Радичь wбещава са 200 людма како и др8ги на посл88 бити.
5. Когда то именовато исполне, wбещава се да Јувань капетаномь
бGде, такођерь и 500 дката на поклонь добие, и његовь братъ, ако изь
Албание доће, вечито враи да б8де.
6. Исто се то шбећава Живк8, и к [ ъ ) том84) меһе, да нѣгова фамилна
w [дъ) дацие5) фраи буде.
7. Радич8 равнимь начиномь wбещава се ка [о] ив) Живк8.
8. Читава Христианлак87) котори се садь подь тврскимь игомь находе
7 година wдь заключениа мира дациа слободность и законо свак8 слобод8 .
9. За болш8 сиг8рность дае се следователно р8чно подписание и к [ ъ)
нем88) прилагаеми печать.
Писато у Зем8H8 26/15 н [о ]е[ м ] вра9) 1787 .
При конц8 сего приставили ec8, да ако би кои при битки стао, да
[би) нѣгова газдарица и деца припитаниа и воспитаниа ради Wть ихь цесаро!0)
кралѣвскаго величества примлѣна била, које) им( ъ) cell) такождe wбещава.
( М. П.) Baron Joseph Allvintzi, (М. П.) Jeney,
General. Obrist.
( М. П.) Davidovitz , (М. П.) B. v. Liederscron ,
Obrist.. Obristwachtmeister.
( М. П.) Mack von Leiberich, (М. П.) von Mihaljevich,,
Hauptmann . Hauptmann.

1) У оригиналу стоји зано: „ даетсе “ . 2) У ориг.: „ извароши “ .

3) У ориг.: „ накапи “ . 4) У ориг.: „ иктом8 “ . D.
5) У ориг : „ wдацие “.
6) У ориг.: „ каи “ . 7 У ориг.: „ христиалнак8 “. 8) У ориг.: „ кнем8 “ . ---

9) У ориг : „ Невра “ . 10) у ориг .: „ цесара “. 11 ) У ориг.: „ коймсе “ .

Уговор је писао по свој прилици Ник. Радомировић, судећи по облику неких
слова. На трећој страни уговора (писан је на целом табаку) стоји : „ Wсимъ
wдъ овога писма срп[с]кога и нога немачкога, що е држ[а]o heнeлaръ (sic!)
Аливци (sic!), нема др8ги wp[и]гиналъ. Али (од) Wвога српскјога wp[и]гинала
узео [je) копию капетанъ) Радичь Петровичь и капетанъ) Петарь Новаковичь ,
и у мои ( sic!) p8ке нема копіе. То есть на мое овицирско пощене казат[о].
У Ковинъ , 26. февруара 1792; (М. П.) Миленковичъ , капета (нъ].“
Оригинал у Kriegsarchiv-y, Н. К. R. 1792. 9. 144 .
H
臺
 4. Српски Етнографски Зборник.
Прво одељење. Насеља српских земаља. Књ. 5, 6, 8, 11 ,
12 , 15, 18, 20, 21 .
Друго одељење. Живот и обичаји народни. Књ. 1—3, 7,
9, 10, 13, 14, 16, 17, 19, 22.
Цене су: по 2 динара 2 ; по 4 динара 1 , 3, 9, 10 ; по 6
динара 7 ; по 8 динара 13, 14, 19 ; по 10 динара 22 ; по 12
динара 11 , 12, 14—18 ; по 14 динара 20 ; по 18 динара 6 ; по
20 динара 8, 21 ; по 28 динара 5 .
5. Зборник за историју, језик и књижевност.
Прво одељење 1—6. Цене су 1—4 књ. по 2 динара;
5, 8 динара. књ. 6, 16 д.
Друго одељење 1 , 4. Цене су 1 , књ. 12 дин.; 4, 6 дин .
6. Српски дијалектолошки зборник. Књ. 1 , 20 ди
нара ; 2, 12 динара.
7. Посебна издања. Књ. 2, 3, 5—11 , 15, 17 – 19, 21—23,
25-28, 30-42.
Цене су: по 2 динара 2, 8, 22, 40 ; по 3 динара 9—11 ;
по 4 динара 7, 15, 21 , 23, 27, 28, 30, 31 , 38, 39, 42 ; по 5 ди
нара 6, 26; по 6 динара 3 , 25, 35, 41 ; по 8 динара 32, 36; по
10 динара 5, 17, 18; по 12 динара 33, 34 ; по 20 динара 37 ;
по 24 динара 19 (уз 17-19 књ. иду и Геолошки атлас и Атлас
језера Македоније, оба по 20 динара ).
Историја српског устанка од Лазара Арсенијевића - Ба
талаке, део 1 , 6 динара , део 2, 6 динара.
Вук Ст. Караџић и његов рад на српском језику и пра
вопису од љуб. Стојановића. Цена 1 динар.
8. Гласник српског Ученог друштва.
Прво одељење, књига: 5—7, 29, 33-57, 59—73, 75. Цена
свакој књизи по 4 динара.
Друго одељење, књига : 3—6, 9—15. Цена књизи по 2 дин