i 876.78 © Ukupno strana 10 Si AGAANOG OPTE ‘A DIM C4 sari ASFALTNIH KOLOVOZNIH KOSTRUKCWA 1981, ed 1981-08-28 Pravlnik br, 60-12682/1 od 1981-07-16; Sludbon! lise SER, br. 48/81, u SADRZAJ 1 Prodmet standarda, . is 2 Definicie,..... 2 3 Analiza saobra¢ajnog opteretena... eee eeeee eves ~ at Prosedni godisrj dnevni broj tefki teretih vozla u poéstno} god 32 Prosedna godin stop rst broj teh tertih vor uprojktnem periods imnsonitanis kolo. voune Konstukcje...6eeeseeneesee A 33 Ovoveko opterterf precntatilh is vol 34” Prosedna iskoritéenost nosvostitedkh teretnih vozita 3.5 Raspodele snobratsjnog optereéenja po vozrim trakam ital 4 Odedivaneekrvelontnoy sobratsjnoy optereonis« a i : 42 kup bro} standrdeih ovine 2 pede vete tlh teretnswela . _ 13 Uluipno ckivlontn sabradjneeptereéenje teh tretihvoriau potetnl godin slaplostacie,... § 44 —_Ukupno ekvivalentno sacbraésjno optereéenje teikih teretrih vozila u projektnom periodu dimenzi- coniteni i 5 Prisiino odregivanje ukupnog slvvalontneg sobracainog opteredena tiki tereinihvoria w projekt- ‘rom pariod dimenzionisanja 6 Grupa ssobraésjnog optereéenja a 7 Priori fs :8 5. 7" Uses pel 2a opezetatie wate veils mane vara respite optaretania po osoinama 8 1 Prodmet standarda vim standardom se utvrduje postupak odredivanja ukupnog ekvivalentnog sadbraésjnog optareéenjs 2a dimentionizanje novih, kao i rekonstrukciiu I poiaéanie postojesih astatnin kolovoznih konstrukciia javnih puteva izvan naselja. Definicije Ukupno okvivalontno saobratajno optereéenje ja prorséunska vrednost ukupnog broja standardrih oso- vvina u projektnom periodu na merodaunoj traci za dimenzionisanj. Pod pojmom standarcns osovina podrazumeva se jednostruka osovina s optereéanjem od 82 KN. Stan- dardna otovina ima podvs dupla toéka, od Kojih svaki prenosi optereéenje od 20,5 KN: SAVEENI ZAVOD ZA STANDARDIZACLU82 JUS V.CAO10, za saobracajn U postupku odredivanja ekvi konstrukeije mora se sprovest! analiz= aabraéajnog opteretenia. Napomena: U analizi se ne uzimaju u obzir putni¢ka motorne vozila, zbog vito malog uticaja na oste- 6anje kolovozne konstrukcije u odnosu na teika teretna motorna vozila, Zbog togs se anali- 2a radi samo 2a teSka teretna vorila, Pod teikim teretnim motornim vozilima podrazumevaiu se vozila $ pojedinacnim osovinskim optereés- ijer vedi od 20 KN. Za analizu saobracajnog optereéenja uzimaly se u obzir sledeti parametti; = proseéni godiinji dnevnl (24-Eesorni) bro] teBkth teretnih vozila u potetno| godini eksploatacije puta, = proteéna godifnja stope rasta broje teikih teretnih vorila v projektnom periodu dimenzicnisanja kolovozne konstrukeije, — csovinsko opteretenje reprezentativnih vrsta vozila, — prosedine iskoriiéenost nosivosti te8kih teretnih vezi, — raspodela saobraéajnog optereéenja po voznim trakerna, erecenia 2a dimenzlonisanje asfaline 721 Protein goultji drown’ bro} tefkih tretih vorlau poetnoj godin eksplostalj puta Podaci o presenom gdinjem dnemnom broju teSkih teretnih vozila za auto-puteve | puteve J, 11 | II) taobraéajnog razreda moraju se odrediti na osnow prougavanja saobraéaja odnosno brojanja | progno- ze broja tekih teretnih vozila za odredeni saobrataini smer. Ako ne postoje pedaci o brojanju vozila za puteve |V i V saobra¢ajnog razreda, mode se proseéni godin Pod dvostrukim osovinama vozila podrezumevaju se osovine na medusobnom razmaku izmedu 1,0 i 20 m. Na razmaku manjem od 1,0 m osovine smelu biti opteresene samo polovinom dozvoljenog opte- reéenia jednostruke osovine. Kod razmaka veteg od 2,0 m abe osovine se tretiraju kao dve jednostruke coxoving ‘Ako se pri analizi saobraGejnog opteracenja ne raxpolaze deteljnijim podacima o vistams j osovinskom opteretenju pojedinih teskih teretnih vozile, koja Ge bitl dominantna za odredeni seobreéajni pravac, koriste se usvojeni podeci za repsezentativne viste vozile dati u pillozima pod t, 7.1 ovog standerda. Prosene vrednosti osovinskog opterecenia reprezentativnih vrsta vozila odresene su s obzirom na respo- elu opteretenja po osovinama od sopstvene mase praznog vozlla, korisnog tereta i ukupne mase punog voila, Pod poimom koristan teret podrazumeva se dejstvo od putnika ili robe koja se prevori. U podacima za reprezentetime vrste vorila uzets je nojveéa dozvoljena masa korisnog tereta, koja je Identigna vrednosti uividene nosivosti voz 34 Prosetina iskoriSsenost nosivosti teskih teretnih vorila Proseina ikoritéenost nosivotti za pojedine vrste teSkih teretnih vozila izvaiava se kao odnos izmedu proseéne mate koriinog tereta koje se prevozi{ nosivosti vorila. \ i TD38 nomnskihkretan) put, @ odreduie prouBavanja saab Optereéenje pojedinih osovina vozile za rar\\Site vrecnost’Iskori&éenosti nosivosti odreduje se tako de sumirsju vrednosti osovinskog optereéanja za prazno vozilo | edgovarajuceg raspodeljenog dela (procen ta) opteretenja of korisnog tereta ‘Ako so ne raspolaie detalinijim podacima o Iskorlienosti nosivosti vozila, usvaja se u proragunu 2a sva vorila da proseéna iskoriSéenost nosivosti vorila iznosi 70 %. Respodela saobra¢zinog opterocenja po ssobratajnim trakama saobraéajnog optereéanje telkth teretnih vozila po seobreésinim tea ih teaka U popresnom profilu puta, goometrijskih clemenata puta (uspon ili pad nivolote), ‘ukupnog broja wih motornih vozile na putu (tokor dana i godine) , propusne moti ssobraéajnice idr. Napomena: Ovi uticajisu predimet dataljnjih analiza u prougavanju eacbratsja. U tludaju ako 20 ne ratpolaie ovim porebnim podacima, primenjuju se odnosi raspadele saobraéajnog ‘opteratenja po ssobragajnim trakams, kako je dato u tabeli 1. sma zeviek od: broja ‘Tabola 1 — Raspodela saobraésjnog optaratenja tetkih teratnin vozila po saobraéajnim trakama Jena sacbraésjna traks (jednosmeran saobraéal) Raspodels saobreéajnog optereéonja Broj seobraéajnih trake u popraénom profilu puta ‘tefkih teretrih vozila po saobraéajaim trakama,u% at Dre noble ake vrneran cbr TE % Cotiri esobraéajne trake (dvosmeran saobracaj) 45 5 5 46 rimobrooe ve ~ lm ctu pone uA foe Cetiri ssobraéajne trake — niveleta ceste u uspont \ sé a. an ssobraéa| Za dimenzionitanje asfeltne kolovozne konstrukcije Koristi se po pravilu seobra¢aino optere¢enje naj- optereéanije saobraéajne trake. Odrediivanje ekvivalentnog ssobraéajnog optoregenja Osovinsko optereéenje pojedinih enelizi pretvara seu standardne esovinsko optereéenje pomoéu odgovarajusih faktora ekvivalencij, nih teSkih teretnih vozila, koje se uzimaju w obzir ze proragun, Faktori ekvivaloneije Faktori ekvivaloncie (F,) predstavliaju proseéne destruktivme uticaje pojedinh csovinskih optereéenja vozila na kalovernu konstrukelju u odnosu nautical standardne osovine, # odreduie se prema sledetin iarazima: — za|ednosturke osovine: F222 XLE om — za vostruke osovine f,51975 X10? XL @) aco js ? Li opterecenje jednostruke osovine vozila izrazeno u kN “A La— opterecenje dvostruke csovine vorta ivaU tate lence proracunsti prema navedenic woswuk | dvostruke /ozié, «98 ici su th odnost prikazant gaficki, ‘Tabela 2 — Faktori exvivalenci za jednostruke i dvostruke osovine vozil Faktori elvivelencije u odnosu na standardno ‘sovinsko optere¢enje mase 82 KN Jednostruks osovina_| _Dvostruka otovine 0,002 Es 0,005 2 opie 2 0,057 = 0,138 ors 0287 0,056 oss 00474 opt =~ opt 145 0,13 221 020 324 _ 028 450 oat 832 0.56 850 076 1120 1,00 1450 128 1847 1,85 2322 201 - 257 - 3.16 - 384 - 453 42 Ukupni broj standardnih osovina 2a pojedine visteteBkih teretnih vorila [Ukupni bro} standarcnih osovina za pojedine reprezentativne viste teSkih teretnih vozila (F,) dobivaju 2 sumiranjem fakiora ekrivalencije ze sve osovine vozile, a odreduje se prema izrazu: Fam i 4 3) 9 je f, — Faktori elaivalenije za pojedine osovine tekih teretnihvozil, U postupku prorecuna mora se uzeti osovinsko optereéenje s obzi vosti vorila, 2 koje se odreduje prema t. 3.4. oriStenast nos. mm na prosecnu is43 JUS U.C4,010 Ste FAKTOR EXVIVALENCIJE 107 10" 10 1 10 10? 10 OSOVINSKO OPTERECENJE, kN 'Dijagram za odrodivanje faktora ekvivaloncije ze rezligita op- jodnostruke i dvostruke ozovine vozila {Ukupno laivalentn sabratsino opteresenje tes teretninvaziau posetnoj godin eksploatacie Na osnow proseénog goinjeg dnewnog broje teh teeth vorllau pofetnoj goin eksplostacie pu: ta na merodavnoj ~ nsjoptereéonjojsaobraéano] tral odradue 3 prosetno Unewno ekvivalentno s20- braésno opteretenie (7) prema ivaru: Tan By rex gde je: ukupni bro standarcih osovina za pojeine wate tk tretth voz najoptereéenijoj saobra¢ajnoj traci. Ukupno ekviralentno stobraésino eptoresonjo totkih teretrih vorila u potetnoj godini ekeploatacije {T) dobife se prem izrazu:okeviy saobraéajno opterais lecoure petiod. simenzioni Jono ekvivalentno saobra¢ajno opterecenje to8kih tert projekinom period dimenzioni- sanja (T.,) odreduje s nz osnovu ukupnog ekvivalentnog saobra¢ainog opterecenia u pocetnoj godini eksploatacie (7,9 uzimajuti u obzir proseénu godignju stopu rasta broja teskih teretnih vozila, Faktor rasta prometa (a) u projekinom periodu dimerzionisanja kolovozne konstrukeije odreduje se 20 formuli: & fy aed (1+ —¥ (6) i” 100 ej p. — projektni period dimenzionisanja kolo une konstrukeije IzraZen u godinama, = 4,2,9.....2.-0 (godina), r= proseéna goclinja stopa rasta broje «hil eretnih vorlla, Za praktiGnu upotrebu vrednesti faktora rain stu tabell 3. Tots 3 Fekor esata jl poe direnclnianj alot’ Kansvuk- = tile I prosetne godiinje stope rasta b vja teSkih teretnih vozile Cosingwoaranmrere] Ty | 3 flrelel; lelele Projekt period dimenaio- nisanja, p, v godinama " 5 sj s/s] s/6]e6}]e6]e6]7|7 10 ufulale] 3 fa [os fie fw | 15 roe | | | 2 | 2 | 2 | 27 | 20 | a | 2 2] 2s |] a | as | x | 4 | a9 | 50 | 03 Uke dimenzionisanje asfaltrih koloveznih kenstrukelja vangradeiih javnih puteva iznos Ty" TX Priblizno odredivanjo ukupnog ckvivalontnog sacbraéajnog opteroéenja teskih teretnih vozila u projoktnom poriodu dimenzionisanja Pribliéno odredivanje ukuprog ekvivalentnog ssobraéainog opterecenja mote se koristt hisanju esfaltnih kolovoznih konstrukeljau fezi idejnog projektovenja svih jarnih puteva fever naselja, eo ize glevni projekt kod puteve IV i V soobreéajnog razredo, U over postupku proseéni godiiaji dnewni broj teakih teretnih vozila w jednom smeru u podetrig) godt ile ni eksploataciie procenjuje se fe proseénos dnemog godinjag saobraéaja (PGDS) wvih motornih zarazmatront saobraéojni razred, 10 ekvivalentno seobraéaino opteresenie telkih torstnih vozila u projektnem poriodu (T,) 2a a i dimenzio-. tendardnil osovina 28 jedno teBko teretno voz : fn ~ procenjeni proseéni goals’ drveni broj sith teikit teretn’” vozils ne najopterecesnjoy savvieea no} act ¥ poSetnoj godini eksploataciie puta, ‘ i Prosedan broj stondardaih osovine k odredyje se u zovisno:ti od procenjenos proseénoe godifnieg dnev- # ‘nog broje svih tin teretnih vezileu jednom saobragajnom emery puta (tabela 4), abel Prose@an bro] standardnih osovina za teko teret ilo Pins goditnii drove bro} tofkin Prosogan bro) !ntardnih esovina of tercisii vorilau jednom saobraéajnom | B2 kN ze jecino iviko teretno vozilo smeru puta > 500 12 ‘100 - 500 075 <100 04s Ukupno oki i ukupno ekvivalenino ssobraéaino optereéenje u projektnom pericdu dimenionissnja odreduja » saobragajno optaradenje tefkih teretnih vocila v pater sptostac (T,) prema postupku opisanom ut 4.3144. Grupe saobraéajnog opteraéenja Preme veligin ulupnog ekvivalentnog seobraéajnog optereéonje u projektnom periodu cimentionizanja, stobratajno optereéenje se dell u pet grupa (tabets 6): Tabela 5 — Podela saobra¢ajnog opteresenia na grupe Grupe savbraéajnog Ukupno ekvivalentno esovineko | optereéanja optereGenje od 82 KN (T..) u proiekinom | period Ez Tae tekko 2X 10° 7X 10% 7X 108... 2X 10% 2X10°... 7X1? wio Bako <2 105 srednje ji © optereéenfa horiste se pal izboru viste | walter ler ijata zap jactine sojeve u sat : pejatanfe postofete asfattne olovozne konst uk evaigon nase, ioznake youila; Ay broj osovina: 2 rosivost 40 kN ieee Raspadela optereéenja po Zadnja osovina Ukupno ws | oan | % Vlastita masa praznog voaila 67 | 100 | 100 Koristan teret 40 | 100 ‘Ukupna masa punog vozila 140 | 100 Leko teretno vozilo = oznaka voaila: LT; = broj osovina: 2 Goan = nosivost: << 30KN (20 kN) Zadnja Rasportela opteresenia po ciotra Ukupno ‘osovinama Viestita masa praznog vozila 4a_| 27 | 100 Koristan teret a | 2 | 109 Ukupna masa punog vozila e+ | 47 | 100 Srednje tesko teretno vozl — oamaka vorile: ST = broj esovina: 2 = nosivest: 30 ~70 kN (50 kN) Raspodela opterecenja po osovinerna Ukupno Koristan teret ‘Ukupna mase punog vozileFlaspodela opterecenia po ww | os | kw | « [ew | x Viastita mass praznog vorila Koristan teret ‘Uicupns masa punog vor = 7.18 Tesko teretno vozilo — oxnaka vozila: TT a | Prednja | Zainja Repotdecpraetminpe | Mainis | Zatn | Yeap | o% | okw * ltt mas pramog 14 | 100 Rovian eet 146 | 100 | Ukepra mate pos vot 7 [200 [0 | 7.16 Tesko teretno vozilo s prikolicom — oznaka vozila: TT, + PRs Prednjs | Zadnja Raspodela opterecenia po euoviia cnosin Ukupno m{[ix | im fs [wl « arte masa praznogvosia | 30 | 00 | 20 | a0 | 60 | 100 Konstan tet 3 | 100 | 100 | ipa mata punog vorila | 0 10 (Vita mas praze pike x3 | 40) 100 ee Tl Fao | 100 | rian tr sa | 140 | 100 pals [eeraan twat I { kup mas pune prikoice# %. ‘ Be oxovinama {_ | ew] ® fm] es few | ow ratio |_Vesiamasrerronveris | 7 | s0 | a | x0 | 74 | 100 ‘teretno Koristan teret 26 7 120 a3 145 100 velo | ~ 0 | Ukaoraasecunogvania | 60 | a | axan | 73 | 0 Vestanan paepone | 2 [30 | 20 | so | 0 | 100 ioe Mitten ernan eat zo |e | |e | 10 | 100 Ukupra waa pame praise | 80 | eo | ao | s0 | 10 | 100 118 Tetko teretnovudne voziles poluprikolicom — tegtlae = oxaka als: T1¥s + FPR | brokeanins, 342 | Tse 220K hae | | | aS = Respodele opteretenia po orovina orovina osovina Vesne, KN | % kN % kN % KN % Viesiamaa pon vente | «0 | 25 | 2x0] a4 | axa] at | veo | 10 Koran wet 20 | 9 | 2xas [a1 panes | so | 220 | 00 Ukapsarapunonvonia]€O | Te] 2x0] aa Pax] a | ae0 | 00 JUS U.E4.014 ~ Tehnicki uslovi za ferdu asfeltnin betona tei poten posh JUS UED024- temcn nseth dere talowoeihtonswkap putea of matels site 4 |