Алекса Китић

Писани извештај о првом тому монографије

Материјална цивилизација, економија и
капитализам од XV до XVIII века
Писац тротомне монографије ,,Материјална цивилизација, економија и
капитализам од XV до XVIII века”, Фернан Бродел, био је један од водећих
представника такозване „Школе анала“, заједно са Марком Блоком, Луцијеном
Фебвреом и осталима. Овај нови правац у историографији је инспирисан новонасталим
друштвеним наукама тежио ка томе да историју представи кроз призму различитих
друштвених структура. Они се примарно баве друштвеном и економском историјом,
испитујући и користећи квантитативне чиниоце и чињенице у сврху проучавања
друштвено-економских односа. Сам Бродел је био предводник постратне генерације
„Школе анала“, а његов концепт „дугог трајања“ (Longue durée) је увео нове погледе у
изучавању историје. Најзначајнија Броделова дела јесу Медитеран и медитерански
свет у доба Филипа II, Материјална цивилизација, економија и капитализам од XV до
XVIII века и Француски идентитет.

Књига којом се овај извештај бави, Материјална цивилизација, економија и

капитализам од XV до XVIII века,састоји се од три тома који су објављени у периоду од
1967. до 1979. године. Бродел покушава да прикаже социо-економске односе на три
различита нивоа – економски живот „обичних људи“, економски свет тргова, сајмова,
градова и других политичко-економских ентитета, и на крају се бави економијом на
светском нивоу (светске мреже трговине, монополи). Наравно, као припадник
аналистичке школе, Бродел акценат ставља на свакодневни живот људи, и политичка
историја се појављује у траговима и углавном се њоме бави само онда када она утиче
на друштвено-економске структуре. Хронолошки оквири дела су назначена у наслову,
али француски историчар повремено излази из датих оквира и у траговима се бави
одређеним проблемима и у антици и у савременом добу.

У првом тому ове књиге који носи назив „Структуре свакодневнице: Могуће и
немогуће“, Бродел на самом почетку износи проблеме са којим се историчари овог
правца суочавају у процесу истраживања. У наставку првог тома, он посвећује два
поглавља исхрани, а бави се још и модом, одевањем, енергетиком, технологијом и
градовима.
Алекса Китић

У трећем и четвром поглављу којим се овај извештај превасходно бави, Бродел

пише о исхрани, одевању, становању и моди. Он у овим поглављима изводи низ
закључака, од којих би као значајније издвојио закључак да је конзумирање меса до 16.
века у Европи било заступљено у великој мери и то у свим слојевима становништва и
да је земљорадња била од кључног значаја у случајевима пренасељености одређених
подручја. Такође, Бродел долази до закључка да је алкохол постајао све доступнији, те
се и он више конзумирао. Део трећег поглавља који се бави исхраном, Бродел завршава
опаском да је шећер произведен у Кини и колонијама постао један од доминантих
производа који се конзумирају у Европи у овом периоду.

Оно што Бродел такође износи као своје запажање јесте да исти слојеви друштва
користе исте или сличне намирнице у исхрани, исте или сличне материјале у изградњи
стамбених објеката, а такође се и одевају на сличан начин. Тако је увидео да нижи
друштвени слојеви користе дрво и земљу, док виши слојеви користе камен и циглу.

Као изворе за своје дело, Бродел користи различите сачуване статистичке податке,
рецепте, новине, дневнике, писма, па и наративне изворе из којих је дошао до података
вредних за реконструкцију друштвено-економске историје.

Китић Алекса