Алекса Китић

Писани извештај о монографији Дејвида Лендиса

„Богатство и сиромаштво нација. Зашто су једни
богати, а други сиромашни“
Дејвид Лендис, рођен 1924. године, професор је економије на универзитету у
Харварту и пензионисани професор историје на Универзитету Џорџ Вашингтон. Нека
од његових најзначајнијих дела јесу „Револуција у времену“, „Неоковани Прометеј“,
„Богатство и сиромаштво нација“ и „Династије“.

Дело Богатство и сиромаштво нација је објављено 1998. године (са епилогом

додатим 1999. године). У својој књизи аутор објашњава разлоге зашто су неке земље
доживеле скоро чудесан развој, док су неке биле још увек у фази стагнирања
упоређујући економску историју разних земаља.

Дејвид Лендис је идеју за наслов овог дела нашао у наслову књиге „Богатсво
народ“ Адама Смита. Лендис настоји да анализом више чинилаца попут географије,
друштвених односа и окренутости иновацијама, одговори на питање постављено већ у
наслову дела: зашто су једни богати, а други сиромашни.

Аутор говори о томе какве утицаје на развој имају клима и географски положај
континента, те тако људи у просторима са вишом температуром ваздуха теже и са више
замора обављају своје свакодневне обавезе, што није случај са становницима Европе,
којима је клима наклоњена. Лендис такође сматра да су један од кључних фактора били
и проналасци као што су водени точак, наочаре, механички сат, барут, штампарија.

Лендис покушава да објасни шта је то што је Европи помогло да однесе превагу и

покори скоро цео свет. У раном средњем веку, Европа је била поприште метежа, сеоба,
ратова, крвопролића. Римско царство се срушило, Германи су створили своје државе,
Словени су дошли на Балканско полуострво уништавајући византијску власт. Хуни у 4,
Авари у периоду 6-8. века, а затим прекоморски напади Нормана и Сарацена су
дестабилизовали Европу и учинили је поприштем многих ратова и сукоба. Престанак
тих напада, али и нестанак неких народа попут Хуна и Авара, донело је Европи
могућност бржег развоја, како економског, тако и политичког.

Из борбе за власт у Европи се развија јединствен облик полуаутономног града –

комуна. Она влада трговцима и трговци владају њом, а потом се то право шири и на
Алекса Китић

друге грађане. Оне постају оазе слободе у очима зависног сељаштва. Владарима
одговара њихово постојање јер им пуне касе и помажу у борби са земљишном
аристократијом, али им морају дати економске и политичке привилегије како би их
привукли себи, а њима досељенике. Приде, рано се одваја световна од црвкене власти,
што оставља простор за какву-такву слободу мисли. Кина, с друге стране, остаје
затворена у сваком погледу и опире се свим, осим најмањих промена.

Китић Алекса