Алекса Китић

Писани извештај о монографији Данијела Џ.

Борстина „Свет открића
Данијел Џозеф Борстин је био амерички историчар и професор на Универзитету
Чикага. Писао је о многим темама из области америчке и светске историје. У својој
младости у току студија на Харварду је био члан Комунистичке партије, да би касније
променио своја политичка начела и постао конзервативац. Био је представник
такозване Историје конзесуса, и тврдио је да су идеологија, проапганда и политичка
теорија страна Америци и њеном друштву.

Борстинове идеје у историографији су наишле на бројне критике, а неке од

разлога зашто је Борстин критикован је навео професор Леви на свом предавању у
априлу 2014. године на Универзитету у Оклахоми. Наиме, Боорстин је акценат стављао
на континуитет у историји уместо радикалних промена. У свом раду је критиковао
индоктрирано мишљење и увек је већу улогу давао онима који су решавали проблеме
него чистим мислиоцима. Био је конзервативац и згражавао се ониме што је он сматрао
вулгарностима у америчком животу. Такође се бавио и утицајем и значајом иновација
као што су телефони, каталози за куповину, конзервираној храни и сличним изумима.

Борстиново дело Свет октрића део је Трилогије знања, прецизније то је прва

књига у именованој трилогији и објављена је 1983. године. У овој књизи, амерички
историчар се бави животима појединаца, њиховим уверењима и остварењима. Он се
служи тим животима као сличицама и гради једну кохерентну целину. Такође се бави и
улогом религије и културе. По том питању, Борстин је скептичан, не мисли да је смисао
религије лично спасење, већ један друштвени принцип који изграђује морал. Борстин
примећује да је доступност научног знања широким друштвеним слојевима готово
искључиво била одлика Јудео-хришћанског света и да је то један од главних разлога
успеха ове религијско-културне групе.

Борстин такође испитује и улогу традиције и искуства у обликовању људске

историје. Он истиче да су проналасци одређене индивидуе увек засноване на
претходном знању и искуству. Овај дугачак низ малих побољшања из генерације у
генерацију се у потпуности косе са идејом револуционарних идеја које мењају свет.
Алекса Китић

Наравно, Борстиново дело је наишло на бројне критике. Једна од критика је на

рачун 14. поглавља Борстинове књиге које носи назив Повратак равне Земље. Ово
поглавље у први план ставља погрешно схватање да су средњовековни интелектуалци
мислили да је Земља равна плоча, што је свакако у супротности са реалношћу. Борстин
је такође критикован и због његових начела и схватања.

Називан је конзервативцом у негативном смислу, националистом, а чак и

постмодернистом, што је у потпности у супротности са ониме за шта се Борстин
залагао. Наиме, он је био велики противник нове реалности обликоване од стране
медија. Та нова реалност није била у складу са вредностима које је Борстин неговао као
писац и научник. Амерички историчар се није слагао са идејама деконструктивизма. За
њега су прави хероји људске историје били Колумбо, Исак Њутн и Марија Кири, а не
новонастали забављачи, спортисти и политичари.

Китић Алекса