Алекса Китић

Писани извештај о монографији Цивилизација

ренесансе
Жан Делимо, рођен у Нанту 1923, био је француски историчар који се у својој
каријери бавио историјом католичке црвке, али и историјом менталитета и
реформације. Један од његових ментора је био и Фернанд Бродел, познати француски
аналиста. У свом животу, Делимо је био носилац различитих академских звања и радио
је на престижним универзитетима и академским институцијама. Нека од његових
најзначајнијих дела јесу Настанак и учвршћење Реформације, Католицизам између
Лутера и Волтера, Грех и страх, Страх на Западу и Цивилизација Ренесансе.

Аутор је прву главу ове монографије поделио на три дела. У првом делу, Жан
Делимо излаже историју Европе од 14. до 17. века у најкраћим цртама, износећи само
најважније чињенице и податке поређане по етно-географском принципу. У другом
делу, француски историчар се бави намерама, тежњама, циљевима и надањима
европских династија и владара. Он износи њихове политичке и идеолошке планове и
даје нам коначни исход успешности тих планова. Трећи део је резервисан за културни
развој и менталитет европских народа у задатом периоду.

Европа представља главну преокупацију Жана Делима у овом делу. Она је центар
свих збивања и последице промена у Европи се осећају у читавом свету, што због
колонизације, што због економско-трговинских веза са остатком цивилизованог света.
Демографски пораст у периоду 14-17. век није био нарочито велики. Главни разлог
лежи у бројним ратовима, али и епидемији куге која је захватила Европу у 14. веку.
Динамика догађаја у Европи је спречавала већи демографски успон. Ипак, то није
спречило Европу да успостави свој утицај у својим колонијама у Африци и Америци.

У Шпанији на почетку овог периода имамо неколико политчких чинилаца. Као

одвојене целине се издвајају Кастиља, Навара, Арагон, Гренада и Португал. Међутим,
временом је дошло до њиховог уједињења и у једном периоду је цело Пиринејско
полуострво било под влашћу истог владара. У Италији је била слична ситуација. Цело
Апенинско полуострво је било распарчано и подељено на бројне политичке ентитете.
Ипак, превласт су делиле Венеција, Миланско војводство, Тоскана, Папска држава и
Краљевина Две Сицилије која је била под контролом шпанске династије.
Алекса Китић

Енглеску и Француску је потресао Стогодишњи рат, а као последица тог рата,

енглески краљ се одрекао свих поседа у Француској осим Калеа, али је и тај град
евентуално припао француском краљу. У средњој Европи долази до успона две
династије које ће касније оставити велики траг у историји Европе. У питању су
династије Хабзбурговаца и династија Хоенцолерна. На Балкану долази до продора
Турака Османлија који успевају да своју државу прошире на три континента и
успоставе власт над севером Африке, источним Медитераном, Малом Азијом и
Балканом. Русија у овом периоду успева да се ослободи вазалског односа према
Монголима и да прошири свој утицај у источној Европи, где је значајну улогу играла и
Пољска.

Китић Алекса