Alfa Univerzitet Beograd Fakultet za trgovinu

Franiza
Seminarski rad iz marketinga u trgovini

Profesor: Prof. Doc. Lazar Cviji

Studenti: Jovanovi Sran 115/09 Krsti Danijela 224/09

Beograd, 2011.god

Sadraj:

Sadraj..................................................................................................... Uvod........................................................................................................

1.Pojam i nastanak franizinga......................................................................................

2.Uesnici u sistemu franizinga....................................................................................

3.Vrste franizinga ........................................................................................................

4.Franizing u bankarstvu.. 5.Kako do Franizinga 6.Primer franize Fornetti.. 7.Deset najveih franiza u Svetu za 2009. godinu

8 9 13 14

Zakljuak.......................................................................................................................

20

Literatura.......................................................................................................................

21

UVOD

Svedoci smo da u dananjem vremenu, veliki postaju jo vei, a mali jo manji ili propadaju. Jedan od naina da se opstane na tritu, jeste saradnja sa firmama koje imaju ve izgraeno ime (Brand name). Uz ve izgraen imid, logistiku podrku, timove za edukaciju, marketinku podrku mnogo je lake poslovati. Mala i srednja preduzea opstaju u velikoj meri i uz pomo franize. Takoe trend razvoja franize u svetu je u porastu, tako da i istona Evropa nije zaobiena. Srbija je skoro na dnu lestvice po broju franiza u Evropi, tako da postoji veliki potencijal za razvoj ovog vida poslovanja. Franiza moe biti opisana kao poslovni brak izmedu davaoca franize (franizera) i primaoca franizera (franizanta). Davaoc franize je kompanija koja je poznata, izgradila je svoje ime (Brand name), imid, tehnologiju i eli da razvija svoje poslovanje na odreenoj teritoriji. Primalac franize kupovinom franize stie pravo da koristi ime, imid i tehnologiju davaoca franize na toj teritoriji u odredenom periodu. Osim fiksne nadoknade prilikom kupovine franize, uobiajeno je (ali ne obavezno) da franizant daje davaocu franize i dogovoreni procenat od prodaje (Royalties). Davaoci franize trae pojedince sa sposobnocu da upiju njihovo znanje i sisteme, i razviju uspean biznis kroz spoj tekog rada i preciznog izvrenja njihovog poslovnog koncepta. Morate na neki nain pokazati da ste vi pogodni za kupovinu franize da ste u stanju da budete deo dokazanog sistema.

1. Pojam i nastanak franizinga

Franizing je engleska re koja svoju osnovu ima u staroj francuskoj re Franchise koja oznaava slobodu, privilegiju, povlasticu, pravo. Preovlauju miljenja da se franizing pojavio u Evropi u 18. veku kada su britanske pivare uspostavljale i gradile sistem aranmana sa krmarima, kao i nemake pivare koji su ugovarali distribuciju sa pivnicama. Godine 1863. se osniva prvi moderni sistem franizinga kroz maloprodajnu mreu za ivae maine Singer. U proizvodnji i prometu osveavajuih pia franizing je zaiveo 1892. godine sa prvim dugoronim ugovorom o franizingu Coca-Cola. Proizvoai automobila, na elu sa General Motorsom su takoe pioniri franizinga. Oni su procenili da im je neophodan sistem za distribuciju tipa franizinga, koji bi prihvatio prezentaciju, prodaju i servisiranje automobila, jer bi osnivanje sopstvene trgovake mree bilo preskupo. Razvoju franizinga u Evropi najvie je doprinela Francuska, gde je 1929. Godine, prvi put primenjen franizing od strane velikih proizvoaa vune. Veliki ameriki franizing sistemi poput Avis-a, Herc-a, Coca-Cola i drugih, prodrli su u Evropu preko Francuske. Velike naftne kompanije su poele sa primenom franizinga 30-tih godina XX veka. Franizing poslovnog formata iji su nosioci Mc Donalds, Holiday Inn, Pizza Hut i dr. pojavio se 50-tih godina prolog veka. Unaoj zemlji je franizing poeo da se razvija od procesa Ekonomske reforme 1965. godine kada su zaiveli franizni lanci Mc Donalds restorana u naoj zemlji. U literaturi su prisutna brojna tumaenja i definicije franizinga, od kojih emo istai neke najkarakteristinije. U sutini franizing je metod poslovne aktivnosti koji se sastoji u tome da velika kompanija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzeima. Davalac franize dozvoljava da se formira kompanija koja e koristiti njegovo ime i poslovne metode, obezbeuje im obuku, opremu, snabdevanje, vri kontrolu kvaliteta i reklamu. U zamenu za to dobija proviziju i uee u profitu, a korisnik franize ostaje samostalna kompanija u vlasnikom pogledu. Franizing je oblik poslovne kooperacije izmeu pravno samostalnih partnera, na osnovu koje davalac poslovnog sistema ustupa primaocu pravo korienja poslovnog formata (marketing strategiju i plan, operativna uputstva i standarde, know-how, imid, uslugu, marku, zatitni znak). Primalac se obavezuje da distribuira odreeni asortiman davaoca. Koncept franizinga se u osnovi svodi na iznajmljivanje poslovnog identiteta privatnim preduzetnicima tako da je identitet davoca i primaoca franize pred javnou jedinstven i nedeljiv.1 Meunarodno udruenje za franizing (International Franchising Association-IFA) definie franizing kao kontinuiranu saradnju u okviru koje davalac franizinga odreuje dozvoljenu povlasticu u poslovanju i pomae u organizovanju, obuavanju pojedinaca, komercijalizaciji i upravljanju uz odreenu naknadu od primaoca franizinga. Neraskidivi sastavni deo ovog sporazuma ini kontinuirana saradnja stranaka. Kao davalac franizinga moe nastupiti: proizvoa, veletrgovac, maloprodavac, usluna agencija u svim oblicima vlasnitva
1

Ekonomski renik,Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str. 181.

(privatno, akcionarsko i drutveno-dravno). Kao primalac franizinga moe poslovati veliki broj pravno samostalnih: veletrgovaca, maloprodavaca, uslunih poslovnica, takoe u svim oblicima vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju u sistemu trine privrede.2 Nemako udruenje za franizing (Deutscher Franchise-Verband) definie franizing kao vertikalni, kooperativno organizovan sistem prodaje, pravno nezavisnih preduzea, zasnovan na osnosu kontinuelne ugovorne obaveze, koji se pojavljuje na tritu kao celina i koga karakterie zajedniki program nastupa partnera u sistemu, kao i sistem upustava i kontrole da bi obezbedio obrazac ponaanja koji pogoduje sistemu. Ova definicija je pogodna za najiru upotrebu jer jasno odslikava odnos, ne optereujui elementima odnosa.3 Razvoj franizinga u svetu je evidentan. Franize se emituju za skoro sve vrste usluga ukljuujui i bankarstvo i formiraju se udruenja, savezi i federadije. U ikagu je 1960. god osnovano maunarodno udruenje za franizing, International Franchising Association-IFA. Evropska federacijaza franizing, osnovana je 1972. godine. U Niu je 1991. godine osnovana Srpska federacija za franizing. Tekua ekonomska snaga franizinga iznosi Bilion dolara. U SAD-u deo franizinga u maloprodaju iznosi 35%, u Japnu 10% i u Zapadnoj Evropi 5%. Ako bi 758 milijardi dolara ostvarenih prodajom putem franize u SAD bilo pretvoreno u bruto nacionalni proizvod neke zemlje bila bi to tada sedma zemlja u svetu.4

2. Uesnici u sistemu franizinga

Uesnici u sistemu franizinga su davalac i primalac franizinga koji ugovorom reguliu meusobna prava i obeveze. Davalac franizinga poseduje jak poslovni sistem, ugled, znanje, savremenu organizaciju rada, znak koji uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. On je lider sistema i dominira u poslu, obavlja funkciju razvoja, marketinga i finansiranja i trai saradnike tj. primaoce franizinga koji treba da uloe rad i kapital a da pri tome zadre pravnu i ekonomsku samostalnost. Davalac franizinga ustupa primaocu franizinga iskljuivo pravo podaje proizvoda i usluga i najee se obevezuje da ista ili slina prava nee dati drugima, a primlac se obevezuje da prodaje iskljuivo ugovorene proizvode ili usluge pod znakom davaoca franizinga i po njegovim upustvima. Davalac franize ustupa trgovako ime, znak i jednobrazni kvalitet proizvoda i usluga, oznaku firme, skraeni naziv firme, poslovni znak i dr. Zatim ustupa znanje i iskustvo-know how iz oblasti tehnike i marketinga i vri obuku kadrova primaoca franizinga. Nadalje, davalac franizinga prua pomo oko pronalaenja poslovnog prostora, gradnje ili adaptacije istih, stara se da prodajna mesta budu identinog izgleda, dizajna, boje, naina poslovanja, kvaliteta robe ili usluga, uslova prodaje (servisa, garancija, odravanja, rezervnih delova), namee primaocu franize nabavku opreme ili direktno od davaoca franizinga ili od njega preporuenih dobavljaa. Davalac franizinga takoe moe primaocu
2

Gluica Dr Zdravko, Franizing, PP Vaki za konsalting i marketing, Novi Sad, 1991, str.58. 3 Kandi Dr Vojislav, Framizing, Ekonomska Politika-Institut Ekonomskih nauka, Beograd, 1995, str. 58. 4 Ibidem. Str. 1 .

pruati pomo u upravljanju preduzeem, analizi trita, odreivanju asortimana, voenju knjigovodstva, obraunu poreza i sl. Primalac franizinga je obavezan da obezbedi poslovni prostor i opremi ga prema zahtevima davaoca franizinga, da dri zalihe proizvoda koje nabavlja od davaoca franizinga ili dobavljaa kojeg on odredi da primenjuje sve standarde i uputstva poslovanja i uva ugled i bonitet preduzea. Za ustupljena prava davalac franize naplauje prihode od primoca franize koji mogu biti u etiri osnovna oblika: jednokratna upisnina u sistem, Royalties, izdvajanja za propagandu i prodaja robe i opreme. Kod jednokratne pisnine u sistem se radi o ceni ulaska i primaoca franize u sistem i participaciji u ustanovljenoj reputaciji i nagomilanom goodwill-u. Davalac framize ovim prihodom naplauje svoj profit i pokriva niz inicijalnih trokova kao to su obuka, izbor lokacije, dizajna objekta, pomo pri otvaranju, operativni prirunik i sl. Royalties se naplauje meseno ili godinje, kao procenat od prodaje koju ostvari primaoc franize i uobiajeno se kree od 2 do 5 % od ukupnog prometa za odnosni period. Jedan deo royalties-a je profit za davaoca franize,a drugi deo se odnosi na trokove obezbeenja paketa kontinuiranih usluga i pomoi primaocu franize. Izdvajanja za propagandu plaaju primaoci franize meseno, kao procenat od prodaje. Kod ovog izdvajanja nema direktnog profita za davaoca franize ali se korist ostvaruje kroz goodwill i reputaciju koja se nagomilava u sistemu. Procenat izdvajanja za ovu svrhu se obino kree od 2,5 do 4 % ali su esto mogui i drugi iznosi, kao mogunost za izdvajanje za propagandu bude inkorporirano u iznos royalties-a. etvrti oblik prihoda davaoca franize potie od prodaje robe i opreme primaoca franize i od rentiranja ili sub-rentiranja lokacija primaoca franize. Postoji veliki stepen meusobne ekonomske povezanosti i integracije uesnika u franizingu iako u pravnom prometu svaki za sebe snosi rizik poslovanja i nastupa u svoje ime i za svoj raun. Otuda franizing ne garantuje primaocu profit, ve je samo primalac franizinga kao sprovodilac biznisa jedini odgovoran za uspeh ili neuspeh.

3.Vrste franizinga
Postoje tri osnovne klasifikacije franizinga: 1. Funkcionalna, 2. Predmetna (ira), 3. Predmetna ( Ua).5 Funkcionalna klasifikacija polazi od funkcije uesnika u sitemu franizinga i deli se na etiri tipa:
1) Proizvoa- maloprodavac, pri emu proizvoa daje franizu za niz maloprodajnih

objekata u kojima se prodaju njegovi proizvodi. Najpoznatiji predstvanici ovog tipa su franize Shell-a, Beneton-a.
5

Ibidem, str. 61.

2) Proizvoa-velikoprodavac, pri emu proizvoa daje franizu velikoprodavcima za

doradu i dristribuciju proizvoda. Tipini primeri su franize Coca-Cole i Pepsi-Cole. 3) Sponzor usluga-maloprodavac, gde je usluga glavna komponenta u franiznom sistemu, oko koje se gradi itav program. Primeri ove vrste franizinga su Mc Donalds, Holiday Inn, Avis. 4) Velikoprodavac-maloprodavac, gde velikoprodavac formira itav asortiman razliitih marki proizoda razliitih proizvoaa i daje franizu maloprodavcima za distribuciju tog asortimana kao to su npr. Western Auto Stores,Walgreen. Kod ire predmetne klasifikacije polazi se od ekonomskog smisla transakcija i on moe biti:
1) Franizing proizvoda, gde franiza obuhvata distribuciju proizvoda i snjom vezan i

vizuelni identitet, sistem raunovodstva, politiku cena i reklamiranje. Ova vrsta franizinga se odnosi na dilere automobila, benzinske pumpe i sl. 2) Proizvodni franizing, gde franiza podrazumeva proizvodnju i veleprodaju pod okriljem zajednikog vizuelnog identiteta i reklame, a odnosi se prvenstveno na punionice pia. 3) Franizing poslovnog formata, gde franiza pored vizuelnog identiteta obuhvata i celokupan poslovni sistem a odnosi se na hotele, fast-food restorane i sl. Ua predmetna klasifikacija razlikuje dve vrste franizinga:
1) Franizing proizvoda i trgovakog imena je dominantan oblik franizinga sa preko

70% svih prodaja u SAD, a odnosi se na dilere automobila i kamiona, benzinske pumpe i punionice pia. Franizing se odnosi na proizvodnu liniju jedne kompanije, a primalac franize se do odreenog nivoa poistoveuje sa tom kompanijom. 2) Franizing poslovnog fomata, gde poslovni odnos imeu davaoca i primaoca franize ukljuuje proizvod, uslugu, trgovinsku marku i celokupni poslovni format tj. marketing strategiju i plan, operativne prirunike i standarde, kontrolu kvaliteta i kontiuiranu pomo i nadgledanje. Franizing ovog tpa obuhvata fast-food restorane, supermarkete, iznajmljivanje automobila, line i poslovne usluge i sl. Pored osnovnih, postoje i druge klasifikacije franizinga. Nepokretni i pokretni franizing se razlikuju po tome da li je sedite primaoca vrsto ili pokretljivo. Operativni ili teritorijalni franizing se razlikuje po tome to pri teritorijalnom franizingu, primalac franize moe na svojoj teritoriji novim ugovorom angaovati i tree lice. Privredna komora SAD-a, deli franizing na tradicionalni i franizing novog tipa. Tradicionalni franizing obuhvata petrolejske kompanije, proizvoae vozila i bezalkoholnih pia. Franizing novog tipa obuhvata vie razliitih delatnosti koje se mogu podvesti pod ve pomenuti franizing poslovnog formata. Prema metodu ulaska na strana trita franizing se moe podeliti na direktni franiing, zajedniko ulaganje i master franizing. Direktni franizing podrazumeva da davalac angauje primaoca franizinga u stranoj zemlji da vodi poslove bez angaovanja treeg lica. Ovaj oblik se primenjuje u zemljama u kojima lokalni propisi dozvoljavaju direktno strano investiranje, a gde je ujedno i stepen politikog, socijalnog i ekonomskog rizika relativno nizak zbog slinosti trita i male kulturne distance.

Kod zajednikog ulaganja davalc franizinga u stranoj zemlji sa partnerom iz te zemlje osniva zajedniku firmu, pri emu se zajedniki i kontrola i profit, a zadovoljava se i eventualni zahtev strane drave za ueem lokalnih vlasnika u organizciji. Master franizing je vrsta franizinga u kojem primalac franizinga stie iskljuivo pravo davanja subfranize na odreenoj teritoriji, tako da primalac franizinga postaje davalac franizinga u svojoj zemlji. Master franiza se daje u sluajevima kada postoje dravne restrikcije, znaajna kulturna distanca i visok stepen politikog i ekonomskog rizika. Ova franiza zahteva nii nivo angaovanja ali nosi i potencijalnu opasnost gubljenja kontrole nad operacijom.

4. Franizing u bankarstvu

Odnos franizinga i bankarstva se moe posmatrati sa dva aspekta: 1. Franizing kao poslovna metoda u bankarstvu, 2. Banke kao finansijeri franizinga.
1) Franizing kao poslovna metoda u bankarstvu se najee primenjuje u izdavanju

platnih kartica (debitnih, kreditnih i poslovnih), gde se banke pojavljuju kao pimaoci franize, dok su davaoci franize velike internaionalne kompanije poput Visa Internacional-a, American Express-a, Diners Club-a, Eurocard-a, Mastercard a itd. Franizing kao kompletna poslovna metoda preneta je i na bankarstvo, mada u dosta ogranienom obimu. U SAD je 1991. godine First Interstate Bank of Los Angeles dala franizu za 28 banaka koje imaju 91 bankarsko sedite u 8 federalnih jedinica sa ukupnim aktivom od 4,4 milijardi USD.6Banke primaoci franizinga imaju pravo da koriste ime First Interstate Bank, dobijaju reklamu, obuku menadera poslovne savete, imaju pravo pristupa na mreu ATM sistema i niz drugih pogodnosti. Pri tome su sve banke primaoci franize zadrale svoju vlasniku strukturu.
2) Oekuje se da e banka i u budunosti sve veu panu poklanjati finansiranju

franizinga jer su i davaoci i primaoci franize upueni na banke kaje dobijajju ulogu kontrolnog punkta i medijatora. Prema Mendelsohn-u banka pored funkcije finansiranja treba da imaju i funkciju filtera u smislu da u sluaju pokretanja franizne operacije koja nije pravilno struktuirana i ima neke nezadovoljavajue karakteristike, banke na to ukau i uskrate finansijsku podrku.7 Kada kritiki preispituju davaoca franize, banke ustvari ustanovljavaju da li su spremne da obezbede finansiranje za niz primaoca njegove franize. Svaka pojedina franiza polazi kroz temeljno ispitivanje od strane sektora za frnaizing u banci, na elu da menaderom za franizing.
6 7

irovi Dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski Institut, Beograd, 1995, str. 325. Kandi Dr Vojislav, Franizing, Ekonomska politika-Institut Ekonomskih nauka, Beograd, 1995, str. 109.

Globalno gledano, banke su oprezne prilikom procene potencijlanih franiznih biznisa, pa kredite plasiraju samo za priznate franize sa dobrom poslovnom istorijom. Otuda male firme koje tek osnivaju sistem franizinga imaju probleme u pribavljanju sredstava za otpoinjanje franizing aktivnosti.

5.

Kako do Franizinga

Prvi korak Morate se prvo upoznati i edukovati sa kriterijumima franiznog poslovanja, kakav je to model poslovanja, koje su to obaveze i prava, ta da oekujete od franizodavca i dr. To je omogueno kroz brojne broure Centra za franizing, kroz opiran edukativni vebsajt: www.pks.rs/fransizing ili postanite polaznik jednog od naih seminara. Upravo kroz krau edukaciju o franiznom poslovanju, ete veoma brzo shvatiti da li je ovaj model poslovanja za vas ili moda nije! Drugi korak Morate se odluite se za vrstu industrije. Kod franize postoji puno poslovnih mogunosti; neke su novi koncepti, dok su druge ve dobro poznate i uhodane. Radi pomoi, savetujemo da pogledate to vie delatnosti, jer je izbor zaista veliki, preko 120 delatnosti svuda u svetu. Sami sebi moete vie pomoi ukoliko i samostalno istraite postojee trite gde ete obavljati svoj novi posao. Upravo franiza omoguava da reite problem ideje za zapoinjanje posla, jer kroz franizing moete uvesti na trite potuno nov i razliit proizvod ili uslugu. Evo nekoliko jednostavnih smernica:

Izbegavajte "pomodne" industrije koje su kratkog veka i one kod kojih se smenjuju razdoblja vrlo uspenog poslovanja i znatnih gubitaka, Zapamtite da ulaete svoju uteevinu i verovatno podiete kredite u bankama, stoga budite sigurni da je posao o kojem razmiljate odriv i trajan, Svake godine javljaju se nova "pomodarstva" u poslovnom svetu, ali u franizi, klju je u proveri dosadanjeg uspeha, Uverite se da je franiza stabilna, ima konstantno i uspeno poslovanje i da je finansijski sigurna, npr. zatraite njihov prikaz poslovanja.

Trei korak Utvrdite investicionu mo. Cene franiza kreu se od nekoliko hiljada pa sve do nekoliko stotina hiljada eura ili dolara. Vano je da unapred odluite o ukupnom novanom ulogu koji zaista moete sebi da priutite. Interesujte se za podrke i kredite za preduzetnike poetnike koje daje Republika Srbija. U svakom sluaju dobar poslovni plan ne bi trebao imati problema

za finansiranje, a kupovina franize je i bankama sigurnija investicija s obzirom da je to ve uhodan posao koji s uspehom funkcionie na nekom drugom tritu i time je vea mogunost da e s uspehom raditi i na naem. Davalac franize tu moe puno pomoi u izradi poslovnog plana za dodelu kredita.

etvrti korak Prikupljanje informacija o franizi uvek je potrebno istraiti franizu pre nego to se ona kupi. Pokuajte da se ne ograniavate istraivanje na samo jednu franizu osim ukoliko niste sigurni da je to upravo ono to traite. Bolje je da uporedite dve ili vie franiznih sistema sa vaim linim i poslovnim modelom. tavie, bilo bi dobro da pre nego to se odluite na kupovinu, uporedite franize iz razliitih industrija. Sa druge strane, ne treba istraivati previe mogunosti odjednom. Istraujte vie, ali gledajte samo nekoliko poslova u isto vreme. Ako kompanija ne zadovolji lini i poslovni model potencijalnog korisnika, treba je odbaciti i odabrati drugu. Proces je potrebno ponavljati sve dok ne pronaete kompaniju koja vam odgovara. Evo nekoliko saveta gde i kako pogledati franiznu ponudu, kako u Srbiji tako i u svetu: Veb sajt Centra za franizing PKS - radi lakeg internet pregleda franiznih ponuda, Centar je napravio poseban deo linkova na vebsajtu: www.pks.rs/fransizing, gde se moete upoznati sa ponudom u Srbiji, ponudom u Evropi i ponudama u SAD. Takoe, u ovom delu postoje webadrese svih nacionalnih franizing asocijacija u Evropi i SAD i internet stranice pretraivai, na kojima moete pogledati i franiznu ponudu svih zemalja. U svakom sluaju redovno se auriraju i podaci o zainteresovanim ino franizodavcima za Srbiju, tako da i taj deo moete videti na vebsajtu u okviru Franizne Ponude.

Mi Vam ovde prikazujemo one najzanajnije internet stranice:

www.franchisedirect.com www.franchiseexpo.com www.franchiseeurope.com www.entrepreneur.com/franchises franchise.org/intlresources.aspx www.bizbuysell.com/ www.bestfranchiseopportunity.us www.franchise.org www.bison.com www.franchising.com www.franchisegator.com

Sajmovi franiza - svake godine se organizuje veliki broj internacionalnih sajmova na kojima se prezentuje iroka ponuda pristupanih franiznih brendova i pruaju priliku da se na licu mesta dobiju sve potrebne informacije od davaoca prema primaocu franize.

Na sajtu Meunarodnog udruenja za franizing IFA www.franchise.org moete pronai podatke koji ine svaku dravu lanicu franizno zanimljivom. Na poetnoj strani sajta nalazi se i interni pretraiva, pomou kog moete vriti pretragu ponuda franiza po privrednim oblastima koje vas zanimaju i investicijama koje ste spremni da uloite. Ispod ova dva polja nalazi se i polje pretrage po kljunoj rei. Kada iz prikaza rezultata pretrage kliknete na odabranu firmu koja prodaje franizu, dobiete niz dodatnih detalja o njoj, kao to su: adresa, istorijat, od koje godine posluje franizno, kako izgleda trening, koje su kvalifikacije potrebne, koliko investicija itd.

Peti korak Morate se odluiti koji oblik franize kupujete:

Single unit - direktan oblik Area Developer - regionalni razvojni oblik Master franizer

Od ovog izbora e zavisiti i iznos investiji ili novanih sredstava koji morate izdvojiti za kupovinu franize.

esti korak Projekcija trokova zapoinjanja posla, sagledavanje trenutnog finansijskog stanja i mogunosti finansiranja pre nego to se odabere franiza, potrebno je odrediti koliko e biti potrebno novca za njeno otvaranje i da li to potencijalni korisnik moe priutiti. Obino, poinjanje franize jednako je poinjanju posla. Jedini troak koji je jedinstven za franizu je franizna nadoknada, plaanje royaltija i plaanje nadoknade za propagandu. Svi potencijalni trokovi mogu se otkriti razgovorima sa ostalim korisnicima u sistemu.

Sedmi korak Projekcija buduih prihoda - potrebno je zapamtiti da ne postoji automatska korelacija izmeu trokova otvaranja franize i injenice koliko e ona biti profitabilna. Potrebna investicija je samo indeks koliko je potrebno za start, a ne kakav e biti posao jednom kada se pokrene. esto je mogue kupiti jeftinije posao koji e kasnije nadmaiti u poslovanju znatno skuplji, i koji bolje zadovoljava ostale delove vae line i poslovne strategije.

Osmi korak Da li vam odgovara? Ovo je jedno od kljunih podruja eliminacije, jer je franiza izbor stila ivota. Uverite se da franiza koja Vas zanima, odgovara Vama, vaem nainu ivota, a ponajvie vaoj porodici. Ako niste spremni da radite subotom i nedeljom, kao ni do kasno u no, izbegnite sektor ugostiteljstva. Ako vam nije ugodno da budete u direktnom kontaktu sa kupcima izbegnite franize iji e uspeh zavisiti od toga. Ako ne volite da radite u timu ne ulazite u franizu kojoj je to osnovni preduslov. Ovih osam koraka ubrzae putovanje kroz poslovne mogunosti i dovee do cilja franize koju elite. Ovi koraci su neophodni. U sluaju da preskoite ove jednostavne korake za odabir franize i marljivo ne istraite trite, dolazite u opasnost da napravite veliku greku sa skupim posledicama.8

Primer franize Fornetti

Fornetti Mini Peciva d.o.o. iz Subotice razvio mreu od 400 podfraniza u Srbiji i oko 200 u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Jedina finansijska obaveza podfranizanta prema subotikoj firmi je plaanje depozita za iznajmljenu digitalnu Fornetti spot penicu, koji se vraa ukoliko doe do raskida ugovora. Cene Fornetti peciva jedinstvene, mara za podfranizante 30 %. Verujem da je malo ljudi koji bar jadanput nisu probali Fornetti peciva. Nekima su ona ak dnevna navika. Poslednja karika u Fornetti sistemu, kupcima uglavnom i jedino poznata, su mini pekare u kojima kupuju Fornetti peciva. Prva, poslovno i najznaajnija karika je u Maarskoj, gde je 1997. i osnovana matina kompanija Fornetti. U prvi mah bila je to fabrika istoimenog peciva. A kako je trite prihvatilo njen proizvod krenulo se u brzu ekspanziju osnivanjem i irenjem vlastite franizne mree. Ve 2005. godine Fornetti franiza je, po kriterijumima Evropske framizne asocijacije, po veliini trea u Evropi. Danas Fornetti, preko svojih franiznih partnera, posluje u 26 evropskih zemalja.

http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije

Trea franiza u Evropi Pet godina po osnivanju, 2002. godine, Fornetti stie i na nae prostore. Master franizu je kupila subotika firma Fornetti Mini Peciva d.o.o. Dve godine kasnije izgradila je vlastitu fabriku Fornetti peciva u Subotici. Iz nje snabdeva sve svoje podfranizante u Srbiji Fornetti pecivom u fazi zamrznutog poluproizvoda. U ovom trenutku, kako kae Kornelia ild Ferenc, direktor u subotikoj firmi, Fornetti Mini Peciva imaju 400 podfranizanata u Srbiji, najvie u Beogradu, ali praktino i u svim drugim veim gradovima. Osnovane su i firme kerke u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koje takoe imaju 200 svojih podfranizanata. to direktno, to preko kerka firmi, subotika kompanija ima oko 600 podfranizanata u Srbiji i jo etiri balkanske drave. U svakom sluaju, mrea za potovanje. Ali I uvek otvorena za nove franizne partnere. Za one koji eventualno procene da bi im status Fornetti podfranizanta reio egzistencijalne probleme, bitno je kakve su njegove obaveze prema matinoj firmi u Subotici, odnosno kakve su obaveze subotike firme prema njemu. Besplatna dostava poluproizvoda peciva Fornetti Mini Peciva svojim podfranizantima obezbeuju: korienje imena i vizuelnog identiteta dobro poznate robne marke Fornetti, opremu za rad, a pre svega najnoviju digitalnu Fornetti spot penicu u kojoj se peku dopremljeni poluproizvodi, obuku za zaposlene, besplatne tehnike, tehnoloke i marketinke usluge, besplatnu dostavu poluproizvoda vlastitim hladnjaama dva puta nedeljno (pecivo zamrznuto na -18 stepeni, spremno za peenje), besplatno servisiranje spot penice i, to je posebno vano, dobijanje statusa podfranizanta bez plaanja uobiajne franizne naknade. Praktino, najbitniji trokovi podfranizanta su iznajmljivanje lokala od 15- 20 kvadrata, njegovo graevinsko opremanje i plaanje depozita za dobijenu spot penicu. Ali, po eventualnom raskidanju franiznog ugovora podfranizant vraa penicu, a Fornetti njemu depozit. Za nain rada Fornetti sistema bitno je i sledee: cene u maloprodaji su jedinstvene, to znai da ih ne mogu podfranizanti sami odreivati. Njihova je mara od 30 % i to je neto to svi u mrei moraju da potuju. Treba istai da neki podfranizanti ne uspevaju da opstanu na tritu zbog velike konkurencije, ali i usled ekonomske krize koja je uzdramala Srbiju i Svet, ipak uvek se javalju novi zainteresovani podfranizanti. Najvea prednost ovog franizinga je ta, sto posao ne zahteva diplomu pekara!!

Deset najveih franiza u Svetu za 2009. Godinu

Premda 80 % franiznog poslovanja u Evropi pokrivaju domai davaoci prvih deset u proloj godini samo su dva sa starog kontinenta, iz sedam, a iz Japana jedan. U tekstu koji sledi navodimo spisak osnovnim podacima o njima koji, koliko o samim firmama, jo trendovima u franiznom poslovanju. 1. 7-Eleven Objekata: 35.200 Osnovan: 1927.godine Poetak franiznog poslovanja: 1964.godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 17 draava Delatnost: Prehrambena konvencionalne prodavnice

franize meu SAD ih je ak prvih deset sa vie govore o

Opis: Prva 7-Eleven prodavnica otvorena je 1927. godine. Od 1964. godine preduzee poinje da primenjuje franizni nain irenja poslovanja. Sada ima vie od 35.000 franiznih prodavnica, uglavnom u SAD i Kanadi, ali i u 15 drugih zemalja. 7-Eleven negde u svetu otvori novi objekat na otprilike svakih 4,5 sata. Njihov rast i mogunosti predstavljaju svetlu taku u konvencionalnoj maloprodaji. 2. Mc Donalds Objekata: 31.000 Osnovan: 1955.godine Poetak franiznog poslovanja: 1955.godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 119 drava Delatnost: Prehrambena restorani Opis: U izvetaju za 2008. godinu se nalazio na prvom mestu. Mc Donalds trenutno ima 31.000 franiza irom sveta. Kompanija je poela s radom 1955. godine, a iste godine je i krenula sa franiznim poslovanjem. Svojim irenjem postao je prepoznatljiv irom sveta, a svoje restorane ima u 119 drava.

3. Subway Objekata: 30.238 Osnovan: 1965.godine Poetak franiznog poslovanja: 1974.godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 87 drava Delatnost: Prehrambena sendvi bar i kafe op Opis: Subway su otvorili sedamnaestogodinji bruco Fred De Luca i porodini prijatelj Dr Peter Buck 1965. godine. Prvi restoran je otvoren 28. avgusta u gradu Bridportu (Konektikat SAD), pod imenom Petes Super Submarines (Pitova super podmornica). Prvi franizni Subway objekat otvoren je 1974. godine u gradiu Volingfordu. Popularnost Subwaya se brzo irila, i u 2008. godini oni su imali operativnih vie od 30.000 objekata u 86 drave. Meunarodno priznat brend, Subway je jedan od vodeih davalaca franize u svetu. Nadaleko je poznat po svojim sendviima sa ureim grudima, italijanskim sendviima, sendviima od tunjevine, koji se direktno spremaju tu pred muterijama, po vrlo strogim i visokim standardima ove kompanije. 4. Kumon Institute of Education Objekata: 26.200 Osnovan: 1954. godine Poetak franiznog poslovanja: 1958.godine Zemlja porekla: Japan Prisutnost: u 45 drava Delatnost: Obrazovanje deca Opis: Sve je poelo kao nain da Tora Kumon kui obuava svoga sina matematici, a razvilo se u kolu koja je izlazila u susret individualnim potrebama uenika. Koncept je poeo da se primenjuje 1954, a ve 1958. godine otvorena je i prva franiza. Danas postoji 26.200 franiza ove kole irom sveta. Metod se sada primenjuje u 46 zemalja i regiona sa 4,23 miliona

upisanih uenika (podatak iz marta 2009.). Kumon metod je ostao dosledan ve vie od pedeset godina i prihvaen je u mnogim zemljama, bez obzira na razlike u nainu ivota, obrazovnom sistemu i kulturi.

5. Spar Objekata: 17.500 Osnovan: 1932. godine Poetak franiznog poslovanja: 1932. godine Zemlja porekla: Holandija Prisutnost: u 32 drave Delatnost: Prehrambena konvencionalne prodavnice Opis: Spar je osnovao u Holandiji 1932. godine Adraan van Well kao dobrovoljni lanac bakalnica pod nazivom De Spar. Njegov cilj je bio da obezbedi saradnju izmeu nezavisnih veletrgovaca i maloprodavaca kao odgovor na pojavu velikih prehrambenih lanaca u Evropi. To je postalo toliko popularno da je i s franizom otpoeo iste godine. Danas postoji 17.500 franiznih prodavnica u 33 zemlje na 4 kontinenta. DESPAR je akronim holandske reenice Door Eendrachting Samenwerken Profiteren Allen Regelmatig to u prevodu znai Mi svi imamo koristi od zajednike saradnje. Van Well je izabrao simbol drveta smreke za svoj logo, jer re spar na holandskom znai smreka. Spar koncept je poeo da se iri van Holandije krajem etrdesetih godina prolog veka a danas, uz veliki broj evropskih zemalja svoje franize ima i u Junoj Africi i Japanu. 6. Vival (Casino) Objekata: 17.000 Osnovan: 1998. godine Poetak franiznog poslovanja: 1999. godine Zemlja porekla: Francuska Prisutnost: u 10 drava Delatnost: Prehrambena konvencionalne prodavnice Opis: Vival je lanac konvencionalni prodavnica, jedan od najveih brendova u okviru Casino Grupe. Veina Vival prodavnica nalazi se u malim gradovima i seoskim naseljima koji nemaju veih samoposluga. Vival je otpoeo sa radom tokom 1998. godine , a postao je

franizni sistem 1999. godine. Brzo je rastao i trenutno ima 17.000 prodavnica u 10 zemalja. Njihov franizni sistem je jedan od vodeih svetskih maloprodaja hranom, aktivan u vie maloprodajnih formata.

7. Pizza Hut Objekata: 12.700 Osnovan: 1958. godine Poetak franiznog poslovanja: 1959. godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 100 drava Delatnost: Prehrambena restorani Opis: Krajem maja 1958. godine dva roena brata, koji su u to vreme jo bili na koledu, otvorili su prvi Pizza Hut restoran u Viiti (Kanzas, SAD), pozajmivi od svoje majke 600 dolara. Godine 2003. pokrenuli su franizu Wing Street restorana nudei svoja sve popularnija pilea krilca, a samo 4 godine kasnije, proslavljeno je otvaranje 1000-tog Wing Street franiznog restorana. Iste godine je pokrenut i sistem za online naruivanje. Pizza Hut je izrasla u najveu pizza franizu u svetu. Danas imaju 12.700 svojih franiznih restorana, a svoju pizzu su 2001. godine ak isporuili u svemir Meunarodnoj svemirskoj stanici.

8. Jani-King Objekata: 12.700 Osnovan: 1969. godine Poetak franiznog poslovanja: 1974. godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 20 drava Delatnost: Higijensko odravanja komercijalnih objekata Opis: Jani-King je osnovan 1969. godine, a sa franiznim poslovanjem poinje 1974. godine. Njihov koncept je postao popularan i brzo narastao ak na 12.000 franiznih poslovnica. JaniKing je obezbedio ugovore sa desetinama hiljada klijenata za usluge ienja u raznim granama industrije ukljuujui uglavnom kancelarijske objekte, proizvodne, maloprodajne,

ugostiteljske, zdravstvene objekte, stadione i dvorane, kole i dravne administrativne objekte. Sa seditem u Adisonu, Jani-King je prizna kao franiza br. 1 u higijenskom odravanju komercijalnih objekata.

9. Burger King Objekata: 11.283 Osnovan: 1954. godine Poetak franiznog poslovanja: 1961. godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 69 drava Delatnost: Prehrambena restorani Opis: Prvi restoran otvoren je 1954. godine u Majamiju. Danas imaju vie od 11.000 hamburger restorana irom sveta, i predstavljaju drugi po veliini fast food lanac hamburger restorana u svetu. Svakog dana vie od 11 miliona ljudi irom sveta poseti neki od Burger King restorana. Oko 90 odsto Burger King restorana su u vlasnitvu i vode ih nezavisni franizanti (pojedinci). Burger King je dospeo na listi 100 najboljih globalnih brendova.

10. KFC (Yum restaurants) Objekata: 11.000 Osnovan: 1930. godine Poetak franiznog poslovanja: 1952. godine Zemlja porekla: SAD Prisutnost: u 80 drava Delatnost: Prehrambena restorani Opis: Omiljeni svetski lanac pilee brze hrane nastao je 1930. godine, a sa franiznim irenjem poinje 1952. godine. Poveanjem tranje za uslugma restorana brze hrane, izrasta u jedan od najveih i najprepoznatljivijih brendova na tritu. KFC trenutno ima 11.000 restorana u 80 zemalja. Franiza je deo Yum Brands Inc. najveeg svetskog sistema restorana,

sa vie od 36.000 objekata irom sveta. Kompanija je u 2008. godini imala prihod vei od 11 milijardi dolara. KFC je, inae, uven po svom originalnom receptu prene piletine, iji deo je i strogo uvana meavina 11 biljaka i zaina. Recept je napravio osniva franize, pukovnik Harland Sanders, pre vie od 50 godina.

Zakljuak:

Franiza davaocu franize prua mnoge prednosti. Najvea prednost se ogleda u uspostavljanju prepoznatljivosti marke (Brenda), jer je svakako lake provadati proizvod koji je ve zastupljen na tristu i ima svoju istoriju i kvalitet. U poreenju sa punim vlasnitvom, franizing omoguava bri trini razvoj i uveava reklamiranje marke proizvoda to davaocu franize daje prednost nad konkurencijom. Rasporeivanjem trokova reklame na sve franize lake se dostie ekonomija obima u promociji. Svaki primalac franize postaje novi profitni centar davaoca franize, gde primalac pored jednokratne upisnine u sistemu royalties-a, stie profit i kroz prodaju pribora i materijala, opreme, izvoenje graevinskih radova, izdavanje lokacija. Davalac franize smanjuje poslovni rizik i delom ga prenosi na primaoca franize. Ostvaruju se nii trokovi nabavke, opreme, reklamiranog i promotivnog materijala zbog ekonomije obima. Davalac franizinga reava problem motivacije menadera, jer su menaderi-primaoci franize ujedno i vlasnici svog biznisa osetljiviji na potrebu kontrole operativnih trokova, osetljiviji na potrebe lokalnog trita i spremniji da uloe vie napora u razvoj trita. Prednosti koje primaoce franize navode da stupe u franizni odnos i delom rtvuju svoju ekonomsku samostalnost su evidentne jer one omoguavaju dobijanje trgovinskog imena, proverenog proizvoda ili usluge, pomoi pre i posle otvaranja, profesionalne reklamne kompanije, omoguavaju ekonomiju obima u nabavci, manji iznos potrebnog kapitala za otpoinjanje biznisa i manji poslovni rizik. Primalac franize odmah na poetku rada dobija zamah sigurnosti, jer sve to dobije od franizera, prethodno je temeljno proueno i ispitano od asortimana do uspenog davaoca franize. Nedostatak franizinga je taj to celokupna franizna operacija poveava trokove i do 10% od ostvarenog prometa to opredeljuje nivo ostvarene dobiti svih uesnika u franizingu. Za davaoca franize nedostatak moe biti u tome to mu ostali ne franizni deo poslovanja moe biti ugroen obraanjem panje i usmeravanjem napora na franizing. Pored toga javljaju se i dodatni trokovi administrativne, operativne i pravne prirode vezani za opsluivanje disperziranih lokacija na koima treba odrati odrati operativne standarde poslovanja. U franizi mogu da se jave problemi u vezi sa kontrolom biznisa od strane davaoca, problemi vezani za izbor lokacije kada davalac namerava da uvede novog primaoca franize koji bi delimino mogao da ugrozi steene trine pozicije ve postojeeg primaoca franize. Jedan od nedostataka franize su i sudski sporovi primaoca i davaoca franizinga, to ima posledice za davaoca franize kako u domenu imida, tako i u visini odtete.

Za primaoca franize ovaj poslovni aranman pored prednosti i sigurnosti, donosi ogranienje slobode i znatno suen prostor za sopstvenu slobodu. Pored toga ,primalac moe u momentu kupovine franize, da ne sagleda realno prodajni potencijal to bi u budunosti bitno uticalo na nivo ostvarenog profita. Zato je potrebno da se pre konane odluke o pristupu franizingu realno procene svi aspekti takve poslovne odluke.

Literatura:
1. Doc. Dr Zoran Jovi, Menadment finansijskih institucija-Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. god. 2. Prof. Dr. Zorka Grandov, Trgovinsko poslovanje, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2007. god. 3. Prof. Dr. Ratibor Gruji, Poslovno pravo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo,Beograd, 2008. God. 4. http://www.franchise-4you.com/franopis.html 5. http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije 6. http://www.poslovneidejemagazin.com/u-fornetti-sistem-bez-fransizne-nadoknade/ 7. http://www.poslovneidejemagazin.com/deset-najvecih-fransiza-u-evropi-u-2009/