БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЕКОНОМСКА ШКОЛА

БИЈЕЉИНА

Матурски рад
ВРСТЕ БАНАКА

Ментор: Ученик:

Драгана Лукић, проф. Лука Милинковић

Бијељина, април 2022. године

Матурски рад Врсте банака

САДРЖАЈ:

1. Увод.....................................................................................................................................3
2. Појам и особине банака.....................................................................................................4
3. Централна (емисиона) банка.............................................................................................6
4. Депозитне (комерцијалне) банке......................................................................................8
5. Пословне банке..................................................................................................................9
6. Универзалне банке...........................................................................................................10
7. Специјализоване и гранске банке...................................................................................11
8. Инвестиционе банке........................................................................................................12
9. Хипотекарне банке...........................................................................................................13
10. Ломбардне банке..............................................................................................................14
11. Закључак...........................................................................................................................16
12. Литература........................................................................................................................17

2
Матурски рад Врсте банака

1. Увод

Банке представљају један од најзначајнијих појмова у економији. Банкарски систем је

нешто без чега се савремена привреда било које државе не може ни замислити.
Становништво, државне инстутуције и различите организације су више или мање зависни
о банкарском систему. Банкарски асортиман производа и услуга из дана у дан се развија и
све је шири и приступачнији грађанима. Да бисмо адекватно разумјели појам и значај
банака, неопходно је да познајемо одређене врсте банака и њихову специфичност у односу
на друге облике. Управо то је циљ овог матурског тема, чија је тема изузетно динамична
са друштвеног и политичког, али прије свега економског аспекта.

Савремено банкарство карактерише постојање више врста банака, што је највећим дијелом
резултат најзахтјевнијих банкарских послова, како по критеријуму рока, ризика, тако и по
њиховом обиму. Националне специфичности и традиција додатно утичу на ову
разноврсност.

Класификацију банака могуће је направити према више различитих критеријума. Тако

рецимо према правном облику и власничкој структури, банке се дијеле на јавноправне и
приватне. Код јавноправних банака као власник се појављује држава односно нека ужа
територијална јединица као што је покрајина или град, док се код приватних као власник
јавља физичко лице. Према облику односно начину на који су организоване, банке могу
бити инокосне односно акционарска друштва. Према критеријуму географске области коју
захватају својим пословањем банке могу бити локалне, савезне или међународне.

Међутим, основна класификација банака о којој ће бити ријечи у овом матурском раду
направљена је према критеријуму садржине послова којим се банке претежно баве.

На основу тог критеријума разликујемо сљедеће врсте банака:

 Централне (емисионе) банке

 Депозитне (комерцијалне) банке
 Пословне банке
 Универзалне банке
 Специјализоване и гранске банке
 Инвестиционе банке
 Хипотекарне банке
 Ломбардне банке.

3
Матурски рад Врсте банака

2. Појам и особине банака

Када је ријеч о појму банке, важно је истаћи да не постоји јединствена дефиниција банке.
Појам банка потиче од латинске ријечи „banco“, што значи клупа (тезга или банкарски
шалтер) која је постављена на улици, на неком тргу или сајму. На клупи се вршила
размјена различитих врста новца и новчаних трансакција везаних за уплате и исплате
након обављеног трговинског промета.

Дјелатност банака је нивоу Републике Српске регулисана Законом о банкама Републике

Српске, који садржи појам банака на начин да је одређено да банка представља
„акционарско друштво са сједиштем у Републици Српској које има дозволу за рад
Агенције за банкарство Републике Српске, чија је дјелатност примање депозита или
других повратних средстава и давање кредита за сопствени рачун, а може обављати и
друге послове у складу са овим законом“1

Према функционалности, банка представља институцију која се бави прикупљањем

средстава, пласирањем средстава те пружањем финансијских услуга.

Од свог настанка, банке су биле главни носиоци финансијских послова везаних за

штедњу, инвестирање, извршавање плаћања и одобравање зајмова. Међутим, у
посљедњих неколико деценија је дошло до развоја небанкарских и других финансијских
институција, чије пословање заузима све већи удео у укупним финансијским пословима.
Данас је у пракси често случај да финансијске институције различитог типа својим
клијентима нуде сличне, а врло често и исте финансијске производе и услуге. Упркос тим
преклапањима, чињеница је да постоје послови који су типични само за банке и који их
чине јединственим институцијама финансијског система.

Основне карактеристике банака као финансијских институција су:

 узимање депозита и пласман кредита,
 усмјеравање и распоређивање акумулиране штедње грађана и привреде,
 способност креирања новца,
 вршење рочне транформације средстава,
 давање кључног доприноса остваривању циљева развојне и економске политике,
 развијање функције платног промета и убрзање циркулације новца.

Прикупљањем депозита банке формирају кредитни потенцијал, који преко кредитних

пласмана усмјеравају према тржишним субјектима за које процијене да ће их рационално
1
Закон о банкама Републике Српске, Службени гласник Републике Српске број 3/16, члан 2.

4
Матурски рад Врсте банака

и ефикасно користити. Обављањем посредничке улоге на тржишту, то јест спајањем

дефицитарних и суфицитарних трансактора, банке врше рочну трансформацију средстава.
У оквиру депозитно-кредитне активности, рочна трансформација средстава подразумијева
одобравање кредита чији је рок доспијећа у просјеку дужи од доспијећа депозитних
извора. Разлика у доспијећу активе и пасиве је један од важнијих ризика којима су
изложене банке и представља основ за остваривање каматоносних прихода по основу
кредитних пласмана.

Банкарске трансакције су јако развијене у савременим условима привређивања. Скоро да

не постоји привредни субјект или појединац који нема контакт са кредитном функцијом и
са пословном банком. У процесу финансирања токова репродукције, незамисливо је
пословање клијената без кориштења кредита. Поред тога што доводе у међусобну везу
неискориштена новчана средства са нараслим потребама клијената за тим средствима,
кредити посједују могућност стварања куповне снаге, односно креирање новог новца.

„Банка представља специфичан привредни и тржишни субјект који на бази повјерења

посредује у трансферу туђих средстава на кредитним основама. Поред кредитних
трансакција, банка обавља све депозитне и новчане трансакције између финансијских
суфицитних и дефицитних трансактора. Посебно мјесто банке је у поступку секундарне
емисије новца, гдје она испољава високу профитабилност и адаптибилност на промјене
које су присутне на финансијском тржишту.“2

Банка је институција која прикупља слободна новчана средства (депозите), одобрава

кредите и обезбјеђује трансакциони новац (плаћања). Прецизније дефинисано, банка је
институција која прикупља средства и ставља их на располагање привредним субјектима.
Прва значајна компонента пословања банке је трансформација средстава, при чему банка
трансформише краткорочнију (ликвиднију) депозитну пасиву у дугорочнију (мање
ликвидну) активу.

Битна функција банке је да се јавља као процјењивач кредитног ризика у име депонената
чија средства банка пласира. Значи банка је финансијски посредник који процјењује
сигурност и рационалност у облику зајмова.

2
Ненад Вуњак, Љубомир Ковачевић, Банкарство, Суботица, 2011. година, стр. 12.

5
Матурски рад Врсте банака

3. Централна (емисиона) банка

Централна или емисиона банка представља специфичну банкарску институцију

монетарног система која је најчешће под великом контролом и утицајем државе.
Централна банка представља банку банака и осталих финансијских институција. Прве
емисионе банке су се појавиле у Европи са индустријском револуцијом. Историјски
посматрано, прва емисиона банка се појавила у Шведској 1656. године.

„У складу са овлашћењима која има, централна банка обавља сљедеће послове:

 примарна емисија новца,
 држање и руковођење девизним резервама и резервама злата,
 регулисање ликвидности банкарског система,
 регулисање количине новца у оптицају (монетарно-кредитна и девизна политика),
 регулисање плаћања и кредитних послова са иностранством,
 контролу кредитних операција у земљи,
 послове за рачун државе и државних органа,
 организовање платног промета, итд.“3

Улога и начин функционисања централне банке нису исти у свим државама. Фактор који
најчешће одређује улогу и овлашћења централне банке је степен развијености
финансијског тржишта. Централне банке које послују на развијеним финансијским
тржиштима најчешће имају потпуну аутономију у свом пословању, док у случају
финансијских тржишта у развоју држава (извршна власт) има већи утицај на њихов рад
који се тиче вођења монетарне, кредитне, каматне и девизне политике.

Оно што је карактеристично за емисионе банке јесте то да оне директно утичу на

регулисање и усмјеравање монетарно кредитне политике у свакој држави. На тај начин,
емисиона банка динамизира и стабилизује привредне и државне активности сваке земље.
Монополски положај централне банке је видљив по томе што је њој дато законско
овлашћење да емитује новчанице и ковани новац. Скоро да нема државе гдје није
присутна чврста државна регулатива у односу на облик организовања и пословања
емисионе банке.

Када је ријеч о Централној банци БиХ, њени циљеви су одређени Дејтонским мировним
споразумом, као и њена прва правна регулатива. Централна банка прописује и одговорна
је за монетарну политику Босне и Херцеговине.

3
Жељко Рачић, Банкарство, Нови Сад, 2018. година, стр. 13.

6
Матурски рад Врсте банака

Валута Босне и Херцеговине је конвертибилна марка (КМ). Међународни код

ковертибилне марке је БАМ. Мања новчана јединица је 1 фенинг. Једна конвертибилна
марка = 100 фенинга. Конвертибилна марка има пуну унутрашњу конвертибилност, а
дјелимично и међународну.

Централна банка Босне и Херцеговине основана је 20. јуна 1997. године Законом о
Централној банци, који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ. Почела је са радом 11.
августа 1997. године. Основни циљеви и задаци Централне банке су утврђени законом
сагласно Општем оквирном споразуму за мир у БиХ. Централна банка Босне и
Херцеговине одржава монетарну стабилност у складу сa currency board аранжманом што
значи да издаје домаћу валуту уз пуно покриће у слободним конвертибилним девизним
средствима по фиксном курсу 1 КМ: 0,51129 ЕУРО.

Централна банка дефинише и контролише спровођење монетарне политике БиХ, управља

службеним девизним резервама оствареним издавањем домаће валуте, помаже и одржава
одговарајуће платне и обрачунске системе. Такође координише дјелатности Агенција за
банкарство ентитета, које су надлежне за издавање дозвола за рад и супервизију
пословних банака.

Највиши орган Централне банке БиХ је Управни одбор, који је надлежан за утврђивање
монетарне политике и контролу њеног спровођења, организацију и стратегију Централне
банке у складу с овлашћењима утврђеним законом. Управни одбор се, према Закону о
ЦББиХ, састоји од пет лица које именује Предсједништво БиХ на период од шест година.
Управни одбор за гувернера бира једног од својих чланова. Функција Управног одбора је
да је надлежан за врховну управу и контролу спровођења политике, администрацију и
пословање Централне банке.

Управу Централне банке чине гувернер и три вицегувернера, које је именовао гувернер уз
одобрење Управног одбора. Задатак управе је оперативно руковођење пословањем
Централне банке. Сваки вицегувернер је непосредно одговоран за рад једног одјељења -
сектора Централне банке.

Централна банка је физички раздвојена у три главне јединице (Главна јединица Сарајево,
Главна банка Републике Српске Бања Лука и Главна јединица Мостар) и двије филијале
(Филијала ЦББиХ Брчко дистрикт и Филијала Главне банке Републике Српске Пале).

7
Матурски рад Врсте банака

4. Депозитне (комерцијалне) банке

„Примарни посао ових банака је прибављање средстава из депозита и улога на штедњу.

Обзиром на краткорочни квалитет ових средстава, отуда и краткорочни карактер
пласмана, ове банке се називају комерцијалним банкама.“4

Њихова основна карактеристика јесте да оне мобилишу краткорочне изворе (краткорочне

депозите и улоге на штедњу) у циљу пласирања средстава на кратак рок. Депозитне банке
су усмјерене на краткорочне пласмане и то првенствено за промет роба и услуга, залиха
робе и куповину трајних и потрошних добара од стране становништва.

За депозитне банке је карактеристично да представљају најбројнију банкарску групу.

Скоро да нема државе гдје депозитне банке не представљају основне финансијске
посреднике. Оне прикупљају депозите и штедњу од најширег круга клијената из
привредне и ванпривредне дјелатности. Водећи рачуна о својој ликвидности и сигурности
пласмана, депозитне банке одобравају кредите у циљу задовољења потреба клијената за
новчаним средствима.

Због бројности депозитних банака, скоро у свим државама свијета су доминантни

депозитни и кредитни банкарски послови. Депозитне банке представљају основну снагу
креирања новца и одржавања ликвидности у банкарском сектору. Преко депозитних
банака врши се утицај државе на остваривање монетарно кредитне и девизне политике.

Карактеристика депозитних банака јесте да се налазе у двострукој улози:

1) Као институције монетарне власти – држе код себе трансакционе депозите

предузећа и грађана, на основу којих одобравају краткорочне кредите
трансакторима и становништу
2) Као немонетарне финансијске организације – поред трансакционих депозита
мобилишу и немонетарне депозите и на основу њих одобравају средњерочне
кредите привредним субјектима и потрошачке кредите становништву.

Глобално гледано, развој финансијских тржишта је резултирао смањењем удјела

депозитно-кредитних активности у укупним пословним активностима банака. Међутим,
банке које послују на тржиштима у развоју и даље су оријентисане на традиционалну,
депозитно-кредитну активност. Важна карактеристика депозитних банака је да су
фокусиране на пословање у оквиру локалних тржишта, што их чини отпорним на ударе
спољних финансијских криза.

5. Пословне банке
4
Мирољуб Хаџић, Банкарство, Београд, 2013. године, стр. 11.

8
Матурски рад Врсте банака

Пословне банке су финансијске институције које послују у високо развијеним земљама. За

разлику од већине осталих банака, ове институције у структури извора средстава имају
висок проценат сопственог капитала, који претежно користе за повезивање интереса
финасијског и индустријског капитала. Пословне банке финансирају оснивање и
проширење сопствених предузећа, али учествују и у финансирању других предузећа.
Чињеница да имају значајан удео у власништву других предузећа, омогућава им да
посредством повећања профита тих предузећа увећавају и сопствени капитал.

Важно је напоменути да појам пословне банке на домаћем тржишту нема додирних тачака
са овом врстом финансијских институција. У домаћем банкарству се под појмом пословна
банка мисли на банку која послује са привредом, јавним сектором и становништвом, без
обзира на специфичности послова које обављају.

Пословне банке су типични представници финансијског капитала, које се на финансијском

тржишту појављују са сопственом емисијом хартија од вриједности.

Пословна банка на тржишту новца може се појавити на два начина: прво, може имати
пословни однос са Централном банком, и друго, може имати пословни однос са другим
учесницима на тржишту новца који такође морају имати својство легитимног учесника на
тржишту новца.

За стицање својства учесника на тржишту новца пословна банка мора:

 мора имати свој жиро рачун,
 стање на жиро рачуну мора бити познато Централној банци сваког момента,
 мора бити у пословном односу са Централном банком на подручју издавања и
држања обавезне резерве и осталих инструмената кредитно-монетарне и девизне
политике,
 мора бити самостална финансијска институција основана по Закону о банкама и
имати својства правног лица и
 мора имати посебан организациони дио, тј службу, технички и кадровски
оспособљену за обављање послова на тржишту новца.

6. Универзалне банке

9
Матурски рад Врсте банака

Назив универзална банка указује да се ради о банци која се бави свим врстама банкарским
пословима, осим емисионих послова. Историјски посматрано, универзалне банке спадају у
прве организационе облике банака. У почетку развоја универзалних банака, профит је био
основни мотив проширења дјелатности банака на већи број банкарских послова.
Савременим развојем привреде и њеном потребом за већим износима кредита, наметнута
је потреба пружања цјелокупних банкарских услуга, што је једино могла постићи
универзална банка.

Ове банке се баве највећим бројем послова из банкарске номенклатуре, а обим и ширина
бављења одређени су величином и њеним потенцијалом. Основна потреба за формирањем
оваквих банака потиче од интереса клијената - привредних субјеката да све банкарске
услуге обављају код једне банке.

Развиле су се из комерцијалних банака, које су у потрази за новим изворима профита

почеле да проширују спектар производа и услуга које пружају клијентима. Емитовањем
сопствених обвезница, универзалне банке су почеле да обезбјеђују дугорочне финансијске
изворе, које користе као основ за дугорочне пласмане. Са друге стране, поред кредитних
пласмана, ове банке све више средстава улажу у хартије од вредности и пружају широк
спектар услуга које се базирају на наплати накнада и провизија. Све шири спектар послова
које обављају, спречава универзалне банке да се уско специјализују у некој области
банкарског пословања, што се сматра њиховим великим недостатком. Пракса показује да
су универзалне банке више изложене ризику од осталих банака. Основни разлози за то су
постојање јаких веза између ових банака и бизниса и пребацивање тежишта пословања на
тржиште капитала, које је слабије регулисано од послова везаних за традиционално
банкарство.

„У пракси су често присутне шпекулације да универзалне банке не савјетују објективно

своје клијенте при купопродаји хартија од вриједности, те да злоупотребљавају
повјерљиве информације везане за пословање клијената. Има примјера да универзалне
банке савјетују своје клијенте да емитују хартије од вриједности како би клијенти
отплатили кредите самим банкама. Такви савјети могу бити добри за универзалну банку,
али лоши за клијента и купца хартија од вриједности.“5

У Европи преовлађују банке универзалног типа са правом пружања свих банкарских

услуга. Законска ограничења пружања банкарских услуга су одређена у Јапану и САД.

Када је ријеч о карактеристикама универзалних банака, важно је истаћи да су подложне

великом ризику због њихове блиске везе са бизнисом и улоге у осигурању и дистрибуцији
хартије од вриједности. Оне често полазе од чињенице да их централна банка мора
помагати, те због тога неопрезно и улазе у високоризичне послове. Банкрот (ликвидација)

5
Ненад Вуњак, Љубомир Ковачевић, Банкарство, Суботица, 2011. година, стр. 21.

10
Матурски рад Врсте банака

већег броја универзалних банака не може да дестабилизује финансијски систем једне

земље, јер је одржавање новчане масе под контролом централне банке.

7. Специјализоване и гранске банке

Специјализоване и гранске банке су специјализоване за обављање појединих

банкарских послова, као што су инвестициони, извозно-увозни, девизни, есконтни
послови, послови са хартијама од вредности, итд. Гранске банке су специјализоване за
обављање појединих банкарских послова у оквиру одређене делатности или привредне
гране. Због фокуса на ограничени број функција којима се баве, сматрају се „малим“
банкама које могу брзо и ефикасно да обаљају послове као што су финансирање
предузетничких активности, аграра, занатства, трговине, итд. Сматра се да ове банке могу
да преузимају веће ризике у пословању, из разлога што њихов евентуални банкрот не
може суштински да угрози стабилност финансијског система.

Код неких земаља се формирају специјализоване банке само за одређене банкарске

послове, као што су:

1) Есконтне банке – које се баве есконтним пословима, односно куповином

потраживања прије рока доспијећа
2) Ломбардне банке – које одобравају кредите на подлози залоге покретних ствари и
робе
3) Хипотекарне банке – које одобравају кредите на подлози залоге непокретних
ствари, зграда и добара
4) Девизне банке – које се баве куповином и продајом девиза
5) Акцептне банке – које обављају своју кредитну активност стављањем акцепта на
мјеницу.

Специјализоване банке представљају „мање“ банке са ограниченим бројем функција и

лакшом контролом од стране државе. Због наведених специфичности, специјализоване
банке могу преузимати веће ризике, јер њихово банкротство не може имати кататрофалне
посљедице по финансијски систем једне државе.

8. Инвестиционе банке

11
Матурски рад Врсте банака

Инвестиционе банке се издвајају у односу на остале врсте банака по својим пословним

функцијама. Инвестиционе банке у свом финансијском потенцијалу претежно располажу
са дугорочним изворима средстава, тако да могу финансирати развојне потребе својих
клијената. Према традиционалном схватању инвестиционе банке преузимају и пласирају
хартије од вриједности својих компанија, влада и других емитената на примарном
тржишту хартија од вриједности. Поред тога, инвестиционе банке пружају и брокерско –
дилерске услуге на секундарном тржишту хартија од вриједности.

Прва инвестициона банке се појављује као фирма из Чикага у власништву „Harris i

Forbes“, која је основана 1880. године.

Досадашња искуства показују да да постоје три организационе форме инвестиционог

банкарства. Те форме су:

1) Орташтво
2) Конгломератске јединице
3) Акционарска друштва.

Традиционално схватање инвестиционих банака полази од чињенице да инвестиционе

банке дају импулс развоју примарног тржишта хартија од вриједности. Инвестиционе
банке на примарном тржишту остварују три повезане функције:

1) Покрећу емисију хартија од вриједности

2) Преузимају емисију хартија од вриједности (њен откуп)
3) Пласирају (дистрибуирају) емисију хартија од вриједности.

Инвестиционе банке на секундарном тржишту хартија од вриједности обављају брокерско

– дилерске послове. „Велике“ инвестиционе банке имају одјељење продаје и одјељење
трговине. Продаја обухвата брокерско – дилерске активности, док трговина обухвата
арбитражу и шпекулативне активности.

Инвестиционе банке емитују и високоризичне обвезнице, са одложеним плаћањем камата

ради прикупљања средстава и исплате власника претходно емитованих хартија од
вриједности. Инвестиционе банке су обично високо задужене организације, јер је однос
између дугорочних обавеза и акционарског капитала доста висок.

Све до појаве Велике депресије банке су у САД-у биле универзалне. Сa развојем тржишта
капитала и све већим улагањем грађана на тржишту капитала, банке су прошириле своје
пословање и на инвестиционе дјелатности те су почеле посредовати између тржишта
капитала и других учесника у економији. Грађанима су омогућиле улагање на тржишту
капитала путем секундарне трговине, а предузећима примарну емисију финансијских
инструмената. Сa растом тржишта улагања су постајала све већа и све ризичнија тако да

12
Матурски рад Врсте банака

је, с падом вриједности дионица, дошло и до кризе система која је похарала и финансијски
и реални сектор.

Комерцијалне банке постале су ограничене на кредитирање грађана и предузећа путем

кредита. Најстрожије је било забрањено трговање дионицама и омогућавање приступа
тржишту капитала. Инвестиционим банкама забрањено је нудити услуге комерцијалних
банака, посебно стамбених кредита. Инвестиционе банке нису смјеле учествовати у
кредитирању, одобравању било каквих картичарских послова, али су зато омогућавале
приступ тржишту капитала. Управо је ова могућност приступа тржишту капитала оно што
је раздвојило комерцијалне од инвестиционих банака. Циљ тога закона је био да
дестимулира споразуме између фирми у банковном сектору, а не да онемогући још једну
финансијску кризу као што је била она између 1929. и 1933. године.

9. Хипотекарне банке

Хипотекарне банке су финансијске институције које претежно пласирају дугорочне

кредите, уз преузимање залоге од клијента у облику хипотеке (некретнине). Хипотека
представља право, које повјериоцу даје овлашћење да наплати своја потраживања
принудном продајом некретнине, уколико дужник не измири своје обавезе у прописаном
року.

Хипотека се везује за некретнину, тако да се принудна наплата потраживања од стране

повјериоца остварује без обзира да ли је од момента уписа заложног права у јавне књиге
дошло до промјене власништва оптерећене некретнине.

Хипотекарне банке послују на примарном и на секундарном хипотекарном тржишту. На

примарном хипотекарном тржишту доминирају хипотекарни кредити и хипотекарне
обвезнице, док се на секундарном најчешће тргује кредитним инструментима и њиховим
дериватима. Хипотекарна тржишта представљају један од најстабилних сегмената
финансијских тржишта. Њихов развој је најчешће подржан од стране државе. Постоје два
основна модела хипотекарних тржишта: амерички, са развијеним секундарним тржиштем
и европски, у ком доминирају хипотекарне банке.

Хипотекарне банке наступају на примарном и секундарном хипотекарном тржишту, са

сљедећим хипотекарним инструментима:
1) Хипотекарним кредитима
2) Хипотекарним обвезницама
3) Хипотекарним заложницама

13
Матурски рад Врсте банака

4) Хипотекарним упутницама
5) Дериватним хипотекарним обвезницама.

10.Ломбардне банке

Ломбардне банке су финансијске институције које се баве одабравањем ломбардних

кредита. Основна карактеристика ових кредита је да су обезбијеђени залогом покретних
ствари.

Предмет залоге могу бити: хартије од вредности, злато, роба ускладиштена у јавно
складиште, роба на путу, итд. За доношење одлуке о одобравању ових кредита, банкама је
битнији квалитет залоге него кредитна способност тражиоца кредита. Ломбардни кредити
се најчешће одобравају до износа чија вредност не прелази 80% од процијењене вредности
залоге. Отплаћују је једнократно, по истеку рока доспијећа. Спадају у ред краткорочних
кредита, са роком доспијећа од 3 до 6 мјесеци. Заштита банке даваоца ових кредита се
често остварује примјеном механизма реломбарда.

Реломбард је уговор који склапају двије банке, при чему банка давалац кредита врши
пренос залоге на другу банку (која се назива реломбардна банка), уз повлачење новчаних
средстава од ње. Ломбардни кредити су најприсутнији на примарном ломбардном
тржишту, док се у развијеним земљама на секундарном ломбардном тржишту претежно
тргује ломбардним хартијама од вриједности.

У нашој банкарској пракси су недовољно заступљене ломбардне банке јер је недовољно

развијено примарно и секундарно ломбардно тржиште. Обзиром да се на ломбардном
тржишту тргује са хартијама од вриједности које се не могу котирати на тржишту,
ломбардне банке ће све више добијати на значају, са развојем и примјеном ломбардног
материјал

Депозитне (комерцијалне)
14
банке
 Матурски рад Врсте банака

Централне (емисионе) банке Специјализоване и гранске

банке

Универзалне банке Пословне банке

Врсте банака

Инвестиционе банке Ломбардне банке

Хипотекарне банке

Слика 1: Врсте банака

11.Закључак

15
Матурски рад Врсте банака

Финансијски систем земље састоји се од валуте, платног система, финансијских тржишта,

финансијских институција и институција које регулирају и надзиру њихов рад.

На почетку пословања банке су прикупљале средства из којих су имали вишак средстава и

исплатиле их онима који немају средстава, онима којима је недостајало средстава, због
чињенице да су банке извршавале функцију алокације и захтјеви клијената нису били
софистицирани, прве банке биле су универзалне, односно могле су задовољити све
финансијске потребе клијената. Како се развијало финансијско тржиште и захваљујући
историјским кретањима постепено су се развили и други облици банака. На нивоу Босне и
Херцеговине рад банака регулише и надзире Централна банка БиХ.

Свака врста банке посједује одређене специфичности које је разликују од других, а

подјелу банака могуће се извршити према различитим критеријумима. У економском
смислу најзначајнија је подјела према садржини послова којима се банка претежно бави,
па се тако издвајају сљедеће врсте банака: централне (емисионе) банке, депозитне
(комерцијалне) банке, пословне банке, универзалне банке, специјализоване и гранске
банке, инвестиционе банке, хипотекарне банке и ломбардне банке.

За сваку државу највећи значај има централна односно емисиона банка. Према пословном
обиљежју то је емисиона банка или банка банака. Држава на њу као монетарну
институцију преноси права и овлашћења у домену вођења емисионе, кредитно –
монетарне, девизне политике и регулисања новчане масе.

12.Литература

16
Матурски рад Врсте банака

1) Ненад Вуњак, Љубомир Ковачевић, Банкарство, Суботица, 2011. година

2) Жељко Рачић, Банкарство, Нови Сад, 2018. година
3) Мирољуб Хаџић, Банкарство, Београд, 2013. година
4) Закон о банкама Републике Српске, Службени гласник Републике Српске, број 3/16

Датум предаје: ______________________

17
Матурски рад Врсте банака

Комисија:

Предсједник: ________________________

Испитивач: ________________________

Члан: ________________________

Коментар:

Датум: _______________ Оцјена:______________(__)

18