ПPABIIII ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

КЊЈ Ј ГА 2 .. 1993 .. YUISSN: 0351-2207 А УДК .3-t (05)

 ГЛАСНИI<.: ПРАВА
Часщшс з.а праnну теорију 11 rtpar;cy

ГЛАIШИ 11 OДГOUOI'IIИ
УРЕДНИК: Доц. др Ненад ЋУРЋШI·Љ
IIЗДАНАЧ: Правни факултет Униuерзитстз у Ј.Срагујевцу,
Ђуре Пуцара Старог 1, 34000 Крагујсн.щ;
телс~юн: (034) 47-130 лок. 327;
тслсфзкс: (034) 46-891;
жнро рачун: 61700-603-1578.
УРЕдНИШТIЮ: Ред. nроф. др Драгољуб Стој:шовић; Доц. др
Слободан Маркоnнћ; Доц. др Предраг
Стојановиh; Доц. др Снсжаш Сокоnиl\; Доц. др
Душица Палачковић; Др Јсздr1миr Митросић,
судија nишег нриuрсд1юг суда Србије; др Зор:ш
Ивошевиh судија Врховног суда Србије; Драго­
љуб Пстровић, судија Врховног суда Србије; др
Мирослав Пзуновнћ, 11рзшш сзr~етннк ·yu
TRUST Ltd. "
НА ЧИН ПОЈ АUЈЫШАЊА: Једна ~;њига годишље у четири сnсске
ПРЕТПЛАТЕ: Претnлата и наручио.11t.е nојсди11зчних
nри~rерака може се извршити 11:1 тслсфоннз­
дзо.1чз. Уколико се не откажс н:фt:tiLC шест
нсдс љ:1 npe истскз ~;алендарске год11нс, yronop о
nретплати се nродужа nа и из нар едну годину.

УД~: Јелена Б. Среhковиli, виши библиотскар Униnср­

зитстске библиотеке у Крагујевцу
ДИЗАЈН ЧАСОПИСА:

СЛОГ И ПРЕЛОМ:
tl
~дм-ПРИНТ", Крагујсо.111
ШТАМПА: СГР "Графичар" Крагујевац

ПРЕдЛОГ ЗА ЦИТИРАЊЕ: Глll, књ. 2 (1993)

Радове слати на адресу 11здавзча, са назнаком ··за
Гласник nрава". Манускриnтн се не nраћзју.
Чзсоnис издаје само ауторскс nрилоге којннису
објављени, као и оне који су објзвљснн, али
нису издати. Уредништво задржао.1 nр:шо на
uршење техничких из~tена у nрилогу, уколнко

су оне неоnходне да би се nрилог с.1обрззио

техничким стандардима часоnиса.

ГЛАСНИК ПРАВА је ЈЈасnаљач tr1.1:tжctt..'1

чac:onиca"ГЛACIIIIK ПРАUНОГ ФАКУЛТЕТА
У КРАГУЈЕВЦУ", a.o)tr)cocщщattl979. годн11с..
ДOCaдatJIILII rлавии И OДГOROfiiiИ YfJCДIIIЩY Су
били: Проф. др MttJiettкo JonaJJootth, про!\~ др
Ж11оомир Ћopl)alиh и 11роф. др Тодор llодгор:щ.
УДК 34 (05) KH, I11 'a ·~
YU JSSN 0351-2207 Кр:н ·уј снаl!, 1 ~93

САДРЖАЈ

1\' ~1E:\IORIЛ,'l: Jtp )К,1во·.·~.:: · :~~:--:-:.rл:тl1

( l '.122-l 994) ............................ ................................ 3
; tp 1\!!а:tнм11р ВОЛИ! I Ј'Ј :Ј1Ћ
( J9JS-J 'Ј !4) ............................ ..... ....................... 5

'!ЈIЛШЩ : ).LJ\ .]11 Ш КЛРЈЮllЛЧI(Л \!ИТРО!!ОјЈИЈА

blf: IЛ Л УТО К ЕФА~ :Ј !Л'>
Др СЛ Т~Л. eni!CKO:I 11\ )'~Щ tii)C!; \1.. .. ..... ............. 7
ИСТОРИЈСКО - ЈЈРЛВI!Н ЗНЛЧЛЈ
ЗЛКО!ЮII l'ЛВИЈЈЛ
СВIТОI 'Л СЛВi'.
Др М 1Юдр:н- 111ТР0Ш111 .................................. 15
1О'ЈШI 'НО ПРЛВО КЛО IIO<.:EiJЛI!
IIPiЛMJT ЈЈЛ Ј !РЛI\111-Ј\\ <! >ЛКУЈЈТIТИ.\1Л
Др IIС113дЋУРЋШИЋ ..................................... 21
ХР11 ШЋЛЈ IСТ!Ю У ДОЈ;л дНО!СII.::/ЈНЈЛIL\
. tP Eм1tmtjз КЛРЛ.ЮВ!IЋ ...................... 29
111'0;'"(.-\ЈЛ СЛ 3ЛilРЖЛВЛ. Ј Ј.! '.\1ЈiРЛЈ\Л
!'ЛСIЮ:ЈЛЈ 'ЛЈЈ,л O}!l!OCI:O ПРЛВЛ
СЈЮЈИLЈЕКЛО СРЈ 'Ж.:ТЈЮ ЗЛ
OEI'.ЉEJi JJJ ,E Ј IOTPЛЖIШAJI)f\
.!tr> .:.tpa:·():l.yO .Н.
СТОЈЛ 1 101Н 1'11 ........... ......... ~5
С ЈАIНСЛ!ЧКЛ 1\ЈРО ВЛЛIОСГ -; ЮКЛЗ
)' KI'HIИIЧJIO\IJIO<.:ЛI JJ(Y
) tn J\Jta!tюнlf) JIO) tllll i'Jli !Ћ ......... ..17
СТЛТН С IIIЧКЛ !li 'I'OBЛТI iOCT · !ЮКЛЗ
) ' KPИ!Ii1ЧIIO\·J IIOCIYIIKY
Лr> В:t:щюшр В0) !111I!":ЈиЋ ............................ -17
lll'OI.Џ:CHЛ И KPIOH·J!L\ЛI-ICTH'-iKЛ
ЛIIЛЈ ЈИЗЛ Л·IIIИЧI!i'!X СНТУЛЦi-IЈ:'.
QI.;'\1Лif,Иf3ЛI Ј,Л ОСУ;\ П ЫIЧП ЮГ И
OKГИWI.>EI IOJ'I II'ИII C IIHЛШЛЉY
Лr> J;p:IIII1CJI:III <.:11.\Юi ЮШ!Ђ ......................... 57
ДЕО /IИЦЕ
Др ~1нодраr· МИЋОВНЋ ................................. 6'Ј
ПО\1ЛГЛII,I.:,И OI'I'Лii i! ЗOBЛ IЫ ~
з; юч инл чки х УЈН')'ЖПЈ,л
;.{р Дрзг:ша Ј IETI'OBHЋ .................................... 81

KOMJ.:I ITAP СУЈККЕ НЈ>ЛКС.Е: KO.\-IEIITЛP IIPECY.J,E У CIIOI'Y 3\IOI '

пonPf,..lE жиrл
ИЗ СУДСКЕПРЛКСТ'.
!~р. Слобод~tн ~l)КОВИ"ћ ........ ..................... ~9
СУДСКА ПРАКСА: ................................................................................. 95
 Volumc2
Кragujcvac, 1992

HERALD OF LAW
CONТENTS

1:-.1 ~1E~10RIЛM Zivor11ir DORDEV IC. Pl1. D. , profcssor (1922- 1994)

Vl~di111ir VODINELIC , Ph. D. , profes!;Or(l91&-1994)

ЛIПICLES: \VAS ТНЕ KARLOVAC DIOCESE

AUTOCEPHALOUS?
SAVA Ph. D., Bishop of~щnadija ........................... 7
НISTORJCAL AND LEGAL IMPORTANCE OF St.
SAVA'S "ZAKONOPRA VILA •
Miodrng М. PEТROVJC Ph. D., scicntilic cot1ncclor ... 15
ECCLES IASТICAL LA\V AS А SEPARATE SUВЈЕСТ
АТ LA\V FACULТIES
Ncnad DURDEVIC Ph. D., senior lectнrer ........ ....... 23
CHRISТIANJTY IN ТНЕ TIME OF D!OCLETIAN
E111ilija KARAJOVIC Ph. D., scnior lccturcr ............. 29
CONDITIONAL SALE AS А MEANS OF SECURЛY
CLAIMS
Dragoljub D. STOJANOVIC profcssor .................... 35
STATISTIC PROBABJLITY- AN EVIDENCE IN ТНЕ
CRJ MI NAL PROCEDURE'~
Vladimir VODINELIC prufessor ........................... 47
А PROCEEDING AND CRIM INAL ANЛLYSIS OF
TIPICAL SITUATIONS OF DECEIVJNG А
SUSPECТED AND AN ACCUSED DURING AN
INTERROOA TION
Branislav SIMONOVIC Ph. D., scnior Jccturcr .......... 57
SHARES
Miodrag MICOVIC Ph. D., scnior lccturcr ............... 69
SUPPORTING AND ORGANlSJNG OF CRJME
ASSOCIATIONS
Dragana PETROVIC L. L. М., assistan\ ................... 81

COMMENT 0 1•' I,EGAL PRACТICE Slobodan MARI<OVIC Ph. D., senior lecturer ........... 89

LEGAL PRACTICE: ............. ................ ........................................ 95

Herakl of Law
University ofКragнjcvac Faculty ofLaw
editor in chicf: Ncnad Dj11rdjevi~, Ph.D. , Jecturer
Djure Pucara Starog 1
34000 Кragujevac, Yugoslavia
Ова књига је посвећена nреминулим профе­
сорима Правног факултета у Крагујевцу
др Живомиру ЂОРЋЕВИЋУ (1922-1994) и
др Владимиру ВОДИНЕЛИЂУ (1918-1994)
2 (1993) ГлЛ 7

др САВА за време аустријско-турског рата,

епископ wумаднјсюt
1689, Срби се нод ноl)стuом патри­
јарха Арсенија Ш Црпојевића. поди­
гоше против Турака и прикљу•tt1ШС
се хришћанској аустријсi<ој војсци.
ДА ЛИ ЈЕ
Пошто је иста препrрела слом, пат­
КАРЛОВАЧКА ријарх Арсеније Ш је био присиљен,
да се, 1690, са сnештенстnо:.! и наро­
МИТРОПОЛИЈА лом, nовуче у крајеве преко Саве и
БИЛА Ду нава, односно у део свога патри­

АУТОКЕФАЛНА ?*
јархата који се налазио у другој
царевини. I·Ьс1·а је у Псlщ наследио
патријарх Калиm1к (1619-1710), који
ј е настојао "да заостали народ закло­
ни и oчyna".t Патријарх Калиник је
остао у доброј успомени и учю-rио
је све од себе да сачуnа cnc оно што
је преостало, а у том циљу је оби­
лазио паству 11 nан турског царства.

Ср нека црква је, дакле, у времену од

1691. до 1706. имала дnа патријарха:
Арсенија Ш и Кашшика.
У новом аустријском рату са
Турцима, 1737, патријарх Арсеннјс
Јовановиh Шакабента, нашао се у по­
ложају свога имењака и nретходни­
ка" те је проузрокована друга сеоба
и бегство nатријарха у УЈ'арску, 1737,
које је било страшније за срнски на­
род, а фата.ЈIЮ1је за Пећску Патријар­
шију од сеобе под Арсенијс!>[ Ш" .2
Зато је Стефан, последњи српски ми­
трополит хумско-херuегоnа.'IКИ, при­

мивши вест о тзв . у.кидању Пећке

nатријаршије и узвикнуо: Ей, Арсс­
нiе едан и друriй, сй! шта учиннстс,
Богь вамъ ллатiо nашь трудъ по
Саоnштево на Лрзовом факултету у nашоА заслуrи! Есте ли садъ спасли
Крагујевцу, 1. децембра 1993. rодине, србскiй народ .." з
nоводом увођења у наставни nлан Услед оваквих ющија лећких
nредмета uрквено право
латријараха, Турuи су изгубили и
УДК: 348.819.61 оно мало повереља које су имали у

1 Ст. Димитријевиh, Историјзт Пеhхе патријаршије, Берrрад 1924, 22.

2 Исто, 14.
З Срnско-далматински маrазин 1849, 165-166.
 С:щ:~. еnискоn щ у.ч:IЈtнјскн ГлЛ

Србе, ·гс је од 1737. до 1766. rодннс на н сhхом nатр 11јарlll нјском трону седело
.1ссст натријарах~. : nет Гр ка lt н ст Срба, 0 11 којих је пoc;J cдlull бно Uаснлије
ЈоnзЈЮDЈtћ-Бркн iЈ. Њcrono <'~рхнвастирстnо је ruкoi)C бИЈю 1раrично. Оклеnетан
од сч>анс којима је смсr.ал:\ llchкa nатријаршија, послат је )' зато'lе ништnо
на острво Ј<н11щ>. 1765, а на љегово место је nостnn.ъсн Грк Ка Ј1нник \.
Нощt патријарх Ka..'IIII01X ljc затехао Пеlжу nатријар шнју у О'1ај 11ом c·rn њy
у СЈ)ахом, а н ~tрочнто матсрнјаЈщом ноrл:сду 11 оно је искорнtu ћсllо. llcponaтнo
no саnсту патријарха н~риrрадског Сам уиЈЈа Ханцериссt. (1763-1768 и 1773-
1774), n a ·l'p1·1j:-tpx Кадшtнк је са с rюјом сабра hом архијерејима rр •1ке шарол нос­
'Пt , о рсдлож но суЈtтану . .;::. с~ rtch кa натр ијаршија услед тсшких м::псрија;I­
tшх ttри."' нка уки не ннрисајсдюrи Uариt·ра.пској, тnрдеh и да је то у интересу
Н СЉ\IС ·r ypCt.:C 1\apCIIIIIIC.

I la IIPCJ\.101' naчmjapxa Ca~I Y IIЛa Х:нщсрЈ.Јса, су.rп<tн М)•стафа 11!11 злајс 13.
сс 11тсмбра 1766. I'Oiii111C фср:.t:-~11 којим се 11с11ка nатрнјарт нј:t у кнда 11 11pнrraj a
ЈЈ.ариrраЈtској с тю1, да 1tc1-a мора платити њс не дyronc.
Да би се затро ;1 нослсюыt траг llchкe 11атрнјарш11јс, лс hка с нархија ј е
llOJIIIpJ'IIY''" Пр11зрснској Mн·rpOIIO.ttиjи јер је "у берату о yюtJl<l tuY на ро ч•но
11arлa11JC IIO, да се " ук11да lt сй~ЈО име уЈЈЈ1111тсне пећкс nатрнјнр11 111је114 с тим
што се 11111\a.U:\ ннје с~Јсло до:щол ити њс н о JТOIIODliO обн овљсљс.
Укидањс Ilehxc натријаршијс је и 110 форми и по сушТИ1iЈ1 било насиље,
а сам н м тим н један нотлуно незаконит акт за који је Никодим М~tлащ ре као
да " 11иј с био за..:онитн, :кано ЈШ'IКИ оnравдани чин, нсrо нрОС'IЋ Јtротуза кони­
та у:sурn:щија , изnслс на услед ~tмо nохоал них побуда".s
f>cpaтo~t суЈ 1танаМус1-афе Ш Псhка 11 Э1'Ј>нјаршијаннјс канонски уки н ута
nсћ је )'1':\ШCIIi\ И Oll<l је TНIIк'\Jia IIOД ЈIСПСЛОМ KOjiOI су је :saтptt;lJIИ ТурUИ уз
садејс·r11о остаЈПtх 1ы~нtо; не •·•рнјатсља. Ист11ни за nољу , тим некаЈЈОIIским
" у кндањс~t натријаршије нсс-rало ј е аlL\НШистративноr је!lннетnа у српској
I\1ЖII It"6, а;щ је духовно јещщстnо nостојало cne до nасносruољања Cpttc кe
патрнјаршиј с 1920. године.
После 1'31). yюt}l:\11.:1 Псhке nатријартијс појед11не нркnе11с об;шсти су
то ко~1 оремсна потпале rtOд ра:ще дРжаnе •1ијим су се законима мораЈIИ nоко­
раuати, али н у тим прили..:а.,lа, ни јслна 011 оnих српсюtх цркnеннх облаеrn
пн:кал:-t. није nризнала укидаље cnoje Патриј::~рnmје. "Н а•1сло духоnноr je-
;(Hii0::1u<• н саборности Cpttcкc цркве - без обз :·~r.а у ;;.:.ј;-;ј .::с од сnоме нутих
држаnа она налазила- ост оариuмо се доследно и услешно. Оно се огледа у
nризнао:\љу npxonнe духоnнс nЈЈасти српског, односно, пе hкоr патријарха од
стра не Кщ>ло"ач~.:е юtтроnол ије у Аустрији, односно, Аустро-Уrарској, тахо
и од стране Цстињске митроttолије у Црној Гори, од стране Српске цркnе у
Дал~tаltијн nод Млстач.ко~t републиком, итд. Ony идеју духооно уједиЈЬеног

4 И. С. Ј :~стрсбо11, Подаци 33 историју срnске 1~рк вс, Беогр:щ, 1879, 6.

5 Никодим Милзщ Ј.\:шонск о начсло 11равослзnне цркае 11р11 разређивзњу
цркuсtшх 1111:\СТЈI. К 11Ит:IЊ)' о јерархиском nоложају сарајевске митроnоЈЈиј е,
З:щ:~р, 1884, 1.
6 Ђоко СЈшјеnчсnић, Укидање Псhке nатријаршије 1766, БоЈ'Ословље Х, Београд
193S, 301 .
2 (1993) ЈlЗ. !ЈИ је K:tpЛOIJ<IЧK:I MИ'I'f>tH IOЛHj:l бi!ЈНl :I)"I'OKCфa.JUШ'!

нарощt нрс ко Срнс кс 11раnослаnне нрк nс н ајбо.'l>е сл иков1по в аr.1 а111ана нс­
гињски n.'I<V\111\3 13исарион 1689. I'Одинс речима. да је Псhка патриј::~ршија,
11рсс нстло су 1щс које сија и расиn а зрахе no свој срнској зе~љи ··. 7
У периоду од 1766. до 1920. I'O.:\II нe образовале су се c.-reдehe об.'lас не срп ­
с ке нркnс: l)соrрмска архиеписко нија, Карлооачt.:а митрополија, Цетињска
мwrронолија, Срнс t.:а црква у Дал м а•tијн и Боки Которској, CpncJ>a tiPKII1t у
Босни и Хсрне гоnнни и Срлска нркnа у Старој Срб иј11 и Македонији . Cne су
оне без разл 11кс инсјно и у догматске-кано нском по1 ·лсду биле у статюј нсз и
c~t сnојом Мај ком Ј'рквом, коју су ч есто о ут~t назитu 1и и Великом Црк r~ом, и
помаrали је морално и материјално, слал и јој редовно нрнлоrе и архијереји,
на нример КарЈiоnачке митропол11је, редовно су је се се hали у својим тес­
т;~ м е llтима. И , :ишста, чим се за то укизала nрил ика 11 пол итичка м оt'уhност,
све су се оtн:: nраТ11.пе IIOit 11.с11о окр н љс 110CjiC llp noг светског рата.
П о дОЈi аску у t.:pajcne преко Ca ne 11 Ду н а ва, nатријарх Арсе шtј с 111 је зате­
као onaj део свога натријархата нотну но орга низо ван са снархиј~Жt: б:1. •1ком,
буЈtИМСКО~I , ТСМИШnарскО-ЈНIПОDСI<ОМ, cpe \ICKOM, jC JIO IIOЉCI<O·apaдC I\O~f, DРIШ\­
ЧКОМ н маr')•щ••ском. У ни љу боље борбе са униј;пима осн онао је ј ош ове
снархнјс: оел икооарадску и јеrарск у, барањс ку, карЈ1011i1Чко-сењску и костај­
ЈI.ИЧ ко -:.sринонољску.

Иа.ко је извршио рсорl<tнизацију Ср пс ке нркве у крајевима преко <.:аве и

Лун~на, што је био знак стабилизације, натријарх Арсеније ј е и на к желео да
се nрати у Ј lc l\. Лко се пак његоо 110вратак не омогуhи, желео је Jta се pcry-
лиllle њeron канонски однос 11рсм а ноно11остаољеном nатријарху Калитtку
у llc h~1 . Зато се и обраhао дnа-три nута своме старом нознанику патријарху
јсруса.Јiимском Доситеју Нотару ( 1669- 1707) за савет и номоh. Патријарх јсру­
сал имски Доситеј је уnознао цариГр1\ЈlСКОЈ ' на·1ријарха Гаврила Ш (1702- 1707)
са 11роблемом који је настао у Пећкој патријаршији, а овај је ouo nитање
изнео nред синод своје патријаршије. ''Чланони синода знали су, да су Турци
110стаои л и 11 езаконито Кали.ш1ка за rtclзcкor nатријарха. llo, он11 ни су хтели
да се зам ере ТурtlИма, па је због тога од нос између Арсенија Ш и наметнутог
nатријарха Калиника остао нерешен ".
У фебруару 1706. •·однне Доситеј ј е nослао Арсенију Ш једну носланицу
под насловом "О уједињењу еnискоnа Г!еhске патријаршије". Том nослани­
цом о н изве ттава патријарха Арсенија, да су сви у Цариграl\у нашли за
умесно да српска цр.кnа у ћесареnини треба да сачуnа ј единство и слоr·у ap-
X~tjepeja. са Псћеt.:ом латријаршијом. Сnи архијереји, пише Дос1псј, треба да
буду између себе ј еднаки и сnи потчињени часном nрестолу Cn. архиепис­
копије у Псћи ". Потребу јединства и слоге Доситеј је nрамао тиме, што би
нарушавање тога једю1ства лако одвело у "nаnизам", као што се то догодило
са неким еnискоnима у Хрватској, Калабрији и у Ердељу. Да се, nак, то не би
догодило, Доситеј је саветовао Арсенију Ш да он сам среди то шпање односа
са Пе hском nатријаршијом одн. nеhским натријархом Кали.ннком. Треба, вели
Дос итеј, бЈ1аженство твоје да нађе начин и да уч ини као мудар и разборит

7 Др Рајко Л. Веселиноеић, Јединство у разјсднњености, Срnска nравославна

нрква 1219-1969, Београд 1969, 2 17-218.
10 Савз, errнcкon wумаднјскн ГдЛ

чоnс к, ла булу с1щ архијереји који се налазе у тим крајевима и сви npaвoc­
m•вJm, потчи1 ьс Јш оресветој СТОЈ1 И.UН у Псhи као и пре, и да не оставищ да
то буде nосле твоје с.\lрТИ, јер <tKO ти то не и.зnрщиш tr умре ш ни.ко друrи то
нс може изnршити" .~
Патријарх Арсе није је б ио задовољаЈt oniOt одговором, ал и однос са Пеh­
ско~t 11атријаршијом је остао и даље ttepeweн cne до сазива nрвог црквено­
н::~родноr сабора, после смрти патријарха Арсе нија, који је , у исто време био
и изборни сабор.
После смрти патријарха Арсеиија, 1706, искристалисала су се два мишље­
ња у оез~~ ;::~:-y.~.иc.'lli:Ja односа између Српсхе цркве у Ьесар.: t:шн и Пеhхе
nатријаршије.
Јсд11и су, на челу са сn ископо~1 јснолољско-арадскнм Исаијом Ћакови­
hсм, жслсЈ ЈИ да се бира нови на·rрнјарх и да се IIЈЖв;Ј., на основу добијс11их
1тр н вилсr~1ја, организује као nатрнјаршија за Србе у Аустроу 1-арској. Други
су, пак, на челу са ~штрополитом сремским Стефаном Метохијцем, засту­
nали : ·лсдиштс, да се мора остати у тралиција.\tа ПеЬке ,1атријаршије, да се
Српска нраnослаnна црква у ОВИ)( крајевима организује као аутономна
митрополија у саставу Пеhхе 11атријаршије.
'Гpchc r марта 1707. годнне одржюrа је у Бсчу заједничка конференција
предстаЈНtика Дворског Pantor Савета и Дворске Угарске Коморе и том при­
ли ком је донета одлука " која је била проти о обе српске тезе и као да је имала
тежњу да их измири. КонфереtШИја је, на име, зaкљy'UI.Ila: да се прНЛИЈСОМ
избора .ноnог нркnеног поглавице аустро-утарски:х Срба има н астојати, да се
о н nроглас и потпуно независним од свих патрнјараха под Тур1,има, али да
11 и сам не може носити кме патрнјарха".9 0llJ1YI<a је донета у смислу nредлога
кардииа.ЈТа Леоnолда Колони.hа, а у вези са представ.ком патријарха Арсеннја
од марта 1706. године. Колоииh је наиме nреДЛЭЈ-ао, да се после патријархове
смрти "у интересу лакшег у11ијаl\ења, ю.tа одстуnити од многих 11О8Јiасти•~
да·гих Српској ЦрКDи, а ноглавици њеној деф инити.вно забранити назив
Јtатрнјарха". 10
Представници: срnског народа схвативши шта желе државне аласти,
одржали су свој збор 29. септембра 1707. ГОдИНе и донели своју од.дуку о којој
су известили Хрнстифора Иrњата nл. од Квариента и Рала, члана Дворског
Ратног Саnета, који је одређен .r:;. ~о U:-t:'".-GJ(н комесар буде nрисутан на саз­
ваном сабору у манастиру Крушедолу. Пошто су у своме писму од 29. сеп­
тембра 1707. године саопштили своје становиште у вези са орrа.н.изовањем
cpncJ\e upкne у Угарској и Хрватској, они, између осталог кажу да су "на све
начипе размиmљали о избору новога nатријарха и архиепископа (omnimode
cogiuvimus denovi Patriarhae et Arhiepiscopi cle(:lione)" и најзад дошли до заЈ<Љу<оса.
да иако су из љубави и ода ности према дому ауС"Iријском дошли под цареву

8 Рзјко Я Весет-t.новић, Арсеније Црнојевиh у историји и хњижевности, Београд,

1949, 58.
9 Рад М ГрујНЬ, ЛроблеиЈ-1 историје Карловачхе митрополије, Глзснюс
историскоr друштва у Новом Саду, Сремски Карловци, 1929, 58.
10 Исто.
2 (1 'Ј'Ј3) Да ли је карловнчка митр опо.1 11ја биж1 аутоксфал11а':' Ј t

зашти ту и желе ло њом стално остати " ипак се ОЈ\ наш е 11ећскс столине нс
можемо одвојити, јер је тat.ro nећ блажено nреминули nатријарх другопt
патријарха поставио на с ноје место, те, на кл е, на једној столици дnа патријар­
ха не моs·у бити; а како је ona mtшa (патријар 11 1ка) етол н на (у Псћи) нопу­
lнтена бЈ tагословом четири велика натријарха (нариГр3Ј tског, алсксанлриј­
ског, анnюхијскоr и јерусалимског) ш1 се од ње не можемо олслити;" "јер
када би се ми од ове стол ине oлeJII·fJIIi били бисмо одлуче н и и од ona четири
нач)Ијарха и од целе цркве источнога обрсЈtа, и ОЈ\ cнeJJ Пe lt CTJ1a".ll
Пошто је ЈЈ.ворски Ратни Савет примио закључке народног збора у Кар­
лоnнющ ~ост:шљеноr преко Хрнстифора Игњата, Oi tpжao .:·~ ;:~у1·у сноју
заједничку сед11 и ну са Днорском Комором, 21. октобра 1707. у Бечу и донео
одлуку "да се нс нопусти занисtюст КрушелОЈ Јске МитрОIIОЛијс 0;1 Пеhске
Јlатријnршије" збо1 · онас 11 ости Jla се Срби новрате натрnг под Туркс и да 611
се Ј lакше могла спроtю;tити унија меl1у 1ынш'' 1 ~ на је Игњат, будући щрски
кощ:сар на сабору у TO)I смислу добио и унутства.
Христифор Игн.ат је стигао у Карловце око tS. нснсмбра 1707. н одмах је
ИЗ ВССТIЮ HPI\1\e!le Н ll:tpOдlle 11pCJICT<IIIHI1K<.: О IIICCT УСЛОВа IIOCT<ti\ЉCIIHX Oi l
стране Ј tржаоних власти у nези са избором 1101\ОГ нркое1101· tiOI'J iaвapa. llaJIIIHI
11рваннма је нapOЧII'I'O заС.\1С'1<10 •IC'IIIPTii ycJtOII који је нарсђ!IIШО ,.Jta како
бyдyhll М}1Тр011О;!ИТ, ТаКО 11 CIII!CKOIIII 11. JlCJ\OK)'IIIIO CHCIIITCIICTI\0, IIC С~1С зах­
ТСI\аТИ да зависи нл Псhске Патр11ј:•ршијс, IIИПI од осталих Турском Ц:~рс·1-пу
110Т'111Њеннх натрнјаршија ; а 11аро•1ито а ко б и т<t зависност OJ!HOCJ1.ta се 11 m1
те мпора.rнtј;L Послснња ре чешша у ово~t yc,1ony пружила је ~югуhност Ква ­
рнснту , Л.<l, бар За Онај СЈtучај НЈМИрН C'J'<i.IIOIIИHПe 11:1p0ДIIHX !lpC,lCT:li\IIHKa И
државних н:тасти, те су нароЈ.I!И nредставнин11, усној1111111И нотну но 11рна ·1ри
ycJIOJI<I, ) I<U IИ \1У ОВУ ИЗјаuу OД IIOCIIO 'ICTDpTOГ )'СЈ10Ва: "O;t.'IYЧHO је ПрОТ IНШО
нашем обрс;1у, на новоиыбрани '.ш I'J)OIIO. II·П 11 с буле зависан ни у нyxo t\IIIIM
стваримn од ll e hcкo гa Патријарха и ОЈ1 остала ч етнрн llасе .Ће нс ка 1lатријар­
хnта у Турс кој Имнернји, те ми ОЈ \ те :.нншсности НИС)!О tюљни олст:vпит н.
Али, што се пtчс тсмtюријал а нрнстаје ~ю , дn у томе не мамо ол њ11 х шtii1
какnе :Jai\11CIIOC пt, 1111 ги у·п)чинпа; а ttc ~южс се показ:п к нн ј е.rдш пр и мер,
да је ика;щ и ршшјс наш архнени ско11 110кун1аюю што '111ннтн 11pOПIII II O
царски~t на.ме р<~ма и интсtщија~tа шп11 Jta би 0)1 сада. то покуша.nати хтео··. Ј.;
На сабору, С1. јануар<.~ 1708. ;' ~!:шастиру Крушедол у нобс; tи;ш је тс:ш
мнтрО!ЮЈtнта Стефана Метохијца да се н с смеју нре књщти nезе са llehкoм
натријаршијом. За м1нропоЈ tита IЮtюосЈю n анс Kpytue;t<>JJcкc митроно;1иј е
юабран је је;нюгщtсно Исаија ·Ђакоnиh, најного;џrија Ј lичност, који је з нао
стране језике и двадесет I 'ОЈ.tина водио cuc нрквенс 1юсловс. При.н нком с волt
устоличења, нови митрополит је нрсд нслим првим изборним и приnилс пl ·
јалним црквено-народним сабором ноложно "заклетву нерности Православ­
ној Цркuи уопште , цару н псhско~t натријарху. У првој тачци cnoje зак.;~стRс
Ћ<tконић се обавезује: да ћ е се nерно држати сних закона нркnе ГP'U<Ora

11 Исто, 59.
12 Исто, 61
13 Исто, 61-62.
12 Сзм, еписко11 шум:.щијски ГлП

обреда., онако како су се Jlp iюurн н снн његоnи пре тходници и стареш ине
nслнке и сnете катсдралнс црквене Архнсnискоnијс Псhскс и Патрнјаршије
Српске ... да he с nетог н блажсног архнеm1скопа нећског и патријарха српског
уnек признаnатн хао сnога стареш ину, no nрnолрестољу и у духоnним

стnарима ynex од њега заnнсити".l4

Лрm1иком нзраде свога нрnог :штиминса, ми·rропояит Исаија је отишао
јощ даље од cnojc закл стnе ноложенс пред uркnсно-народним сабором, који
је нро нисао те кст исте, н то добровољно. Паиме, дао је одшта?>mати један
запис, а што није случај nриликом израде а1пи:минса, у коме "изражаnа своју
ne py у поновно дQ;):~.:~::,~ пеhскога нрестола. Док у nочетку заnиса<':: ::а;к::,
да је onaj жрташшк митрополије крушедолске и осталих нр каnа које се налазе
нод nлашhу римс:ког:-~ цесnра (Тј. аустрнс ког цара), а у ссд ишту ноnоустаноn­
ље но'.f (манастиру Крушедолу) он одмах затим 1шставља са и:џшгаљсм сnо га
миш љења и cnora уnсрен,а о нрнnреме t юсТЈЈ тога стаља у Срнској Цркнн.
Јасно он ту истиче с11оју ucpy (а TJI'IIe соакако Ji увере ље с в01·а сr.снпснсТЈщ
н н nродn) у по,юnно лобнјањс неhкога нрсстола ( ... да.к:1с Ј)ог Јшс·;· и нрестол
IICKCКI1 дО6Ј·tје СС . ..").
Као IIITO се 113 зuвршстка ОВО Ј' зан иса BI1J\11 кон I HШ I CI' н арощt н код њсго­
внх 1\0IJ<"' није се ry611.'1a tн.:ра у бољу будуlнюст и у сuстлнје дане ни у оним
фCIIYIIIIЩL, кана су OIOIYKC 11<1p0J\IIf1X 11 HpiШCIIItX IICIIpHjaTcЉa, као Н TpCIIYTШl
стварност, IIНIЛH 11:1 IЫtхову штuту. Сва т;~ коа рсн1еља они су см:ЈТр;-tЛИ нриn­
рС.\1СЮIМ , јер су HCJIOШUIH да Ј Јаснље не може уж: к цароватн, ни дуго трнумфо­
оал1. Ј !равда и нстина ~юрнју да победе безакоње н лаж, а слобоп:t ропстnо". 15
ПосЈ'Ојн ~ю, ·у11ност ; щ с у се орс.Јстаониt(И Срнскс щжnс у Аустр11јн са­
nстоn .. ли са патријархом Калиннком ј0111 11рс прnо1 11р111.1ИЈ1Сr11јалног сабора
о статусу шпроnо.Јшје у окш1ру Пећке патрнјаршије. После, 1шк, ос11Иnан.а
Крушедолске ~штропоЈнtјс 11. nоложсне заклетве њено1· нрвОI' Митронолита
Htt hc IICi lKO I- ПaTpHj<lpX:t YBCI\ llj)ИЗJI<JHaTJf За CI\Ol·a CTЩ)C IIIИII Y Н ОЯ ЊСЈ'а бltтН
зa iii!C:-111 , требало је с:ща форматю ло6 1п11 и к;шollci\O IIPH:JJI(sњe. Оно је ус­
Ј Једюю LS_маја 1710. године од л;прнјарха Кащ11тка I који се тада 11 алазио
у селу lle.\teтy код Темиmв<1ра . Из l lатрнјархож: rра~нне ''јасно се nиди како
је nell раније моршю б>п 11 нотну но уреl)ено литање односа између Крушс­
долске Митроnолије и Пеhске Пачшјар 111ије". 16 Обраћајући се сnнма цркве­
>
!!!~~~ и народнщt представн :ю.tюtа Српске .:;.:!':!!t: Ау<:троугарској, патријарх
нх познnа да се покоравају сво.\tе мнтрополиту Софронију Подt·оричанину,
коме "дасмо nл:-~ст и блаrослоnнсмо наз~шати се н бити први митроnолит". 17
О nом, дакле, грамато.м патријарха Кал шш:ка потврђено је осниnање Ср п­
ске ~tитроtюл ије у Лустроугарској као аутономнt: области у састаnу Пеhкс
патријарш нје. По cnoj пр нлини, nостојала је и синодална •·рамата Пеhке
патријаршије, :ши нста " н нје са чу n<~ на илн бар ннјс још nронађена, али њену

14 Исто, 62.
15 С. Ду111аннћ, Лнтнм1н1с Исанјt: Ђако1Шћа и повратак пећског патријаршијског
nрсстолз, Глзсни.к Срnске правослзЈшс цркnе, Београд 1946, 190-191.
16 Рад. М. Грујић, исто, 64.
17 Исто.
12 C:~na, eниck (J II ••• у~щ.tијски l 'л ll

Обре}lа, 011:\КО 1\Ю.:О су СС JtpЖ<UIИ 11 CRII ЊС1'00 11 llpCTXOi\HИHИ И С111рС 111ИНС

осл нкс и сџетс катсnралнс нркнене Лрхнеnископијс Пеhске и Патр нј аршије
Ср11 скс ... да hc cue-ror и блажено1· :ч>хнсm1скоnа неhског и ll:tтpиjapxa ср11скоr
увек признаnат11 као cnora старешин у, 110 npnonpecтoљy и у духовним
стмрнма уnек од њега зalJI1CIITI1". ' 4
Приликом нзраде с1юrа нрnо1· ан-rаминса, митроnолrп Исаија је отишао
јощ даље OJt своје зшо1стnс нOJIOЖCII~ 11рсд нркnсно-нароltннм сабором, који
је 11р011исао текст истt:, 11 то лоброоољно. Наиме, дао је одшта~1n ати једа~1
з:шис , а IIITO ннје случај nриликом израде антиминса, у коме " изражаоа своју
оеру у поноо11о доv~:_;~:,:: n~ћскога нр~стола. Док у почетку за nиса<':: ::::::~::,
да је onaj жрт<111 1111к митрополије кр ущсло;1скс и остал их нр кава које се налазе
IIOЛ НЛ:1111I1 у рИМСКОГ<~ UCC(Ip;t (тј. ayCllНIC KO I. цара), а у СС,11111ЈТ)' II O riOycтaнo n­
.'l.e iiO~I (м ан:н:тиру Крушt:дОЈIУ) 011 ОДЖIХ ЗаТЮI II<ICTauљa Са ИЗJI<H':\II,CM СО01"<1
мишље н,.'\ 11 свога уnерења о II J>IIIipcж: нocтн тot<t ст:н ьа у Срнској Ј "{Јжои .
J:tCIIO 0 11 Т)' 1\C'IIIЧ\: СНОју IICpy (а 'I'IOIC CII:IKЭKO 11 yнcpcii,C С\101 '<1 CI\CIIITC II Cтna
11 11:1 рола) у no;tonнo добнјан.с 11ehкor~ престола( ... дак:tс Ј >ог щtс-;· н прсстол
JICI\CKII :tOб llj C СС ...").
Ј<аО 1111"0 СС IIJ З:lllpiiiCTKa 01101' 3:JIII1C:! 1111)111 1\0Jt II<IIIICI" 11:tp0Jl<t ~~ KOJt ЊС I "О·
в11х 11011а 1111јс се 1 ·у6 11. щ щ:ра у бољу бy,tyllJIOCT 11 у снст:н1јс Jtallc 1111 у 011им
тpC IIYIIIIМa, 1\:JJI:J су OJI.IIYI>C llapO,IIIIIX llllpi\1\CII IIX IICIIplljaтc; l,:t, КаО 11 '1рС11)'ТЩI
C'l В<IPIIOC'I 1 1\IIIJIH 11а t:,IIXOII)' IIII"CT)'. Сна 1\11\!la PC IIICЊ<J OIIH су СМатра .:Нf llpИO ·
рсмсним, јер су н c poH<U IJ1 ла насиље 11 с ~южс унс к щtровапt, ни ду1 ·о 'tl)иумфо­
м:r·1 1. llравда и исти11а ~юрају 11~ rюбспс бсзакоЈЈ,с и лаж, а слобод:\ ронстоо".'5
lloc·1ој 11 ~tOI'Y I•н oc·r ,,а су се предстnnшntн Срнске цркnе у Лустријн са­
нето вал н Са 1 1111р11јарХОМ l(;-tJII~ IIИI\OM ј0111 llpC 11(>1101' llpИIIИ JIC I 'Hj:\JIНOI'
C(160pt1
о статусу щt а·роnо:шје у 01\UIIPY ll е ћкс 11:Щ)11јаршнје. lloCJle, нак, OC IIИIШtн'\
l(pyiiiCJtO.'ICKC \lll'll)OIIO;IIIjC 11 IIOJIOЖC IIC Зi\КЈI С1ЋС ЊСНОI ' 11p!IOI' Mlll'pOIIOJ IИTtl
Jt:lћC IIC IIKOГ П<ITJ) ItjapX;t )'IICI\ llpiiЗ II:III:tTII '1<1 С 110Пt CT:tpCIIIIOI)' 11 О, \ II>CI"<t 611 П\
3:JIIIIC:tll. ч>сба ;ю је сада фop~I:I JIIIO .<tОб\1 111 11 1\a\IOIICI\0 ЩН1 31101ЊС. Оно је ус­
. ае;щло IS. )taja 1710. гоа11не од ll:t'ltНijiiJ>X<t l<a. t и 1 н1 ка 1 кој 11 се ···•ца lla Jia:sнo
у се;1 у Ll смсту код Теmш11шра. Из lla1p11japxonc грама1·с ''јас но с~ nнди како
је nећ ран11је ~10pt1JIO 611·r:н IIOTJI)'IIO урс~сно шпање односа из~tсl)у Крущс­
дОЈ tскс М1-л·роnолије и Псhскс lЪ1·1 ријарш~•јс".'6 Обраhајући се сnи ма up.кne -
1!!~.~ 11 нщ>OLllllt.'f nрсдставшщю1а Српске . :r;~!!t: ) ' :'\ус·•роуrзрској, nатријарх
щ 1 103~11\а на се 1101\Оранају сtюме ~опропоюпу Софро ниј у Пою ·оричанину,
1\0~te "дасмо nласт н блt~rос:rоnнсмо назнnати се и бити нр ви митроlюЈrю~'.t7
Ооо~1 , ЖII\Jtc , t·раматом натр иј~рха Ј<ал ю1 ика нотnрђе но је ос11иn<•њс Срп­
ске Mll'l'pOПOЛ I1je у Лустроуrарској као аутономн~ области у c~c·rnny Пеhкс
п<1тр11јаршнјс. Jlo спој пpi1 J IИ i tИ, ностојала је н синодална 1·рама1а Псhкс
11атр1 tјаршнјс, а.1.и ис·rа " tшје са чущша ил11 бар шtјс још nронађена, ~и IЬену

14 Исто, 62.
15 С. Душаннћ. дtПII~нн•с Ис.111је Ћ:ш>шtiЈ:t и nовратак nећског nзтрs~јзрннtјсt:оr
11рсстолз, Гласник Српске npaвoc JI:I111JC щжnс, lj(;orpaд 1946, 190-191.
16 Р:~д. М. Грујнћ, исто, 64.
17 Исто.
2 (1993) Да л и је карнов:tчЈш митроnолија била аутокефалва? 13

егзистенцију nретпостављају разне чињенице, порен саме логике ствари".18

Сви представници новоорганизоване Крушедолске митроnолије, доцније
Карловачке митроnолије, били су свесни да је њихова митрополија орга­
низована на потпуно канонској основи као аутономна област, а не као
аутокефална црква.
"И сам Исаија Ђакоnић који је толико настојавао да се бира посебно
патријарх за аустроугарске Србе, био је у традицијама е лискоnалног система
у Патријаршији, те је и образован.с автономне Крушедолске Митрополије
сматрао само као изузетан и nривремен случај, изазван силом нолитичких
прилика, наглашавајући да he та организ;щија трајати само дотле док се и
Пећ нс ослободи од Турака". 1 9
Пећки патријарси KajiHIIИK, Атанасије и Мојсије np111c своје натријаршке
nрерогативе према обласлим митрополит има у Аустрији и сnој им грамата­
ма потnрђујуhи њихон юбор , а у соојим титу;uщма се назива.ху натријарсима
"обе стране Дунава".
КаЈщ 11асељенскн пnтријар Хриса нт у својој юыtзи "С интагматион" r·ono-
pи о Архиенисконији нсhкој, јасно к«же: 'Ћпархије потчиљене Пеhкој Ар­
хиепнскопији, налазе се у две нареnине ..."!О
Пробж:мом аутокефалности Крушсдолске односно Карлоnачке ~lитро­
nолијс баnнлн су се мнопt 11аши каiЮIIисти и историчарн н о томе 1нпаљу
постоји пет разли•штих ,\\ИIIIЉCII>a. Иснравно је једино ~tиШ:hcJI,c које је зас­
тушю 11ро-Радослав М. l"pyjиh дn је Крушсдо.'lско-Карлощика митроrюлија
освоюu~а од над: t~::жшtх IЈ.ркнсннх власти" али нс као аотоксф::uша nећ са~!О
као nnто1юмш\ црк11с11<1 об~1аст у с:-~стаnу llchкc ll<~тријарш•tјс, 11а су ј е као
такnу смnтралн и источни, 1~ар111радскн и јерусалимски начтјарси".Z 1
Крушедолско-К<~р~тОЈ.Ш'It\<1 митрО1Юј 1Ија никада пије тражил.а аутоксфа­
лнју од своје Мајке-Цркве и нрс .\tа томе 1·о ниюща вије 1111 била.
Пр1·ШНком nаспостаnЈъања ре;10nног стаља у CpncJ.:oj npanoeлan11oj IIPKRИ
1920. •·о;~ннс, аутономш. Кар:юuачка ~·~пронолија си светшш образО}1 је
ступила у ту зајсд11ИНУ односно обноn:ьену l1ct1кy патриј<~ршију.

SUММARY

WAS ТНЕ КARLOV АС DIOCESE AUTOCEPHALOUS?

ТЬс an.пulment of the Patriarelцte of Рсе (Pecka Patrijarsija) was forшa11y and
sttbstati:llly а violcnt and comp1etely illegal act.
Ву t11e Berct of Sнltan Musta.Љ \Ье Tl1ird , tlte Patriarchate of Рес was not totally
ЗJlпttlled - it was put out a.nd kept smolderiпg uuder the зsbcs of tlle Serbiaн stзte,
defeзted анd occttpied Ьу the Tшks and ot11er eнemies. After tће so callcd anшllmeнL

18 Исто, 63.
19 Исто, 65.
20 Летопис Матице Српске, књ. 150, 173.
21 Др Рад. М. Грујић, Лвтокефалност Карловачке митроnолије, Гласник
историскоr друштва у Новом Саду XI, Сремски Карловци, 1929, 367.
14 Сава, епископ шумаnијски ГлГЈ

ог QtliHtшg of tће Patriarcllate of Рес, certaiн сlщrсћ areas, it1 U1e coнrse of !he time
being U1eшselves occupied Ьу differeut coru1tries, Ьесаше oЬiiged to fobey !hose
coш1tries' rнlcs. 011ly one of !he chшches has нcver accepted U1at .annuJmcnt. of its
Patriarcllate.
Тlн~ Diocese of Kn1sedol-Karlovac Metтopolitan from its foundation was closely
connectcd to its Motller Clшrc\1 supporting it il1 а morзl and matcriзl way, sending to
it coнtribнtioпs. The arch-priests used lO mention it it1 !heir testз.ments.
Dнring Uю С/шrс\1 :шd People Fair ћeld iп !hc Monastery of Kf11sedol оп Jaнuary
6, 1708, U1e Metropolitan Stcf:ш Metohijac's U1esis prevailcd U1at contacts witll Peeka
Patrijзr~ija ~lюuldn't have becu intcr,.чp\1"~ .
Isaia Djakovic was elccted !he ivieuopolitaп of !he uewly foш1ded Diocese called
Kпtscdol~k.r. \\1ћеп rюпliJ1atcd l1c took oat11 beforein tllc Syнod proшissiнg !Jis loyзlty
to U1c OrUюdox ClщrciJ, to 111с tz;~r :шd to tl1e Patriarcl1 of Рес. All tћс rcprcscвtativcs
of tJJc JJC\vly or~:шiscd Dioccze о!' Кru~edol Metroplitaп, latcr ca11ed Karlovзcka
Mctropolitaн , '''Crc :t''':.Hc оЈ" U1e t"act tJ!:H tllcir Metroplitaн \V<lS foUilded анюношоuslуов
U1e с:.uш шuс priш.:iplcs, алd H" t <lS :ш .rlltoccpl!aloнs chнrcl1 .
М:щу c3Шlouiщ; :шd llistorians ot" ошs tre:нed !he рrоЬ!ещ of tllc анюсерlыlу of
tllc Dioccse citl1cr Knt!icdol о; Karlovзc rcaclliнg Jive dit"fereпt opiнioпs. Тће oaly correct
1v:~s R:~dosl:~v М. Gn1jic's орiлiон !hat Krнsedoi- Karlov;:~c Mctropolitaп Dioccse 'vus
Гщшdеd Ьу tћс relev:.uн сошрсtснt clщrcll :шtlюrities, поt зs atJ aнtoccpl1aloнs Ьнt оп lу
;љ ан аtrюrюшонs arca bc iнg <1 сошронслt part of tl1c Pctka Patrij:нsiju. 111 sн..:l1 а 1vay
U1c proЬiem trscd to Ье trc<1tcd Ьу tћс с:1~ tеп1 P:.llriarcii~ алd patriarclls t"roш Jcrusillcш
:щd Koнstaнt:пopolis. lн сощ: l нsiоп, U1c Кntscdo\ - Karlovac MctropolitaJI l1ad ncveт
cl aiшcJ ;щ aн toccptщ.lotts sHHttS froш its Mo!hcr Chнrcll, :.шd !hcrcforc it l1ad вever
Ьссн :Jtll<X:Cpћal ol!s.
lн !hc process о!" resюraйor1 of L11e rcgнlar stattts оГ rllc Scrbian Clшrcl1 iп 1920.
tl1c :.шtоноmош Karlov:J.c Mctиpolit.rll l1ad joiнed to U1e reнe"''ed Patriarcllate of Рес
1viU1 pridc анd crediL~ .