KOGA MO@EMO NAZVATI BOGOSLOVOM?

mitropolit Pavle (Jazigi)

www.pravoslovo.net

@eleo bih da vam, kao odgovor na ovo izazovno i te{ko pitawe,

ispri~am slede}u pri~u. Tri u~enika solunske Bogoslovije su posetila
Svetu Goru, `ele}i da sretnu nekog monaha. Po`elev{i im
dobrodo{licu, jedan monah ih je upitao: ,,Ko ste vi?” Oni odgovori{e:
,,Mi smo bogoslovi.” Zapaweni monah ih je ponovo upitao: ,,Znam da u
Crkvi postoje tri bogoslova. Sada ih ima {est?”
Po~iwu}i na{e izlagawe ovom pri~om, pitamo se ko su bogoslovi?
Kakva je danas wihova uloga? Zbog ~ega su oni Crkvi uop{te potrebni?
Prvobitno zna~ewe re~i teologija (qeologi.a) podrazumeva govor o
Bogu. Postoje dve vrste tog govora. Prvi je spoqa{wi, koji obuhvata sve
{to se re~ima mo`e iskazati. Drugi je unutra{wi govor, odnosno
~ovekovo unutra{we iskustvo.
Zna~i, bogoslovqe nam omogu}ava bogopoznawe na dva na~ina.
Prvi je prikupqawe znawa, a drugi je, koji je ciq prvog, vlastito
iskustvo bo`anske sile i blagodati. Upravo to predstavqa savr{eno
poznawe bo`anske istine.
Ova re~ (teologija) se koristila jo{ u pre hri{}anskom periodu.
Za Platona, teologija je ozna~avala svako znawe, koje daje jasnu sliku o
Bogu u Wegovom velikom gradu. Po wegovom mi{qewu, ovaj termin se
najvi{e upotrebqavao u filosofiji, ali su se ~ak i neki pesnici, poput
Homera, nazivali bogoslovima, jer su pisali pesme o Bogu.
Dobro je poznato da je do perioda pojave velikih apologeta
hri{}anske vere, Crkva prili~no suzdr`ano i pa`qivo koristila re~i
,,teologija” i ,,filosofija”. Za sv. Justina Filosofa i Atinagoru, ova
re~ je uglavnom imala posebno zna~ewe samo u kontekstu hri{}anske
vere. Kasnije, pojavom aleksandrijaca, obe navedene re~i su se u
hri{}anstvu mnogo vi{e koristile.
Dakle, re~ ,,teologija” nije ograni~ena izvesnom nau~nom
metodoligijom bogopoznawa, iako je nekada to bila. Teologija, me|utim,
ima mnogo {ire zna~ewe. Mo`e se definisati kao na~in prila`ewa i
sjediwewa sa Bogom. Zbog toga mnogi Sveti Oci teologiju odre|uju kao
duhovni opit (iskustvo). To nas, na primer, podse}a na sv. Grigorija
Niskog, koji je rekao da je ,,bogoslov ~ovek od molitve”.
Sv. Evagrije Pontijski defini{e hri{}anstvo kao ,,u~ewe i veru u
Gospodu na{em Isusu Hristu, podeqenu na tri dela. Prvi je delatni deo;
drugi, prirodni, a tre}i bogoslovski.” Pod delatnim, on podrazumeva

1
askezu koja o~i{}uje du{u; pod prirodnim, na~in o~i{}ewa uma; a pod
bogoslovskim, istinsko znawe ili istinu.
Drugim re~ima, delatni deo se odnosi na eti~ki `ivot; prirodni
na nau~no, versko i metodolo{ko znawe; a bogoslovski na unutra{we
duhovno iskustvo.
Jedinstvenost i veli~ina bogoslovqa le`i u tome da je ono jedina
opitna nauka o nestvorenom bi}u i nestvorenoj blagodati. To je nauka
koja ispituje ono {to sama tvorevina ne mo`e.
Stoga, tajna bogoslovskog opita i istinskog bogoslovskog znawa
utemeqena je na tajni bo`anske blagodati, jer se bogoslovqe razvija
upravo kao rezultat zajednice izme|u mene (~oveka) i Wega (Boga).
Tropar prepodobnima jasno govori o bo`anskoj nauci i sozercawu:
,,...postom, bdenijem i molitvom, nebeske darove si primio.”
Ovo je delatni, asketski put zadobijawa blagodati, koji omogu}ava
~oveku da vidi, pozna Boga i sozercava Ga, kako se ve} ka`e: ,,svojim
bogougodnim delawem si sozercavao Boga (teorija)...”
Post ne podrazumeva samo spoqa{we li{avawe i odricawe od
hrane, ve} prvenstveno podvig o~i{}ewa tela i wegovog preobra`ewa u
sasud Duha Svetoga. Bdenija vode sozercawu Bo`anske Re~i i sabirawu
uma (nus). Kona~no, smisao molitve i jeste da u srcu probudi ~e`wu za
Bogom.
Ako je to teologija, {ta onda mi, ,,bogoslovi”, treba da budemo?
Ako ka`emo da je teologija samo poku{aj sjediwewa sa Bogom, onda je
bogoslov onaj ko je sjediwen sa Wim ili pre neko ko je iskusan u takvoj
nauci.
Kada govorimo o sjediwewu sa Bogom, u stvari mislimo na
obo`ewe, koje je i ciq ~ovekovog `ivota. Obo`ewe je prirodni rezultat
i plod delawa ~oveka, stvorenog po podobiju Bo`ijem. Obo`ewe je
wegova ~e`wa da uvek bude podoban Bogu.
Nakon pada i ~ovekovog neuspeha da se okrene Bogu, Sam Bog se
okrenuo ~oveku, te se umesto Adamovog obo`ewa dogodilo Hristovo
ovaplo}ewe.
Bogo~ovek Hristos nije samo primer, ve} i po~etak. Wegov `ivot,
vaskrsewe, vaznesewe, itd, nisu samo Wegova li~na dela, ve} dela koja
objavquju novi svet i tvorevinu. Bogo~ovek Hristos ~ini Crkvu ,,nebom”
sveta ili novim svetom.
Pa ko je onda bogoslov? On je sve{tenik koji preobra`ava svet u
Crkvu. Drugim re~ima, on je umetnik umetnosti ohristovqewa sveta.
Bogoslov je mudrac, koji stvara hri{}ane Bo`ije.
Bogoslovi su qudi koji dostojno proslavqaju ovaplo}ewe Hrista,
Sina Bo`ijeg. To zna~i svedo~iti Boga u svetu koji Ga se ponekad seti, a
ponekad Ga zaboravqa.
Bogoslov nije u~iteq vere, iako pou~ava druge.

2
 Uzor idealnog bogoslova je Presveta Bogorodica, a posle We,
svetiteqi. Sv. Damaskin je bio bo`anstvena lira Duha Svetoga, koja je u
~oveku ovaplo}avala Re~ Bo`iju, podsti~u}i ga da u na{em svetu `ivi
kao hri{}anin.
Kao bogoslovi, treba da izvr{imo ovaj uzvi{eni zadatak u svetu
koji izopa~ava ~oveka, odvra}aju}i ga od Boga, a ne ohristovquju}i ga.
Mo`da ~ovekov predak i jeste majmun, a mo`da i nije. To ni{ta ne
mewa. Za nas je va`no da smisao ~ovekovog `ivota nije da postane
majmun.
Pro{lost ostavqamo nauci. Na nama je da se trudimo za
budu}nost. Iako je ta odgovornost velika, stalno se se}amo re~i na{eg
Pastira Ne pla{i se, malo stado.
U to ime }emo sutra izneti Sveti Putir, kao nesagorivu kupinu. U
to ime }emo stajati i moliti se pred Svetim @rtvenikom, suo~eni sa
bo`anskom svetlo{}u i slavom, obu~eni u haqine krotosti, nadaju}i se
da }e blagodat do}i i zaodenuti nas.
Mi smo prijateqi an|ela i svih nebeskih vojinstava. Mi smo
slu`iteqi hrama, ~itaoci Kwige i kwiga, privr`enici bo`anskim
melodijama, tra`iteqi istinskog znawa i pa`qivi slu{aoci Re~i
Bo`ije.
Nemarnost bogoslova pred istinom se smatra velikim
neprijateqstvom prema ovom prizivu i pozivu na prijateqstvo sa Bogom
i jevan|eqsku propoved. Ravnodu{nost zna~i rasipawe; oklevawe -
veliki gubitak, privr`enost nevaqalim stvarima ovoga sveta -
idoloslu`ewe, a neosetqivost za ovaj priziv - tiho samoubistvo.
Za no{ewe ove odgovornosti, neophodna je duhovna borba bdewa,
posta i molitve i to kroz naporan rad i bogo~e`wu. To je na~in
zadobijawa bo`anske blagodati i bo`anske mane koja nas obo`uje i
preobra`ava.
Na kraju, zadatak bogoslova je ,,preobra`ewe”, podra`avawe
Bogo~oveku, blagodatno obo`ewe.
Bogoslovi, svakoga trenutka vapimo za Hristom i blagoda}u koja
nam poma`e. Kucajmo, a Onaj Ko stoji iza vrata }e nam otvoriti.
Bogoslov je drugi Krstiteq i Prete~a Hristov, koji je svetlost i
jutarwa zvezda svake qudske du{e. Ustvari, bogoslov je ogledalo
bo`anske svetlosti. Ako on ne primi tu svetlost, ne mo`e je ni imati u
sebi.
Bogoslov je onaj ko iz re~i i sa listova kwiga ispija vodu koju je
ispio Samarjanin, tako da reke vode `ive teku od wega do wegove bra}e i
sestara u Hristu.
Bogoslov je sin hrama i ve~nog bogoslu`ewa. U svojim
slavoslovqima, on postaje deo ve~ne Liturgije u kojoj po~iva Sam Bog.

3
 Bogoslov je ro|en osmoga dana. On ne `eli da pobegne od ovoga
`ivota, ve} ~ezne da u ovo zemaqsko doba otkrije vreme Carstva
nebeskog.
,,Ovo je vreme revnovawa za Boga.” Ovaj blagosloveni stih ima jo{
jedan oblik: ,,Ovo je vreme Bo`ijeg delawa” u nama i kroz nas.
Ovo je vreme borbe. Ovo je blagosloveno vreme. Blagosloven je onaj
koji dolazi u Ime Gospodwe.
Amin.

Prevod s engleskog:
Katarina Olimpi}
Milica Boli}©
www.pravoslovo.net

©
SVA PRAVA ZADR@ANA