Milan Milosavljeviæ

Gojko Grubor
OSNOVE ZAŠTITE INFORMACIJA
Gojko Grubor
Milan Milosavljeviæ

OSNOVE
ZAŠTITE
INFORMACIJA
Metodološko - tehnološke osnove
 UNIVERZITET SINGIDUNUM

Gojko Grubor
Milan Milosavljevi

OSNOVE ZAŠTITE INFORMACIJA

Metodološko - tehnološke osnove

Beograd, 2010.
OSNOVE ZAŠTITE INFORMACIJA: Metodološko - tehnološke osnove

Autori:
Doc. dr Gojko Grubor
Prof. dr Milan Milosavlejvi

Recenzen:
Prof. dr Milovan Staniši
Prof. dr Branko Kovaevi

Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Staniši

Tehniki urednik:
Novak njeguš

Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi

Lektor:
Snježana Krs

Godina izdanja:
2010.

Tiraž:
300 primeraka

Štampa:
Mladost Grup
Loznica

ISBN 978-87-7912-313-8

Copyright:
© 2010 Univerzitet Singidunum
Izdava zadržava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
PREDGOVOR

Udžbenik Osnove zašte informacija – metodološko tehnološke osnove je drugo izda-

nje, prošireno, obnovljeno i ažurirano sa savremenim trendovima u oblas zašte infor-
macija u elektronskom okruženju. Namenjen je studenma osnovnih studija i u osnovi je
uskla
en sa silabusom predmeta Osnove zašte informacija. Udžbenik sadrži i šire infor-
macije iz oblas zašte informacija u elektronskom okruženju, tako da ga mogu koris i
profesionalci u zaš, koji žele sistemazova i upotpuni svoja znanja.
Glavni cilj pisanja ovog udžbenika je, da se raznovrsna i obimna teorija, dostupna
uglavnom u stranoj literaturi, standardima i autorskim radovima na Internetu, sistema-
zuje, terminološki ujednai i približi studenma i prosenim korisnicima IKT sistema, koji
žele unapredi znanja u kompleksnoj oblas zašte informacija. Smanjenje kompleks-
nos terminologije zašte jedan je od strateških ciljeva teorije i prakse zašte. Time se
posže vea razumljivost i bolja korisnika prihvatljivost zašte informacija, što je esto
problem za obine korisnike, menadžere i vlasnike IKT sistema. Brojni funkcionalni, gra-
ki, strukturni i objektno orijensani modeli, uzorci i primeri da u udžbeniku i prilozima,
koji je sastavni deo udžbenika, tako
e, doprinose smanjenju kompleksnos problemake
zašte informacija u elektronskom okruženju.
Metodološki, udžbenik je koncipiran u dve glave: Bezbednost informacionih sistema i
Upravljanje sistemom zašte informacija. Svako poglavlje je struktuirano modularno, sa
uvodom, razradom razmatranog problema, rezimeom, kljunim terminima i pitanjima za
ponavljanje. Spisak korišene i šire literature dat je na kraju svake glave.
Za obradu celokupne problemake zašte informacija u elektronskom okruženju
korišeni su i razmatrani koncep: terminologije zašte, strateškog i takkog rešavanja
problema zašte, reakvnih i proakvnih sistema zašte, sistemskog, procesnog i obje-
ktno orijensanog pristupa zaš informacija.

PO O III
 U prvoj glavi denisani su i opisani u 9 poglavlja metodološke i tehnološke osnove
zašte poslovnih IKT sistema, odnosno, informacija kao najvrednije imovine svake orga-
nizacije. Metodološki aspekt obuhvata: denicije kljunih termina; principe, relevantne
standarde i normave zašte; koncepte reakvne i proakvne zašte; koncepte servisa,
mehanizama i kontrola zašte; metodologije i modele zašte. Tehnološki aspekt obuhva-
ta osnovne tehnike i alate zašte raunarskih sistema i raunarskih mreža.
U drugoj glavi, Upravljanje sistemom zašte informacija, u 9 poglavlja obra
ene su:
upravljake, operavne i kontrolne komponente zašte, ukljuujui metode za upra-
vljanje sistemom zašte i bezbednosnim rizikom; razvoj i implementaciju programa,
plana, polika i procedura zašte; nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte; upravljanje
kompjuterskim incidentom, vanrednim doga
ajem, zikom i personalnom zaštom,
obukom i obrazovanjem u zaš i serkacijom i akreditacijom sistema zašte.
U dvanaest priloga date su liste relevantnih standarda zašte, brojni primeri bezbed-
nosne kategorizacije, malicioznih programa, ranjivos i pretnji IKT sistema, kao i graki
modeli kongurisanja logikih barijera u raunarskoj mreži i metodi procene ukupnog
bezbednosnog rizika.
Autori se zahvaljuju recenzenma prof. dr Milanu Stanišiu i prof. dr Branku Kova-
eviu na korisnim sugesjama, lektoru Snježani Krs na pravopisnim ispravkama,
Aleksandru Mihajloviu na dizajnu korica i Novaku Njegušu na prelomu i tehnikoj obra-
di ovog udžbenika.

IV  O  Š FOJ
SADRŽAJ

UVD XV

GLAVA I
BEZBEDNOST INFORMACIONIH SISTEMA

1. BEZBEDNOST I ZAŠTITA INFORMACIJA 3

1.1. UVD 3
1.2. BEZBEDNST INRMACIA 4
1.2.1. Denicije pojmova bezbednost i sigurnost informacija 4
1.2.2. unkcionalna zavisnost bezbednost – pretnje 6
1.2.3. Glavni faktori ucaja na bezbednosno stanje ikts 7
1.3. PTA DEINICIA SISTEMA ZATITE 9
1.3.1. snovne funkcionalnos sistema zašte 10
1.3.2. Informacioni sistem kao objekat zašte 11
1.3.3. Generiki, funkcionalni model sistema zašte 13
1.3.4. Denisanje opmalnog sistema zašte 14
1.3.5. Promena paradigme zašte ikts i informacija 16
1.3.6. pš metod implementacije sistema zašte 18
1.4. REZIME 22
1.5. KLUNI TERMINI 24
1.6. PITANA ZA PNAVLANE 25

2. PRINCIPI, STANDARDI I NORMATIVI ZAŠTITE 28

2.1. UVD 28
2.2. SISTEMSKI PRINCIPI ZATITE 29
2.3. PTE PRIHVAENI PRINCIPI ZATITE 30
2.3.1. Namena gaisp principa zašte 30
2.3.2. Struktura GAISP principa zašte 30
2.3.2.1. Opš GAISP principi zašte 31
2.3.2.2. Funkcionalni GAISP principi zašte 32
2.3.2.3. Detaljni GAISP principi zašte 32
2.4. STANDARDI ZATITE 33
2.4.1. Generika denicija standarda zašte 33
2.4.2. pš model standarda zašte 33
2.4.3. Tela za standardizaciju zašte 34
2.4.4. Klasikacija standarda zašte 35

SŽJ V
 2.4.5. Prednos i nedostaci standarda zašte 37
2.5. NRMATIVNI KVIR ZATITE 37
2.6. DKUMENTACIA ZATITE 38
2.7. REZIME 40
2.8. KLUNI TERMINI 41
2.9. PITANA ZA PNAVLANE 41

3. METODOLOGIJE, MODELI I OKVIRI SISTEMA ZAŠTITE 44

3.1. UVD 44
3.2. METDLKI KVIRI ZA RAZV SISTEMA ZATITE 44
3.3. MDELVANE SISTEMA ZATITE 47
3.3.1. Strukturni modeli distribuiranog IKT sistema 47
3.3.2. bjektno orijensano modelovanje sistema zašte 49
3.4. REZIME 52
3.5. KLUNI TERMINI 52
3.6. PITANA ZA PNAVLANE 53

4. KONCEPTI SISTEMA ZAŠTITE 54

4.1. UVD 54
4.2. KNCEPT SISTEMA REAKTIVNE ZATITE 54
4.2.1. Sistem reakvne zašte 54
4.2.1.1. Funkcionalni model reakvne zašte 55
4.2.1.2. Ocena kvaliteta sistema reakvne zašte 56
4.3. KNCEPT SISTEMA PRAKTVNE ZATITE 57
4.3.1. unkcionalni model proakvne zašte 58
4.4. KNCEPT KNTRLA ZATITE 61
4.4.1. snovne karakteriske kontrola zašte 61
4.4.2. Skup kontrola za sistem osnovne zašte 63
4.4.3. Proces selekcije i implementacije kontrola zašte 64
4.4.4. Procena efekvnos kontrola zašte 66
4.4.5. Dokumentovanje kontrala zašte u planu zašte 67
4.5. REZIME 67
4.6. KLUNI TERMINI 68
4.7. PITANA ZA PNAVLANE 68

5. OPŠTI MODEL SERVISA ZAŠTITE 71

5.1. UVD 71
5.2. SERVISI ZATITE 72
5.2.1. Misija i ciljevi sistema zašte 72
5.2.2. Me
uzavisnost bezbednosnih ciljeva 73
5.3. PTI MDEL SERVISA ZATITE 74
5.4. RAZV I IMPLEMENTACIA SERVISA ZATITE 80
5.4.1. Isporuka servisa zašte 80
5.5. REZIME 81

VI  O  O  FOJ
 5.6. KLUNI TERMINI 81
5.7. PITANE ZA PNAVLANE 82

6. METRIKI SISTEMI ZAŠTITE INFORMACIJA 84

6.1. UVD 84
6.2. METDLGIA METRIKE SISTEMA ZATITE INRMACIA 84
6.2.1. Denicije pojmova 84
6.2.2. Principi, namena, program i procesi metrikog sistema 85
6.2.3. snovne karakteriske metrika zašte informacija 88
6.2.4. Procesno orijensani metriki sistemi 89
6.2.5. Izbor pa i razlozi za primenu metrika zašte 91
6.2.6. Primeri metrikih sistema operavnih kontrola zašte 92
6.2.7. Prezentovanje metrika zašte informacija 93
6.2.8. Prednos i nedostaci metrikih sistema zašte 95
6.3. REZIME 96
6.4. KLUNI TERMINI 97
6.5. PITANA ZA PNAVLANE 97

7. TAKSOMOMIJA PRETNJI I MALICIOZNIH PROGRAMA 100

7.1. UVD 100
7.2. PRETNE I NAPADI 100
7.2.1. Taksonomije pretnji i napada 100
7.3. PREGLED MALICIZNIH PRGRAMA 105
7.3.1. snovne vrste savremenih malicioznih programa 105
7.3.2. Taksonomija virusa 106
7.3.2.1. Mehanizmi širenja virusa 108
7.3.3. Karakteriske crva 110
7.3.4. Kombinovani napad 111
7.3.5. Trojanci i ostali maliciozni programi 112
7.3.6. Metodi skrivanja malicioznih programa 114
7.4. DISTRIBUCIA MALICIZNIH PRGRAMA 116
7.5. MERE ZATITE I PRAVAK SISTEMA D MALICIZNIH NAPADA 120
7.6. REZIME 122
7.7. KLUNI TERMINI 123
7.8. PITANA ZA PNAVLANE 123

8. TEHNOLOGIJE ZA ZAŠTITU RAUNARSKIH SISTEMA 127

8.1. UVD 127
8.2. KLASIIKACIA ALATA ZA ZATITU 127
8.3. MEHANIZMI ZATITE RAUNARSKG SISTEMA 129
8.3.1. Apstraktni bezbednosni slojevi raunarskog sistema 129
8.3.2. Podsistem za zaštu os (nosss) 130
8.3.3. Logika kontrola pristupa raunarskom sistemu 131
8.3.3.1. Mehanizmi logike kontrole pristupa 132

SŽJ VII
 8.3.3.2. Univerzalni mehanizmi logike kontrole pristupa 134
8.3.4. Zašta integriteta raunarskog sistema 135
8.3.5. Mehanizmi za detekciju i spreavanje upada u sistem 139
8.3.6. Mehanizmi za zaštu poverljivos i integriteta podataka 140
8.3.6.1. Osnovi kriptograje - simetrini šifarski sistemi 142
8.3.6.2. Osnovi kriptograje – asimetrini šifarski sistemi 143
8.4. REZIME 145
8.5. KLUNI TERMINI 147
8.6. PITANA ZA PNAVLANE 147

9. TEHNOLOGIJE ZA ZAŠTITU RAUNARSKIH MREŽA 150

9.1. UVD 150
9.2. SERVIS LGIKE KNTRLE PRISTUPA RAUNARSK MREI 150
9.2.1. Mehanizmi logike kontrole pristupa raunarskoj mreži 150
9.2.1.1. Logike mrežne barijere 151
9.2.1.2. Proksi serveri 153
9.2.1.3. Web lteri 153
9.2.1.4. Autenkacioni protokoli 154
9.2.1.5. Serveri za autenkaciju i autorizaciju 157
9.2.1.6. Smart karce i kriptografski moduli 159
9.2.1.7. Ostali autenkacioni ureaji i protokoli 160
9.2.2. Zašta integriteta raunarske mreže 162
9.2.2.1. Skeneri ranjivos raunarske mreže 162
9.2.2.2. Skeneri telefonskih veza 165
9.2.3. Mehanizmi za detekciju i spreavanje upada u mrežu 166
9.2.4. Infrastrukturni mehanizmi za zaštu raunarske mreže 168
9.2.4.1. Infrastruktura sa javnim kljuem 168
9.2.4.2. IPSec protokol 173
9.2.5. Bezbednost bežinih lokalnih mreža 177
9.3. REZIME 181
9.4. KLUNI TERMINI 183
9.5. PITANA ZA PNAVLANE 183
9.6. LITERATURA 186

GLAVA II
UPRAVLJANJE SISTEMOM ZAŠTITE INFORMACIJA

1. UPRAVLJANJE ZAŠTITOM INFORMACIJA 193

1.1. UVD 193
1.2. METDLKI KVIR ZA UPRAVLANE ZATITM 194
1.2.1. Principi upravljanja zaštom 194
1.2.2. Uloge i odgovornos 194
1.2.3. Generiki proces upravljanja zaštom informacija 195
1.2.4. Sistem upravljanja zaštom informacija. 197

VIII  O  O  FOJ

 1.2.4.1. Uspostavljanje ISMS 198
1.2.4.2. Administracija sistema zašte 200
1.2.4.3. Metrika za evaluaciju upravljanja sistemom zašte 200
1.2.5. tvoreni problemi upravljanja zaštom informacija 201
1.2.6. Preporuke za upravljanje zaštom informacija 202
1.3. REZIME 205
1.4. KLUNI TERMINI 205
1.5. PITANA ZA PNAVLANE 206

2. UPRAVLJANJE BEZBEDNOSNIM RIZIKOM 209

2.1. UVD 209
2.2. PTA METDLGIA ZA UPRAVLANE RIZIKM 210
2.2.1. Glavni principi upravljanja rizikom 210
2.2.2. Generiki metod kvalitavne procene rizika 213
2.2.3. ormalna metodologija za procenu rizika 214
2.2.3.1. Uspostavljanje konteksta za procenu rizika 216
2.2.3.2. Proces analize i evaluacije rizika 218
2.2.3.3. Modeli procena ukupnog bezbednosnog rizika 228
2.3. REZIME 229
2.4. KLUNI TERMINI 230
2.5. PITANA ZA PNAVLANE 231

3. UPRAVLJANJE PROGRAMOM ZAŠTITE INFORMACIJA 234

3.1. UVD 234
3.2. RAZV I STRUKTURA PRGRAMA, PLANA I PLITIKE ZATITE 235
3.2.1. Struktura programske polike zašte 235
3.2.2. Razvoj i struktura plana zašte 235
3.2.2.1. Uloge i odgovornos 236
3.2.2.2. Upravljanje promenama 237
3.2.3. Razvoj i struktura polike i procedura zašte 237
3.2.3.1. Struktura i taksonomija polike zašte 238
3.2.3.2. Razvoj polike zašte 241
3.2.3.3. Razvoj procedura zašte 245
3.3. PREPRUENA DKUMENTACIA ZA IMPLEMENTACIU ISMS 246
3.4. USPSTAVLANE UPRAVLAKG KVIRA SISTEMA ZATITE 248
3.5. REZIME 250
3.6. KLUNI TERMINI 251
3.7. PITANA ZA PNAVLANE 252

4. NADZOR, KONTROLA I REVIZIJA SISTEMA ZAŠTITE 255

4.1. UVD 255
4.2. PRCESI NADZRA, KNTRLE I REVIZIE SISTEMA ZATITE 255
4.2.1. Glavni aspek procesa kontrole i revizije sistema zašte 256
4.2.2. Planiranje nadzora, kontrole i revizije sistema zašte 257

SŽJ IX
 4.3. REZIME 261
4.4. KLUNI TERMINI 262
4.5. PITANA ZA PNAVLANE 262

5. UPRAVLJANJE KOMPJUTERSKIM INCIDENTOM I VANREDNIM DOGAAJEM 264

5.1. UVD 264
5.2. KMPUTERSKI DGAA I KMPUTERSKI INCIDENT 265
5.2.1. Polika i procedure za upravljanje incidentom 265
5.2.2. Kategorije bezbednosnog kompjuterskog incidenta 265
5.2.3. Nagoveštaji kompjuterskog incidenta 266
5.2.4. Upravljanje kompjuterskim incidentom 266
5.3. PLANIRANE VANREDNIH DGAAA U IKTS 269
5.4. REZIME 275
5.5. KLUNI TERMINI 276
5.6. PITANA ZA PNAVLANE 277

6. UPRAVLJANJE FIZIKO  TEHNIKOM ZAŠTITOM 281

6.1. UVD 281
6.2. STANDARDI IZIKE ZATITE 281
6.2.1. Standardi zike zašte za raunarsku sobu i radne stanice 281
6.3. IZIKA ZATITA I ZATITA KRUENA IKTS 282
6.3.1. Rizici proboja zike zašte i zašte okruženja ikts 282
6.3.2. izika zašta IKTS i okruženja 282
6.3.3. Zašta EM i opkih medija 284
6.3.4. Metodi uništavanja medija 286
6.3.5. Kriterijumi za izbor i implementaciju zike zašte 287
6.3.6. Sistemi zašte okruženja ikts 287
6.4. KNVERGENCIA IZIKE I LGIKE KNTRLE PRISTUPA 288
6.5. REZIME 290
6.6. KLUNI TERMINI 291
6.7. PITANA ZA PNAVLANE 291

7. UPRAVLJANJE PERSONALNOM ZAŠTITOM 294

7.1. UVD 294
7.2. PRCES PPUNE RADNIH MESTA U IKTS 294
7.2.1. dre
ivanje osetljivos radnog mesta 295
7.2.2. Popuna radnih mesta i izbor zaposlenih 295
7.2.3. buka zaposlenih 296
7.3. UPRAVLANE KRISNIKIM NALZIMA 296
7.3.1. Revizija prakse upravljanja korisnikim nalozima 297
7.3.2. Detekcija nelegalnih akvnos zaposlenih 298
7.3.3. Privremena zamena i interni transfer zaposlenih 298
7.3.4. Ukidanje naloga 298
7.3.5. Personalna zašta spoljnih saradnika po ugovoru 299

X  O  O  FOJ
 7.3.6. Personalna zašta u ikts sa javnim pristupom 299
7.3.7. Uspostavljanje ma za zaštu informacija 300
7.4. REZIME 301
7.5. KLUNI TERMINI 301
7.6. PITANA ZA PNAVLANE. 301

8. UPRAVLJANJE OBUKOM I OBRAZOVANJEM U ZAŠTITI 304

8.1. UVD 304
8.2. RAZV SVESTI, BUKA I BRAZVANE U ZATITI 304
8.2.1. Program za razvoj sves o potrebi zašte 305
8.2.2. Program obuke u zaš 306
8.2.3. brazovanje u zaš 306
8.2.4. Konnuitet procesa obrazovanja u zaš 307
8.2.5. Znanje i vešne lanova ma za upravljanje zaštom 308
8.3. UPRAVLANE PRGRAMM BUKE U ZATITI 309
8.4. PRCES RAZVA PRGRAMA BUKE U ZATITI 311
8.5. REZIME 313
8.6. KLUNI TERMINI 314
8.7. PITANA ZA PNAVLANA 314

9. SERTIFIKACIJA I AKREDITACIJA SISTEMA ZAŠTITE 316

9.1. UVD 316
9.2. RGANIZACIA PRCESA SERTIIKACIE I AKREDITACIE 316
9.2.1. Uloge i odgovornos 316
9.3. UPRAVLANE PRCESM SERTIIKACIE I AKREDITACIE 318
9.3.1. Serkaciona i akreditaciona dokumentacija 321
9.3.2. Tipovi i proces akreditacije 322
9.3.3. aza post–akreditacije 325
9.4. REZIME 326
9.5. KLUNI TERMINI 327
9.6. PITANA ZA PNAVLANE 327
9.7. LITERATURA 330

PRILOZI
PRILG 1: IS 27K STANDARDI – BAVLENI ILI U TKU IZRADE 337
PRILG 2: RELEVANTNI STANDARDI ZATITE 338
PRILG 3: PRIMER BEZBEDNSNE KATEGRIZACIE BEKATA VELIKG IKTS 343
PRILG 4: METD PKRIVANA PRETNI KNTRLAMA ZATITE 345
PRILG 5: KRATKA ISTRIA MALICIZNIH PRGRAMA 347
PRILG 6: PRIMERI KNIGURACIE LGIKE BARIERE U RAUNARSK MREI 348
PRILG 7: GRAIKI MDEL IMPLEMENTACIE ISMS 350
PRILG 8: TIPINI PARVI RANIVSTI/PRETNA (T/V) 351
PRILG 9: TIPVI UBIAENIH PRETNI (IS/IEC 27005) 355
PRILG 10: PRIMERI DREIVANA VERVATNDE I NEDREENSTI PRETNI 360
PRILG 11: METDI PRCENE UKUPNG RIZIKA 365
PRILG 12: KNTRLNA LISTA PRCESA IMPLEMENTACIE PLITIKE I PRCEDURA ZATITE 370

SŽJ XI
 SPISAK SLIKA
GLAVA I

Slika 1.1 Nivo ukupne bezbednos u funkciji komponen bezbednos

Slika 1.2 Nivo ukupne bezbednos IKTS u funkciji pretnji
Slika 1.3 Generiki model sistema zašte i me
usobni odnosi komponen
Slika 1.4 pmalni sistem zašte informacija
Slika 2.1 pš model standarda zašte informacija [61]
Slika 2.2 rganizaciona šema Tehnikog komiteta IS/IEC TC 1SC 27
Slika 2.3 Klasikacija standarda zašte
Slika 2.4 Klasikacija dokumentacije zašte
Slika 3.1 Strategija bezbednos IKTS u funkciji sistema zašte
Slika 3.2 Izlaz modelovanja sistema osnovne zašte IKTS
Slika 4.1 unkcionalni model sistema reakvne zašte
Slika 4.2 Vremenski prozori proakvnih i reakvnih sistema zašte [53]
Slika 4.3 Procenat otkrivanja ranjivos IKTS u periodu 1998–2005 [53]
Slika 4.4 Zona – (a) i prošireni vremenski prozor proakvne zašte- (b) [53]
Slika 5.1 Me
uzavisnost bezbednosnih ciljeva
Slika 5.2 pš model servisa zašte
Slika 5.3 Primarni servisi za zaštu raspoloživos
Slika 5.4 Primarni servisi za zaštu integriteta
Slika 5.5 Primarni servisi za zaštu poverljivos
Slika 5.6 Distribuirani servisi zašte
Slika 5.7 DMZ sa jednom barijerom – (a) i dve barijere – (b) [85]
Slika 6.1 Struktura – (a) i proces programa – (b) metrikog sistema zašte informacija
Slika 6.2 Sazrevanje tehnologija zašte
Slika 6.3 Uloge kojima se naješe prezentuju metrike zašte u organizaciji
Slika 6.4 Primeri metoda za prezentovanje metrike zašte informacija
Slika 7.1 Generika taksonomija napada
Slika 7.2 Generiki tok napada na raunarske mreže i sisteme
Slika 7.3 Kljuni povi incidenata izraženi u procenma (2008) [96]
Slika 7.4 Zastupljenost malicioznih napada u 2009 godini [96]
Slika 7.5 Prikaz neinciranog i inciranog boot sektora
Slika 7.6 Dopisivanje ispred izvršne datoteke
Slika 7.7 Dopisivanje na kraju izvršne datoteke
Slika 7.8 Generika struktura crva
Slika 7.9 Naješe korišene tehnike samozašte malicioznih programa [111]
Slika 7.10 Države koje hostuju najviše zlonamernih programa [116]
Slika 7.11 Razvoj malicioznih programa (malvera) u periodu 2003-2010.
Slika 7.12 Države iz kojih se šalje najviše spam poruka [116]
Slika 7.13 Pad koliine SPAM poruka tokom 11.10.2008. godine [116]
Slika 7.14 Pregled efekvnos anvirusnih programa u 2009 godini [32]

XII  O  O  FOJ

Slika 8.1 Klasikacija alata za zaštu
Slika 8.2 Apstraktni bezbednosni slojevi RS
Slika 8.3 Generiki servis logike kontrole pristupa
Slika 8.4 Mehanizmi logike kontrole pristupa [62]
Slika 8.5 aze procesa upravljanja ranjivosma
Slika 8.6 Primena skenera ranjivos u IKTS srednje veliine
Slika 8.7 IDPS koncept
Slika 8.8 Komunikacija sa šifrovanjem podataka
Slika 8.9 Sadržaj standardnog ITU X.500 DS-3-0
Slika 8.10 Zavisnost mehanizama zašte od vrednos imovine i izloženos
Slika 9.1 Tok procesa ltriranja paketa
Slika 9.2 Principi rada lterskih i aplikavnih barijera
Slika 9.3 Zašta perimetra raunarske mreže sa dve barijere [19]
Slika 9.4 Konguracija aplikavnog proksija [19]
Slika 9.5 Lokacija SSL protokola u višeslojnoj arhitekturi RM
Slika 9.6 unkcionalni model RADIUS protokola
Slika 9.7 Upotreba kriptokarce sa eksternim itaem karca
Slika 9.8 Tipian skener za procenu ranjivos RS – (a) i implementacija u RM – (b) [109]
Slika 9.9 Rezultat pingovanja mrežnih ure
aja u Nmap alatu (PingSweep)
Slika 9.10 Skeneri ranjivos raunarskih mreža
Slika 9.11 Rezulta analize ranjivos – (a) i povi izveštaja – (b) u Rena alatu
Slika 9.12 Glavne ranjivos RM (2006) [60]
Slika 9.13 Linearna aproksimacija rasta ranjivos od 2000–2006 [60]]
Slika 9.14 Mogunos primene NIDPS sistema u RM [87]
Slika 9.15 Upravljanje NIDPS sistemima: centralizovano – (a) i distribuirano – (b) [87]
Slika 9.16 Kljuni moduli PKI sistema
Slika 9.17 Model globalne arhitekture PKI sistema
Slika 9.18 Struktura paketa podataka za prenos putem Ethernet mreža: IP – (a) i IPSec – (b)
Slika 9.19 Struktura IPSec paketa podataka uz korištenje AH potprotokola u Ethernet mreži
Slika 9.20 Struktura IPSec paketa uz korištenje ESP potprotokola u Ethernet mrežama
Slika 9.21 unkcionalni model WEP protokola
Slika 9.22 Princip rada 802.11i u eri faze

GLAVA II

Slika 1.1 Generiki proces ISMS – (a) i usaglašenos sa BS – (b)

Slika 1.2 PDCA (Plan, Do, Check Act) model
Slika 1.3 Primena PDCA modela na ISMS prema IS/IEC 27001
Slika 1.4 Skala sazrevanja procesa upravljanja
Slika 2.1 Model – (a) i hijerarhijski pristup upravljanju – (b) strateškim rizikom
Slika 2.2 Generiki okvir – (a) i ciklus – (b) upravljanja rizikom
Slika 2.3 Generiki model za analizu i procenu rizika [67]

SŽJ XIII
 Slika 2.4 Tok procesa UR od namernog, nemalicioznog eksternog napada
Slika 2.5 Dijagram odnosa „ucaj–verovatnoa neuspeha“ napada
Slika 2.6 unkcionalni model procesa procene rizika
Slika 2.7 Implemenrane kontrole zašte i preostali rizik–Rrp
Slika 3.1 Generiki proces razvoja plana zašte
Slika 3.2 unkcionalni model za razvoj polike zašte
Slika 3.3 Ciklus procesa održavanja polike zašte
Slika 3.4 Klasikacija dokumenata zašte
Slika 3.5 Sazrevanje procesa upravljakog okvira zašte
Slika 5.1 ivotni ciklus – (a) procesa upravljanja bezbednosnim incidentom – (b)
Slika 5.2 Dijagram troškova bekapovanja i vremena oporavka u funkciji rezervne lokacije
Slika 6.1 Tok procesa saniranja i odlaganja dokumenata i medija
Slika 6.2 Model odnosa logike i zike kontrole pristupa [35]
Slika 7.1 Proces popune zaposlenih u IKT sistemu
Slika 8.1 Model konnuiteta procesa uenja i osposobljavanja u zaš
Slika 8.2 Centralizovano – (a) i delimino decentralizovano – (b) upravljanje programom
obuke
Slika 8.3 Decentralizovano upravljanje programom obuke u zaš
Slika 8.4 Evaluacija i tehnike povratne sprege za kontrolu programa
Slika 9.1 aze i akvnos procesa serkacije i akreditacije [1]
Slika 9.2 Plan serkacije sistema zašte [1]
Slika 9.3 Akreditacija sistema – (a) i pska akreditacija – (b) [1]
Slika 9.4 Lokacijska akreditacija [1]

SPISAK TABELA

GLAVA I

Tabela 1.1 Klasikacija informacione imovine

Tabela 1.2 Relevantni aspek zašte IKTS
Tabela 1.2 aze implementacije sistema zašte
Tabela 2.1 pš GAISP principi zašte
Tabela 2.2 Relevantna me
unarodna tela za standardizaciju u oblas zašte
Tabela 2.3 Primeri dokumentacije zašte
Tabela 3.1 Kljuni koncep za razvoj sistema zašte
Tabela 4.1 Klase, familije i idenkatori kontrola zašte
Tabela 4.2 Dimenzije kontrola zašte
Tabela 4.3 Primer matrice praenja zahteva za zaštom
Tabela 4.4 Metodi za procenu efekvnos kontrola zašte za razliite nivoe ucaja
Tabela 6.1 Pristup za izbor metrike – odozgo nadole
Tabela 6.2 Pristup za izbor metrike – odozdo nagore

XIV  O  O  FOJ

Tabela 6.3 Karakteriske metrika zašte informacija
Tabela 6.4 Primeri metrika zašte prema kategorijama
Tabela 6.5 Naješe korišene metrike zašte informacija
Tabela 6.6 Istraživanja primene metrika zašte informacija u praksi
Tabela 7.1 Zbirne karakteriske atributa namernih napada
Tabela 7.2 Pomeranje vektora napada sa Interneta
Tabela 7.3 Uporedne karakteriske nekih malicioznih programa
Tabela 8.1 Staska korisnike upotrebe lozinke
Tabela 8.2 Primer prorauna prozora poznah ranjivos
Tabela 8.3 Kriterijumi procene vrednos kriptološkog algoritma
Tabela 8.4 Vrednovanje kriptoloških algoritama za mehanizme zašte
Tabela 9.1 Mrežni protokoli sa poznam ranjivosma
Tabela 9.2 Kriptografski algoritmi za komunikaciju SSL protokolom
Tabela 9.3 Autenikacioni i autorizacioni protokoli
Tabela 9.4 Zbirne prednos instalacija NIDS na razliim lokacijama u RM
Tabela 9.5 unkcionalnos CA i RA
Tabela 9.6 Servisi i mehanizmi mrežne zašte
Tabela 9.7 Standardni povi bežinih mreža
Tabela 9.8 snovne karakteriske protokola zašte WLAN sistema
Tabela 9.9 Uporedne vrednos funkcija protokola zašte WLAN sistema

GLAVA II

Tabela 1.1 Glavni principi upravljanja rizikom

Tabela 2.1 Primer intuivne procene atributa A,V,T i relavnog rizika (Rr)
Tabela 2.2 Kriterijumi za odre
ivanje težinskih faktora vrednos A
Tabela 2.3 Primer procene relevantnih faktora ranjivos (V)
Tabela 2.4 Primeri pova kombinovanih pretnji
Tabela 2.5 Proraun težinskih faktora za verovatnou pojave incidenta
Tabela 2.6 Kriterijumi za ponderisanje intenziteta potencijalnih pretnji
Tabela 2.7 Kriterijumi za odre
ivanje težinskih faktora frekvencije incidenta
Tabela 2.8 Komponente za odre
ivanje težinskih faktora ucaja rizika
Tabela 3.1 Glavni principi za razvoj polike zašte
Tabela 3.2 Bezbednosne kategroije upravljakog okvira sistema zašte
Tabela 3.3 Kapacite procesa upravljakog okvira po nivoima zrelos
Tabela 4.1 Ciljevi i metrike kontrole i revizije sistema zašte
Tabela 6.1 Standard stepena saniranja kljunih kategorija medija
Tabela 7.1 snovna podela zadataka u mu za upravljanje zaštom informacija
Tabela 7.2 Proširene uloge u mu za zaštu u praksi zašte
Tabela 8.1 Komparacija parametara sves o potrebi, obuke i obrazovanja u zaš
Tabela 8.2 Znanja i vešne lanova ma za zaštu informacija
Tabela 9.1 Tehnike verikacije za nivoe bezbednosne serkaciju

SŽJ XV
UVOD

Produkvnost savremenih poslovnih sistema u najveoj meri zavisi od brzine do-

nošenja odluka i kvaliteta upravljanja. dluivanje, a me i kvalitet upravljanja u po-
tpunos zavise od kvaliteta informacija, koje procesiraju, skladište i prenose raunarski
sistemi (RS) i raunarske mreže (RM). U ovom udžbeniku umesto uobiajenih skraenica
IS (Informacioni sistem) ili IT (informacione tehnologije) korise se termin sistem infor-
maciono komunikacionih tehnologija (IKTS), koji generiki ukljuuje sve atribute i aspekte
bezbednos i zašte: sistemski pristup, informacione objekte (informacije, podatke, pro-
grame), tehnologije (mrežne, informacione, komunikacione, zašte) i ljude. Tako
e, te-
rmin zašta informacija implicira zaštu IKTS u celini, pa se ova dva termina u udžbeniku
koriste ravnopravno.
U skladu sa objektno - orijensanim pristupom, od brojnih atributa informacija,
kvalitet informacija u potpunos zavisi od skupa relavno nezavisnih atributa: poverljivo-
s – da informacije nisu otkrivene neovlašenim korisnicima; integriteta – da informacije
nisu neovlašeno izmenjene i raspoloživos – da su informacije dostupne legimnim ko-
risnicima kada je to potrebno. Kvalitet procesiranih, skladištenih i prenošenih informacija
u savremenim visoko distribuiranim i umreženim IKTS Internet pa, zavisi od funkciona-
lne pouzdanos i bezbednos sistema i njegovog okruženja, odnosno, od implemen-
ranog sistema zašte. Na taj nain, pored kvaliteta hardvera i sovera, bezbednost IKTS
postaje trei gradivni blok sistema kvaliteta poslovnih IKTS i poslovnih sistema u celini.

U O XVII
 Udžbenik Osnove zašte informacija, namenjen je studenma osnovnih studija, ali i
korisnicima i menadžerima koji prvi put ulaze u problemaku zašte informacija. Mogu
ga koris i profesionalci u zaš koji žele sistemazova i upotpuni svoja zna-nja iz
ove široke, muldisciplinarne oblas.
Glavni cilj pisanja ovog udžbenika je da se raznovrsna i obimna teorija, dostupna u
brojnoj stranoj literaturi, strunim asopisima, preporukama, uputstvima, standardima
i autorskim radovima na Internetu, sistemazuje, terminološki ujednai i deniše i što
više približi korisnicima i menadžerima, koji po pravilu ne moraju bi tehniki obrazo-
vani. Smanjenje kompleksnos terminologije zašte jedan je od strateških ciljeva teorije
i prakse zašte. Time se posže vea razumljivost i korisnika prihvatljivost zašte.
Metodološki, udžbenik je koncipiran u dve glave: Metodološko tehnološke osnove
zašte IKTS i Upravljanje zaštom IKTS, sa ukupno osamnaest poglavlja. Svako pogla-
vlje je koncipirano modularno sa uvodom, razradom razmatranog problema zašte,
rezimeom (kratkim sadržajem), kljunim terminima i pitanjima za ponavljanje. Spisak
korišene i šire literature dat je na kraju svake glave.
Sa metodološkog aspekta, za obradu celokupne problemake zašte u zadatom okviru
udžbenika korišeni su i razmatrani sledei kljuni koncep:
1. koncept terminologije zašte, kao jedan od glavnih ciljeva udžbenika, primenjen
je u svakom poglavlju sa posebnim denisanjem kljunih termina na kraju pogla-
vlja;
2. koncept strateškog (dugoronog) i takkog (kratkoronog) rešavanja problema
bezbednos i zašte IKTS (planiranja i razvoja programa, plana i sistema zašte);
3. koncept reakvnih, tradicionalnih sistema zašte koji šte informacije i objekte
IKTS od poznah pretnji i proakvnih sistema zašte koji šte informacije od po-
znah i nepoznah, promenljivih, kombinovanih pretnji;
4. koncept sistemskog i procesnog pristupa, kojim se denišu i idenkuju upravljaki,
operavno - organizacioni i tehniki procesi i kontrole zašte. Sistemski i procesni
pristup zaš znaajan je i zato što obezbe
uje osnovu za dalji rad u ovoj oblas
i omoguava projektanma IKTS i sistema zašte da lakše usklade razvoj životnih
ciklusa IKTS i sistema zašte sa bolje denisanim procesima i metodima, što u
praksi naješe nije sluaj (sistem zašte se uglavnom implemenra pri kraju ili
posle razvoja životnog ciklusa IKTS);
5. koncept objektno orijensanog modelovanja (M) IKTS kao objekta zašte i
sistema zašte kao sredstava za zaštu, primenjen je u udžbeniku u cilju smanje-
nja kompleksnos IKTS i sistema zašte. pisana je primena M u oblas zašte
i idenkovane su dve kljune grane objekata: grana objekata zašte – poverlji-
vost, integritet i raspoloživost informacija i grana sredstava za zaštu (objekata
za zaštu) – upravljake, operavne i tehnike kontrole zašte. Razmatrane su

XVIII  O  Š FOJ

 primene i ostalih atributa M na oblast zašte: klase, objek, komponente obje-
kta, kontejner, inkapsulacija, polimorzam, nasleivanje i dekompozicija. Prime-
na koncepta M na oblast zašte ima višestruki znaaj, a posebno treba istai
da se problemaka zašte na elegantan nain dovodi u fokus vlasnika i projekta-
nata IKTS, koji sada mogu istom metodologijom blagovremeno uskladi razvoje
životnih ciklusa IKTS i sistema zašte. Na kraju su razmatrani neki koncep nove
paradigme zašte sevisno orijensanih web aplikacija – SA (Service Oriented
Applicaon) i distribuiranog Internet raunarstva (Cloud Compung).
U Glavi I denisani su i opisani u devet poglavlja: bezbednost, zašta, sistem zašte
i opmalna zašta; opšte prihvaeni principi (GAISP, ECD, NIST), relevantni standardi
(IS/IEC 27001/2/5; IS/IEC 21827 ili SSE CMM – System Security Engeneering Capa-
bility Maturity Model i dr.) i normavi zašte; metodologije i modeli sistema zašte;
koncep kontrola i sistema reakvne i proakvne zašte; opš model servisa zašte;
metriki sistemi zašte informacija; taksonomije pretnji i malicioznih programa; teh-
nologije za zaštu raunarskih sistema i tehnologije za zaštu raunarskih mreža.
U Glavi II: Upravljanje zaštom informacionih sistema, u devet poglavlja detaljnije
su razmatrane upravljake i operavne komponente zašte. Naime, u upravljakim i
operavnim kontrolama zašte ljudski faktor je nezamenljiv i odluujui, a dobra praksa
zašte potvrdila je da se najbolji rezulta u zaš posžu, ako se ove kontrole kombinu-
ju i razvijaju i implemenraju jedinstveno. U teoriji i praksi zašte proces upravljanja
sistemom zašte generalno je najslabije razvijen proces zašte. U tom smislu, posebno
su razmatrani procesi: upravljanja sistemom zašte; upravljanja bezbednosnim i opera-
vnim rizikom IKTS; upravljanje programom zašte; nadzor, kontrola i revizija sistema
zašte; upravljanje kompjuterskim incidentom i vanrednim doga
ajem; upravljanje
ziko–tehnikom i personalnom zaštom; upravljanje obukom i obrazovanjem u zaš
i evaluacijom kvaliteta sistema zašte (serkacijom i akreditacijom).

U O XIX
 Glava I

BEZBEDNOST
INFORMACIONIH SISTEMA
1. BEZBEDNOST I ZAŠTITA INFORMACIJA

1.1. UVOD

Termini: bezbednost informacija ili informaciona bezbednost, primarno podrazume-

vaju bezbednost informacija i podataka u IKTS, a sekundarno - bezbednost objekata
raunarskog sistema (RS) i raunarske mreže (RM), ime se posredno šte informacije.
vakav pristup implicira da je krajnji cilj bezbednos i zašte – zašta informacija i po-
dataka, koja se direktno ili posredno posže zaštom informacione imovine1. U stra-
noj literaturi se koriste razlii termini (eng. informaon security; rus. 
 


; nem. Informaons–sicherheit), a u ovom udžbeniku se ravnopravno ko-
riste termini bezbednost informacija i informaciona bezbednost, koji uvek impliciraju
bezbednost informacione imovine u celini. Kljuni termini korišeni u ovom udžbeniku
denisani su na kraju svakog poglavlja, sa namerom da se kompleksnost terminologi-
je zašte informacija što više smanji i približi krajnjim korisnicima, a me poveaju
korisnika prihvatljivost i svest o potrebi zašte.
Bezbednost informacija od dinamiki promenljivih, kombinovanih pretnji, u nebe-
zbednom Internet okruženju, obezbe
uje sistem zašte. Da bi se denisao rentabilan
sistem zašte, opisani su strukturni i objektno orijensani modeli. Glavni cilj je usmeri
pažnju na upravljanje rizikom i izbor kontrola zašte za ublažavanje rizika. Kako je prol
rizika specian za svaku organizaciju, primena standarda najbolje prakse zašte infor-
macija ne daje uvek najbolje rezultate, pošto standard ne uzima u obzir specine pro-
le rizika organizacija. Dakle, opmalni sistem zašte informacija znai rentabilan i ade-
kvatan sistem zašte za dato poslovno okruženje, prol rizika i ukupne troškove zašte.
1
1 informaciona imovina – u IS/IEC 27001 obuhvata informacije, hardver, sover i ljude.

BO  FOO   3

 1.2. BEZBEDNOST INFORMACIJA

1.2.1. Definicije pojmova bezbednost i sigurnost inormacija

U praksi zašte postoje brojne denicije bezbednos informacija, zavisno od nivoa

apstrakcije. Na nivou države to je stanje zašenos nacionalnih interesa u informa-
cionoj sferi, odreenih skupom linih, poslovnih i državnih interesa. Kako se bezbednost
informacija obezbe
uje zaštom, može se denisa i kao zašenost informacija od
sluajnih ili namernih akvnos prirodnog ili veštakog karaktera, koje mogu nane ne-
prihvatljivu štetu informacionoj imovini organizacije [21, 74, 61].
Bezbednost IKTS je objekvna mera stanja rizika ili stanja bezbednog, pouzdanog i
neometanog funkcionisanja sistema, u odnosu na samog sebe i svoje okruženje. Sistem
se smatra bezbednim, ako je zašen od ucaja faktora rizika. Sigurnost je sinonim bez-
bednos, a semanki predstavlja subjekvnu meru poverenja ili oseaja sigurnos da
je sistem bezbedan. Bezbednost sistema zašte semanki najbliže odgovara znaenju
engleskog termina Security Assurance (garantovana bezbednost).
ba termina – bezbednost i poverenje, zasnivaju se na mehanizmu ljudske percepcije.
IKTS se smatra objekvno bezbednim, ako je do odreenog stepena pouzdano poznato
da zaista poseduje neka bezbednosno relevantna svojstva, koja nominalno poseduje, a
siguran je ili poverljiv, ako se do odreenog stepena veruje da ima neka bezbednosno
- relevantna svojstva koja nominalno poseduje. U oba sluaja termin do odreenog ste-
pena indicira relavnost denicija ovih pojmova.
U realnom okruženju, bezbednost IKTS je složen fenomen sa sociološko - kulturološkim
i tehnološkim faktorima. Zato za ocenu nivoa bezbednosnog stanja IKTS treba ukljui
sve ove aspekte. U opštem
sluaju, ukupna bezbed-
nost nekog složenog siste-
ma obuhvata skup kom-
ponen bezbednos (B1,
B2...Bn) (Sl. 1.1).
Nivo ukupne bezbed-
nos sistema – Bu raste
sa porastom nivoa bezbe-
dnos njenih relavno
nezavisnih bezbednosnih
komponen, iji se sku-
povi negde presecaju, ali
približno adivno dopri-
Sl. 1.1. Nivo ukupne bezbednos u funkciji komponen nose porastu ukupne
bezbednos bezbednos. U idealnom

4  O  Š FOJ
sluaju, da je bezbednost determiniska veliina, ova bi zavisnost bila linearna funkci-
ja. Me
um, Bu je uvek nelinearna funkcija komponen bezbednos, zbog stohaske
prirode kombinovanih, dinamiki promenljivih pretnji i neodre
enos faktora rizika, koji
uu na bezbednost [61].
Ukupna bezbednost složenog sistema – Bu, koja obuhvata sve komponente bezbed-
nos (B1,...Bn), može se izrazi približnom relacijom:
n
Bu ¦k
j 1
j ˜ Bj

gde su:
j=1,2,...,n – komponente bezbednos, a
k=1,2,...,kn – težinski faktori ucaja pojedinanih komponen bezbednos, koji razliito do-
prinose porastu Bu.

Najvei ucaj na Bu, npr. države, imaju najosetljivije komponente – državna, vojna,
ekonomska i informaciona bezbednost. Kako se razvija informako društvo, u toj meri
raste znaaj informaciono - kiberneke bezbednos2, odnosno – bezbednos info-
rmacija, koja prožima sve aspekte bezbednos.
Uobiajeno se bezbednost raunarskih sistema (RS), mreža (RM) ili IKTS poistoveuje
sa bezbednošu informacija, jer u savremenom informacionom društvu informacija
postaje najvrednija imovina organizacije. snovna razlika izme
u bezbednos info-
rmacija i bezbednos RS/RM/IKTS je u pristupu i metodologiji zašte. U objektno orije-
nsanom pristupu, bezbednost informacija se odnosi na zaštu poverljivos, integriteta
i raspoloživos – CIA (Condenciality, Integrity, Avialability) informacija, bez obzira na
formu u kojoj se informacija nalazi, dok se bezbednost RS/RM/IKTS odnosi na zaštu CIA
informacija koje se skladište, obra
uju ili prenose u RS/RM [61].
Bezbednost informacija omoguava konnuitet poslovanja, smanjuje potencijalnu
štetu, obezbe
uje povratak invescije i unapre
uje ukupno poslovanje. U tom smis-
lu se bezbednost informacija može denisa kao odsustvo rizika za CIA informacija
ili zašenost informacija od neovlašenog pristupa, upotrebe, otkrivanja, izmene ili
uništenja informacija [6].
U praksi se bezbednost informacija naješe manifestuje u bezbednom radu bez otka-
za RS, RM i Interneta, malicioznih programa i prisluškivanja; bezbednoj komunikaciji, ku-
povini i plaanju preko Interneta sa zaštom privatnos. Dakle, bezbednost informacija je
ciklino ponovljiv proces stalnog održavanja zašenos informacija, kojeg je potrebno
planira, implemenra, izvršava, održava i poboljšava, kroz uspostavljen sistem
za upravljanja zaštom informacija – ISMS (Informaon Security Management System)
[50].

2 Engl.: Cyberspace Informaon Security.

BO  FOO   5

 1.2.2. Funkcionalna zavisnost bezbednost – pretnje

Bezbednost IKTS je stanje i konkretno - situacioni problem realnog okruženja, pa ne

postoji univerzalno i nepromenljivo stanje bezbednos IKTS. Agen potencijalnih pre-
tnji su izvršioci napada i uzroci nastanka faktora rizika. Rizik je procenjena mera ucaja
pretnje na informacionu imovinu i osnovna kategorija analize bezbednos IKTS, a može
se denisa kao verovatnoa da e agent pretnje iskoris neku ranjivost sistema i iza-
zva negavne posledice za sistem i organizaciju u celini. Kako apsolutna bezbednos
prakno ne postoji3, upravljanje bezbednos IKTS najbolje se objašnjava procesom up-
ravljanja rizikom. U realnim uslovima, sa porastom pretnji poveavaju se rizici, a nivo
ukupne bezbednos IKTS nelinearno opada, zbog stepena neodre
enos ucaja fa-
ktora rizika (Sl. 1.2) [61].
Neka su B1, B2, ..., Bj,
...Bn bezbednosna stanja
komponen bezbed-
nos IKTS, procenjivana
u prostoru i vremenu.
unkcija nelinearne zavis-
nos komponen bezbed-
nos – Bj od sto-haski
promenljivih faktora rizika
– Ri, može se približno iz-
razi relacijom:
Sl. 1.2. Nivo ukupne bezbednos IKTS u funkciji pretnji
n
Bj ¦ k B 1 R 
j 1
j j i

gde su: j=1,2,...,n – komponente bezbednos,

k=1,2,…,n – težinski faktori ucaja pojedinanih komponen bezbednos, a
Ri – procenjeni faktori rizika pojedinanih komponen bezbednos,
i=1,2,...,n.

Denisanje bezbednosnog stanja IKTS, sa formalnim matemakim aparatom,

nije lak zadatak, jer zahteva formalni opis IKTS i sistema zašte. Relacioni pristup sa
me
usobnim odnosima relavno nezavisnih skupova ukazuje na težinu ovog problema.
Neka je ukupna bezbednost IKTS predstavljena skupom moguih bezbednosnih stanja
svih komponen sistema zašte – S, u kojem bezbednosna stanja pojedinanih bezbe-
dnosnih komponen IKTS – si zavise od vrste, intenziteta i verovatnoe napada i ucaja
iskorisvos ranjivos sistema sa kombinovanim, dinamiki promenljivim pretnjama, na
IKTS i poslovanje. Ako se uzme da okruženje IKTS unosi faktor neodreenos u metriku
3 ako nisu na raspolaganju neogranieni resursi za zaštu, što je prakno neizvodljivo.

6  O  Š FOJ
nivoa bezbednos IKTS i da je trenutno bezbednosno stanje okruženja sistema (Bso) = v,
elemenat skupa svih moguih stanja Bso = V, tada se V može se denisa kao funkcija
tri varijable [21]:
V f ( S , A, F )
gde je:
S – skup moguih bezbednosnih stanja svih komponen bezbednos sistema – si,, u kojem
je idenkovan i denisan rizik i implemenran neki skup upravljakih, operavnih i
tehnikih kontrola zašte koje smanjuju faktore rizika na prihvatljiv nivo;
A – skup svih raspoloživih i novih proceduralnih kontrola zašte – ai, koje pomeraju sistem
iz jednog u drugo (više) bezbednosno stanje;
F – skup svih tehnikih kontrola komponen sistema zašte – fi, koje su implemenrane u
specinim komponentama zašte IKTS – si, na tekuem nivou bezbednosnog stanja
sa faktorom rizika na prihvatljivom nivou.
Zadatak specijaliste zašte je da deniše parove (fi,, Vj), koji ine bezbednosno stanje
komponente zašte IKTS (si), prihvatljivim za organizaciju, što se može izrazi relaci-
jom:
si { f i , V j }, j 1, 2,..., n

1.2.3. Glavni aktori uticaja na bezbednosno stanje IKTS

Na bezbednost IKTS uu brojni, manje oigledni faktori, od kojih su najznaajniji

funkcionalni zahtevi poslovnih sistema (npr. e-poslovanje, cloud compung-CC), orga-
nizaciona struktura (npr. promena prava pristupa, zbog promene posla), tehnološki ra-
zvoj (npr. problem zašte u CC okruženju), polika zašte (npr. nedostatak upravljakog
okvira na bazi polike za rešavanje tekuih problema zašte), svest o potrebi zašte
(npr. implementacija tehnologije zašte bez procene rizika), kompleksnost i skalabil-
nost sistema (npr. kompleksnost IKTS otežava poszanje koherentnog sistema zašte),
poverljivost i privatnost (npr. kompleksan problem prenosa poverenja u IKT okruženje)
i dr. [74, 85, 35, 59, 63].
Kvalitetne i integrisane informacije, potrebne za odluivanje, postaju najznaajniji
resurs svake organizacije i krini objekat zašte. Izvršni menadžeri rangiraju zaštu in-
formacija sa 7,5 od 10, po znaaju za funkcionisanje IKTS [28]. Na kvalitet informacija
ue niz atributa (tanost, blagovremenost, aktuelnost, pouzdanost, integritet, objek-
vnost, tajnost, raspoloživost i dr.), koji pojedinano mogu bi od relavnog znaaja
za razliite poslovne sisteme. Sa porastom informazacije svih sfera života raste znaaj
kvalitetnih informacija, koje u objektno orijensanom pristupu obezbe
uje bezbedan
IKTS. Zato se ukupan kvalitet poslovnih IKTS esto ilustruje trouglom stabilnos: hard-
ver, sover, bezbednost.

BO  FOO   7

 injenica da je vrednost informacija funkcija vremena (informacija znaajna danas
ne mora bi znaajna i sutra), presudno ue na nain zašte informacija. Na primer:
informacije, koje obezbe
uju komparavnu prednost za duži vremenski period, treba
š jakim mehanizmima zašte (npr. kriptološkim). tuda i potreba za razvoj realnih
metoda za procenu rizika, kompabilnih sa vremenskim okvirima i dinamikom savre-
menog e-poslovanja.
Zbog esh organizacionih promena, pod ucajem brojnih ekonomskih i tehnoloških
faktora, osnovni problem je kako obezbedi specijaliste zašte sa potrebnim znanjima
i vešnama i izvršne menadžere, koji najbolje poznaju poslovne procese, idenkuju
faktore rizika, odre
uju prava pristupa, upravljaju sistemom zašte itd.
Tehnološki razvoj pomera težište sa automazacije poslovanja na integraciju sistema
i integrisano upravljanje kompleksnim upravljakim i inženjerskim procesima, što ote-
žava administraciju zašte IKTS, koju je vrlo teško ili nemogue potpuno automazova
i integrisa. Zato intervencija oveka u sistemu bezbednos informacija, ostaje neza-
menljiv i krian faktor.
Kompleksnost savremenih, heterogenih, visoko distribuiranih IKTS, glavni je problem
za planiranje arhitekture sistema zašte, zbog teškoa idenkovanja i korekcije ranji-
vos. Razvojem veb servisa i aplikacija4, IKT i Internet umrežavanja, generisani su sasvim
novi povi pretnji, koje zahtevaju razvoj novih modela, procesa i kontrola zašte.
U veini organizacija procesi zašte su nedovoljno razvijeni i stabilni i aksioma-
tski zavise od predenisane polike zašte i procene izloženos faktorima rizika na
bazi stakog okvira ISMS standarda5 za upravljanje zaštom, operavnih uputstava
i tehnikih kontrola zašte. Relevantni standardi zašte idenkuju sva ogranienja
sistema zašte, projektovanog na bazi predenisane polike zašte i sugeriše regularnu
procenu rizika [48, 49, 50, 84]. vaj pristup podrazumeva da se procena rizika uzima
kao primarni alat za donošenje odluka, što ne znai da upravljaki okvir na bazi polike
zašte nije važan. Naprov, treba ga redovno koris, ali samo eše kontrolisa njego-
vu relevantnost u realnom kontekstu i na bazi procene rizika.
Vei problem je nedostatak sves menadžera o potrebi procene rizika, koji eše im-
plemenraju tehnologije zašte bez procene rizika, kao i krajnjih korisnika koji nedovo-
ljno shvataju potrebu kontrole i posledice ucaja rizika na dnevne akvnos. orsiranje
primene tehnikih rešenja zašte, može stvori iluzija da se rizik uspešno kontroliše i
da bezbednost zavisi od primene sve novijih i novijih alata. Iako u zaš IKTS domini-
raju tehnološka pitanja, treba izbegava projektovanje arhitekture sistema zašte samo
na bazi tehnologije i standarda najbolje prakse zašte. Racionalan pristup obezbe
uje
samo razumevanje realnog rizika i njegovog relavnog znaaja za organizaciju.
Na praksu zašte IKTS, glavni ucaj imaju: kompleksnost, skalabilnost, poverljivost
i privatnost. Kompleksnost zahteva duboko razumevanje principa funkcionisanja IKTS,
da bi se implemenrao koherentan sistem zašte. Zahtev za skalabilnost (nadogradi-
4 SA, mrežno raunarstvo (Greed Compung), distribuirano Internet raunarstvo (Cloud Compung)
5 Standard IS/IEC 27001

8  O  Š FOJ
vost) raste uporedo sa porastom kompleksnos, distribuiranos i umrežavanja IKTS, što
automatski zahteva analizu modularnos i mogunos integracije. Poverljivost i priva-
tnost su dva kljuna pitanja koja dramano rastu sa poveavanjem broja umreženih ap-
likacija i primene IKTS, servisa i aplikacija. Modeli autenkacije (verikacije identeta)
postali su tehniki najkompleksnija oblast zašte savremenih IKTS u Internet okruženju,
pošto su jedini mehanizmi koji mogu reši istovremeno probleme uzajamnog poverenja
i zašte privatnos korisnika. Zahtevi za zaštom privatnos i poverljivos linih po-
dataka rastu uporedo sa lakoom sa kojom se elektronske informacije mogu skladiš,
prenosi, menja i distribuira. U veini zemalja u svetu done su zakoni za zaštu
privatnos linih podataka u elektronskom okruženju, dok se pristup ovom problemu
bitno razlikuje od zemlje do zemlje [75, 76, 77]. U sekciji Osam izveštaja privremenog
komiteta evropskog parlamenta navodi se da: „Svaki akt koji ukljuuje intercepciju
komunikacija i ak snimanje podataka od strane obaveštajnih službi za obaveštajne
namene, predstavlja ozbiljno kršenje line privatnos”. Me
um, porast terorizma u
svetu i kompjuterskog kriminala nameu potrebu da se izbalansiraju prava zašte privat-
nos i potrebe država da imaju pristup svim informacijama i podacima.
Generalno, bezbednost realnog IKTS zavisi od sledea eri faktora: šta sistem treba
da radi (specikacija/polika), kako to radi (implementacija/mehanizmi zašte), da li
stvarno to radi (tanost/garantovana bezbednost) i može li sistem prežive sofoscirane
napadae (ljudska priroda)6.
Na primer, krajem 2010. godine dnevno se na Internetu generisalo oko 40.000 no-
vih, sosciranih pova pretnji, od koji preko 40% promeni svoju deniciju u prva 24
asa7. državanje stanja bezbednos IKTS, u nebezbednom okruženju, treba da bude
stabilan proces. U praksi to se stanje bezbednos održava na prihvatljivom nivou rizika
sa implemenranim upravljakim (U), organizacionim (O) i tehnikim (T) kontrolama
zašte [100].

1.3. OPŠTA DEFINICIJA SISTEMA ZAŠTITE

Zahtevana bezbednost informacija i IKTS ostvaruje se (pod)sistemom zašte. U obje-

ktno - orijensanom pristupu, sistem zašte je organizovan i koherentan skup U, O i
T kontrola zašte i njihovih veza i ogranienja, primenjenih na IKTS, da bi se zašla
raspoloživost, poverljivost i integritet (ukljuujui neporecivost i autenkaciju), pro-
cesiranih, uskladištenih i prenošenih podataka i informacija i održao ili poveao nivo
bezbednos i pouzdanos funkcionisanja IKTS u izvršavanju poslovnih ciljeva i misije
organizacije. va denicija nedvosmisleno implicira da sistem zašte IKTS nije sam sebi
cilj, nego da je u funkciji pouzdanog funkcionisanja IKTS u izvršavanju poslovnih ciljeva
i misije organizacije.
6 Stamp, M., Informaon Security: Principles and Pracce, ohnWiley & Sons, Inc. 2006.
7 The Help Net Security News, 17. novembar 2010.

BO  FOO   9

 Za analizu i razvoj sistema zašte najbolje rezultate daju metodologija sistem
inženjerske analize, objektno - orijensano modelovanje (M) i procesni pristup, ija
je glavna prednost smanjivanje kompleksnos [21]. Prva faza razvoja sistema zašte je
denisanje modela IKTS i odre
ivanje objekata koje treba š, na bazi procene rizika.
Racionalno je razvija sistem zašte za životni ciklus IKTS.
U pristupu zaš informacija, glavni cilj je fokusira pažnju na procenu rizika i izbor
kontrola zašte za ublažavanje tog rizika na prihvatljiv nivo. Kako je prol rizika specian
za svaku organizaciju, primena standarda najbolje prakse zašte8 nije uvek adekvatna,
pošto ne uzimaju u obzir razliite prole rizika. Drugim reima, opmalni sistem zašte
informacija ne znai obavezno najviši nivo zašte, kojeg podrazumeva standard najbolje
prakse zašte, nego – rentabilan, ekonomski i funkcionalno opravdan sistem zašte za
dato poslovno okruženje, prol rizika i ukupne troškove zašte. Kako je IKTS bezbedan,
ako je adekvatno zašen, bezbednost IKTS – BIS je bezbednosna funkcija sistema zašte
– Sz, tj:
BIS f (Sz )
Bezbednost IKTS se dovoljno dobro može denisa i skupom atributa vektora zašte,
gde je: intenzitet zašte (dužina vektora)–Isz, kvalitet zašte (pravac vektora) – Ksz i
sveobuhvatnost (višeslojnost i raznovrsnost) kontrola zašte (smer vektora zašte) –
Ssz, pa je:
BIS = f(Sz) = f(Isz U Ksz U Ssz)

Atribu vektora zašte su u konjukvnoj vezi, pa sledi da e IKTS bi bolje zašen,
ako je vea unija atributa, odnosno što je sistem zašte koherentniji.

1.3.1. Osnovne unkcionalnosti sistema zaštite

snovne funkcionalnos sistema zašte izvršavaju se kroz servise, mehanizme, ko-

ntrole i funkcije zašte ili bezbednosne funkcije. unkcije zašte se izvršavaju mehani-
zmima i protokolima zašte, koji u logikom smislu predstavljaju nain realizacije servisa
zašte [63, 74, 83].
Servisi zašte su logike aplikacione jedinice, koje se izvršavaju kroz razliite akcije,
kao što su metodi za implementaciju operacija kontrola zašte, funkcionisanje ili trans-
formisanje bezbednosnih funkcija, implementacija skupa polika zašte, rukovanje me-
hanizmima zašte, ažuriranje, dodavanje, modikacija sa novim rešenjima zašte itd.
Servis zašte je proces ili neprekidna, ponovljiva akvnost, izvršena funkcijama meha-
nizama i protokola zašte. Korisnike ne zanima kako su servisi zašte implemenrani,
ve da li mogu da izvrše željenu akciju. Na primer: zašta tajnos informacija u komu-
nikacionom kanalu je servis zašte u IKTS, a algoritamska kriptografska transformacija
sadržaja informacija je mehanizam za realizaciju tog servisa zašte.
8 NIST SP 53 A, B, C; IS v.4.0; IS/IEC 27000 serija, IS/IEC 21827 (SSE CMM) itd.

10  O  Š FOJ
 Mehanizmi i protokoli zašte su individualni algoritmi, hardversko-soverski moduli
ili metodi za izvršavanje bezbednosnih funkcija. Neki mehanizmi zašte su za jedan, a
neki za više razliih servisa (npr. kriptografski mehanizmi). Za realizaciju mehanizma
zašte, potrebno je obezbedi odre
ene kontrolne strukture, koje mogu bi upravljake,
operavne i tehnike, a uobiajeno se nazivaju kontrole zašte.
Kontrola zašte IKTS je konana klasikacija mehanizama zašte i interfejs izme
u
mehanizma i oveka. Kontrola zašte može bi tehnika povratna sprega (npr. alarmni
signal generisan na izlazu IDPS), bezbednosna funkcija arhitekture sistema zašte, orga-
nizaciono-operavna mera (npr. barijere za ziki pristup) i upravljako–administravna
mera (npr. primenjen standard). Termin kontrola zašte, tako
e, implicira sušnsku
potrebu neprekidnog nadzora i kontrolisanja sistema zašte i uspešno zamenjuje tradi-
cionalne termine: administravnih, organizacionih i hardversko soverskih mera i me-
toda zašte [33].

1.3.2. Inormacioni sistem kao objekat zaštite

snovno strukturno obeležje savremenih IKTS je teritorijalna distribucija RM u in-

tenzivnoj komunikaciji sa RS, kao osnovnom tehnikom komponentom. Smanjenje ko-
mpleksnos posže se uvo
enjem grana objekata [21, 61]:
Š informacione imovine: poverljivost (C), integritet (I) i raspoloživost (A) ili CIA9,
ime se struktuiraju objek koje treba š, tj. bezbednosni ciljevi i
Š mera i sredstava zašte: proceduralne (U, ) i tehnike (T) kontrole zašte, ime
se struktuiraju ala za zaštu.
U objektno orijensanom pristupu zašta informacija podrazumeva zaštu informa-
cione imovine: iste, zike i humane (tabela T.1.1) [50, 51].
Tabela 1.1 Klasikacija informacione imovine
ista informaciona imovina
personalne, nansijske, zakonske, istraživanje i razvoj, strateške i komercijalne,
Digitalni podaci
e-pošte, voice-mail, baze podataka, lini i deljeni folder, backup mediji – trake/CD/
i informacije
DVD i digitalna arhiva, šifarski kljuevi, lozinke
pipljiva personalna, nansijska, zakonska, istraživanje i razvoj, strateške i komercijalne,
informaciona poštanske pošiljke, faksovi, mikroš i drugi bekap/arhivni materijali, kljuevi skladišta
imovina medija, žurnala, magacina, knjiga
Neopipljiva inf. znanje, poslovni odnosi, trgovake tajne, licence, paten, iskustva, brend, reputacija,
imovina poverenje, konkurentnost, eka, produkvnost
razvijeni u korporaciji/kastomizovani sistemi, klijentski program (ukljuujui deljene i
Aplikavni
za krajnje korisnike), komercijalno raspoloživi sover, ERP sistemi, MIS (managament
program
IS), baze podataka, uslužni programi/ala, aplikacije za e-poslovanje, midleware
Sistemski za servere, desktop raunare, mainframe raunare, mrežne ure
aje, prirune i
program ugra
ene raunare (ukljuujui bios rom i druge rmware
(nastavak na sledeoj strani)
9 Engl.: CIA – Condenality, Integrity and Availability (poverljivost, integritet i raspoloživost)

BO  FOO   11

 Fizika informaciona imovina
zgrada u kojoj su smešteni: IKTS, centar za obradu podataka, serverske/raunarske sobe,
kancelarije, kabina za umrežavanje LAN mreže, kabine za držanje fascikli dokumenata,
Infrastruktura
sobe i sefovi za uvanje EM i opkih diskova, ure
aji za idenkaciju i autenkaciju
za podršku IKTS
medija/ kontrolu pristupa (karni sistemi za pristup, tokeni, smart karce itd.) i drugi
ure
aji za tehniku zaštu (CCTV, provprovalni sistemi itd.)
provpožarni alarmi/sistemi za gašenje požara/provpožarni apara, jedinice za
Kontrole
neprekidno napajanje (UPSS), mrežno napajanje, mrežni transformatori/lteri/atenu-
okruženja IKTS
atori, klima ure
aji/venlacioni sistemi za provetravanje, alarmni sistemi za poplavu
ure
aji za raunanje i skladištenje (desktop PC, radne stanice, laptop, priruni raunari,
Hardver IKTS serveri, mainframes, modemi i linijski terminatori, komunikacioni ure
aji, (mrežni
vorovi), printeri/kopir/fax mašine itd.
autenkacioni servisi i administravni procesi za upravljanje prolom korisnika, hip-
erlinkovi (brauzeri), rewalls, proxy serveri, mrežni servisi, bežini servisi, an–spam/
Imovina IKTS
virus/spyware, IDPS, servisi za telerad, servisi zašte, TP, e–mail, web servisi, ugovori
za podršku i održavanje.
Humana informaciona imovina
zaposleno osoblje, glavni/izvršni menadžeri, dizajneri/programeri/ evaluatori programa,
Zaposleni menadžer i administrator zašte, operateri, pravnici, korisnici sa najveim privilegijama,
LAN i administratori zašte.
privremeno zaposleni, spoljni konsultan/specijalis savetnici, specijalis po ugovoru,
Ne-zaposleni
snabdevai, poslovni partneri

snovni bezbednosni zahtevi za sistem zašte informacija su spreavanje:

ugrožavanja bezbednos linos, organizacija i države; krae, pronevere, gubitaka
i izmene informacija; neovlašenih akvnos u IKTS; povreda intelektualne svojine,
privatnos i poverljivos linih i poslovnih podataka u skladu sa Zakonom o zaš po-
dataka o linos 10 i Zakonom o zaš tajnos podataka.
Sistem zašte informacija je podsistem IKTS i postaje najvažnija komponenta razvo-
ja savremenih IKTS, svih pova i namena; integriše se u IKTS kroz opšte funkcionalne
komponente sistema ili dodatne komponente i posebne kanale, koji spajaju elemente
jednog sistema sa drugim. Normalno, IKTS se uglavnom zasnivaju na standardnim hard-
versko–soverskim proizvodima. Mehanizmi i protokoli zašte, koji za svoj rad koriste
funkcije IKTS, u velikoj meri zasnivaju se na tehnikoj pouzdanos IKTS. Standardi zašte
preporuuju da se sistem zašte projektuje paralelno i u toku razvoja prve faze životnog
ciklusa, a implemenra u fazi implementacije samog IKTS, za sve faze životnog ciklusa
IKTS.
U procesima denisanja bezbednosnih ciljeva, planiranja i projektovanja sistema
zašte, u prvom koraku treba razmatra bezbednosno relevantne komponente IKTS:
mrežnu arhitekturu, topologiju, infrastrukturu, protokole, servise, plaorme i aplika-
vne programe (Tabela 1.2) [21].

10 U Republici Srbiji stupio na snagu 01.01.2009.

12  O  Š FOJ
 Tabela 1.2. Relevantni aspek zašte IKTS
Aspek zašte Objek zašte za analizu

Kljune vrsta komunikacionih veza i ure

aja i procesi upravljanja, kompleksnost
formalnog opisa IKTS, raznorodnost i prostorna distribucija komponen IKTS,
karakteriske IKTS vrste prezentacije servisa, upravljanje procesima i umrežavanje
Servisi IKTS uspostavljanje veze, predaja podataka, obrada podataka udaljenim pristupom,
prenos datoteka, e-pošta, pristup distribuiranim bazama i dr.
ukupan broj veza – potencijalna sposobnost uspostavljanja me
usobnih veza
korisnika i distribuiranih objekata sistema
vremenska karakteriska – brzina isporuke servisa korisnicima na bazi srednjeg
vremena pristupa (zavisi od veliine, udaljenos i optereenja)
srednje vreme isporuke servisa – vreme utrošeno na obradu zahteva korisnika
u nekom režimu rada sistema
Kvalitet IKTS
servisa pouzdanost servisa – verovatnoa rada sistema bez otkaza

vernost prenosa, pohranjivanja i integriteta informacija, odre

ena brojem
sistemskih grešaka i pristupnih taaka informacijama i podacima

1.3.3. Generiki, funkcionalni model sistema zašte

Za razumevanje mesta i uloge sistema zašte IKTS, od velike koris je generiki mo-
del sistema zašte (Sl. 1.3).

Sl. 1.3. Generiki model sistema zašte i me

usobni odnosi komponen

BO  FOO   13

 Vlasnik IKTS uspostavlja vrednos informacione imovine i odgovoran je za njenu
zaštu. Agent pretnje je izvršilac potencijalne pretnje i uvek radi prov interesa vla-
snika sistema. Sistem zašte š objekte informacione imovine od pretnji – pino ma-
licioznih programa i namernih internih i eksternih napada, koje ugrožavaju poverljivost,
integritet i raspoloživost objekata informacione imovine. Vlasnik, u proceni rizika, ana-
lizira mogue pretnje i procenjuje, koja od njih je primenljiva u okruženju; procenjuje
ranjivos sistema, iskorisvost te ranjivos sa jednom ili više pretnji i verovatnou u-
caja na poslovanje. Rezulta analize su rizici. Analiza i procena rizika ukljuuje izbor
razliih kontrola zašte za ublažavanje rizika na prihvatljiv nivo, smanjenjem ranjivos i
izloženos u skladu sa zahtevima polike zašte vlasnika. Posle implementacije kontrola
zašte, agen pretnji mogu iskoris preostale ranjivos, što predstavlja preostali rizik
na prihvatljivom nivou, kojeg vlasnik u neprekidnom (ciklinom) procesu zašte uvek
nastoji smanji svim raspoloživim kontrolama zašte. Vlasnik mora bi uveren da su pri-
menjene kontrole zašte adekvatne za ublažavanje faktora rizika, pre nego što dozvoli
izlaganje IKTS – idenkovanim pretnjama. U tom cilju, vlasnik može traži evaluaciju
– internu i spoljnu reviziju (audit) ili serkaciju i akreditaciju (tesranje i odobrenje
za rad) IKTS i sistema zašte. Izlaz procesa evaluacije je izjava o akreditatciji (na bazi
rezultata serkacije) da e zaštne mere smanji faktore rizika na prihvatljiv nivo. Na
osnovu rezultata evaluacije vlasnik odluuje da li e prihva preostali rizik ili ne, što
dokazuje potpisivanjem dokumenta SA (Statement of Applicability) [12, 51].

1.3.4. Definisanje optimalnog sistema zaštite

Namena programa zašte informacija je da idenkuje bezbednosne ciljeve i razvi-

je, implemenra i održava opmalan (ekonomski rentabilan i funkcionalno efekvan)
sistem zašte. Neki IKTS je opmalno zašen, ako ima izbalansirane efekvnos ko-
ntrola zašte i troškove njihove akvizicije/razvoja, odnosno, kada su troškovi kontrola
zašte potpuno izjednaeni sa procenjenim gubicima [4].
U zavisnos od odnosa strategije zašte i postavljenih bezbednosnih ciljeva, mogua
su dva pristupa sintezi opmalnog sistema zašte [21]:

Primarni: za da nivo troškova zašte – Trz obezbedi maksimalno mogui intenzitet vek-
tora zašte – I (s) =>Imax, gde je s – izabrana strategija zašte;
Sekundarni: obezbedi željene rezultate intenziteta vektora zašte I(s) > Idopušteni, pri mini-
malno moguim troškovima zašte – Ttrmin

14  O  Š FOJ
 Pod efekvnošu kontrole zašte informacija podrazumeva se ekasnost i efek-
vnost u akvnoj zaš poverljivos, integriteta i raspoloživos informacija u operaci-
jama obrade, skladištenja i prenosa. cena efekvnos procesa zašte odnosi se na
sposobnost kontrole zašte da reši zadatak zašte.
U procesu sinteze opmalnog sistema zašte, poetne akvnos su izbor matemaki
produkvnog kriterijuma opmalnos, u skladu sa arhitekturom sistema zašte, tehno-
logijom obrade informacija i preciznom matemakom formulacijom zadatka, uzimajui
u obzir sve apriorne zakljuke i dopuštena rešenja u skladu sa primarnim kriterijumima.
Za sintezu opmalnog sistema zašte treba ima gotova rešenja za arhitekturu siste-
ma zašte i ocenu kvaliteta njenog funkcionisanja, ocenu osetljivos modela razvoja u
odnosu na apriorne podatke i ziku realizaciju integrisanog sistema zašte u IKTS.
Izbor vektora efekvnos kontrole zašte – I(s) zavisi i od izbora strategije zašte – s,
koja se odre
uje iz skupa strategija zašte – S. U opštem sluaju ta zavisnost se izražava
relacijom transformacije–Y skupa moguih strategija – S u skup indikatora efekvnos
– I [21]:

Y :S o I

Uvo
enje indikatora efekvnos – I zahteva takvo odre
ivanje kriterijuma efek-
vnos, koji omoguavaju izbor strategije iz skupa dostupnih. Pri tome, neophodno je
uze u obzir da teoretske osnove za formiranje opmalnih sistema zašte nisu dovoljno
usavršene. Za sintezu opmalnih sistema, osim nedostatka dovoljno tane opšte teorije
za formiranje metodoloških osnova za fenomene sa faktorima neodre
enos, nije pri-
menljiva ni klasina staska teorija.
Pod metodologijom opmizacije sistema zašte informacija podrazumeva se razvi-
jena teorija zašte, koja povezuje strukturu sistema zašte, logiku organizaciju i ko-
ntrole zašte u cilju formiranja bezbednosnih funkcija za izbor i izdvajanje podskupa
najboljih strategija zašte. Opmalno rešenje zašte je ono, koje u dam uslovima na
najbolji nain zadovoljava sve uslove razmatranog zadatka, a posže se putem najra-
cionalnije raspodele resursa utrošenih na rešavanje zadataka zašte [21]. U procesu
uspostavljanja opmalnog sistema zašte potrebno je vrši korekciju zahteva, zbog
faktora neodre
enos ponašanja, funkcionalnos ili ciljeva zašte. snovni nedostaci
opmizacije sistema zašte odnose se na matemaku složenost rešavanja opma-
lnog sistema, težinu programiranja algoritma opmizacije, neprihvatljivo veliko vreme
automatske opmizacije i zavisnost kvaliteta opmalnog sistema od tanos izvornih
ovlašenja i karaktera promena upravljanog objekta zašte.
Generalno, opmalni sistem zašte dobije se u taki izme
u potpune bezbednos i
ne–bezbednos, uz ostvarivanje maksimalnog prota (Sl. 1.4) [4].

BO  FOO   15

 Sl. 1.4. pmalni sistem zašte informacija

Sa porastom troškova akvizicije/razvoja sistema zašte, raste i nivo bezbednos IKTS,

ali opada potencijalni prot organizacije zbog troškova sistema zašte. Zato ne treba
teži sve veem i veem nivou zašte po svaku cenu.

1.3.5. Promena paradigme zaštite IKTS i inormacija

U zaš IKTS bazina su dva principa:

Š po dubini, implementacija serije nezavisnih mehanizama zašte za spreavanje
kompromitacije sistema, probojem nekog sloj i
Š primarna zašta najvrednije imovine, alokacija resursa organizacije za zaštu na-
jvrednije informacione imovine – informacija.
va dva principa su tradicionalno graki prikazivana sa prstenovima zašte ili tzv.
slojevima luka, koji višekratno preklapaju jezgro. Savremeni razvoj SA11 web aplikacija,
virtuelizacija klijentske i serverske strane i razvoj distribuiranog Internet raunarstva –
CC (Cloud Compung), kao i neki drugi faktori, zahtevaju promenu klasine paradigme
zašte, bazirane na ova dva principa.
Savremene organizacije sve više diverzikuju lanac vrednos, u kojem uestvuju
razliite organizacije, koje igraju jednako znaajne uloge. Sa aspekta zašte IKTS, to znai
da e neki slojevi zašte bi efekvni, samo ako se implemenraju u svim organizaci-
jama koje uestvuju u distribuiranom lancu vrednos.
11 Engl.: SA (Service Oriented Applicaon) – servisno orijensane web aplikacije.

16  O  Š FOJ
 Ekonomske i nansijske krize su uzrok velikog broja nezaposlenih i esh promena
posla širom sveta, pa nezadovoljni, veš profesionalci sa administravnim privilegijama i
slabim ekim principima, mogu predstavlja ozbiljne pretnje za savremene IKTS (npr. iz-
brisa, modikova ili proda–vredne podatke). Gubitak granica organizacije i postojanje
ozbiljnih internih pretnji, menjaju paradigmu zašte od slojeva luka na prsten slojeva luka
ili distribuiranu slojevitu zaštu po dubini. U ovim uslovima organizacije moraju imple-
menra takav sistem zašte, koji je otporan na interne pretnje i obezbe
uje poslovanje,
ak i kada je probijen.
Virtualizacija klijentske i serverske strane smanjuje vreme i resurse, potrebne za
uvo
enje novih sistema u organizaciju. Tako
e, stariji sistemi mogu bi virtuelizovani.
Sa aspekta bezbednos, otvoreno je novo polje za istraživanje adekvatnih mehanizama
zašte hipervizora u konguraciji virtuelne mašinske introspekcije (VMR), koji bi spreili
nedozvoljenu komunikaciju izme
u virtuelnih mašina (VM). Veoma brzo, zašta infor-
macija u virtuelnom okruženju CC postae sve znaajnija oblast za istraživanje i razvoj.
Za iznajmljivanje sovera kao servisa (SasS), hardvera (HasS) ili infrastrukture (IasS),
potrebno je samo da se klijent, preko Interneta, poveže sa poslovnom aplikacijom prova-
jdera CC usluga. Rad u CC nudi brojne prednos za organizaciju, ali nosi i nove probleme
zašte, kao što su12: kako zaš podatke organizacije u CC i koje servise za zaštu CIA
informacija treba da obezbede klijen, a koje provajderi CC itd.
Evolucija mobilnih telefona, od prostog telefona sa nekim funkcionalnosma PDA (Per-
sonal Digital Assistant) do ure
aja, koji je po funkcionalnos bliži personalnom raunaru,
nego bazinom telefonu. Razvoj mobilne telefonije je uneo dodatnu kompleksnost u
oblast zašte, jer zahteva sline mehanizme zašte, kao za desktop, laptop i prirune
raunare (AVP, personalna barijera i ažuriranje sovera).
Upotreba digitalnih RS i RM za izvršavanje krivinih dela, kao što su prevare, uznemira-
vanja, distribucija ilegalne pornograje i kra
a intelektualne imovine i identeta, postala
je surova realnost. Kada se dogodi glavni kompjuterski incident, organizacija u prvom ko-
raku pokušava utvrdi prirodu incidenta i veliinu štete, svojim kapacitema za upravlja-
nje kompjuterskim incidentom. Kad sluaj prevazilazi nadležnos organizacije, incident
se prijavljuje zvaninim organima istrage. U oba sluaja poinje istraga kompjuterskog
incidenta/kriminala, koja ukljuuje ispivanje digitalnih dokaza. Profesionalci, specija-
lizovani za digitalnu forenziku istragu su nezamenljivi u ovom poslu.
Kako se poveava broj digitalnih ure
aja, sve više raste znaaj dnevnika rada (log
datoteka) svih h ure
aja, zbog potrebe praenja bezbednosno relevantnih doga
aja. Za
pregled i reviziju obimnih podataka u brojnim log datotekama, potrebni su neprihvatljivo
veliki resursi. Zato je automazovana analiza log datoteka na bezbednosno relevantne
doga
aje, od velikog znaaja za nadzor sistema zašte savremenih IKTS. Sveobuhvatni
pristup proveri i reviziji svih distribuiranih log datoteka nije mogu, pa je dobro rešenje
centralizovano skupljanje svih log podataka u log server. Akvna, selekvna analiza be-
zbednosno-relevantnih dogaaja u log serveru, na bazi specinog poznavanja realnih
pretnji, koje pogaaju krine poslovne procese, postaje klju za ranu detekciju incidenta.
12 Grubor, G., Njeguš, A., Paradigma zašte distribuiranog raunarstva, Singergija 10, 2010.

BO  FOO   17

 U novom e-okruženju, organizacije moraju generiku metodologiju za upravljanje
rizikom dopuni sa agilnijim tehnikama, zasnovanim na injenicama, dobijenim miko-
ranalizom rizika, umesto scenarija rizika na makro planu. To znai da upravljanje rizikom
mora posta obavezan deo poslovnog odluivanja, na bazi realnih, lokalnih i specinih
pretnji, ranjivos i ucaja na poslovne procese.
Digitalno okruženje postaje znaajan front u savremenom ratovanju, a u budunos
njegov znaaj e još više poras. Više armija u svetu (preko 120) dizajnira, implemenra,
tesra i uvodi defanzivne i ofanzivne alate za scenario kiber ratovanja. Poznato je da se
prakno vode kiber ratovi izme
u Indije i Pakistana, Rusije i Gruzije, Izraela i Palesne,
a Kina sama ve je angažovala više od 10.000 specijalista za kiber ratovanje.13
Upravljanje rizikom na mikro nivou, obezbe
uje tehnike koje su primenljive i za de-
tekciju malicioznih programa. U toku je razvoj novih alata kao što su šire dostupne krip-
tografske tehnike i tehnologije višeslojne mrežne zašte (distribuirane barijere, sistemi
za detekciju i spreavanje upada – IDPS (Intrusion Detecon and Protecon Systems),
distribuirani sistemi za monitoring i kontrolu saobraaja (skeneri, veb lteri), sistemi
za centralno upravljanje zaštom preko zašenih veza, proakvni sistemi zašte od
poznah i nepoznah pretnji, objektno orijensani i procesni pristup za smanjenje
kompleksnos zašte, programi koji obezbe
uju servise zašte na heterogenim plaor-
mama itd. Za zaštu korisnikih informacija u web i CC okruženju, nije dovoljno samo
implemenra tradicionalne mehanizme zašte, nego ih je potrebno ugra
iva u dis-
tribuirane hardverske ure
aje i sover u fazi njihovog razvoja i proizvodnje.
Na nekoliko univerziteta u svetu, u toku su istraživanja kolonije tzv. digitalnih mrava,
koji u svemu podražavaju prirodne mrave. Specina grupa digitalnih mrava programira
se za jednu vrstu malicioznog programa, na koji se nakon detekcije fokusiraju i alarmi-
raju administratora za nadzor sistema zašte.

1.3.6. Opšti metod implementacije sistema zaštite

Glavni cilj svakog sistema zašte je da obezbedi ekasno upravljanje rizikom. dnos-
no, rizik nije mogue redukova ako sistem zašte nije implemenran i integrisan u IKTS
za podršku poslovnih procesa. dgovornost za to imaju svi zaposleni i menadžment
organizacije, koji mora imenova odgovarajua lica za koordinaciju i nadgledanje pro-
cesa realizacije sistema zašte. va lica moraju bi sposobna da idenkuju interne i
eksterne faktore rizika za CIA podataka i informacija, ukljuujui i rizik od nedovoljne i
nekvalitetne obuke u oblas zašte.
U praksi zašte, izme
u više raspoloživih, naješe se primenjuju dva metoda za im-
plementaciju sistema zašte [68,69]:
1. sveobuhvatno ublažavanje ukupnog rizika na prihvatljivi nivo i
2. proces 4–fazne tranzicije iz jednog u drugo bezbednosno stanje.

13 EC, Workshop on Informaon security, INRA 42589, Hotel umadija, Beograd, 4-5.10.2010

18  O  Š FOJ
 Smanjenje ukupnog rizika, za sve objekte IKTS, na prihvatljiv nivo, dugoroan je i
zahtevan proces, koji podrazumeva sveobuhvatan, sistemski pristup i smanjenje svih
faktora rizika, implementacijom adekvatnih i rentabilnih kontrola zašte. Umesto isto-
vremene zašte svih objekta IKTS od svake iskorisve ranjivos, preporuuje se alter-
navni metod 4–fazne tranzicije IKTS iz jednog u više bezbednosno stanje. Polazi se od
zašte najkrinijih objekata IKTS. Pregled opšh faza implementacije sistema zašte za
ublažavanje faktora rizika, u zavisnos od krinos objekata koje ugrožavaju, dat je u
tabeli 1.3 [69].
Tabela 1.3. aze implementacije sistema zašte

Faza Krini objek za misiju Krini objek Primarni objek Opš objek

1. 20 glavnih faktora rizika–R 0 0 0

2. 50 glavnih faktora rizika 20 glavnih R 0 0
3. 100 glavnih faktora rizika 50 glavnih R 20 glavnih R 0
4. 200 glavnih faktora rizika 100 glavnih R 50 glavnih R 20 glavnih R

U 1. fazi šte se objek krini za misiju organizacije i ublažava 20 glavnih faktora

rizika, ako procena rizika obuhvata ukupno 200 faktora rizika. vaj korak brzo daje re-
zultate i omoguava zaposlenim da prihvate proces proakvne zašte.
U 2. fazi proširuje se sistem zašte na sledeih 50 faktora rizika, krina za poslove
organizacije. Proces progresivno raste u skladu sa sazrevanjem kapaciteta zašte orga-
nizacije, obezbe
ujui sve dublje nivoe zašte RM, RS i aplikacija.
Na ovom konceptu zasnivaju se metodi evaluacije ranjivos, operavno krinih pre-
tnji i informacione imovine – OCTAVE (Operaonally Crical, Threat, Asset, and Vulnera-
bility Evaluaon) [68] i brze analize rizika – BAR [74]. CTAVE omoguava da interni m
idenkuje faktore rizika za najkrinije objekte IKTS i izgradi plan zašte za ublažavanje
h faktora rizika. BAR analiza rizika se vrši na pojednostavljenoj arhitekturi IKTS, gde
se objek sa ism ili slinim bezbednosnim ciljevima, grupišu u bezbednosne zone. U
prvom koraku se ignorišu svi postojei servisi zašte, pošto ih proces BAR analize sam
derivira. Skup rezultata BAR analize prikazuje se tabelarno u matrici faktora rizika, za
svaku denisanu bezbednosnu zonu. BAR analizu rizika vrši m izvršnih menadžera sa
specijalistom zašte, koji vodi sastanke i poznaje proces.
U svakoj metodi ublažavanja rizika osnovno pitanje je: kako prepozna glavne fakto-
re rizika? Za neke poslovne sisteme, mogue je za procenu ranjivos sistema i primenu
bezbednosnih popravki koris servis poverljivog provajdera zašte – TTPS (Trusted
Third Party Service) [11], koji pra pretnje na Internetu i dostavlja klijenma informacije
o novim pretnjama ili aplicira bezbednosne popravke. Me
um, korišenje usluga TTPS
predstavlja znaajan faktor nepoverenja korisnika i nije primenljivo za mnoge sisteme,
zbog zakonskih i drugih ogranienja.

BO  FOO   19

 Proces implementacije sistema zašte može se razlikova u odre
enim akvnos-
ma, za razliite ciljeve i okruženja organizacija. Generiki tok procesa implementacije
sistema zašte odvija se u eri faze [15]:
1. priprema (denisanje obima i granica projekta, izbor ma);
2. idenkovanje bezbednosnih faktora rizika;
3. revizija ekasnos kontrola (sistema) zašte i preporuke za izmene i
4. integracija i prilagoavanje sistema zašte u skladu sa nalazima revizije.
Svaki proces implementacije sistema zašte treba da obuhvata najmanje tri jasno
diferencirane i obavezne komponente [1]: (1) obuku zaposlenih, (2) nadzor kontrolu i
reviziju usaglašenos i (3) nametanje obaveze sprovoenja polike zašte.
Obuka zaposlenih ukljuuje detaljno upoznavanje svih zaposlenih sa polikom i pro-
cedurama zašte koje se na njih odnose. d zaposlenih se može oekiva odgovornost,
samo ako su svesni šta se od njih oekuje. Bitno je shva da je bezbednost kiber pro-
stora više problem ljudi i procesa, nego tehnologije. Ljudski resurs je kljuan za zaštu
informacija. Polika zašte treba da eksplicitno i jasno istakne da e svaki zaposleni
ima obuku za razvoj sves i usavršavanje znanja i vešna o zaš, na nivo, potreban za
ekasno izvršavanje radnih obaveza.
Kontrola usaglašenos meri stepen usaglašenos, implemenranog i integrisanog
sistema zašte sa polikom, standardima i zakonima zašte. Menadžment organizacije
obezbe
uje i odgovaran je za kontrolu opšte usaglašenos polike zašte sa norma-
vima i standardima i za implementaciju procesa koji nameu poliku zašte. Moni-
toring zaposlenih je najlakši nain da se nadgleda normavna usaglašenost polike i
procedura, iako može bi u sukobu sa zakonom o zaš privatnos zaposlenih. U veini
organizacija u državnom i privatnom sektoru, ne oekuje se da zaposleni rade bilo šta
privatno na raunarima na poslu, pa u brojnim državama nisu zašeni zakonom o zaš
privatnos. U javnom sektoru u veini razvijenih zemalja zaposleni su zašeni Zakonom
o zaš linih podataka i na raunarima na poslu. Poslodavac je obavezan da upozori
zaposlene da su svi podaci pod stalnim nadzorom. EU je obezbedila mnogo veu zaštu
privatnos u privatnom i javnom sektoru, jer ima sveobuhvatan zakon o zaš privat-
nos, koji se sve više globalno prihvata. Prema direkvi EU o zaš privatnos mogu
se monitorisa [20]: pristup Internetu i ltriranje paketa, korišenje e–pošte, saobraaj
brzih poruka, korišenje telefona, lokacija zaposlenog (video nadzor) i logovanje otku-
caja tastature. U SAD zakon Electronic Communicaon Privacy Act iz 1996. godine š
privatnost zaposlenih na radnom mestu (2001. godine oko 75% kompanija u SAD sni-
malo je i monitorisalo sav saobraaj svojih zaposlenih). Prema tom zakonu, ako poslo-
davac upozori zaposlenog da se vrši nadzor, sud to priznaje kao pristanak zaposlenog.
U Republici Srbiji od 1. januara 2009. godine na snazi je Zakon o zaš informacija o
linos, koji obuhvata i zaštu poverljivos i privatnos linih podataka.
Kontrola specine usaglašenos prakse zašte sa primenjenim standardima, polikom,
procedurama i planom zašte, zahteva verikaciju poslovnih procesa i operavnog korišenja

20  O  Š FOJ
tehnologija zašte. Za usaglašenost polike i prakse zašte odgovorni su zaposleni izvršioci
procesa, ako su za to na vreme obueni, a usvojena znanja i vešne provereni. Sve više se
koriste elektronski, interakvni oblici polike zašte, gde se korisnicima pre pristupa RS/RM
na ekranu pojavi prozor, koji zahteva armavno prihvatanje saopštenja polike zašte14.
vakav program obuke je pogodan za najznaajnije faktore rizika (npr. korišenje Interneta,
e-pošte i pristup zašenim podacima), ali ne i za celu poliku zašte. Preporuuje se obuka
i tesranje iz oblas zašte tri puta godišnje. Merenjem usaglašenos prakse, polike i sta-
ndarda zašte, organizacija, u sluaju potrebe, dokazuje pravosudnim organima i poslovnim
partnerima, da š svoje informacije i ekasno upravlja sistemom zašte, što uliva vee uza-
jamno poverenje.
Interni nadzor, kontrola i tehnika revizija sistema zašte, igraju kljunu ulogu u
zaš kiber prostora i olakšavaju eksternu reviziju. Cilj je evaluira efekvnost sistema
zašte, proakvno inicira novu procenu rizika i razvoj strategije za ublažavanje rizika.
Uestalost nadzora, kontrole i revizije zasniva se na zdravoj logici: što su vei faktori
rizika i vrednost imovine, ona treba da bude eša. d velike je pomoi metod skeni-
ranja za automatsku procenu ranjivos i oporavak IKTS. Obim nadzora, kontrole i re-
vizije mora bi pažljivo denisan i treba verikova brojne komponente, procese i doku-
menta zašte. Preporuke standarda zašte (IS/IEC 27001) su da se najmanje jednom
godišnje procenjuje rizik, a na osnovu te procene pravi plan za interni nadzor, kontrolu i
reviziju. Preporuuju se runske vežbe i simulacije kompjuterskog incidenta i vanrednog
doga
aja, ime se ise znaaj nadzora, kontrole i revizije, obezbeuju priorite zašte
i upravljanje kompjuterskim incidentom razliitog nivoa intenziteta.
Nezavisna (eksterna) revizija (audit) naješe se vrši u fazi reinženjeringa IKTS u
cilju poveanja produkvnos i smanjenja troškova poslovanja. Ukljuivanje spoljnih
revizora unosi dodatni rizik, koji se mora razmatra. Spoljna revizija se mora izvrši u
bezbednom okruženju i atmosferi poverenja, uz obavezno prisustvo internog revizora i
odobrenje glavnog menadžera.
Nametanje obaveze sprovo
enja polike zašte je krian faktor uspeha. Revi-
zija sistema zašte je u sušni u ovoj funkciji. Izveštaj revizora deo je dokumentacije
zašte, a može se koris da pokaže mertriki sistem revizora, pomogne u planiranju,
izvršavanju i kontroli procesa revizije, olakša kontrolu rada nezavisnog revizora, evalu-
ira sistem kvaliteta procesa revizije, obezbedi podršku u sluaju naplate polise osigu-
ranja ili sudskog gonjenja itd. [21]. U Izveštaju o reviziji treba obradi pitanja kao što su:
zašenost sistemskih i aplikavnih programa, ažurnost i usaglašenost polike i drugih
dokumenata zašte, adekvatnost i prihvatljivost manuelnog/ automazovanog sistema
revizije, format izveštaja o reviziji, svest o potrebi itd.
Revizorski izveštaj je ulazna informacija za reinženjering i korekciju slabih taaka
sistema zašte. Sankcije za nesprovo
enje polike zašte moraju bi unapred plani-
rane, jer nema smisla implemenra sistem zašte, ako se povrede ignorišu.
14 David . Lineman, The New ISO 17799:2005 – Security Policy Implicaons For Business, Informaon
Shield Policy, 2010.

BO  FOO   21

 1.4. REZIME

Bezbednost informacija u IKTS je objekvna mera/ocena stanja rizika ili stanja sigu-
rnog, pouzdanog i neometanog funkcionisanja IKTS, u odnosu na sam sistem i njegovo
okruženje. Sistem se smatra bezbednim, ako je zašen od ucaja faktora rizika. Sigu-
rnost IKTS je sinonim bezbednos, subjekvna mera uverenja korisnika da je sistem
bezbedan. Nivo bezbednosnog stanja odre
en je nivoom preostalog prihvatljivog rizika.
Ukupna bezbednost proporcionalna je skupu bezbednosnih stanja svih komponen,
koje neravnomerno, adivno uu na ukupnu bezbednost, a najvei ucaj imaju najo-
setljivije komponente sistema bezbednos.
Bezbednost IKTS je konkretno, situacioni problem stanja sistema i realnog okruženja
i ne postoji univerzalno i nepromenljivo stanje bezbednost IKTS. U realnim uslovima,
sa porastom pretnji nivo ukupne bezbednos IKTS nelinearno opada, zbog stohaske
prirode pretnji. Održavanje stanja bezbednos IKTS, na prihvatljivom nivou rizika,
obezbe
uje implemenrani sistem zašte poverljivos, integriteta i raspoloživos
informacija–organizovan i koherentan skup U, O i T kontrola zašte i njihovih veza i
ogranienja, primenjenih na IKTS, radi zašte raspoloživos, poverljivos i integriteta
informacija i namenjenog funkcionisanja IKTS u izvršavanju poslovnih ciljeva i misije or-
ganizacije.
snovnu funkcionalnost sistema zašte ine servisi zašte, koji se implemenraju
izvršavanjem skupa bezbednosnih funkcija. Bezbednosne funkcije vrše mehanizmi i
protokoli zašte: pojedinani algoritmi, hardversko-soverski moduli i metodi. Za upra-
vljanje mehanizmima zašte obezbe
ene su odre
ene kontrolne strukture ili kontrole
zašte, koje obuhvataju U, O i T kontrole.
Sa aspekta zašte, osnovni zahtev je smanjenje kompleksnos, što se posže sistem
-inženjerskim, objektno-orijensanim i procesnim pristupom u svim fazama razvoja IKTS.
Smanjenje kompleksnos poinje uvo
enjem grana informacionih objekata zašte:
raspoloživost, integritet i poverljivost informacija, ime se struktuira bezbednosni cilj i
grana objekata za zaštu: U, O i T kontrole zašte, koje struktuiraju sredstava za pos-
zanje bezbednosnog cilja.
U generikom modelu sistem zašte š informacionu imovinu od pretnji, mali-
cioznih i namernih napada. Kontrole zašte se implemenraju da redukuju ranjivos i
izloženost IKTS u skladu sa rezultama procene rizika i zahtevima polike zašte. Preo-
stali rizik, na prihvatljivom nivou, vlasnik sistema nastoji smanji u ciklinom procesu
zašte. Cilj svakog programa zašte informacija je da razvije opmalan sistem zašte,
koji u dam uslovima na najbolji nain zadovoljava sve uslove, a posže se putem najra-
cionalnije raspodele resursa utrošenih na rešavanje zadataka zašte.
Savremeni web servisi (web aplikacije, SA, Cloud Compung i dr.) i e-poslovanje
zahtevaju promenu paradigme klasine zašte IKTS, sa rešenjima distribuiranih mehani-
zama zašte, koji se ne samo implemenraju, nego i ugrauju u hardverske i soverske
komponente u toku njihovog razvoja.

22  O  Š FOJ
 U praksi zašte primenjuju se dva glavna metoda za implementaciju sistema zašte
od dinamiki promenljivih pretnji: sveobuhvatnim smanjenjem ukupnog rizika na pri-
hvatljivi nivo, što zahteva velike resurse i procesom 4-fazne tranzicije iz jednog u više
bezbednosno stanje, koji preporuuje metod CTAVE. U 1. fazi obezbe
uje se zašta
objekata krinih za misiju organizacije od glavnih faktora rizika, a u sledeim fazama
progresivno razvija program zašte od ostalih faktora rizika. Generiki proces imple-
mentacije sistema zašte odvija se u eri faze: (1) priprema i izbor ma, (2) idenko-
vanje internih i eksternih faktora rizika, (3) nadzor, kontrola i revizija i (4) usaglašavanje
programa zašte.
Svaki proces implementacije programa zašte može bi razliit u organizacijama, ali
treba da obuhvata tri obavezne komponente: obuku zaposlenih, kontrolu usaglašenos
i nametanje obaveze izvršavanja polike i procedura zašte. buka treba da obuhva
sve strukture zaposlenih. Usaglašenost obuhvata opštu usaglašenost programa i poli-
ke zašte sa zakonima i standardima i specinu usaglašenost prakse i polike zašte.
baveze sprovo
enja programa i polike zašte namee se merama internog nadzora,
kontrole i revizije i eksterne revizije (auding), obaveznog izveštavanja o bezbednosno
relevantnim doga
ajima i sankcionisanja nesprovo
enja polike zašte.

BO  FOO   23

 1.5. KLJUNI TERMINI

Objek zašte: ziki, logiki i humani objek

Arhitektura sistema zašte: funkcionalni odno-
informacione imovine, koje š sistem zašte.
si komponen sistema zašte.
Opmalni sistem zašte: sistem zašte u kojem
Bezbednost: objekvna mera/ocena stanja si-
su troškovi kontrola zašte potpuno izjednaeni
stema u odnosu na samog sebe ili okruženje.
sa procenjenim potencijalnim gubicima.
Sinonim: sigurnost.
Plan zašte: sveobuhvatan strateški doku-
IKTS: sistem IKT, koji obuhvata integrisani skup
ment za zaštu informacija; predstavlja plan
ljudi, programa, hardvera, protokola, komuni-
implementacije programa, polike i procedura
kacione infrastrukture, procesa i njihovih me-
zašte.

usobnih veza. Sinonim: IS.
Polika zašte IKTS: izjava na nivou IKTS koja
Informacija: podaci o injenicama, saznanjima,
obezbe
uje okvir oekivanog i obaveznog
procesima i pojavama, o stanju objekata u nekoj
ponašanja upravne strukture, zaposlenih, teh-
predmetnoj oblas; skup podataka koji donosi
nologije i procesa. Procedure zašte: Precizno
novo saznaje.
denisani naini primene elemenata polike
Informaciona imovina: obuhvata istu infor-
zašte sa listom detalja i specinih koraka koje
macionu imovinu (digitalni podaci i informacije,
pojedinci moraju sprovodi.
aplikavni i sistemski programi), ziku (in-
Pouzdanost (funkcionalna, tehnika, opera-
frastruktura za podršku i kontrolu okruženja
vna): korektno funkcionisanje komponen i
IKTS, hardver i ostala imovina IKTS) i humanu
sistema u operavnom okruženju, sa perfor-
(zaposleni i nezaposleni).
mansama u propisanim granicama.
Integritet informacija, sistema: stanje u
Poverljivost informacija/sistema: stanje u ko-
kojem informacije/sistemi nisu izmenjeni na
jem su informacije/sistemi nedostupni neo-
neovlašen nain.
vlašenim korisnicima.
Kontrole zašte: upravljaki okvir mehani-
Program zašte: sveobuhvatan skup akvnos
zama i protokola zašte; grupišu se u klase
za zaštu informacione imovine organizacije;
upravljakih, operavnih i tehnikih kontrola;
predstavlja smernice za izradu, polike, proce-
interfejs izme
u mehanizma zašte i oveka.
dura i plana zašte.
Korisnik IKTS: lice/grupa/program korisnika
Raspoloživost informacija/sistema: stanje u
IKTS sa pravima pristupa i korišenja servisa.
kojem se informacijama/sistemima može pri-
Mehanizmi i protokoli zašte: pojedinani al-
stupa po potrebi.
goritmi, hardversko–soverski moduli i metodi
Servis zašte: logike aplikacione jedinice, koje
za izvršavanje bezbednosnih funkcija; u logi-
se izvršavaju kroz razliite akcije, izvršavanjem
kom smislu realizuju servise zašte.
mehanizama i protokola zašte.
Model: aproksimacija realnog sistema, koja
Sigurnost sistema: mera subjekvnog oseaja/
približno predstavlja tokove procesa, funkcioni-
uverenja da je sistem bezbedan, da mu ne pre
sanje i/ili druge relevantne atribute realnog
nikakva opasnost, jer je zašen. Sinonim: bez-
sistema.
bednost sistema.
Neporecivost informacija: stanje sistema u
Sistem zašte: organizovan i koherentan skup
kojem stranke u transakciji ne mogu naknadno
U, O i T kontrola zašte i njihovih veza i ogra-
porica izvršene akvnos u transakciji ili delo-
nienja, primenjenih na IKTS da bi se zašla
vima transakcije.
CIA informacija.

24 
O  Š FOJ
1.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Tendencija je da se terminologija zašte
informacija što je mogue više uini:
a. kompleksnom i nerazumljivom za kra-
jnje korisnike iz bezbednosnih razloga
b. jasnom i razumljivom za sve korisnike
c. jasnom i razumljivom samo za specijal-
iste zašte
d. nejasnom i nerazumljivom za menadže-
re organizacije
2. Bezbednost IKTS je:
a. objekvna mera/ocena stanja rizika
IKTS
b. subjekvna ocena stanja zašenos
IKTS
c. funkcionalna komponenta IKTS
d. ni jedan od navedenih odgovora
3. Nivo ukupne bezbednos složenog sistema
(Bu):
a. raste približno linearno i adivno sa
porastom nivoa bezbednos njenih
relavno nezavisnih bezbednosnih
komponen (B1, B2, ..., Bn)
b. raste približno nelinearno i mulplika-
vno sa porastom nivoa bezbednos
njenih relavno nezavisnih bezbednos-
eni bezbednosni zadaci
nih komponen (B1, B2, ..., Bn)
c. raste približno nelinearno i adivno
sa porastom nivoa bezbednos njenih
relavno nezavisnih bezbednosnih
komponen (B1, B2, ..., Bn)
6. Na bezbednosno stanje IKTS uu sledei
kljuni faktori:
a. korisniki zahtevi i polika zašte
b. funkcionalni zahtevi i organizaciona
struktura IKTS
c. kadrovska struktura i ugled organizacije
d. razvoj tehnologija i malicioznih pro-
grama
e. razvoj standarda i normava zašte
f. kompleksnost IKTS i terminologije
zašte
7. Sa aspekta kvaliteta, nužno je i dovoljno
obezbedi sledea svojstva informacija:
a. blagovremenost, tanost, korisnost
b. poverljivost, integritet, raspoloživost
c. blagovremenost, tanost, integritet
d. poverljivost, tanost, integritet, raspo-
loživost
e. blagovremenost, integritet,
raspoloživost
8. Sistem zašte najbolje objašnjava izraz:
a. adivna funkcija intenziteta vektora
zašte
b. skup funkcija zašte sa kojim se
izvršavaju odre
c. mulplikavna funkcija intenziteta
vektora zašte
d. organizovan i koherentan skup
upravljakih, organizaciono–operavnih
i tehnikih kontrola zašte
4. unkcija zavisnos komponen bezbednos
IKTS–Bi od faktora rizika–Ri je:
a. linearno opadajua
b. linearno rastua
c. nelinearno opadajua
d. eksponencijalno opadajua
5. Stabilno održavanje stanja bezbednos
IKTS na odre
enom nivou, najtanije obez- zahteve, ali se posže se neznatnim
be
uje:
a. m specijalista za zaštu
b. sistem servisa i kontrola osnovne za-
šte
c. održavanje rizika na prihvatljivom nivou
d. m za zaštu i implemenrani sistem za
zaštu
9. pmalni sistem zašte je sistem, koji u
dam uslovima:
a. na najbolji nain zadovoljava sve
bezbednosne zahteve, sa racionalnim
resursima za akviziciju, implementaciju i
održavanje sistema zašte
b. ne zadovoljava sve bezbednosne
resursima za akviziciju, implementaciju i
održavanje sistema zašte
c. zadovoljava sve bezbednosne zahteve,
ali se posže se znaajnim resursima za
akviziciju, implementaciju i održavanje
sistema zašte

BO  FOO   25

 10. Servis zašte je:
a. logika aplikaciona jedinica, koja
se izvršava kroz razliite akcije,
izvršavanjem mehanizama i protokola
zašte
b. hardversko–soverski modul za
izvršavanje bezbednosnih funkcija
c. konana klasikacija mehanizama
zašte i interfejs prema korisniku
11. Mehanizam zašte je:
a. proces ili neprekidna akvnost, koja se
izvršava izvršavanjem bezbednosnih
funkcija kontrola zašte
b. hardversko–soverski modul za
izvršavanje bezbednosnih funkcija
c. interfejs prema korisniku servisa zašte
12. Kontrola zašte je:
a. proces ili neprekidna akvnost, koju
vrše bezbednosne funkcije mehanizama
zašte
b. hardversko–soverski modul za
izvršavanje bezbednosnih funkcija
c. konana klasikacija mehanizama
zašte i interfejs izme
u mehanizma a. digitalni podaci i informacije, opipljiva
zašte i oveka
13. Dva glavna metoda za implementaciju
programa zašte su:
a. metod životnog ciklusa sistema i metod
vodopada
b. sveobuhvatno ublažavanje ukup-
nog rizika na prihvatljiv nivo i metod
etverofazne tranzicije iz jednog u
drugo bezbednosno stanje
c. iteravni metod i metod brzog odgo-
vora
14. U objektno orijensanom pristupu za
smanjenje kompleksnos uvode se grane
objekata:
a. informaciono komunikacionog sistema
b. informacione imovine ili CIA informacija
c. raunarske mreže i web servisa
d. mera i sredstava zašte ili proceduralnih
i tehnikih kontrola zašte
15. ista informaciona imovina obuhvata:
a. digitalni podaci i informacije, opipljiva
informaciona imovina, neopipljiva infor-
maciona imovina, aplikavni program,
sistemski program
b. infrastruktura za podršku IKTS, kontrole
okruženja IKTS, hardver IKTS, imovina
IKTS
c. aplikavni program, sistemski program,
infrastruktura za podršku IKTS
d. zaposleni, ne-zaposleni, spoljni sarad-
nici, poslovni partneri
e. zaposleni, ne-zaposleni
16. izika imovina obuhvata:
a. digitalni podaci i informacije, opipljiva
informaciona imovina, neopipljiva inf.
imovina, aplikavni program, sistemski
program
b. infrastruktura za podršku IKTS, kontrole
okruženja IKTS, hardver IKTS, imovina
IKTS
c. aplikavni program, sistemski program,
infrastruktura za podršku IKTS
d. zaposleni, ne-zaposleni, spoljni sarad-
nici, poslovni partneri
e. zaposleni, ne-zaposleni
17. Humana imovina obuhvata:
informaciona imovina, neopipljiva inf.
imovina, aplikavni program, sistemski
program
b. infrastruktura za podršku IKTS, kontrole
okruženja IKTS, hardver IKTS, imovina
IKTS
c. aplikavni program, sistemski program,
infrastruktura za podršku IKTS
d. zaposleni, ne-zaposleni, spoljni sarad-
nici, poslovni partneri
e. zaposleni, ne-zaposleni
18. Relevantni aspek zašte IKTS, koje treba
razmatra kao objekte zašte obuhvataju:
a. kljune karakteriske pretnji, servisi
IKTS, kvalitet IKTS servisa
b. kljune karakteriske IKTS, servisi IKTS,
kvalitet IKTS servisa
c. kljune karakteriske IKTS, servisi
zašte IKTS, kvalitet IKTS servisa
d. kljune karakteriske IKTS, servisi IKTS,
kvalitet servisa zašte
19. Generiki model sistema zašte obuhvata
sledee objekte:
a. vlasnik IKTS, agent pretnje, sistem

26 
O  Š FOJ
 zašte, pretnja, CIA informacija, pro-
cena rizika, kontrole zašte, ranjivos,
izloženost,
b. polika zašte, preostali rizik, prihvatlji-
vi nivo rizika, evaluacija, serkacija i
enja polike
23. bavezne komponente sadržaja svakog
procesa implementacije sistema zašte:
a. obuka zaposlenih, nadzor i revizija
usaglašenos i nametanje obaveze
sprovo
akreditacija, SA b. obuka zaposlenih i nametanje obaveze
c. administrator IKTS, preostali rizik, izvršavanja polike zašte
prihvatljivi rizik, evaluacija, serkacija i c. obuka zaposlenih, kontrola pristupa,
akreditacija, SA akreditacija i serkacija sistema
d. vlasnik IKTS, servisi zašte, pretnje, 24. Potencijalno korisne upotrebe izveštaja o
topologija RM, procena rizika, kontrole reviziji sistema zašte su (ISACA) da:
zašte, ranjivos, izloženost, polika a. evaluira poliku zašte i sistem kvaliteta
zašte, dokument SA procesa revizije
20. U zaš savremenih IKTS bazina je pri- b. demonstrira metriki sistem i pomogne
mena sledea dva principa: u planiranju i izvršavanju revizije
a. odbrana po dubini i primarna zašta c. olakša kontrolu rada IKTS i obezbedi
najvrednije informacione imovine izradu plana zašte
b. odbrana po dubini i prstenovi zašte d. obezbedi podršku u sluaju naplate
c. virtuelizacija i prstenovi slojeva luka polise osiguranja ili sudskog gonjenja
d. digitalni mravi i prstenovi slojeva luka 25. Nametanje obaveze sprovo
enja progra-
21. U zaš savremenih IKTS nova paradigma ma/polike zašte je:
zašte obuhvata sledee tehnologije: a. krian faktor uspeha programa/poli-
a. odbrana po dubini i primarna zašta ke zašte i u funkciji revizije sistema
najvrednije informacione imovine zašte
b. odbrana po dubini i prstenovi zašte b. znaajan za uspeh programa/polike
c. virtuelizacija i prstenovi slojeva luka, zašte, ali ne zavisi od revizije zašte
proakvna zašta c. krian faktor uspeha programa/poli-
d. digitalni mravi, prstenovi slojeva luka, ke zašte, a revizija je u toj funkciji
IDPS, proakvna zašta d. nije krian faktor uspeha programa/
22. Generike tok procesa implementacije polike zašte, a revizija je u toj funkciji
sistema zašte obuhvata sledee faze:
a. priprema (denisanje obima i granice
projekta i izbor ma)
b. stalni nadzor i interna revizija
c. idenkovanje bezbednosnih faktora
rizika
d. serkacija i akreditacija sistema zašte
e. revizija ekasnos sistema zašte i
preporuke za izmenu
f. integracija i prilago
avanje kontrola
zašte u skladu sa nalazima revizije

BO  FOO   27

 2. PRINCIPI, STANDARDI I NORMATIVI ZAŠTITE

2.1. UVOD

Kompleksni sistem zašte informacija ukljuuje principe, standarde, normave,

praksu i tehnologije na kojim su zasnovani. Za harmonizaciju sistema zašte, potre-
bna je koordinacija svih ovih faktora. Princip je fundamentalna isna ili zakonitost,
koja se uzima bez dokazivanja kao osnova za izvršavanje racionalne akvnos. Gener-
alno prihvaeni principi zašte informacija – GAISP (Generally Accepted Informaon
Security Principles), nastali su saradnjom ekspertskih mova iz više zemalja (EU, SAD,
Kanade, Australije itd.) i na osnovu brojnih standarda (ECD, NIST, IS/IEC 17799, IS/
IEC 27001, CBIT i dr.). GAISP principi zašte se ažuriraju svake tri godine i impliciraju
da svaki princip u odreenom sluaju može ima izuzetak. Specijalis zašte ih koriste
u svim fazama životnog ciklusa sistema zašte, proizvo
ai u proizvodnji komponen/
ure
aja, a vlasnici i menadžeri za razvoj programa zašte. GAISP principi se odnose na
zike, tehnike, personalne i proceduralne komponente, a dele na opšte - za upravlja-
nje zaštom, funkcionalne - za operavno upravljanje komponentama sistema zašte i
detaljne - za upravljanje mehanizmima zašte. Konzistentni principi zašte su osnovni
gradivni elemen procesa zašte.
Standardi zašte obezbe
uju široko prihvaena pravila za upravljanje zaštom info-
rmacija, a mogu se izvodi iz normava (Zakoni i podzakonska akta) ili industrijskih sta-
ndarda najbolje prakse zašte. Pomažu korisnicima da prevedu zahteve za zaštu iz no-
rmava u zahteve polike zašte. Normavi u oblas zašte obezbe
uju osnovni okvir
za šire uspostavljanje i implementaciju programa zašte IKTS u organizacijama, kao i
mehanizme sankcionisanja koji movišu korisnike da ih sprovode. Principi, standardi i
normavi zašte ine metodološku osnovu za izradu dokumenata zašte.

28  O  Š FOJ
2.2. SISTEMSKI PRINCIPI ZAŠTITE

Sistemski principi zašte su preuze iz procesa upravljanja IKTS (što implicira termin
„sistemski”). buhvataju opšte prihvaene i u praksi dokazane personalne, organiza-
cione i operavne mere u IKTS, koje spreavaju sukob nadležnos i interesa, zloupotre-
bu privilegija i poveavaju opštu pouzdanost resursa IKTS. Efekvni su mehanizmi za
održavanje pouzdanog rada sistema i baza za implementaciju GAISP principa [27,43,64].
Sistemski principi su obavezan okvir u koji se ugra
uju specini GAISP principi zašte
i obuhvataju principe [61]: „nikada sam“, rotaciju radnih mesta, razdvajanje dužnos,
minimum privilegija, zna samo što je potrebno i principe upravljanja IKTS.
Princip „nikada sam“ spreava monopolski položaj i obezbe
uje samokontrolu u IKTS
i zahteva zapošljavanje najmanje dva lica, za sledee bezbednosno relevantne poslove:
autorizaciju prava pristupa; procesiranje osetljivih informacija; tesranje i prijem hard-
vera i sovera; modikaciju hardvera, sovera i IKTS; projektovanje i implementaciju
baze podataka, sistemskih, aplikavnih i programa za zaštu; izmenu dokumentacije i
procedura u IKTS; destrukciju važnih programa itd.
Rotacija radnih mesta zahteva da ni jedno lice ne ostane na nekom bezbednosno
znaajnom mestu u IKTS toliko dugo da pomisli da je nezamenljiv. Rotacija osoblja se
preporuuje, ali zavisi od broja zaposlenih i kvalikovanih lica.
Razdvajanje dužnos zahteva da ni jedno lice istovremeno ne može obavlja dve ili
više od deset sledeih parova funkcija u IKTS:

1. operavni rad na raunaru – programiranje;

2. unos i priprema podataka za obradu – obrada podataka;
3. obrada podataka – kontrola kvaliteta IKTS;
4. operavni rad na raunaru – uvanje elektronskih medija;
5. prijem osetljivih informacija – predaja osetljivih informacija;
6. kopiranje, izdavanje/uništavanje osetljivih informacija – izdavanje ovlašenja;
7. programiranje aplikacija – sistemsko programiranje;
8. programiranje aplikacija – administracija baza podataka;
9. projektovanje, implementacija/modikacija sistema zašte - bilo koji drugi;
10. kontrola ovlašenja za pristup – bilo koji drugi posao.

U manjim IKTS, uprkos sistemskom principu razdvajanja dužnos, u porastu je tende-

ncija konvergencije dužnos administratora sistema i administratora zašte.
Princip minimuma privilegija znai davanje što je mogue manje privilegovanih
naloga za pristup objekma IKTS.
Princip zna samo što je potrebno znai davanje prava pristupa samo informacijama
potrebnim za obavljanje posla.

BO  FOO   29

 Princip upravljanja IKTS obezbe
uje osnovni nivo upravljanja zaštom, a obuhvata
postavljanje zikih prepreka i ogranienja i administravno nametanje pravila ponašanja
u radu sa IKTS. Fizika ogranienja, ukljuuju: bezbedno uvanje elektro-opkih medi-
ja; pripremu osetljivih podataka za obradu u restrikvnom prostoru; odvojenu radnu
sobu programera od serverske sobe; zabranu pristupa u sobu administratora zašte za
sve osim zaposlenih u zašte; skladištenje otpada za uništavanje na bezbedno mesto
izvan serverske sobe i dr. Administravno upravljanje zaštom ukljuuje upravljanje
korisnikim nalozima za pristup IKTS.
Tako
e, mogue je nai vezu izme
u opšh principa zašte informacija i biologije,
kao što su koncep malicioznih programa – virusa i crva i trofazni koncept prevencije,
detekcije i kontrole, koji se koriste u biologiji i zaš informacija.

2.3. OPŠTE PRIHVAENI PRINCIPI ZAŠTITE

2.3.1. Namena GAISP principa zaštite

snovna namena GAISP principa zašte je da pomogne vlasnicima informacija za

upravljanje, specijalisma zašte za razvoj sistema zašte, a proizvo
aima za proiz-
vodnju komponen i ure
aja zašte. GAISP principi imaju višestruku upotrebljivost i
koriste se da [27,43]: promovišu najbolju praksu zašte; obezbede referentne principe
usaglašenih mišljenja i prakse zašte; movišu poslovne sisteme i uvere menadžere da
je zašta konzistentna i merljiva; poveaju kontrolu i bezbednost operavnog okruženja;
smanje troškove zašte; omogue serkaciju sistema i izradu polike zašte; poveaju
efekvnost servisa i specijalista zašte; poveaju poverenje u proizvode zašte; ubrzaju
razvoj metodologija i tehnologija zašte itd.

2.3.2. Struktura GAISP principa zaštite

GAISP principi su sveobuhvatna hijerarhija instrukcija za obezbe

enje opšte
prihvaenog okvira za zaštu IKTS, koji ukljuuje osnovne – na upravljakom, funkcio-
nalne – na operavnom i detaljne – na tehnikom nivou. Osnovni GAISP principi us-
meravaju menadžment i pomažu organizaciji da deniše efekvnu strategiju zašte.
Funkcionalni GAISP principi, su gradivni blokovi osnovnih i detaljnije denišu takku
izgradnje efekvne arhitekture sistema zašte. Detaljni GAISP principi su namenjeni za
profesionalce u zaš, a koriste funkcionalne principe kao okvir i obezbe
uju specina,
sveobuhvatna uputstva za dnevne akvnos u procesima upravljanja rizikom i sistemom
zašte.

30  O  Š FOJ
 U praksi zašte, treba obezbedi da je svaki GAISP princip precizno denisan, kom-
pletan i konzistentan, usaglašen sa bezbednosnim ciljem, tehniki racionalan i prihva-
tljiv, dobro prezenran, gramaki korektan i jeziki razumljiv i uskla
en sa primenljivim
standardima i uputstvima zašte.
GAISP principi zašte su struktuirani i opisani u standardnom formatu – naziv, deni-
cija, objašnjenje (opis) i primer principa, kao na primer:
Ime: kontrolisana odgovornost (accountability) za logiku kontrolu pristupa.
Denicija: ovlašenja i odgovornos za pristup moraju u sistemu zašte bi jasno denisani,
shvaeni, lino prihvaeni i kontrolisani.
Objašnjenje: kontrolisana odgovornost omoguava da se kontrolišu akcije svih uesnika
koji interakvno rade u IKTS. Uloge i odgovornos se jasno denišu, idenkuju i dodeljuju
ovlašenja pristupa osetljivim i krinim informacijama, zaposlenim na svim nivoima orga-
nizacije. Odnosi izmeu uesnika, procesa i informacija moraju bi jasno denisani, doku-
mentovani i prihvaeni od svih uesnika, koji moraju preuze odgovornos.
Primer: na osnovu pregleda i analize bezbednosno relevantnih dogaaja u log datoteci
sistema, treba izvrši reviziju krinih informacija. Log datoteka sadrži sve izmene infor-
macija.

2.3.2.1. Opšti GAISP principi zaštite

pš GAISP principi (tabela 2.1) pomažu organizaciji da deniše efekvnu strategiju
zašte.
Tabela 2.1. pš GAISP principi zašte
GAISP princip Opis
Sves o potrebi svi relevantni uesnici treba da budu svesni primenljivih pretnji za
zašte bezbednost IKTS i tehnologija zašte informacija.
dgovornos ovlašenja i odgovornos moraju u sistemu zašte bi jasno denisani,
shvaeni, prihvaeni i kontrolisani.
Stalnog preispivanja rizik za informacionu imovinu mora se regularno periodino
procenjiva, a procesi zašte neprekidno unapre
iva.
u procesima zašte treba jednako uvažava privatnost, lina i autorska
Demokranos prava i dostojanstvo svih uesnika.
Ekog ponašanja informacije koje se šte treba da budu eki prihvatljive, a
administriranje zašte u skladu sa opšm kodeksom ponašanja.
Integracije principi, standardi i mehanizmi treba da budu komplementarni i
sinergijski integrisani u poliku, procedure i kontrole zašte.
principi, standardi i mehanizmi zašte treba da sveobuhvatno ukljuuju
Muldisciplinarnos sve relevantne aspekte razliih disciplina.
kontrole zašte treba projektova, implemenra i primenjiva za
Proporcionalnos zaštu informacija, proporcionalno proceni rizika.
sve komponente zašte treba da blagovremeno spreavaju napade na
Blagovremenos IKTS.

BO  FOO   31

 Po svojoj prirodi su fundamentalni, retko se menjaju i obuhvataju zaštu CIA infor-
macija. bjavio ih je komitet ECD, a prihvao NIST sa neznatnim proširenjem.

2.3.2.2. Funkcionalni GAISP principi zaštite

unkcionalni principi zašte brojniji su i detaljniji od opšh, ine okvir za razvoj još
brojnijih, detaljnih principa, a menjaju se sa glavnim promenama okruženja i tehnologija
zašte. Predstavljaju gradivne blokove osnovnih principa zašte, denišu preporuke za
implementaciju i operavnu primenu kontrola zašte, a ine ih sledei principi: polika
zašte, obuka i razvoj sves o potrebi zašte, odgovornost, upravljanje informacionom
imovinom, upravljanje zikom i zaštom okruženja, upravljanje personalnom zaštom,
upravljanje incidentom, upravljanje zaštom u životnom ciklusu IKTS, kontrola pristupa,
upravljanje vanrednim doga
ajem i konnuitetom poslovanja, upravljanje bezbedno-
snim rizikom, zašta mreže od rizika sa Interneta, normavni, administravni i ugovorni
zahtevi, eki principi itd.

2.3.2.3. Detaljni GAISP principi zaštite

Detaljne GAISP principe denišu i primenjuju specijalis zašte u dnevnom radu. ni

ine osnovne elemente procedura zašte i esto se menjaju sa promenama tehnologi-
ja. Sadrže detaljna objašnjenja i podržavaju jedan ili više funkcionalnih GAISP principa.
Usaglašavaju se sa funkcionalnim principima, ukljuujui nove tehnologije i pretnje. Na
primer, detaljni princip kontrole pristupa podržava funkcionalni princip – kontrolu pris-
tupa, koji, pak, podržava opš princip – proporcionalnos, a opisuje se u formi:

Ime: detaljni princip kontrole pristupa.

Denicija: koris jednokratne lozinke za logiku kontrolu pristupa svim informacijama.
koje se smatraju krinim za organizaciju.
Objašnjenje: višestruko korišene lozinke su tradicionalno jedina tehnika na raspolaganju
za kontrolu pristupa objekma IKTS. Tehnološke promene uinile su lozinke za višekratnu
upotrebu zastarelim u brojnim primenama. Za kontrolu pristupa i autenkaciju uvodi se
lozinka za jednokratnu upotrebu, koju omoguava tehnologija smart karca.
Primer: primena smart karce za ulazak u zgradu, radnu prostoriju i pristup raunaru.

32  O  Š FOJ
2.4. STANDARDI ZAŠTITE

2.4.1. Generika definicija standarda zaštite

Prva faza razvoja standarda zašte je razvoj RC (Request For Comment) specikacija
[78, 79]. Kada RC specikacija postane razumljiva, stabilna i tehniki kompetentna,
može posta standard zašte, kroz prelazne forme nacrta i de facto standarda. Telo za
standardizaciju IET (Internet Engineering Task Force) objavljuje RC po odobrenju IESG
(Internet Engineering Steering Group) [39].
Standard zašte je usvojen i objavljen dokument koji uspostavlja specikaciju i pro-
cedure, dizajnirane da obezbede da dokumenta, materijali, proizvodi, metodi ili se-
rvisi zašte, odgovaraju nameni i konzistentno izvršavaju predvi
ene funkcije. U pra-
ksi, standard zašte sadrži itav set aranžmana za pokrivanje što veeg broja pinih
bezbednosnih zahteva za održavanje rizika na prihvatljivom nivou. Standardi zašte
obezbe
uju preporuke za razvoj, implementaciju i održavanje sistema zašte i glavni je
alat za poboljšanje kvaliteta kontrola zašte, integrisanjem delova standarda u poslovne
procese, procenu kvaliteta i izbor kontrola zašte, poboljšanje programa obrazovanja,
obuke i razvoja sves o potrebi zašte itd. Bitni atribu kvaliteta svakog standarda su, da
je: dokumentovan, raspoloživ, sveobuhvatan, izdat od strane nacionalnog tela za stan-
dardizaciju, adekvatan nameni, rentabilan, dobrovoljno prihvaen, usaglašen sa zako-
nima i da obezbeuje indikatore progresa [64].
Standardi zašte uvode promene u upravljaki okvir sistema zašte. Primarni cilj stan-
darda zašte nije sama standardizacija sistema zašte, što bi se moglo lako zloupotrebi.
Potpuno standardizovana zašta sigurno bi izazvala znatno vei broj napada i pokušaja
proboja, a to bi moglo ugrozi i sam koncept zašte.

2.4.2. Opšti model standarda zaštite

pš, hijerarhijski model standarda zašte ukljuuje terminologiju, principe, meto-

dologiju, elemente stan-
darda, uputstvo i dodatke
za primenu, tehnike i alate
(sl. 2.1).
Terminologija ukljuuje
listu denicija i pojmova.
Principi obezbe
uju gener-
alno prihvatljiva, aksiomats-
ka pravila za izradu uput-
stava zašte. Metodologija
Sl. 2.1. pš model standarda zašte informacija [61]

BO  FOO   33

 (okvir) obezbe
uje pojednostavljen opis naina korišenja koncepta, metoda i tehnika i nji-
hovih me
usobnih odnosa. Elemen standarda obezbe
uju specine zahteve za deni-
sanu komponentu zašte. Uputstvo obezbe
uje detaljniji opis primene elemenata sta-
ndarda u specinim situacijama. Tehnike i ala podržavaju primenu standarda [61].

2.4.3. Tela za standardizaciju zaštite

Standardi postoje za komponente i sisteme zašte, organizacije i profesionalce koji

se bave zaštom, tako da organizacije, proizvodi i profesionalci zašte mogu bi ser-
kovani i akreditovani prema odre
enom standardu. Standarde donose brojna me
u-
narodna, akreditovana tela (tabela 2.2).
Tabela 2.2. Relevantna me
unarodna tela za standardizaciju u oblas zašte
Meunarodna standardizaciona tela u oblas zašte informacija
BSI Brish Standards Instute
BSI (German) Bundesamt fuer Sicherheit in der Informaonstechnik
ISO Internaonal Organizaon for Standardizaon
IEC Internaonal Electrotechnical Commission
NIST (USA) Naonal Instute for Standards and Technology

U oblas bezbednos informacija, IS/IEC su objavili najviše standarda od kojih je

najznaajnija tzv. serija IS/IEC 27000, koja dosta lii na seriju standarda IS 9000 za
kontrolu kvaliteta.
U oblas bezbednos informacija, IS/EC su objavili najviše standarda od kojih je
najznaajnija tzv. serija IS/IEC 27000, koja dosta lii na seriju standarda IS 9000 za
kontrolu kvaliteta (Prilog 1).
Standarde zašte informacija donosi Meunarodni tehniki komitet za standardiza-
ciju ISO/IEC JTC1/SC27, formiran 1990. (Sl. 2.2) [61].

Sl. 2.2. Organizaciona šema Tehnikog komiteta ISO/IEC JTC 1SC 27

34  O  Š FOJ
 bim poslova Komiteta su standardi za zaštu informacija i IKTS, ukljuujui generike
metode, tehnike i uputstva, koji obuhvataju sve aspekte zašte informacija i privatnos,
kao što su: metodologija za upravljanje bezbednosnim zahtevima; ISMS; kriptografski
i drugi mehanizmi zašte; dokumentacija i terminologija zašte; bezbednosni aspek
upravljanja identetom i zaštom privatnos; metodologija i kriterijumi za evaluaciju
zašte itd.
Komitet ima pet radnih grupa: WG1 – za upravljanje zaštom, WG2 – za kriptografske
algoritme i druge mehanizme zašte, WG3 – kriterijumi za procenu/evaluaciju zašte,
WG4 – servisi i kontrole zašte i WG5 – tehnologije za zaštu privatnos i upravljanje
identetom [12, 22, 24, 25, 26].

2.4. 4. Klasifikacija standarda zaštite

Uobiajena klasikacija standarda zašte je na eksterne i interne.

Eksterni (industrijski) standardi, tzv. standardi najbolje prakse zašte su šire pri-
hvaeni i namenjeni (ali ne iskljuivo) za upravljanje sistemom zašte, analizu rizika, obu-
ku, evaluaciju i serkaciju i akreditaciju sistema i proizvoda zašte. Prednos u odnosu
na interne standarde su u tome što obezbe
uju bolje tesranje proizvoda zašte, lakše
otkrivanje i brže ksiranje ranjivos i bržu razmenu iskustva iz prakse zašte. Nedostaci
su što ih periodino treba usaglašava sa kriterijumima za razvoj sistema zašte (Sl. 2.3.)
[74].

Sl. 2.3 Klasikacija standarda zašte

BO  FOO   35

 Eksterni standardi su naješe korišeni u praksi zašte i obuhvataju set širom sveta,
empirijski potvr
enih principa zašte [43, 48, 49, 50, 64]. Denicija najbolje prakse zašte
informacija je kompleksna, raznolika i obuhvata više izvora. Na meta nivou deniše se
kao: „Dokumentovane, pristupane, ekasne, odgovarajue i široko prihvaene strate-
gije, planovi, takke, procesi, metodologije, akvnos i pristupi, razvijeni od strane
kompetentnih enteta i izvršeni sa adekvatno obuenim personalom, koji su usklaeni
sa postojeim zakonima i regulavama, vremenom se potvrdili kroz istraživanje, evalu-
aciju i praksu kao efekvni u obezbeivanju zašte na prihvatljivom nivou rizika i koji
se neprekidno revidiraju i poboljšavaju u skladu sa promenama okruženja, tehnologija,
pretnji, organizacije i sl.” [61]. vaj pristup („odozgo nadole”) pomaže u razumevanju
osnovnih i kljunih atributa generike, najbolje prakse i elemenata, važnih za zaštu
informacija [21, 74].
Glavni ciljevi ovih standarda su da promovišu najbolju praksu zašte, poboljšaju nivo
bezbednos, smanje rizik na prihvatljiv nivo i pomognu dalji razvoj standarda. Za us-
postavljanje upravljivog poslovnog okruženja, gde se rizik mora drža pod kontrolom,
potrebno je, na bazi procene rizika, redenisa kontrole najbolje prakse zašte i izabra
one koje daju najbolje rezultate, implemenra standard u sve faze životnog ciklusa i
upravlja promenama – održava efekvan i ekasan skup kontrola zašte na bazi regu-
larne procene rizika. Implementacija standarda najbolje prakse zašte pomaže orga-
nizaciji: da se ukljui u meunarodno prihvaenu praksu zašte, upravlja rizikom, izgra-
di poverenje drugih enteta, smanji štetne posledice glavnih incidenata, uspešno bori
prov kompjuterskog kriminala, usklauje praksu sa pravnim i normavnim zahtevima,
održava konnuitet poslovanja i dr. Najbolja praksa zašte pino se implemenra u
program IKTS zašte uz podršku i akvnu saradnju menadžmenta, administratora siste-
ma, administratora i tehnikog revizora zašte [21, 43].
Glavni nedostatak je ne postojanje jedinstvenog modela najbolje prakse zašte. Ra-
zlozi su brojni faktori, kao što su razlii ucaji nacionalnih zakona i pravnih okvira u
drugim zemljama, razliih i brojnih denicija najbolje prakse, veliki broj serkacionih
tela i dr. Do sada najpotpuniji model najbolje prakse zašte nalazi se u priruniku „Hie-
rarchy of Security” [64].
Interni standardi ukljuuju specikacione i proceduralne standarde. Specikacioni
standardi denišu osnovnu zaštu za datu konguraciju IKTS, na bazi teorije zašte i
izbora kontrola osnovne zašte (security baseline) iz kataloga kontrola za najbolju
praksu zašte. Za izradu ovakvog standarda za vei, visoko distribuirani IKTS u Internet
okruženju, potrebno je oko šest meseci rada. Kontrole osnovne zašte moraju se u fazi
razvoja i implementacije dopuni na bazi analize i procene rizika sa kontrolama zašte,
specinim za sistem i okruženje. Proceduralni interni standardi (upravljake i organiza-
ciono-operavne kontrole) su korisni mehanizmi za opisivanje procedura procesa za ad-
ministraciju i organizaciju prakse zašte i ukljuuju samo važne korake bez tehnikih de-
talja. Uglavnom su generiki i nisu specini za plaormu raunarskog sistema. Tehniki
detalji se opisuju u tehnikoj dokumentaciji za ure
aje/sisteme zašte.

36  O  Š FOJ
 2.4.5. Prednosti i nedostaci standarda zaštite

snovne prednos standardizacije zašte IKTS su [1,6,12, 27, 43]:

Š smanjenje kompleksnos upravljanja sistemom zašte,
Š vea mogunost izbora i izrada standardne dokumentacije,
Š obezbe
enje interoperabilnos razliih sistema zašte,
Š formiranje baze znanja iz oblas zašte,
Š nezamenljivi alat u procesima serkacije i akreditacije sistema zašte,
Š obezbe
uje osetljive metode i deniše najbolju praksu zašte.
snovni nedostatak standardizacije zašte je što ne postoji integralni standard za
upravljanje zaštom, pa opšte prihvaenog standarda za upravljanje sistemom zašte
(ISMS standard IS/IEC 27001), koji bi pored odgovora „ŠTA“ dao instrukcije i „KAKO“
to treba uradi u zaš (pa IS/IEC 21827 ili SSE CMM – System Security Engeneering
Capability Maturity Model, rev. 2008) [49]. Me
um, zbog prirode koncepta zašte,
verovatno je dobro da se takvi standardi nikada ne pojave.
Implementacija standarda i normavno uskla
ivanje, sami po sebi nisu dovoljni.
Ako su konzistentno primenjeni, standardi obezbe
uju opmalne uslove za razvoj pro-
grama i projektovanje sistema zašte, a normavno uskla
ivanje obezbe
uje zaštu
specinih i osetljivih informacija. U programu zašte preporuuje se integracija in-
ternih i eksternih standarda najbolje prakse zašte i usaglašavanje sa normavima, da
bi se izgradio sveobuhvatni okvir za merenje i evaluaciju procesa zašte u organizaciji.
Lista relevantnih standarda zašte data je u Prilogu 2.

2.5. NORMATIVNI OKVIR ZAŠTITE

Normavni okvir obezbe

uje znaajne funkcije osnovnog sloja zašte, kao što su:
ise znaaj zašte informacija na državnom nivou, koncentriše resurse na strateškim
pravcima istraživanja i razvoja, zahteva obuku i obrazovanje, sankcioniše zloupotrebe
zašte, obavezuje na serkaciju i akreditaciju i dr. U normavnom okviru posebno
mesto imaju podzakonski pravni ak (npr. Pravilnici o uspostavljanju PKI (Public Key In-
frastructure), CA i digitalnog potpisa itd.) i standardi zašte [37, 58, 77].
Na nivou svake države uglavnom postoji Zakon o zaš informacija, koji obavezuje
pojedince i poslovne sisteme da šte svoje informacije u e-okruženju, propisuju obave-
zan obim zašte, od ega i kako š privatnost korisnika i kakve su sankcije za povrede
sistema zašte [75, 76]. Pored zakona o zaš informacija, na nivou države potrebni su
i donose se brojni zakoni koji regulišu kompjuterski kriminal (Zakon o kompjuterskom
kriminalu, Zakon o digitalnom dokazu, Zakon o sudskom veštaenju u oblas IKT, Zakon
o formiranju CIRT i CERT tela i dr.) [13, 32].

BO  FOO   37

 Globalni karakter kompjuterskog kriminala zahteva da se u razvoju programa zašte
razmatraju usklaenost sa meunarodnim zakonima, regulavama i standardima, raz-
like pravosudnih sistema, ugovorne i obaveze o uvanju poslovnih tajni, zašta privat-
nos i linih podataka.
U razvoj programa zašte treba ukljui nacionalni zakonski okvir, koji reguliše p
podataka kojima se pristupa, naine korišenja, skladištenja ili procesiranja u IKTS orga-
nizacije i idenkova sve primenljive normavne zahteve. Globalizacija IKT i transna-
cionalna priroda kompjuterskog kriminala, zahtevaju usklaenost zakona, regulava i
standarda zašte na me
unarodnom nivou. Razlike u pravosudnim sistemima uu na
istragu transnacionalnog kompjuterskog kriminala. Tako
e, legalni zahtevi državnih or-
gana za zadržavanje podataka, kao i za zaštu privatnos u periodu njihovog zadržavanja,
variraju od države do države. EU je usvojila Direkvu o privatnos i elektronskim komu-
nikacijama (25.07.2002.), zahtevajui od provajdera Internet servisa da u odre
enom
periodu zadržavaju podatke na svim e-komunikacijama. Autorska prava moraju bi
zašena na nain koji zadovoljava legalne zahteve. Poverljive i informacije o intelektu-
alnoj svojini, program zašte mora š na nain koji zadovoljava minimalne zahteve
zakona o zaš poverljivih informacija, da bi se moglo obezbedi zakonsko gonjenje
poinioca u pravosudnom sistemu gde je krivino delo izvršeno.
U mnogim zemljama Zakon o borbi prov kompjuterskog kriminala je neadekvatan
i ne pokriva na is nain transnacionalni kriminal, koji se mora istraživa, dokaziva i
sankcionisa usaglašenim i standardizovanim procedurama i alama u svim ukljuenim
pravosudnim sistemima [1].
Ugovori i ugovori o neotkrivanju poslovnih tajni – NDA (Non Disclose Agreement)
moraju na is nain trera vlaste i IKTS objekte druge ugovorne strane, što esto
nije sluaj. rganizacije moraju ima eksplicitnu poliku i procedure zašte koje zado-
voljavaju zahteve zakona o kompjuterskom kriminalu i neotkrivanju poslovnih tajni u
konkretnom pravosudnom sistemu.
Zašta privatnos i linih podataka u brojnim pravosudnim sistemima, nije komple-
rana i usaglašena sa zakonima EU, uprkos velikom prisku javnos. Preporuke da se
privatnost i lini podaci šte opšm i tehnikim merama zašte, ostavljaju prostor za
proizvoljnost i uvek su jeinije rešenje za organizaciju, nego obavezna zašta propisana
zakonom.

2.6. DOKUMENTACIJA ZAŠTITE

U M metodološka osnova programa zašte je dokumentacija zašte, koja se može

klasikova ma internu i eksternu. snovni zahtevi za dobru dokumentaciju zašte
su da bude laka za upotrebu/održavanje, da sadrži tane i ažurne informacije, da je
odgovarajua za ciljne korisnike i da sadrži samo relevantne i bitne informacije.

38  O  Š FOJ
 Bezbednost i zašta informacija nisu staki elemen. d krinog znaaja je da
se revizija dokumenata zašte vrši najmanje jedanput godišnje, a za operavnu zonu,
koja zahteva vei stepen zašte, i eše. Revizija ukljuuje dokumenta zašte, korekciju
otkrivenih ranjivos, usaglašavanje sa promenama standarda, normava, tehnologija i
okruženja, a esto i ažuriranje polike i procedura zašte.
Glavne kategorije dokumentacije zašte prikazane su na slici 2.4. [74]

Sl. 2.4. Klasikacija dokumentacije zašte

Primeri dokumentacije zašte prikazani su u tabeli 2.3.

Tabela 2.3. Primeri dokumentacije zašte
Interna dokumentacija
Upravljaka dokumentacija ugovori, planovi, izveštaji, NDA itd.
Interne procedure za izveštavanje, reviziju izmena, administraciju itd.
Projektna dokumentacija za implementaciju skenera zašte itd.
Tehnika dokumentacija ure
aja zašte, tehniki izveštaji, testovi i sl.
Ostala dokumenta materijal za obuku, dokumenta sa konferencija itd.
Eksternu dokumentaciju
Program zašte programsku poliku na nivou organizacije
ISMS polika za upravljanje sistemom zašte informacija
Industrijski standardi za upravljanje, obuku, nadzor i reviziju itd.
Uputstva za zaštu za upravljanje VD, administraciju zašte itd.
Radna dokumenta radne liste, uzorci, katalozi kontrola zašte i dr.

BO  FOO   39

 Uputstva zašte ne uvode promene u upravljaki okvir, za razliku od standarda zašte.
ine ih upravljaka i tehnika uputstva, koja daju detaljnije informacije o specinim pi-
tanjima zašte. Radna dokumenta su namenjena za poveavanje razumevanja prakse
zašte (grake prezentacije i ek liste, tehniki bilteni itd.).

2.7. REZIME

Konzistentni principi zašte informacija su osnovni, gradivni elemen na kojima

se zasnivaju procesi zašte. Opšte prihvaeni principi zašte (GAISP) usmeravaju me-
nadžment na izvršnom nivou i pomažu organizaciji da deniše efekvnu strategiju
zašte. Namenjeni za upravljanje sistemom zašte, fundamentalni su i retko se menjaju.
GAISP principi obuhvataju tri kategorije - opšte, funkcionalne i detaljne principe. Opš
GAISP principi se odnose na upravljanje i sadrže devet principa. Funkcionalni su gradivni
blokovi opšh, a odnose se na operavno upravljanje i detaljnije denišu takku izgrad-
nje efekvne arhitekture sistema zašte. Detaljni GAISP principi zašte koriste funkcio-
nalne kao okvir, namenjeni su za profesionalce, a obezbe
uju specino, sveobuhvatno
uputstvo za dnevne akvnos u procesu upravljanja rizikom i sistemom zašte.
Standardi zašte obezbe
uju pravila za upravljanje sistemom zašte, a mogu se izvo-
di iz normava, industrijske prakse ili iskustava. Primarni cilj standarda nije sama stan-
dardizacija, nego smanjenje kompleksnos sistema upravljanja zaštom, mogunost
izbora standardne dokumentacije i obezbeenje interoperabilnos.
Eksterni industrijski standardi su brojni, na primer za upravljanje sistemom zašte,
analizu rizika, obuku itd. Interni standardi, specini za organizaciju, predstavljaju jezgro
za formiranje okvira za upravljanje, dodaju vrednost poslovanju i pomažu interpreta-
ciju polike zašte. Dele se na specikacione i proceduralne. Standardi najbolje prakse
zašte obezbe
uju kontrole za osnovnu zaštu. Za specinu organizaciju i okruženje,
ove kontrole je potrebno ažurira na bazi procene rizika.
Normavni okvir obezbe
uje pravni okvir i obavezu organizovanja i uspostavljanja
sistema zašte informacija i sankcionisanja prekršioca; ise znaaj problemake zašte
na najvišem državnom nivou; koncentriše resurse na najznaajnijim, strateškim pravci-
ma istraživanja; koordinira obuku i obrazovanje; obavezuje serkaciju i akreditaciju
sistema zašte i dr.
Metodološku osnovu programa zašte ine interna i eksterna dokumentacija. Inte-
rna dokumentacija, u odnosu na sistem zašte, obuhvata upravljaku dokumentaciju,
procedure, projektnu i tehniku dokumentaciju i ostala dokumenta. Eksterna dokume-
ntacija obuhvata poliku zašte, industrijske standarde, uputstva za zaštu i druga
radna dokumenta. Uputstva za zaštu su precizne instrukcije za upravljanje sistemom
zašte, koje ne obavezuju korisnike da ih striktno sprovode za razliku od zakona i standa-
rda zašte.

40 
O  Š FOJ
2.8. KLJUNI TERMINI
Detaljni GAISP principi zašte: gradivni blokovi
funkcionalnih principa, obezbe
uju specina, u oblas zašte obezbe
uju osnovni okvir za
sveobuhvatna uputstva za dnevne akvnos u
procesima upravljanja zaštom.
enje.
Eksterni standardi zašte: nastaju izvan or-
ganizacije koja ih koris, šire su prihvaeni za
upravljanje sistemom zašte i druge procese
zašte.
Funkcionalni GAISP principi zašte: detaljnije
denišu takku izgradnje efekvne arhitek-
ture sistema zašte i ine gradivne blokove
opšh principa.
GAISP principi zašte: sveobuhvatna hijera-
rhija instrukcija za obezbe
enje opšte pri- opisivanje procedura za administratore ili ko-
hvaenog, konzistentnog okvira za zaštu info-
rmacija, koji mogu ima i izuzetke.
Interni standardi zašte: specini su za orga-
nizaciju i dele se na specikacione i procedur-
alne; jezgro su za upravljanje sistemom zašte
i dodaju vrednost IKTS.
uju pravila uprav-
2.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Skup sistemskih principa zašte predsta-
vlja obavezan okvir u koga se ugra
uju sledee parove funkcija u IKTS:
specini GAISP principi zašte, a obuh-
vata:
a. nikad sam, rotacija radnih mesta, razd-
vajanje dužnos, minimum privilegija
b. nikad sam, rotacija radnih mesta, razd-
vajanje dužnos, minimum privilegija,
zna samo što je potrebno, principe
upravljanja IKT sistemom
c. uvek sam, rotacija radnih mesta,
razdvajanje dužnos, zna samo što je
potrebno, minimum privilegija, principe
upravljanja IKT sistemom
d. što duže na jednom radnom mestu, ob-
jedini što više dužnos radi smanjenja
kadrova, upravljanje zaštom razdvoji
od upravljanja IKT sistemom
 FOO

 41
Normavni okvir: zakoni i podzakonska akta
širu implementaciju programa zašte IKTS i
mehanizme sankcionisanja za nesprovo
Opš GAISP principi: namenjeni za upravlja-
nje sistemom zašte, fundamentalni su, retko
se menjaju, a obuhvataju 9 principa za zaštu
informacija.
Princip: fundamentalna isna, ili zakonitost
koja se uzima bez dokazivanja kao osnova za
izvršavanje racionalne akvnos u procesu re-
alizacije nekog koncepta.
Proceduralni interni standardi: mehanizmi za
risnike zašte; ukljuuju samo najvažnije ko-
rake, bez tehnikih detalja i generiki su.
Specikacioni interni standardi: denišu op-
malan sistem osnovne zašte za datu kongu-
raciju IKTS.
Standardi zašte: obezbe
ljanja sistemom zašte, a mogu se izvodi iz
normava, industrijske prakse i iskustava.
2. Isto lice ne može istovremeno obavlja
a. operavni rad na raunaru – programi-
ranje
b. unos i priprema podataka za obradu –
uvanje elektronskih medija;
c. obrada podataka – kontrola kvaliteta
IKTS
d. operavni rad na raunaru – obrada
podataka
e. prijem osetljivih informacija – predaja
osetljivih informacija
f. programiranje aplikacija – kontrola
ovlašenja za pristup
g. programiranje aplikacija – adminis-
tracija baza podataka
h. projektovanje, implementacije/modi-
kacija sistema zašte – programiranje
BO
 3. Princip minimuma privilegija znai:
a. dava minimum pristupa objekma
IKTS
b. dava što je mogue manje privilegov-
anih prava pristupa objekma IKTS
c. dava pristup što manjem broju koris-
nika objekma IKTS
4. Sistemski princip nikad sam:
a. spreava monopolski položaj
b. spreava samokontrolu u IKTS i sistemu
zašte
c. obezbe
uje samokontrolu u IKTS i c. specijalisma zašte
sistemu zašte
d. zahteva zapošljavanje najmanje dva lica
na bezbednosno relevantno mesto
e. znai da ni jedan servis zašte ne treba
da kontroliše samo jedan administrator
zašte
enje interoperabilnos sistema
b. kontrole zašte treba projektova,
implemenra i primenjiva za zaštu
informacija proporcionalno zahtevima
korisnika
c. sistem zašte treba projektova,
implemenra i primenjiva za zaštu
informacija proporcionalno zahtevu
vlasnika sistema
8 Detaljni principi zašte namenjeni su:
a. vlasnicima sistema
b. izvršnim menadžerima
9. Primarni cilj standarda zašte je:
a. sama standardizacija zašte
b. smanjenje kompleksnos zašte
c. mogunost izbora i izrade standardne
dokumentacije
d. obezbe
5. pšte prihvaene principe zašte (GAISP) zašte
mogu da koriste: e. formiranje baze znanja iz oblas zašte
a. specijalis zašte za razvoj sistema 10. Glavni ciljevi standarda najbolje prakse zaš-
zašte te su:
b. proizvo
ai u proizvodnji komponen i a. promovisanje najbolje prakse zašte
ure
aja zašte b. smanjenje nivoa bezbednos
c. menadžeri za razvoj i implementaciju c. smanjenje rizika na prihvatljiv nivo
poslovnih procesa d. omoguavanje daljeg razvoja meha-
d. proizvo
ai proizvoda zašte u procesu nizam zašte
prodaje komponen/ure
aja zašte 11. Standard zašte:
e. vlasnici informacija i menadžeri za a. je usvojen i objavljen dokument
razvoj programa zašte
b. uspostavlja specikaciju i procedure
6. Navedite koji principi spadaju u opšte
c. obezbe
uje da dokumenta, materijali,
GAISP principe zašte:
proizvodi, metodi ili servisi zašte,
a. princip sves o potrebi zašte i odgovo- odgovaraju nameni i konzistentno
rnos izvršavaju saopštenja polike zašte
b. princip stalnog preispivanja i ekog d. sadrži skup rešenja za pokrivanje
ponašanja specinih bezbednosnih zahteva za
c. princip povremenog preispivanja i održavanje rizika na prihvatljivom nivou
procene e. obezbe
uje instrukcije za razvoj, imple-
d. princip proporcionalnos i dekom- mentaciju i održavanje IKTS
pozicije f. uvodi promene u upravljaki okvir
e. princip muldisciplinarnos i dezinte- sistema zašte
gracije
uje:
7. Princip proporcionalnos znai da:
a. kontrole zašte treba projektova,
implemenra i primenjiva za zaštu
informacija proporcionalno proceni
rizika
12. Standard IS/IEC 27001 obezbe
a. uputstvo za upravljanje i izbor kontrola
zašte
b. standard za upravljanje sistemom
zašte informacija

42 
O  Š FOJ
 c. upravljake, operavne i tehnike kon-
trola zašte
d. tehniki standard za specine
tehnologije i metriku za evaluaciju
zašte
13. Generiki, hijerarhijski model standarda
zašte ukljuuje:
a. principe, metodologiju, elemente stan-
darda, uputstvo, dodatke za primenu,
tehnike i alate
b. terminologiju, elemente standarda,
uputstvo, dodatke za primenu, tehnike i
alate
c. terminologiju, principe, metodologiju,
elemente standarda, uputstvo, dodatke
za primenu, tehnike i alate
d. terminologiju, principe, metodologiju,
elemente standarda, tehnike i alate
14. Standarde zašte informacija donosi
tehniki komitet:
a. BSI
17. Interna dokumentacija zašte ukljuuje:
a. upravljaku dokumentaciju i interne
procedure
b. program zašte i ostalu dokumentaciju
(materijal za obuku, instrukcije)
c. poliku zašte i industrijske standarde
d. projektnu dokumentaciju i tehniku
dokumentaciju
e. uputstva za zaštu i radna dokumenta
(kontrolne liste, uzorci, katalozi, ...)
18. Eksterna dokumenta zašte ukljuuju:
a. upravljaku dokumentaciju i interne
procedure
b. program zašte i ostalu dokumentaciju
(materijal za obuku, instrukcije)
c. ISMS poliku zašte i industrijske stan-
darde
d. projektnu dokumentaciju i tehniku
dokumentaciju
e. uputstva za zaštu i radna dokumenta
(kontrolne liste, uzorci, katalozi...)
b. BSI (GERMAN) 19. snovne funkcije normava zašte infor-
c. IS/IEC TC1/SC27 macija su:
d. NIST (USA) a. ise znaaj zašte informacija na
e. IS nivou organizacije
15. Standardi zašte se klasikuju na: b. koncentriše resurse na takkom nivou
a. eksterne i interne istraživanja i razvoja
b. industrijske i organizacijske c. zahteva obuku i obrazovanje,
c. specikacione i proceduralne sankcioniše zloupotrebe
d. tehnike i proceduralne d. obavezuje na serkaciju i akreditaciju
16. snovne karakteriske dobre dokument-
acije zašte su:
a. laka za upotrebu/održavanje i sadrži
tane i ažurne informacije
b. što kraa i sa glavnim podacima,
odgovarajua za sve korisnike
c. sadrži opšte podatke iz vremena izrade
dokumentacije
d. odgovarajua za sve grupe korisnika,
uje
sadrži samo relevantne informacije
e. odgovarajua za ciljne korisnike i sadrži
samo relevantne i bitne informacije
uje indikatore progresa
20. Glavni atribu kvaliteta standarda zašte
su:
a. dokumentovan, raspoloživ i sveobuh-
vatan
b. izdat od strane nacionalnog tela za
standardizaciju
c. adekvatan nameni, rentabilan, obavez-
no prihvaen
d. usaglašen sa zakonima i da obezbe
indikatore progresa
e. usaglašen sa polikom zašte i da obez-
be

BO  FOO   43

 3. METODOLOGIJE, MODELI I OKVIRI
SISTEMA ZAŠTITE

3.1. UVOD

Metodologije i okviri zašte IKTS uspostavljaju se u kontekstu organizacije na osnovu

internih ili šire prihvaenih industrijskih standarda. Metodologije i okviri se grupišu za-
jedno, naješe kao upravljake kontrole i dodaju strukturu procesima zašte.
Za razvoj i implementaciju sistema zašte kljuni koncep su metodologija, tehno-
logija, praksa i odgovornos u zaš. Klasina metodologija za razvoj životnog ciklusa
IKTS – SDLC (System Development Life Cycle) preuzeta je kao formalna metodologija i za
razvoj sistema zašte [59]. Me
um, ova ni bilo koja standardna metodologija, nisu po-
godne za veinu razvojnih projekata savremenih IKTS (npr. za e-poslovanje i podsisteme
zašte), koji se razlikuju od klasinih po distribuciji servisa, brzini promena okruženja
i tehnologija, pa zahtevaju nove pristupe procesima projektovanja i razvoja. U praksi
zašte malo je verovatno da e se primenjena metodologija podudari sa bilo kojom
poznatom. bino projektant izabere metodologiju koja najviše odgovara, a zam kreira
sopstvenu, kombinujui poznate metodologije.
Metodologije za razvoj tradicionalnih IKTS (SDLC, vodopada, brzog odziva itd.), razvi-
jane su za razliita okruženja i ne mogu se lako prene u web okruženje sa enormnim
porastom rizika. Za zaštu web aplikacija od presudnog znaaja je pouzdano upravljanje
kvalitetom sistema zašte web aplikacija gde je primenljiva, na primer, metodologija
vektora zašte, koja kombinuje standarde ISO/IEC 15408, ISO/IEC 27001 i ISO/IEC 21827
[45, 50, 49].

3.2. METODOLOŠKI OKVIRI ZA RAZVOJ SISTEMA ZAŠTITE

Dugoroni okvir za razvoj sistema zašte obezbe

uje strategija zašte. Koncept
strategije zašte ukljuuje presek stanja sistema zašte, viziju željenog bezbednosnog

44  O  Š FOJ
stanja, inicijave za doszanje tog stanja, sistem indikatora za praenje progresa i akci-
oni plan za izvršavanje strateškog cilja (Sl. 3.1).

Sl. 3.1. Strategija bezbednos IKTS u funkciji sistema zašte

Razvoj i implementacija sistema zašte obuhvata eri kljuna koncepta: meto-

dologiju, tehnologiju, operavnu praksu i odgovornos (Tabela 3.1).
Tabela 3.1. Kljuni koncep za razvoj sistema zašte

Koncep Primeri realizacije

Principi: GAISP (sveobuhvatnost, integralnost, modularnost ...).

Modeli: IKTS, procesa, arhitekture sistema zašte itd.
Metodologija
Metodi: kvantavni, kvalitavni; primena standarda najbolje prakse.
Razvoj procesa: projektno–procesni i SE pristup; plan zašte …
Ala i tehnike: hardversko–soverski; manuelne, polu-automatske
Tehnologija tehnike.
Tehnike kontrole: hardversko/soverski mehanizmi i protokoli.
Praksa zašte Operavne kontrole: akvnos proceduralne zašte.
dgovornost Upravljake kontrole: pripisivanje odgovornos za zaštu.

Metodologije i okviri u oblas zašte razvijaju se na bazi internih i/ili opšte

prihvaenih industrijskih standarda. ba konteksta su jednako znaajna. Primeri meto-
dologija i okvira zašte su brojni [44, 49, 63, 74].
Kada neka organizacija primeni metodološki okvir na odre
eni projekat zašte,
razmatrajui sve organizacione, projektne i mske varijable, malo je verovatno da e
se okvir potpuno podudari sa bilo kojom poznatom metodologijom za razvoj IKTS.
Savremeni IKTS za e-poslovanje, web servise u distribuiranom Internet raunarstvu –
CC (Cloud Compung) i sistemi njihove zašte, zahtevaju veu pažnju za razvoj interfe-
jsa ovek–mašina za automazaciju upravljanja, veu potrebu za mskim radom i nove
pristupe procesima projektovanja i razvoja.

BO  FOO   45

 Svaka metodologija u potpunos je odre
ena denisanjem: principa, koncepata,
metoda i toka razvoja procesa zašte. Principi su aksiomatske, fundamentalne isne, ili
relavno nepromenljive zakonitos koje se uzimaju kao osnova za izvršavanje raciona-
lne akvnos u procesu realizacije nekog koncepta. U oblas zašte usvojeni su GAISP
principi. Koncept zašte, naješe model, približna je aproksimacija realnog sistema
zašte, kojim se deniše razumevanje osnovnih funkcionalnos ili strukturnih elemena-
ta organizacije zašte. U praksi zašte, naješe upotrebljavani modeli su funkcionalni,
strukturni i objektno–orijensani, a koncep – reakvnog i proakvnog sistema zašte.
Detaljan pregled primenljivih modela u oblas zašte, može se nai u literaturi [6, 10,
25, 34].
U razvoju sistema zašte generalno se koriste tri mogue metodologije, koje kao
upravljaki okvir koriste [74]: (1) poliku zašte, (2) procenu rizika, (3) standarde na-
jbolje prakse zašte i njihove kombinacije. Primenjene pojedinano, ove metodologije
obezbe
uju koncept klasinog, reakvnog sistema zašte, ili zašte od poznah na-
pada. Kombinovane, namenjene za najviši nivo (idealne) zašte i univerzalne pove
organizacija, poslovnog okruženja i prola rizika, obezbe
uju zaštu od poznah i nep-
oznah pretnji (tzv. proakvnu zaštu). Metodologija na bazi standarda najbolje prakse
zašte ne uzima u obzir realno stanje konkretne organizacije, pa za jednu organizaciju
može bi idealna, a za drugu redundantna ili ne-efekvna. va metodologija daje dobre
rezultate u kombinaciji sa ažurnom polikom zašte i regularnom procenom rizika, koja
obezbe
uje neophodne konkretne informacije za opmalnu zaštu.
Tehnologije zašte (tehnike i ala) su hardversko soverski mehanizmi i protokoli
implemenrani u sistem zašte. Pod alama zašte se u širem smislu podrazumevaju
proceduralne (upravljake i operavne) i tehnike kontrole (hardversko-soverski me-
hanizmi i protokoli) zašte. Ala su sredstva za realizaciju koncepata zašte, a metodi
primene alata ukljuuju tehnike zašte, koje su dokumentovane obino u tehnikoj do-
kumentaciji ure
aja za zaštu.
Procesni razvoj sistema zašte zahteva poznavanje, planiranje, formalni opis,
denisanje, kontrolu, evaluaciju i poboljšavanje procesa zašte. U metodologiji sistem-
skog inženjerstva (SE) proces je skup ljudi, sredstava i povezanih akvnos, usmerenih
za poszanje nekog jedinstvenog cilja; proces ima svoj poetak i kraj, a u kontekstu
sistema zašte može se ciklino neprekidno ponavlja (npr. nadzor i revizija, obuka i
edukacija). Redosled izvršavanja akvnos u procesu zašte denišu procedure zašte,
koje dokumentuju procese zašte. Proces zašte je i transformator ulaznih veliina u
sistem zašte u, oekivano, vee izlazne veliine i integrator kljunih atributa posla:
ljudi, tehnologija i metoda za izvršavanje zadataka [86].
Projekat zašte ukljuuje proces/skup procesa usmerenih na izvršavanje zajednikih
zadataka i poszanje jedinstvenog bezbednosnog cilja, ograniene resurse za realizaciju
(m, vreme, sredstva) i njihove me
usobne veze. Zbog kompleksnos savremenih IKTS,
strateške inicijave zašte retko se implemenraju kroz jedan projekat. bino se razvoj
sistema zašte razbija na manje projekte, koji se mogu izvrši za tri do šest meseci, sa

46  O  Š FOJ
relavno manjim budžetom i koji se implemenraju prema prioritema utvr
enim na
bazi bezbednosnih zahteva i procene rizika [74].

3.3. MODELOVANJE SISTEMA ZAŠTITE

3.3.1. Strukturni modeli distribuiranog IKT sistema

Model je apstrakcija realnog sistema, a koris se za pojednostavljenu prezentaciju

problema kojeg treba reši. Postoje eri generika pa modela: ziki (npr. automo-
bila), naravni (npr. pisani i tekstualni), graki (npr. arhitektura sistema) i matemaki
(formalni za krine i skupe procese). U modelovanju IKTS i sistema zašte koriste se
naravni (naješe funkcionalni), graki i matemaki modeli. Namena svakog mod-
elovanja je da smanji kompleksnost sistema. U modelovanju sistema zašte preuze su i
koriste se svi klasini modeli za modelovanje IKTS: linearni (životnog ciklusa, vodopada),
iteravni, sa brzim odzivom itd. Zbog kompleksnos IKTS i sistema zašte, u projekto-
vanju i razvoju sistema zašte najbolje rezultate pokazuju strukturni i objektno orijen-
sani modeli (M).
Strukturni model zašenog (bezbednog) IKTS sadrži tri glavne komponente: (1) skup
pasivnih i akvnih objekata, kojima se pristupa na kontrolisan nain, (2) skup akvnih
subjekata, koji koriste i pristupaju objekma i (3) skup pravila na osnovu kojih subjek
koriste i pristupaju objekma. Strukturni modeli koriste princip dekompozicije objekata
IKTS na skupove, prema denisanim kriterijumima (jedinstveni bezbednosni ciljevi, je-
dinstvene funkcije itd.), a odbacuju nebitne komponente i tako smanjuju kompleksnost
sistema. U sledeim primerima da su neki povi primene strukturnih modela [81].
Primer 1: Strukturni model visoko distribuiranih zašenih IKTS SI modela, obuhvata
sledee bezbednosno relevantne grupe dekomponovanih objekata, koji se, sa svoje strane,
mogu po potrebi dalje dekomponova na: lokalnu mrežu, kanale i sredstva veze, komuta-
cione ureaje, centar za obradu informacija, udaljene pristupe, legalne i nelegalne koris-
nike sistema, nosioce informacija (magnetne, opke i dr.), izdvojene radne stanice i tehniku
bekapovanja [21].
Primer 2: U modelovanju mehanizma logike kontrole pristupa, u odre
enom vremenskom
trenutku svi povi korišenja i pristupa subjekata (S) objekma sistema (O) ine bezbedno
stanje sistema. Model deniše bezbedno stanje sistema matricom pristupa – (M) koju ine:
(redovi – subjek (S), kolone – objek (O) i elije matrice – atribu prava pristupa (A) za
korišenje O od strane S.

Dakle, elije matrice se mogu denisa sa:

M ( S , O) A,

što znai da subjekat S ima prava pristupa i korišenja pa A na objektu O.

BO  FOO   47

 Svakom O u sistemu pridružuje se referentni monitor, poseban kontrolni program
koji kontroliše pristup do tog O na sledei nain:
Š subjekat S zahteva pristup do objekta O na nain a,
Š operavni sistem kreira trojku (S,O,a) i dostavlja je programu referentnog moni-
tora za objekat O,
Š monitor upore
uje atribute pristupa A(S,O) iz matrice pristupa, primenjujui
zahtev a,
Š ako je a jedan od atributa, pristup je dozvoljen, ako ne – odbija se.

Primer 3: strukturno modelovanje arhitekture sistema zašte RM smanjuje kompleksnos

u eri koraka:
1. Korak: Analiza mrežnog plana i uklanjanje svake informacije, koja nije neophodna
za sistem osnovne zašte, vrši se kroz procedure za pripremu i reviziju plana topologije,
redukciju kompleksnos idenkovanjem grupa slinih objekata i skupljanje informacija o
IKTS. Uloga modelovanja sistema osnovne zašte IKTS u procesu razvoja sistema zašte
prikazana je na Sl. 3.2. [6].

Sl. 3.2. Izlaz modelovanja sistema osnovne zašte IKTS

2. Korak: Ažuriranje mrežnog plana ili delova plana, sa stvarnim stanjem topologije RM i
kombinovanje idennih komponen u jednu grupu, koja se u strukturnom modelu pred-
stavlja jednim objektom. Komponente RM mogu bi grupisane u istu grupu ako su sve istog
pa i imaju idenne ili skoro idenne osnovne konguracije, povezane u mreži na is
ili skorio is nain (npr. na is komutator), nalaze se u ism administravnim, infrastruk-
turnim i bezbednosnim uslovima, koriste iste aplikacije itd. Ako su ovi uslovi ispunjeni onda
uzorak jedne grupe može bi predstavnik bezbednosnog stanja grupe u celini. Najznaajniji
momenat u grupisanju objekata IKTS je grupisanje servera i klijentskih raunara. bino u
organizaciji postoji veliki broj raunara, koji se može smanji na upravljiv broj grupa, ako se
sledi navedena procedura. Kada se grupisanje svih komponen RM izvrši, svaka grupa je je-
dinstvena zona bezbednos, koja se u planu predstavlja sa po jednim objektom za zaštu.

48  O  Š FOJ
 3. Korak: Denisanje kategorija bezbednosnih ciljeva za svaku zonu na bazi zajednikih
pretnji. Gubici koji mogu nasta, zbog gubitka CIA informacija, pino se mogu grupisa u
sledee scenarije pretnji [6]: povreda zakona, regulava ili ugovora, gubljenje ili smanjenje
tanos informacija, zike povrede, gubljenje ili slabljenje radnih rezultata, negavni efek
na ugled organizacije i nansijske posledice. esto jedan sluaj može ukljui nekoliko kat-
egorija gubitaka. Na primer, pad aplikacije može sprei da se izvrši bitan poslovni zadatak,
izazva nansijski gubitak i gubitak ugleda. Da bi se povukle jasne granice izme
u katego-
rija bezbednosnih ciljeva nizak, srednji, visok (ili druge sline granulacije), treba denisa
gornje i donje granice za svaki individualni scenario pretnji.
4. Korak: Grupisanje ish ili slinih kategorija bezbednosnih zahteva u zajednike zone bez-
bednos sa ism bezbednosnim ciljem, radi smanjenja kompleksnos. Zam se jedinstveno
opisuje svaki p objekta u svakoj bezbednosnoj zoni i formira matrica koja sumira tokove
važnih podataka izme
u zona. Glavne prednos denisanja bezbednosnih zona su sman-
jenje kompleksnos IKTS za sve aspekte zašte, pojednostavljenje dijaloga sa upravom i
grupisanje sistema/objekata sa slinim bezbednosnim zahtevima (Prilog 3) [74].

U klasinom objektnom pristupu, strukturno modelovanje je zastarelo najmanje iz

dva razloga: (1) podele na akvne (subjekte) i pasivne (objekte) i (2) što se svaki pro-
gram (metod) realizuje od strane konkretnog korisnika. Realizacija objekta je složena,
jer objekat ispunjavanja volju korisnika i uvek se može smatra da korisnik direktno ili
indirektno na svoj rizik zahteva od nekog objekta odre
eni servis.
U tradicionalnom pristupu zaš važan zahtev je bezbednost ponovljenog korišenja
objekata (pasivnih nosilaca informacija, kao što su dinamike memorije itd.), što je u
kon!iktu sa fundamentalnim principom dekompozicije objekata. Takav objekat nije
mogue sanira metodom prepisivanja (naizmeninih 0 i 1), osim ako sam ne sadrži
odgovarajui metod. Ukoliko takav metod postoji, pouzdanost išenja memorije zavisi
od korektnos njegove realizacije. snovni problem strukturnog pristupa je u tome što
nije primenljiv u ranoj fazi analize i modelovanja, kada se do algoritma i funkcije dekom-
pozicije još nije sglo. Zato je nužno uves model „šireg spektra” – M, koji nema
takve konceptualne razlike sa realnim sistemima, a može se primenjiva u svim fazama
razvoja kompleksnih sistema [21].

3.3.2. Objektno orijentisano modelovanje sistema zaštite

Znanja i iskustva iz M, na kojem se zasniva projektovanje savremenih IKTS i pred-

stavlja isproban SE metod za smanjivanje kompleksnos sistema, slabije se koriste u
oblas zašte informacija. Svaki racionalan metod za smanjenje kompleksnos prime-
njuje princip dekompozicije u manji broj relavno nezavisnih objekata sa minimalnim
brojem njihovih veza. M koris dekompoziciju strukture IKTS na objekte, tj. ponašanje
sistema opisuje se terminima me
usobnih dejstava objekata, pri emu nema pasivnih,

BO  FOO   49

 ve su svi objek akvni, a po potrebi izazivaju naine ponašanja jedan drugoga. Detalji
realizacije h ponašanja su skriveni (inkapsulirani), a povezivanje objekata dostupno
je samo interfejsu. Za razumevanje pojma objekta IKTS zahteva se razumevanje klasi-
kacije i kategorizacije objekata i uvo
enje pojma klase objekata. Generiki, klasikacija
bilo kojih objekata mora da ima sledee atribute [81]:
Š meusobnu iskljuivost: spreava preklapanja ili klasikaciju u jednu kategoriju;
Š potpunost: unija svih kategorija obuhvata sve mogue klasikacije;
Š nedvosmislenost: svaka klasikacija mora bi jasna i precizna;
Š ponovljivost: svaki proces klasikacije mora bi ponovljiv – da daje is rezultat;
Š prihvatljivost: svaka klasikacija mora bi logina i intuivna;
Š primenljivost: klasikacija mora bi primenljiva u razliim oblasma.
U kontekstu sistema zašte, pod bezbednosnom kategorizacijom podrazumeva
se klasikacija objekata IKTS u kategorije sa ism bezbednosnim ciljevima, na koje se
mogu primeni svi navedeni atribu klasikacije. Bezbednosna klasikacija informacija
se odnosi na bezbednosne nivoe informacija (npr. interne, poverljive, strogo poverljive,
državna tajna) [25, 61].
Klasa je apstrakcija skupa stvarnih karakteriska realnog sveta, objedinjenih je-
dnakom opštom strukturom i ponašanjem. Objekat je elemenat klase, tj. apstrakci-
ja odre
ene stvarnos. bjek su akvni elemen, koji imaju unutrašnju strukturu
i nain ponašanja, koji se opisuje tzv. metodom objekta. Na primer, može se odredi
klasa „korisnika”, koja oznaava opš pojam korisnika sa opšm korisnikim podacima
i metodama ponašanja, a zam objekat – „korisnik XY” sa odgovarajuim konkretnim
podacima i mogue posebnim nainom ponašanja. Znaajni pojmovi M zašte su
inkapsulacija, nasleivanje, polimorzam, grane objekta, nivo dekompozicije, kompo-
nente objekta i kontejner [21].
Š Inkapsulacija komponen objekta, osnovni instrument smanjenja kompleksnos
sistema, podrazumeva skraivanje unutrašnje strukture objekta, detalja realizaci-
je i metoda ponašanja i smanjivanje složenos realizacije, održavajui vidljivim
samo znaajne interfejse na datom nivou aproksimacije.
Š Nasleivanje je formiranje nove klase objekata na osnovu postojee, sa mo-
gunošu dodavanja ili ponovnog odre
ivanja podataka i naina ponašanja.
Dopušta razvoj komponen u ranoj fazi razvoja sistema, ne narušavajui integritet
složenog objekta. Važan je faktor smanjenja mulplikavnih elemenata realnog
sistema, gde se opšta informacija ne duplira, nego se samo ukazuje na postojee
promene, ime klasa-potomak postaje koren nove klase-naslednika.
Š Polimorzam je sposobnost objekta da se svrsta u više od jedne klase, što zavisi
od aspekta i kriterijuma posmatranja objekta i omoguava grupisanje objekata sa
slinim karakteriskama. Važno je uoi da nasle
ivanje i polimorzam zajedno,
omoguavaju modularnu nadogradnju M.

50  O  Š FOJ
 Š Grane objekta su relavno nezavisne karakteriske realnog objekta, koje smanju-
ju kompleksnost zašte i bolje od polimorzma omoguavaju raznolikost aspeka-
ta apstrakcije i posmatranja objekata. Za struktuiranje bezbednosnog cilja razvoja
integrisanog sistema zašte informacija i smanjenje kompleksnos, uvode se sk-
upovi grana objekata:
Š grane informacionih objekata: raspoloživost, integritet i poverljivost informacija
(CIA), koje možemo smatra relavno nezavisnim i, ako su sve tri obezbe
ene,
smatra se da je obezbe
en i zašen IKTS i
Š grane objekata sistema zašte: upravljake, organizaciono-operavne i tehnike
kontrole zašte.
be grane objekata razmatraju se sa razliim nivoima detalja. Zakoni, normavi i
standardi odnose se na sve subjekte u informacionom okruženju, dok se administra-
vne mere odnose na sve subjekte u predmetnoj organizaciji. Proceduralne mere se
odnose na pojedince ili grupe korisnika – ljudi u okviru IKTS, a hardversko-soverske –
na tehnike mehanizme i protokole zašte. Prelaskom sa jednog na drugi nivo zašte pri-
menjuje se karakteriska nasleivanja – svaki sledei nivo se ne menja, nego dopunjuje
sa prethodnim nivoom zašte, što omoguava koncept slojevitos zašte i polimorzam
(npr. subjek u razliim ulogama – administratori zašte, obini korisnici...).
Na ove relavno nezavisne grane deluje i princip inkapsulacije, što sušnski oznaava
da je svaka grana relavno nezavisna. va dva skupa grana možemo nazva ortogonal-
nim, pošto za ksnu granu u jednom skupu (na primer, raspoloživost), treba razmatra
sve elemente iz drugih skupova (proceduralnih i tehnikih kontrola). Dva ortogonalna
skupa sa brojem elemenata od tri daje osam kombinacija ortogonalnih skupova, što je
još uvek prihvatljiv nivo kompleksnos.
Š Nivo dekompozicije je važan, ne samo za vizuelizaciju, nego i za sistemsku analizu
složenih objekata, predstavljenu u hijerarhijskoj formi. Koncept dekompozicije
je jednostavan: ako se tekui nivo hijerarhije razmatra sa nivoom detalja n>0,
sledei se razmatra sa nivoom detalja (n–1); objekat sa nivoom detalja 0 smatra
se atomizovanim (nedeljivim); nivoi detalja variraju za objekte i za grane objekta.
Š Komponenta objekta se može denisa kao višestruko korišeni sastavni ele-
menat objekta, koji ima sve karakteriske M.
Š Kontejner sadrži više komponen i formira opš kontekst me
udejstava sa drugim
komponentama i okruženjem. edan kontejner može ima ulogu komponente
drugog kontejnera. Pojmovima komponente i kontejnera mogu se na sušnski
nain predstavi istovremeno sistem zašte i objek IKTS koji se šte, posebno,
pojam kontejnera može odredi granice zone zašte (perimetar ili domen zašte).

BO  FOO   51

 3.4. REZIME

Strategija zašte obezbe

uje okvir za razvoj sistema zašte za dugorone bezbe-
dnosne ciljeve. Razvoj i implementacija programa i sistema zašte ukljuuju koncepte
metodologije, tehnologije, operavne prakse i odgovornos u zaš.
Metodologije i okviri u oblas zašte se grupišu zajedno, naješe kao upravljake
kontrole, pošto dodaju strukturu procesima zašte, a uspostavljaju se na osnovu in-
ternih i eksternih (industrijskih) standarda. ba konteksta su jednako znaajna. Svaka
metodologija u potpunos je odre
ena, denisanjem principa, modela, metoda upo-
trebe i toka razvoja procesa.
pšta metodologija za razvoj sistema zašte generalno koris: poliku zašte, pro-
cenu rizika, standarde najbolje prakse zašte i njihove kombinacije. Za razvoj sistema
zašte mogu se koris brojni klasini modeli za projektovanje IKTS i procenu rizika
(SDLC, vodopada, sa brzim odzivom i dr.), ali bolje rezultate daju strukturni i OOM, ija
je osnovna prednost smanjenje kompleksnos.
Strukturni model u kojem subjek izvršavaju dozvoljene akvnos nad objekma
sistema, prove se algoritamskoj dekompoziciji, kojom se sistem deli na funkcionalne
objekte i prikazuje funkcionalnim modelom. snovni problem strukturnog pristupa je
što nije primenljiv u ranoj fazi analize, kada se do algoritma i funkcije dekompozicije još
nije sglo. Takve zahteve zadovoljava OOM, koji nema konceptualne razlike sa realnim
sistemima i može se primenjiva u svim fazama razvoja kompleksnih sistema.
OOM karakterišu inkapsulacija, nasleivanje i polimorzam. Za struktuiranje bezbe-
dnosnog cilja razvoja integrisanog sistema i smanjenje kompleksnos zašte informaci-
ja, uvode se grane informacionih objekata (CIA), a za struktuiranje sredstva za poszanje
tog cilja – grane objekata sistema zašte (U,,T kontrole).

3.5. KLJUNI TERMINI

Metodologija: nauka o metodama; sistem
organizovanja principa, modela (koncepata),
metoda, tehnika i alata, toka procesa (redos-
leda akvnos) i kontrola razvoja procesa.
Model: aproksimacija realnog sistema, koja
aja, podsi-
najpribližnije predstavlja tokove procesa, fu-
nkcionisanje i/ili druge relevantne atribute
realnog sistema.
Objekat zašte: ziki/logiki objek informa-
cione imovine, koji se šte implemenranim
sistemom zašte.
Okvir: ambijent u kojem se nešto rešava (za-
konski, normavni, metodološki).
Pouzdanost: funkcionalno-operavna, eni-
ka mera korektnog funkcionisanja u propi-
sanim granicama komponen, ure
stema i sistema u operavnom radu.
Procedura: denisan i uspostavljen nain rada
i odvijanja procesa korak po korak.

52 
O  Š FOJ
3.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Metodologije i okviri su:
a. upravljake kontrole koje dodaju struk-
turu procesima zašte
b. grupišu se zajedno, naješe kao
upravljake kontrole
c. grupišu se zajedno, naješe kao opera-
vne kontrole
ivanje
d. razvijaju se na bazi internih i/ili opšte
prihvaenih industrijskih standarda
ivanje troškova zašte i grupisa-
e. uspostavljaju se u kontekstu organizaci-
je za svaki projekat zašte
2. Strategija zašte:
a. obezbe
uje okvir za kratkorone bez- bezbednos
bednosne ciljeve sistema zašte
b. sadrži konsolidovanu viziju tekueg i
6. snovni koraci u procesu strukturnog mo-
delovanja IKTS i sistema zašte su:
a. analiza i ažuriranje topologije mrežnog
plana i grupisanje komponen istog
pa u istu grupu
b. analiza plana zašte, ažuriranje to-
pologije mrežnog plana i odre
zona bezbednos,
c. odre
nje komponen istog pa u istu grupu
d. grupisanje ish/slinih kategorija bez-
bednosnih zahteva u zajednike zone
e. denisanje kategorija bezbednosnih
zahteva/ciljeva za svaku zonu
željenog bezbednosnog stanja sistema
c. ukljuuje indikatore za praenje pro-
gresa i presek stanja sistema zašte
d. ukljuuje akcioni plan za izvršavanje
takkih ciljeva zašte
3. Za razvoj programa i sistema zašte, gener-
alno se koriste metodologije na bazi:
a. polike zašte
b. SDLC (razvoja životnog ciklusa)
7. Grane informacionih objekata u M
sistema zašte obuhvataju:
a. raspoloživost, poverljivost, integritet i
autenkaciju
b. upravljake kontrole, raspoloživost,
poverljivost, integritet i autenkacija
c. upravljake, tehnike i organizaciono –
operavne kontrole
d. raspoloživost, poverljivost, integritet
c. upravljanja rizikom
d. najbolje prakse zašte
e. ISO/IEC 21827 i ISO/IEC 27001
4. Standardne metodologije i okviri zašte
odgovaraju:
a. u potpunos za projektovanje savre-
menih IKTS sistema
b. u potpunos za projektovanje sistema
za e-poslovanja i Cloud Compung
c. samo ako su kombinovani i prilago
8. Grane objekata za zaštu u M sistema
zašte obuhvataju:
a. raspoloživost, poverljivost, integritet i
autenkacija
b. upravljake kontrole, raspoloživost,
poverljivost, integritet i autenkacija
c. upravljake, tehnike i organizaciono –
operavne kontrole
d. raspoloživost, poverljivost i integritet
eni 9. Strukturna svojstva M su::
kontekstu i okruženju organizacije a. inkapsulacija, nasle
ivanje, polimor-
d. samo ako su usaglašeni sa normavima zam, grane objekta, nivo dekompozici-
zašte je, komponente objekta i kontejner
5. snovne komponente strukturnog modela
bezbednog IKTS su:
a. skup pasivnih i akvnih objekata, ko-
jima se pristupa na kontrolisan nain
b. skup akvnih subjekata, koji koriste i
ivanje, polimor-
pristupaju objekma
c. skup pravila na osnovu kojih subjek
koriste i pristupaju objekma
d. skup akvnih objekata, koji koriste i
pristupaju objekma IKTS
e. skup objekata ije se ponašanje opisuje
njihovim me
usobnim dejstvima d. formalni opis procesa zašte
zašte
b. inkapsulacija, polimorzam, grane
objekta, nivo dekompozicije i kontejner
zašte
c. inkapsulacija, nasle
zam, grane objekta, komponente
d. objekta i denisanje programa zašte
10. Procesni razvoj sistema zašte zahteva:
a. neformalni opis procesa zašte
b. denisanje procesa zašte
c. kontrolu i poboljšavanje procesa zašte

BO  FOO   53

 4. KONCEPTI SISTEMA I KONTROLE ZAŠTITE

4.1. UVOD

Misija sistema zašte je da održava bezbednosno stanje informacija i IKTS na pri-

hvatljivom nivou rizika. U praksi se zahteva izbalansirana i komplementarna zašta, u
kojoj se manje ekasne i efekvne kontrole zamenjuju sa ekasnijim i efekvnijim, a
tehnike dopunjuju sa proceduralnim kontrolama.
Primena samo tehnikih kontrola predstavlja parcijalno rešenje reakvne zašte ili
“popravku” sistema od poznah ranjivos i pretnji. Prema podacima NIST–a (2008),
oko 99% svih registrovanih upada u IKTS, rezultat su korišenja poznah ranjivos S
ili grešaka konguracije, za koje su bile na raspolaganju kontrole zašte, ali nisu imple-
menrane. vo, kao i sluajni karakter ucaja dinamiki promenljivih i kombinovanih
pretnji na informacionu imovinu i poslovanje, zahtevaju proakvnu zaštu od poznah
i nepoznah ranjivos i pretnji.
Cilj denisanja koncepta kontrola zašte je da se, na osnovu rezultata procene rizika,
obezbede skupovi skalabilnih upravljakih (U), operavnih (O) i tehnikih (T) kontrola za
osnovni, poboljšani i visoki nivo zašte.

4.2. KONCEPT SISTEMA REAKTIVNE ZAŠTITE

4.2.1. Sistem reaktivne zaštite

Koncept reakvne zašte je zašta od poznah ranjivos i pretnji. Sistem reakvne

zašte u veini sluajeva kasni, a nove soscirane tehnike napada ine nekorisnim
prethodno ažurirane denicije virusa u AVP. Reakvna zašta je pina za veinu IDS
sistema, ali ne i za savremene IDPS sisteme [87].

54  O  Š FOJ
 U praksi se naješe doga
a incident koji nije planiran i za kojeg se misli da se nikada
nee dogodi. Sistem zašte se vrlo esto razvija neplanirano, kao reakcija na poslednji
napad ili vanredni doga
aj (VD), ili neuskla
eno sa procenom rizika i potrebama, ime
se stvara redundantan i skup reakvni sistem zašte. Tako
e, primena samo T kontrola
predstavlja parcijalno rešenje reakvne zašte, gde popravljeni sistem ostaje sa ranji-
vosma. Ipak, u sistemu reakvne zašte brojne akvnos imaju proakvni karakter,
kao što su odluka menadžmenta za uvoenje sistema zašte, primena nekog metoda
za procenu rizika, izbor opmalnih kontrola, razvoj sves o potrebi zašte, podrška
menadžmenta i dr. [61].

4.2.1.1. Funkcionalni model reaktivne zaštite

unkcionalni model (Sl 4.1) sistema reakvne zašte sadrži sledee glavne faze: ide-
nkaciju stanja zašte, procenu rizika, planiranje i implementaciju poboljšanih kontro-
la zašte, operavno održavanje, nadzor, reviziju, obuku i obrazovanje [61].

Sl. 4.1. unkcionalni model sistema reakvne zašte

pš funkcionalni modeli upravljanja sistemom reakvne zašte može se denisa

na više naina i sa razliih aspekata. Sa metodološkog aspekta, upravljanje sistemom
reakvne zašte najbolje se može predstavi procesom upravljanja rizikom u IKTS, koji
obuhvata faze planiranja, izbora T kontrola, modela zašte, razvoja/akvizicije i selekcije
kontrola i izrade uputstva za upravljanje rizikom/sistemom zašte [63].
Upravljanje sistemom reakvne zašte u RM SI (Open System Interchange) modela,
mora odražava sva saopštenja polike zašte. Ente koji su obuhvaeni jedinstvenom

BO  FOO   55

 polikom zašte, u sistemu kojeg administrira jedan autoritet, organizuju se u jedinstveni
domen zašte. Primeri procesa upravljanja sistemom zašte su distribucija kriptografskih
kljueva, izveštavanje o incidentu, akviranje/dezakviranje servisa zašte, implementa-
cija polike zašte i sl.
Baza podataka zašte (BPZ) je skladište svih relevantnih informacija za upravljanje
sistemom višeslojne zašte. Svaki krajnji sistem treba da sadrži lokalne informacije za
primenu polike zašte. Naješe je BPZ distribuirana, u meri neophodnoj da se primeni
konzistentna polika zašte u krajnjim sistemima. U praksi zašte, delovi BPZ mogu,
ali ne moraju, bi integrisani u bazu podataka IKTS. BPZ se može realizova kao rela-
ciona baza podataka i datoteka ili sa pravilima unutar sovera ili hardvera realnog SI
sistema.

4.2.1.2. Ocena kvaliteta sistema reaktivne zaštite

U sistemu reakvne zašte, organizacije u Internet okruženju pino primenjuju tri

mogua, u sušni reakvna, rešenja i to da: (1) ne preduzimaju ništa, (2) primenjuju ma-
nuelne ili polu–automazovane metode bezbednosnih popravki (patches) ili (3) izvrše
„ad hok” samozaštu sa izolovanim tehnikim rešenjima na distribuiranim takama
IKTS.
Metod „ne preduzima ništa“ naješe se zasniva na uverenju „da se to nee baš
nama dogodi i sl“. Nažalost, pravi dokaz o postojanju pretnje obino dolazi, posle
uspešno izvršenog napada sa nekim gubitkom. Slino je kada IKTS ima samo logiku
mrežnu barijeru (rewall) ili neku drugu staku formu infrastrukture zašte, koja ne
pruža dovoljnu zaštu za online režim rada [21].
Manuelna i improvizovana metoda bezbednosnih popravki ranjivos predstavlja
stari metod reakvne zašte. Teoretski je mogue pra sve potencijalne izvore pret-
nji, preuze sve relevantne bezbednosne popravke ranjivos i zam tesra i instalira
svaku od njih, na svakom potencijalno ugroženom RS. Me
um, potrebno je znaajno
vreme za idenkovanje, manuelno ksiranje i tesranje potencijalno ranjivih RS u
mreži, što je krino u sluaju neposrednog rizika od napada sa Interneta. U odnosu
na prvu opciju, ni ovo rešenje ne obezbe
uje valjanu strategiju zašte. Vremenski pro-
zor reakvne zone zašte, sa razliim rešenjima i manuelnim otklanjanjem ranjivos,
nalazi se izme
u vremena objavljivanja iskorišenja odre
ene ranjivos i manuelne po-
pravke te ranjivos (Sl. 4.2) [53].
Neusaglašena rešenja zašte na izolovanim, distribuiranim takama IKTS su rela-
vno spora i skupa, a trenutno preovla
uju u svetu. buhvataju slojevitu zaštu po
dubini, na više nivoa i sa više razliih komponen zašte. Upravljanje ovakvim siste-
mom vremenski je zahtevno, skupo i kompleksno. Rešenje je efekvno za jednokratnu
upotrebu, ali ne obezbe
uje koherentnu, integralnu i uniformnu zaštu IKTS. Bez centra-
lizovanog upravljanja ovaj sistem ne obezbe
uje analizu i vremensku korelaciju velikog
broja bezbednosno relevantnih podataka i njihovu razmenu u realnom vremenu, pa

56  O  Š FOJ
su organizacije primorane
da samostalno reaguju na
bezbednosne incidente i
preduzimaju skupe mere
za oporavak sistema.
Sve mere zašte u re-
akvnoj zoni usmerene
su na reakvno saniranje i
oporavak sistema. Manue-
lne popravke ostaju u re-
akvnoj zoni, a esto se Sl. 4.2. Vremenski prozori proakvnih i reakvnih
ne apliciraju duže vreme sistema zašte [53]
od objavljivanja iskoris-
vos. U ovoj zoni se nalaze
i razliita rešenja postojeih sistema reakvne zašte, od kojih se veina fokusira na
otkrivanje ranjivos sistema. Pre nego što saniraju ranjivost, moraju utroši vreme na
njeno otkrivanje, analizu i objavljivanje popravke. Administratori zašte nemaju realne
mogunos da izdvoje krine ranjivos od minornih, a obian IDS preduzima akvnos-
, tek kad je proces napada u toku. sim toga, za analizu incidenta podaci se manuelno
skupljaju sa razliih taaka i u raznim formama iz log datoteka distribuiranih RS, što
znatno usporava i otežava analizu. Manuelne i polu–automatske popravke ranjivos
sistema, danas su standardni metodi koji obezbe
uju nedovoljno jaku, ali kontrolisa-
nu zaštu na prihvatljivom nivou rizika. Reakvni sistemi zašte troše velike resurse za
planiranje, bekapovanje i oporavak sistema od, esto, samo jednog napada. Rešenje
je da se implemenra rentabilna proakvna detekcija napada i IKTS š od poznah i
nepoznah pretnji.

4.3. KONCEPT SISTEMA PROAKTVNE ZAŠTITE

Prvi korak u razvoju sistema proakvne zašte je korišenje baza znanja (npr, ISC
CBK (Internaonal Security Consorcium – Common Body of Knowladge) i drugih servisa
najbolje prakse zašte, koji omoguavaju korisnicima sopstvenu implementaciju i upra-
vljanje zaštom. U ovim bazama znanja uskladištene su, denisane i opisane U,  i T
kontrole najbolje prakse zašte za niske, srednje i visoke nivoe rizika.
Koncept sistema proakvne zašte obezbe
uje zaštu od iskorišenja poznah i ne-
poznah ranjivos, zaustavljanjem malicioznih napada na samom izvoru nastanka. Ko-
ris najsavremenije tehnologije zašte i proakvne mere ranog otkrivanja, predvianja
i spreavanja malicioznih napada, npr. IBM Provena® Desktop Endpoint Security je
dizajniran da zaustavi napad pre nego se dogodi [41].

BO  FOO   57

 Sistem proakvne zašte obezbe
uje veu rentabilnost vremena i troškova od
postojeih reakvnih sistema. Idealan zahtev je da sistem zašte reaguje maksimalno
brzo i precizno na kombinovane, dinamiki promenljive pretnje (DPP).

4.3.1. Funkcionalni model proaktivne zaštite

Metod proakvne zašte obuhvata mehanizme zašte na više nivoa, sa razliim

brzinama reakcije i tanos, sa veom ukupnom efekvnošu, redukovanim opera-
vnim rizikom i znatno nižim troškovima razvoja, rada i održavanja. Koncept sistema
DPP zašte nudi novi proakvni pristup, u kojem se zašta realizuje kombinacijom baza
znanja, vrhunske tehnologije za
proakvnu zaštu, procesnog pris-
tupa i pojednostavljenog rešenja
sistema zašte [53,41].
Baze znanja vodeih obave-
štajnih mreža CIRT i CERT (npr. X–
TaskForce, IBM ISS – Internet Se-
curity System), prikupljaju podatke
o pretnjama i ranjivosma sistema
i obezbe
uju ažuran bilten po-
dataka (X–Press Updates) u kojem
se objavljuje oko 45% ranjivos
aktuelnih sistemskih programa u
svetu ili 3 puta više od ostalih. X–
Force detaljno opisuje brojne ranji-
vos sistema. Na Sl. 4.3. prikazan je Sl. 4.3. Procenat otkrivanja ranjivos IKTS
procenat ukupno otkrivenih visoko u periodu 1998–2005. [53]
rizinih ranjivos u svetu u periodu
1998–2005. godie [53].
Š Vrhunska tehnologija višeslojne proakvne zašte obezbe
uje automazaciju
ciklusa zašte sa elemenma ekspertnih sistema, a pino obuhvata [41, 53]:
Š ureaj za zaštu (Protecon Engine), koji sadrži IDPS i Modul za reagovanje na
incidente i obezbe
uje nelinearnu zaštu i upravlja sa IDPS,
Š ureaj za zaštu lokacije (Site Protector), koji obezbe
uje komande i centralizo-
vano upravljanje doga
ajima i mehanizmima zašte u RM i RS,
Š integrator sistema (Fusion System), koji vrši obradu signala, obezbe
uje prepoz-
navanje obrazaca i analizira ucaje DPP napada,
Š modul za ažuriranje (X–Press Updater), koji automatski ažurira bazu podataka sa
podacima CERT/CIRT mova.

58  O  Š FOJ
 DPP Protecon Engine obezbe
uje realizaciju mehanizama DPP zašte, a ugra
uje se
u sva rešenja IBM ISS kao što su: skeneri sistema zašte, IDPS (pa RealSecure 10/100,
RealSecure Gigabit Network, RealSecure_Nokia, RealSecure_Crossbeam, ProvenaA...),
soversko–hardverski sistemi za spreavanje napada (ProvenaG), višefunkcionalni
ure
aji za zaštu (ProvenaM), IDPS servera (Real Secure server) i IDPS radne stanice
(Real Secure Desktop) [41, 53].
Procesni pristup zaš i pojednostavljeni proces zašte, bitne su komponente ko-
ncepta proakvne DPP zašte. Borba prov nepoznah pretnji zahteva brzo reagovanje
na tek otkrivenu iskorisvu ranjivost, pre nego je neka pretnja iskoris. Rešenja DPP
zašte koriste jedinstveni mehanizam virtuelne zakrpe (Virtual Patch) za automatsko
ksiranje poznah i potencijalnih ranjivos sistema. Na primer IBM/ISS Provena, radi
tako što obezbe
uje privremeni zaklon ili “virtuelne bezbednosne popravke“ za zaštu
u nultom danu; spreavaju iskorišenje ranjivos od poznah i nepoznah pretnji; ne
oslanjaju se na denicije AVP, eliminišu potrebu hitnih popravki, otklanjaju rizik štete
od popravki i omoguavaju primenu popravki u toku održavanja sistema i uobiajenih
napada.
vaj mehanizam omoguava organizaciji da trenutno, u realnom vremenu, zaš
sistem od poznah i nepoznah napada, esto znatno ranije od zvaninog generisanja i
objavljivanja popravki za nove ranjivos sistema. Na slici 4.4a. na vremenskoj osi prika-
zana je zona proakvne zašte [53].

a)

b)
Sl. 4.4. Zona - (a) i prošireni prozor proakvne zašte – (b) [53]

BO  FOO   59

 Proces proakvne zašte poinje sa trenutkom otkrivanja/objavljivanja ranjivos
sistema. Zam sledi generisanje napada, koji može iskoris otkrivenu ranjivost siste-
ma, ali obavezno ne mora. Konano, generiše se i aplicira nova bezbednosna popravka
za otklanjanje ove iskorisve ranjivos. Iako je vreme od otkrivanja do iskorišenja ranji-
vos promenljivo, popravka se esto aplicira tek kada je šteta ve naneta, zbog potreb-
nog vremena za manuelnu popravku distribuiranih ranjivos, raspoloživos popravki
za nove ranjivos, tek kada su ranjivos iskorišene i sve kraeg vremena izmeu otkri-
vanja ranjivos i njenog iskorišenja.
U vremenu od otkrivanja do iskorišenja ranjivos, nalazi se prozor proakvne
zašte. U taki otkrivanja ranjivos sistema akvira se Virtual Patch proces, akvira
sistem za proakvnu zaštu i obezbe
uje zaštu i bez poznavanja informacije o iskoris-
vos te ranjivos, koja se može generisa znatno kasnije. Dakle, zonu proakvne zašte
od DPP (Sl. 4.4a) obezbe
uje Virtual Patch proces, koji š sistem od nepoznah pretnji.
U stvari, proakvna zona zašte se proteže i na zonu pre otkrivanja ranjivos sistema (Sl.
4.4b), što omoguavaju stalni procesi istraživanja i dubokog razumevanje prirode ranji-
vos IKTS, sistem ranog upozorenja o otkrivenim ranjivosma (ISS – obino 30 dana pre
javnog otkrivanja, a 24 sata ranije od drugih enteta) i sistem automatskog ažuriranja
bezbednosno relevantnih informacija, dobijenih od istraživakog CERT ma.
Dakle, Virtual Patch proces obezbe
uje rezervno vreme do pojave dovoljno ažurne
bezbednosne popravke, koja ne zahteva individualno krpljenje i manuelno restartovanje
sistema; redeniše bezbednost sistema tako da se operacije zašte izvršavaju kao deo
normalnog procesa upravljanja promenama IKTS, što omoguava mnogo efekvnije i
ekasnije planiranje resursa i brže reagovanje na poznate i nepoznate pretnje.

Primer: IBM realni sistem proakvne zašte sadrži: upravljanje ranjivosma, IDPS, upra-
vljani servisi zašte i prevenvni anvirusni sistem (VPS), koji se instalira na mrežnoj kapiji i
PC raunarima, pra realne napade, otkriva nepoznate napade (0–dana), zaustavlja trku sa
napadaima i ne zahteva ažuriranje denicija AVP. VPS na mrežnoj kapiji, koji spreava nove
viruse da uopšte prodru u mrežu. va višeslojna zašta obuhvata kombinovane tehnologije
za spreavanje upada virusa (VPS), AVP i an–špijunske denicije, za spreavanje prepla-
vljivanja bafera, IDPS usmerene na ranjivos, personalne barijere i kontrolu aplikacija [41].

Proakvni sistem zašte, u pore

enju sa reakvnim, posže rentabilnije vreme ana-
lize i upravljanja rizikom, veu tanost i brzinu otkrivanja i bolje spreavanje napada.
Kako pretnje i ranjivos rastu, sistem zašte mora bi brži, precizniji i pouzdaniji. Na-
padaima je za efekvan napad dovoljna margina greške od svega 1%. Centralna pla-
orma za DPP zaštu, obezbe
uje znatno bolju zaštu cele RM i smanjuje kompleks-
nost, eliminiše lažne alarme, znatno smanjuje ukupne troškove zašte i približava se
opmalnom sistemu zašte.
Proakvni sistem zašte zadovoljava zahteve savremenih trendova zašte virtuelizo-
vanog okruženja u distribuiranom Internet raunarstvu (CC), mreža u razvoju, mobilnih
ure
aja, senzorskih sistema za ziku zaštu, alternavnih puteva isporuke mehaniza-
ma zašte, upravljanja rizikom i identetom [41].

60  O  Š FOJ
4.4. KONCEPT KONTROLA ZAŠTITE

4.4.1. Osnovne karakteristike kontrola zaštite

Kontrola zašte je interfejs izme

u korisnika i mehanizma zašte, krajnja klasikacija
mehanizma zašte, a implicira da se svaki mehanizam zašte mora kontrolisa. Tipino,
to je neka funkcija dizajna sistema zašte i odnosi se na tehnike i proceduralne meha-
nizme. Kvalitet kontrole zašte odre
uju njene funkcionalne karakteriske: robusnost
(otpornost na napade), adapvnost (eksibilnost – mogunost zamenljivos i skala-
bilnost – mogunost proširivanja), organizacija i struktura u procesu zašte. Kvalitet
kontrole zašte osnov je za evaluaciju kvaliteta procesa zašte u procesu serkacije i
akreditacije i kvaliteta garantovane bezbednos IKTS [33, 61, 82, 83].
Robusnost kontrole deniše stepen jaine bezbednosne funkcije – nivo garantovane
bezbednos, zavisno od efekvnos implementacije, a omoguava denisanje kontrola
sa razliim intenzitetom zašte. dre
ena je sa dva kljuna faktora:
Š intenzitetom bezbednosne funkcije ili relavnom merom potrebnog rada ili
troškova za proboj korektno implemenrane kontrole i
Š nivoom osnove za scanje poverenja u efekvnost kontrole, denisane sa 3 nivoa
robusnos – osnovni (o), srednji ili poboljšani (p) ) i visoki (v).
Adapvnost (skalabilnost i eksibilnost) omoguava nadgradnju, poboljšanje i izbor
skupa kontrola, adekvatnih za poliku zašte i potrebe organizacije. Skalabilnost implici-
ra modularnost nadgradnje kontrola, a eksibilnost elasnu primenu poznah formi
zašte (npr. bekapovanje sedmino, meseno, dnevno).
Struktura kontrole zašte ima standardnu formu iz više razloga. Postoje brojni -
povi razliih kontrola zašte, koje se mogu iskoris u konkretnom sistemu. Kontrole
se dinamiki razvijaju i menjaju u zavisnos od promena u sistemu upravljanja, opera-
vnom okruženju, pretnjama i tehnologijama zašte. Struktura dokumentovane kon-
trole zašte treba da sadrži sekcije: (1) cilja za o, p i v, zaštu, (2) opisa specinih
zahteva i detalja za o, p i v zaštu i (3) mapiranja sa zahtevima za zaštu, da se izbegne
dupliranje kontrola.
Organizacija kontrola zašte u klase i familije obezbe
uje njihovu lakšu primenu. U
skladu sa M postoje klase upravljakih (U), operavnih (O) i tehnikih (T) kontrola
zašte, koje sadrže familije, a ove – kontrole [83].
Klasa U kontrola zašte odnosi se na upravljanje sistemom zašte i rizikom i sadrži
pet familija. Klasa O kontrola sadrži devet familija, podržava U i T kontrole, a primarno ih
izvršavaju ljudi. Klasa T kontrola sadrži eri familije, a ukljuuje hardversko-soverske me-
hanizme i protokole zašte, koje izvršava sistem. Kontrole familije Upravljanja programom
– PM (Program management) mogu se smatra opšm kontrolama zašte na nivou orga-
nizacije (uvedene su u rev. 3). Tipino pokrivaju više IKTS i obino se speciciraju u planu

BO  FOO   61

 zašte, umesto u katalogu kontrola. U Tabeli 4.1. prikazane su klase, pripadajue famili-
je i jedinstveni idenkatori familija za srpsku i (englesku) konvenciju kodiranja [33, 83].
Tabela 4.1. Klase, familije i idenkatori kontrola zašte
Idenkator Klasa Familija kontrola
UP (PM) Upravljanje programom
BA (CA) Serkacija i akreditacija sistema zašte
PS (PL) Upravljaka Planiranje sistema zašte
PR (RA) Procena rizika
AS (SA) Akvizicija sistema i servisa zašte
S (AT) Svest o potrebi i obuka u zaš
UK (CM) Upravljanje konguracijom
PP (CP) Planiranje konnuiteta poslovanja
UI (IR) Upravljanje incidentom
rganizaciono
IS (SI) Integritet sistema i informacija
–operavna
S (MA) državanje sistema zašte
ZM (MP) Zašta medija
Z (PE) izika i zašta okruženja
PZ (PS) Personalna zašta
R (AU) Revizija i odgovornos
KP (AC) Kontrola pristupa
Tehnika
IA (IA) Idenkacija i autenkacija
ZS (SC) Zašta sistema i komunikacija

edinstveno kodiranje svake kontrole, primenom standardizovane konvencije, obez-

be
uje jednoznanu idenkaciju:
Š klase: numerike oznake (1, 2, 3...),
Š familije: sa dva velika slova koja jednoznano denišu ime familije,
Š nivoa robusnos: o–osnovna, p–poboljšana i v –visoka robusnost i
Š broj kontrole: ispred ovog idenkatora, odre
uje redosled kontrole u okviru
familije prema prioritetu bezbednosnog znaaja.

Primer: PZ–4.o jedinstveno oznaava etvrtu kontrolu zašte sa osnovnim nivoom robu-
snos u familiji Personalna zašta.

Dimenzije kontrola zašte–životni ciklus, forma, namena, kategorija, karakteriske i

parametri implementacije, odre
uju njihov kvalitet (Tabela 4.2).

62  O  Š FOJ
 Tabela 4.2. Dimenzije kontrola zašte
Dimenzija kontrole zašte Opis atributa
Životni ciklus dizajn, implementacija, održavanje, odlaganje

Forma polika, procesi, tehnologija

prevencija, odvraanje, detekcija, redukcija, oporavak,
Namena korekcija, monitoring, razvoj sves
Kategorija dogaaja kontrola gubitaka, kontrola pretnji, kontrola ranjivos

Karakteriske robusnost, eksibilnost

Parametri implementacije cena, bene, priorite

4.4.2. Skup kontrola za sistem osnovne zaštite

Izbor adekvatnih kontrola za ispunjavanje specinih zahteva za zaštu, demonstrira

stvarnu odlunost organizacije za zaštu CIA informacija [48]. Skup kontrola za sistem
osnovne zašte je minimalan. Preporuuje ga najbolja praksa zašte za pian IKTS, a
obezbe
uje održavanje ukupnog preostalog rizika na prihvatljivom nivou. Rentabilne
kontrole zašte odre
uju se i biraju na bazi bezbednosne kategorizacije i klasikacije
informacione imovine i procene rizika.
Za efekvnu zaštu treba koris kontrole zašte denisane u bazama znanja i prila-
godi ih specinosma organizacije u formi kataloga kontrola [33, 83], u kojem se
idenkuju tri osnovna skupa U, O i T kontrola, koje odgovaraju niskom (N), srednjem
(S) i visokom (V) nivou zašte, denisanom u procesu kategorizacije i klasikacije. Lista
kontrola za osnovnu zaštu obezbe
uje minimum zašte za odgovarajuu bezbednosnu
kategoriju. Kontrole zašte, u svakom od tri osnovna skupa, sadrže kombinaciju aku-
muliranih kontrola sa tri nivoa robusnos. Na primer, za N nivo osnovne zašte kata-
log sadrži kontrole zašte sa osnovnim nivoom robusnos o; za S nivo osnovne zašte
– kombinaciju kontrola zašte sa o i p nivoima robusnos; za V nivo osnovne zašte
– kombinaciju kontrola zašte sa o, p i v nivoima robusnos. Pri tome ne postoji dire-
ktna korelacija izme
u tri nivoa robusnos kontrola zašte i tri nivoa osnovnih skupova
kontrola zašte. dgovarajue kontrole zašte biraju se za odgovarajue nivoe osnovne
zašte. Na primer, neka kontrola zašte sa o nivoom robusnos, može se prvo pojavi
na V nivou osnovne zašte ili se nikada ne pojavljuje, ve je samo na raspolaganju kao
opcija organizaciji za dopunu skupa kontrola zašte. Neke kompenzujue ili univerzalne
kontrole zašte, mogu se primenjiva u sva tri osnovna skupa kontrola zašte i za sve
nivoe robusnos. Skup kontrola za osnovnu zaštu namenjen je za ublažavanje glavnih
faktora rizika, a za N ucaj faktora rizika sadrži ukupno 198 (U= 42, O= 78 i T=78) ko-
ntrola sa N nivoom robusnos [83].

BO  FOO   63

 Mapiranje odgovarajuih kontrola sa specinim zahtevima za zaštu vrši se pomou
matrice za praenja bezbednosnih zahteva – RTM (Requirements Traceability Matrix),
koja se konstruiše idenkovanjem usaglašenih, specinih bezbednosnih zahteva i
odgovarajuih kontrola zašte iz izabranih skupova kontrola za osnovnu zaštu, koje te
zahteve ispunjavaju. Mapiranje može bi:
Š 1:1, jedan zahtev rešava se sa jednom kontrolom zašte,
Š 1:N, jedan zahtev rešava se sa više kontrola zašte,
Š N:1, više zahteva rešava se sa jednom kontrolom zašte i
Š N:M, više zahteva rešava se sa više kontrola zašte.
U Tabeli 4.3. ilustrovan je primer dela RTM matrice za hipoteke zahteve za zaštom
i standardizovan skup kontrola iz kataloga kontrola zašte.
Tabela 4.3. Primer matrice praenja zahteva za zaštom
Zahtevi zašte Mapiranje Kontrole zašte
Zahtev br. 1 1:1 PS–1o
Zahtev br. 2 1:N PE–2o, PE–3o, PE– 6s, PE–7o
Zahtev br. 3, Zahtev br. 4 N:1 CM–2s
Zahtev br. 5, Zahtev br. 6 N:M IA–1s, IA–2s, IA–4o

Kontrole zašte nisu stake kategorije i mogu se revidira na osnovu promena

prakse, zahteva i tehnologija zašte. Modikacija kontrola zašte, mora proi rigoroznu
raspravu, reviziju i konsenzus svih zainteresovanih strana u organizaciji.

4.4.3. Proces selekcije i implementacije

kontrola zaštite

Izbor opmalnih U, O i T kontrola zašte za ublažavanje faktora rizika na prihvatljiv

nivo, važan je zadatak za svaku organizaciju. Pre izbora treba izvrši bezbednosnu kate-
gorizaciju i klasikaciju informacione imovine i procenu rizika, ime se verikuje njihova
vrednost. Prva akvnost u procesu izbora kontrola je opis faktora rizika sa liste priori-
tetnih rizika, koje treba ublaži na prihvatljiv nivo. Da bi se razumeli vrsta i intenzitet
pokrivanja pretnji/rizika primenjenim kontrolama zašte, potrebno je odredi koji se
faktori rizika i sa kojim kontrolama zašte ublažavaju, ne ublažavaju, zaobilaze ili su
postali prihvatljivi preostali rizik. Za to su korisne dostupne taksonomije potencijalnih
pretnji i ranjivos IKTS. edna od praknih taksonomija je podela pretnji na greške,
prirodne dogaaje i namerne napade, koji se karakterišu prema pu, sposobnosma,
resursima i namerama napadaa [22, 63].

64  O  Š FOJ
 U izboru kontrola za sistem osnovne zašte, procenjuje se pokrivanje pretnji/rizika
sa kontrolama zašte na bazi mapiranja: 1:1,1:N i 0:N (nemogunost pokrivanja faktora
rizika jednom ili više kontrola). Da bi se generisale adekvatne kontrole zašte za osnovnu
zaštu treba izvrši analizu i procenu rizika u ranoj fazi razvoja IKTS. Ako se pokaže
da su pokrivanja pretnji neadekvatna, mogu se poboljša kontrole za osnovnu zaštu,
poveanjem njihove robusnos ili dodavanjem novih. Proces izbora kontrola zašte
treba vodi na osnovu rezultata procene rizika. Primer metoda za procenu pokrivanja
razliih pretnji osnovnim kontrolama zašte prikazan je u Prilogu 4 [25].
Bezbednosna klasikacija i kategorizacija informacione imovine, informacije o
sistemu (obim, granice, dekompoziciju, krinost i izloženost sistema napadima itd.)
uzima iz plana zašte, a na osnovu bezbednosnih zahteva [3,10, 65].
U sistemu zašte pojam klasikacije se odnosi na klasikaciju bezbednosnih nivoa
informacija (npr. interne, poverljive, strogo poverljive, državna tajna itd.), a informacije
se svrstavaju u kategorije u odnosu na p informacije (privatna, vojna, zdravstvena, -
nansijska, nauno–istraživaka, poslovna, diplomatska, obaveštajna itd.), koju denišu
zakoni, uredbe, regulave, organizacije ili polika zašte [21].
Pod kategorizacijom se podrazumeva klasikacija svih objekata informacione imo-
vine u bezbednosne kategorije, na koje se mogu primeni svi generiki kriterijumi
klasikacije. Standardni proces kategorizacije uspostavlja bezbednosne kategorije za
odre
ivanje vrednos informacione imovine (A), koje se zasnivaju na kriterijumu u-
caja faktora rizika na misiju organizacije, zaštu imovine, funkcionalnost, ispunjavanje
obaveza i zaštu prava zaposlenih. Bezbednosne kategorije se denišu u odnosu na ra-
njivos sistema i pretnje u proceni rizika za ciljeve zašte CIA informacija [3]. Potencijalni
ucaj na informacionu imovinu realizuje neki agent pretnje, probojem sistema zašte, tj.
nekim gubitkom CIA. Prihvatljiva kvalitavna mera ucaja faktora rizika na objekte infor-
macione imovine može bi: nizak (N), srednji (S), visok (V). Bezbednosnu kategorizaciju
– BK svih pova informacione imovine, odre
uje potencijalni ucaj gubitka CIA (C=P, I=I,
A=R), koji ima najveu vrednost, tj. uzima se najgori sluaj [3]:

BK  uticaj na P  ,  uticaj na I  ,  uticaj na R  uticajmax

gde se vrednost potencijalnog ucaja pretnji uobiajeno rangirana sa: N, S i V.

Primer: Neka je u odre

ivanju bezbednosne kategorije procesa akvizicije IKTS opreme
(BKao) ucaj pretnji na CIA procenjen sa – (P) = S, (I) = V, a (R) = N, bie: BKao=(P, S), (I, V),
(R, N) = (S), (V), (N) = ucajmax = V

BO  FOO   65

 Izbor minimalnog skupa kontrola za osnovnu zaštu, uzima se iz skupa kontrola osno-
vne zašte, a kontrola iz skupa za poboljšani ili viši nivo zašte, na osnovu poveanih
bezbednosnih zahteva. Na primer, ako je najvei potencijalni ucaj N, izaberu se osnovne
kontrole zašte za N ucaj pretnji, ako je S – izaberu se osnovne kontrole zašte za S i N
ucaj pretnji, a ako je V – biraju se osnovne kontrole za V, S i N ucaj pretnji. U gornjem
primeru maksimalni ucaj je V, pa se biraju kontrole za V, S i N ucaj pretnji [25].
Prilagoavanje rezultama procene rizika izabranog minimalnog skupa kontrola
osnovne zašte, zahteva opis i dokumentovanje modikovanih i novih kontrola zašte.
Procena rizika igra važnu ulogu u procesu izbora kontrola zašte, pa pokrivanje pro-
cenjenih pretnji skupom kontrola osnovne zašte, treba razmatra na bazi rezultata
procene rizika [25].

4.4.4. Procena eektivnosti kontrola zaštite

Kontrole zašte treba idenkova i implemenra tako da ublažavaju specine
faktore rizika za poslovne procese. Svaka kontrola zašte ima svoju cenu, pa zato proces
njene implementacije mora ukljuiva tržišne faktore. Za procenu efekvnos kontrola
razvijeno je više metoda intervjua i tesranja (Tabela 4.4).
Tabela 4.4. Metodi za procenu efekvnos kontrola zašte za razliite ucaje
Metodi procene: intervju, tesranje Nivo ucaja na IKTS
Atribut Vrednost Nizak Srednji Visok
skraen " # #
Dubina
(samo intervju znaajan # " #
i tesranje)
sveobuhvatan # # "
funkcionalnost (crna kuja) " " "
Obim
(samo metod proboj # " "
tesranja)
strukturni (siv i bela kuja) # # "
Pokrivanje broj i p objekata za procenu odre
en u
" " "
(svi metodi) saradnji sa evaluatorom

U praksi zašte treba prepozna uslove u kojima odre

eni metod za procenu efek-
vnos kontrola zašte daje najbolje rezultate i ima najveu vrednost.

66  O  Š FOJ
 4.4.5. Dokumentovanje kontrola zaštite u planu zaštite

Rezulta procesa specikacije i izbora skupa kontrola zašte, dokumentuju se u

planu zašte, koji obuhvata planirane, implemenrane i na bazi procene rizika, korigo-
vane kontrole zašte. Konani skup kontrola dokumentuje se sa svim obrazloženjima
i glavnim razlozima za izbor, sa indikatorima koji ukazuju na prateu dokumentaciju i
koji objašnjavaju zašto izabrane kontrole ispunjavaju bezbednosne zahteve organizacije.
Plan zašte je osnova za serkaciju i akreditaciju sistema, iji su rezulta presudni za
donošenje odluke o povezivanju IKTS sa drugim sistemima izvan domena zašte (i gra-
nica akreditacije).

4.5. REZIME

Koncept reakvne zašte zasniva se na sprovo

enju predenisane polike zašte i
procesu upravljanja rizikom. Sam koncept reakvne zašte je po svojoj prirodi proak-
van, a reakvni karakter odre
uje reagovanje samo na poznate pretnje.
Koncept proakvne DPP zašte š sistem od dinamiki promenljivih, kombinovanih
pretnji, ekasniji je i efekvniji, obezbe
uje pojednostavljen, integralan sistem zašte,
reducira sve resurse, bitno poboljšava i ubrzava sveukupan proces zašte i uspešno za-
menjuje postojee skupe, reakvne i spore sisteme zašte. stvaruje se kombinacijom
baze znanja o novim napadima i ranjivosma sistema, vrhunske tehnologije za proak-
vnu zaštu, procesnog pristupa i pojednostavljenog sistema zašte i ima tri osnovne
prednos u odnosu na reakvni sistem zašte: brzinu, tanost i pouzdanost - manji broj
lažnih alarma i vei nivo zašte za ista nansijska ulaganja.
Koncept kontrola zašte obezbe
uje pomoni alat u procesu projektovanja i upra-
vljanja sistemom zašte, osnovne elemente za plan i uputstva zašte i olakšava izbor
opmalnih kontrola zašte, na osnovu procene rizika. Kontrola zašte je neka funkcija
dizajna sistema koja se odnosi na tehnike i proceduralne (upravljake i operavne) me-
hanizme zašte i poseduju dva osnovna atributa – robusnost (otpornost na napade) i
adapvnost (eksibilnost, skalabilnost). Robusnost deniše stepen jaine bezbednosne
funkcije i garantovane bezbednos, u zavisnos od efekvnos implementacije, a ada-
pvnost deniše nadgradivost i izbor kontrola koje najviše zadovoljavaju denisanu poli-
ku zašte. rganizuju se hijerarhijski u klase (U, O i T), familije i kontrole zašte. Klasa U
kontrola sadrži pet, O – devet i T – eri familije. U realizaciji programa zašte, zadatak
organizacije je da deniše odgovarajui skup kontrola osnovne zašte, implemenra ga
i verikuje uskla
enost sa planom zašte i bezbednosnim zahtevima. Izbor adekvatnih
kontrola demonstrira odluku za zaštu informacija.
Sistem kontrola osnovne zašte je minimalnih skup, koji održava ukupni preostali
rizik na prihvatljivom nivou. pmalne kontrole zašte odre
uju se i biraju na bazi
bezbednosne kategorizacije i klasikacije informacione imovine i procene rizika. Svaka

BO  FOO   67

 modikacija kontrola osnovne zašte mora se dokumentova u planu zašte. Sistem
kontrola osnovne zašte za nizak (N) ucaj pretnji sadrži ukupno 198 (U=42, O=78 i
T=78) kontrola zašte sa niskim nivoom robusnos.

4.6. KLJUNI TERMINI

Fleksibilnost kontrole zašte: omoguava izbor
kontrola zašte koje najviše odgovaraju i zado-
voljavaju denisane polike zašte i potrebe
organizacije.
Koncept: osnovna zamisao, ideja, idejno reše-
nje, model.
Kontrola zašte: konana klasikacija mehani-
zama zašte, pino neka funkcija arhitekture
sistema zašte, a odnosi se na tehnike, opera-
vne i upravljake mehanizme.
Operavne kontrole zašte: ukljuuju orga-
nizacione i tehnike kontrole zašte IKTS, koji-
ma upravljaju ljudi.
Proakvna zašta: detekcija i spreavanje na-
pada od poznah i nepoznah pretnji/ranji-
vos.
Robusnost kontrole zašte: omoguava de-
nisanje kontrole sa razliitom jainom funkcije
zašte u zavisnos od ekasnos implementa-
cije.
Strategija proakvne zašte: koncept zašte od
dinamiki promenljivih, kombinovanih poznah
i nepoznah pretnji i napada.
Strategija reakvne zašte: koncept zašte od
poznah pretnji i napada.
Struktura kontrola zašte: hijerarhijska orga-
nizacija u klase (upravljake, operavne, teh-
nike), familije i kontrole zašte.
Tehnike kontrole zašte: mehanizmi i proto-
koli zašte, koji su implemenrani i izvršavaju
se unutar hardvera, sovera ili memorijskih
ipova IKTS.
Upravljake kontrole zašte: dokumentovane
mere zašte, koje se odnose na upravljanje sis-
temom zašte i procenu rizika, a izvršavaju ih
uglavnom ljudi.

4.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Koncept zašte je:

3. Kljune faze opšteg funkcionalnog modela
a. naješe model sistema zašte
koncepta reakvne zašte su:
b. detaljna aproksimacija realnog sistema
a. idenkacija stanja zašenos sistema
zašte
b. procena rizika, planiranje i implement-
c. denisanje programa zašte
aciju poboljšanih kontrola zašte
d. strategija razvoja sistema zašte
c. idenkacija pretnji i ranjivos IKTS
2. Reakvni sistemi zašte najbolje se može
d. izrada polike zašte i kontrola
predstavi:
usaglašenos sa praksom zašte
a. modelom vodopada
e. nadzor, revizija, obuka i obrazovanje u
b. modelom sazrevanja procesa zašte
zaš
c. procesom upravljanja rizikom
4. Koncept proakvne zašte presudno
d. životnim ciklusom sistema odre
uje:

68 
O  Š FOJ
 a. manja rentabilnost vremena i troškova d. vea pouzdanost (manji broj lažnih
od postojeih reakvnih sistema alarma)
b. reagovanje na dinamiki promenljive, e. vei nivo zašte za ista nansijska ula-
kombinovane pretnje ganja
c. vea nansijska sredstva za oporavak
sistema
d. detekcija i zašta od poznah i nep-
oznah napada
5. Tipina rešenja reakvne zašte su:
a. ne preduzima ništa
b. preduzima redovnu kontrolu stanja
bezbednos IKTS
c. primeni manuelne ili polu–autom-
azovane metode bezbednosnih
popravki
d. izvrši „ad hok” samozaštu sa
izolovanim tehnikim rešenjima na
distribuiranim takama IKTS
6. Kljuni moduli koncepta proakvne zašte
enih kontrola zašte
su:
a. baze znanja vodeih obaveštajnih
u ostalog:
mreža CIRT i CERT mova
b. standardi i tehnologije za zaštu
c. vrhunske tehnologije za proakvnu
zaštu
d. procesni pristup i kompleksno rešenje
sistema zašte
e. procesni i pojednostavljen pristup
rešenju sistema zašte
7. U sistemu proakvne zašte Virtual Patch
obezbe
uje: vata sledee kontrole:
a. rezervno vreme do pojave ažurne
bezbednosne popravke (update)
b. proakvnu zaštu od poznah i nep-
oznah napada
c. slabije planiranje resursa za zaštu
d. bolje planiranje resursa za zaštu
8. Sistem proakvne zašte ima sledee
prednos u odnosu na reakvni sistem:
a. vea brzina reagovanja i tanost de-
tekcije napada
b. sporija reakcija na nepozna napad
c. manja tanost detekcije poznah na-
pada
 FOO

 69
9. snove prednos koncepta kontrola zašte
su:
a. konzistentan i ponovljiv izbor speci-
kacija mehanizama zašte
b. preporuke za sistem osnovne zašte
(security baseline)
c. zašta prema zahtevima bez
mogunos proširenja
d. tehnike i procedure za verikaciju e-
kasnos sistema zašte
10. Pokrivanje pretnji u izabranom osnovnom
sistemu zašte mogu obezbedi:
a. jedna kontrola zašte
b. kombinacija svih kontrola zašte
c. kombinacija odre
d. ni jedna kombinacija kontrola zašte
11. Kontrola zašte je izme
a. krajnja klasikacija servisa zašte i neka
funkcija dizajna sistema zašte
b. mehanizam zašte koji se ne može
kontrolisa
c. stana i nezavisna od promena
okruženja, sistema i tehnologija zašte
d. organizovana hijerarhijski u familije i
klase
12. amilija upravljakih kontrola zašte obuh-
a. upravljanje incidentom
b. akvizicija sistema i servisa
c. integritet sistema i informacija
d. serkaciju i akreditaciju sistema zašte
e. zika zašta i zašta od okruženja
13. amilija organizaciono–operavnih kontrola
zašte obuhvata sledee kontrole:
a. kontrola pristupa
b. planiranje konnuiteta poslovanja
c. procena rizika
d. zašta sistema i komunikacija
BO
 14. amilija tehnikih kontrola zašte obuhvata
sledee kontrole:
a. planiranje sistema zašte
b. idenkacija i autenkacija
c. sves o potrebi i obuka o zaš
d. revizija i odgovornost
e. zašta medija
15. Sistem kontrola za visok nivo zašte sadrži
kontrole sa:
a. osnovnim, poveanim i visokim nivoom
robusnos
b. poveanim i visokim nivoom robusnos
c. osnovnim i visokim nivoom robusnos
d. samo visokim nivoom robusnos
16. Bezbednosna kategorizacija informacione
imovine odre
uje ucaj gubitka CIA koji
ima:
a. najmanju vrednost
b. najveu vrednost
c. srednju aritmeku vrednost
d. opmalnu vrednost

70  O  Š FOJ
5. OPŠTI MODEL SERVISA ZAŠTITE

5.1. UVOD

Implemenrani skup U,  i T kontrola zašte, izvršava funkcije i mehanizme zašte,

ijim se izvršavanjem realizuju servisi zašte. Neki servisi obezbe
uju primarnu zaštu,
dok drugi otkrivaju napad ili podržavaju primarne servise. Servisi zašte se speciciraju
na osnovu zahteva i ciljeva zašte i procene rizika.
Primarni kriterijum za podelu servisa zašte proise iz podele kontrola zašte na
U,  i T, na osnovu koje se i primarni servisi zašte mogu podeli na U, O i T. Primarne
U servise zašte realizuju U kontrole preko mehanizama prinude i nametanja norma-
va, standarda i polike zašte. peravne kontrole zašte realizuju primarne  servise
zašte, a tehnike kontrole realizuju primarne T servise zašte, implementacijom hard-
versko-soverskih mehanizama i protokola.
va podela nije sasvim jednoznana, pošto su servisi zašte me
uzavisni, kombinuju
se i dopunjuju u izvršavanju ciljeva i funkcija zašte. Bolje rezultate daje opš model koji
prikazuje primarne servise sa elemenma za podršku i njihovim me
usobnim odno-
sima. pš model je više tehniki orijensan, a deli servise zašte na servise za podršku,
spreavanje i oporavak.

BO  FOO   71

 5.2. SERVISI ZAŠTITE

5.2.1. Misija i ciljevi sistema zaštite

Misija sistema zašte je da održavanjem IKTS na prihvatljivom nivou rizika, obezbedi

pouzdanost rada poslovnog IKTS i povea efekvnost poslovnih procesa. Primarni ciljevi
sistema zašte su zašta CIA informacione imovine organizacije. vi ciljevi se naješe
navode kao dovoljan skup relavno nezavisnih ciljeva zašte u relevantnim standardima
zašte (IS/IEC 27001, NIST). U nekim standardima i komponentama zašte (evaluacija,
PKI i dr.) navode se i ciljevi zašte kontrolisane odgovornos (Accountability), neporeci-
vos, autenkacije i garantovane bezbednos (Security Assurance). Me
um, kako su
ciljevi zašte me
uzavisni, ova granulacija nije neophodna. Na primer, cilj zašte integ-
riteta obuhvata zaštu neporecivos i autenkaciju, a cilj zašte raspoloživos – kon-
trolisanu odgovornost, koja, pak, zavisi od mehanizma za obezbe
ivanje neporecivos.
Garantovanu bezbednost obezbe
uju sva tri primarna bezbednosna cilja zajedno.
Bezbednosni zahtev za raspoloživost informacija/servisa obezbe
uje ovlašenim ko-
risnicima pouzdan rad i raspoloživost podataka i informacija, sistema, servisa i aplikacija,
po ukazanoj potrebi. vaj cilj š sistem od namernog ili sluajnog kašnjenje podataka,
odbijanja izvršavanja servisa i/ili isporuke podataka (DoS/DDoS) i od neovlašene up-
otrebe sistema i informacija i vrlo je esto najvažniji bezbednosni cilj u mnogim orga-
nizacijama [30].
Bezbednosni zahtevi za zaštu integriteta ukljuuju zaštu integriteta podataka i in-
formacija (skladištenih, procesiranih i prenošenih), konguracije (RS i RM) i integriteta
sesije.
Bezbednosni zahtev za zašta poverljivos i privatnos ima za cilj da sprei otkrivan-
je neovlašenim licima uskladištenih, procesiranih i prenošenih poverljivih ili privatnih
informacija. U sistemima za posebne namene i za specine pove osetljivih informacija
(npr. autenkacione), ova zašta je od prioritetnog znaaja.
Zahtev za kontrolisanu odgovornost, enteta i pojedinca u organizaciji, ima za cilj
da se akcije svakog enteta/pojedinca mogu pra po jednoznano registrovanim
tragovima. Servis za ostvarivanje ovog cilja zahteva se u saopštenju polike zašte i
direktno ukljuuje normavni okvir, odvraanje napadaa, izolaciju grešaka, detekciju i
spreavanje upada i oporavak sistema.
Zahtev za garantovanu bezbednost sistema zašte osnova je za scanje poverenja
da su U,  i T kontrole zašte efekvne i pouzdano rade u predvi
enom režimu. vaj cilj
se ostvaruje adekvatnom realizacijom ciljeva zašte integriteta, raspoloživos, poverlji-
vos i kontrolisane odgovornos.

72  O  Š FOJ
 5.2.2. Meuzavisnost bezbednosnih ciljeva

Navedeni bezbednosni ciljevi su me

usobno zavisni i retko se može ostvari jedan
bez ucaja drugih. Cilj zašte poverljivos zavisi od zašte integriteta, zato što nema
smisla oekiva da informacija nije otkrivena, ako je narušen integritet sistema. Cilj
zašte integriteta zavisi od zašte poverljivos, zato što je vrlo verovatno da je mehani-
zam zašte integriteta zaobi
en i integritet informacije narušen, ako je narušena njena
poverljivost (npr. lozinka administratora). Ciljevi zašte raspoloživos i kontrolisane
odgovornos zavise od servisa zašte poverljivos i integriteta, zato što se mehanizmi
koji implemenraju ovaj servis lako zaobilaze. Naime, ako se za odre
ene informacije
naruši poverljivost (npr. lozinka administratora), ili se naruši integritet sistema, narušava
se i validnost mehanizama, koji realizuju cilj poverljivos, a me i raspoloživos i odgo-
vornos (Sl. 5.1). Svako smanjivanje ovog skupa ciljeva zahteva odgovarajuu aproksi-
maciju i razmatranje ove me
uzavisnos [92].

Sl. 5.1. Me
uzavisnost bezbednosnih ciljeva

Sa ciljem garantovane bezbednos u me

uzavisnoj vezi su svi ciljevi zašte. Kada
projektuje sistem zašte, projektant uspostavlja graninu vrednost garantovane bezbe-
dnos, kao cilj kojem se teži i koji se posže ispunjavanjem zahteva u svakom od preo-
stala eri cilja, u skladu sa procedurama i standardima dobre prakse zašte. Tako
e,
ise injenicu da se za garantovanu bezbednost nekog sistema moraju ispuni pro-
jektovani funkcionalni zahtevi za tehniku pouzdanost sistema (verovatnou ili srednje
vreme rada bez otkaza), ali i sprei neželjeni procesi i stei poverenje u sistem zašte.

BO  FOO   73

 5.3. OPŠTI MODEL SERVISA ZAŠTITE

pš model tehniki orijensanih servisa zašte obuhvata primarne i sekundarne

servise i njihove me
usobne veze. U odnosu na primarnu namenu, model ih klasikuje
na servise za podršku, koji obuhvataju najvei deo kapaciteta IKTS zašte, spreavanje
proboja ili zaobilaženja mehanizama zašte, detekciju upada i oporavak sistema posle
proboja. U ovom modelu, ciljevi zašte se realizuju servisima zašte, pa je i njihova me-

uzavisnost idenna me
uzavisnos ciljeva zašte. Servisi zašte se realizuju imple-
mentacijom hardversko-soverskih mehanizama, a izvršavaju i upravljaju sa U,  i T
kontrolama zašte (Sl. 5.2) [61].

Sl. 5.2. pš model servisa zašte

74  O  Š FOJ
 Servisi za podršku su po svojoj prirodi u korelaciji su sa drugim, obezbe
uju osnovu
za poverenje u tehnike servise zašte i obuhvataju:
Š jednoznanu idenkaciju enteta (korisnika, procesa IKTS),
Š upravljanje kriptografskim kljuem,
Š administraciju zašte (operavno upravljanje promenama),
Š sistemsku zaštu (ponovljeno korišenje objekata, najmanje privilegija...).
Servisi za spreavanje prevenvno šte od proboja sistema zašte, a generiki obuh-
vataju servise za:
Š zaštu komunikacija, koji š CIA informacija u toku prenosa,
Š autenkaciju ili verikaciju identeta korisnika i procesa u IKTS,
Š autorizaciju prava pristupa i akvnos nad objekma IKTS,
Š kontrolu logikog i zikog pristupa, esto distribuiranu u sistemu,
Š neporecivost, koji spreava da korisnik porie izvršenu akvnost,
Š poverljivost i privatnost transakcija, koji spreava gubitak poverljivos informaci-
ja i privatnos linih podataka u toku transakcije.
U M neki standardi (NIST, IS/IEC 27001) navode minimalan i dovoljan sup od tri
primarna servisa za zaštu CIA informacija i sistema. Na slikama 5.3.–5.5. prikazani su
funkcionalni modeli primarnih servisa za poszanje ciljeva zašte CIA – raspoloživos
(Sl. 5.3), integriteta (Sl. 5.4) i poverljivos (Sl. 5.5).

Sl. 5.3. Primarni servisi za zaštu raspoloživos

BO  FOO   75

 Sl. 5.4. Primarni servisi za zaštu integriteta

Sl. 5.5. Primarni servisi za zaštu poverljivos

Servisi za detekciju i oporavak neophodni su u svakom sistemu zašte, pošto ni je-

dan servis zašte nije savršen, a prakno nema sistema zašte koji obezbeuje apso-
lutnu zaštu. U servise za detekciju i oporavak spadaju procesi za:
Š detekciju i spreavanje upada, koji naješe koriste IDPS,
Š restauraciju bezbednog stanja ili oporavka sistema posle proboja i
Š nadzor, kontrolu i reviziju bezbednosno relevantnih doga
aja.
Servisi zašte u distribuiranom IKTS mogu bi distribuirani logiki i ziki – u do-
menima zašte ili u okviru zikih RM. Distribuirani servisi zašte bazino zavise od
tehnike pouzdanos, garantovane bezbednos i servisa zašte operavnog sistema

76  O  Š FOJ
– NOSSS (Nave Operaon System Security Subsystem), koji obezbe
uju osnovni sloj
zašte u RS [30, 74]. Dok neki servisi ostaju na odre
enom logikom nivou apstraktnih
slojeva S, drugi su implemenrani kroz mehanizme distribuirane u zikom i logikim
slojevima sistema: korisnikih/klijent-server aplikacija, srednjeg sloja (midlware) i nižih
slojeva iznad mehanizama S. Važan aspekat efekvnos i ekasnos servisa zašte je
upravljanje sistemom zašte.
Garantovana bezbednost sistema zašte ukljuuje sve kapacitete zašte i osnova je
za poverenje korisnika da sistem i servisi ispunjavaju ciljeve zašte. Poverenje korisnika
u korektnost rada mehanizama zašte i otpornost sistema na namerne ili sluajne na-
pade, obezbe
uje kvalitetna implementacija adekvatnih kontrola zašte. Ve su razvi-
jeni tehnološki ala za merenje garantovane bezbednos IKTS, koja se može povea
primenom jednostavnijih tehnikih rešenja i poverljivih i pouzdanih komponen, sman-
jenjem verovatnoe proboja, implementacijom IDPS i komponen za oporavak sistema
i integracijom adekvatne tehnologije. Na garantovanu bezbednost sistema ue arhi-
tektura IKTS, tzv. zašta bezbednom arhitekturom. Najveu bezbednost imaju namenski
sistemi, projektovani od poverljivih komponen tzv. poverljivi raunarski sistemi (Trust-
ed Computer Base) [66]. izika i logika distribucija servisa zašte i njihovi odnosi sa
drugim servisima sistema prikazani su na Sl. 5.6. [61].

Sl. 5.6. Distribuirani servisi zašte

Model distribuiranih servisa zašte pokazuje da neki distribuirani servisi ne postoje

individualno ni na jednom nivou, ve su implemenrani sa kooperavnim mehanizmima
na više slojeva zašte. Tipini primeri su servisi za idenkaciju i autenkaciju, iji pro-
ces obino radi na nivou S, ali može bi na prezentacijskom, sesijskom ili ak mrežnom
nivou SI modela RM. esto se informacije skupljaju na jednoj mašini i prenose kroz RM
do druge (npr. mrežni autenkacioni i log serveri).

BO  FOO   77

 Servisi domena zašte obezbe
uju mrežnu zaštu i prinudnu restrikciju toka poda-
taka i procesa unutar i izme
u poverljivih mreža u nebezbednom Internet okruženju.
Domen zašte je skup akvnih enteta (lica, procesa, ureaja), njihovih objekata poda-
taka i meusobnih veza, koje povezuje zajednika polika zašte. Tipini domeni zašte
u RM sa bezbednom topologijom su intranet, periferijska mreža (DMZ) i ekstranet.
Intranet je interna mreža organizacije, koja koris Internet tehnologije. Tipino, je
ziki distribuiran i me
usobno povezan ure
ajima, koji esto nisu pod kontrolom orga-
nizacije. Interno, organizacija može podeli intranet u relavno nezavisne module sa
odvojenim domenima zašte, slino vodonepropusnim vrama na pregradama broda,
što pomaže da se lakše implemenra polika zašte i ogranie gubici u sluaju proboja
sistema zašte. Za segmentaciju mreže koriste se mrežne kapije (gataways). Postoji više
rešenja segmentacije domena intraneta, koja pino obezbe
uju polubezbedni domen
zašte – neutralnu tampon zonu izme
u dve nepoverljive mreže, u kojoj organizacija
može pruži ograniene servise spoljnim mrežama [85].
Periferijska mreža (zaklonjena podmreža, demilitarizovana zona – DMZ), je segment
RM izmeu dve mrežne barijere, koji deli mrežnu infrastrukturu na odvojene domene
zašte. DMZ konguracija se može koris za zaštu web servera mrežnom barijerom,
koja dopušta pristup HTTP protokolu za web servise, ali ograniava sve druge protokole.
Spoljna mrežna barijera š intranet od svakog pristupa sa Interneta, a unutrašnja
spreava odlazak zaposlenih na zabranjene web lokacije. Koncept domena zašte je
osnova za formiranje bezbedne topologije savremene RM, povezane sa Internetom
– potencijalno nebezbednom mrežom. Uspostavljanje domena zašte lokalne mreže
zahteva postavljanje jedne ili više mrežnih barijera (rewalls). Na Sl. 5.7. prikazana je
segmentacija mreže u DMZ sa jednom (a) i dve mrežne barijere (b) [85].

Sl. 5.7. DMZ sa jednom barijerom – (a) i dve barijere – (b) [85]

78  O  Š FOJ
 Domen zašte pomaže da se odrede priorite zašte, izvrši klasikacija i usmeri
pažnja na probleme zašte, na bazi servisa koji se zahtevaju u svakom domenu. Zašta
IKTS organizacije sa DMZ i podela u domene, analogna je postavljanju zike ograde
oko zgrade (npr. razlii povi barijera), kapija na ogradi (npr. gateway–mrežna kapija)
i uvara za kontrolu saobraaja kroz kapije (npr. IDPS i proceduralni servisi zašte). Do-
meni mogu bi logiki i ziki, a denišu se na bazi jednog ili više sledeih kriterijuma:
ziki (zgrade, kamp, region, itd.), poslovni procesi (personal, nansije, itd.), mehanizmi
zašte (S RS, RM itd.). Kljuni elemen za odre
ivanje mehanizama, znaajnih za servise
zašte u svakom domenu, su eksibilnost, projektovana zašta, meusobni odnosi do-
mena i slojevitost zašte. Razlii domeni zašte unutar organizacije me
usobno se
mogu preklapa.
Ekstranet je prošireni intranet i obino se koris za pristup udaljenih korisnika resur-
sima intraneta i deljenje informacija i servisa. Realizuje se pomou bezbedne virtuelne
privatne mreže – VPN (Virtal Private Network) sa šifrovanom vezom, za koju su potrebna
dva VPN servera ili VPN server i klijent. Pojam eksternog okruženja intraneta organizaci-
je nije lako odredi. Razlika se može napravi izme
u transakcija koje su isnski izvan
mreže i onih koje su ekvivalentne internim transakcijama, kao što je kriptozašen pre-
nos od take-do-take.
Servisi poverljivog provajdera zašte – TTPS (Trusted Third Party Services) obezbe
u-
je trea strana od poverenja (TTP). Denisan je standardom IS CD 10181-1 kao „au-
toritet bezbednos i zašte ili njegov agent, u ije funkcije zašte veruju svi uesnici u
IKTS. Kada je TTP autoritet za zaštu domena, može mu se verova za zaštu unutar
domena” [11, 61].
Standard idenkuje zahteve, koje treba da ispune korisnici i davaoci usluga (TTP),
specicira i standardizuju parametre TTPS u IKTS, u kojim, osim zašte primarnih servi-
sa, treba š i meusobno poverenje svih uesnika. Tipini sistemi sa takvim zahtevima
su zdravstveni, telemedicinski i savremeni sistemi e-poslovanja, u kojim se tradicionalno
poverenje prenosi u nesigurno e-okruženje, kao i virtuelizovani sistemi distribuiranog
Internet raunarstva (Cloud compung), u kojima je sve više nepoverljivih korisnika [1,
11, 61, 41].
TTP servisi zašte su obavezne komponente višeslojne arhitekture zašte, posebno
u sistemu distribuiranog Internet raunarstva, gde odgovornos za zaštu servisa za
isporuku sovera (SaaS) plaormi (PaaS) i infrastrukture (IaaS) dele provajderi i korisni-
ci na bazi SLA sporazuma. Dobar primer funkcionalnog modela TTPS je infrastruktura sa
javnim kljuem – PKI [11].

BO  FOO   79

 5.4. RAZVOJ I IMPLEMENTACIJA SERVISA ZAŠTITE

U skladu sa opšm principima i najboljom praksom, servise zašte treba obezbedi

za životni ciklus sistema kroz sledeih šest faza [30]:

1. priprema i odluka da implementacija servisa zašte poveava efekvnost;

2. procena stanja sistema zašte, idenkovanje zahteva i ciljeva zašte;
3. projektovanje, razvoj i evaluacija potencijalnih rešenja iz skupa izvodljivih;
4. implementacija izabranih rešenja kroz pilot projekat;
5. operavni rad sa nadzorom, revizijom i procenom rizika i
6. odlaganje kroz postupnu tranzicija/ukidanje servisa zašte.

ivotni ciklus servisa primenjuje se na svaki servis pojedinano, bez obzira u koju
kategoriju spada. Implementacija servisa zašte sopstvenim kapacitema ili preko TTPS,
može bi složena, ima svoju cenu i odre
eni rizik. Za donošenje odluke treba razmatra
brojna pitanja – ucaj na strategiju i misiju organizacije, troškove, tehnologiju rada,
arhitekturu IKTS, zaposlene, poliku i procese zašte itd.

5.4.1. Isporuka servisa zaštite

Servise zašte isporuuje m za upravljanje zaštom informacija. Sistem zašte in-

formacija je provajder usluga za podršku poslovanja organizacije. Sa tog aspekta servisi
zašte se sastoje od tri elementa [73]:
Š isporuke bilo kojeg proizvoda zašte (korisniki interfejs, token, PIN, korisniki
nalog, uputstvo, polika, programski kod, procena rizika itd.);
Š procesa za održavanje konnuiteta isporuke servisa ili skup koraka, koje orga-
nizacija treba da preduzme od prijema prve isporuke servisa zašte;
Š merenja efekvnos i poboljšanja isporuenog servisa u skladu sa pravilom: „što
se ne može meri, ne može se sa njim ni upravlja“.
bezbe
ivanje servisa zašte razlikuje se od isporuke zikih proizvoda: nema
promene vlasništva izme
u provajdera i kupca/korisnika, neopipljivost – nema razmene
zikih objekata, nedeljivost – ne mogu se raslani na sitnije delove, stalna prome-
nljivost – ne postoje dve idenne realizacije istog servisa i postojanost – mogu se obe-
zbedi samo kada njihova isporuka pone.

80  O  Š FOJ
5.5. REZIME

Misija sistema zašte realizuje se izvršavanjem primarnih ciljeva zašte CIA infor-
macija. Svi ciljevi zašte su u me
uzavisnoj vezi sa garantovanom bezbednos sistema
zašte.
Podela servisa zašte može se izvrši na osnovu više kriterijuma. Primarni kriteri-
jum je podela na upravljake, operavne i tehnike servise. Model tehniki orijensanih
servisa zašte klasikuje servise, na osnovu kriterijuma primarne funkcionalnos, na
servise za podršku, spreavanje i oporavak. Servisi za podršku su generiki i obuhvataju
najvei deo kapaciteta zašte u IKTS; za spreavanje šte od proboja ili zaobilaženja im-
plemenranih kontrola, a servisi za oporavak detektuju upad i oporavljaju sistem posle
proboja. Svaki sistem IKTS zašte u krajnjem zavisi od servisa postojeih podsistema
zašte S (NSSS), zam od bezbednost IKTS ne može bi vea od NSSS. snova za
zaštu RM je koncept domena zašte i prinudne restrikcije toka podataka i procesa
unutar i izme
u ovih domena. Domen je skup akvnih enteta i njihovih me
usobnih
veza, povezanih zajednikom polikom zašte. Tipini domeni zašte su intranet, DMZ
i ekstranet.
Servise zašte može obezbedi sama organizacije ili poverljivi provajder zašte
(TTP), denisan u standardu IS CD 10181–1. U skladu sa opšm principima i najboljom
praksom, servise zašte treba implemenra za ceo životni ciklus sistema kroz faze pri-
preme, procene, projektovanja, implementacije, rada i odlaganja, uz razmatranje niza
pitanja o implikacijama na misiju organizacije.
bezbe
ivanje servisa zašte razlikuje se od isporuke zikih proizvoda: nema
promene vlasništva, nisu opipljivi, nedeljivi su, stalno promenljivi i postojani u isporuci.

5.6. KLJUNI TERMINI Mehanizmi zašte: pojedinani, individualni

Bezbednosni cilj: deniše se na bazi zahteva za
zaštu poverljivos, integriteta i raspoloživos
informacija.
u dve mrežne barijere; demilitarizovana
Bezbednosni domen: skup akvnih enteta
(lica, procesa, ure
aja), njihovih objekata po- infrastrukturu na odvojene domene.
dataka sa zajednikom polikom zašte.
Bezbednosni zahtevi: zahtevi za pove i nivoe
zašte, neophodni za opremu, podatke, infor-
macije, aplikacije i objekte da bi se ispunile za-
konske obaveze i polika zašte.
Domen zašte: skup elemenata kojim upravlja
autoritet zašte i koji dele istu poliku zašte;
deniše se na osnovu jednog ili više kriteriju-
ma na zike i logike domene.
algoritmi, metodi ili hardversko–soverski
moduli za eliminisanje bezbednosnih prob-
lema u RS i mreži .
Periferijska mreža ili DMZ: segment RM
izme
zona/zaklonjena podmreža, koja deli mrežnu
Primarni servisi zašte: dele se na osnovu pri-
marnih kriterijuma podele kontrola zašte na
upravljake, operavne i tehnike servise.
Servis zašte: skup logikih i zikih aplikaci-
ja za podršku, spreavanje i oporavak, koje
izvršava implemenrani sistem upravljakih,
operavnih i tehnikih kontrola zašte.
TTPS (Trusted Third Party Service): servis po-
verljivog provajdera.

BO  FOO   81

 5.7. PITANJE ZA PONAVLJANJE
1. Misija sistema zašte je:
a. da održavanjem bezbednog stanja IKTS
na prihvatljivom nivou rizika, obezbedi
pouzdanost rada poslovnog IKTS i
povea efekvnost poslovnih procesa
b. da omogui realizaciju polike i plana
zašte
c. rezultat realizacije primarnih zahteva i
ciljeva zašte
uzavisni zato što, ako se naruši
d. održavanje sistema zašte na prih-
vatljivom nivou rizika.
2. Bezbednosni ciljevi neporecivos ukljuuju
sledee servise zašte:
a. autenkacije
b. integriteta
c. poverljivos
d. kontrolisane odgovornos
e. bezbednosnu garanciju
3. Bezbednosni ciljevi autenkacije koris-
nika ukljuuju sledee servise zašte:
a. raspoloživos
b. integriteta
c. poverljivos
d. kontrolisane odgovornos
e. bezbednosne garancije
4. Bezbednosni ciljevi integriteta ukljuuju
sledee servise zašte:
a. raspoloživos
b. poverljivos
c. kontrolisane odgovornos
d. bezbednosne garancije
5. Bezbednosni ciljevi poverljivos ukljuuju
sledee servise zašte:
a. raspoloživos
b. integriteta
c. kontrolisane odgovornos
d. bezbednosne garancije
6. Bezbednosni ciljevi kontrolisane odgovor-
nos ukljuuju sledee servise zašte:
raspoloživos
a. integriteta
b. poverljivos
c. bezbednosne garancije
7. Bezbednosni ciljevi raspoloživos
ukljuuju sledee servise zašte:
a. integriteta
b. poverljivos
c. kontrolisane odgovornos
d. bezbednosne garancije
8. Ciljevi servisa zašte poverljivos i integ-
riteta su:
a. me
integritet sistema, narušen je meha-
nizam zašte poverljivos, a ako je po-
verljivost izgubljena vrlo je verovatno
da e integritet bi narušen
b. nezavisni zato što, ako se naruši
integritet sistema, mehanizam zašte
poverljivos ostaje nepromenjen
c. cilj zašte integriteta ne zavisi od cilja
zašte poverljivos, ali cilj zašte
poverljivos zavisi od zašte integ-
riteta
9. Servis za podršku je:
a. namenjen za spreavanje proboja ili
zaobilaženja mehanizama zašte
b. namenjeni za detekciju upada i opora-
vak sistema posle proboja
c. generiki i obuhvata najvei deo kapa-
citeta IKTS zašte
10. Servisi za spreavanje je:
a. namenjen za spreavanje proboja ili
zaobilaženja mehanizama zašte
b. namenjen za detekciju upada i opora-
vak sistema posle proboja
c. generiki i obuhvata najvei deo kapa-
citeta IKTS zašte
11. Servisi za detekciju i oporavak sistema su:
a. namenjeni za spreavanje proboja ili
zaobilaženja mehanizama zašte
b. namenjeni za detekciju upada i opora-
vak sistema posle proboja
c. generiki i obuhvata najvei deo kapa-
citeta IKTS zašte
12. Servisi za podršku obuhvataju:
a. jednoznanu idenkaciju enteta,
upravljanje kriptografskim kljuem, ad-
ministraciju zašte, sistemsku zaštu

82 
O  Š FOJ
 b. zaštu komunikacija, autenkaciju,
autorizaciju, kontrolu pristupa, nepo-
recivost, poverljivost i privatnost trans-
akcija
c. detekciju i spreavanje upada, res-
tauraciju bezbednog stanja, nadzor,
kontrolu i reviziju
13. Servisi za spreavanje obuhvataju:
a. jednoznanu idenkaciju enteta,
upravljanje kriptografskim kljuem, ad-
ministraciju zašte, sistemsku zaštu
b. zaštu komunikacija, autenkaciju,
autorizaciju, kontrolu pristupa, nepo-
recivost, poverljivost i privatnost trans-
akcija
c. detekciju i spreavanje upada, res-
tauraciju bezbednog stanja, nadzor,
kontrolu i reviziju
14. Distribuirani servisi zašte su:
a. uvek implemenrani na jednom ap-
straktnom sloju distribuiranog IKTS
b. implemenrani sa kooperavnim me-
hanizmima na više slojeva zašte
c. implemenrani sa kooperavnim me-
hanizmima na jednom sloju zašte
d. bazino zavisni od tehnike pouzdan-
16. Glavne faze procesa za razvoj i impleme-n-
taciju životnog ciklusa servisa zašte:
a. priprema, procena, projektovanje,
implementacija, operavni rad i odlag-
anje
b. planiranje, projektovanje, implement-
acija, operavni rad i odlaganje
c. priprema, procena, implementacija,
operavni rad i odlaganje
d. ukljuuju isporuku servisa, plan
isporuke i plan održavanja i odlaganja
servisa
17. Glavni atribu isporuenih servisa zašte
su:
a. servise isporuuje m za upravljanje
zaštom informacija
b. servise isporuuje menadžer zašte
informacija
c. ukljuuju isporuku servisa, proces za
održavanje konnuiteta isporuke, me-
renje i poboljšanje isporuenog servisa
zašte
d. ukljuuju isporuku servisa, procese za
implementaciju, merenje i poboljšanje
isporuenog servisa zašte
os, garantovane bezbednos i NSSS
e. nezavisni od tehnike pouzdanos,
garantovane bezbednos i NSSS
15. Domen zašte, kao osnovni koncept mre-
ž-ne zaštu IKTS:
a. je skup akvnih enteta, podataka
i njihovih veza, sa istom polikom
zašte
b. obezbe
uje mrežnu zaštu i prinudnu
restrikciju toka podataka i procesa
unutar i izme
u poverljivih mreža u
nebezbednom Internet okruženju
c. ukljuuje periferijsku mrežu, intranet i
ekstranet
d. ne može bi logiki i ziki i ne
pomaže kod odre
ivanja prioriteta
zašte
e. uspostavlja se primenom jedne ili više
logikih barijera (rewalls)

BO  FOO   83

 6. METRIKI SISTEMI ZAŠTITE INFORMACIJE

6.1. UVOD

U sistemu zašte informacija ni jedna akvnost ne može bi dobro upravljana ako se
ne može meri. Ciljevi zašte informacija i kvalitet sistema zašte, mogu se posi na
bazi bezbednosnih zahteva za proizvode zašte (IS/IEC 15408), najbolje prakse zašte
(NIST SP 800–53, IS/IEC 27002), procesnog pristupa i modela progresivnog sazrevanja
procesa zašte (SSE–CMM15). U standardu IS/IEC 15443 navedene su sve metode i
sredstva sistema kvaliteta IKTS [46]. Razvoj metrikog sistema zašte ukljuuje izbor
metodologije i poznavanje i primenu generikog procesa metrikog sistema. Pažnju
zaslužuje model i metod za sazrevanja procesa zašte – SSE CMM v. 2008.
Metrika daje svoju punu vrednost kada su merenja konzistentna, ponovljiva i bez
subjekvnih kriterijuma. Kontekstualno specina metrika je korisna u zaš i pomaže
organizaciji da razume bezbednosni rizik i ranjivos u infrastrukturi sistema zašte,
fokusira pažnju na tekui problem, meri i poboljšava performanse procesa zašte i izbo-
ra najbolje tehnologije zašte.

6.2. METODOLOGIJA METRIKE SISTEMA ZAŠTITE INFORMACIJA

6.2.1. Definicije pojmova

Merenje daje jednokratni uvid u specine merne parametre sistema zašte, a
metrika je višekratno merenje u dužem vremenskom periodu ili sredstvo za interpreta-
ciju agregiranih mernih podataka na višem nivou. Merenja se vrše pore
enjem u odno-
su na predenisani merni etalon i zavisi od razumevanja zahteva zainteresovanih strana,
a metrike su proizvod analize rezultata merenja. Drugim reima, rezulta merenja su
objekvni i sirovi podaci koji mogu automatski da se generišu, dok su metrike objekvne

15 Engl.: Security System Engeneering Capability Maturity Model, standard IS/IEC 21827 od 2003.

84  O  Š FOJ
ili subjekvne interpretacije h podataka [20]. Metrika zašte je od posebnog znaaja
za procese digitalne forenzike jer obezbe
uje ponovljivost tesranja i merenja digitalnih
dokaza po zahtevu pravosudnih organa, što zahteva standardni kriterijum za priznava-
nje posrednog digitalnog dokaza pred sudom. Razni autori i standardi razliito denišu
metrike zašte [8].
Metriki sistem je skup kriterijuma, parametara, mernih ure
aja, podataka i jedi-
nica za generisanje i prikazivanje rezultata merenja, koji podrazumeva procese evalua-
cije i/ili monitoringa performansi servisa zašte. Metriki sistemi zašte informacija su
brojni, a u praksi se naješe primenjuju: snaga kriptografskog algoritma; kvalitavna
metrika (npr. ucaja: nizak, srednji, visok); kvantavna metrika (cost-benet); metrika
soverskog inženjerstva (SwE), detekcija anomalija (IDS/IPS); srednje vreme napada;
intervjui; metrika poslovnih procesa; revizija sistema zašte i model sazrevanja procesa
zašte (SSE CMM). Objek merenja u sistemu zašte informacija mogu bi organizacija;
proizvod (planiran, u razvoju, u radu); tehniki sistem (hardver, sover, komunikaciona
infrastruktura, komponente sistema zašte, sistem zašte u celini) [29].
Upravljanje zaštom informacija je oblast koja nema dobro denisane metrike i još
uvek ne postoji konsenzus oko kljunih indikatora, što uglavnom poe od skrivanja bez-
bednosnih incidenata. rganizacije koje su imale hakerski napad, nerado to objavljuju,
a one koje nisu – ne hvale se, jer ne žele da movišu napade. dgovorne organizacije
mere akvnos zašte i dokumentuju efekvnost metrika zašte. Procesi zašte infor-
macija ukljuuju niz analikih ispivanja, a odluka se lakše donosi kada postoji metrika.

6.2.2. Principi, namena, program i procesi metrikog sistema

Glavni principi metrikog sistema zašte su:

ima obezbe
ene informacije koje se mogu kvankova (procen, srednje vred-
nos, gradacije 1 – 3, 1 – 5, 1 – 10),
Š uvek obezbedi dostupnost podacima koji podržavaju metriki sistem,
Š samo ponovljive procese smatra merljivim,
Š upotrebljiv za praenje performansi i usmeravanje resursa za zašte.
Namena metrikog sistema zašte je da idenkuje uzroke slabih performansi
servisa i mehanizama zašte i omogui odgovarajue korekvne akcije. U odnosu na
generiki p, metrike zašte se dele na metrike za:
Š kvantavno/kvalitavno vrednovanje (proverava mehanizama zašte) i
Š merenje performansi (za konnualno poboljšanje procesa zašte).
Prvi p metrike je rezultatski orjensana metrika, a drugi – metrika sazrevanja pro-
cesa zašte. Rezultatski orijensana metrika analiza, bazirana na izvršavanju ciljeva
zašte, dostupna je i izvodljiva za merenje, ponovljiva i pogodna za praenje perfor-
mansi i usmeravanje resursa zašte [40]. Rezultatski orjensana metrika koris se za

BO  FOO   85

 smanjenje troškova, poveanje prihoda, poveanje produkvnos, smanjenje proizvod-
nog ciklusa i smanjenje rizika od prekida poslovanja. Metrika sazrevanja procesa zašte
vrši evaluaciju efekvnos i poboljšavanje upravljakih, organizacionih i tehnikih pro-
cesa zašte i obezbe
uje relevantne podatke o izvršavanju ciljeva zašte. Razvijeno je
više metrika za merenje zrelos procesa zašte od kojih je samo SSE–CMM postao de-
facto standard.
U odnosu na objekte zašte, razvijena su tri pa su metrikih sistema za merenje:
(1) kvaliteta implementacije polike zašte; (2) efekvnos i ekasnos servisa zašte
i (3) ucaja bezbednosno relevantnih dogaaja na poslovanje. Efekvnost svakog pa
metrikog sistema zavisi od zrelos programa zašte, organizacije i kvaliteta implemen-
tacije kontrola zašte. Sva tri pa metrikih sistema mogu se koris simultano. Sa
poveanjem zrelos implementacije kontrola zašte, cilj je da se primarni fokus pomera
sa prvog na trei p metrikog sistem [95].
Program metrike sistema zašte treba da ukljui najmanje eri interakvne kom-
ponente. Podrška menadžmenta je krina komponenta za uspeh programa metrikog
sistema zašte. Polika i procedure zašte, neophodne
su za nametanje i usaglašenost. Metrika se ne može lako
izves, ako nema proceduru implementacije. Uspeh
implementacije programa zašte procenjuje se na bazi
rezultata, pa program zašte treba da deniše uloge i
odgovornos za sistem kvaliteta zašte, metrike zašte,
uputstva za merenja, metod i proces za razvoj svake
metrike i faktore ucaja na implementaciju. Program
metrike zahteva periodinu analizu za obuku, poboljšanje
efekvnos procesa zašte i planiranje kontrola zašte
(Sl. 6.1a) [15].

a)

b)
Sl. 6.1. Struktura – (a) i proces – (b) programa metrike
zašte informacija

86  O  Š FOJ
 Proces implementacije programa metrike zašte (Sl. 6.1.b) obuhvata sedam koraka
[95]: (1) denisanje strateških i takkih ciljeva programa metrike, (2) izbor metrike, (3)
razvoj strategije za primenu metrike, (4) uspostavljanje referentnih performansi i cilje-
va poboljšanja, (5) odreivanje naina prezentovanja metrike, (6) denisanje akcionog
plana i akcija i (7) uspostavljanje formalnog ciklusa preispivanja programa metrike. Na
ovaj nain obezbe
uje se kontrolisan proces uspostavljanja programa metrike zašte,
konzistentnost sa ciljevima i „kako, ko i kada“ treba da koris njene rezultate. Ako pos-
toji okvir za poboljšanje procesa, metrike zašte treba da mu se prilago
avaju, a ako ne
postoji – za odre
ivanje metrike koriste se pristupi odozgo nadole ili odozdo nagore (Ta-
bele 6.1 i 6.2). Pristup odozgo nadole, poinje od ciljeva programa zašte, preko iden-
kovanja specinih metrika za odre
ivanje stepena poszanja h ciljeva i završava sa
merenjima. Pristup odozdo nagore zahteva da se prvo ustanove koji su procesi, proiz-
vodi, servisi zašte i dr., ve izmereni ili ih treba meri, a zam se razmatra metrika, koju
je mogue izves iz h merenja i odre
uje veza metrika sa ciljevima programa zašte.
Tabela 6.1. Pristup za izbor metrike – Odozgo nadole
PRISTUP ODOZGO NADOLE

1. Naves ciljeve programa zašte Primer ciljeva: do kraja sledee godine redu-
kova broj virusnih infekcija za 30%
2. Idenkovanje metrike za praenje pro- Primer metrike: broj anvirusnih alarma u
gresa svih ciljeva programa zašte odnosu na presek stanja od pre dve godine

3. dabra merenja potrebna za svaku Primeri merenja:

– broj anvirusnih alarma po mesecu
metriku
– broj prijavljenih infekcija

Tabela 6.2. Pristup za izbor metrike – Odozdo nagore

PRISTUP ODOZDO NAGORE
Idenkova merenja za ovaj pro- Primer merenja: prosean broj detektovanih ranjivos
ces zašte prvog stepena na svakom serveru po odeljenjima
dre
ivanje metrike koja bi se Primer metrike: promena broja krinih ranjivos
mogla izradi na osnovu odabranih detektovanih na serverima od poslednjeg izveštaja o
merenja ranjivosma
dre
ivanje veze izme
u izvedenih
Cilj: redukova nivo detektovanih ranjivos na
metrika i uspostavljenih ciljeva pro- serverima
grama zašte

Pristup odozgo nadole je mnogo bolji za idenkovanje metrika, koje e bi usaglašene
sa ciljevima programa zašte, dok je pristup odozdo nagore lakši za odre
ivanje metrike.
ba pristupa kreu od pretpostavke da su ciljevi programa zašte ve uspostavljeni, jer
su oni preduslov za izradu programa metrike zašte u organizacijama, koje nemaju us-
postavljen okvir za upravljanje procesima zašte.

BO  FOO   87

 6.2.3. Osnovne karakteristike metrika zaštite inormacija

Sve metrike zašte informacija imaju denisane neke osnovne karakteriske, (Tabela
6.3), koje omoguavaju konzistentnost primene, izbor, komparaciju i analizu, ali se u
praksi, uglavnom, ne odre
uju.
Tabela 6.3. Karakteriske metrika zašte informacija
Karakteriske Komentar
Naziv Razumljiv naslov ili naziv koji opisuje metriku
Namena emu služi metrika?
Cena Procena stvarnih troškova prikupljanja podataka za izradu metrike
Tip Tehnika ili upravljaka, savremena ili zastarela, numerika ili tekstualna
Gde mogu da se prikupe podaci za metriku zašte
Lokacija Gde se nalaze podaci korišeni u prethodnim metrikama
Gde su primenjene prethodne metrike zašte
Frekvencija Koliko esto treba prikuplja podatke i prezentova metriku zašte

Kategorija Broj pojave odre

enih doga
aja (broj); Ponavljanje doga
aja (frekvencija)
Vreme utrošeno na doga
aj (trajanje); Troškovi doga
aja (cena)
Start/stop Prikupljanja podataka za metriku
kriterijumi Potrebe i prezentovanja metrike
Trajanje Utvr
ivanje vremenskog perioda potrebnog za prikupljanje podataka
prikupljanja
Period Procena vremenskog perioda u kom e metrika bi korišena
upotrebe

Naješi primeri metrika zašte informacija su usklaenost sa zakonima i regulava-

ma, demonstracija znaaja zašte informacija za organizaciju, odreivanje efekvnos
kontrola zašte, broj incidenata u datom vremenskom periodu i performanse zašte u
odnosu na budžet. Teoretski, metrike zašte informacija treba da daju kvantavne,
konzistentne i ponovljive rezultate i da obezbede osnovu za analizu efekvnos progra-
ma zašte, izveštavanje, razumevanje naina održavanja zašte informacija i demon-
straciju vrednos zašte informacija za poslovanje. Primeri metrika zašte prema kate-
gorijama da su u Tabeli 6.4.

Tabela 6.4. Primeri metrika zašte prema kategorijama

Kategorija Primeri

Broj (koliko bezbednosnih doga

aja; blokiranih poslovnih e–mail;
izvršenih bekapovanja; nove informacione imovine;
puta se nešto
propusta osoblja odgovornih za zaštu; spreavanja korišenja osetljivih
dogodilo) dokumenata; spreavanja korišenja zašenih aplikacija

88  O  Š FOJ
 Kategorija Primeri
Frekvencija incidenata; revizije dokumenata; dodele privilegija; udit–a kontrole
(koliko esto se pristupa; pristupanja web lokacijama; bekapovanja servera; zikih
nešto doga
a) pristupa server sali

Trajanje incidenta; bekapovanja; izloženos pretnjama; reagovanja na incidente;

(doga
aja) peovanja (bezbednosne popravke); oporavljanja; monitoringa

Cena (koliki rešavanja doga

aja ili zamene ošteene imovine; saniranja incidenta;
su gubici zbog vraanja u prethodno stanje (oporavak); kontrola zašte; administracije;
doga
aja) sudskih procesa; edukacije

6.2.4. Procesno orijentisani metriki sistemi

U procesnom pristupu, razvijeno je više modela metrika sazrevanja procesa zašte

informacija [20]. SSE–CMM model sazrevanja i poboljšanja procesa i kapaciteta zašte,
obezbe
uje 6 nivoa zrelos/kapaciteta procesa zašte [49, 34]:

0. nivo – bez akvnos i izvršenih procesa zašte (obino se u modelu izostavlja);

1. nivo – nekompletan i neformalno izvršavan, postoji polika zašte;
2. nivo – kompleran, dokumentovan, praen, postoje detaljne procedure;
3. nivo – dobro denisan, implemenrane i dokumentovane procedure,
4. nivo – kvantavno meren, verikovan, tesrane usaglašenos sa polikom;
5. nivo – konnualno poboljšavan, potpuno implemenrane u celom IKTS.

Metrika sazrevanja procesa zahteva prikupljanje i verikaciju dokaza o izvršenim

akvnosma, korišenje resursa organizacije, analizu akvnos sa snabdevaem, pri-
menu metoda merenja, tanost, ponovljivost i nezavisnost procesa itd. Za kvalitetno
merenje progresivnog sazrevanja procesa zašte treba denisa skup mernih atributa,
za neprekidno poboljšavanje, kvantavno merenje i praenje standardnih procesa
organizacije, obezbeenje podrške, planiranje i upravljanje procesima organizacije,
izvršavanje i izveštavanje procesa organizacije[32].
SSE CMM metriki sistem obuhvata procesno orijensanu metriku, koja se deniše
sa kvantavno/kvalitavnim dokazima o nivoima zrelos oblas procesa ili binarnom
indikacijom prisustva/odsustva zrelog procesa i rezultatski orijensanu metriku, koja
obezbe
uje, kao dokaze efekvnos procesa, atribute (objekvne/subjekvne, kvalita-
vne/kvantavne) rezultata merenja,.

BO  FOO   89

 Tehniki metriki sistemi mogu se primeni za:
Š uspostavljanje cilja zašte – merenje stepena doszanja cilja,
Š planiranje nivoa zašte – predvi
anje nivoa zašte pre implementacije,
Š implemenrani sistem – za merenje nivoa upada (sa IDPS),
Š usklaivanje – merenja uskla
enos sa standardom i polikom zašte,
Š nadzor – skeniranje nivoa zašte nekog objekta i za
Š analizu – kao metod za izbacivanje grešaka.
Primeri tehnikih alata za merenje nivoa zašte su IDPS, skeneri za monitoring
mrežne zašte, anspam i AVP, barijere i dr., koji generišu odre
ene merne podatke i
smeštaju u log datoteke zašte. Trend je merenje zašte iza IDPS.
Metrika proizvoda zašte, može se primeni u svim takama ranjivos, u svim fazama
životnog ciklusa (razvoja, implementacije i održavanja), zavisno od zrelos primenjene
tehnologije, koja evoluira i stabiliše se u fazi održavanja (Sl. 6.2) [88].

Sl. 6.2. Sazrevanje tehnologija zašte

Analiza intervjua, kao metriki sistem, podrazumeva izradu kontrolnih upitnika (sa
sedam do osam tema i oko dvadeset pitanja) o zaš informacija, intervjuisanje, sku-
pljanje, analizu i interpreranje rezultata, koji pokazuju inicijalnu sliku stvarnog stanja.
Broj uzoraka za intervjue, treba bi dovoljan za uopštavanje rezultata. blas za prikup-
ljanje informacija odnose se na krine elemente sistema zašte: U, O i T kontrole, orga-
nizaciju, okruženje i ciljevi zašte, metriki sistemi (standardi i dokumentacija) i njihova
implementacija, upravljanje rizikom i zaštom itd. [61].

90  O  Š FOJ
 6.2.5. Izbor tipa i razlozi za primenu metrika zaštite

Izbor pa metrikog sistema zavisi od zrelos programa zašte. Zreo program zašte
implemenra mehanizme za praenje, dokumentovanje i kvantavnu verikaciju per-
formansi sistema zašte. to je više podataka na raspolaganju, lakše je merenje i vea
mogunost automazacije skupljanja podataka za kvantavno merenje. Korisni podaci
se dobiju iz automazovanih alata za nadzor i serkaciju sistema zašte, analizu baza
podataka i drugih izvora. Sa aspekta zrelos programa, razlikuju se tri pa metrikih
sistema zašte [15, 52, 61, 40]:
1. Tip (3. nivo zrelos): procenat sistema sa odobrenim planovima zašte, procenat
sistema sa polikom lozinke i pravima pristupa, kongurisanim u skladu sa bez-
bednosnim zahtevima u polici zašte. Kada merenje implementacije dosgne
i ostane 100%, smatra se da su kontrole zašte potpuno implemenrane i da je
sistem zašte dosgao 3. nivo zrelos.
2. Tip (4. i 5. nivo zrelos): za razvijen program zašte, podaci o performansama su
dostupniji, a metriki sistem se fokusira na ekasnost tj. blagovremenost ispo-
ruke servisa zašte i efekvnost performansi kontrola zašte. va metrika je alat
za serkaciju efekvnos kontrola zašte, npr. proraunom procenta lozinki za
koje je vreme, potrebno za krekovanje, usaglašeno sa polikom zašte lozinke.
3. Tip (5. nivo zrelos): za kontrole zašte, integrisane u procese organizacije, procesi
postaju samo–regeneravni, a skupljanje mernih podataka potpuno automazo-
vano. Analizom korelacije podataka može se meri ucaj bezbednosno relevant-
nih doga
aja na poslove i misiju organizacije. Na primer, merenje ucaja obuke,
podrazumeva kvankovanje incidenata po pu i korelaciju dobijenih podataka
sa procentom obuenih korisnika i administratora sistema.
Rezulta istraživanja pokazuju da su osnovni razlozi za primenu metrika zašte:
upravljanje zaštom, usklaivanje sa zakonima i standardima, ekasnost i efekvnost
performansi u odnosu na ciljeve zašte, demonstracija znaaja zašte za organizaciju,
podrška proceni rizika i upravljanju zaštom itd. U Tabela 6.5. date su naješe metrike
zašte i primeri prikupljanih podataka.
Tabela 6.5. Naješe korišene metrike zašte informacija
Metrika zašte Primeri prikupljanih podataka
broj incidenata u odre
enom periodu; uporedni prikaz broja incidenata
u dva vremenska perioda; broj glavnih ili poslovno–krinih incidenata;
Inciden
cena odre
enog incidenta; broj idenkovanih ranjivos; broj saniranih
ranjivos
broj incidenata odre
enog pa virusa; broj virusnih incidenata u
odre
enom periodu; uporedni prikaz broja virusnih incidenata u
Zašta od virusa
dva perioda; broj ažuriranja baze poznah virusa; procenat uspešnih
ažuriranja baza virusa; broj blokiranih virusa na gateway/perimetru

BO  FOO   91

 Metrika zašte Primeri prikupljanih podataka

broj izvršenih analiza rizika; broj izvršenih analiza pretnji i ranjivos;

Upravljanje rizikom broj idenkovanih visokih/krinih bezbednosnih rizika;
broj smanjenih visokih/krinih bezbednosnih rizika

Upravljanje broj popravljenih ranjivos (u odre

enom periodu)
merenje procesa (npr. izvršavanje koraka u zadatom vremenu)
bezbednosnim vreme utrošeno na popravku (npr. imovine ili krinih sistema)
popravkama procenat popravki sistema u odnosu na SLA ili poliku
(peevima)
procenat otkaza sistema koji nisu radili popravke

Usaglašenost sa broj izvršenih obuka za zaštu informacija

polikom zašte broj povreda polike zašte

broj neusaglašenos otkrivenih internom kontrolom; broj

Nalazi revizije neusaglašenos otkrivenih revizijom; srednje vreme rešavanja
neusaglašenos; procenat preostalih neusaglašenos
ukupni nansijski gubici zbog bezbednosnih incidenata
Troškovi ukupni troškovi zbog povrede regulava ili ugovornih obaveza
ukupni nansijski gubici zbog prevara (troškovi oporavka)
ukupni troškovi zašte (kontrola zašte i posledica incidenata)

6.2.6. Primeri metrikih sistema operativnih kontrola zaštite

Za upravljanje sistemom operavnih kontrola zašte važno je koris „dobru“ metri-

ku, koja treba da bude S.M.A.R.T [88]:

Specina – usmerena na oblast merenja, a ne sporedni proizvod ili rezultat.

Merljiva – podaci moraju bi skupljani, tani i kompletni.
Akciona – razumljivi merni podaci za koje je lako preduze akciju.
Relevantna – merenje samo onog što je važno za podatke.
Timely (Blagovremena) – podaci su dostupni kada su potrebni.

Primeri metrika koje mogu sakupi relevantne podatke su sistem AVP zašte, upra-
vljanje korisnikih naloga, logike barijere, an-spam zašta, upravljanje web sadržaja
i upravljanje polike zašte.
Program metrikog sistema AVP zašte i sistema zašte su kljuni elemen polike
zašte svake organizacije. Aplikacija merenja AVP je krina za spreavanje veeg u-
caja na poslovanje. Centralizovano upravljanje sistemom AVP zašte, mora ima logo-
vanje i izveštavanje za kreiranje korisne metrike. Za AVP zaštu interesantno je tri do
pet metrika za skupljanje podataka za analizu svake sedmice, kao što su: broj sistema
sa akvnim AVP i ukupan broj sistema na koje treba instalira AVP, broj sistema bez

92  O  Š FOJ
ažuriranih AVP denicija, broj sistema koji nisu nedavno skenirani na viruse (najmanje
jedan put sedmino) i dr.
Metrika upravljanja korisnikih naloga je znaajna, jer veliki broj napada dolazi iz
interne mreže. Monitoring i kontrola korisnikih naloga pomaže da se sprei njihovo
korišenje za napade na IKTS. Metrika koja se može sakupi i analizira ukljuuje: uku-
pan broj naloga, broj naloga koji nikad nije korišen, broj naloga koji nije korišen 30 ili
60 dana, broj administratorskih naloga i broj naloga servisa.
Metrike logike barijere su brojne i mogu se monitorisa i kontrolisa. Doga
aji na
barijeri mogu ukaza na indikatore napada ili zloupotrebe internih konekcija IKTS. Metri-
ka koja se može sakupi i analizira ukljuuje: broj ovlašenih i dezakviranih konekcija
(po pu), koliina informacija (u MB) procesiranih po pu konekcije i broj detektovanih
obrazaca napada.
Metrike spama i integriteta sadržaja e–mail-a su važne u e-poslovanju, zbog po-
rasta spama, koji sistem kontrole održava na odre
enom nivou i dopušta legiman
rad e–pošte. Metrika koja se može sakupi i analizira ukljuuje: broj procesiranih po-
ruka e–pošte, broj odbijenih poruka e–pošte zbog spama/restrikcije sadržaja, koliina
odbijenih poruka e–pošte u MB (propusni opseg), broj odbaenih poruka e–pošte sa
neodgovarajuim sadržajem i stopa lažnih idenkacija spama.
Metrika pristupa Internetu znaajno smanjuje destrukciju rada zaposlenih i zakonske
sankcije, zbog nepropisnog korišenja Interneta, posebno sa aspekta troškova Internet
opsega i gubitka produkvnos zaposlenih. Metrika koja se može sakupi i analizira
ukljuuje: glavni akteri zloupotrebe Interneta (vreme/MB korišenja Interneta), pokušaji
pristupa zabranjenim web lokacijama, korisnika staska vremena pretraživanja Inter-
neta, staska pretraživanja Interneta iz poseta web lokaciji, broj datoteka preuzeh/
blokiranih /zabranjenih.
Metrika nadzora polike zašte je znaajna za usaglašavanje svih sistema sa stan-
dardima organizacije. Akvan program za nadzor može idenkova sisteme koji nisu
usaglašeni, a metrika može pokaza koliko je efekvna organizacija u spreavanju/ot-
klanjanju neusaglašenih sistema. Metrika koja se može sakupi i analizira ukljuuje:
procenat sistema usaglašenih sa standardima za zaštu OS, lista neusaglašenih sistema
i pitanja koja se moraju obuhva u sistemu, verikacija statusa popravki, procenat
sistema popravljenih na zahtev.

6.2.7. Prezentovanje metrika zaštite inormacija

Metrike zašte obino se prezentuju menadžeru zašte, IKT osoblju i kolegijumu

direktora, upravnom odboru ili slinom telu u organizaciji, ime se obezbe
uje se do-
datna podrška projekma zašte informacija (Sl. 6.3).

BO  FOO   93

 Sl. 6.3. Uloge kojima se naješe prezentuju metrike zašte u organizaciji

Uobiajene forme prezentovanja rezultata metrika zašte su tabele sa sirovim ili

staskim podacima i analikim raunima, semafori ili slini indikatori statusa, instru-
ment table, tabele rezultata, grakoni za ilustrovanje trendova ili uporedno prikazivanje
rezultata i izveštaji. Naješe forme su dijagrami, instrument table i izveštaji (Sl. 6.4)
[88].

Sl. 6.4. Primeri metoda za prezentovanje metrike zašte informacija

94  O  Š FOJ
 Grake metode prezentovanja metrike, sa kvantavnim ulazima, prenose veliku
koliinu informacija na jasan i sažet nain. Instrument tabla je zgodan metod za preze-
ntovanje rezultata menadžmentu, jer brzo i sažeto prikazuje veliku koliinu podataka.
Zbog celovitos i objekvnos, grakoni, semafori i tabele naješe se prezentuju
menadžerima zašte ili IKT osoblju. Grakoni se esto koriste za prezentovanje trendo-
va i predvi
anja. Primena jedne metode prezentovanja ne ue jednako na sve zainte-
resovane strane.

6.2.8. Prednosti i nedostaci metrikih sistema zaštite

Prednos metrikog sistema zašte za organizaciju su brojne: poboljšanje odgovor-

nos; merenje svakog aspekta sistema zašte; izolovanje problema u zaš; usklaivanje
sa zakonima i angažovanje na proakvnoj zaš; merenje efekvnos implemenranih
kontrola zašte itd.
Nedostaci metrika zašte su generalno pozna. Glavni problem je merenje ucaja
ljudskog faktora na metrike zašte, koji se delimino prevazilazi angažovanjem nezavis-
nih eksperata. Uzroci slabe ili neadekvatne implementacije metrikih sistema, naješe
nastaju zbog nedostatka/nepostojanja jasno denisanih procesa metrike, sves o potre-
bi upravljanja zaštom, spremnos menadžerske strukture za angažovanje u zaš, do-
kumenata zašte, odgovornos itd. [40].
Primena metrika zašte u praksi, naješe je ad hoc proces. Kljuni rezulta istra-
živanja primene metrika zašte u praksi sumirani su u deset taaka [40]:

1. Ne postoji opšta denicija metrike zašte.

2. Metrike zašte naješe se odnose na uskla
enost sa zakonima.
3. Naješe se odnose na incidente, AVP, rizike, uskla
enost i troškove.
4. bino se prezentuju menadžmentu, menadžeru zašte i IKT osoblju.
5. Mali broj metrika zašte se odnosi na netehnika pitanja.
6. Naješe se ne koriste za poslovne zahteve i upravljanje poslovanjem.
7. esto je teško odredi kome i kako treba prezentova metriku zašte.
8. Kljuni koraci programa su denisanje zahteva, idenkovanje metrike, prikupljanje
podataka i priprema prezentacija.
9. Dobar program treba da koris kvantavnu i kvalitavnu metriku.
10. Prezentacija metrike treba da odgovara potrebama korisnika.

Zbog nejasne namene, metrike naješe ne odgovaraju poslovnim ili ciljevima zašte.
Ako je loše denisan program metrike, problemi postanu vidljivi tek u fazi prezentovanja
rezultata, kada se neefekvnost ne može sakri. snovni problemi primene metrike
zašte otkriveni su istraživanjem modela cilja, prikupljanja ulaznih podataka i nain pre-
zentovanja rezultata metrike (Tabela 6.6) [88].

BO  FOO   95

 Tabela 6.6. Istraživanje primene metrika zašte informacija u praksi
Komponente modela Primeri iz prakse Osnovni problemi u praksi

upravljanje zaštom informacija bez jasne primene

Zašto se koris izveštavanje rukovodstva teško praenje poslovanja
metrika zašte (cilj)? uskla
enost sa zakonima ... nekompabilnost sa poslovnim
podrška upravljanju rizicima metrikama

inciden, AV zašta
teškoe u izboru metrike
Šta metrika zašte upravljanje rizicima
malo u poslovnoj metrici
koris i prikuplja upravljanje popravkama
nedostatak poslovnog aspekta
(ulazni podaci)? uskla
enost sa polikom
zašte informacija
nalazi revizije, cena

Kako se koriste i teško idenkova prave korisnike

prezentovanje raznim korisnicima
prezentuju metrike težak izbor prezentovanja
razni naini prezentovanja
zašte (prezentacija)? neprecizan opis stanja zašte

6.3. REZIME

Metriki sistemi zašte imaju brojne aplikacije. Ne postoje široko prihvaeni i

korišeni standardi za merenje zašte informacija. U oblas zašte metriki sistemi daju
najbolje rezultate kada se primenjuju kao proces, planiran u pripremnoj fazi razvoja
sistema zašte. Za kvalitet programa zašte, od presudnog znaaja je razvi i implemen-
ra program metrike zašte, denisa proces i model cikline evaluacije i poboljšanja
procesa zašte.
Proces razvoja metrikog sistema odvija se kroz sedam, a implementacije metrike
kroz šest iteravnih koraka, koji kada se potpuno izvrše, obezbe
uju neprekidnost
primene metrike zašte za nadzor i poboljšanje performansi kontrola zašte. Metrika
zašte je od posebnog znaaja za procese digitalne forenzike jer obezbe
uje ponovlji-
vost tesranja i merenja digitalnih dokaza.
Koncep merenja i metrike su jasni i imaju veliku vrednost za organizaciju, jer bez
merenja nema ni upravljanja zaštom. Za efekvnu metriku akvnos zašte moraju
pra promene poslovanja, da bi ulazni podaci uvek bi aktuelni i objekvni. Najbolji
nain razvoja programa metrike je da se u prvoj iteraciji primeni ono što je lakše, je-
inije i što najbrže daje rezultate. Primenom komparavne tabele za prezentovanje re-
zultata metrike zašte, ukljuujui troškovi pripreme, prikupljanja i prezentacije, bie
zadovoljeni zahtevi svih zainteresovanih strana.

96  O  Š FOJ
6.4. KLJUNI TERMINI

Merenje: jednokratni uvid u specine merne
parametre komponente zašte.
Metrika: višekratno merenje u dužem vre-
menskom periodu, ili sredstvo za interpret-
aciju agregiranih mernih podataka na višem
nivou organizacije.
Metriki sistem: skup kriterijuma, parametara,
mernih podataka i jedinica za izražavanje re-
zultata merenja, koji uobiajeno podrazume-
va procese evaluacije i nadzora performansi
servisa zašte (tehniki sistem metrike, log
datoteke).

6.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Merenje u zaš informacija je:
a. jednokratni uvid u specine merne
parametre sistema zašte
b. ocena opšh parametara sistema
zašte informacija
c. vrši se pore
enjem u odnosu na pre- c. server lokalne mreže, ISP–provajder
denisani merni etalon
d. evaluacija parametara sistema zašte
informacija
e. objekvan sirov podatak koji može
automatski da se generiše
2. Metrika u zaš informacija je:
a. višekratno merenje u dužem vremen-
skom periodu sa analizom rezultata
merenja
b. sredstvo za interpretaciju agregiranih
mernih podataka na višem nivou
ena dostupnost podacima za
c. proizvod analize rezultata merenja
d. objekvne ili subjekvne interpretacije
rezultata merenja
e. beznaajna za proces digitalne
forenzike istrage
3. Metriki sistem je:
a. skup kriterijuma, parametara, mernih
ure
aja, podataka i jedinica za prikazi-
vanje rezultata merenja
b. jedinica mere snage kriptografskog
algoritma
c. namenjen za ekonomsko tehniku (cost
– benet) analizu
d. sistem za detekciju anomalija (IDS)
e. SSE–CMM model sazrevanja procesa
zašte
f. revizija sistema zašte
 FOO

 97
4. bjek merenja u sistemu zašte infor-
macija mogu bi:
a. organizacija, informako odeljenje
organizacije
b. planiran proizvod, rewall u radu
Internet usluga
d. program glavne aplikacije, IDS/IPS
e. mrežne komunikacije, sistem zašte u
celini
5. Glavni principi metrikog sistema zašte
su:
a. ima informacije koje se mogu kvan-
kova
b. upotrebljiv za praenje performansi i
usmeravanje polike zaštu
c. obezbe
podršku metrikog sistema
d. samo izmereni procesi se mogu sma-
tra relevantnim
e. samo ponovljivi procesi mogu se sma-
tra merljivim
6. Namena metrikog sistema je:
a. idenkova uzroke slabih performansi
servisa i mehanizama zašte
b. omogui izradu plana zašte
c. omogui korekvne akcije
d. omogui ponavljanje servisa zašte
7. U odnosu na generiki p metrike zašte
se dele na metrike za:
a. kvantavno vrednovanje i merenje
performansi procesa
b. rezultatski orijensanu i metriku sazre-
vanja procesa zašte
BO
 c. kvantavno i kvalitavno vrednovanje
d. kvalitavno vrednovanje i merenje
performansi procesa zašte
8. U odnosu na objekte zašte razvijena su tri
glavna metrika sistema za merenje:
a. procenta sistema sa odobrenom poli-
kom zašte
b. procenta implementacije sistema
zašte
c. efekvnos i ekasnos servisa zašte
d. kvalitavne ocene incidenata
e. kvaliteta implementacije polike zašte
f. stepena integracije sistema zašte u
poslovne procese organizacije
g. ucaja bezbednosno relevantnih
doga
aja na poslovanje merenja
9. Ako ne postoji metriki sistem, za
odre
ivanje metrike koris se pristup:
a. životnog ciklusa i brzog odgovora
b. životnog ciklusa i pristup odozgo nadole
c. životnog ciklusa i pristup odozdo na-
gore
d. odozgo nadole i odozdo nagore
e. procena rizika
f. broj incidenata u datom vremenskom
periodu
g. ukazivanje na prednos i nedostatke
standarda zašte
12. Glavne faze generikog toka procesa us-
postavljanja programa metrike zašte su:
a. uspostavljanje referentnih performansi
i ciljeva poboljšanja
b. izbor i razvoj strategije za primenu
metrike
c. uspostavljanje referentnih performansi
i ciljeva merenja
d. razvoj i preispivanje tehnike merenja
e. izbor naine prezentovanja tehnike
f. denisanje akcionog plana izbora
metrike
13. Glavne komponente strukture programa
metrike zašte su:
a. praksa, polika i procedure zašte
b. metrika sazrevanja procesa zašte
c. podrška menadžmenta
10. snovne karakteriske metrika zašte
informacija su:
a. naziv, namena, cena, projekat, frekven-
cija, kategorija, start/stop kriterijumi,
trajanje prikupljanja, period upotrebe
b. naziv, namena, cena, p, lokacija,
frekvencija, kategorija, start/stop
kriterijumi, trajanje prikupljanja, period
upotrebe
c. naziv, namena, cena, p, lokacija,
frekvencija, kategorija, start/stop
kriterijumi, trajanje merenja, period
upotrebe
11. Glavni primeri korišenja metrika zašte
su:
a. upravljanje zaštom informacija
b. uskla
ivanje sa zakonima, regulavama d. neprekidno poboljšavanje, kvan-
i standardima
c. prikazivanje ekasnos, efekvnos
i performansi u odnosu na poslovne
ciljeve
d. demonstracija znaaja zašte infor-
macija za organizaciju
d. kvalitavna metrika performansi
e. rezultatski orijensana metrika analiza
f. kvantavna metrika performansi
14. Za procesno orijensani sistem sazrevanja
procesa zašte treba denisa atribute za:
a. neprekidno poboljšavanje, podršku,
planiranje i upravljanje procesima orga-
nizacije, izvršavanje i izveštavanje
b. neprekidno poboljšavanje, praenje
procesa zašte, podršku, plani-
ranje i upravljanje procesima zašte,
izvršavanje i izveštavanje
c. neprekidno poboljšavanje, kvan-
tavno merenje i praenje procesa
zašte, podršku, planiranje, izvršavanje
i izveštavanje procesa zašte
tavno merenje i praenje procesa
zašte, podršku i planiranje, izvršavanje
i izveštavanje

98  O  Š FOJ
15. Sa aspekta zrelos programa razlikuju se tri 18. Tehniki metriki sistemi se mogu primeni
pa metrikih sistema zašte: za:
a. procenat sistema sa odobrenom poli- a. uspostavljanje cilja zašte, implemen-
kom lozinki, ekasnost i efekvnost rani sistem, uskla
ivanje, nadzor i
performansi kontrola zašte, ucaj analizu
bezbednosnih doga
aja na poslovanje i b. uspostavljanje cilja zašte, planiranje
misiju nivoa zašte, implemenrani sistem,
b. procenat sistema sa odobrenim pla- uskla
ivanje, nadzor i analizu
nom/polikom, ekasnost i efekvnost c. planiranje rizika, implemenrani
performansi kontrola zašte, ucaj sistem, uskla
ivanje, nadzor i analizu
bezbednosnih doga
aja na poslove i
misiju
c. procenat sistema sa odobrenim planom
zašte, ekasnost i efekvnost po-
slovnih procesa, ucaj bezbednosnih
doga
aja na poslove i misiju organizaci-
je
16. Naješe korišene metrike zašte su za:
a. praenje incidenata, zaštu od virusa,
upravljanje bezbednosnim popravka-
ma, merenje usaglašenos, reviziju i
troškove zašte
b. praenje incidenata, zašta od virusa,
merenje usaglašenos i reviziju
c. zaštu od virusa, upravljanje bez-
bednosnim popravkama, merenje
usaglašenos
d. troškove zašte, zaštu od virusa, up-
ravljanje bezbednosnim popravkama
17. Tipine kategorije parametara za metriku
zašte ukljuuju:
a. veliinu, frekvenciju, trajanje i cenu
b. broj, frekvenciju, trajanje i cenu
c. broj, veliinu, frekvenciju, kvalitet ser-
visa, trajanje i cenu

BO  FOO   99

 7. TAKSONOMIJE PRETNJI I MALICIOZNIH
PROGRAMA

7.1. UVOD

Uporedo sa razvojem Interneta, rastu i potencijalne pretnje spolja i iznutra. Intranet

mreže nude brojne prednos (poveanje produkvnos, smanjenje troškova itd.), ali
ine i krinu taku bezbednos za CIA informacija. Istraživanja pokazuju da mnogo
veu štetu nanose interni napadi u sistemu e-poslovanja, u kojima interni korisnici nisu
samo zaposleni za koje postoji odre
eni stepen poverenja, ve i brojni spoljni saradnici,
koji imaju vrlo slian pristup intranetu.
Pored nansijske dobi, brojni su movi za razne vrste namernih napada, me
u koji-
ma su naješe izazov i potreba za samopotvr
ivanjem, znaželja i maliciozne namere
– kra
a i ošteenja informacija, špijunaža informacija itd.
Mogui naini odbrane od navedenih napada su slojevita anvirusna, šifrovanje, pro-
cedure jake autenkacije i korišenje smart karca za generisanje digitalnog potpisa
i bezbedno uvanje kljueva kriptografskih parametara za jaku autenkaciju, primena
tehnologije digitalnog potpisa, korišenje i esta izmena jakih kljueva, zašta IP adresa
servera i dr. Najbolje rezultate daju kombinovani sistemi višeslojne zašte po dubini, na
bazi analize rizika.

7.2. PRETNJE I NAPADI

7.2.1. Taksonomije pretnji i napada

Mogue su brojne taksonomije16 agenata pretnji. Krajnji cilj svake taksonomije pre-
tnji je da specijalis zašte i korisnici lakše denišu i idenkuju razliite pova prome-
nljivih pretnji za IKTS. Taksonomija izvora pretnji deli pretnje na sluajne – Sl i namerne –
Na. Sluajne su nenamerne ljudske greške, otkazi hardvera i sovera, prirodni vanredni
16 Taksonomija (engl. taxonomy) - principi i teorija klasikacije na bazi strogo denisanih kriterijuma.

100  O  Š FOJ

doga
aji itd., a namerne pretnje generišu ljudi. Za upravljanje rizikom od interesa je
procena svih pretnji koje izazivaju bezbednosne incidente. Na osnovu ove podele, pre-
tnje se klasikuju u 6 kategorija [32, 63, 94, 79, 97]: (1) maliciozne zloupotrebe ranjivos
IKTS, (2) kompjuterski kriminal, (3) nebriga, (4) ljudska greška, (5) pad sistema i (6) ucaj
okruženja.
Realizovana pretnja u IKTS naziva se napad, koji može bi uspešan ili neuspešan,
zavisno od jaine napada i otpornos sistema zašte. Generika taksonomija napada
prikazana je na Sl. 7.1.

Sl. 7.1. Generika taksonomija napada

N$p$di se esto vrše kroz pro-

gresivne kor$ke, $n$logno zikom
n$p$du (Sl. 7.2). Prvi kor$k je izvi-

$nje i prikupljanje informacija,

zam, skeniranje ranjivos sistema,
što je od krinog zn$$j$ z$ uspeh
n$p$d$. Drugi kor$k je dobij$nje
pristup$, koji može im$ r$zliite
ciljeve, k$o što su kontrol$, kr$
a ili
uništenje podataka.
Taksonomija kombinovanih
napada prihvatljiva je za kvali-
tavnu analizu rizika u odnosu
na sledea tri kriterijuma: (1)
posledica ucaja: štetan – Št,
neškodljiv – Nš; (2) izvor nas-
tanka: iznutra – Un, spolja – Va Sl. 7.2. Generiki tok napada na raunarske mreže i
i (3) nain izvoenja: sosciran sisteme

BO  FOO   101

 – So, nesosciran – Ns. U praksi se ovi napadi naješe realizuju u kombinaciji i proiz-
vode ucaj na informacionu imovinu kroz osam kombinacija [91]:

Š S U
t o n , Št SoVa, Št N sU n , Št N sVa , N š SoU n , N š SoVa , N š N sU n , N š N sVa 

Redukovana taksonomija izvora pretnji za izbor kontrola zašte, klasikuje izvore
pretnji na greške, prirodne dogaaje i namerne napade, obino maliciozne sa promen-
ljivim stepenom intenziteta, zavisno od pa, sposobnos, resursa, movacije, prilike i
namere napadaa (Tabela 7.1) [91].
Tabela 7.1. Zbirne karakteriske atributa namernih napada
TIP NAPADA
Lokalni zahteva se ziko prisustvo napadaa na mestu napada i razmeštaja IKTS
Mrežni napada inicira napad sa mreže
SPOSOBNOST NAPADAA
Niska uobiajene sposobnos i ogranieno znanje o IKTS i ne koris posebne alate
ima jednu/obe sposobnos: koris soscirane alate i/ili napredne IKT
Visoka
tehnike
PRISTUP IS
Iznutra napada nije korisnik, nije privilegovan korisnik ili je privilegovan korisnik IKTS
Izvana napada je legalan ili nelegalan ili javni korisnik IKTS
NAMERA NAPADAA
Nemaliciozan nema nameru da ošte IKTS, napada iz znaželje, dosade ili izazova
Maliciozan ima jasnu nameru da ošte IKTS, ili izazove štetu organizaciji
RESURSI NAPADAA
(I) samoinicijavan i samo–movisan; (II) radi nezavisno i (III) izvršava napad sa
Minimalni
minimalnim raunarskim resursima
(I) deo grupe/organizacije, koje se ne bave komercijalnom špijunažom,
Srednji kriminalom, ili terorizmom); (II) radi pod ucajem grupe/organizacije i (III)
izvršava napad sa prosenim resursima
(I) deo grupe/organizacije, ukljuujui obaveštajne, informacionog ratovanja
Znaajni ili državno–sponzorisanog terorizma; (II) radi direktno pod upravom grupe/
organizacije i (III) napada sa znaajnim resursima

102  O  Š FOJ

 Kljuni povi napada mogu se svrsta u sledee grupe: destrukcija, izmena podata-
ka, prekid servisa (DoS, DDoS17), špijunaža i neovlašeno korišenje [91].
Opš movi napadaa – hakera, krakera, vandala, kompjuterskih kriminalaca i dr
su znaželja, novac, mo, osveta i sl. d posebnih mova presudni su intelektualni
izazov, radoznalost, avanturizam, zabava, potreba za trijumfom, opijenost sopstvenim
znanjem, kompenzacija oseaja manje vrednos, oseaj elizma, prisak hakerske or-
ganizacije, presž i dr. Hakeri se prema kriterijumu namere mogu podeli na kreavce,
destrukvce i kriminalce. Kreavci naješe ne prave štetu, dok je destrukvci prave –
uništavaju, brišu i menjaju podatke. Kriminalac je pino mlad, inteligentan, uzoran i od-
govoran radnik na poslu, spreman na prekovremeni rad, visoko movisan i istraživaki
orijensan. Ima razvijeno logiko mišljenje, dobro poznaje i koris RS, samo mu treba
jak mov, da postane pohlepan, osvetoljubiv i sl. Sredstva za napad ine tehniki kapa-
cite i nivo vešne koju hakeri poseduju. Prilika za napad je iskorisva ranjivost, koja se
teško odre
uje zbog mogunos postavljanja raznih zamki (zadnjih vrata, trojanaca,...).
N$p$di mogu bi usmereni na odreene hostove (prisluškivanje, otmica sesij$,
skeniranje ranjivos, probijanje lozinki, odbijanje servisa i društveni inženjering),
infr$strukturu RM ili n$sumice prema hostovima. Društveni inženjering se može koris
za m$sovne neselekvne n$p$de – spm (neželjene poruke) i slanje ili ubacivanje mali-
cioznog kod$. Vektor napada poslednjih godina pomera se sa relavno dobro zašenih
servera lokalnih mreža, na web servere, baze podataka na web–u i pojedinane
nezašene raunare umrežene na Internet (Tabela 7.2).
Tabela 7.2. Pomeranje vektora napada sa Interneta
1996. godine 2009/2010. godine
Hakeri iz hobija Profesionalni hakerski napadi na web servise
Prevaran na web sajtovima
Virusi i drugi maliciozni programi
Retki napadi na web servere
a identeta, iznu
ivanje, ucene
rganizovani kompjuterski kriminalci
Napadi odbijanja servisa (DoS, DDoS)
Kra
Stalni napadi na web servere i društvene mreže

U toku 2008. godine broj malicioznih programa u opcaju [104] iznosio je preko mili-
on, od kojih je veina i kreirana iste godine [96]. U 2008. godini preko 50% svih napada
na IKTS organizacija inili su virusi i napadi iznutra koji su u opadanju, ali i dalje naješi
uzrok kompjuterskog incidenta, (Sl. 7.3) [96].

17 Dinail of Services/Distributed Dinail of Services – odbijanje/distribuirano odbijanje izvršavanja ser-

visa.

BO  FOO   103

 Sl. 7.3. Kljuni povi incidenata izraženi u procenma (2008.) [96]

U 2008. godini Oracle je idenkovao osam sigurnih naina za hakerisanje Oracle
web baza podataka. Tipian metod hakerskog napada ine faze pripreme i planiranja,
izbor cilja (sakupljanje informacija), planiranje napada, izbor metoda/tehnike napada
(rutkit, trojanac, brisanje podataka...) i izbor mera samozašte. Glavne tehnike za napad
su rutkit tehnike koji prikrivaju prisustvo u raunarskom sistemu i postavljanje zadnjih
vrata za kasniji ulazak u sistem. Samo u 2009. godini registrovano je 25 miliona novih
malicioznih programa [103], od ega ak 66% novih pova trojanaca za kra
u novca iz
banaka, kao i lažnih, malicioznih AVP (Sl. 7.4). Troškovi zloupotrebe IKTS denišu se kao:
potreban rad da se analizira, popravi i ois incirani sistem ili gubitak produkvnos i
drugi troškovi otklanjanja posledica napada, koji ne ukljuuju prevenvnu zaštu (na-
bavku AVP, obuku, troškove osiguranja i troškove gubitka ugleda) [96].
Rezulta istraživanja nansijskih aspekata zloupotrebe IKTS (Computer Economics,
2007.), pokazuju da su za deset godina (1997 – 2007) porasli sa 3,3 mlrd$ na 13,3 mlrd$
[96]. Napadi malicioznim
programima neprekidno
rastu, a štetne posledice
se menjaju iz godine u go-
dinu, od jedne do druge
staske analize. An–
virusna kompanija Panda
Security Labs je 2009.
godinu objavila da je od
januara – avgusta 2008.
detektovala više podvrsta
malicioznog sovera nego
u prethodnih 17 godina
[96]. ekuje se i povean Sl. 7.4. Zastupljenost malicioznih napada u 2009. [96]

104  O  Š FOJ

broj malicioznih programa koji napadaju nove operavne sisteme Leopard, Windows 7
i Ubuntu [96]. U toku 2009. svakog dana na Internetu javljalo se proseno 37.000 novih
pova malicioznih programa (malware) i napada, od kojih je njih 40% menjalo svoju
deniciju u prva 24 asa [96]. U prvoj polovini 2010. godine, maliciozni programi na In-
ternetu su premašili po broju svaku polugodišnju produkciju do sada. Procene su da se
dnevno generiše oko 63.000 novih, od kojih preovla
uju AutoRun i trojanac koji krade
lozinke [96]. Istovremeno spam je dosgao najviši nivo u tree, kvartalu 2009. – 175
milijardi spam poruka. Tipovi spama variraju u razliim državama. Nokacija statusa
isporuke ili prihvatanje neisporuke spama (non–delivery receipt spam) najviše se koriste
u SAD, Italiji, paniji, Kini, Brazilu i Australiji. Maliciozni spam ili sve što sže sa prilogom,
koji unosi virus ili trojanca, najšire su zastupljeni u Kolumbiji, Indiji, užnoj Koreji, Rusiji
i Vijetnamu. U Argenni ima šesnaest pova spama, a u Italiji – samo šest. Tako
e,
ponovo su oživele dve najvee botnet mreže na svetu – Storm Worm i Kraken. U Prilogu
5. data je kratka istorija razvoja malicioznih programa.

7.3. PREGLED MALICIOZNIH PROGRAMA

Uvo
enje malicioznih programa sa Interneta smatra se konstantnom pretnjom za
IKTS. Maliciozni program je kôd koji se tajno ubacuje u drugi program sa namerom da
se nanese šteta, unište podaci, pokrenu destrukvni programi ili kompromituje bezbe-
dnost informacija. Pod štetom se podrazumeva svako ometanje normalnog funkcioni-
sanja IKTS i procesa koje podržava. Malicioznost je odre
ena namenom, a ne algori-
tmom ponašanja kôda. Na primer, crv W32.Welchia se ponaša i izgleda kao maliciozni
kôd, a zapravo preuzima poslednje Microso popravke i uklanja crv W32.Blaster. Grani-
ce izme
u raznih malicioznih kôdova su sve slabije. Najopasnija je sprega lažnih virusa
(hoaxes) i trojanaca, jer ne incira sistem, uporna je, teško se otklanja, a distribuira
viruse i trojance [96].
Virusom, crvom i trojancem, sistem se može zarazi na više naina – preko USB, CD,
DVD i sl.; priloga e–pošte ili preuzetog sadržaja sa Interneta; web lokacije sa instaliranim
virusom ili skriptom koji generiše viruse ili trojance; iskorišavanjem ranjivos sistema
itd.

7.3.1. Osnovne vrste savremenih malicioznih programa

Maliciozni kôdovi mogu uca na sve aspekte zašte. Naješe se prema vrs na-
pada ili funkcionalnos dele na viruse, crve, trojance, mobilne kôdove i kombinovane
napade. Ranije je ovakva podela bila mogua, ali su ovi programi evoluirali i esto
kombinuju više funkcionalnos. U Tabeli 7.3. da su osnovni kriterijumi klasine podele
malicioznih programa umnožavanje, samorazvoj i parazitnost [111].

BO  FOO   105

 Tabela 7.3. Uporedne karakteriske nekih malicioznih programa

7.3.2. Taksonomija virusa

d brojnih denicija virusa naješe se koris prva18: „Raunarski virus je program

koji incira ostale programe, modikujui ih tako da ukljuuju njegovu naprednu
kopiju. Sa inciranog podruja, virus se može širi kroz RS i RM, koristei autorizaciju
svakog korisnika da incira njihove programe. Svaki program koji se incira, takoe se
ponaša kao virus pa se infekcija poveava“. „Raunarski virus je segment mašinskog
kôda, obino od 200–4000 bajta, koji e nakon akviranja kopira svoj kôd na jedan ili
više programa domaina. Izvršavanjem programa domaina, izvršava se „incirani“ kôd
i virus nastavlja da se širi.“ 19.
Raunarski virus je dizajniran da se replicira, pravi svoje kopije i distribuira ih u druge
datoteke, programe ili raunare sa ciljem da napravi štetu. iri se uglavnom tako što se
ugnezdi u drugu datoteku, a zam je briše ili menja. Virus iz inciranog raunara u RM
traži drugi raunar da ga zarazi20.
Viruse generišu gotovo iskljuivo tehniki virtuozi radi malicioznih namera, komer-
cijalne dobi i hakerskog ratovanja. Generalno, svi virusi su maliciozni, pošto i tzv. be-
nigni, iako nisu štetni, zauzimaju resurse raunara i vrše neželjene radnje. U principu,
bilo koji program može prenosi viruse, ali je to naješe program namenjen za vei
broj korisnika. Neki virusi napadaju samo odre
ene, dok drugi napadaju više programa.
Taksonomije virusa su brojne, a broj virusa u stalnom porastu. esta klasikacija je na
viruse BOOT sektora, komandnog procesora, univerzalne infektore datoteka, usmerene,
makro i lažne viruse21.
Virusi BOOT sektora kae se uz master boot record (MBR) u boot sektoru vrstog
diska (HD), jedinstvenoj lokaciji na HD, gde su smešteni osnovni ulazno/izlazni sistem
(BIS) raunara i program za podizanje S. Ako je HD inciran u drajveru, virus se može

18 red Cohen, Computer Viruses: Theory and Experiments, red Cohen & Associates, 1984.
19 Aycock ohn, Computer Viruses and Malware, Springer, 2006.
20 akobsson Markus, Zulkar Ramzan, Crimeware: Understanding New Aacks and Defenses, Addison
Wesley Professional, 2008.
21 Mell, P., Kent, K., Nusbaum, ., Guide to Malware Incident Prevenon and Handling, Special Publica-
on 800-83, Novembar 2005.

106  O  Š FOJ

akvira pre bilo kojeg dela S, kada se raunar podiže. vi virusi se nalaze u najdu-
bljem delu S, mogu preuze kontrolu i nadgleda svaku operaciju, a pokreu se pre
AVP i na taj se nain uspešno kriju. Uklanjaju se jedino reinstalacijom S sa originalnog
butabilnog CD, zašenog od snimanja, uz paralelnu upotrebu AVP. vi virusi su jed-
nostavni za kreiranje, relavno dobro sakriveni (ako ne prikazuju poruke na ekranu), ali
se lako odstranjuju. Danas su retki zbog hardverske zašte i autorizacije da bi se moglo
upisiva u boot blok (Sl. 7.5). Klasini primeri ovih virusa su Michelangelo i Stoned.

Sl. 7.5. Prikaz neinciranog i inciranog boot sektora

Virusi komandnog procesa slini su prethodnim, osim što se uitavaju malo kasnije
u procesu podizanja S. Njihova mo nad S je samim m manja. Kada se otkriju, lako
se uništavaju.
Univerzalni virusi infektori datoteka su najšira kategorija virusa, pored virusa boot
sektora i MBR. Naješi prenosioci su izvršne datoteke, koje ima svaki S (u Windows–u
su to .com i .exe) i datoteke koje sadrže izvršni kôd (Word i Excel sadrže samoizvršavajue
makroe), za koje se ovi virusi lepe i nemaju veze sa sistemskim delom S. Datoteke .com
su reliktni ostaci CP/M S i jednostavne su binarne strukture; .exe su savremenije, !ek-
sibilnije i teže ih je incira. Nakon uitavanja prvog zaraženog programa, virusi se sele u
memoriju i ekaju naredni izvršni program da ga inciraju. Drugi metod ispoljavanja ovih
virusa je izmena naina na koji raunar otvara neku datoteku, umesto izmene aktuelnog
programa koji akvira datoteku. U ovom scenariju prvi se akvira virus, a onda program.
Glavna strategija nastupa ovih virusa je, da od izvršne datoteke naprave trojanca. Na-
jpoznaji virusi iz ove kategorije su Jerusalem i Cascade.
Višedelni virusi inciraju i programske datoteke i boot sektore. Tako
e, mogue je
napravi viruse koji inciraju diskove. Neki od virusa imaju sposobnost premeštanja
izme
u boot sektora i programa, što ih ini težim za analizu, jer je nemogue napravi
test datoteke bez inciranja HD. Programski virusi koriste DS-ove funkcije da bi bili re-
zidentni, smeštaju se na niže memorijske lokacije, dok ostali programi koriste memoriju
iznad njih. Virus koji modikuje memorijski alokacioni lanac obino sebe pomera na vrh
nominalne memorije, a pokaziva vrha pomera naniže. Virusi koji inciraju boot sektor
obino zauzimaju vrh memorije, ali pri tom ne rezervišu taj prostor da bi se zašli. ni

BO  FOO   107

 ne mogu bi otkriveni postupkom provere slobodne memorije, ali veina velikih pro-
grama srušie sistem, kad se prepišu preko virusa. dre
eni virus traga za slobodnom
memorijom u sistemskoj zoni HD, koju koriste mnogi programi i vrlo je verovatno da e
sruši veinu sistema.
Složeni virusi su veoma opasni jer kombinuju tehnike rasprosranja, razmnožavanja
i ugrožavanja, pa su vrlo !eksibilni. Vrhunac su tehnologije programiranja virusa.
Usmereni virusi su strogo namenski programi za uništenje nekog broja odre
enih
pova datoteka.
Makrovirusi, preovla
ujui povi virusa, u sušni su programi, napisani u makro je-
zicima, naješi za MS Word, Excel, Oce, Access baze i dr. Sami se zakae za dokument,
a koriste makro programski jezik neke aplikacije za izvršavanje i propagaciju. Preuzimaju
kontrolu nad sistemom kada se otvori ili zatvori virusom incirana datoteka. Imaju te-
ndenciju brzog širenja, jer korisnici esto koriste aplikacije sa makro funkcijom. Prvo
zahvataju standardne funkcije programa, a onda inciraju svaku narednu datoteku koja
se otvori. Mogu ošte i sam sadržaj datoteke. Najpoznaji makrovirusi su Concept,
Marker i Melissa.
Lažni virusi daju lažna upozorenja virusnog napada, sa alarmantnim upozorenjem
da je raunar napadnut razornim virusom i da se zahteva trenutna akcija za adekvatnu
zaštu raunara. es su koliko i stvarni virusi. bino izazivaju neznatne štete, ali troše
operavno vreme. Neki lažni virusi mogu prevari korisnika da izmeni konguraciju S
ili izbriše datoteku. Primeri ovih virusa su Good Times i Bud Frogs. Posebno su opasni u
kombinaciji sa trojancem.
Šifrovani virusi sakrivaju svoj kôd ili ak inciranu datoteku – šifrovanjem. edini
tekst koji se može vide unutar incirane datoteke je procedura dešifrovanja. Virusi
su naješe šifrovani nekom jedinstvenom procedurom, kao što je XOR-ovanje svakog
bajta sluajno izabranim kljuem, za svaku novu kopiju. Detekcija ovih virusa zasniva se
na pronalaženju procedure za dešifrovanje na poetku virusnog kôda.
Tipovi virusa su brojni: virusi rezidentni u memoriji, koji se ne gase kada se jednom
pokrenu; retro virusi, koji zaobilaze operacije specine za AVP; stelt i tunel virusi, koji
izbegavaju AVP, smeštaju se u memoriji i blokiraju normalan rad i dr. [96].

7.3.2.1. Mehanizmi širenja virusa

Savremene RM podsu širenje virusa . Pre pojave umrežavanja raunara virusi su

imali mnogo manje uslova da se šire (jedino zaraženom disketom i sl.). Pojavom intranet
mreža, virusi se mogu širi velikom brzinom i na mnogo sosciranije naine. Važno je
uoi da apsolutne zašte od novih i nepoznah virusa nema. Najvei problem je sam
S koji je uglavnom ranjiv, bez obzira na p. Preterana agresivnost virusa u nastojanju
da se proširi, može izazva pažnju korisnika zbog poveane akvnos procesora. S druge
strane, ako je virus isuviše diskretan, nee uspe da incira vei broj datoteka.

108  O  Š FOJ

 Samoumnožavanje u postojei izvršni kôd je kljuni faktor za denisanje virusa. Kada
je pokrenut, virus pokušava da se ugradi u izvršni kôd i ukoliko uspe, za taj kôd se kaže
da je inciran. Pokrenut incirani kôd može da incira neki drugi kôd. irenje virusa
je ogranieno na prenosne medije, u koje spadaju i izvršne datoteke, koje se prenose
preko Interneta. Standardne izvršne datoteke su esta meta virusa, koji se izvršavaju
sami ili ih pokree korisnik raunara. Razlikuju se dve glavne klase mehanizma infekcije
virusom – direktni i indirektni infektori. Sa aspekta ekasnos virusi se dele na brze i
spore infektore22.
Direktni infektori su virusi koji akvno tragaju za datotekama, da ih zaraze. Pri tom,
mogu pretraživa tekui disk, direktorijum ili selektovani direktorijum. Zam, se uitava
i izvršava incirana datoteka. Ne ostaju u memoriji i nisu univerzalni, jer mehanizam
inciranja nije preterano ekasan. igledna je dodatna akvnost procesora, posebno
kada su sve datoteke zaražene. Indirektni infektori pri pokretanju programa inciranog
virusom, smeštaju virus u memoriju, preusmeravaju jedan ili više interaptova i potom
izvršavaju originalni program. Veina ovakvih virusa incira svaku datoteku, koja je
uitana radi izvršavanja, dok neki inciraju svaku izvršnu datoteku, koja je uitana, bez
obzira na razlog uitavanja. Brzi infektori inciraju datoteke koje se izvršavaju i one koji-
ma se pristupa. Koriste i AVP da zaraze datoteke koje oni otvaraju zbog provere na virus,
ali ne mogu otkri njihovo prisustvo u memoriji. Spori infektori inciraju samo datoteke,
koje su u fazi kreiranja ili modikovanja i tako zaobilaze AVP.
Infektori izvršnih datoteka naješe koriste tehnike za prepisivanja, dopisivanje is-
pred i dopisivanje iza izvršne datoteke. Postoji metod gde se inciraju pratee datoteke,
a ne sami izvršni programi. Tehniku prepisivanja koriste virusi, koji prepisuju sadržaj in-
cirane datoteke. Korisnik, pri pokretanju ove datoteke, zapaža da nešto nije u redu sa
programom, pošto se nikada ne izvršava, jer više ne postoji. Tada je ve kasno da se
povra legimni kôd. Dopisivanje ispred izvršne datoteke koriste virusi, koji kopiraju svoj
kôd na poetak incirane datoteke. vo je složenija tehnika od prepisivanja i obino ne
uništava program na koji se dodaje. Pri pokretanju zaražene izvršne datoteke, pokree
se maliciozni kôd, koji nakon izvršenja prebacuje kontrolu na legimni kôd. Korisnik ne
mora da prime nikakvo udno ponašanje programa (Sl. 7.6).

Sl. 7.7. Dopisivanje ispred izvršne datoteke

22 Mell, P., Kent, K., Nusbaum, ., Guide to Malware Incident Prevenon and Handling, Special Publica-
on 800-83, Novembar 2005.

BO  FOO   109

 Pošto ne menja sadržaj datoteke koju incira, velika je verovatnoa da je korisnik u
mogunos da ois program od zlonamernog kôda.
Tehniku dopisivanja iza izvršne datoteke koriste virusi, koji svoj kôd dodaju na ve
postojei legimni kôd programa. Virusi menjaju poetak datoteke, koju su zarazili i
naprave komandu za skok do sekcije, koja izvršava virusni kôd (Sl. 7.7).

Sl. 7.7. Dopisivanje na kraju izvršne datoteke

Nakon što se zlonamerni kôd izvrši, kontrola se vraa na legimni program. Kao i
kod tehnike dodavanja ispred programa, legimni kôd se može povra uklanjanjem
virusa.
Dodeljivanje virusu imena .com datoteke, tehnika za akviranje virusa u Windows
S, više nije dominantna na Windows S, zbog upotrebe GUI interfejsa. Programe
predstavljaju ikone i manja je verovatnoa da se pokrene pogrešan program. Me
um,
mnogi korisnici i dalje kucaju u Run dijalogu notepad, regedit ili .com komande, koje i
dalje prvo pokreu programe sa .com ekstenzijom.
Infektori datoteka – makro virusi koriste moan skript jezik VBA (Visual Basic for
Applicaons) za pisanje makroa, koji se nalazi u MS *ce, WordPerfect *ce, Per-
fectScript, bjectPAL, AutoCAD i drugim programima. Ako se pri pokretanju ovih da-
toteka omogui izvršavanje makroa, šteta koju zlonamerni makroi mogu napravi može
bi ogromna.

7.3.3. Karakteristike crva

Crvi imaju nekoliko ish karakteriska kao i virusi – samo-umnožavaju se, ali kroz
nešto drugaiji proces, zasebni su programi i ne zavise od izvršnog kôda. ire se iskljuivo
preko RM (tzv. mrežni virusi). Tipian crv se pravi modularno da lakše može promeni
funkcionalnost i sadrži metod za upad, metod za širenje, algoritam za biranje mete, me-
tod za pretraživanje i metod napada (teret), a svaki modul se nalazi u strukturi velikog
broja crva (Sl. 7.8).

110  O  Š FOJ

 Sl. 7.8. Generika struktura crva

Kada u
e u sistem, crv mora da kopira ostatak svog kôda u sistem. U sluaju da je
preuzet kao deo datoteke ili kao zaražena datoteka, metod upada i širenja su is proces.
Ako crv samo koris neku ranjivost sistema, tada još nije u potpunos kopiran na sistem.
Najpopularniji metod za širenje crva su mehanizmi za transfer datoteka (TP, TTP, HTTP
i drugi protokoli).
ednom pokrenut u sistemu, crv poinje da traži nove žrtve za napad. Koristei
resurse sistema kojeg je incirao, može da napadne e–mail adrese, umrežene raunare,
mrežne diskove i ostale ure
aje. Mogu da skeniraju IP adrese u potrazi za žrtvama, a oni
ekasniji skeniraju lokalnu mrežu i IP adrese u blizini zaraženog sistema. Ukoliko sledea
žrtva nije imuna na primenjeni metod za napad, crv se prenosi na žrtvu, izvršava svoj
kôd i kopira se na sistem nove žrtve.
Teret ili metod napada predstavlja najbitniji deo kôda, koji se izvršava kada crv
uspešno zarazi ciljni sistem. Ako crv ne pravi nikakvu štetu, ve se samo širi sa jednog na
drugi sistem, onda nema teret. Neki od napada koje crv može da izvrši su otvaranje zad-
njih vrata (backdoor) za udaljenu kontrolu sistema, zombiranje raunara ili korišenje
raunarskih resursa za razbijanje šifre. Mogunos za napad su brojne i ograniene su
samo maštom napadaa.

7.3.4. Kombinovani napad

Kombinovani napad (Blended Aack) je sluaj malicioznog kôda koji koris višestruke
metode za širenje. Pozna Nimda “crv” je primer kombinovanog napada, a za širenje
koris [100]:
Š E–mail: korisnik na ranjivom hostu otvori inciran e–mail prilog, Nimda traži e–mail
adrese na hostu, a zam šalje svoje kopije na te adrese;
Š Windows zajednike datoteke: Nimda skenira hostove tražei nezašenu zaje-
dniku datoteku, zam koris NetBIOS kao prenosni mehanizam da incira
datoteke na tom hostu; kada korisnik akvira neku inciranu datoteku, ova e
akvira Nimdu na tom hostu;
Š Web serveri: Nimda skenira web servere, tražei poznate ranjivos u Windows
sistemima, na koje pokušava prene svoju kopiju i incira njih i datoteke;
Š Web klijen: Ako neki ranjivi web klijentski pretraživa pose neki web server koji
je ve inciran sa Nimda, radna stanica klijenta e, tako
e, bi incirana.

BO  FOO   111

 Tendencija korisnika je da veinu kombinovanih napada svrstavaju u crve, kao Nimdu,
koja sa tehnikog aspekta ima karakteriske virusa, crva i mobilnog kôda.

7.3.5. Trojanci i ostali maliciozni programi

Trojanski konj (trojanac) se predstavlja i ponaša kao benigni program, koji u poza-
dini izvršava maliciozne akvnos. Sastoji se od serverske komponente, koja se ubacuje
u raunar korisnika i klijentske komponente, kojom upravlja napada. Klasian primer
ubacivanja trojanca je program, koji postavlja login upitnik i oekuje da korisnik unese
ime i lozinku. Kada korisnik unese ove podatke, program ih šalje napadau, a korisniku
izbacuje grešku pri prijavljivanju na sistem.
Napadai su razvili brojne tehnika da prikriju prisustvo trojanaca. Neke su jednos-
tavne, ali dosta uspešne kod nedovoljno strunih korisnika, kao npr. promena imena
izvršnih datoteka. Veina korisnika Windows S zna da ne treba pokreta izvršavanje
sumnjivih .exe datoteka. Napadai, skoro bez izuzetka, pokušavaju da kamu!iraju .exe
datoteke. ednostavan nain za ovo je davanje imena izvršnoj datoteci sa, npr. .txt ek-
stenzijom. Korisnik, koji je podesio sistem da ne prikazuje ekstenzije, videe samo .txt
ekstenziju. Nešto složeniji nain je stavljanje velikog broja praznih mesta u ime datoteke,
tako da i korisnik, koji ima ukljueno prikazivanje ekstenzija, može previde pravu ek-
stenziju.
Za razliku od Windows S, UNIX i na njemu bazirani sistemi, ne pridaju veliki znaaj
ekstenzijama datoteka. Mnogi povi datoteka za Windows plaorme se mogu upotrebi-
 za skladištenje i pokretanje izvršnog i skript kôda. Pored najpoznaje .exe ekstenzije,
trojanac koris i .api, .bat, .wma, .chm, .com, .cpl, .dll, .sys, .scr i druge ekstenzije23.
Trojanci koriste i tehnike oponašanja legimnih imena procesa. Na Windows plat-
formi, skoro u svakom trenutku, u lis akvnih procesa Task Manager–a mogu se vide
nazivi kao iexplorer.exe, explorer.exe, smss.exe, svchost.exe, system, services.exe i drugi.
Trojanci se esto kriju izme
u ovih procese, ak i sa unikatnim imenima kao win.exe,
anvirus.exe i slino, koje administrator oekuje da vidi u sistemu. taviše, ako napada
svog trojanca nazove imenom procesa koji je vitalan za rad Windows–a, Windows nee
dozvoli da ga administrator ugasi. Druge tehnike su dosta složenije i mogu se oslanja,
npr. na izmenu izvornog kôda legimnih programa ve instaliranih na sistemu. edna od
esto korišenih tehnika je udruživanje dva, ili više procesa, od kojih je jedan trojanac, a
ostali benigni legimni programi. Za ovo se koris neki wrapper program – EliteWrap,
Saran Wrap, TOPV4, Trojan Man itd. Pokretanjem ovog programa dolazi do razdvajanja
na više zasebnih procesa, koji mogu da se vide u Task Manager–u.

23 www.sophos.com/blogs/gc/g/2008/08/08/up-to-1800-profiles-hit-by-malware-attack-says-face-
book/, (Poseeno: 2.12.2009.)

112  O  Š FOJ

 Zadnja vrata (backdoor, trapdoor) predstavlja svaki mehanizam, koji zaobilazi norma-
lnu kontrolu pristupa u sistemu, pri emu može da ostvari dovoljno privilegovan pristup
sistemu. Programeri esto namerno stvaraju zadnja vrata u kôdu, radi legimnih razloga
(npr. da bi izbegli ostavljanje tragova u logovima pri tesranju i razvoju programa). U sa-
mostalne backdoor programe spadaju i svi RAT (Remote Administraon Tool) programi,
koji koriste brojne službe tehnike podrške proizvo
aa programa i administratori za
udaljeni pristup i rad na korisnikovom raunaru. Backdoor i trojanac mogu se slino
ponaša, ali postoje bitne razlike. Backdoor je program koji samo omoguava zaobilazni
pristup raunaru, dok trojanac omoguava to isto, ali varajui korisnika da je neki korisni
program. Backdoor napadau može da obezbedi sledee vrste pristupa:
1. eskalaciju lokalne privilegije, promena svoje privilegije u administratorske,
2. udaljeno izvršavanje komandi na napadnutom raunaru,
3. udaljeni pristup komandnoj liniji i izvršavanje svih radnje na sistemu i
4. udaljena kontrola GUI napadnutog sistema i kontrola miša i tastaturu.
Svi ovi metodi se zasnivaju na kontroli napadnutog raunara, uglavnom sa udaljene
lokacije. Naini instaliranja backdoor na neki sistem su razlii. Napada može iskoris
neku uobiajenu grešku u sistemu ili ranjivost konguracije, ui u sistem i potom sam
instalira backdoor za sledei ulazak, pomou virusa, crva ili malicioznog skript kôda koji
se izvršava u pretraživau.
Špijunski program (Spyware) je program koji sakuplja informacije sa raunara ko-
risnika (npr. korisnika imena i lozinke, e-mail adrese, bankovni rauni, licence, itd.) i
prosle
uje ih napadau. Pri denisanju pa malicioznog programa odluuju detalji. Ako
se od korisnika na pasivan nain saznaje korisniko ime i lozinka, u pitanju je spyware, a
ako je ukljuena obmana korisnika – u pitanju je trojanac.
Logike bombe su sline trojancu po metodi napada. Uglavnom se sastoje od dva dela
– tereta, koji izvršava neki maliciozni kôd i okidaa – dela kôda koji pokree izvršavanje
malicioznog tereta. kida se može akvira i u sluaju odsustva nekog doga
aja.
Logike bombe mogu da zavise od izvršavanja nekog drugog programa, a mogu bi i
napravljene kao samostalne aplikacije, od ega zavisi da li su parazitske ili ne.
Maliciozni skriptovi (mobilni kôdovi) dovode do prenosa ili izvršavanja malicioznog
kôda. Tipian predstavnik je Cross Site Scripng napad na web aplikacije. To je akvni
program koji se prenosi sa udaljenog sistema na lokalni, a zam izvršava na lokalnom
sistemu bez eksplicitne instrukcije korisnika. esto služi kao mehanizam za prenos viru-
sa i crva ili trojanaca do radne stanice korisnika. U drugim sluajevima, koris ranjivos
sistema da izvrši svoje akcije, kao što su neovlašen pristup podacima ili kompromitacija
ruta. Popularni prenosioci mobilnih kôdova su Java applets, AcveX, JavaScript i VB-
Script.

BO  FOO   113

 7.3.6. Metodi skrivanja malicioznih programa

Autori malicioznih programa koriste brojne anforenzike aktvinos24 da se zašte

od AVP, korisnika i administratora, kao što su samozašta od detekcije na bazi potpisa,
forenzike analize kôda i detekcije malicioznog kôda u sistemu i ometanje funkcional-
nos AVP, barijera, IDPS i drugih programa za zaštu.
Polimorzam je proces kroz koji maliciozni program modikuje svoj kôd, da bi izbe-
gao detekciju, pri emu ne menja funkcionalnost. vim se virusni kôd može dinamiki
menja, svaki put kada je virus pokrenut. U tom sluaju AVP, nauen da prepoznaje
samo ranije otkrivene potpise malicioznog kôda – nee ga otkri. Najjednostavnija
tehnika polimorzma sastoji se u sluajnoj izmeni imena promenljivih i imena funkci-
ja, pre inciranja novih datoteka. Drugi metod se sastoji u dodavanju dela kôda koji
nema znaajnu ulogu, npr. dodavanje broja i kasnije oduzimanje iste vrednos od neke
promenljive. Naprednija tehnika je izmena redosleda, kojim se izvršavaju instrukcije u
kôdu. U isto vreme, potrebno je zadrža nepromenjenu funkcionalnost programa. Po-
limorzam se sve re
e vi
a kod modernih malicioznih programa, pošto, npr. trojanci
uglavnom nemaju sposobnost širenja, pa nije ni potrebno da menjaju svoj kôd.
Metamorfoza je konstantno menjanje funkcionalnos virusa pri njegovom širenju,
obino na jednostavne naine, a da bi se izbegla detekcija. d 1992. godine mnoge AV
kompanije su ugašene, jer nisu uspele da razviju efekvne odbrambene mehanizme
prov polimorfnog i metamorfnog kôda, koji je u to vreme poeo masovno da se koris.
Posebna polimorfnu tehnika je šifrovanje kôda.
Šifrovanje kôda virusa primarno služi za onemoguavanje ispivanja kôda. ifruje se
itav kôd, osim dela instrukcije za dešifrovanje kod izvršavanja. bino se koris sluajno
izabrani klju za šifrovanje, koji se zapiše u kôdu. Prvi alat za jednostavno dodavanje
polimorfnog šifrovanja je MtE (Mutaon Engine, 1992).
Maskiranje je tehnika koja se upotrebljava uglavnom za spreavanje analize. Kako se
sve više detekcija malicioznog kôda zasniva na ponašanju programa, a ne kôdu, tehnika
polimorzma i ostale više nisu od kljunog znaaja autorima virusa.
Tehnike sakrivanja se odnose na prikrivanje prisustva malicioznog programa na
raunarskom sistemu. Primivan metod, koji se esto koris kod jednostavnih virusa,
sastoji se u postavljanju atributa hidden. Na ovaj nain, datoteka se nee prikaza u
direktorijumu, ako je sistem podešen da ne prikazuje sakrivene datoteke. Napredniji
metod se sastoji u presretanju zahteva AVP za sadržajem datoteke i prezentovanje iste
verzije datoteke AVP skeneru.
Rutkit tehnike (Rootkits) se sve više uspešno koriste za sakrivanje akvnos tro-
janaca, jer veina korisnika Windows S koris administratorske naloge. tkriveni su
tokom 2004. godine u istraživakoj laboratoriji kompanije Kasperski. Prvi rutkit se nije
mogao vide u Windows lis akvnih procesa i datoteka i predstavljao je revoluciju
24 Namenjene za skrivanje tragova i zaštu od otkrivanja tehnikama i alama digitalne forenzike.

114  O  Š FOJ

u industriji virusa [110]. Sam termin rootkit poe od Unix alata, koji su omoguavali
korisniku pristup administratorskim (root) komandama, bez posledica i znanja admini-
stratora sistema. Danas, termin rootkit pokriva grupu alata i tehnika koje se koriste za
sakrivanje ubacivanja i prisustva trojanaca, virusa i crva u sistemu. vde se podrazume-
va i sakrivanje na lis akvnih procesa, u kljuevima registara kao i u skenerima mrežnog
saobraaja. Snaga rutkitova leži zapravo u slabos AVP, koji uglavnom ima privilegije kao
i svi drugi programi na sistemu. Ako korisnik nema pristup nekim resursima sistema,
nema ni AVP. Princip sakrivanja pomou rutkita je is kao i kod primivnih DS stelt
virusa. Kompresija je najzastupljeniji i možda najstariji savremeni metod samozašte
pakovanja kôda, jer je, u prvim godinama razvoja malicioznog programa kada se veliina
HD merila u megabajma, veliina datoteke bila jako bitna. Kompresovan kôd je teže
pregleda i istraži da li je maliciozan. Tako
e, mnoge varijante crva i virusa se razlikuju
u samo nekoliko linija kôda, ali nakon kompresije, potpuna struktura datoteke se menja
i AVP–u je teže da otkrije modikacije. Mnogi rutkitovi modikuju lanac sistemskih pozi-
va (Execuon Path Modicaon). Kada se nai
e na proces, koji nosi informaciju o nekom
akvnom procesu, rutkit ga presree i modikuje. Uobiajena rutkit tehnika je i DKM
(Direct Kernel Object Modicaon), koja se najbolje opisuje kao insajder koji menja in-
formacije ili komande još na njihovom izvoru. vi rutkitovi menjaju sistemske podatke.
Mogue je sakri i itave datoteke u alternavnim tokovima podataka – ADS (Alter-
nate Data Streams). ADS predstavljaju malo poznatu osobinu NTS sistema datoteka.
Datoteke sa ADS je jako teško otkri, jer dodatne informacije zapisane u ADS–u opera-
vni sistem ne uraunava u veliinu datoteke. taviše, kada se pokrene, npr. program
koji nosi nekog trojanca u ADS, njegovo prisustvo se nee manifestova u Windows Task
Manager–u [114].
Deakvacija AVP, koji je akvan na zaraženom sistemu, još je jedan nain za skriva-
nje malicioznog kôda. Istog trenutka kada se sistem zarazi, maliciozni kôd pokušava da
ugasi procese koji pripadaju AVP programu. Na ovaj nain, AVP nee ažurira najnovije
potpise virusa. Dobar primer predstavlja ProcKill trojanac, koji sadrži listu od preko 200
procesa koji pripadaju AVP i programima barijera. Kada zarazi sistem, ProcKill redom ita
svoju listu i ukoliko na
e pokrenut proces sa liste, pokušava da ga ugasi [112]. Složeniji
metod, kojeg koriste mnogi savremeni crvi, sastoji se od blokiranja svake komunikacije
izme
u sistema i servera poznah AV kompanija. Kako se AVP i dalje vidi u lis procesa
u sistemskoj lis poslova (system tray), korisnik i ne sumnja da je zaražen. vu tehniku je
prvi koriso MTX virus/crv, 2000. [111]. Na Sl. 7.9 zbirno su prikazane naješe tehnike
samozašte koju koriste maliciozni programi.

BO  FOO   115

 Sl. 7.9. Naješe korišene tehnike samozašte malicioznih programa [111]

7.4. DISTRIBUCIJA MALICIOZNIH PROGRAMA

Veoma mali procenat malicioznih programa se ne prenosi putem Interneta. Tako

e,
maliciozni program retko ima za cilj da zarazi samo jedan raunar, pa je prenos putem
Interneta najbrži nain da se incira što vei broj raunara. Ako je cilj kompromitacija
sistema zašte, napad ne mora doi sa Interneta – maliciozni program može da se insta-
lira putem USB–a ili Bluetooth veze sa mobilnim telefonom. Usmereni napad na jedan
raunar je i najopasniji, zbog mogunos korišenja naprednih metoda napada poput
socijalnog inženjeringa i drugih alata. U dužem periodu, ne postoji sistem ija se bezbed-
nost ne može ugrozi.
Iskorisve ranjivos RS omoguavaju napadau da naruši integritet sistema. Mali-
ciozni program koji iskoris ranjivost naziva se exploits. Ranjivos ine, na primer, slaba
lozinka, nedovoljna provera upita, slaba konguracija, greška u soveru ili hardveru itd.,
a vrlo se esto koriste kao sredstvo za distribuciju malicioznog programa. Na primer, au-
tomatskim preuzimanjem sa Interneta, korisnik može da preuzme zaraženu datoteku ili
akvira buer overow ranjivost. Amerika nacionalna agencija za bezbednost (NSA) je
sastavila listu (12.01.2009) od 25 uobiajenih programerskih grešaka, koje mogu doves
do iskorisve ranjivos [113]. Samo dve od ovih ranjivos su tokom 2008. godine ugro-
zile bezbednost 1.5 milion Internet lokacija i zombirale raunare poselaca ovih lokaci-
ja. Na vrhu liste ranjivos nalaze se nepotpuna validacija podataka uneh od strane
korisnika, nemogunost da se održi struktura baze podataka i web sajta i druge. Sve ove
greške mogu da dovedu do širenja ili izvršavanja malicioznog kôda.

116  O  Š FOJ

 Cross Site Scripng (XSS) je p ranjivos, koja se obino nalazi u web aplikacijama
koje greškom dozvoljavaju ubacivanje malicioznog kôda u web stranice koje mogu da
vide drugi korisnici. U 2007. godini, XSS je inio oko 80% svih dokumentovanih bezbed-
nosnih propusta [115]. XSS kôdovi su napisani u skript jezicima – JavaScript, AcveX,
AconScript, RSS i drugim, a izvršavaju se na klijentskom pretraživau.
SQL Injecon je tehnika za ubacivanje kôda koja iskorišava ranjivos u sloju baze po-
dataka neke aplikacije. Do iskorišavanja ranjivos dolazi, kada napada ubaci znakove
u npr. legimno polje za korisniko ime, što dovodi do nepredvi
enog izvršavanja upita
nad bazom.
Automatsko preuzimanje (Drive By Download) predstavlja ozbiljnu ranjivost i metod
širenja malicioznog programa. Pod terminom se podrazumeva svako preuzimanje pro-
grama koje korisnik nije odobrio ili je prevaren da ga odobri. va se ranjivost iskorišava
posetom zaraženom web sajtu, otvaranjem e–mail poruke ili klikom na zamaskirani link,
obino u web pretraživaima, e–mail klijenma ili S.
Phishing (pecanje) je proces u kome napada pokušava da pribavi osetljive infor-
macije od žrtve (broj bankovnog rauna, PIN kôd itd.), obmanjujui je lažnom e–mail
porukom, lažnom web lokacijom ili lažnim popup prozorom, koji izgledaju kao legimni.
Iako po deniciji ne spada u maliciozni program, korisnik vrlo esto bude žrtva phishinga
zahvaljujui malicioznom dejstvu virusa ili crva koje unose.
Zahvaljujui propusma u Internet pretraživaima i neznanju korisnika, jedan od
dominantnih naina za distribuciju malicioznih programa su zaražene web stranice. Pro-
cena je da je od 100% web lokacija koje prenose maliciozne programe, samo 15% za
tu svrhu i napravljeno. stalih 85% je napadnuto i zaraženo bez znanja administratora,
uglavnom SQL injecon napadom (Sl. 7.10).

Sl. 7.10. Države koje hostuju najviše zlonamernih program [116]

BO  FOO   117

 U prvih 10 meseci 2010. generisana je 1/3 (34%) svih do sada malicioznih programa
(malvera) na Internetu - oko 20 miliona novih (ukljuujui i modikovane stare). To su
automatski otkrile baze podataka kompanija širom sveta, koje analiziraju i klasikuju
99,4% od svih detektovanih pretnji. U 134 miliona posebnih fajlova nalazi se 60 miliona
malvera (virusa, crva, trojanaca i dr.). Proseno je dnevno generisano na Internet 63.000
(53.000 u 2009.). d toga je 54% malvera akvno samo 24 asa, što otežava detekciju.
Ipak, godišnji porast je u opadanju u odnosu na 2003. – 100% u odnosu na 2002., a u
2010 je rast za 50% u odnosu na 2009. (Sl. 7.11).25

Sl.7.11. Razvoj malicioznih programa (malvera) u periodu 2003-2010.

Spam i zaražene e-mail datoteke su najzastupljeniji metod distribucije malicioznih

programa. Kompanija Sophos tvrdi da spam ini 97% svih poslovnih pisama – pro-
daja ilegalni proizvoda, slanje e-mail poruka za preuzimanje i instaliranje nekog mali-
cioznog programa itd. Tokom 2008., svaki 714– e-mail je nosio zaraženu datoteku, u
odnosu na 2005. godinu kada je svaki 44– bio zaražen. Za ovaj pad je najviše zaslužna
medijska hajka na viruse poput I Love You i Melissa. Prosean korisnik re
e otvara su-
mnjive datoteke, a napadai su pronašli nove naine za napad. Ipak, mogue je da e
e-mail ponovo posta znaajnije sredstvo za širenja malicioznih programa, pošto u
savremenom e-poslovanju šifrovan e-mail postaje znaajna alternava bezbednijem
PKI sistemu. Nove ranjivos u Word .doc, ili Adobe .pdf datotekama, na raunarima
koji nemaju instalirane najnovije bezbednosne popravke, mogu izazva veliku štetu.
Spam se uglavnom širi pomou umreženih raunara iji korisnici nisu svesni da su im
raunari korumpirani. ve mreže se nazivaju botnet – mreže robozovanih raunara.
Bot raunar sadrži program koji omoguava da se sa m raunarom daljinski upravlja,
esto sa centralnog servera, koji šalje komande, a bot ih izvršava bez znanja korisnika.
25 Luis Corrons, Technical director of PandaLabs, 24.11.2010.

118  O  Š FOJ

Takav program koji omoguava udaljenu administraciju ne mora da bude zlonameran.
Windows XP dolazi sa fabriki omoguenom podrškom za udaljenu administraciju, koju
treba onemogui. Botovi ne moraju uvek bi akvni; ako samo osluškuju instrukcije sa
servera, nazivaju se – zombi raunari.
U praksi jedan napadaki server uvek kontroliše vei broj bot umreženih raunara.
Najrasprostranjeniji nain na koji botovi komuniciraju sa serverom je preko IRC-a (In-
ternet Relay Chat) servisa. Bot mreže se mogu iskoris za prikupljanje e-mail adresa
kilogeima za slanje spama, hostovanje malicioznog programa, phishing web sajtove,
razbijanje šifri, DoS/DDoS napade i dr. Brojne države šire spam poruke, a najviše spama
poe iz SAD – 17,5% (Sl. 7.11).

Sl.7.12. Države iz kojih se šalje najviše spam poruka [116]

Poznat je sluaj jedne ruske hosng kompanije McColo, koja je na svojim serverima
hostovala komandne centre za pet velikih botnet mreža – Srizbi (Zlob), Mega–D, Rus-
tock, Dedler i Storm. Kada su McColo i botnet mreže iskljueni sa Interneta (11. 10. 2008.
u 13:23), došlo je do pada spam poruka za ak 75% (Sl. 7.12).

Sl. 7.13. Pad koliine SPAM poruka tokom 11.10.2008. [116]

BO  FOO   119

 Napad zastrašivanjem (Scareware) je eskalirao 2008. godine, oslanjajui se na tak-
ku zastrašivanja i navo
enja potencijalne žrtve da instalira lažni AVP. rtve se mame
lažnim alarmom o ugroženoj bezbednos njihovog raunara putem popup prozora na
zaraženim sajtovima ili putem spam poruka. Na primer, južnokorejska AVP kompanija
Lee Shin je od 2005. godine zaradila preko 9,8 miliona dolara nudei besplatni an-
spyware program, koji je prikazivao lažna upozorenja o ugroženos sistema i navodio
korisnike da kupe naprednu verziju programa njene kompanije [102].
Socijalni inženjering je drasan primer napada na Facebook naloge, koje poseduje
i akvno koris više od 200 miliona osoba i organizacija [104]. Samo u avgustu 2008.
godine, Facebook je objavio da je preko 1800 korisnika napadnuto trojancem i njihovi
nalozi korišeni za slanje spama i malicioznih programa. Facebook je moan alat u ru-
kama napadaa, jer niko ne oekuje da je poruka koju je upravo dobio od najboljeg pri-
jatelja zapravo zaraženi program. Hiljade korisnika je bilo prevareno, kada su od prijatel-
ja dobili poruku da je on tokom puta u Nigeriji bio opljakan i moli vas da mu pošaljete
novac preko Western Uniona i sl. [109].
P2P (Peer–to–peer) mreže, specijalizovane za distribuciju datoteka izme
u korisnika,
uglavnom se koriste za distribuciju ilegalnih datoteka i pirazovanog sovera. Neretko
su ove datoteke incirane malicioznim programom, a korisnici ovih mreža se oslanjaju
na preporuke drugih korisnika u vezi sa m da li je program inciran ili ne.
USB ureaji i pojava U3 smart diska doneli su i nove tehnike za napad. USB Switch-
blade sadrži U3 USB memoriju koja je u stanju da instalira zadnja vrata i preuzme os-
etljive informacije sa sistema na koji je povezan. Za razliku od tradicionalnih USB 2.0
ure
aja, U3 memorije se same pokreu kada se ukljue u sistem. Nakon ukljuivanja u
Windows S, USB Switchblade u pozadini sakuplja informacije kao što su heševi lozinki,
IP adrese, istorije i auto–ll informacije iz Internet pretraživaa, AL Instant Messenger
i MSN Messenger lozinke i instalira zadnja vrata na sistemu. vaj alat koris osobinu
U3 drajva da napravi virtuelni CD–RM na USB memoriji i na taj nain omoguava Win-
dows auto–run funkciju. U 2008. godini zabeležen je interesantan sluaj distribucije ma-
licioznog kôda na me
unarodnoj svemirskoj stanici ISS, kada je jedan astronaut sluajno
koriso USB memoriju koja je nosila crva W32.Gammima.AG [105].
Opki mediji i hardver sa originalnim programom koji kompanije distribuiraju (npr.
CD i DVD), tako
e, prenose i maliciozne programe. Mnoge svetski poznate kompanije su
imale negavan publicitet na ovaj nain, a korisnici su bili primorani da iste kompjutere
od virusa i crva koje su dobili od proizvo
aa. Samsung je distribuirao crva W32.Sality.
AE zajedno sa programom za digitalni ram za slike, a Asus je u oktobru 2008. Godine, u
apanu puso u prodaju Eee Box mini PC zaražen crvom W32/Usbalex [113].
Mobilni telefoni i Wi–Fi ureaji, tako
e, su ranjivi i korisnici mogu da oekuju sve vei
broj napada. U 2008. godini pojavili su se Apple 3G iPhone i T–Mobile G1 – prvi telefon
koji koris ranjivi Google Android S. edna od posledica napada je, npr. nemogunost
da se prikaže itava URL adresa u Internet pretraživau, usled malih dimenzija ekrana,
pa korisnici ne mogu da razlikuju lažne phishing stranice od legimnih. Kako savremeni

120  O  Š FOJ

mobilni telefoni imaju sve vei znaaj u mobilnom poslovanju, poznavanje malicioznih
programa namenjenih mobilnim telefonima ne treba zanemari. Smart telefoni imaju
sve opcije raunara i ve postoji veliki broj malicioznih programa namenjenih za napade
na ove telefone [106].

7.5. MERE ZAŠTITE I OPORAVAK SISTEMA OD MALICIOZNIH NAPADA

Za odbranu RS/RM od dinamiki promenljivih pretnji i malicioznih napada, opma-

lno je primeni razliite U,  i T kontrole u bezbednoj arhitekturi sistema sveobuhvatne,
višeslojne zašte, kao što su [50, 83]: obuka i razvoj sves o potrebi zašte; zika i per-
sonalna zašta; višeslojna anvirusna zašta; nadzor i kontrola log tragova; logika AC
i polika privilegija; blokiranje akvnog sadržaja; izolacija mrežnom barijerom; primena
kriptoloških mehanizama i tehnologije digitalnog potpisa; procedura jake autenkaci-
je korišenjem digitalnih serkata; korišenje jakih kljueva i esta izmena; zašta IP
adresa servera i korišenje smart karca za generisanje digitalnog potpisa i bezbedno
uvanje kljueva i drugih kriptografskih parametara.
Procedura za oporavak sistema od malicioznih napada i mere zašte moraju bi deo
strategije za održavanje stanja bezbednos informacija na prihvatljivom nivou rizika.
Glavni zahtevi su osposobi sistem kroz procedure za izolaciju inciranih sistema, uklan-
janje malicioznog programa iz sistema, restauraciju integriteta sistema nakon napada
(obino iz rezervne kopije) i oporavak servisa sistema. Procedure za oporavak sistema
moraju bi jasno dokumentovane, regularno tesrane i treba da sadrže proces za akcije
korisnika i obavezno izveštavanje u sluaju virusne infekcije. U anvirusnu borbu treba
ukljui poverljive provajdere zašte (snabdevae AVP), kao i glavne ISP koji mogu pot-
puno ukloni botnet i maliciozne napada sa Interneta26, zbog akumuliranja znanja o
vrs napada, odbrani i proceni štete i resursa za oporavak sistema. U literaturi [32] da
su kriterijumi za izbor AVP, elemen za izradu procedura za oporavak i standardni ste-
peni kontrole intenziteta malicioznih programa. U razvoju sistema zašte i odbrane od
malicioznih napada na sisteme u mrežnom okruženju, glavni je problem idenkovanje
razliih pova zloupotreba mrežne infrastrukture, da bi se projektovale adekvatne
mere zašte. Tehnika rešenja ukljuuju programska (AVP) i hardverska. Grakon na
slici 7.13. prikazuje najefekvniji anvirusni program u 2009. godini i njegov nivo zašte
od malicioznih programa. Primer hardverskog rešenja je F–Secure Messaging Securi
Gatevay, X serije koji obezbe
uje potpunu zaštu od neželjene pošte, virusa i drugih
malicioznih programa. F–Secure ure
aji kombinuji MTA27, an–spam, anvirusni i mo-
dul za ltriranje sadržaja e–pošte. Veoma je jednostavan za instalaciju, ima visoke perfo-
rmanse, a dizajniran je da zaš male i srednje organizacije.

26 www.searchsecurity.com, Robert Westervelt, News Editor, (Poseeno 17 Marta 2010).

27 Engl.: MTA (Mail Transfer Agent) – agent za prenos elektronske pošte.

BO  FOO   121

 Sl. 7.14. Pregled efekvnos anvirusnih programa u 2009. godini [32]

7.6. REZIME

Sa razvojem RM i umrežavanja, rastu i potencijalne pretnje od razliih napada spo-

lja i iz mreža intranet pa. Mogue su brojne taksonomije pretnji u odnosu na razliite
kriterijume, a krajnji cilj svake je, da se specijalisma zašte i korisnicima obezbedi lakše
denisanje i idenkovanje razliih pova pretnji za IKTS. Prema prirodi izvora pretnje
se dele na sluajne i namerne. Kako iza svih malicioznih napada stoje ljudi, prolisanje
kompjuterskih kriminalaca je znaajna akvnost u borbi prov kompjuterskog krimi-
nala. Kljuni povi napada su destrukcija, izmena podataka, prekid servisa (DoS/DDoS
napadi), špijunaža i neovlašeno korišenje.
Za zloupotrebu/kompjuterski kriminal potrebni su mov, sredstvo i prilika. Opš mo-
vi hakera su znaželja, novac, mo, osveta i dr., a posebni – intelektualni izazov, ra-
doznalost, borba za presž i dr. Sredstva su nivo vešne i tehnološki kapacite sa kojima
hakeri izvršavaju kriminal, a prilika – iskorisva ranjivost, koja se esto teško odre
uje
zbog anforenzikih akvnos za skrivanje tragova napada. Maliciozni program je kôd
koji se tajno ubacuje u drugi program sa namerom da se unište podaci, pokrenu destruk-
vni programi ili kompromituje bezbednost i naruši CIA informacija. Generalno, dele se
na viruse, crve, trojance, mobilni kôdove, kombinovane napade i dr.
Raunarski virus je program koji incira ostale programe, modikujui ih tako da
ukljuuju njegovu naprednu kopiju. Virus se može širi kroz raunarski sistem i mrežu,
koristei autorizaciju svakog korisnika. Inciran program se, tako
e, ponaša kao virus pa
se infekcija širi. Crvi su maliciozni programi koji menjaju ili uništavaju podatke i šire svoje
kopije ili delove na druge raunare, obino preko mreža, pa ih nazivaju i mrežni virusi.
Mobilni kôd je akvni program koji se prenosi sa udaljenog sistema na lokalni, a zam
izvršava na lokalnom sistemu bez eksplicitne instrukcije korisnika; esto služi kao me-

122  O  Š FOJ

hanizam za prenos virusa, crva ili trojanaca do raunara korisnika. Kombinovani napad
je sluaj malicioznog kôda, koji za širenje koris višestruke metode: e–poštu, zajednike
datoteke Windows, web servere, web klijente ili u peer–to–peer arhitekturi sistema. Sa
tehnikog aspekta, kombinovan napad ima karakteriske virusa, crva i mobilnog kôda.
Trojanac je prosta forma zlonamernog programa, naizgled interesantna korisnicima; pri-
kazuje poruke, briše datoteke ili diskove, ali ne incira ostale izvršne datoteke, jer se ne
replicira, pa zato i nije u kategoriji virusa.
Mere zašte od malicioznih kodova treba da ukljuuju sveobuhvatnu, višeslojnu
zaštu IKTS – obuku i razvoj sves o potrebi zašte, ziku i personalnu zaštu, AVP,
skener integriteta RM/RS, nadzor i reviziju kontrolnih informacija itd.

7.7. KLJUNI TERMINI

Maliciozni kôd: program koji se tajno ubacuje
u drugi program sa namerom da se unište/
Boot virusi: inciraju sistem kada korisnik
izmene podaci ili na drugi nain kompromituje
pokuša da butuje sa inciranog medija.
bezbednost raunara.
Crv: kompletan program koji se umnožava bez
Mobilni kôd: nalazi se u akvnom sadržaju
inciranja ostalih programa.
(JavaScript, Java Applets i AcveX) web doku-
Haker: znaželjni mladi poznavalac raunara, menta namenjenom za prezentaciju; skriva se
koji neovlašeno upada u tu
e raunare, ug- u pretraživau klijenta.
lavnom bez malicioznih namera, a u želji za
Trojanac: program, atrakvan legimnom ko-
scanjem novih znanja.
risniku (igrica, alat), koji skriva malignu nameru
Kompjuterski kriminalci: rade sa/bez raunara, (npr. kra
a pasvorda); ubacuje se u sistem na
kradu tu
e tajne i novac, uništavaju datoteke, brojne naine.
S ili menjaju podatke Web stranica ili baza
Virus: kôd ubaen u legiman program,
podataka.
napisan da se sam reprodukuje kopiranjem u
Logika bomba: kôd ubaen u legiman pro- druge legimne programe.
gram, dizajniran da se akvira u tempirano
Zamka (trapdor): metod dobijanja kasnijeg
vreme i proizvede rezultate koje legimni ko-
pristupa nekim delovima IKTS izvan normalne
risnici programa ne žele.
procedure; esto ih ostavljaju programeri kao
bag, koji otkrivaju hakeri.

7.8. PITANJA ZA PONAVLJANJE

2. Koje su od navedenih pretnji istovremeno
1. Krajnji cilj svake taksonomije pretnji je da veštaki izazvane i vanredni doga
aj?:
se:
a. nepotpune rezervne (bekapovane)
a. obezbedi lakše denisanje i iden- kopije
kovanje razliih pova pretnji
b. nestanci elektrinog napajanja
b. ukaže na razliitu prirodu izvora, intenz-
c. poplava u zgradi i raunarskom centru
iteta i verovatnoe ucaja pretnji
zbog pucanja vodovodnih cevi
c. omogui korisnicima lakše otkrivanje
d. serveri zaraženi virusom
napadaa
e. izbio požar u zgradi

BO  FOO   123

 3. U IKTS sa pristupom Internetu velike br-
anje lozinke:
zine, zaposleni imaju instalirane modeme,
ako veza velike brzine ne radi, mogu bira
web pretraživae i ažurira svoje raunare.
Koja mera zašte je najbolja za odbranu od
potencijalnih pretnji?:
a. povea broj web pretraživaa tako
da bi hakeru otežali otkrivanje i
iskorišavanje ranjivos aplikacija web
pretraživaa
b. ogranii broj web pretraživaa (1–2)
da biste bolje ažurirali aplikacije
c. uves pristup Internetu preko modema
i zbuni hakere brojem zikih veza
d. smanji broj zikih veza sa Internetom
uklanjanjem svih modemskih veza
4. Virusni napad:
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. omoguava neovlašeni pristup po-
dacima uz pomo otkrivene lozinke
c. uništava podatke
d. omoguava otkrivanje podataka na bazi
šifrata i otkrivenog tajnog kljua
e. onemoguava funkcionisanja mrežnih
servisa i resursa
5. Ukidanja servisa (DoS):
a. neovlašeno pristupanje podacima u
otvorenom obliku i lozinkama
b. omoguava otkrivanje podataka na bazi
šifrata i otkrivenog tajnog kljua
c. onemoguava funkcionisanja mrežnih
servisa i resursa
d. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
6. Ponavljanje poslah poruka:
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. omoguava neovlašena kontrola
komunikacije subjekata i ponavljanje,
izmena ili spreavanje prenosa podata-
ka
c. omoguava otkrivanje podataka na bazi
šifrata i otkrivenog tajnog kljua
d. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
7. Poga
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. neovlašeno pristupanje podacima u
otvorenom obliku i lozinkama
c. omoguava neovlašeni pristup po-
dacima uz pomo otkrivene lozinke
d. uništava podatke
e. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
8. Napad pa trojanskog konja:
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. idenkuje potencijalne objekte na-
pada i locira ranjiva mesta RM
c. vrši se naješe prekoraenjem bafera i
skriptovanjem preko web lokacije
d. distribuira zlonamerne programe na
radne stanice i krade podatke
e. neovlašeno pristupanje podacima u
otvorenom obliku i lozinkama
9. Lažno predstavljanje (socijalni inženjering):
a. idenkuje potencijalne objekte na-
pada i locira ranjiva mesta RM
b. omoguava otkrivanje podataka na bazi
šifrata i otkrivenog tajnog kljua
c. onemoguava funkcionisanja mrežnih
servisa i resursa
d. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
10. Kriptoanaliza:
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. neovlašeno pristupanje podacima u
otvorenom obliku i lozinkama
c. omoguava otkrivanje podataka na bazi
šifrata i otkrivenog tajnog kljua
d. onemoguava funkcionisanja mrežnih
servisa i resursa
e. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
11. Napad skeniranjem:
a. vrši se uglavnom od klijenta i komuni-
kacije sa serverom bez autenkacije
b. idenkuje potencijalne objekte na-
pada i locira ranjiva mesta RM

124  O  Š FOJ

 c. naješe prekoraenjem bafera, skrip-
tovanjem preko web lokacije i dr.
d. omoguava neautorizovani pristup
podacima prevarom legalnog korisnika
12. Kombinovani napad je:
a. kombinacija više pova malicioznih
kodova
b. sluaj malicioznog kôda koji koris
višestruke metode za širenje
c. kombinacija virusa i trojanaca
13. Tipian proces napada sadrži sledee ko-
b. samoumnožavaju se, zasebni su pro-
grami i ne zavise od izvršnog kôda
c. replicira se, pravi svoje kopije i distri-
buira ih u druge datoteke ili raunare
d. sadrži metode za upad i širenje,
algoritam za izbor mete i metod za
pretraživanje i teret za napad
e. samoumnožavanje u postojei izvršni
kôd je kljuni faktor za denisanje
f. pravi se modularno da lakše može pro-
meni funkcionalnost
rake: 18. snovne karakteriske crva su:
a. izvi
anje, planiranje, dobijanje pristupa a. samoumnožavaju se, zasebni su pro-
i prikrivanje prisustva grami i ne zavise od izvršnog kôda
b. izvi
anje, dobijanje pristupa i prikrivan- b. replicira se, pravi svoje kopije i distri-
je prisustva buira ih u druge datoteke ili raunare
c. planiranje napada, izvi
anje, dobijanje i c. sadrži metode za upad i širenje,
prikrivanje prisustva algoritam za izbor mete i metod za
14. Navedite koji su od nabrojanih napada pretraživanje i teret za napad
izazvani upotrebom malicioznog kôdu: d. samoumnožavanje u postojei izvršni
a. trojanski konj kôd je kljuni faktor za denisanje
b. društveni inženjering
c. virus/crv e. pravi se modularno da lakše može pro-
d. haker meni funkcionalnost
e. parazitski program
15. Troškovi zloupotrebe IKTS denišu se kao:
a. potreban rad da se analizira, popravi i
ois incirani sistem
b. gubitak produkvnos i drugi troškovi
otklanjanja posledica napada
c. nabavka AVP, obuka, troškovi osigu-
ranja i troškovi gubitka ugleda
16. Zlonamerni (maliciozni) program je:
a. kôd koji se tajno ubacuje u drugi pro-
gram sa namerom da se nanese šteta
b. tajni kôd koji se legalno ubacuje u drugi
program sa namerom da sprei napad
c. kôd koji se tajno ubacuje u drugi pro-
gram sa namerom da se unište podaci
d. kôd koji se tajno ubacuje u legalni
program sa namerom da se pokrene
destrukvni program ili kompromituje
bezbednost informacija
19. snovne karakteriske trojanca su:
a. sadrži serversku i klijentsku komponen-
tu
b. svaki mehanizam, koji zaobilazi nor-
malnu kontrolu pristupa u sistemu
c. pasivno sakuplja informacije sa
raunara korisnika i šalje ih napadau
d. sadrži teret, koji izvršava neki maliciozni
kôd i okida
20. Zadnja vrata su:
a. sadrži serversku i klijentsku komponen-
tu
b. svaki mehanizam, koji zaobilazi nor-
malnu kontrolu pristupa u sistemu
c. omoguava zaobilazni pristup raunaru
i eskalaciju lokalnih privilegija
d. sadrži teret, koji izvršava neki maliciozni
kôd i okida
21. pijunski program je:
17. snovne karakteriske virusa su: a. sadrži serversku i klijentsku komponen-
a. incira druge programe, modikujui tu
ih tako da ukljuuju njegovu naprednu b. svaki mehanizam, koji zaobilazi nor-
kopiju malnu kontrolu pristupa u sistemu

BO  FOO   125

 c. pasivno sakuplja informacije sa 26. Mere zašte i oporavak od malicioznih
raunara korisnika i šalje ih napadau programa:
b. sadrži teret, koji izvršava neki maliciozni a. višeslojna anvirusna zašta, nadzor i
kôd i okida kontrola log tragova
22. Logika bomba: b. zika AC, polika zašte i blokiranje
a. sadrži serversku i klijentsku komponen- sadržaja
tu c. zašta IP adresa servera i korišenje
b. omoguava zaobilazni pristup raunaru smart
i eskalaciju lokalnih privilegija d. restauraciju integriteta sistema iz
c. sadrži teret, koji izvršava neki maliciozni rezervne kopije
kôd i okida 27. Kljuni kriterijumi za procenu napada u
23. Mobilni kôdovi su: analizi rizika su:
a. pasivno sakuplja informacije sa a. posledica ucaja, lokacija izvora i nain
raunara korisnika i šalje ih napadau izvo
enja
b. akvni program koji se prenosi sa b. intenzitet ucaja, izvor nastanka i nain
udaljenog sistema na lokalni i na njemu izvo
enja
izvršava bez instrukcije korisnika c. posledica ucaja, izvor nastanka i nain
c. sadrži teret, koji izvršava neki maliciozni izvo
enja
kôd i okida d. posledica ucaja, izvor nastanka i pri-
24. Metodi skrivanja malicioznih programa su: menjena tehnika napada
a. anforenzike tehnike, samozašta od
detekcije i ometanje funkcionisanja
b. kriptozašta, samozašta od detekcije i
ometanje funkcionisanja
c. polimorzam, metamorfoza, šifrovanje
kôda i maskiranje,
d. tehnike skrivanja (rutkit) i tehnika deak-
vacije AVP
25. Distribuciju malicioznih programa
omoguavaju:
a. iskorisve ranjivos RS/RM, spam i
zaražene e–mail datoteke
b. programski bagovi i maliciozni skriptovi
c. zastrašivanje (Scareware) i socijalni
inženjering
d. Peer–to–peer mreže, USB ure
aji,
opki mediji i hardver
e. mobilni telefoni i Wi–i ure
aji

126  O  Š FOJ

8. TEHNOLOGIJE ZA ZAŠTITU
RAUNARSKIH SISTEMA

8.1. UVOD

Proceduralne i tehnike kontrole zašte mogu se smatra razliim aspekma je-

dnog rešenja sistema zašte. bino nema smisla bira tehnike mehanizme zašte bez
proceduralnih rešenja, kao i što procese zašte treba projektova prema tehnološkim
mogunosma i raspoloživim alama da bi se obezbedio željeni nivo podrške tom pro-
cesu. Drugim reima, samo kombinacijom tehnika, alata i proceduralnih kontrola ostva-
ruje se efekvna arhitektura sistema zašte.
Generika arhitektura sistema zašte obuhvata najvei skup poznah i dostupnih pro-
ceduralnih i tehnoloških komponen zašte, koje se menjaju u zavisnos od specinos
IKTS, bezbednosnih zahteva i procene rizika u konkretnoj organizaciji. Denisanje arhi-
tekture sistema zašte sugeriše se u poetnoj fazi razvoja životnog ciklusa IKTS, a u fazi
projektovanja, arhitektura sistema zašte se doteruje u skladu sa rezultama procene
rizika, mogunosma i potrebama organizacije.
U opštem sluaju, tehnike i ala zašte mogu se podeli na host orijensane (na RS)
i mrežno orijensane (na RM). Za upravljanje alama zašte RS/RM, potrebno je obe-
zbedi odre
ene kontrolne strukture – kontrole zašte.

8.2. KLASIFIKACIJA ALATA ZA ZAŠTITU

Klasa host–orijensanih alata za zaštu, namenjena je za poboljšanje NSSS zašte

servera, radne stanice, aplikacija i podataka. Klasa mrežno orijensanih alata odnosi se
na mehanizme i protokole za zaštu RM. Klasu alata za infrastrukturnu podršku ine
kompleksni, infrastrukturni ala za zaštu i veu funkcionalnu podršku IKTS. U odnosu
na pove servisa zašte koje podržavaju i realizuju, unutar prve dve klase, ala zašte se
dalje klasikuju na alate za: idenkaciju, autenkaciju i autorizaciju (RS/RM), zaštu
integriteta (RS/RM), kontrolu pristupa (RS/RM), monitoring sistema zašte (RS/RM) i
zaštu poverljivos, integriteta i raspoloživos podataka i informacija.

BO  FOO   127

 Sa aspekta M, prva eri servisa gledaju na RS/RM kao na kontejnere informacija
i namenjeni su za zaštu h kontejnera, dok poslednji servisi direktno šte poverljivost,
integritet i raspoloživost informacija u RS/RM. Važno je razume razliku izme
u integ-
riteta RS/RM i integriteta podataka. Zašta integriteta RS usmerena je na detekciju i
potencijalno spreavanje i oporavak od maliciozne modikacije komponen sistema,
dok je zašta integriteta RM namenjena da obezbedi celovitost konguracije RM. Na
primer, mehanizmi za zaštu integriteta RM mogu otkri prisustvo neovlašene mašine
povezane na RM. Mehanizmi za zaštu integriteta podataka namenjeni su za zaštu
nepromenljivos podataka. Primer je protokol zašte koji detektuje promene na po-
dacima u toku prenosa.
Za klasikaciju tehnikih alata zašte, primenjuje se objektno–orijensana šema (Sl.
8.1) [74].

Sl. 8.1. Klasikacija alata za zaštu

128  O  Š FOJ

8.3. MEHANIZMI ZAŠTITE RAUNARSKOG SISTEMA

8.3.1. Apstraktni bezbednosni slojevi raunarskog sistema

Za denisanje slojeva zašte u RS koris se slojevita struktura apstraktnih nivoa u RS,

slino SI modelu arhitekture RM. Dakle, osnovni koncept slojevite zašta poinje ve u
samom RS. Uprošeni model (Sl. 8.2) se koris samo za ilustrovanje osnovnog koncepta
zašte RS. Operavni sistem (S), najznaajniji apstraktni sloj RS, uestvuje u svim za-
dacima koje RS obavlja. Zato, zašta OS odreuje najviši nivo zašte celog IKTS. Naime,
ako se S kompromituje, samo je pitanje vremena kada e ceo RS bi kompromitovan,
pre svega sloj aplikacija koji komunicira direktno sa S [74, 85].
Baze podataka i srednji sloj (middle-
ware) su sistemski programi za podršku
S, dok sloj aplikacija direktno pristupa
S. Sistemski programi za podršku S
obezbe
uju odre
ene standardne ser-
vise za brojni skup aplikacija. snovni
koncept je da viši sloj programa prima
neku vrstu servisa od nižeg sloja. Prim-
eri ovih programa su relacione baze po-
dataka i arhitektura middleware (brokera
zahteva za zajednike objekte). Pošto ovi
programi koriste servise, koje nudi S,
njihova zašta je nužno zavisna od zašte
S i ako je S probijen preko sloja ap-
likacija, lako je zaobii mehanizme zašte Sl. 8.2. Apstraktni bezbednosni slojevi RS
baze podataka i middleware sloja.

Primer 1: Relacionu bazu š servis kontrole pristupa i nalog administratora. Ako se na neki
nain dobije nalog superkorisnika, onda je lako dobi pristup bazi podataka. Tako
e, zašta
aplikavnog sloja je zavisna od zašte oba donja sloja.
Primer 2: Za zaštu baze podataka koris se kriptozaštni mehanizam, koji mora ispuni
stroge zahteve uvanju kriptoloških kljueva u ure
aju otpornom na proboj (smart karca),
da bi se spreio privilegovan korisnik da izvue kljueve, koristei uslužne alate. Dizajn ar-
hitekture treba da sprei da se podaci nikada ne pojavljuju u otvorenom tekstu u memoriji
RS ili sekundarnim memorijama (USB, CD, ..). Interfejs izme
u S i ure
aja za skladištenje
kriptoloških kljueva treba da bude zašen sa protokolom zašte, da neovlašeni korisnik
sa privilegovanim pravima, ne može prisluškiva razmenu izme
u baze podataka i ure
aja i
posle toga preko interfejsa ui u sistem. Dakle, ko kontroliše S obino kontroliše sve što je
akvno iznad S. Zato dobar sistem zašte poinje sa dobrom zaštom S.

BO  FOO   129

 8.3.2. Podsistem za zaštitu OS (NOSSS)

edan od vrsh stereopova me

u specijalisma zašte je treranje (pod)siste-
ma zašte S – NSSS, kao dominantne komponente zašte. Na zaštu S izdvajaju
se znatna sredstva na raun ostalih komponen realnog sistema zašte. Me
um, u
savremenim IKTS sa višeslojnom arhitekturom klijent – server pa, S ne kontroliše
sve objekte sa kojima korisnici rade, kao ni akvnos samih korisnika, koji svoj pristup
S-u registruju mehanizmima za kontrolu pristupa. Na taj nain, osnovna bezbednosna
funkcija NSSS postaje samo zašta prava privilegovanih korisnika (administratora, su-
pervizora i dr.) od napada regularnih korisnika (interno zaposlenih), što je znaajno, ali
nedovoljno za bezbednost IKTS. Tako
e, u sistemu zašte, rentabilnom i sinhronizova-
nom sa životnim ciklusom IKTS, jednako su znaajne proceduralne i tehnike kontrole,
kao i poveanje ekasnos i efekvnos procesa upravljanja zaštom [61].
Kako je NSSS osnovni sloj zašte svih programa u RS, dobro je da drugi povi zašte
budu kompabilni sa zahtevima NSSS, a ne obrnuto. U razvoju strategije zašte, treba
jaa zaštu komplementarnu NSSS, dodavanjem drugih pova zašte, vodei rauna
da  mehanizmi ne budu u kon!iktu sa NSSS alama. Karakteriske NSSS alata za
zaštu prilino su standardne i obino ukljuuju osnovne mehanizme, kao što su me-
hanizmi kontrole pristupa i autenkacije korisnika operavnom sistemu i mehanizmi
logovanja bezbednosno relevantnih dogaaja. Naini implementacije ovih mehanizama
zavise od vrste plaorme, pa je teško denisa homogene zahteve. Glavna opasnost od
upotrebe univerzalnih programa za zaštu, je udaljavanje korisnika od NSSS mehaniza-
ma i korišenje za zaštu heterogenih plaormi. Administrator zašte obino iskljue
NSSS zaštu, a da pri tome dodatni program za zaštu uopšte ne podržava neku funk-
ciju zašte NSSS.
Iako ni jedan S nikada nee bi potpuno zašen, neki TTP nude poverljive OS
zasnovane na kriterijumima evaluacije poverljivih raunarskih sistema – TCSEC (Tusted
Computer System Evaluaon Criteria). Za korišenje TCSEC treba poznava kriterijume
prema kojima je sistem evaluiran i p rizika kojeg otklanja. Korišenje TCSEC programa
za ekstra zaštu, esto smanjuje funkcionalnos, tako da se neke aplikacije uopšte ne
mogu izvršava [84].
Microso neprekidno poboljšava bezbednost svojih S, još od Windows NT 4.0.
NSSS S Windows 7, ukljuuje sistem za šifrovanje fajlova – EFS (Encrypng File Sys-
tem), koji podržava kriptološki algoritam – ECC (Ellipc Curve Cryptography), pogodniji
mehanizam za kontrolu pristupa i poboljšani mehanizam za kontrolu aplikacija, koje se
mogu instalira na korisniki raunar – AppLocker. Tako
e, uvedeni su novi koncept
DirectAccess, koji bezbedno spaja legimnog udaljenog korisnika na IKTS organizacije i
BitLocker, koji šifruje podatke na nivou bita.

130  O  Š FOJ

 8.3.3. Logika kontrola pristupa raunarskom sistemu

Logika kontrola pristupa – LAC (Logical Access Control) je servis za upravljanje

pravilima, prema kojima korisnici mogu ostvari logiki pristup objekma IKTS. Razli-
kuju se soverski mehanizmi za AC RS (mainfraim pa), koje ukljuuje NSSS veine
savremenih S i univerzalna rešenja za kontrolu pristupa razliim plaormama i cen-
tralizovanu administraciju više korisnika – EUA (Enterprise User Administraon), koji
mogu radi sa postojeim NSSS na veini plaormi.
Generiki servis LAC (Sl. 8.3) ukljuuje mehanizme za idenkaciju, autenkaciju
i autorizaciju legimnih korisnika S–u raunara, koji se koriste za restrikciju pristupa
objekma RS [61].

Sl. 8.3. Generiki servis logike kontrole pristupa

Korisnik se idenkuje sistemu sa korisnikim imenom, a identet verikuje (auten-

kuje) nekim idenkatorom, koji može bi nešto što ima (karca sa PIN), zna (lozinka)
ili što stvarno jeste (biometrijski parametar). Pošto veina korisnika danas pristup IKTS
preko lokalne mreže ili udaljenim pristupom preko Interneta, autenkacija korisnika se
smatra mrežnim procesom. Standardni mehanizmi za autenkaciju su autenkacioni
protokoli i ureaji (serveri, smart karce).
U savremenim RS, za autenkaciju korisnika S–u, najviše se primenjuju korisniko
ime i lozinka. U praksi se vrlo esto koriste iste lozinke za razliite aplikacije, što je
kršenje polika zašte, jer se poveava mogunost proboja renikim napadom. Rezul-
ta istraživanja korisnike upotrebe i upravljanja lozinkom (Tabela 8.1) pokazali su da
oko 77% ispitanih koris istu lozinku za razliite aplikacije [23]. Autorizacija je proces
dodeljivanja legalnim korisnicima prava pristupa i akvnos na objekma RS.

BO  FOO   131

 Tabela 8.1. Staska korisnike upotrebe lozinke
Upotreba lozinki
Ne koriste d 1–3 d 4–10 Više od 10
10% 11% 29% 50%
Tipina dužina lozinke
Zavisno od potrebe 8 i više karaktera 6–8 karaktera 1–5 karaktera
29% 44% 28% 3%
Zaboravljanje lozinke
Ne Nikad ednu Nikad ednom Nikad ednom
koriste (zapisuje) nedeljno (pam) meseno (menadžer godišnje
lozinku lozinki)
2% 5% 8% 16% 17% 26% 26%

8.3.3.1. Mehanizmi logike kontrole pristupa

Generiki servis LAC evoluirao je od obavezne – MAC (Mandatory Access Control),

na osnovu utvr
enih pravila, primarno primenjivane u državnim organizacijama (vojska,
policija) i diskrecione – DAC (Descreonary Access Control), na osnovu odluke vlasni-
ka sistema u poslovnim sistemima, do svaremenih modela kontrole pristupa na bazi
sledeih mehanizama: liste kontrole pristupa (ACL), uloga (RBAC), atributa (ABAC), poli-
ke zašte (PBAC) i adapvnih na rizik (RadAC), (Sl. 8.4) [62].

Sl. 8.4. Mehanizmi logike kontrole pristupa [62]

132  O  Š FOJ

 Lista kontrole pristupa (ACL) je osnovna forma LAC, nastala 1970–ih zbog potrebe
ograniavanja pristupa više korisnika deljenim resursima UNIX mainframe sistema. ACL
je fokusirana na resurse RS/RM, gde se polika pristupa podešava za svakog korisnika i
koriste je brojni S (Unix, Windows, Linux). Koncept ACL je jednostavan – svaki resurs
sistema, kojem treba kontrolisa pristup, predstavlja objekat sa pridruženom listom pra-
va pristupa i akvnos enteta na m objekma. ACL se može primeni na pojedinanu
datoteku, direktorijum ili grupu procesa i esto obezbe
uje dovoljno privilegija za modi-
kaciju liste. ACL se može koris u kontekstu RM, gde se zahteva udaljeni pristup, kao
i u sistemima za upravljanje relacionom bazom podataka i nekim aplikacijama. snovni
nedostaci ACL su slaba ekasnost, jer se mora proverava svaki put kad korisnik pristu-
pa resursu, teško upravljanje sa velikim brojem korisnika i prava pristupa na razliim
nivoima i neprihvatljivo vremenski zahtevne i sklone greškama modikacija.
Kontrola pristupa na bazi uloga u organizaciji (RBAC) je noviji metod u kojem se
pristup resursima RS/RM odre
uje na bazi uloga korisnika u organizaciji. RBAC otklanja
neke nedostatke ACL i pruža nove mogunos LAC – odre
uje pristup na bazi uloge ko-
risnika, nezavisno od pa resursa kojem pristupa. RBAC omoguava grupisanje korisni-
ka, pa se polika pristupa podešava samo jedan put za odre
eni resurs i grupu korisnika.
moguava da korisnici budu lanovi više grupa, npr. lan jedne grupe sa odre
enim
pravima i posebnim privilegijama druge grupe (npr. supervizor). Ako su privilegije u kon-
!iktu, pristup zavisi od S i prioriteta privilegija u konkretnom sluaju. Privilegovani na-
log obezbe
uje administratoru sistema da odre
enim korisnicima daje na kontrolisan
nain mogunost da koriste neke selekvne komande pod administratorskim nalogom,
a da pri tome ne deli svoj nalog sa m korisnicima. Privilegovani menadžerski nalog se
koris da obezbedi zaštu S, a ne rad sa programima za podršku ili sa slojem aplikacija.
U poslovnim sistemima naješe se koris RBAC metod, gde se korisnici dodaju ili
uklanjaju iz grupe u procesu administracije LAC servisa. Varijante RBAC metoda su im-
plemenrane na razliim nivoima u veini savremenih S, npr. Windows 2000 i kasnije
verzije uvele su grupe korisnika: administrator, privilegovani korisnici i korisnici. RBAC se
sve više primenjuje na nivou aplikacija, obino kao komponenta srednjeg sloja. Na pri-
mer, IBM Tivoli Identy Manager ima RBAC komponentu koja trera ulogu korisnika kao
deo njegovog identeta. snovni nedostatak RBAC metoda LAC je problem denisanja
vee granulacije prava pristupa za svakog korisnika, što je esto potrebno [41].
Kontrola pristupa na bazi atributa korisnika (ABAC) je metod LAC gde se odluka o
kontroli pristupa donosi na bazi seta karakteriska ili atributa enteta koji zahteva pris-
tup sistemu direktno ili posredno. Korisnik se idenkuje sistemu setom atributa, koji
se porede sa referentnim atribuma u bazi podataka, a sistem dopušta/odbija pristup
zavisno od polike LAC. Kljuna prednost ABAC metoda je što nije potrebno da korisnik,
koji pristupa sistemu/resursu, bude unapred poznat. Ako atribu korisnika odgovaraju
kriterijumima za davanje prava pristupa, pristup e bi dodeljen. vaj metod nije dobar
za velike organizacije u kojima korisnici mogu po volji pristupi/napus organizaciju i
gde ima mnogo resursa, korisnika i aplikacija sa razliim atribuma, koje je potrebno

BO  FOO   133

 harmonizova. Veina savremenih S ne podržava podrazumevano ABAC metod ko-
ntrole pristupa.
Kontrola pristupa na bazi polike zašte (PBAC) odre
uje specinim izjavama,
ko i pod kojim uslovima može ima pristup odre
enim resursima. Tako
e, navodi se
mehanizam implementacije, ime se uspostavlja kontrola i odgovornost menadžerske
strukture. PBAC metod je u razvoju i predstavlja harmonizaciju i standardizaciju ABAC
metoda, koji ukljuuje atribute za pristup odre
enom resursu na lokalnom nivou. PBAC
zahteva mnogo kompleksniju logiku, jer kombinuje atribute resursa, okruženja i koris-
nika koji zahteva pristup, sa informacijama o uslovima pod kojim se pristup odobrava.
Primer polike LAC u mašinski itljivom formatu je XACML (The eXtensible Access Con-
trol Markup Language) baziran na XML–u.
Metod kontrole pristupa adapvne na rizik (RAdAC) obezbe
uje LAC u realnom
vremenu, koja se prilago
ava dinamikoj promeni faktora rizika. vaj metod predstavlja
sušnski pomak od ostalih naina LAC i, pored koncepta operavnih potreba, uvodi us-
love okruženja i nivoe rizika u proces odluivanja mehanizma za LAC. RAdAC se, za kre-
iranje kvantavne metrike rizika, ne oslanja samo na tradicionalne atribute i polike,
nego kombinuje informacije o poverljivos lica (mašina), IKT infrastrukturi i faktorima
rizika okruženja. Tako
e, koris situacione faktore kao ulaze u proces odluivanja me-
hanizma, koji mogu ukljuiva informacije o tekuem nivou pretnji, dobijene iz drugih
izvora (CERT, proizvo
a).

8.3.3.2. Univerzalni mehanizmi logike kontrole pristupa

Univerzalni EUA so verski mehanizmi centralizuju upravljanje LAC servisom u dis-

tribuiranom okruženju. Nasuprot mainframe mehanizmu za LAC velikom broju S, baza
podataka i aplikacija, sa sopstvenim modelima zašte, EUA rešava brojne probleme
pregleda LAC podataka iz više mašina, kotrole promena na korisnikim nalozima i pra-
vima pristupa na svakom RS i kretanja administratora od jednog do drugog pa RS.
EUA program zahteva poznavanja svake plaorme, obezbe
uje interfejs za upravljanje
razliim LAC mehanizama, ali ih direktno ne implemenra u S. EUA LAC je neekasna
za autorizaciju sa niskim nivoom automazacije.
Naješe rešenje arhitekture EUA programa slino je onom kojeg koriste host ori-
jensani skeneri zašte, a ukljuuje soverskog agenta, koji radi na ciljnoj plaormi,
upravljaku aplikaciju, koja može komunicira sa agentom i sover korisnikog inter-
fejsa. Upravljanje (kreiranje, modikacija ili ukidanje) naloga korisnika može se vrši
direktno na ciljnoj plaormi ili preko jedne take (administracije) u EUA. Konzistentnost
centralne baze podataka koju održava EUA sistem, obezbe
uje se dijalogom izme
u
EUA agenta i upravljake aplikacije. Proces sinhronizacije ovog dijaloga razlikuje se od
proizvoda do proizvoda i može ukljuiva sinhronizaciju u realnom vremenu ili pomou
batch procesa, u kojem se skup programa izvršava u raunaru u isto vreme, ali u tom

134  O  Š FOJ

sluaju postoji „prozor rizika” (bez sinhronizacije), što može doves do pogrešne odluke
administratora.
Soverski agent je aplikacija, koja radi na vrhu NSSS na ciljnoj plaormi ili kao eks-
terni sover za LAC, u mainframe S. Neki pake nude API (Applicaon Programming
Interface), koji podržava autorske aplikacije. edna posledica primene udaljenog agenta
je, da ne podržava sve funkcionalnos originalnog S, što može stvori ranjivost za oba-
ranje sistema. Veza izme
u centralno upravljanog sistema i agenta obino se šifruje, da
se sprei modikacija podataka u prenosu. Alternavni pristup korišenju EUA programa
je adaptacija meta–baze podataka (Data Warehous) za centralizaciju podataka LAC ser-
visa. vo rešenje, me
um, ne razmenjuje bezbednosno relevantne podatke sa drugim
entema i ne obezbe
uje integraciju sa postojeim sistemima, kao EUA program [74].

8.3.4. Zaštita integriteta raunarskog sistema

Denicija ranjivos ukljuuje soversku, hardversku i grešku konguracije, koju

može iskoris maliciozni napada. Upravljanje ranjivosma podrazumeva upravljanje
popravkama, konguracijom i zaštom informacija (Sl. 8.5).

Sl. 8.5. aze procesa upravljanja ranjivosma

Postoje dve kategorije ranjivos u Windows plaormama: nepozna prozor ranji-

vos – od vremena otkrivanja ranjivos do popravke sistema i pozna prozor ranjivos
– od vremena objavljivanja popravke do remedijacije sistema. U Tabeli 8.2. prikazan je
primer prorauna prozora poznah ranjivos.

BO  FOO   135

 Tabela 8.2. Primer prorauna prozora poznah ranjivos
Vreme izveštaja Vreme Vreme popravke
Ranjivost snabdevau objavljivanja Delta /ublažavanja
vreme
sovera popravke rizika

IE, CVE*–2006–1359
(ranjivost teksta) 10.02.2006 11.04.2006 60 dana

CVE–2006–0058
(brzina slanja e–pošte) 1.01.2006 22.03.2006 9 dana

CVE–2005–11–17
(preplavljivanje QuickTime QTS) 17.11.2005 10.01.2006 54 dana

CVE–2006–0006
(preplavljivanje BMP MediaPlayer) 17.10.2005 14.02.2006 120 dana

* CVA (Common Vulnarability and Exposures) – uobiajene ranjivos i izlaganja

Za upravljanje ranjivosma veina organizacija je prepuštena snabdevaima, a u ne-

kim sluajevima licima/entema (CIRT/CERT), koji objavljuju/otkrivaju nove ranjivos.
Korisnici mogu brojnim alama ažurno pra bezbednosne ranjivos i popravke sistem-
skih programa. Na primer, veina snabdevaa nude e–mail liste ranjivos: Bugtraq
(www.securityfocus.com/archive/ 1/descripon), originalnu listu bezbednosnih ranjivo-
s; VulnWatch (www. vulnwatch.org, uporedivu sa Bugtraq, ali slabije poseivanu; MS
Security Bullens (www.microso.com) listu ranjivos MS proizvoda itd. [60].
Integritet sistema kontrolišu skeneri, koji se dele na skenere RS i skenere RM.
Skeneri integriteta raunarskog sistema rade na principu periodinog monito-
risanja aktuelne konguracije plaorme na sve pove ranjivos. Ranjivost se skenira
pore
enjem tekue konguracije sa predenisanom, idealnom konguracijom za datu
plaormu. Iako skeneri integriteta mogu radi na svim apstraktnim nivoima, u praksi su
retki na aplikavnom nivou, pošto zahtevaju detaljno poznavanje skenirane aplikacije.
U praksi glavna je upotreba skenera ranjivos samog S.
Skeneri ranjivos S uglavnom se koriste u okruženju IKTS manjeg obima, pošto bez-
bednost ovih sistema obino zavisi od korektnos podešavanja velikog broja opcija kon-
guracije. Zavisno od S mogue je uskladiš datoteku osnovne i druge konguracije na
brojne lokacije u sistemu, pa im je teško manuelno pra trag. Nažalost male promene
u veini ovih opcija mogu ima drasan ucaj na ukupan nivo zašte sistema, a te se
promene mogu dogodi zbog ljudske greške (npr. rad administratora pod priskom),
neznanja (npr. omoguen servis za daljinski pristup) i zbog instalacije novog programa.
U IKTS srednjeg i velikog obima, nije mogue upravlja ovolikom kompleksnošu bez
automazovanih alata.
Tipina implementacija skenera obuhvata soverskog agenta, koji skenira niz ciljnih
plaormi i verikuje aktuelnu konguraciju u odnosu na ciljnu, upravljaku stanicu,

136  O  Š FOJ

koja skuplja podatke sa svih skeniranih plaormi u RM i kontrolnu stanicu, koja koris
korisniki interfejs za generisanje izveštaja. Na Sl. 8.6. ilustrovana je upotreba skenera
ranjivos veih IKTS.

Sl. 8.6. Primena skenera ranjivos u IKTS srednje veliine

Administrator koris klijentski interfejs za pristup rezultama skeniranja. Sover-

ski agent je obino specian za S i dolazi sa prekongurisanom bazom podataka
uobiajenih ranjivos S i predenisane polike. vi predenisani parametri koriste se
kao poetne vrednos za denisanje osnovne zašte i polike skeniranja za specinu
lokaciju. Vendori obino nude ažuriranje sovera za skeniranje. vi ala mogu ima do-
datne funkcionalnos, kao što su zašta lozinkom i mogunost monitorisanja promene
sadržaja (npr. skladištenjem sažetaka datoteka – heš vrednos). Ala za skeniranje
poznah ranjivos hosta mogu se nai na web-u [101].
Komercijalni skeneri zašte mogu prezentova otkrivena odstupanja od ciljne kon-
guracije u formi izveštaja i grakog prikaza. Neki ala imaju mogunost automatske
korekcije stanja, što je delikatna operacija, jer korekcija ranjivos sistema zašte može
ima veliki ucaj na funkcionisanje sistema. Kljuno pitanje o efekvnos skenera ra-
njivos je u kojoj meri redukuju rizik, što zavisi od dva faktora – mere u kojoj osnovna
konguracija zašte odražava željeni prol rizika i ekasnos procesa korekcije, koji sledi
nakon otkrivanja ranjivos. Ako su ova dva faktora korektno upravljana, skeneri ranjivo-
s mogu obezbedi više dodatnih kontrola u distribuiranom IKTS.
Anvirusni programi (AVP) otkrivaju i uklanjaju kompjuterske viruse i druge mali-
ciozne programe, koji menjaju integritet RS, pošto se instaliraju na lokalnoj plaormi, a
zam je koriste za dalju propagaciju u RM. Koncept AVP je jednostavan. Svaki put kada
AVP otkrije maliciozni kôd, u cilju idenkacije ispituje deo strukture osoben za taj kôd,
što su naješe heš vrednost ili digitalni potpis. vaj elemenat strukture je denicija ili
potpis malicioznog kôda, koja se preuzima ažuriranjem baze podataka AVP, a kasnije ko-
ris za detekciju prisustva poznah malicioznih kôdova. AVP jednostavno radi tako što

BO  FOO   137

 skenira S, baze podataka i aplikacije, tražei potpise malicioznih kôdova uskladištenih
u bazi denicija AVP. Kada otkrije maliciozni kôd sa poznatom denicijom, u AVP se ak-
vira set instrukcija za uklanjanje te denicije.
U stvarnos zadatak AVP mnogo je složeniji, pošto autori malicioznih kôdova nalaze
brojne naine da poraze ovaj jednostavni odbrambeni mehanizam. Neki virusi koriste
tehnike kriptozašte za skrivanje potpisa malicioznih kôdova. Zbog toga su savremeni
AVP dizajnirani tako da rade i na aplikavnom sloju i sloju S i da mogu skenira veliki
obim objekata, kao što su memorije, datoteke, e-pošta i dodaci i but sektori. sim toga,
skeniranje AVP nije ogranieno na jednostavnu detekciju denicija malicioznih kôdova,
nego može ukljuiva napredne tehnike kao što su dešifrovanje i uklanjanje u izolovan
prostor (karann).
Skeneri sadržaja i lteri e-pošte mogu analizira sadržaj preuzeh mobilnih kôdova
ili poruka e-pošte, detektova potencijalne povrede sistema zašte i izvrši akciju od-
govora na pretnje. ve funkcionalnos su korisne za zaštu integriteta S. Iste tehnike
mogu se koris i za zaštu integriteta podataka. Na primer, legalni korisnik razmenjuje
pornografski materijal sa serijom kontakata izvan organizacije. To radi steganografskom
ugradnjom slike ili teksta u poruke e-pošte. Skeneri sadržaja mogu detektova ugra
ene
slike ili tekst i smes ih u karann za dalju analizu. U ovom primeru, soveri skenera
sadržaja direktno se koriste za zaštu samih podataka.
Skeneri sadržaja su komplementarni AVP-a. Rade na aplikavnom nivou, pošto
obino ispituju informacione objekte koji su u prenosu izme
u dva sistema. vaj pristup
je potencijalno moniji od AVP detekcije bazirane na potpisu, zato što se mogu ugra-
di pravila bazirana na razliim kriterijumima i nisu ogranieni na, u sušni, staka
svojstava objekata malicioznih kôdova. Programi za ltriranje sadržaja mnogo variraju
po obimu i soskaciji. Kreu se od jednostavnih skenera sadržaja e-pošte, koji vrše
leksiku analizu i odlažu u karann poruke koje sadrže odre
ene, predenisane rei/
fraze, do sosciranih skenera sadržaja koji u realnom vremenu ispituju dolazne poruke
i preuzete sadržaje sa Interneta. vo je posebno znaajno za bezbednosnu proveru
prisustva mobilnih kôdova (Java, JavaSkript i AcveX).
Veina skenera sadržaja obezbe
uje nekoliko naina reagovanja na povredu poli-
ke zašte i omoguava administratoru da konguriše odgovarajue akcije na bazi h
pravila. U sluaju e-pošte, skeneri sadržaja mogu odlaga u karann ili izbrisa dodatke
sa porukama ili odbaci poruku u celini u junk direktorijum. Skeneri sadržaja mobilnih
kôdova mogu blokira preuze sadržaj, prene sumnjivi sadržaj TTPS provajderu na
analizu, izvrši logovanje i potencijalno posla alarm korisniku. Neki web lteri mogu
prepozna i odgovori na sadržaj. ilteri e-pošte imaju ugra
ene AVP, a AVP poinju
ugra
iva neke od funkcionalnos skenera sadržaja, što znai da ova dva mehanizma
konvergiraju u jedinstven proizvod.

138  O  Š FOJ

 8.3.5. Mehanizmi za detekciju i spreavanje upada u sistem

Sistemi za detekciju i spreavanje upada – IDPS (Intrusion Detecon and Protecon

Systems) koriste se za prepoznavanje indikacija nekog pokušaja upada, upozorenje ko-
risnika i izvršavanje korekvnih akcija za spreavanje upada u IKTS [2, 87, 89]. Savremeni
koncept IDPS omoguava, pored funkcija detekcije upada (IDS), odre
enu vrstu inteli-
gentne zamke za napadaa (pa upa meda – hony pot), kojima skreu njihovu pažnju
i za to vreme izuavaju osobenos u cilju prevenvne zašte i spreavanja sledeeg
upada (Sl. 8.7).
Postoje dve velike klase IDPS sistema
– IDPS raunarskog sistema ili HIDPS i
IDPS raunarske mreže ili NIDPS. ba
sistema analiziraju indikatore upada, ali
se razlikuju naini na koji to rade i povi
podataka koje procesiraju. Prednos
i nedostaci su slini onima kod sken-
era ranjivos. IDPS sistemi se, tako
e,
mogu klasikova prema principima
detekcije na sisteme detekcije na bazi
potpisa i složene detektore anomalija.
Prvi upore
uju log datoteku poznah
potpisa napada sa aktuelnim, dok drugi
Sl. 8.7. IDPS koncept
traže anomalije prema obrascima, koje
sistemi koriste. HIDPS sistemi mogu ko-
ris razliite mehanizme za detekciju i spreavanje upada, kao što su pseudorelacio-
na analiza kontrolnih tragova i provera integriteta datoteka. Neki proizvodi kombinuju
mehanizme potpisa i detekciju anomalija i omoguavaju brzo ažuriranje baza potpisa
napada. HIDPS programi su obino dizajnirani za odre
ene S, koji pružaju maksimum
funkcionalnos, kao što su direktna intercepcija i interpretacija pristupnih poziva siste-
mu. unkcionalnost HIDPS sistema zavisi od analize kontrolnih tragova u log datototeci,
što je i glavna ranjivost zbog mogunos proboja i modikacije njenih podataka. HIDPS
sistemi obino rade i sa šifrovanim podacima, koje ciljni host dešifruje pre procesiranja.
IDPS sistemi generalno imaju dobre sisteme izveštavanja sa razliim nivoima detalja i
grakim displejom.
Mehanizmi za upravljanje log datotekama obezbe
uju selekvan pristup log da-
totekama kontrolnih tragova bezbednosno-relevantnih doga
aja. U okruženju sa
razliim plaormama, ovi mehanizmi pomažu osetljivi proces skupljanja i kombinova-
nja login informacija sa razliih plaormi, što omoguava praenje napada ili sumnjivih
doga
aja, koji poga
aju više od jednog hosta. Pošto veina S obezbe
uje logovanje,
mehanizmi za upravljanje log datotekama koriste se za zaštu na svim apstraktnim slo-
jevima RS.

BO  FOO   139

 Izvlaenje relevantnih podataka iz log datoteka u veim IKTS, veoma je složen
i vremenski zahtevan posao. Pre svega, treba razmisli koje doga
aje upisiva u log
datoteke za svaku datu aplikaciju. Ako je ovo uinjeno korektno, za analizu informacija u
log datotekama, ostaju problemi velikog obima podataka i jasnih pravila za proakvnu
i reakvnu analizu i skladištenje kontrolnih tragova u kontekstu brojnih plaormi. Me-
hanizmi za upravljanje log datotekama smanjuju problem obima podataka kontrolnih
tragova, obezbe
ujui ltriranje podataka, na osnovu implemenranog skupa pravila
za selekciju. Me
um, ovim se mogu odstrani važne informacije, pa mehanizmi za
upravljanje log datotekama moraju bi inteligentni, da prepoznaju podatke istog pa
na razliim plaormama. Tako
e, nedostaje standardizacija reprezentacije kontrolnih
tragova (cilj projekta COAST Audit Trail Reducon Group [16]), koja bi omoguila analizu,
a ne interpretaciju sirovih podatka. U log datotekama treba oznaava tragove, koji su
za proakvnu ili reakvnu analizu.
U veini sistema, vreme asovnika razliih plaormi približno je sinhronizovano
protokolima za automatsku sinhronizaciju (npr. NTP – Network Sinhronizaon Proto-
col), koji nisu uvek implemenrani u mrežama. Problem sinhronizacije asovnika može
uca na procese konsolidacije hronologije napada, kao i na podatke, koje daju lteri
log podataka. Veina savremenih mehanizama samo delimino rešava ove probleme.
Brojni ala za analizu log datoteka web lokacija su soscirani, ali ne prate bezbednosne
doga
aje, nego posete klijenata.

8.3.6. Mehanizmi za zaštitu poverljivosti i integriteta podataka

snovni mehanizmi za zaštu poverljivos i integriteta podataka su kriptogra-

fski hardverski ili soverski mehanizmi. Kriptograja je u sušni tehnika izmene (a ne
sakrivanja) informacija pomou neke transformacije, na takav nain da samo odre
ena
grupa korisnika može izvui originalnu informaciju, a svi drugi ne mogu. Transformacija
otvorenog teksta informacije u neitljiv šifrat, vrši se upotrebom kriptografskog algori-
tma i kriptografskog kljua. Kriptograja se deli na: simetrinu, asimetrinu (PKI), hash
funkcije i naprednu kriptoanalizu. Za izvlaenje otvorenog teksta iz šifrata, u sluaju
simetrine kriptograje, ovlašeni korisnici imaju is klju, a kod asimetrine kriptogra-
je ili infrastrukture sa javnim kljuem – PKI, imaju matemaki par javnog i privatnog
kljua. U savremenim kriptografskim sistemima bezbednost informacija je više u kljuu
nego algoritmu, jer je prakno nemogue uva u tajnos algoritam u komercijalnom
okruženju, dok je uvanje tajnos kljua samo problem procesa upravljanja kljuem [5].
Vrednovanje kriptografskih algoritama vrši se na osnovu kriterijuma za procenu (Tabela
8.3). Vrednos simetrinih i asimetrinih algoritama za mehanizme zašte u odnosu na
relevantne kriterijume date su u Tabeli 8.4 [67].

140  O  Š FOJ

 Tabela 8.3. Kriterijumi procene vrednos kriptološkog algoritma
Vrednost (poeni) Prihvatljivost metode za mehanizam zašte
5 Veoma prihvatljiv
4 Prihvatljiv
3 Prosean (bez posebnih prednos)
2 Relavno loš
1 Vrlo loš
0 Bez opredelenja

Tabela 8.4. Vrednovanje kriptoloških algoritama za mehanizme zašte

Kriterijum Asimetrini algoritam Simetrini algoritam
Idenkacija 5 3
Autenkacija 5 5
Podaci 3 3
Kašnjenje 4 2
Troškovi 1 5
Kvalitet prenosa 0 0
ptereenje kanala 1 5
Ukupno 19 23

Simetrini algoritmi su bolji metod kriptozašte, uzimajui u obzir sve kriterijume,

iako su asimetrini algoritmi u prednos u odnosu na nivo zašte. Asimetrini algoritmi
su bolji za autenkaciju korisnika, jer se mogu kombinova sa ure
ajima za jaku aute-
nkaciju (smart karce, tokeni), dok su ekvivalentni simetrinim algoritmima za zaštu
sadržaja informacija i podataka, jer koriste odgovarajui stepen kriptozašte, bez obzira
na p algoritma.
Kriptografski mehanizmi koriste se u arhitekturi zašte RS za šifrovanje celog vrstog
diska (npr. Windows VISTA, Windows 7), baza podataka ili datoteka (npr. Win XP S), a u
RM za zaštu poverljivos podataka na prenosnom putu i za implementaciju integrisanih
servisa zašte – autenkacije, poverljivos, integriteta i neporecivos informacija u PKI
sistemu. Za zaštu integriteta podataka kriptografski algoritam od originalnih podataka
pravi sažetak (hash) ili digitalni potpis, koji se zam šifruju i skladište na bezbednom
mestu. Ako neovlašeni korisnik izmeni podatke, ne može se rekonstruisa originalna
hash funkcija ili potpis, što vlasnik može dokaza verikacijom, jer poseduje klju.

BO  FOO   141

 8.3.6.1. Osnovi kriptografije – simetrini šiarski sistemi

Kriptografski mehanizmi i protokoli zašte imaju najznaajniju primenu za zaštu

informacija na prenosnom putu kroz potencijalno ne-prijateljske mreže. Za zaštu se
koriste specino dizajnirani protokoli, koji implemenraju i izvršavaju jedan ili više
mrežnih servisa zašte: autenkaciju, zaštu poverljivos, zaštu integriteta i nepo-
recivos.
Kriptografske transformacije su matemake funkcije, odnosno, algoritmi sa kojim se
nizovi bitova otvorenog teksta (T) prevode u nizove bitova šifrovanog teksta ili šifrata
(T) i obratno. Šifrovanje je postupak prevo
enja podatka T u neitljiv oblik – T, a
formalno se može zapisa u sledeem obliku:
C = E(P, KE ),
gde su: P – T; C – T; E-funkcija šifrovanja; KE-klju za šifrovanje.

brnu postupak prevo

enja T u T naziva se dešifrovanje:
P=D(C, KD ),
gde su: P – T; C – T; D - funkcija dešifrovanja; KD - klju za dešifrovanje.

unkcije šifrovanja i dešifrovanja zajedno ine šifarski sistem. Komunikacioni kanal sa

šifrovanjem podataka izme
u dva korisnika prikazan je na Sl. 8.8.

Sl. 8.8. Komunikacija sa šifrovanjem podataka

Alice šalje poruku Bobu, šifrovanu kljuem KE, a Bob je dešifruje kljuem KD, a Eve je
napada, koji može prisluškiva nezašen kanal. Komunikacija izme
u izvora i odredišta
predstavlja siguran kanal zahvaljujui šifrovanju poruka.

142  O  Š FOJ

 snovna podela šifarskih sistema je na simetrinu i asimetrinu kriptograju. Kod
simetrine kriptograje kljuevi za šifrovanje i dešifrovanje su jednaki: KE = KD = K, pa je:
C = E(P, K); P = D(C, K); P = D[E(P, K), K]. Za proces šifrovanja u simetrinoj kriptograji
potrebno je zna kriptološki algoritam i tajni klju. Svi savremeni simetrini algoritmi
su javno dostupni pa skrivanje algoritma ne doprinosi bezbednos. Zbog toga ih je u
potpunos mogue tesra metodima kriptoanalize i proveri njihovu otpornost na
napade. Bezbednost simetrinih algoritama zavisi od snage samog algoritma, ali pre
svega od tajnos i dužine kljua. Najpoznaji simetrini algoritam je DES (Data Encryp-
on Standard) sa K= 56 bita, razvijen u IBM (1977). stao je standardni simetrini algo-
ritam sve do 2000. godine, kad ga je zamenio AES (Advanced Encrypon Standard), koji
koris kljueve dužine 128, 192 i 256 bita. DES su probili hakeri sredinom 90–h go-
dina, udružujui procesorsku snagu svojih raunara u virtuelni super raunar. snovni
nedostatak simetrine kriptograje je upravljanje, odnosno, distribucija kljua. Sigurna
razmena kljua je ozbiljan problem, posebno za komunikacije na veim udaljenosma
i sa više uesnika. Za n korisnika u komunikaciji potrebno je n(n – 1)/2 kljueva, ije je
generisanje i upravljanje neprakno, a razmena nesigurna. vo je dovelo do pojave
asimetrine kriptograje.
Kriptografski kljuevi se treraju kao resursi IKTS koje treba izuzetno š. uvanje
i upravljanje kriptografskim kljuevima uvek se stepenuje najveim stepenom tajno-
s. unkcija upravljanja kljuevima obuhvata sledee akvnos: generisanje, prenos
(razmenu), uništavanje, obezbe
enje integriteta i nain korišenja kriptografskih klju-
eva. Kriptografski klju se generiše kao sluajni ili pseudosluajni niz (simetrini) ili
kao proizvodi prosh brojeva velikog broja (PKI). Prenos simetrinih kljueva mora bi
tajni (sauva tajnim sadržaj kljua). Kod prenosa javnih kljueva ne postoji problem
razmene, ali ostaju problemi integriteta kljueva, koji se rešavaju u kontekstu zaštne
mrežne arhitekture. Razmena kljueva korisnika u mreži može se vrši direktno ili indi-
rektno.

8.3.6.2. Osnovi kriptografije – asimetrini šiarski sistemi

Asimetrina kriptograja ili Infrastruktura sa javnim kljuem (PKI), jedna je od najbi-

tnijih infrastrukturnih komponen zašte RM iz više razloga [5, 37, 58, 74]:
Š obuhvata vei broj korisnika od simetrine kriptograje,
Š svaki korisnik zahteva samo par kljueva za komunikaciju sa svim ostalim,
Š delimino rešava problem distribucije kljua kod simetrine kriptograje,
Š obezbe
uje okvir za protokole zašte transakcija i
Š integriše servise digitalnog potpisa, zašte CIA i jake autenkacije.
U PKI svaki korisnik u vezi ima jedinstven matemaki par javnog (Pk) i privatnog
kljua (Tk). avni klju se razmenjuje sa svim korisnicima u mreži, a privatni strogo uva.
Glavni nedostatak PKI sistema je poverenje korisnika u povezanost Pk i nominalnog vlas-
nika. Iako se Pk ne mora uva u tajnos kao simetrini, teško je u on line režimu rada
poveza javni klju sa njegovim vlasnikom.

BO  FOO   143

 Uobiajen nain za povezivanje Pk sa vlasnikom je pomou digitalnog serkata (DS)
– elektronskog dokumenta, koji povezuje Pk sa imenom vlasnika na poverljiv i bezbedan
nain. DS je neka vrsta digitalnog pasoša, uspostavlja identet, neophodan za auten-
kaciju korisnika i poruka i pouzdano pridružuje da par kljueva (Pk, Tk) identetu
korisnika. Može se primenjiva za verikaciju digitalnog potpisa, kontrolu pristupa web
aplikacijama i za proceduru jake autenkacije. DS mora bi usaglašen i lak za lociranje
i autenkaciju. Može ima standardni format (npr. X.509), a i ne mora. Deli se prema
nameni na: DS identeta – kodira identet principala, DS atributa – kodira grupni kredi-
bilitet, DS ovlašenja – kodira delegiranje i restrikcije ovlašenja, DS uslova korišenja –
kodira npr. troškove, atribute uloga, line karakteriske i sl. Generalno, DS je struktuiran
u tri promenljiva dela i sadrži Pk vlasnika. Prvi deo – tbsCercate su podaci znaajni za
idenkaciju DS, drugi deo – signature Algorithm je idenkator algoritma za potpisiv-
anje, a tre
i deo – Signature je sam digitalni potpis [37].
Prvi deo ukljuuje: Validnost DS – poetak i kraj važnos DS; Vlasnika DS – ime vlasni-
ka DS, kojem se pridružuje Pk, odeljenje i uloga u organizaciji, e-mail, region u državi,
oznaka države; Verzija (1,2 i 3); Serijski broj – jedinstven redni broj izdatog DS; Ime
izdavaa DS (Issuer) – idenkuje serkaciono telo – CA (Cercaon Authority); Javni
klju – Pk vlasnika DS i idenkator algoritma za koji je namenjen (RSA, DSA, ECDSA);
Dodatne informacije – krine i nekrine (idenkatore Pk za proveru DS, namenu Pk,
uslove kreiranja i korišenja DS, alternavna imena CA i vlasnika DS). Ako aplikacija koja
koris DS prona
e CRITICAL i ne prepozna ga, mora odbaci DS kao neispravan;
Drugi deo je idenkator algoritma za digitalno potpisivanje (RSA, DSA...) i heš funk-
cije (MD5, SHA1, SHA2...) za generisanje digitalnog potpisa CA.
Tre
i deo je digitalni potpis (DP) sa Tk CA. DP je analogan runom potpisu i osigu-
rava autennost. Tipian proces DP – generisanje heš vrednos dokumenta/ potpisa
i šifrovanje te heš vrednos sa Tk autora, što osigurava integritet dokumenta/potpisa.
DP ne obezbe
uje zaštu poverljivos sadržaja dokumenata. bino se dodaje istom
tekstu dokumenta i omoguava verikaciju integriteta sadržaja (Sl. 8.9).

Sl. 8.9. Sadržaj standardnog ITU X.509 DS–3–0

144  O  Š FOJ

 Izbor mehanizama zašte generalno zavisi od vrednos imovine, koja se š i ste-
pena izloženos napadima. Na Sl. 8.10. prikazan je zahtevani nivo mehanizama zašte
za aplikacije ili procese, u odnosu na poslovnu vrednost i izloženost [8].

Sl. 8.10. Zavisnost mehanizama zašte od vrednos imovine i izloženos

8.4. REZIME

Za klasikaciju tehnikih alata za zaštu koris se objektno-orijensana šema, koja

obuhvata tri klase alata: mehanizme zašte RS (host-orijensane), namenjene za po-
boljšanje podsistema zašte prirodnog S – NSSS hosta (servera ili radne stanice),
aplikacija i podataka; mrežno orijensane alate (mehanizme i protokole) za zaštu RM
i mehanizme za infrastrukturnu podršku (PKI, smart karce i autenkacioni ure
aji).
Unutar prve dve klase, ala zašte dalje se klasikuju na mehanizme za autenkaciju
i autorizaciju (RS/RM), zaštu integriteta (RS/RM), kontrolu pristupa (RS/RM), monito-
ring (RS/RM) i zaštu poverljivos, integriteta i raspoloživos podataka i informacija. U
ovoj klasikaciji važno je razume razlike izme
u integriteta RS/RM i informacija.
Model troslojne strukture apstraktnih nivoa u RS koris se za denisanje slojeva
zašte u RS. Operavni sistem (S) je najznaajniji apstraktni sloj sistemskih programa,
zato što uestvuje u svim zadacima koje RS obavlja. Zašta OS odreuje najviši nivo
zašte celog IKTS. snovni koncept modela je da viši sloj prima neku vrstu servisa od
nižeg sloja sovera. Pošto ovi soveri koriste servise koje nudi S, njihova zašta je
nužno zavisna od zašte S i, ako je S probijen direktno preko sloja aplikacija, lako je
zaobii mehanizme zašte baza podataka i srednjeg sloja. Zato je NSSS osnovni sloj

BO  FOO   145

 zašte RS, koji treba komplementarno jaa dodavanjem drugih pova kompabilnih
sovera zašte.
Generiki servis logike kontrole pristupa ukljuuje komponente za i idenkaciju,
verikacije identeta ili autenkaciju korisnika sistemu/aplikaciji i za autorizaciju, le-
galnim korisnicima, prava pristupa i akvnos na objekma IKTS. Servis kontrole pris-
tupa može se zasniva na bazi mehanizama mainframe pa – liste kontrole pristupa
(ACL), uloga (RBAC), atributa (ABAC), polike zašte (PBAC) i adapvnog praenja rizika
(RAdAC). Mehanizmi LAC se još mogu klasikova u LAC na osnovu obaveze (MAC) i
diskrecionog prava vlasnika (DAC). Savremeni soverski mehanizmi za LAC razliim
plaormama, tzv. mehanizmi za administraciju korisnika organizacije – EUA (Enterprise
User Administraon), rade sa NSSS na veini plaormi i centralizuju upravljanje LAC u
distribuiranom okruženju IKTS.
Monitoring zašte RS vrše sistemi za detekciju i spreavanje upada u RS – IDPS, koji
prepoznaju pokušaje upada, upozoravaju korisnike i vrše korekvne akcije. IDPS sistemi
(HIDPS-za RS i NIDPS-za RM) dele se, prema principima detekcije, na sisteme koji koriste
tehniku detekcije na bazi potpisa i složene detektore anomalija. Savremeni koncept
IDPS koris odre
ene vrste inteligentnih zamki za napadaa (hony pot), kojima skreu
njihovu pažnju i izuavaju osobenos u cilju prevenvne zašte od sledeeg napada.
Mehanizmi za upravljanje log datotekama obezbe
uju selekvan pristup log
datotekama kontrolnih tragova bezbednosno relevantnih doga
aja i smanjuju problem
obima podataka, ltriranjem na osnovu implemenranog skupa pravila. Cilj je standard-
izacija reprezentacije kontrolnih tragova, tako da administratori mogu analizira, a ne
samo interprera podatke.
Integritet RS kontrolišu skeneri ranjivos (zašte) sistema, koji se obino dele na
skenere ranjivos (zašte) RS i skenere ranjivos (zašte) RM. Skeneri zašte RS rade
na principu periodinog monitorisanja aktuelne konguracije i njenim pore
enjem sa
predenisanom. Skeneri sadržaja i lteri e–pošte mogu analizira sadržaj preuzeh mo-
bilnih kodova ili poruka e–pošte radi detekcije potencijalne povrede sistema zašte i
izvršavanje akcije odgovora na pretnje; mogu detektova steganografski ugra
ene slike
i tekst u poruke e-pošte i smes ih u karann za dalju analizu. U ovom sluaju skeneri
sadržaja direktno se koriste za zaštu samih podataka. Skeneri sadržaja su kompleme-
ntarni sa AVP – analiziraju sadržaje poruka i evaluiraju ih u odnosu na predenisanu
poliku, a zam izvršavaju neke akcije, kada sadržaj ne ispunjava zahteve polika zašte.
Raunarski virusi i drugi maliciozni programi narušavaju integritet RS. AVP ispituje ot-
kriveni maliciozni program i ako idenkuje potpis malicioznog programa akvira set
instrukcija za uklanjanje.
Za servis zašte poverljivos koriste se simetrini i asimetrini kriptografski mehaniz-
mi – tehnike izmene informacija pomou neke transformacije, na takav nain da je samo
odre
ena grupa korisnika može izvui u originalnom tekstu. Kriptografski mehanizmi
koriste se u arhitekturi mrežne zašte za implementaciju integrisanih servisa zašte –
autenkacije, poverljivos, integriteta i neporecivos informacija.

146  O  Š FOJ

8.5. KLJUNI TERMINI

Ala zašte: hardversko–soverski me- Podsistem zašte prirodnog OS: NSSS (Na-
hanizmi i protokoli zašte (tehnike kontrole ve Operaon System Security Subsystem) os-
zašte); u širem smislu ukljuuju proceduralne
kontrole zašte.
Anvirusni programi: programi koji sadrže
potpise poznah malicioznih kôdova, sa kojim
porede tekue, detektovane kôdove, uklanjaju
ih ili stavljaju u karann.
Autenkacija: proces sa kojim korisnik (lice
novni sloj zašte S u RS; ukljuuje osnovne
mehanizme zašte za kontrolu pristupa,
autenkaciju korisnika, logovanje bezbed-
nosnih dogaaja, AVP, šifrovanje fajla i dr.
Program za administraciju korisnika orga-
nizacije – EUA (Enterprise User Administra-
on): univerzalno rešenje AC za složene sis-
teme, razliite plaorme i interakvni rad sa
ili program) dokazuje svoj identet sistemu
ili aplikaciji koji nude neki servis; verikacija
identeta.
Autorizacija: proces dodeljivanja legalnom ko-
risnicima prava pristupa objekma IKTS.
Autorizacioni serveri: pridružuju skup prava
pristupa autenkovanim entema.
Host–orijensani ala: mehanizmi zašte na-
postojeim NSSS na veini plaormi; central-
izuje upravljanje kontrolom pristupa.
Sistemi za detekciju i spreavanje upada u
sistem – IDPS: detektuju pokušaja upada, upo-
zorenje korisnika i korekvne akcije na bazi
tehnika detekcije potpisa i anomalija; dele se
na HIDPS (za RS) i NIDPS (za RM).
Skeneri sadržaja i lteri e-pošte: analiziraju
menjeni za poboljšanje zašte NSSS hosta
(servera, radne stanice), aplikacija i podataka.
Kriptografski mehanizam: tehnika izmene
informacija pomou neke transformacije na
takav nain da je samo odre
ena grupa koris- cipu periodinog monitorisanja aktuelne kon-
nika može izvui u originalnom tekstu.
enjem ove konguracije sa
Mehanizmi zašte: pojedinani, individualni
algoritmi ili metodi ili hardversko–soverski
moduli za eliminisanje bezbednosnih prob-
lema u mreži.
sadržaj preuzeh mobilnih kodova ili poruka
e–pošte, na potencijalne povrede sistema
zašte i reaguju na pretnje.
Skeneri ranjivos (zašte) RS: rade na prin-
guracije RS i pore
predenisanom.
Web lteri: mehanizmi mrežne zašte za AC
internih korisnika web lokacijama i selekvno
blokiranje pristupa zabranjenim web lokaci-
jama, na bazi lokalne polike zašte.

8.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Dobra klasikacija tehnikih alata je na

d. skeniranje sistema zašte (RS/RM)
bazi:
e. zaštu poverljivos, integriteta i
a. modela životnog ciklusa
raspoloživos podataka i informacija
b. klasikacione objektno–orijensane
3. Koncept slojevite zašte zasniva se na
šeme za sovere zašte IKTS
modelu:
c. strukturnog objektnog pristupa
a. slojevite strukture apstraktnih nivoa
2. Ala se, u odnosu na pove servisa zašte raunarskog sistema
koje podržavaju, dele na alate za:
b. hijerarhijske strukture raunarske
a. idenkaciju, autenkaciju i autor- mreže
izaciju (RS/RM)
c. životnog ciklusa sistema
b. ziku zaštu (RS/RM)
d. vodopada
c. kontrolu pristupa (RS/RM)

BO  FOO   147

 4. U servisu RBAC autorizacije prava pristupa
objekma IKTS:
a. korisnik može bi lan samo jedne
grupe
b. efekvne dozvole korisnika mogu se
nasledi samo iz jedne grupe
c. pravljenjem grupa, administratori prave
manje korisnikih naloga
d. grupe ne mogu ima privilegije, koje se
sukobljavaju
5. Centralizovano upravljanje smanjuje posao
mrežnom administratoru:
a. smanjivanjem broja resursa za koje
treba korisnicima da privilegije
b. smanjivanjem broja grupa koje je
potrebno napravi
c. smanjivanjem broja korisnikih naloga
koje treba napravi
d. smanjivanjem broja privilegija koje
enim pravilima
treba da svakom korisniku
e. dodeljivanjem korisniku najmanje prava
pristupa
a. kljuu i procesu upravljanja kriptografs-
kim kljuem
b. algoritmu jer je prakno mogue
uva u tajnos algoritam u komercijal-
nom okruženju
c. protokolima zašte
11. Generiki servis logike kontrole pristupa
(LAC) ukljuuje mehanizme za:
a. idenkaciju, verikaciju, autenkaci-
ju i autorizaciju
b. idenkaciju, autenkaciju i autor-
izaciju
c. idenkaciju, autorizaciju, verikaciju i
autenkaciju
d. idenkaciju, verikaciju i auten-
kaciju
12. Diskreciona kontrola (DAC) pristupa se
zasniva na:
a. utvr
b. odluci vlasnika sistema
c. polici zašte
d. proceni rizika
6. Proveru identeta (autenkaciju) pomou
tokena najbolje opisuje:
a. nešto što korisnik jeste
b. nešto što korisnik ima
enim pravilima
c. nešto što korisnik zna
7. Proveru identeta (autenkaciju) pomou
lozinke najbolje opisuje:
a. nešto što korisnik ima
b. nešto što korisnik zna
c. nešto što korisnik jeste
8. Proveru identeta (autenkaciju) pomou
biometrike najbolje opisuje:
a. nešto što korisnik ima
b. nešto što korisnik zna
c. nešto što korisnik jeste
9. Privilegovani menadžerski nalog se koris
da obezbedi:
13. bavezna kontrola pristupa (MAC) se zas-
niva na:
a. odluci vlasnika sistema
b. utvr
c. lis kontrole pristupa (ACL)
d. ulogama u organizaciji
14. Kontrola na bazi polike zašte (PBAC)
zasniva se na:
a. lis kontrole pristupa (ACL)
b. ulogama u organizaciji
c. polici zašte
d. proceni rizika
15. Univerzalni EUA mehanizmi za central-
izovanu AC:
a. upravlja sa LAC u distribuiranom
okruženju
b. ukljuuje hardverski modul,
a. zaštu S
b. rad sa programima za podršku ili sa
slojem aplikacija
c. kontrolu sistema zašte
d. kontrolu korisnikih naloga
10. U savremenim kriptografskim sistemima
bezbednost je više u:
upravljakog agenta i korisniki interfejs
c. ukljuuje soverskog agenta,
upravljaku aplikaciju i korisniki inter-
fejs
16. Denicija ranjivos IKTS ukljuuje:
a. greške plana zašte, greške hardvera,
greške konguracije RS/RM

148  O  Š FOJ

 b. greške sovera, greške hardvera, greške
topologije RM
c. greške sovera, greške hardvera, greške
konguracije RS/RM
17. Proces upravljanja ranjivosma sadrži
sledee faze:
a. idenkaciju, procenu, remedijaciju,
izveštavanje, poboljšanje i monitoring
b. idenkaciju, planiranje, remedijaciju,
izveštavanje i monitoring
c. idenkaciju, procenu, remedijaciju,
poboljšanje i monitoring
18. Za zaštu integriteta RS koriste se sledei
mehanizmi zašte:
a. kriptografski hardversko soverski
mehanizmi, skeneri i IDPS
b. skeneri ranjivos RS, AVP, skeneri
sadržaja, lteri e–pošte, IDPS
c. skeneri ranjivos RS, AVP, skeneri
sadržaja, lteri e–pošte, IDPS, kripto-
grafski mehanizmi
19. Kriptograja se deli na:
a. simetrinu, asimetrinu, heš funkcije i
naprednu kriptoanalizu
b. simetrinu, PKI, heš funkcije i naprednu
kriptoanalizu
c. PKI, asimetrinu, kriptozaštu i kripto-
analizu
20. Simetrina kriptograja je bolji metod
zašte od asimetrine za:
a. zaštu tajnos informacija na komuni-
kacionim linijama
b. integraciju mehanizama autenkacije,
poverljivos, integriteta i neporecivos
informacija
c. anvirusnu zaštu i digitalni potpis
d. distribuciju kriptoloških kljueva
21. Asimetrina kriptograja je bolji metod
zašte od asimetrine za:
a. zaštu tajnos informacija na komuni-
kacionim linijama
b. integraciju mehanizama autenkacije,
poverljivos, integriteta i neporecivos
informacija
c. anvirusnu zaštu i digitalni potpis
d. distribuciju kriptoloških kljueva
 FOO

 149
22. Asimetrini kriptološki sistem:
a. ima samo jedan klju za šifrovanje i
dešifrovanje
b. ima algoritam i matemaki povezan
par kljueva – javni i tajni
c. sadrži glavne module – CA, RA i direkto-
rijum
d. ukljuuje kriptološki algoritam, jedinst-
ven klju i upravljanje kljuem
23. Simetrini kriptološki sistem:
a. ima samo jedan klju za šifrovanje i
dešifrovanje
b. ima algoritam i matemaki povezan
par kljueva – javni i tajni
c. sadrži glavne module – CA, RA i direkto-
rijum
d. ukljuuje kriptološki algoritam, jedinst-
ven klju i upravljanje kljuem
24. Glavni nedostatak simetrinog kriptološkog
sistema je:
a. obuhvata manji broj korisnika
b. svaki korisnik zahteva samo par kljueva
za komunikaciju sa ostalim
c. distribucija kljua
d. integriše vei broj mehanizama zašte
e. ne integriše više mehanizama zašte
informacija
25. Glavne prednos asimetrinog kriptološkog
sistema su:
a. obuhvata manji broj korisnika
b. svaki korisnik zahteva samo par kljueva
za komunikaciju sa ostalim
c. distribucija kljua
d. integriše vei broj mehanizama zašte
e. ne integriše mehanizme zašte
BO
 9. TEHNOLOGIJE ZA ZAŠTITU
RAUNARSKIH MREŽA

9.1. UVOD

Mrežna infrastruktura obuhvata komunikacionu mrežu, ure

aje za povezivanje,
mane raunare i take povezivanja sa mrežom. Uspešan napad na mrežnu infrastru-
kturu može onesposobi RM ili je izloži raznim zloupotrebama. Za efekvnu zaštu
mrežne infrastrukture i RM treba poznava pove potencijalnih napada. d veine po-
tencijalnih napada na RM osnovna zašta je kontrola pristupa krinim resursima, pro-
tokolima i pristupnim takama, ukljuujui ziku zaštu i zaštu konguracija ure
aja,
neprekidni nadzor mrežnog saobraaja, zaštu servera, mobilnih ure
aja, radnih stanica
i ure
aja za umrežavanje, NIDPS, zaštu udaljenog pristupa (RADIUS, TACAS protokoli)
i zaštu bežinih RM. Najbitnija komponenta zašte RM je PKI, koja obezbe
uje brojne
prednos u odnosu na simetrine sisteme, ukljuujui ure
aje za zaštu kriptografskih
tajni autenkacioni i autorizacioni serveri, kripto-moduli, smart karce, tokeni itd.
Svi povi bežinih mreža inherentno su nebezbedni, jer koriste radio frekvencije za
prenos informacija. Bežina lokalna mreža (WLAN), klasian Ethernet LAN bez kablovske
infrastrukture, ima najveu praknu primenu. WEP protokol (Wireless Equivalent Pro-
tocol) za zaštu WLAN, dizajniran da zaš CIA informacija kao i kod zikog LAN-a,
pokazao je brojne slabos. Trea generacija (3–G) tehnologije bežinih sistema koriguje
uoene bezbednosne ranjivos WEP.

9.2. SERVIS LOGIKE KONTROLE PRISTUPA RAUNARSKOJ MREŽI

9.2.1. Mehanizmi logike kontrole pristupa raunarskoj mreži

Koncept LAC, kako se primenjuje u RS, u toj formi ne postoji u RM. Za LAC izme
u dve
RM mogu se koris tehnike kao što su barijere za ltriranje paketa u TCP/IP okruženju
i uspostavljanje zatvorenih grupa korisnika (DMZ), ali ni jedna od ove dve tehnike ne
može se koris za zaštu podataka koji putuju zikim vezama.
9.2.1.1. Logike mrežne barijere

150  O  Š FOJ

 Logike mrežne barijere (Firewalls) su ure
aji ili konstrukcije ure
aja koje nameu
poliku LAC izme
u dve RM ili segmenata RM. Barijere blokiraju konekcije na bazi poli-
ke i rade na nivoima 3 – 7 SI modela. U TCP/IP modelu slojevi 5, 6 i 7 su deo aplikaci-
ja, tako da se polika barijere za blokiranje/dopuštanje pristupa bazira na mrežnom,
transportnom i aplikavnom sloju. Barijere generalno kontrolišu saobraaj na mrežnom
nivou, ne prepoznaju protokole koji nisu TCP/IP, pa moraju bi specino kongurisane
da prepoznaju druge pove protokola. igledno, barijere imaju vrlo ogranieni skup
podataka sa kojima mogu radi, što ograniava i njihove realne rezultate [19].
Veina savremenih rešenja ukljuuje autenkaciju korisnika, što je glavni napredak
u razvoju barijera, pošto omoguava da se mrežna konekcija povezuje sa entetom (ko-
risnikom, procesom), a ne sa mrežnom adresom (IP). Postoje dve glavne klase komerci-
jalnih, programskih rešenja barijera, koje rade na razliim principima, ali posžu sline
rezultate.
Barijere sa uspostavljanjem
veze, kontrolom stanja veze i te-
hnikom ltriranja ruranih IP
paketa od jednog mrežnog inter-
fejsa do drugog, presreu ve ru-
rane pakete na mrežnom sloju i
analiziraju informacije o protoko-
lu od slojeva 3 – 7. Tako
e, anal-
iziraju informacije o stanju veze,
da bi odredile da li pakete treba
blokira ili propus. Za proto-
kole bez uspostavljanja veze (npr.
UDP), koris se virtuelna sesija,
u kojoj barijera skladiš infor-
maciju o stanju veze, ak, iako je
sam protokol bez te informacije
(Sl. 9.1).
Barijere na aplikavnom sloju
poznate kao aplikavna mrežna
kapija (gateway), ili proksi, ne
ruraju direktno pakete. Dolazne
pakete procesiraju komunikacio-
ni programi i prenose ih aplikaciji, Sl. 9.1. Tok procesa ltriranja paketa
koja može da ita odre
eni pro-
tokol na visokom nivou apstrakcije. Pošto nameu kontrole na aplikavnom sloju, proksi
barijere su specine za aplikacije, što znai da svaki put kada se razvija novi protokol
za neku aplikaciju, zahteva se novi proksi za zaštu. U stvarnos, veina savremenih

BO  FOO   151

 protokola nemaju proksi barijere, koje ih prate, a proksi serveri se uglavnom koriste za
kontrolu standardnih Internet protokola, kao što su TP ili HTTP. Naini rada lterskih i
aplikavnih – gateway barijera prikazani su na Sl. 9.2. Sve eše proizvo
ai kombinuju
karakteriske obe barijere.

Sl. 9.2. Principi rada lterskih i aplikavnih barijera [19]

Primer upotrebe barijere za zaštu perimetra (DMZ) RM prikazan je na Sl. 9.3.

Sl. 9.3. Zašta perimetra raunarske mreže sa dve barijere

152  O  Š FOJ

 9.2.1.2. Proksi serveri

Proksi serveri funkcionišu slino aplikavnim gateway barijerama. Dok su barijere

namenjene za kontrolu mrežnog pristupa dolaznog i odlaznog saobraaja, proksi serveri
su usmereni na kontrolu konekcija koje dolaze iz interne RM. Proksi serveri zahtevaju
autenkaciju krajnjeg korisnika, vrše restrikciju komunikacija na denisani skup pro-
tokola, primenjuju restrikciju kontrola pristupa i loguju kontrolne tragove. Naješi
p proksi servera u praksi su web proksi serveri, koji se ne koriste samo za zaštu. Na
primer, jedna od najvažnijih funkcija web proksi servera je skladištenje u keš memoriju
podataka za poboljšanje performansi. Striktno govorei, proksi serveri nisu mehanizmi
za zaštu RM i korektnije ih je smatra višefunkcionalnim mrežnim ure
ajima, koji im-
plemenraju važnu bezbednosnu funkcionalnost. Na Sl. 9.4. prikazana je konguracija
servera na aplikavnom nivou.

Sl. 9.4. Konguracija aplikavnog proksija [19]

9.2.1.3. Web filteri

Web lteri se koriste za kontrolu pristupa internih korisnika web lokacijama,

omoguavajui administratoru da selekvno blokira pristup odre
enim povima web
lokacija, na bazi lokalne polike zašte. Koriste se i za kontrolu produkvnos zaposle-
nih i spreavanje pristupa zabranjenim web lokacijama.
dluka o blokiranju/dopuštanju pristupa, web lter donosi na bazi konsultovanja in-
stalirane baze podataka o potencijalno problemanim web lokacijama, koje održavaju
i regularno ažuriraju proizvo
ai, slino ažuriranju AVP. Neki proizvodi poseduju inteli-
gentne agente, koji analiziraju sve poseivane web lokacije i ažuriraju baze podataka.
vi mehanizmi pino ukljuuju mogunost blokiranja odreenih kategorija sadržaja
sa web lokacija, restrikcije za odreeni period dana, denisanje naina monitorisanja
pokušaja pristupa, izdavanje standardnih i kastomizovanih izveštaja i praenje ponašanja
korisnika i poseta lokacijama.

BO  FOO   153

 9.2.1.4. Autentifikacioni protokoli

Glavni bezbednosni problem postojeih TCP/IP mreža je lakoa, sa kojom se poda-

ci mogu presres i analizira. Zato, svaki mehanizam autenkacije koji se oslanja na
lozinke u otvorenom tekstu (T) ili bilo koja predvidljiva razmena podataka, nije bez-
bedna u mrežnom okruženju. Standardni mrežni protokoli obezbe
uju dobru funkcio-
nalnost, ali pokazuju i odre
ene ranjivos (Tabela 9.1). Zašta mrežne infrastrukture
deo je rešenja ovog problema, ali ne obuhvata mogunost da neovlašeni korisnik može
koris svoju opremu za pristup mreži i akvira snifer (skener prisluškiva) ili slian alat
za kontrolu saobraaja u RM. Tako
e, ne možemo, u WLAN mrežama ili na Internetu,
verova u mehanizme zašte drugih korisnika. Zato je neophodno ugradi mehanizme
zašte u sam proces razmene podataka. Uobiajen nain, da se ovo uradi, je korišenje
standardnih autenkacionih protokola [35, 36, 74].
Tabela 9.1. Mrežni protokoli sa poznam ranjivosma
Protokol Osnovne ranjivos

TP Nema kriptozaštu, izlaže korisniko ime, lozinke i podatke u T.

TELNET Ranjiv na preplavljivanje bafera, povratni odgovor i spoong za dobijanje

privilegija i otkrivanje lozinke.

HTTP Više ranjivos u raznim implementacijama; slaba konguracija HTTP

servera omoguava eskalaciju privilegija.
LDAP i MS Neke implementacije su podložne preplavljivanju bafera i DoS napadima
Directory Services sa mogunošu izmene privilegija.
Mogui DoS napadi i preplavljivanje bafera, ako ostane ime organizacije
SNMP i dr. podaci u predenisanoj konguraciji; može omogui eskalaciju
privilegija i kompromitaciju.

SSH (Secure Shell) Kada protokol radi pod nalogom ruta, mogui su DoS napadi, eskalacija
privilegija i kompromitacija.

DNS Više bezbednosnih ranjivos u raznim implementacijama.

Autenkacioni protokoli su posebna oblast. Primer autenkacionih protokola je

NeedhamSchroeder protokol, upotrebljen u Kerberos sistemu u Windows NT 4.0 i kas-
nijim OS, koji ima ranjivost – omoguava napadau pristup, upotrebom starog kljua.
Autenkacioni ure
aji (smart karca, biometrijski ureaj, token) obezbe
uju korisniku
neki ziki idenkator, koji se zahteva za kompleranje autenkacije.
Autenkacioni protokoli se, uglavnom, zasnivaju na konceptu upita – odgovora ili
razmene digitalnih serkata. snovna ideja je da sistem zahteva dokaz o identetu,
a korisnici inicijalno koriste neki drugi mehanizam za razmenu kriptografskih kljueva.
Kada korisnik zahteva pristup, idenkuje se sistemu, koji odgovara sa sluajnim upitom

154  O  Š FOJ

(chalange). Korisnik šifruje ovaj upit, koristei svoj tajni klju i šalje nazad sistemu, koji
koris matemaki par istog kljua (javni klju korisnika) za dešifrovanje originalne infor-
macije. Ako je korisnik jedina osoba, koja poseduje tajni klju, neophodan za šifrovanje
sluajnog upita sistema, ovo je verikacija identeta. Ako upit nije sluajna vrednost,
zlonamerni korisnik ga može presres, lažno se predstavi i izda novu vrednost upita
korisniku, primi transformisani odgovor i obezbedi pristup ciljnom sistemu.
Treba uoi da autenkacija nije isto što i uspostavljanje bezbedne sesije i da svaka
konekcija, koja ne koris dodatne mere zašte, kao što su mehanizmi za šifrovanje ili
zaštu integriteta, može bi kompromitovana. U jednostavnom sluaju, autenkacija
korisnika ukljuuje unošenje lozinke preko uspostavljene bezbedne sesije, kao što je
SSL (Secure Socket Layer) protokol. Položaj SSL protokola u višeslojnoj arhitekturi RM
prikazan je na Sl. 9.5

Sl. 9.5. Lokacija SSL protokola u višeslojnoj arhitekturi RM

vaj metod autenkacije korisnika esto se koris za pristup web aplikacijama na In-
ternetu. SSL je osnovni protokol za zašen prenos lozinke. SSL protokol obezbe
uje au-
tenkaciju servera klijentu, klijenta serveru i uspostavu bezbedne, kriptološki zašene,
komunikacije izme
u klijenta i servera. snovni element za dokazivanje autennos
kod SSL protokola je digitalni serkat, koji izdaje serkaciono telo – CA (Cercaon
Authority). Digitalni serka, izme
u ostalog, sadrže javne kljueve enteta, koji ih
razmenjuju. Programska podrška za upravljanje SSL protokolom na raunaru klijenta/
servera proverava valjanost digitalnog serkata datog servera/klijenta. Svi podaci koji
se razmenjuju izme
u klijenta i servera se šifruju na raunaru pošiljaoca, a dešifruju na
raunaru primaoca, ime se vrši zašta poverljivos sesije. Podaci se pre slanja digitalno
potpisuju i na taj nain se posže zašta integriteta podataka sesije [5].
SSL protokol koris dva podprotokola: (1) SSL protokol zapisa poruka (SSL record
protocol), koji deniše formate poruka za prenos podataka i (2) SSL protokol dogo-
varanja parametara sesije (SSL handshake protocol), koji se koris za razmenu poruka,
sastavljenih prema SSL protokolu zapisa poruka, izme
u SSL klijenta i SSL servera kada
se me
u njima po prvi put uspostavlja SSL veza.

BO  FOO   155

 SSL protokol podržava više razliih kriptografskih algoritama za me
usobne aute-
nkacije klijenta i servera, razmene digitalnih serkata i uspostavu tajnih simetrinih
kljueva (tj. kljueva sesije). Kriptografski algoritmi korišeni kod komunikacije SSL pro-
tokolom prikazani su u Tabeli 9.2.
Tabela 9.2. Kriptografski algoritmi za komunikaciju SSL protokolom
Algoritam Opis i primena kriptografskog algoritma
DES Data Encrypon Standard – standardni algoritam za šifrovanje podataka
DSA Digital Signature Algorithm
KEA Key Echange Algorithm za razmenu simetrinih kljueva
MD5 Message Digest v. 5, hash funkcija i algoritam za digitalno potpisivanje
RC2 i RC4 Rivest Ciphers simetrini kriptografski algoritmi koje je razvio Ron Riverst
RSA Asimetrini algoritam za šifrovanje i autenkaciju
RSA Algoritam za razmenu simetrinih kljueva kod SSL protokola zasnovan na
key exchange RSA algoritmu
SHA–512 Secure Hash Algorithm, hash funkcija dužine 512 bita
Triple–DES DES algoritam primenjen tri puta nad ism podacima

Algoritmi za razmenu kljueva, KEA i RSA key exchange, odre

uju nain na koji kli-
jent i server dogovaraju simetrini klju, koji e koris u SSL sesiji. U najveem broju
sluajeva koris se RSA key exchange algoritam. Tokom uspostavljanja SSL sesije, odnos-
no u fazi dogovaranja kriptografskih parametara, klijent i server biraju najjai skup kri-
ptografskih algoritama, koji oba istovremeno podržavaju i koriste tokom SSL sesije. SSL
sesija izme
u klijenta i servera uvek zapoinje razmenom poruka SSL protokola dogo-
varanja parametara sesije, koji omoguava korisniku da izvrši autenkaciju servera,
primenom PKI metoda, a klijentu i serveru da zajedno uestvuju u generisanju i izboru
simetrinog tajnog kljua sesije, koji se koris za šifrovanje, dešifrovanje i digitalno pot-
pisivanje poruka tokom SSL sesije. Ako server to zahteva, SSL protokol dogovara parame-
tre sesije i omoguava da i server izvrši autenkaciju klijenta.
Autenkacioni SSL protokoli dopuštaju napad ubacivanjem oveka u sredinu i ucaj
na veinu servera na Internetu. Ranjivost omoguava da se napada ubaci u SSL proto-
kol na komunikacionom putu. Pri tome ni veb server ni veb pretraživa ne mogu otkri
da je sesija oteta. Ranjivost dolazi u standardu protokola (formalno poznat kao TLS –
Transport Layer Security). Veina SSL implementacija je ranjiva na neki nain. Scenario
napada ukljuuje korisnika koji plaa online raune, banku koja koris protokole zas-
novane na veb servisima i druge aplikacije kao što su mail serveri, serveri baza podataka
itd. Sve biblioteke SSL treba bezbednosno popravi28.

28 The Help Net Security News, 05.11.2009.

156  O  Š FOJ

 9.2.1.5. Serveri za autentifikaciju i autorizaciju

Autenkacioni i autorizacioni (A&A) serveri obezbe

uju centralizaciju upravljanja
procesom autenkacije – verikacije identeta i autorizacije – pridruživanja skup privi-
legija autenkovanim entema. Iako A&A serveri nisu obavezni u sistemima za kon-
trolu udaljenog pristupa, uobiajeno se koriste za ovaj servis. Na primer, u Windows S
primarni kontroler domena (PDC) efekvno radi kao autenkacioni server za Windows
klijente u lokalnoj mreži.
Serveri za A&A obezbe
uju odgovarajue servise za više klijenata u klijent-server
arhitekturi. Mogu obezbedi zaštu za sve apstraktne slojeve sistema, sve dok su kli-
jen opremljeni sa odgovarajuim interfejsom i korektno kongurisani. Neki serveri
mogu dodeljiva uloge korisnicima (npr. CISCO A&A serveri) [23]. Tipian primer kako
A&A serveri rade, ukljuuje udaljenog korisnika, koji bira broj servera organizacije preko
javne telefonske (PSTN) mreže. Ure
aj poznat kao server mrežnog pristupa – NAS (Net-
work Access Server) prima vezu od PSTN i nakon autenkacije korisnika i primene neke
restrikcije, dopušta konekciju na zahtevani interni host. Za ove funkcije NAS može koris-
 lokalnu bazu podataka ili, što je eše – servise A&A servera. U serverskoj kongura-
ciji NAS je posrednik izme
u korisnika i servera, prenosei svaki zahtev za informacijama
od servera prema klijentu i vraajui odgovor serveru. Kada server ima dovoljno infor-
macija da prihva/odbije zahtev klijenta, tada šalje odgovor NAS-u, koji izvršava odluku
prihvatanjem/odbijanjem konekcije prema predenisanoj polici. Metod autenkacije
i upravljanje pravima pristupa kontroliše lokalna organizacija, koja može koris razne
tehnologije, kao što su lozinke, tokeni ili smart karce.
leksibilnost podrške razliih metoda A&A posže se implementacijom standar-
dnog protokola na nivou aplikacija izme
u NAS i bezbednosnog servera. vi se pro-
tokoli dizajnirani da podrže generiku razmenu izme
u NAS i servera koji ne zavisi od
procesa A&A. Postoje dva glavna protokola koji se danas koriste – RADIUS (Remote Au-
thencaon Dial In User Service) protokol i TACACS + (Terminal Access Controller Access
Control Service) protokol (Tabela 9.3) [80, 9].
Tabela 9.3. Autenkacioni i autorizacioni protokoli

RADUUS TACACS+

izvršava se preko UDP Izvršava se preko TCP protokola

sadrži korisniki prol za autenkaciju sa razdvaja autenkaciju i autorizaciju

svim parametrima korisnika

koriste ga raunari i mrežni ure

aji koriste ga mrežni ure
aji (ruteri, svieri)

BO  FOO   157

 unkcionalni model RADIUS protokola, kojeg koris neki NAS za udaljeni pristup ko-
risnika ima sledee sekvence akvnos (Sl. 9.6):
Š korisnik inicira dial-up vezu sa NAS serverom; NAS traži korisniko ime i lozinku,
koje korisnik dostavlja NAS-u sa zahtevom;
Š NAS radi kao RADIUS klijent i šalje zahtev za pristup RADIUS serveru;
Š RADIUS server prenosi autenkacione podatke na A&A server, što može
ukljuiva i korišenje sopstvenog (autorskog) protokola;
Š server za A&A dopušta/odbija zahtev;
Š RADIUS server odgovara NAS–u sa porukom da prihvata/odbija pristup, zavisno
od rezultata autenkacije;
Š ako je autenkacija uspešna, NAS server dopušta pristup ciljnom hostu.

Sl. 9.6. unkcionalni model RADIUS protokola

Korišenje servera za A&A znaajno poveava bezbednost pristupa udaljenih korisni-

ka, ali stvarni nivo bezbednos dosže se u zavisnos od primenjenog metoda A&A. Tako
lozinka ne obezbe
uje visoku bezbednost, dok kriptografski mehanizam upit – odgovor
pa predstavlja znaajnu barijeru za napadaa. Izbor zavisi od procene rizika. Me
um,
ak i sa visoko bezbednom implementacijom, tehnike A&A ne šte podatke, koji se
izmenjuju izme
u korisnika i internog RS, kada se veza jednom uspostavi. Zato treba ii
korak dalje i implemenra zaštni protokol izme
u krajnjeg korisnika i odgovarajueg
terminala iza NAS. vo rešenje š poverljivost podataka i integritet same sesije.

158  O  Š FOJ

 Za web aplikacije, sa zahtevom za visoki stepen skalabilnos, razvijen je EAM (Extra-
net Access Management) programski paket koji obezbe
uje servise A&A u ekstranet
okruženju (što je suprotno udaljenom pristupu).

9.2.1.6. Smart kartice i kriptograski moduli

Autenkacioni ureaji obezbe

uju korisniku neki ziki idenkator, koji se zahteva
za uspešan proces autenkacije. Veina poznah ure
aja za autenkaciju spada u
kategorije smart karca i biometrijskih ureaja i tokena.
Za visoku bezbednost RM, u prvom redu, koriste se smart karce i kriptografski mo-
duli za zaštu kriptografskih tajni. Sa aspekta zikih karakteriska, postoje tri glavne
klase smart karca: kontaktne – zahtevaju ziki kontakt sa itaem karca, beskon-
taktne – kapacivno ili indukvno spregnute sa itaem karca i kombinovane karce
– obezbe
uju oba naina rada [24].
Iako su objavljene bezbednosne ranjivos smart karce (napadi diferencijalnom
analizom i opkom indukcijom greške), smart karce se generalno smatraju bezbe-
dnim okruženjem za skladištenje kriptografskih kljueva i drugih poverljivih informacija
korisnika. Na raspolaganju je veliki broj ure
aja sa smart karcama pa bankarskih kar-
ca. U stvari, smart karna tehnologija u velikoj meri je doprinela razvoju koncepta
elektronskog plaanja.
Smart karce za skladištenje kriptografskih tajni korisnika, š pristup podacima sa
zahtevom za unošenje personalnog idenkacionog broja – PIN (Personal Idenca-
on Number) ili nekog biometrijskog parametra (osak prsta, rene oka, šake itd.) za
otkljuavanje interfejsa, ime se implemenra dvoslojna ili troslojna, jaka autenkaci-
ja, koja od korisnika zahteva višekratnu idenkaciju i verikaciju identeta. Korisnik
nema pristup samom kljuu u smart karci i ne može ga otkri drugom licu, optužujui
pri tome da je to uradio neko drugi. Postoje dva glavna pa smart karca – memorijske
i mikroprocesorske (kriptokarce).
Memorijske smart karce se koriste za skladištenje kljua, dok se kriptografske ope-
racije izvršavaju izvan karce, u aplikaciji na host plaormi. Mikroprocesorske ili kripto-
karce, bezbedno skladište klju i omoguavaju kriptografske operacije na samoj karci.
Aplikacije interakvno rade sa kriptokarcom preko API (Applicaon Programming In-
terface). Denisano je i standardizovano nekoliko razliih interfejsa (PKCS#11, PCI, PC/
SC, OCF i CDSA), a izbor zavisi od izvora razvojnog modela. Za zaštu aplikacija bolje su
kriptokarce, jer kljuevi nikada ne napuštaju bezbedno okruženje, ali pažnju treba ob-
ra kod implementacije rešenja – PIN ne sme prolazi kroz S, što zahteva postojanje
eksternog PIN itaa (interfejsa). vaj princip ilustrovan je na Sl. 9.7. [74].

BO  FOO   159

 Sl. 9.7. Upotreba kriptokarce sa eksternim itaem karca

Smart karce su dobar izbor za zaštu kriptografskih tajni korisnika, ali nisu pravi
izbor za operacije na serverskoj strani, iako se esto koriste za skladištenje kljueva ad-
ministratora za pristup zašenom serveru (gde je administrator u ulozi klijenta). Na
serverskoj strani bolja opcija je skladištenje kljueva na tzv. HSM (Hardware Security/
Storage Module). U ovoj oblas važan standard je NIST IPS 140–1 i 2 koji pokriva ukup-
no jedanaest oblas dizajna i implementacije kriptografskih modula. Standard se koris
za rangiranje bezbednosnih ure
aja na eri bezbednosna nivoa zašte (1 – najmanji,
4 – najvei). Kriptografski moduli se rangiraju na osnovu serije zahteva za derivirane
testove (DTR) [67].
Elektronsko poslovanje donosi prakno neogranien broj klijenata, što zahteva veu
skalabilnost aplikacija i kriptografskih rešenja zašte. Za bolje performanse kriptogra-
fskih aplikacija koriste se kriptografski akceleratori – specijalizovani HSM, koji kombinu-
ju bezbedno skladištenje kljueva sa jakom kriptozaštom.

9.2.1.7. Ostali autentifikacioni ureaji i protokoli

Biometrika obuhvata tehnike provere oska prsta, geometrije ruke, mrežnjae i DNK,
prepoznavanja govora, lica i facijalne termograje. Svi mehanizmi zašte pristupa RM/
RS uvek su kompromis izme
u potrebe za zaštom i potrebe za komfornim pristupom
regularnih korisnika. Biometrijski ure
aji verikuju identet korisnika na bazi jednog
ili više zikih atributa, jedinstvenih biometrijskih parametara. Kriterijumi za izbor
biometrijskih tehnika mogu bi razlii, kao što su: performanse i pouzdanost, pogo-
dnost za primenu, kompleksnost korisnike upotrebe, sposobnos korisnika, korisnika
prihvatljivost, troškovi nabavke i dr. Iako se preporuuje biometrijska autenkacija
korisnika, ovu primenu prate brojni problemi: visoka cena, korisnika neprihvatljivost,

160  O  Š FOJ

visok stepen grešaka, nemogua autenkacija ureaja, neotpornost na napade (npr.
osak prsta) i dr.
Tokeni se dele na: ureaje za bezbedno skladištenje kriptografskih informacija i
prirune ureaje za autenkaciju. Prvi su alternava smart karcama. Drugi su opre-
mljeni sa malim displejom i tastaturom i generalno se ne moraju poveziva na radnu
stanicu. Ure
aj se konguriše sa autenkacionim serverom pre izdavanja prava pri-
stupa korisniku, kada server i token razmene kriptografske tajne. Korisnik unosi lozinku
ili PIN za pristup tokenu, koji na displeju prikaže autenkacione podatke potrebne za
pristup autenkacionom serveru. ve podatke korisnik unosi u svoju radnu stanicu i
komplera proces autenkacije.
„Metod generisanja kljueva za komunikacionu sesiju šifrovanja i sistem autenka-
cije“, (patent US Br. 7.577.987, 2009), opisuje novi sistem upravljanja šifarskim kljuem,
integrisan sa dvoslojnim autenkacionim protokolom. vaj sistem obezbe
uje auten-
kaciju strana u vezi, u klijent–server arhitekturi, što omoguava bezbednu distribuciju
tajne sesije – simetrinih, sluajnih šifarskih kljueva, generisanih u serveru i distribuira-
nih klijenma. Velika proliferacija B2B i B2C mreža e–trgovine, koje omoguavaju konek-
cije korisnika mobilnim ure
ajima, laptop/desktop raunarima, ATM, PS terminalima,
VIP, GPS i drugim ure
ajima za procesiranje, zahteva poboljšanje infrastrukture zašte
korisnika, posebno u oblas autenkacije i zašte podataka u prenosu.
Upotreba PKI infrastrukture ima izvesna ogranienja za veliki broj korisnika, zbog
složenos uvo
enja tehnologije, troškova i administracije kljueva/serkata. va
ogranienja, prevazilazi MEDIA protokol (US patent), korišenjem mehanizama za dvo-
slojnu uzajamnu autenkaciju i bezbednu sesiju za distribuciju sluajnog simetrinog
kljua. Zaštu razmene kljueva u MEDIA protokolu obezbe
uju algoritmi, zasnovani na
sledee tri tehnologije, ugra
ene u proizvod AuthGard:
arhitektura za generisanje kljua koja koris algoritam TILSA – (Time Interplay Lim-
ited Session Random Key) – (US Patent No. 7.577.987),
protokol za razmenu kljua koji koris TILSA algoritam i autenkacione parametre
strana u komunikaciji sa iteravnim algoritmom za klju za šifrovanje/dešifrovanje – KE-
DIA (Key Encrypon/Decrypon Iterave Algorithm) – (US Patent No. 7.506.161) i
tehnologija za konverziju kljua – KCA (Key Conversion Array), koja obezbe
uje vi-
sok nivo zašte poruka preko nepoverljivih linija, korišenjem jednog od patenranih
algoritama – Bit–Veil–Unveil (BitVU), Byte–Veil–Unveil (ByteVU) i Bit–Byte–Veil–Unveil
(BBVU) – (US Patent No. 7.299.356).

BO  FOO   161

 9.2.2. Zaštita integriteta raunarske mreže

9.2.2.1. Skeneri ranjivosti raunarske mreže

Skeneri zašte integriteta RM po konceptu su slini skenerima zašte RS, s m da se

otkrivaju ranjivos RM. Na Sl. 9.8. prikazana je arhitektura pinog skenera za procenu
ranjivos RS u mrežnom okruženju i RM.

a) b)
Sl. 9.8. Tipian skener za procenu ranjivos RS – (a) i implementacija u RM – (b) [109]

Najjednostavniji skener ranjivos RM samo mapira ure

aje povezane u RM, koristei
jednostavni probni ICMP (Internet Control Message Protocol) eho signal, poznat kao
ping. Na Sl. 9.9. prikazan je rezultat pingovanja mrežnih ure
aja u Nmap alatu (Ping-
Sweep).

Sl. 9.9. Rezultat pingovanja mrežnih ureaja u Nmap alatu (PingSweep)

162  O  Š FOJ

 Na višem nivou su jednostavni ala koji mogu mapira portove, pingujui individu-
alne TCP ili UDP portove na detektovanim hostovima. vi ala mogu mapira mrežu
i idenkova koji su mrežni servisi operavni. Komercijalni ala, iako koriste manje
više iste tehnike, znatno su moniji, jer sadrže baze podataka sa poznam ranjivosma.
Mrežni skeneri su bazirani na slinim principima, kao i host orijensani (Sl. 9.10), tj.
upore
uju aktuelnu konguraciju RM i hostova sa predenisanom referentnom kon-
guracijom i izveštavaju o otkrivenim razlikama. Generalno, skeneri RM obezbe
uju
više vrsta informacija, ali sa manje detalja od skenera RS. Arhitektura skenera ranjivos
RM ukljuuje modul za skeniranje, bazu podataka sa denicijama poznah ranjivos,
modul za generisanje i prezentaciju izveštaja i korisniki interfejs. Modul za skeniranje
implemenra poliku zašte, koja omoguava prilago
avanje procesa skeniranja zahte-
vima okruženja, skenira RM, otkriva i poredi tekue ranjivos sa poznam iz baze po-
dataka i daje podatke na izlazu. Rezulta se prikazuju preko korisnikog interfejsa za
izveštavanje.

Sl. 9.10. Skeneri ranjivos raunarskih mreža

Efekvnost skenera RM zavisi od slinih faktora kao i skeneri RS: ažurnos baza
podataka poznah ranjivos; lokacije skenera u topologiji RM u odnosu na ure
aje,
koji mogu blokira mrežni saobraaj (barijere, rutere...), što se mora pažljivo planira;
adekvatnos polike skeniranja i ekasnos procesa korekcije, koji sledi po otkrivanju
ranjivos. Poslednji faktor je najvažniji, jer bez otklanjanja uzroka ranjivos RM proces
skeniranja nije završen. Za procenu ranjivos RM koriste se brojni ala. Na Sl. 9.11a i b
prikazani su primer izveštaja o analizi ranjivos u lokalnoj mreži primenom alata Rena–
Network Security Scanner (eEye Digital Security, www.eEye.com).

BO  FOO   163

 a) b)
Sl. 9.11. Rezulta analize ranjivos – (a) i povi izveštaja – (b) u Rena alatu

Analiar zašte ili menadžer, na osnovu ovih rezultata, mogu brzo proceni
podložnost poznam bezbednosnim ranjivosma. Na Sl. 9.11a prikazano je 334 ranji-
vos na 28 mašina, od kojih se 194 smatra visoko rizinim. Na Sl. 9.11b ranjivos su pri-
kazane prema stepenu rizika, procentu zastupljenos i srednjoj matemakoj vrednos
broja ranjivos po kategoriji rizika i hostu. Na Sl. 9.12 prikazane su glavne ranjivos RM
u 2006. godini, otkrivene alatom Rena–Network Security Scanner [60].

Sl. 9.12. Glavne ranjivos RM (2006) [60]

164  O  Š FOJ

 d 1995. do 1999. godine, javno je objavljeno samo 1.506 ranjivos, a samo u 2000.
– 1.090. Koristei podatak iz 2000. godine kao osnovu od kojih su mereni relavni nivoi
porasta ranjivos, od 2005. godine zabeležen je porast od preko 500 ranjivos godišnje
(Sl. 9.13).

Sl. 9.13. Linearna aproksimacija rasta ranjivos od 2000–2006 [60]

Na Sl. 9.13. prikazane su otkrivene ranjivos u periodu od 2000. do 2006. godine, sa

linearnom aproksimacijom rasta prema jednaini:

y=805,6x + 716,6
gde je:
y– procenjeni broj ranjivos za datu godinu, x– procenjeni vremenski period (npr. 2000=1,
2001=2, 2006=7), 805,6 – nagib i 716,6 – y–intercept.
Na bazi ovog trenda procenjen je rast ranjivos za 2006. i 2007. godini na 6.353 i
7.158, respekvno.

9.2.2.2. Skeneri teleonskih veza

Skeneri telefonskih veza su komercijalni razvoj hakerskih alata tzv. war dialing pro-
grama, koji se koriste za idenkovanje potencijalnih ranjivos sistema preko telefonske
linije. Konceptualno su sasvim slini skenerima ranjivos RM; biraju seriju telefonskih
brojeva, vrše odre
eni broj bezbednosnih provera, izveštavaju o rezultama i na taj
nain prave bezbednosnu mapu telefonskog sistema organizacije, dok skeneri ranjivos
RM mapiranjem IP adresa prave mapu ure
aja lokalne mreže. Detektuju ranjive puteve

BO  FOO   165

 u RM, koji su pristupani sa javne telefonske mreže i nepoznate modeme u LAN-u.
Kombinuju tehnike pingovanja i prompts za izveštavanje o ranjivosma S (npr. slaba
lozinka) i na nivou aplikacija (npr. udaljeni pristup bez lozinke). U veini sluajeva posedu-
ju jednostavan GUI i proizvode nekoliko razliih pova kastomizovanih izveštaja.

9.2.3. Mehanizmi za detekciju i spreavanje upada u mrežu

Mrežni sistemi za detekciju (NIDS) i spreavanje upada (NIPS) – NIDPS, u veini

sluajeva rade na 2. sloju SI modela. Programska rešenja u NIDPS stavljaju mrežnu ka-
rcu (NIC) u promiskuitetni režim rada, privilegovanu operaciju na veini NIDPS sistema,
koja daje pristup mrežnom saobraaju u realnom vremenu. Na slian nain rade i anali-
zatori mreže i sniferski programi. NIDPS sistemi su komplementarni HIDPS sistemima po
mogunos prijema i analize informacija, ali ne i po protokolima koji nisu na raspolag-
anju HIDPS sistemu. Pošto rade na mrežnom sloju, NIDPS detektuju sisteme nezavisno
od S i omoguavaju zaštu velikog opsega krajnjih plaormi. Mogunos aplikacije
NIDPS sistema u RM prikazana je na Sl. 9.14., a prednos instalacije NIDPS na razliim
lokacijama u RM date su u Tabeli 9.4. [2, 87].

Sl. 9.14. Mogunos primene NIDPS sistema u RM [87]

Tabela 9.4. Zbirne prednos instalacija NIDS na razliim lokacijama u RM

Lokacija Prednost
Vidi napade sa Interneta koji probijaju odbranu spoljnog perimetra RM.
1. DMZ Isu probleme sa polikom, ili funkcionisanjem mrežne barijere.
Vidi napade na web, ili FTP server, koji su obino smešteni u DMZ.

2. Izvan bari- Dokumentuje broj napada koji pou sa Interneta, a poga

aju RM.
jere Dokumentuje pove napada koji pou sa Interneta, a poga
aju RM.

166  O  Š FOJ

 Lokacija Prednost

3. Na RM Monitoriše mrežni saobraaj i poveava mogunost detekcije napada.

sabirnici Detektuje neovlašene akvnos legalnih korisnika iz RM organizacije.

4. Na krinoj Detektuje napade usmerene na krine IKTS i krine objekte IKTS.

submreži Usmerava ogranien resurs zašte na najvrednije mrežne objekte.

Na Sl. 9.15. prikazane su blok šeme centralizovanog (a) i distribuiranog (b) uprav-
ljanja NIDPS sistemom.

a) b)
Sl. 9.15. Upravljanje NIDPS sistemima: centralizovano – (a) i distribuirano – (b) [87]

Zbog slinos naina rada sa barijerom, NIDPS imaju i nekoliko slinih ogranienja.
Barijera treba da razume i prepozna protokol da bi donela odluku o pristupu na bazi infor-
macija koje sadrži, a NIDPS program ne može detektova anomalije protokola bez takvog
razumevanje. igledno, ni barijere ni NIDPS sistemi ne mogu interprera podatke.
Svaka arhitektura sistema zašte koja kombinuje barijere, kriptozaštu i NIDPS, treba da
uzme u obzir ovo ogranienje [89].
NIDPS program može igra važnu ulogu u upravljanju malicioznim kodovima, tako što
se može kongurisa da prepozna odre
ene potpise i preduzme neke predenisane akcije,
posebno u periodu izme
u inicijalnog napada i raspoloživos prve denicije malicioznog
kôda. NIDPS program, tako
e, može bi kongurisan da spreava prolaz inciranih ob-
jekata izvan organizacije, što je koristan mehanizam za spreavanje širenja malicioznih
programa na druge hostove izvan organizacije. dgovor NIDPS sistema može bi iden-
kacija i logovanje doga
aja, neka akvna provmera ili kombinacija ove dve. Pasivna
tehnika upozoravanja ukljuuje izveštavanje o problemu na ekranu monitora, generisanje
SNMP (Simple Network Management Protocol) alarma, akviranje mobilnog telefona i
sl. Akvne mere zašte treba pažljivo implemenra, pošto mogu izazva prekid servisa
posebno u sluaju lažnih poziva, jer ukidaju konekcije u interakciji sa barijerom.

BO  FOO   167

 9.2.4. Inrastrukturni mehanizmi za zaštitu raunarske mreže

9.2.4.1. Inrastruktura sa javnim kljuem (PKI)

PKI je koherentna implementacija T,  i U kontrola zašte, koja omoguava stranama

u transakciji poverenje u povezanost Pk i njegovog vlasnika, što garantuje CA. Mera u
kojoj se korisnik može osloni na ovu povezanost zavisi od kvaliteta procesa sa kojim
CA izdaje DS i verikuje identet korisnika serkata. Generalno, PKI ništa ne govori
o poverenju korisnika u DS. Iako se bezbednosnom proverom, pre izdavanja serka-
ta, može obezbedi neki nivo poverenja izme
u korisnika, ova praksa nije obavezna
za CA. Da bi korisnici imali poverenje u DS, CA opisuje praksu i procese, koje koris
za izvršavanje dnevnih poslova u Izjavi o praksi serkacije – CPS (Cercate Pracce
Statement). Pravila i ogranienja korišenja svakog posebnog pa DS denisana su u do-
kumentu Polika serkacije – CP (Cercate Policy). U ovoj oblas postoji dosta zrelih
standarda i uputstava, ali nažalost svi nisu koherentni [5, 58, 74].
Osnovni moduli PKI sistema za veinu implementacija ukljuuje CA, Telo za registra-
ciju – RA (Registraon Authority) i Imenik (Directory). Termin CA se koris istovremeno
za opis enteta, koji upravlja i administrira PKI sistem i komponente zašte za izdavanje
i upravljanje DS. Korektna interpretacija je obino evidentna iz konteksta. PKI sistem
može implemenra i dodatne module, kao što su hardversko soverski modul (HSM),
smart karce i tokeni, kriptografski akceleratori za ubrzavanje performansi, OCSP (On-
line Cercaon Status Protocol) responder za verikaciju statusnih informacija o DS u
realnom vremenu, programi za validaciju transakcija i drugi programi za podršku. Glavni
PKI moduli u interakvnom radu prikazani su na Sl. 9.16.

Sl. 9.16. Kljuni moduli PKI sistema

168  O  Š FOJ

 U imeniku, pa X500 ili LDAP (Lighweight Directory Access Protocol) servera, uvaju
se statusne informacije o akvnim i opozvanim DS. Aplikacije razvijene za PKI sistem
koriste jednostavan LDAP protokol, za pristup Imeniku i izvlaenje informacija o DS. De-
taljniji opis funkcionalnos CA i RA dat je u Tabeli 9.5.
Tabela 9.5. unkcionalnos CA i RA
Prihvata potvr
ene zahteve za generisanje i povlaenje DS od RA i operatera CA – CA (Cercaon
Authority Operator) i isporuuje DS i potvrdne poruke.
U skladu sa polikom, dostavlja krajnjim korisnicima par javnih i privatnih kljueva za šifrovanje/
dešifrovanje koji su oznaeni da se arhiviraju u bazi kljueva.
Digitalno potpisuje serkate krajnjih korisnika i serkate podre
enih CA, kao i drugih CA, u sluaju
unakrsne serkacije (cross–cercaon).
Digitalno potpisuje sve informacije objavljene u lis za opoziv serkata – CRL (Cercate Revocaon
List) i opoziv drugih CA – ARL (Authority Revocaon List.).
Digitalno Potpisuje sve poruke koje CA šalje i koje se razmenjuju preko CA u PKCS#7 formatu.
CA
Verikuje sve poruke koje dobije u cilju provere autennos i zašte integriteta.
Digitalno potpisuje sve relevantne podatke, informacije i log datoteke, arhivirane u bazi podataka CA;
svaki ulazak u bazu poseduje odgovarajui jedinstveni broj.
pciono publikuje DS, CRL i ARL na LDAP ili X.500 direktorijumu, kao i na HD.
pciono može publikova CRL i na CSP (Online Cercaon Status) serveru.
Generiše svoj par kljueva za asimetrini kriptografski algoritam i za CA.
pciono proverava da li svi izda serka imaju jedinstveni Dname i javni klju.
Zahteve za izdavanjem ili povlaenjem DS, koje RA potvrdi, prosle
uje do CA; prima DS i potvrdne
poruke od CA i prosle
uje do RA.
Prosle
uje web zahteve za izdavanjem ili povlaenjem DS (preko gateway–a) do RA i dostavlja ser-
kate i informacione poruke nazad gateway–u.
Digitaln Potpisuje sve poruke koje šalje RA.
Procesira sve dobijene, digitalno potpisane poruke – verikuje DP, autennos potpisnika i integ-
ritet sadržaja poruke.
Sve poruke koje se razmenjuju preko RA šifruje u PKCS#7 formatu.
Sve podatke i log datoteke digitalno potpisuje i arhivira u bazi podataka RA; svaki ulazni slog ima
jedinstveni broj procesiranja.
Autenkuje mreže krajnjih korisnika u sluaju udaljene registracije preko web–a.
RA
Vrši inicijalizaciju i distribuciju hardverskih ure
aja (smart karca, tokena, HSM).
Generiše i upravlja kljuevima, kontroliše registrovane izmene.
Izveštava o akvnosma registrovanja i opoziva serkata.
d RA ili preko web–a prihvata zahteve za registraciju, izdavanje i/ili opoziv DS.
Verikuje ove informacije i dodatno proverava identet – posedovanje Pk.
Prihvata ili odbija zahteve; DS ili informacije o opozivu DS prosle
uje CA–u na potpisi; ako je zahtev
odbijen obaveštava korisnika.
Registruje u repozitorijumu izda serkat i prosle
uje korisniku kopiju, koju potpiše CA; objavljuje
informacije o opozivu serkata po planu.

BO  FOO   169

 Generalno, arhitektura složenog PKI sistema može ima hijerarhijsku, rešetkastu i
tranzicionu (bridge) strukturu organizacije CA.
Hijerarhijska struktura PKI podrazumeva razvoj i implementaciju rut CA, koje je stub
poverenja ove infrastrukture. bino je na nacionalnom nivou, ima samo-potpisani DS,
strogo uva Tk, a Pk objavljuje u više raspoloživih baza, da bi obezbedio nekoliko refe-
rentnih i redundantnih izvora. Izdaje i potpisuje DS, uslovljava tehnologiju, metode rada
i poliku drugih CA, koji u svojim domenima zašte potpisuju DS korisnika ili nižih CA, u
višeslojnoj hijerarhijskoj strukturi. Podre
eni CA ne izdaje DS rut serkacionom telu.
Rut CA ograniava dubinu hijerarhije, što je i osnovni nedostatak ove arhitekture. Du-
bina hijerarhije deniše koliko nižih CA može bi formirano ispod rut CA, što postaje
suviše kompleksno za velike PKI sisteme. Bezbednost hijerarhijske strukture u celini za-
visi od tajnos Tk rut CA. Rut CA ne mora nužno bi na vrhu hijerarhijske arhitekture
PKI, ali mu svi korisnici veruju. Serkacioni put je jednosmeran i poinje sa Pk rut CA
nadole. Glavne prednos su jednostavna struktura, jednosmeran put poverenja i cen-
tralno upravljanje. DS je manji i jednostavniji, a struktura skalabilna – rut CA iz PKI1
može se poveza sa rut CA iz PKI2 ili podre
enim CA iz PKI2. Serkacioni put se lako
se razvija i relavno je kratak – najduži put = dubini stabla + 1. Korisnici iz sadržaja DS
implicitno znaju za koje se aplikacije DS može koris. Glavni nedostatak je oslanjanje
na jednu taku poverljivos – Tk rut CA i ako do
e do kompromitacije ugrožena je cela
PKI struktura. Ne postoji neposredna procedura tehnikog oporavka. Tako
e, sporazum
nekih korisnika samo sa jednim rut CA može bi poliki onemoguen, tranzicija od seta
izolovanih CA logiski neprakna i teže upravljanje za vee PKI sisteme.
Rešetkasta struktura direktno povezuje pojedinana CA i sva CA su poverljive take.
CA razmenjuju serkate jedni sa drugima (unakrsna serkacija), pa je put poverlji-
vos dvosmeran. ve serkate izdaje jedno CA koje poseduje privatni klju (Tk), a Pk
se prosle
uje svim CA u mreži. Unakrsnim DS veruju svi CA u mreži. Glavne prednos
su uzajamna distribucija poverenja na sve CA, direktna povezanost pojedinanih CA i
dvosmeran put poverenja. Glavni nedostaci su visoki troškovi uspostavljanja i uslov-
ljenost poverenja, gde neko CA može ogranii poverenje, specikacijom u DS. Zato
je izgradnja puta poverenja neodre
ena, a serkacioni put kompleksniji. Maksimalna
dužina serkacionog puta je broj CA u mreži. U sluaju kompromitacije, oporavak je
teži i kompleksniji, jer postoji mogunost stvaranja beskonane petlje DS. Aplikacija DS
se odre
uje na bazi sadržaja, a ne lokacije CA u PKI strukturi. va arhitektura zahteva
vee i kompleksnije serkate i kompleksnije procesiranje serkacionog puta. Gener-
alno, glavni kriterijumi za uspostavljanje PKI sistema na nacionalnom nivou su integri-
sanje postojeih arhitektura bez bitnih modikacija ish, uspostavljanje najlakšeg puta
za scanje poverenja u digitalno potpisane poruke i zahtev za globalnom interoperabil-
nos nacionalnih PKI sistema. Za globalnu konguraciju PKI sistema prva dva modela ne
odgovaraju, zbog relavne izolovanos, kompleksnos i teškoe denisanja rut CA u hi-
jerarhijskoj arhitekturi i visoke kompleksnos mrežne arhitekture za složene PKI sisteme
na nacionalnom nivou.

170  O  Š FOJ

 Tranzicione arhitektura – BCA (Brige CA) je krian faktor uspeha za inter-opera-
bilnost nacionalnih PKI na globalnom nivou. U sušni BCA je, za druge PKI arhitekture,
rešetkasta arhitektura sa habom ili hijerarhijska arhitektura sa spoljnom vezom. BCA ne
izdaje DS direktno korisnicima i u tom smislu nije poverljivi entet za korisnike PKI. BCA
je !eksibilan mehanizam, koji povezuje razliite PKI arhitekture. Poverenje se prenosi
prema modelu zvezde gde je nacionalni BCA centar poverenja. Korisnici koriste svoje
vlaste i samopotpisane CA kao osnovne take poverenja, umesto manje poznatog rut
CA. Dakle, poverenje se gradi sa vlasm CA kroz BCA, koje može da izdaje DS (“a la rut
CA”) glavnim CA (principalima) ili listu poverljivih CA, umesto DS.

Primer 1: EU BridgeCA, Nemaka banka, Telekom i TeleTrust BCA izdaju DS glavnim CA, koji
su potpisani sa Pk BCA, objavljenim na sajtu BCA. Korisnici pino znaju put do BCA i treba
da odrede put od BCA do drugih korisnika DS. Dužina serkacionog puta duplo je vea
od hijerarhijskog, ali decentralizovana struktura BCA mnogo preciznije modeluje realne
odnose organizacija.
Primer 2: BCA ne izdaje DS nego listu poverljivih CA (TL), potpisanu sa Pk BCA, sa informaci-
jama o njihovom statusu (objavljen je italijanski standard ETSI TS102 231 za harmonizaciju
statusnih informacija o CA). U tom sluaju korisnici mogu sami odlui kojem e CA sa liste
ukaza poverenje.

Glavne prednos BCA arhitekture su lakši oporavak puta poverenja nego u mrežnoj,
a teži nego u hijerarhijskoj arhitekturi i što krajnji korisnici mogu koris postojee DS
(do opoziva) i nemaju promena konguracije sistema. Glavni nedostaci su što korisnici
BCA serkata sami moraju uspostavi hardversko-soversku infrastrukturu za BCA
serkate i poslovne procese, uves u upotrebu DS i obui korisnike. BCA koji izdaje
CA, ne daje detaljnije informacije o statusu CA, što rešava modikovani BCA sa listom
poverljivih CA. Na Sl. 9.17. prikazan je funkcionalni model globalne arhitekture intero-
perabilnih, nacionalnih PKI sistema.

Sl. 9.17. Model globalne arhitekture PKI sistema

BO  FOO   171

 Zašta integriteta u mrežnom okruženju ukljuuje zaštu integriteta podataka i
sesije komunikacije. Koncept integriteta podataka je razumljiv – obezbedi da podaci
sgnu na odredište neizmenjeni. Integritet podataka šte protokoli, tehnikom uzima-
nja sažetka podataka (heša ili message digest –MD). Heš je jednosmerna matemaka
funkcija, koja se lako rauna u jednom, a teško ili prakno nikako u inverznom smeru.
Heš algoritam od jedinice podataka promenljive veliine stvara sažetak podataka, ija je
vrednost ksne veliine; daje istu heš vrednost na osnovu ish ulaznih podataka, odnos-
no, dve razliite ulazne veliine nikada nemaju istu heš vrednost. Heš podaci se mogu
poredi sa oskom prsta neke osobe. sak prsta je jedinstven za tu osobu i relavno
ksne veliine, ali ni približno nije velik kao ta osoba. Heš je jedinstven idenkator, koji
je prakno nemogue dobi sa drugaijim ulaznim podacima, a deo je svih podataka
koje predstavlja. Uobiajeni heš algoritmi koji se najviše koriste su: MD4 – izraunava
128-bitni heš, vrlo je brz i srednje snage [5]; MD5 – 128-bitni heš, brz, bezbedniji od
MD4, široko primenjen; SHA–1 (Secure Hash Algorithm)–160–bitni heš, sporiji od MD5,
standardan u federalnom IKTS vlade SAD i SHA–256, SHA–384, SHA–512, SHA–1024 i
SHA 2048 (u razvoju) [25].
Pošiljalac poruke pravi heš poruke sa odre
enim kljuem, koji se naziva kôd za pro-
veru autennos poruke – MAC (Massage Authencaon Code), a primalac verikuje
heš vrednost sa ism kljuem. Ako se dobije ista vrednost heša, poruka je neprome-
njena.
Integritet sesije obezbe
uje zaštu komunikacione sesije od bilo koje izmene.
Tehnike zašte su obino zasnovane na ukljuivanju brojeva sekvenci ili vremenskog
peata u zašenoj poruci. Koriste se asimetrini algoritmi u kombinaciji sa heš funkci-
jama i digitalnim potpisom. Digitalni potpis pošiljalac pravi hešovanjem teksta poruke
i šifrovanjem te vrednos sa Pk primaoca. Primalac dešifruje šifrovanu heš vrednost
poruke sa svojim Tk i verikuje heš vrednost sa MAC. Ako se dobije ista vrednost heša,
sesija je nepromenjena.
Servis neporicanja spreava uesnike u transakciji da kasnije poriu izvršene akcije.
Mnogo je teže sprei primaoca poruke da porekne prijem poruke, nego pošiljaoca da
porekne da je poruku poslao. Da bi dokazao da je pošiljalac poslao odre
enu poruku,
primalac mora zahteva da pošiljalac sistematski digitalno potpisuje poruke pre slanja.
Ako pošiljalac kasnije pokuša da porekne slanje poruke, primalac jednostavno proizvede
i verikuje digitalno potpisanu poruku kao neporeciv dokaz da je pošiljalac zaista po-
slao odre
enu poruku. Ako pošiljalac želi dokaz da je primalac primio odre
enu poruku,
mora zahteva da primalac sistematski generiše potvrde o prijemu za svaku poslatu po-
ruku i da je digitalno potpisuje. Ako primalac kasnije pokuša porei da je primio poruku,
pošiljalac proizvede i verikuje digitalno potpisanu potvrdu o prijemu. Treba zapazi da
je ovde bitno razlikova itanje poruke od prijema poruke.
Zašta poverljivos mrežnih podataka i informacija posže se korišenjem PKI
sistema za razmenu simetrinog kljua za šifrovanje, koji se esto naziva sesijski klju.
Postoje dve osnovne tehnike za sporazumevanje o sesijskom kljuu: korišenje pro-

172  O  Š FOJ

tokola za uspostavljanje kljua (npr. Die –Hellman) i generisanje simetrinog kljua,
šifrovanje sa Pk udaljenog korisnika i transfer asimetrinim PKI sistemom [5]. Kombinuju
se prednos asimetrinih i simetrinih algoritama. Asimetrini algoritmi se koriste za
distribuciju simetrinog kljua, a simetrini - za šifrovanje. Za zaštu komunikacije dve
poverljive RM kroz nepoverljivi Internet, koriste se virtuelne privatne mreže – VPN (Vir-
tual Private Networks). VPN veze su šifrovane upotrebom IPsec protokola zašte i mogu
se koris na privatnim i javnim mrežama. VPN vezu prave dva VPN servera ili VPN kli-
jent i VPN server. Da bi realizovali šifrovanu vezu, dva ure
aja koriste dogovoreni metod
šifrovanja. Ako VPN implemenraju dva servera, omda se šifruje komunikacija izme
u
dve take [26].

9.2.4.2. IPSec protokol

Distribuirani IKTS se š od spoljnih napada, upotrebom mehanizama zašte komu-

nikacione opreme, mrežnih barijera, NOSSS zašte na mrežnom nivou i zike zašte
pristupa ruterima i serverima. Zaštu na mrežnom nivou obezbe
uju mehanizmi za
autenkaciju i zaštu integriteta i tajnos IP paketa izme
u mrežnih vorova. Auten-
kacija i zašta integriteta IP paketa, naješe se realizuje primenom kriptografskih
kompresionih funkcija, upotrebom tajnog kljua – MAC, heš funkcija i DS, dok se zašta
tajnos ostvaruje primenom simetrinih algoritama. Najpoznaji protokol zašte na
mrežnom nivou je IPSec protokol (Internet Protocol Security) [26].
Veina RM, ukljuujui i Internet, za komunikaciju koris TCP/IP skup protokola. TCP
protokol je zadužen za prenos podataka, a IP – za usmeravanje paketa podataka kroz
mrežu, od izvorišta do odredišta. IP skup protokola pokazuje dobra komunikacijska svo-
jstva, skalabilnost, prilagodljivost i otvorenost prema razliim arhitekturama i mrežnoj
opremi, ali ne obezbe
uje CIA prenošenih podataka. Prenos osetljivih podataka u IP
mrežama potrebno je obezbedi na transportnom i aplikavnom nivou. Primer bezbed-
nosnog mehanizma, koji deluje izme
u aplikavnog i transportnog sloja je SSL protokol.
Problem je, što postoji veliki broj razliih protokola sa aplikavnog nivoa, za koje je
potrebno posebno razvija mehanizme zašte.
IPSec protokol je nastao kao rezultat inicijave da se razvije jedinstveni bezbednosni
mehanizam za zašeni prenos podataka u IP mrežama. Razvila ga je grupa IET (Inter-
net Engineering Task Force), kao proširenje osnovnog IP protokola. IPSec protokol je deo
mrežnog sloja, iji je zadatak prikupljanje podataka o stanju mreže i usmeravanje paketa
podataka izme
u mrežnih vorova. Mrežni sloj koris funkcionalnos zikog i sloja veze
podataka, dok za usmeravanje paketa koris vlastu logiku. U IP mrežama ovaj sloj se
naziva IP sloj, a usmeravanje paketa kroz mrežu se obavlja prema IP protokolu. Znaajno
svojstvo IP mreža je potpuna homogenost mrežnog, odnosno IP sloja, dok u ostalim slo-
jevima postoji odre
en stepen raznovrsnos. IP sloj koris jedinstveni IP protokol. Svo-
jstvo homogenos IP sloja bitno pojednostavljuje uvo
enje jedinstvenog bezbednosnog

BO  FOO   173

 mehanizma u IP mreži. Zaštom komunikacije na nivou IP protokola š se celokupna
mrežna komunikacija. Protokol za zaštu komunikacije u mrežnom, odnosno IP sloju,
naziva se IPSec protokol.
IPSec protokol zadržava kompabilnost s postojeim IP protokolom, što omoguava
transparentnost mrežne opreme, zasnovane na IP protokolu, odnosno, samo dva kra-
jnja uesnika u komunikaciji, moraju ima podršku za komunikaciju IPSec protokolom,
dok mrežna vorišta i ruteri ne moraju ima ovu podršku. iziki sloj i sloj veze podataka
koriste Ethernet zaglavlje i Ethernet zaštu. Za pravilan rad mrežnog sloja i IP protokola
bitno je IP zaglavlje, u kojem su, izme
u ostalog, upisane izvorišna i odredišna adresa IP
paketa, koje su potrebne za usmeravanje paketa kroz mrežu. stali delovi TCP/IP pak-
eta, pripadaju višim slojevima i za IP sloj predstavljaju obine podatke koje je potrebno
prene kroz mrežu. Da bi se zadržala kompabilnost IPSec sa IP protokolom, potrebno
je, da u strukturi IPSec paketa podataka, ostane ouvano IP zaglavlje. IPSec protokol
stoga obavlja kriptografske akcije nad zaglavljima i podacima viših slojeva. Polje sa IP-
Sec zaglavljem i podacima ukljuuje, u šifrovanom obliku, TCP zaglavlje, kao i sva ostala
zaglavlja i podatke viših slojeva. Na Sl. 9.18. prikazana je kompabilnost IP i IPSec pro-
tokola za komunikaciju preko Ethernet mreža.

a)

b)
Sl. 9.18. Struktura paketa podataka za prenos
putem Ethernet mreža: IP – (a) i IPSec – (b)

Za zaštu poverljivos, integriteta, autennos i neporecivos prenošenih poda-

taka, IPSec koris tri potprotokola, koja se razlikuju po vrs IPSec zaglavlja i podataka
i to: zaglavlje za autenkaciju, enkapsulirani šifrovani podaci i zaglavlje za razmenu
kljueva.
Zaglavlje za autenkaciju – AH (Authencaon Header) koris se za proveru iden-
teta pošiljaoca podataka i otkrivanje narušavanja integriteta podataka tokom prenosa
kroz mrežu (Sl. 9.19).

Sl. 9.19. Struktura IPSec paketa podataka uz korišenje

AH potprotokola u Ethernet mreži

174  O  Š FOJ

 Izvodi se metodom digitalnog potpisivanja podataka. vo zaglavlje ne uva tajnost
podataka i koris se samo u sluajevima kada je bitna autennost i integritet poda-
taka. Potprotokol za autenkaciju može bi primenjen kao samostalni potprotokol
IPSec protokola ili u sprezi sa ESP potprotokolom. Samostalni AH potprotokol osigu-
rava autennost i integritet prenošenih podataka, dok sprega AH i ESP potprotokola
osigurava autennost, integritet i tajnost prenošenih podataka. Razlika izme
u AH
potprotokola i polja podataka za autenkaciju kod ESP potprotokola je u tome što AH
potprotokol, osim ESP polja ili TCP paketa, ako se ne koris ESP, digitalno potpisuje i IP
zaglavlje. Da bi se uvek osigurao minimalni nivo autenkacije, predloženo je da sve
verzije AH potprotokola za digitalno potpisivanje podataka koriste MD5, SHA1, SHA2 i
druge algoritme.
Enkapsulirani šifrovani podaci – ESP (Encapsulang Security Payload) IPSec paketa,
koriste se kada je bitnije ouva tajnost prenošenih podataka (Sl. 9.20).

Sl. 9.20. Struktura IPSec paketa uz korišenje ESP potprotokola u Ethernet mrežama

Za stvaranje ESP polja podataka koriste se simetrina kriptograja, u sprezi s meto-
dom digitalnog potpisa podataka. ESP potprotokol uva tajnost podataka, primenom
nekog simetrinog kriptografskog algoritma na sadržaj IP paketa. Za minimalni nivo
zašte predložen je standardni 56–bitni DES algoritam. Sastavni delovi ESP polja su
indeks bezbednosnih parametara – SPI (Security Parameter Index), redni broj paketa,
korisni podaci, dopuna do punog bloka, veliina dopune do punog bloka i oznaka pro-
tokola, koji sledi nakon ESP polja.
SPI je 32–bitni jednoznani broj, kojim su odre
eni kriptografski algoritmi, kljuevi,
trajanje kljueva i ostali bezbednosni parametri, korišeni u komunikaciji. Primalac ga
koris da dešifruje podatke sa ism parametrima, kojim su i šifrovani. Redni broj paketa,
uveava broja paketa za jedan, prilikom svakog slanja paketa na istu odredištu adresu,
uz korišenje istog SPI. Koris se da bi se pake na odredištu mogli pravilno pore
a,
kao i za spreavanje napada ponavljanjem ish paketa. Korisni podaci su stvarna korisna
informacija, koja se prenosi mrežom. Dopuna do punog bloka (Padding) je koliina od 0
– 255 bajtova, koji se dodaju, da bi se blok korisnih podataka dopunio do veliine punog
bloka, koju koris kriptografski algoritam. Veliina dopune do punog bloka (Pad Length)
sadrži podatak o broju bajtova, koji su doda za dopunjavanje korisnih podataka do
punog bloka. znakom protokola, koji sledi nakon ESP polja (Next Header), naznaava
se prisustvo podataka za autenkaciju na kraju ESP polja. Podaci za autenkaciju nisu
obavezni deo ESP polja i mogu se izostavi. znaka protokola oznaava da li su podaci za
autenkaciju sastavni deo ESP polja. Prva dva dela u ESP polju, SPI i redni broj paketa,

BO  FOO   175

 kroz mrežu se prenose u otvorenom obliku, jer su potrebni primaocu, pre nego što obavi
dešifrovanje, a ostali delovi se šifruju. Nakon oznake protokola, može se nalazi polje
sa podacima za autenkaciju, odnosno, digitalni potpis korisnih podataka, ija dužina
zavisi od korišenog algoritma. Digitalno se potpisuju svi prethodno navedeni delovi
ESP polja, ukljuujui i SPI i redni broj paketa. ESP polje se digitalno potpisuje sa MD5,
SHA–1 ili SHA–2 algoritmom, nakon što se korisni podaci šifruju.
Zaglavlje za razmenu kljueva – IKE (Internet Key Exchange) koris se u potprotokolu
za razmenu kljueva, a služi za dogovaranje bezbedonosnih parametara IPSec komu-
nikacije i razmenu simetrinih kljueva. IKE se prilago
ava uspostavljanju metoda au-
tenkacije, kriptografskih algoritama i dužine kljueva, kao i nainu razmenu kljueva
izme
u uesnika komunikacije. Za dogovaranje parametara bezbedne komunikacije, IKE
potprotokol uvodi koncept bezbednosne asocijacije – SA (Security Associaon), predstav-
ljene SPI indeksom. SA objedinjuje sve podatke, potrebne uesnicima za komunikaciju
IPSec protokolom; deniše vrstu i nain rada algoritma za digitalno potpisivanje podata-
ka i korišenih kljueva; deniše vrstu i nain rada kriptografskog algoritma za šifrovanje
podataka ESP potprotokola; deniše sprovo
enje ili izostavljanje postupka sinhroni-
zacije kod kriptografskih algoritama, parametre sinhronizacije, protokol za utvr
ivanje
autennos podataka (AH ili ESP), životni vek i uestalost promene kljueva, životni
vek i izvorišne adrese SA i stepen osetljivos prenošenih podataka. SA se može sma-
tra vrstom sigurnog komunikacijskog kanala kroz rizino mrežno okruženje, izme
u
uesnika koji komuniciraju IPSec protokolom.
Servisi i mehanizmi mrežne zašte zbirno su prikazani u Tabeli 9.6.
Tabela 9.6. Servisi i mehanizmi mrežne zašte
Mehanizam Integritet Pading Kontrola
Kz DS AC Aut. Notorizacija
Servis podataka saobraaja saobraaja

Aut. enteta x x x
Aut. izvora
podataka x x

AC x
Pov. podataka x x

Pov. toka saobraaja x x x

Integritet x x x
podataka
Neporecivost x x x
Raspoloživost x x

Legenda: Aut. – autenkacija; AC – kontrola pristupa; Pov. – poverljivost; Kz – šifrovanje; DS – digitalni potpis;
Pading saobra
aja – ubacivanje bita u prazne prostore niza podataka radi otežavanja prisluškivanja; Notor-
izacija – korišenje poverljivog provajdera – TTP (Trusted Third Party) za obezbe
ivanje odre
enih svojstava
razmene podataka.

176  O  Š FOJ

 9.2.5. Bezbednost bežinih lokalnih mreža

Svi povi bežinih lokalnih mreža – WLAN (Wireless LAN) sa razliim brzinama
prenosa imaju iste osnovne bezbednosne probleme – koriste radio frekvencije za pre-
nos informacija, koje se lako mogu kompromitova (Tabela 9.7).
Tabela 9.7. Standardni povi bežinih mreža
snovna/Realna Kompatabilnost sa Godina Domet
Standard rekvencija
propusna mo 802.11b primene In/ut (m)
802.11a 5Ghz 54 /25 Mbps Ne 2002 35/120
802.11b 2.4Ghz 11/5 Mbps Da 1999 38/140
802.11g 2.4Ghz 54/1 Mbps Da 2003 75/400
802.11i 2.4Ghz 54/1 Mbps Da 2004 100/400
144/35 Mbps
802.11e 2.4Ghz Ne 2005 100/400
(mobilni pristup)
600/288,9 Mbps
802.16n 5Ghz Ne 2010 70/250
(mobilni pristup)

Bežini LAN (WLAN) je Ethernet LAN bez kablovske infrastrukture. Lako se imple-
menra, štedi mrežnu infrastrukturu i ima najveu praknu primenu od svih bežinih
mreža. Bežina tehnologija je izgra
ena na bazi IEEE 802.11b standarda u SAD [7, 14,
36, 57] i GSM (Groupe Spécial Mobile) standarda u EU. Prema WLAN standardu IEEE
802.11b, informacije se prenose sa WEP protokolom (Wireless Equivalent Protocol) za
zaštu CIA informacija, slino prenosu zikim putevima.
WEP protokol radi na zikom i sloju veze podataka SI modela, a zasniva se
na šifrovanju podataka izme
u krajnjih taaka. Me
um, od 2001. godine hakeri
uspešno krekuju i modikuju WEP poruke na WLAN mrežama na više naina, zbog ra-
njivos RC4 algoritma, koji se može probi i omogui pristup mreži. Standard zašte
802.11 obezbe
uje šifrovanje i autenkaciju. Prvi cilj zašte 802.11 je otklanjanje de-
tektovanih slabos WEP protokola (Sl. 9.21).

Sl. 9.21. unkcionalni model WEP protokola

BO  FOO   177

 Autenkacija se vrši potprotokolom ap4.0. Host raunar zahteva autenkaciju
od pristupne take (AP), koja šalje 128 bitni SN zahtev (R). Host šifruje R primenom
simetrinog kljua, a AP dešifruje R i autenkuje host. Dakle, ne postoji mehanizam
za distribuciju kljua, a za autenkaciju je dovoljno poznava simetrini klju. Za
šifrovanje podataka WEP protokolom, host/AP dele 40-bitni simetrini, polutrajni klju.
Zam host dodaje 24-bitni inicijalizujui vektor (IV) za kreiranje 64-bitnog kljua, koji se
koris za generisanje niza kljueva–kiIV, a ovi se koriste za šifrovanje i-tog bajta - di, u
frejmu: ci = di XOR – kiIV, u kojem se IV i šifrovani bajtovi - ci, šalju zajedno.
Glavni bezbednosni propust WEP protokola je otvoreno i ponovljeno slanje 24–bit-
nog IV (jedan po frejmu). Ponovljeno korišenje IV, napada može detektova i izazva
stanicu A da šifruje poznatu poruku d1 d2 d3 d4 …. Napada vidi šifrat: ci = diXRkiIV,
a kako poznaje cidi, može izrauna kiIV. Napada zna sekvence kljueva za šifrovanje
k1IVk2IVk3IV i, ako se sledei put upotrebi pozna IV, može uspešno da dešifruje poru-
ku.
Napadai koji su pristupili WLAN mreži mogu veoma efekvno izves napade preko
DNS servera, prov svakog korisnika u mreži, jer mogu da vide DNS zahtev i lažno od-
govore, pre nego sto DNS server sgne da odgovori na njega. zbiljan problem sa WLAN
nije samo WEP protokol, nego i pristup mreži (prijem signala). Mnoge poslovne mreže
instaliraju AP bez ukljuene zašte, da bi se besplatno korisle. Za veinu AP, konguri-
sanih bez šifrovanja, mogu se kongurisa S, kao što su Windows XP SP2 i MAC S X,
tako da se automatski prikljue na svaku dostupnu bežinu mrežu. Korisnik koji pokrene
laptop u blizini AP, može da ustanovi da se raunar povezao na mrežu bez ikakvog
vidljivog nagoveštaja. Tako
e, korisnik koji namerava da se poveže na jednu mrežu,
može završi u drugoj, ako ima jai signal. U kombinaciji sa automatskim nalaženjem
ure
aja druge mreže (npr. DHCP i Zeroconf), ovo bi moglo da navede bežinog korisnika
da pošalje osetljive idenkacione podatke pogrešnom provajderu i uloguje na web
sajt kroz nesigurnu mrežu. WLAN mreže 802.11 u 85% sluajeva ne koriste mehanizme
šifrovanja i autenkacije pa su pretnje za WLAN brojne. Podložne su packet–sning,
DoS i drugim vrstama napada. Na primer, mikrotalasna penica sa premošenim meha-
nizmom za zatvaranje vrata, kada radi sa otvorenim vrama, stvara smetnju od 1000 W
na istoj frekvenciji kao i ure
aji standarda 802.11b.
Znaajnije bezbednosne pretnje WLAN su da maliciozni korisnici mogu:
Š dobi nedozvoljen pristup internoj mreži kroz bežinu mrežu,
Š presres osetljive ne-šifrovane informacije, koje se šalju kroz WLAN,
Š ukras na mreži identet legimnog korisnika i zloupotrebi ga,
Š izvrši DoS napad na bežinu mrežu ili ure
aj,
Š kroz WLAN anonimno izves napad na druge mreže i
Š postavi lažnu AC i namami legimne korisnike na lažnu AP.
Faktori rizika WLAN 802.11 se mogu svrsta u sedam osnovnih kategorija: ubaciva-
nje u tok saobraaja (Inseron Aacks), ometanje (Jamming), kriptoanaliki napad

178  O  Š FOJ

(Encrypon Aacs), izvianje i intercepcija saobraaja (War Driving), kolaboravni rad
mobilnih ureaja (prenos malicioznog kôda), rekonguracija sistema i napadi bruta-
lnom silom. Svaki od navedenih faktora rizika WLAN sistema mogu se redukova ili
izbei sa propisnim korišenjem polike i najbolje prakse zašte.
Mere zašte od neovlaštenog pristupa ukljuuju WEP zaštni protokol i poskivanje
emitovanja SSID pristupne take, ime se dopušta pristup samo raunarima sa poznam
MAC adresama. Poskivanje SSID i ltriranje MAC adresa su neekasne metode zašte,
jer se SSID emituje otvoreno, kao odgovor na klijentski SSID upit, tako da MAC adresa
lako može da se zloupotrebi. Ako napada može da promeni svoju MAC adresu, može
i da se spoji na mrežu zloupotrebom ovlašenih adresa. WEP šifrovanje pruža zaštu
od povremenih upada, ali zbog ranjivos RC4 algoritma, neki dostupni ala, kao što su
AirSnort ili AirCrack–ptw, mogu otkri WEP šifrovane kljueve. AirSnort može da otvori
šifru za manje od sekunde, jer vidi oko 5–10 miliona šifrovanih paketa. Noviji alat, Air-
Crack–ptw, koris Klajnov napad za razbijanje WEP kljua, sa uspehom od 50%, upotre-
bom samo 40.000 paketa.
WPA (WiFi Protected Access) sistem zašenog pristupa WLAN mreži je poboljšan
protokol zašte, dizajniran je da zameni manje bezbedan WEP protokol u 802.11i mreži.
Ukljuuje mogunost šifrovanja podataka i autenkacije korisnika. Podaci se šifruju
RC4 algoritmom sa 128–bitnim kljuem i 48–bitnim inicijalizacijskim vektorom. Pred-
nost nad WEP protokolom je u korišenju TKIP protokola (Temporal Key Integrity Pro-
tocol), koji dinamiki menja kljueve u toku rada sistema. Kombinacijom dugakog IV i
TKIP protokola sistem postaje otporniji na napade, koji su rizini za WEP protokol, ali ve
ima poznat vektor napada.
WPA 2 (WiFi Protected Access 2), slian WPA protokolu, koris napredni AES–CCMP
algoritam (Advanced Encrypon Standard – Counter Mode with Cipher Block Chaining
Message Authencaon Code Protocol) i obezbe
uje znatno vei nivo zašte u 802.11i
mreži. Princip rada standarda 802.11i prikazan je na Sl. 9.22.

Sl. 9.22. Princip rada 802.11i u eri faze

BO  FOO   179

 WPA 2 rešava veinu ozbiljnih ranjivos WEP šifarskog sistema, obezbe
uje distri-
buciju kljueva i koris autenkacioni server, nezavisno od AP [71]. WEPplus ima veu
ekasnost, onemoguavanjem korišenja loše oblikovanih IV. Uporedne vrednos bez-
bednosnih funkcija glavnih protokola zašte u WLAN sistemima date su u Tabeli 9.8.
Tabela 9.8. Uporedne vrednos funkcija protokola zašte WLAN sistema

LEAP (Lightweight Extensible Authencaon Protocol) protokol za autenkaciju,

baziran na 802.1x standardu, dizajniran je da smanji ranjivost WEP–a primenom so-
sciranog vo
enja sistema kljueva. LEAP ili Dynamic WEP dinamiki menja WEP
kljueve. Dinamiki generisani kljuevi i me
usobna autenkacija izme
u klijenta i RA-
DIUS servera, omoguavaju da se klijen esto ponovo autenkuju, a tokom uspešne
autenkacije dobijaju novi WEP klju. Stalnim generisanjem novih kljueva i kratkim
trajanjem svakog pojedinano, poveava se zašta kljua od otkrivanja hakerskim napa-
dom. Ipak, dostupni ala pa THC–LeapCracker-a omoguavaju probijanje LEAP zašte
i napad renikom na klijenta.
PEAP (Protected Extensible Authencaon Protocol) protokol su razvili Cisco, Micro-
so i RSA Security. PEAP (ita se “pip”) nije kriptološki protokol i služi samo za auten-
kaciju klijenta u mreži. Koris DS na serverskoj strani za autenkaciju klijenta,
kreiranjem SSL/TLS tunela izme
u klijenta i autenkacijskog servera i na taj nain š
podatke, koji se prenose mrežom.
RADIUS (Remote Authencaon Dial In User Service) servis predstavlja odlinu zaštu
od napada hakera. Spada u AAA (Authencaon, Authorizaon & Accounng) protokole,
što znai da obezbeuje autenkaciju, autorizaciju i upravljanje korisnikim nalogom.
Ideja korišenje servera unutar sistema, koji verikuje korisnike preko korisnikog imena
i korisniki izabrane lozinke. Pomou RADIUS servera korisnicima se mogu dodeljiva
razne dozvole i ogranienja, npr. za potrebe naplaivanja usluge korišenja. Negavna
strana ovakvog sistema je u invesranju u server koji e obavlja RADIUS funkciju.
GSM – Evropski sistemi mobilne telefonije ima brojne ranjivos – SIM karce, SMS
servisa, GPRS servisa i WAP protokola [57].
Trea generacija (3–G) tehnologije bežinih sistema, usmerena na poboljšanje komu-
nikacije podataka i glasa bežinim putem, koriguje sve uoene bezbednosne ranjivos

180  O  Š FOJ

navedenih standarda. Neposredni cilj je poveanje brzine prenosa na 2 Mb/s i frekvencije
prenosa na 5,1 GHz. Cilj je razvi skalabilan sistem, koji se može nadogradi sa poboljšanim
kontrolama zašte, kada je potrebno. Idenkovani pove napada na WLAN mreže, na
frekvencijama od 2 GHz i 2,5 GHz, u 3–G WLAN mreži su eliminisani. Sistem zašte 3–G
WLAN zasniva se na zaš GSM standarda sa sledeim važnim izmenama:
Š onemoguen napad na baznu stanicu sa lažnim predstavljanjem,
Š vea dužina WEP kljua i dopušta implementaciju jaeg algoritma (AES),
Š ukljueni mehanizmi zašte unutar i izme
u WLAN mreža,
Š mehanizmi zašte su u svierima i šte vezu do bazne stanice,
Š integrišu se mehanizmi za zaštu integriteta i autenkaciju terminala,
Š dato je uputstvo za izbor drugog autenkacionog algoritma i
Š u roming vezi izme
u mreža, aplicirana je zašta smart karcom.
Sistem zašte 3–G WLAN je znatno bolji od zašte GSM, ali se mogui napadi ne
mogu potceni. Potencijalne slabos 3–G WLAN mreža mogu bi logovanje na lažnoj
baznoj stanici i forsiranje komunikacije bez kriptozašte.
Na osnovu kriterijuma za vrednovanje kriptoloških algoritama, mogu se izvui sledei
zakljuci za praknu primenu kriptoloških mehanizama u zaš RM:

1. simetrini kriptografski algoritam sa tajnim kljuem treba koris za zaštu informacija u

bežinim i mobilnim mrežama i na komunikacijama,
2. za generisanje i razmenu kljueva treba koris asimetrini algoritam,
3. za integrisane kriptološke mehanizme najbolji metod je kombinovana simetrina i
asimetrina kriptograja,
4. asimetrinu kriptograju koris za idenkaciju i autenkaciju,
5. podatke od korisnika do bazne stanice š simetrinim algoritmom,
6. mehanizam zašte je bolje realizova u baznim stanicama, jer je lakše održava njihov
integritet, nego š protokol pristupa m stanicama,
7. za svaku logiku vezu koja traži zaštu podataka, treba generisa novi kriptografski klju,
8. kontrolne parametre treba š prema zahtevima 4 i 5.

9.3. REZIME

Servis kontrole pristupa RM–i vrše mrežne barijere, koje nameu poliku kontrole
pristupa izme
u dve ili više segmenata RM i obezbe
uju mrežnu zaštu po dubini. Pos-
toje dve znaajne klase barijera, koje rade na principu kontrole stanja veze i ltriranja
ruranih IP paketa, a mogu se implemenra na mrežnom sloju sa ruranjem paketa i
aplikavnom sloju ili kao proksi barijere, koje ne ruraju direktno pakete. Proksi serveri
posreduju izme
u nepoverljive i poverljive RM i kontrolišu konekcije koje dolaze iz RM.

BO  FOO   181

 Naješi su u praksi web proksi serveri.
Autenkacioni ureaji – smart karca, biometrijski ureaj, token za bezbedno
skladištenje kriptografskih informacija ili token kao priruni ure
aj, koriste se za auten-
kaciju. Za visoku bezbednost IKTS i zaštu kriptografskih tajni, koriste se smart karce
na korisnikoj i HSM kriptografski moduli na serverskoj strani. Kriptografski akceleratori
kombinuju sigurno skladištenje kljueva, kriptograju visokih performansi i veu ska-
labilnost kriptografskih aplikacija.
U RM, podaci se prenose u otvorenoj formi preko TCP/IP protokola i mogu se lako
prisluškiva. Za zaštu pristupa koriste se autenkacioni protokoli pa SSL – za zašen
prenos lozinke i Kerberos pa, koji rade na principu upita – odgovora. Za centralizaciju
procesa autenkacije i autorizacije prava pristupa autenkovanih enteta u RM, ko-
riste se A&A serveri. RADIUS ili TACACS + protokoli uobiajeno se koriste za kontrolu
udaljenog pristupa.
Monitoring i integritet intraneta obezbe
uju NIDPS, skeneri saobraaja i kapacite
za upravljanje incidentom i oporavak sistema. Zašta integriteta u mrežnom okruženju
zahteva zaštu integriteta podataka i komunikacione sesije. NIDPS, u veini sluajeva,
rade na mrežnom sloju, detektuju sisteme nezavisno od S i omoguavaju zaštu bro-
jnih plaormi. NIDPS i mrežni skeneri rade na ism principima kao HIDPS i skeneri RS,
s m da otkrivaju ranjivos RM. Skeneri telefonskih veza, koriste se za idenkovanje
potencijalnih ranjivos sistema preko telefonske linije.
Kriptografski mehanizmi i protokoli zašte izvršavaju i integrišu mrežne servise
zašte poverljivos, integriteta i neporecivost, digitalnog potpisa i jake autenkacije
kroz PKI sistem. snovni moduli PKI sistema su CA, RA i Imenik. Postoje hijerarhijska,
rešetkasta, hibridna i tranzivna organizaciona struktura arhitekture PKI sistema.
Zašta poverljivos mrežnih podataka vrši se šifrovanjem – asimetrinom PKI krip-
tograjom za razmenu simetrinog kljua i simetrinom – za šifrovanje podataka na
prenosnom putu. Asimetrina PKI kriptograja otvoreno distribuira javni klju (Pk),
matemaki uparen sa jedinstvenim privatnim kljuem (Tk). PKI obezbe
uje okvir za
protokole zašte transakcija. Primeri su SSL, TLS i IPsec protokol, koji je najpoželjniji za
implementaciju VPN.
Bežina lokalna mreža (WLAN) se lako implemenra i obezbe
uje veliku uštedu
komunikacione infrastrukture. Tehnologija WLAN je izgra
ena na bazi IEEE 802.11b
standarda u SAD i GSM standarda u EU. WEP (Wireless Equivalent Protocol) protokol
za zaštu prenosa, dizajniran za zaštu CIA informacija na prenosnom putu, pokazao je
brojne slabos RC4 algoritma. Poboljšanu zaštu obezbe
uju WPA i WPA(2), WEPplus i
Dynamic WEP (tekui standard 802.11i).
Trea generacija tehnologije WLAN koriguje sve uoene bezbednosne ranjivos WEP
protokola i poboljšava komunikaciju podataka i glasa bežinim putem, koristei bilo koji
od raspoloživih standarda.

182  O  Š FOJ

9.4. KLJUNI TERMINI
Autenkacioni protokoli: standardno su
ugra
eni u sam proces razmene podataka; ko-
riste dodatne mere zašte poverljivos, integ-
riteta i neporecivos.
Autenkacioni serveri: centralizuju procese
autenkacije u RM.
Autenkacioni ureaji: obezbe
uju koris-
niku neki ziki idenkator za kompleranje
autenkacije (smart karcu, biometrijski
ure
aj i token).
Autorizacioni serveri: pridružuju skup privi-
legija pristupa autenkovanim entema.
Biometrijski ureaji: verikuju identet koris-
nika na bazi jedinstvenih, zikih atributa (o-
sak prsta, dlana, mrežnjae oka itd.).
Hardversko–so verski modul – HSM (Hard-
ware Storage Module/H Soware M): koris
se na serverskoj strani za skladištenje krip-
tografskih tajni.
aj sa
Infrastruktura sa javnim kljuem–PKI (Public
Key Infrastructure): asimetrina kriptograja
sa parom javnog i privatnog kljua; glavni
moduli su CA, RA Imenik.
aji za bezbedno
9.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Metod sistema jake autenkacije za prist-
up administravnim nalozima RM je:
a. korisniki nalog i lozinka
b. kriptografska smart karca sa PIN–om
c. biometrijski ure
aj ili token e. dokumentuje pove i broj napada koji
2. Koji se bezbednosni kvalitet dobija up-
aju RM
otrebom NIDS sistema:
Kriptografski akceleratori: Specijalizovani
HSM, koji kombinuju bezbedno skladištenje
kljueva, kriptograju visokih performansi i
skalabilnost aplikacija.
Kriptografski protokoli: šte podatke na
prenosnom putu, implemenraju i izvršavaju
servisa zašte autenkacije, poverljivos, in-
tegriteta i neporecivos.
Proksi server: slino gateway barijeri kontroliše
i posreduje veze koje dolaze izvan i iz RM.
Server mrežnog pristupa – NAS (Network Ac-
cess Server): dopušta konekciju sa PSTN na
zahtevani interni host, nakon autenkacije i
primene neke restrikcije.
Skeneri telefonskih veza: idenkuju ranji-
vos sistema preko telefonske linije.
Skeneri zašte RM: slini su skenerima zašte
RS, s m da otkrivaju ranjivos RM.
Smart karce: autenkacioni ure
itaem; memorijske za skladištenje ili mik-
roprocesorske za skladištenje kljueva i krip-
tografske operacije na samoj karci.
Tokeni: autenkacioni ure
skladištenje kriptografskih informacija.
c. ne isu probleme sa polikom ili funk-
cionisanjem mrežne barijere
d. ne vidi napade na web ili FTP server, koji
su obino smešteni u DMZ
pou sa Interneta, a poga
f. monitoriše mrežni saobraaj i poveava
a. detektuju upade nezavisno od S i mogunost detekcije napada
omoguavaju zaštu više plaormi g. detektuje ovlašene akvnos legalnih
b. vidi napade sa Interneta koji probijaju korisnika iz RM organizacije
odbranu spoljnog perimetra RM

BO  FOO   183

 3. Neki problemi vezani za upotrebu NIDPS
sistema su:
a. ne mogu detektova anomalije bez pre-
poznavanja protokola
b. ne mogu interprera podatke
c. mogu igra važnu ulogu u upravljanju
malicioznim kodovima
d. ne mogu igra važnu ulogu u upravljan-
ju malicioznim kodovima
e. mogu bi kongurisani da spreavaju
prolaz inciranih objekata izvan intrane-
ta
4. Autenkacioni i autorizacioni serveri u
sistemu mrežne zašte:
a. koriste se za decentralizovano upravl-
janje procesom autenkacije u RM
b. obuhvataju skup privilegija ili prava
pristupa enteta korisnika
c. obavezni su u sistemima za kontrolu
pristupa sa udaljenih mrežnih lokacija
d. obezbe
uju servise za više klijenata u je CA
klijent–server arhitekturi
e. mogu dodeljiva uloge korisnicima
f. ne poveavaju znaajno bezbednost
pristupa udaljenih korisnika
c. ne zahtevaju autenkaciju krajnjeg ko-
risnika
d. ograniavaju dopuštene komunikacije
na denisani skup protokola
e. primenjuju restrikciju kontrola pristupa i
loguju kontrolne tragove
f. naješi p u praksi su web proksi
serveri, koji se koriste samo za zaštu
g. višefunkcionalni ala koji ne implemen-
raju znaajnu zaštu
8. Servis zašta integriteta u mrežnom
okruženju obuhvata:
a. integritet podataka
b. integritet sesije komunikacije
c. integritet sinhronizacije protokola
D. ni jedan gore naveden
9. Glavni nedostatak PKI sistema je:
a. poverenje korisnika u povezanost javnog
kljua i nominalnog vlasnika
b. poverenje u digitalni serkat, koji izda-
c. ne garantuje povezanost javnog kljua
(Pk) sa imenom vlasnika na poverljiv i
bezbedan nain
d. ni jedan gore naveden
g. ne šte podatke koji se izmenjuju
izme
u korisnika i internog sistema (IEEE 802.11b) ima implemenran:
5. Kljuni moduli pinih skenera ranjivos
RM su:
a. modul za skeniranje,
b. baza podataka sa poznam ranjivosma
(denicijama mrežnih napada)
c. modul za generisanje i prezentaciju
izveštaja
d. modul korisnikih interfejsa
e. modul za idenkaciju malicioznih pro-
grama
6. Glavni alat za kontrolu pristupa RM je:
a. korisniki nalog i lozinka
b. logika barijera (rewall)
c. NIDPS,
d. web lteri i proksi serveri
7. Proksi serveri su:
a. namenjeni uglavnom za kontrolu
ivanjem jednoznanih iden-
konekcija koje dolaze iz interne RM
b. namenjeni uglavnom za kontrolu
konekcija koje dolaze sa Interneta
10. snovni standard za bežine mreže WLAN
a. WEP (Wireless Equivalent Protocol) pro-
tokol za zaštu
b. WAP (Wireless Applicaon Protocol)
protokol
c. WAP (2)
d. ICMP protokol
11. Višeslojna anvirusna zašta vrši se:
a. za proveru autennos, zaštu integ-
riteta i neporecivos
b. za generisanje digitalnog potpisa i bez-
bedno uvanje kriptografskih tajni
c. za otežavanje primene metoda krip-
toanalize
d. na kapiji, ruteru, serveru mreže i radnim
stanicama
12. Izolacija RM vrši se:
a. obezbe
kacionih parametara
b. radi zašte od DoS/DDoS napada

184  O  Š FOJ

 c. sa mrežnim kapijama za ltriranje pak-
eta
d. radi spreavanja unošenja akvnih mali-
cioznih programa
13. Kriptološki mehanizmi zašte u RM koriste
se za:
a. proveru autennos, zaštu integrite-
ta, poverljivos i neporecivos
b. generisanje digitalnog potpisa i bezbed-
no uvanje kriptografskih parametara
c. za otežavanje primene metoda krip-
toanalize
d. za zaštu tajnos podataka i lozinki
14. Tehnologija digitalnog potpisa se koris za:
a. proveru autennos, zaštu integriteta
b. generisanje digitalnog potpisa i bezbed-
no uvanje kriptografskih tajni
c. za otežavanje primene metoda kripto-
analize
d. zaštu na kapiji, ruteru, serveru mreže i
radnim stanicama
18. Kriterijumi za izbor biometrijskih parame-
tara mogu bi:
a. performanse, pouzdanost i pogodnost
za primenu
b. kompleksnost sistema zašte i troškovi
nabavke
c. sposobnos korisnika i korisnika prih-
vatljivost
d. troškovi obuke korisnika
i neporecivos 19. granienja PKI za veliki broj korisnika pre-
b. generisanje digitalnog potpisa i bezbed- vazilazi:
no uvanje kriptografskih parametara a. AutoGuard ure
aj i SNTP protokol (US
c. otežavanje primene metoda kriptoana- patent)
lize b. ProGurad ure
aj i MEDIA protokol (US
d. bezbednu autenkaciju strana u ko- patent)
munikaciji c. AutoGuard ure
aj i MEDIA protokol (US
15. Za zaštu poverljivos informacija u RM ko- patent)
riste se dve osnovne tehnika: d. AutoGuard ure
aj i MSNG protokol (US
a. obezbe
ivanje jednoznanih idenka- patent)
tora i razmena sesijskog kljua 20. Za šifrovanje VPN veze naješe se koris:
b. upotreba protokola za uspostavljanje a. SSL protokol
kljua i generisanje simetrinog kljua b. HTTPS protokol
c. generisanjesimetrinogkljua,šifrovanje c. IPSec protokol
sa javnim kljuem (Pk) udaljenog koris-
d. TTPS protokol
nika i transfer sa asimetrinim PKI sist-
emom
d. bezbedna autenkaciju strana u komu-
nikaciji i razmena simetrinog kljua
16. Digitalni serkat se koris za:
a. proveru autennos, zaštu integriteta
i neporecivos
b. generisanje digitalnog potpisa i bezbed-
no uvanje kriptografskih tajni
c. spreavanje primene metoda kriptoana-
lize
d. višeslojnu zaštu na kapiji, ruteru,
serveru mreže i radnim stanicama
17. Smart karca se koris za:
a. proveru autennos, zaštu integriteta
i neporecivos

BO  FOO   185

 9.6. LITERATURA
[1] American Bar Associaon, Secon of Sci-
ence &Technology Law, Privacy & Com-
puter Crime Commi@ee, Internaonal
Strategy for Cyberspace Security, www.
abanet.org/abapubs/books/cybercrime/,
2003.
[2] Bace, R., Mell, P., Intrusion Detecon
Systems, NIST SP 800–31, h@p://www.
csrc.nist.gov/publicaons, 2006.
[13] CERT, hp://www.cert.org/advisories,
2003.
[14] Christopher, W.K.s, Wireless LAN Security
FAQ, h@p://www.iss.net/ wireless/
WLAN_AQ.php, 2003.
[15] Chew, E., Swanson, M., Sne, K., Bartol,
N., Brown, A., i Gra\o, L., Performance
Measurement Guide for Informaon Se-
curity, NIST Special Publicaon SP800–
55–rev1, uly 2008. h@p://csrc.nist.gov/
publicaons/PubsSPs.html
[3] Barker, W. C., Guide for Mapping Types of [16] CAST (Computer Operaons, Audit,
Informaon and Informaon Systems to and Security Technology), Pardu univer-
Security Categories, NIST SP800–60 –1 i zitet, SAD, h@p://www.cs.purdue.edu/
2, h@p://www.csrc.nist.gov/publicaons, coast/#archive, 2003.
juni 2004.
[4] Bjork, redrik, Security Scandinavian
Style–Interpreng the pracce of manag-
ing informaon security in organisaons,
Stockholm University, Rozal Instute of
Technology, 2001.
[5] Bruce, S., Applied Cryptography: Pro-
tocols Algorithms and Source Code in
Cryptography, 2nd edion, New York,
ohn Wiley and Sons, 1996.
[6] BSI (ederalni IS Nemake), IT Baseline
Protecon Manual, hp://www.bsi.
bund. de/gshb, juli 2005.
[17] CBIT (Control Objecves for Informa-
on and Related Technologies), h@p://
www.isaca.org, 2009.
[18] CRAMM, h@p://www.crammusergroup.
org.uk, 2008.
[19] Curn, M., Ranum, M.., Internet Fire-
walls: FAQ, h@p://www.interhack.net/
pubs/fwfaq., 2003.
[20] Debra, S. Herrmann, Complete guide to
security and privacy metrics: Measuring
Regulatory Compliance, Operaonal Re-
silience and ROI, Auerbach Publicaons
Taylor & rancis Group, LLC, 2007.
[7] Burns, . Evoluon of WLAN Security, [21] Domarev, V.,  

h@p://www.mtghouse.com/MDC_ Evolv-  



 
!"$
ing_Standards.pdf, 2004.

, h@p://www.security.ukrnet.
[8] Cambra, R., Metrics for Operaonal net/, 1997.
Security Control, Sans Instute, 2004 [22] Drake, D. L. i Morse K. L., The Security
[9] Carrel, D., i Grant, L., The TACAS+ – Specic Eight Stage Risk Assessment
Protocol, h@p://casl.csa.iisc.ernet.in/ Methodology, Proceedings of the 17th
Standards/ internet–dras/dra–grant–
tacas–02.txt, 2003.
[10] Carrol, M.., Computer Security, Bu@er-
worth–Heinemann, 1997.
[11] Castell, B. S., Gray G., Muller P., User
Requirements for Trusted Third Party Ser-
NCSC, Balmore, ctober 1994.
[23] ElcomSo, istraživanje, 2009.
[24] errari, . i dr., Smart Cards: A Case Study,
h@p://www.redbooks.ibm.com/ red-
books/pdfs/sg245239.pdf, avgust 2003.
[25] IPS Publicaon 200, Minimum Security
vices, INSEC Project Report S2101/01, Requirements for Federal Informaon
Commission of the European Communi- and Informaon Systems, h@p://www.itl.
es, DG XIII, B–6, ct 1993.
[12] CCIMB–99–031, Common Criteria for
Informaon Technology Security Evalu-
aon, Part 1: Introducon and general
model, Version 2.1, h@p://www.com-
moncriteria. org, 1999.
nist.gov/l/pspubs, juni 2005.
[26] rankel, S., An Introducon to IPsec,
h@p://www.csrc.nist.gov/ buliten, 2001.
[27] GAISP, Generally Accepted Informaon
Security Principles, h@p://www.gaisp.
org, 2009.

186  O  Š FOJ

[29] Gerencser M., Aguirre, D., Security
Concerns Prominent on CEO Agenda,
Strategy+Business Press, h@p://www.
strategy–business.com/press/ enewsar-
cle/22197, 2002.
[30] Kovacich, G. L., i Halibozek, E. P., Security
metrics management: how to measure
the costs and benets of security, 2006.
rity, h@p://www.ibm.com/services/iss,
2010.
[43] ISACA, Informaon Systems Audit and
Control Associaon, h@p://www.isaca.
org, 2003.
[44] IS, The Standard for Good Pracce for
Informaon Security, h@p://www.isf.org,
V.4.0., 2007.
[31] Grance, T., Hash, ., Stevens, M., ’Neal, [45] IS/IEC 13335, Gudelines for the man-
K., Bartol, N., Guide to Informaon Tech- agement of IT Security, h@p://www.
nology Security Services, NIST SP 800–35, iso.13335.org, 2003.
h@p://csrc.nist.gov/publicaons/ nist-
pubs/800–35/sp800–35.pdf, 2003. [46] IS/IEC 15408, Common Criteria/ITSEC,
h@p://www.iso.15408.org, 2003.
[32] Grance, T., Hash ., Stevens M., Security
Consideraons in the Informaon System [47] IS/IEC15443, Informaon Technology–
Development Life Cycle, NIST SP 800–64, Security Techniques, h@p://www.iso.
h@p://csrc.nist.gov/publicaons/ nist- 15443.org, 2000.
pubs/800–64/sp800–64.pdf, juni 2004. [48] IS/IEC 15504 (CMM), h@p://www.
[33] Grance, T., Kent K., Kim B., Computer iso.15504.org, 2008.
Security Incident Handling Guide, NIST [49] IS/IEC 17799:2000, Informaon Tech-
SP 800–61, h@p://www.nist.gov/publica- nology – Code of pracce for informaon
ons, anuary 2004. security management, h@p://www.iso.
[34] Grubor, Gojko, Katalog kontrola sistema org, 2003.
osnovne zašte za nizak ucaj pretnji, [50] IS/IEC 21827 (SSE CMM), System
skripta, Univerzitet SINGIDUNUM, PI, Security Engeneering Capability Maturity
maj 2006. Model, h@p://www.iso.21827.org., 2003.
[35] Grubor, Gojko, Razvoj i upravljanje pro- [51] IS/IEC 27001, Informaon Security
gramom zašte zasnovanim na modelu Management System, h@p://www.
sazrevanja procesa, doktorska disert- iso.27001.org, 2008.
acija, Univerzitet Singidunum, 2007. [52] IS/IEC 27005, hp://www. iso.27005.
[36] Harold, . T., Micki K., The informaon org, 2008.
security handbook, h@p://csrc.nist.gov/
policies/ombencrypon–guidance.pdf,
2003.
[37] Heyer, ., WLAN Security: Wide Open, h@p://
www.tomsnetworking.com/network/
20020719/index.html, 2004.
[38] Housley, R. i dr., Internet X509 Public Key
Infrastructure: Cercate and CRLProle
(RFC 2459), h@p://www.ie.org/rfc/
rfc2459.txt., 2007.
[39] Howard, D. ., An analizis of Security
Incedent 1989/1995, Doctor’s Thesis,
Carnegie Mellon University. 1997.
[40] IET, Policy Framework, h@p://www.ie.
org, 2005.
[41] Informaon Security orum (IS), Infor-
maon Security Metrics – Report, May
2006, h@p://www.securityforum.org/
[42] IBM, Provena Desktop Endpoint Secu-
 FOO

 187
[53] IS/IEC 27004, Informaon technology
— Security techniques % Informaon
security management — Measurement
(dra). h@p://www.iso.org/iso/
[54] ISS, Dynamic Threat Protecon™: A
New Denion for Informaon Security,
h@p://www.iss.org, 2005.
[55] ITU–T, Informaon Technology – Open
system Interconnecon – The direc-
tory: Public key and aribute cercate
frameworks, Recommendaon X.509,
2007.
[56] ITU–T, Informaon Technology – Open
system Interconnecon – The directory:
overview of concepts, models and ser-
vices, Recommendaon X.500, 2007.
[57] aquith, A., Security Metrics: Replacing
BO
 Fear, Uncertainty, and Doubt, Pearson [71] packi, D.,CISSP, Security Metrics: Build-
Educaon, Inc., h@p://www.securitymet- ing Business Unit Scorecards, dopacki@
rics.org/content/Wiki.jsp, March 2007. covesc.com, December 2005.
[58] Karygiannis, T., wens, L., Wireless [72] u G., Understanding the updated WAP
Network Security 802.11, Bluetooth and WAP2 standards, h@p://blogs.zdnet.
and Handheld Devices, NIST SP 800–48, com/u/?p=67, 2002
h@p://www.csrc.nist.gov/publicaons,
2008.
[59] Kelm, S., The PKI page, h@p://www.pki–
page.org, 2008.
[60] Lee, A., Brewer, T., Informaon secu-
rity within the system development life
cycle, ones Computer Security Division
Informaon Technology Laboratory NIST,
hp://www.itl.nist.gov/, 2006.
[61] Manzuik S., Pfeil K., Network Security
Assessment–from vunerability to patch,
Syngress, 2007
[62] Milosavljevi, Milan, Grubor Gojko, Os-
novi bezbednos i zašte informacionih
sistema, Univerzitet Singidunum, 2006.
[63] NIST – NSA Informal Note, A Survey of
Access Control Methods, 2009.
[64] NIST SP 800–12, An introducon to com-
puter Security, h@p://csrc.nist.gov/ publi-
caons/nistpubs/800–12/sp800–12.pdf,
avgust 2003.
[65] NIST SP 800–14, Genaerally Accepted
Principles and Pracces for Security,
h@p://csrc.nist.gov/publicaons/nist-
pubs/800–14/sp800–14.pdf, 2002.
[66] NIST SP 800–18, Guide for developing
Security Plans for IT Systems, h@p://csrc.
nist. gov/publicaons/nistpubs/800–18/
sp800–18.pdf, 2003.
[67] NIST, Trusted Security Evaluaon Criteria,
evi, Goran, Da li ste
h@p://www.radium.ncsc.mil/tpep, 1999.
[68] NIST SP 800–140–2, Security Require-
ments for Cryptographic Modules, 25.05
2001., h@p://csrc.nist.gov/publicaons/
ps/ps140–2/ps1402.pdf.
[69] OCTAVE® methods and criteria, h@p://
www.cert.org/octave, 2005.
[70] OCTAVE®method Implementaon Guide,
h@p://www.cert.org/octave/osig.html,
2005.
[73] zier, W., Risk Analysis and Assessment,
Handbook of Informaton Security Man-
agement, CRC Press, Boca Raton, lorida,
1999.
[74] Parda, A., Andina, D., IT Security
Management: IT Securiteers – Se'ng
up an IT Security Funcon, Springer
Science+Business Media, www.springer.
com/ series/ 7818, 2010.
[75] Purser, S., A praccal guide to manag-
ing informaon security, Artech House,
Boston, London, 2005.
[76] Republika Srbija, Predlog krivinog
zakona, Glava 27. „Krivina dela prov
bezbednos raunarskih podataka”, lan
298–304, 2004.
[77] Republika Srbija, Zakon o borbi prov
visoko tehnološkog (kompjuterskog)
kriminala, Beograd, 2005.
[78] Republika Srbija, Zakon o elektronskom
potpisu, revizija, Beograd, 2008.
[79] RC 1320 i RC 1321, h@p://www.icann.
rfceditorc.org, 1997.
[80] RC 2196, Site Security Handbook,
h@p://www.ie.org/rfc/rfc2196.txt, 1997
[81] Rigney, C., i dr., Remote Authencaon
Dial In User Service (RADIUS), RC2138,
h@p://www.faqs.org/rfc/rfc2138.html,
2003.
[82] Rodi, Boško, or
sigurni da ste bezbedni, Produkvnost
AD, Beograd, 2004.
[83] Ross, R., Swanson, M., &all, Guide for the
Security Cercaon and Accreditaon
of Federal Informaon Systems, NIST
SP 800–37, h@p://www.csrc.nist.gov/
publicaons, 2004.
[84] Ross, R., Katzke, S., Recommended
Security Controles for Federal IS, NIST SP
800– 53, A, B, C, h@p://www.csrc.nist.
gov/publicaons, 2009.

188  O  Š FOJ

[85] Russel, D., Gangemi, G.T. sr, Computer INTERNET IZVRI:
Security Basics, ’Reilly and Ass., 1995.
[86] Ruth, A., Hudson, K., Sercat Security +,
MicrosoCo., CET Beograd, 2004.
[87] SEI Instut, CMMI, www.sei.com. 2007.
[88] Scarfone, K., Mell, P., Guide to Intrusion
Detecon and Prevenon Systems (IDPS),
NIST SP – 94, h@p://csrc.nist.gov/publi-
caons, 2007.
[89] Shirley, C. Payne, A Guide to Security
Metrics, SANS Instute, InfoSec Reading
Room, une 19, 2006. h@p://www.sans.
org/reading_room/whitepapers/audit-
ing/
[90] Snyder, ., IDS and IPS, Informaon Secu-
rity magazine, maj 2009.
[91] Spears, ., Barton, R., Hery, W., An Analy-
sis of How ISO 17799 and SSE–CMM
Relate to the S–vector Methodology,
h@p://www.ebrc.psu.edu, August 2004.
[92] Stoneburner, G., & all, Risk Manage-
ment Guide for Informaon Technology
Systems, SP 800–30, h@p://csrc.nist.gov/
publicaons, 2002.
[93] Stoneburner, G., Underlying Techni-
cal Models for Informaon Technology
Security, NIST SP 800–33, h@p://csrc.nist.
gov/publicaons/nistpubs/800–33/sp
800–33.pdf, decembar 2006.
[94] Stremus, P., ISS IDC Security, IDC simpozi-
jum, pstremus@iss.net, Beograd 2006.
[95] Stallings W., Network Security Essenals_
Applicaons and Standards, 3rd Edion,
Prence Hall, USA, 2007.
[96] Swanson, M., Bartol, N., Sabato, ., Hash,
., i Gra\o, L.., Security Metrics Guide for
Informaon Technology Systems, NIST
Special Publicaon 800–55, uly 2009.
[97] The Help Net Security News, McAfee
report, 12.08.2010.
[98] Vaughn, R. B., r, A praccal approach
to sucient INFOSEC, Mississippi State
University, Department of Computer Sci-
ence, vaughn@cs.msstate.edu, 2002.
 FOO

 189
h@p://www.isecom.org/projects/osstmm.htm,
h@p://www.atstake.com, 2006.
h@p://www.cert.org/incident_notes/index.
html.
h@p://www.cert.org/tech_ps/security_tools.
html#D.
www.sophos.com/presso*ce/news/ar-
cles/2008/03/lee–shin–ja.html (Poseeno:
20.04.2009.).
h@p://www.helpnet.securitynews.com, Panda
lab izveštaj 2009. (Poseeno: 10.06.2010.).
h@p://www.helpnet.securitynews.com,
McAfee, Symantec godišnji izveštaj za 2008,
(Poseeno: 20.04.2010.).
h@p://cyberinsecure.com/computer–worm–
infects–internaonal–space–staon–laptops/
(Poseeno: 20.04.2009.).
h@p://www.crn.com/security/56700144
(Poseeno: 20.04.2009.).
h@p://www.itl.nist.gov/pspubs/p180–1.
htm.
h@p://www.physorg.com/news150486206.
html ‘Cybergeddon’ fear stalks US: FBI,
(Poseeno: 20.04.2009.)
h@p://www.helpnet.securitynews.com,
(Poseeno: 20.04.2009.).
h@p://www.kaspersky.com, (Poseeno:
20.04.2009.)
h@p://www.computereconomics.com/arcle.
cfm?id=1225 (Poseeno: 20.04.2009)
h@p://vil.nai.com/vil/content/v_100119.htm
(Poseeno: 20.04.2009.)
h@p://www.reghardware.co.uk/2008/10/08/
asus_eee_box_virus/ (Poseeno: 20.04.2009).
h@p://www.symantec.com/, Symantec Inter-
net Security Threat Report, 2008.
h@p://www.sophos.com, Security threat re-
port: 2009, (Poseeno: 20.04.2010).
BO
 Glava II

UPRAVLJANJE SISTEMOM
ZAŠTITE INFORMACIJA
1. UPRAVLJANJE ZAŠTITOM INFORMACIJA

1.1. UVOD

Sa porastom obima e-poslovanja i integracije sistema, rastu i znaaj upravljanja

zaštom, krinost procesa zašte i legalna odgovornost menadžera za zaštu. Proces
upravljanja zaštom obuhvata proceduralne i tehnike kontrole zašte u kojima je ovek
faktor odluivanja. Sistem upravljanja zaštom informacija – ISMS (Informaon Secu-
rity Managament Systemt) je denisan standardom IS/IEC 27001. snovni upravljaki
mehanizam ISMS je polika zašte. Klase upravljakih kontrola zašte opisane su u stan-
dardima najbolje prakse zašte (IS/IEC 27001: Anex A; NIST SP 800–53 A, B, C rev.). U
procesima ISMS od posebnog znaaja je odre
ivanje uloga i odgovornos za izvršavanje
i kontrolu procesa zašte.
Da je upravljanje zaštom informacija sušnski idenno upravljanju rizikom u IKTS,
prilino je oigledno i intuivno prihvatljivo, ali nije sasvim tano. Naime, razvijene su
brojne metode za upravljanje rizikom, dok se komparavno slabija pažnja posveuje
upravljanju procesima zašte u IKTS. Posledica je, da menadžeri, i proseni korisnici vide
zaštu kao tešku i komplikovanu oblast, sa nerazumljivom terminologijom. Upravljanje
zaštom RS/RM obezbe
eno je procedurama zašte, ugra
enim u runske raunarske i
mrežne operacije za održavanje CIA informacija i servisa. Tehnike upravljanja sistemom
zašte su brojne i obuhvataju sve kategorije upravljanja: manuelnog, poluautomatskog
i automatskog. U oblas upravljanja zaštom, brojni su otvoreni problemi i oekuje se
dalji razvoj.

U` {JJ  O Š FOJ 193

 1.2. METODOLOŠKI OKVIR ZA UPRAVLJANJE ZAŠTITOM

1.2.1. Principi upravljanja zaštitom

pšte prihvaeni principi zašte (GAISP) ine bazu razvoja procesa za upravljanje
zaštom. Kako je proces za upravljanje rizikom najbliža aproksimacija procesa za up-
ravljanje zaštom, mogu se koris i generiki principi za upravljanje rizikom, koji se
implemenraju sa ukupno 16 osnovnih akvnos (Tabela 1.1).
Tabela 1.1. Glavni principi upravljanja rizikom
Principi UR Osnovne akvnos
Idenkovanje vrednos informacione imovine
Procena rizika Razvoj procedure za procenu rizika za poslovne procese
i odre
ivanje
potreba dre
ivanje odgovornos
Neprekidno upravljanje rizikom
dre
ivanje radnog ma za upravljanje zaštom
Uspostavljanje
organizacije za bezbe
ivanje brzog pristupa ma glavnim izvršiocima odluka
centralno upravl- bezbe
ivanje potrebnog osoblja i drugih resursa
janje rizikom
Unapre
ivanje tehnike obuke i profesionalnos ma
Implementacija Povezivanje polike zašte sa faktorima rizika
polike i rent-
Denisanje razlika izme
u polike i smernica (guidelines)
abilnih kontrola
zašte Podržavanje polike kroz rad ma za upravljanje rizikom
Razvoj sves i Neprekidna obuka korisnika o ucaju rizika i polike zašte
obuka o zaš Upotreba tehnika zašte prikladnih za korisnike
Nadzor, kontrola Nadzor, kontrola i revizija faktora smanjenja rizika i indikacije efek-
i revizija efek- vnos sistema zašte
vnos sistema
Korišenje rezultata evaluacije za usmeravanje akvnos i uspostavl-
zašte i evalu-
janje odgovornos menadžmenta
acija uskla
enos
polike i prakse državanje spremnos za uvo
enje novih tehnika i alata za nadzor,
zašte kontrolu i reviziju sistema zašte

1.2.2. Uloge i odgovornosti

U organizaciji procesa za upravljanje zaštom, uloge i odgovornos se denišu i

dodeljuju svim uesnicima u zaš, od glavnog menadžera do zaposlenih [1]. Za ISMS se
imenuje menadžer za upravljanje informacijama – CIO (Corporate Informaon Ocer),

194  O  Š FOJ

ali je u velikim organizacijama trend da se ovom poslu posve puno radno vreme, kao
što je menadžer za sistem zašte informacija – CISSO (Corporate Informaon System
Security Ocer), koji je odgovoran za zaštu informacija u celoj organizaciji. Tendencija
je podizanja odgovornos za upravljanje zaštom na viši nivo, u vidu profesionalnog
menadžera za bezbednost informacija – CIAO (Corporate Informaon Assurance O-
cer), ovlašenog i za serkaciju sistema zašte [18].
Najznaajniji resurs za upravljanje zaštom, na raspolaganju svakom menadžeru
zašte, svakako je m dobro obuenih specijalista zašte (CIRT), sa razliim i specinim
znanjima, vešnama i iskustvima, relevantnim za lokalnu sredinu. Najbolja praksa zašte
zahteva da svaki lan ma neprekidno usavršava znanja i vešne, u skladu sa zahte-
vima organizacije i linim potrebama. U ovoj oblas apsolutno je potrebno proakvno
delovanje, pošto je veoma teško denisa i izvrši strateški plan zašte, ako su este
promene zaposlenih u IKTS i CIRT. Samo jedinstven i dobro obuen m garantuje pos-
zanje strateških bezbednosnih ciljeva. Pri tome je važno pravi razliku izme
u znanja
i vešna, raspoloživih na tržištu i specinih vešna i iskustava potrebnih za datu or-
ganizaciju i okruženje. Prvi p se odnosi na opštu praksu zašte, poznavanje principa,
metodologija, koncepata, modela, tehnologija i alata zašte, a su se, uglavnom, u
obrazovnom sistemu i na brojnim kursevima zašte (CISSP – Cered Informaon Sys-
tem Security Professionals, SANS i dr.). Drugi p znanja i vešna poseduje mali broj
ljudi i naješe su nedokumentovana i nedostupna širem krugu profesionalaca u zaš.
be kategorije znanja i vešna u zaš podjednako su znaajne, s m da je specino
obuene i iskusne specijaliste zašte teže pronai, zaposli i zadrža.

1.2.3. Generiki proces upravljanja zaštitom inormacija

Generiki proces upravljanja zaštom informacija (IKTS) je cikliki ponovljiv i sadrži

brojne potprocese, od kojih su glavni: upravljanje rizikom, upravljanje promenama
i upravljanje konguracijom. Proces upravljanje rizikom i njegovi potprocesi analize i
procene rizika su sušnski procesi upravljanja reakvnim sistemom zašte. Upravljanje
promenama je proces koji pomaže da se idenkuju bezbednosni zahtevi kada se do-
gode promene u IKTS i okruženju. Upravljanje konguracijom je proces koji održava trag
promena u IKTS, a može se izvrši formalno i neformalno. Primarni cilj je da obezbedi
da promene u sistemu ne smanjuju efekvnost sistema zašte i ukupne bezbednos
organizacije.
Generiki proces upravljanja zaštom informacija dobro je denisan klasom
upravljakih kontrola zašte u standardima IS/IEC 27001: Anex A i NIST SP 800–53
A, B, C rev., koja obuhvata sledee familije kontrola zašte: upravljanje programom,
bezbednosnu procenu i autorizaciju, planiranje sistema zašte, analizu i procenu rizika,
akviziciju sistema i servisa zašte. U IKTS gde ne postoje implemenran ISMS, moraju
se ukljui najmanje sledee upravljake kontrole: razvoj polike zašte, obuka i razvoj

U` {JJ  O Š FOJ 195

 sves o potrebi zašte, upravljanje korisnikim nalozima, izveštavanje o incidenma i
denisanje odgovornos i saradnje u oblas zašte [21].
Generalno, mogua su dva struktuirana pristupa upravljanju zaštom informacija.
Prvi obuhvata upravljanje odre
enim brojem infrastrukturnih servisa, koji obezbe
uju
normalan rad sistema zašte. snovni nedostatak je što kompleksnost savremenih IKTS
dovodi do postepene degradacije efekvnos servisa IKTS i sistema zašte, ako procesi
upravljanja zaštom i IKTS nisu dobro organizovani i sinhronizovani. Drugi pristup, pogo-
dan za manje organizacije, je integrisano upravljanje sa IKTS i sistemom zašte, gde me-
hanizmi zašte obezbe
uju visoku raspoloživost IKTS servisa, a integrisano upravljanje
– uskla
eno funkcionisanje pod kontrolom administratora sistema.
Generiki proces ISMS u osnovi sadrži eri koraka: idenkovanje pretnji, procena
rizika, uspostavljanje polike zašte i implementacija kontrola zašte za ublažavanje
rizika (Sl. 1.1a). Druga opcija, za razvoj sistema za upravljanje zaštom na strateškom
nivou, na bazi konzistentne primene polike zašte, je korišenje standardnog sistema
idenkatora zašte informacija – ISBS (Informaon Security Benchmark System), koji
predstavlja preporueni nivo izvršavanja polike zašte u normalnom okruženju i ga-
rantuje implementaciju dobrog sistema zašte. Tako
e, ISBS usaglašenost garantuje da
je organizacija imala dobru procenu rizika i da je implemenrala adekvatne kontrole
zašte za ublažavanje rizika (Sl. 1.1b) [5].

Sl. 1.1. Generiki proces ISMS – (a) i usaglašenos sa BS – (b)

196  O  Š FOJ

 Struktuirani integrisani proces upravljanja zaštom informacija, prema standardu
ITU X.700, obuhvata pet funkcionalnih oblas upravljanja IKTS [10]: (1) upravljanje kon-
guracijom, (2) upravljanje otkazima, (3) upravljanje funkcionisanjem, (4) upravljanje
zaštom i (5) upravljanje kontrolnim informacijama.
U OOM upravljanja uvodi se pojmovi objekta upravljanja, atribu objekta, dopuštene
operacije, izveštavanje i veza sa drugim objekma upravljanja. U skladu sa preporu-
kama (ITU X701), podsistem upravljanja sa distribuiranim IKTS uspostavlja se prema
klijent-server modelu. Klijent je agent upravljanja koji vrši akvnos i dostavlja izveštaje
o izmenama u procesu upravljanja. Server je menadžer koji daje agentu naredbe za up-
ravljanje i prima izveštaje. Generiki proces M upravljanja IKTS i sistemom zašte
informacija, obuhvata sledee oblas upravljanja:
Š informacionu: atribu, operacije i izveštaji o objekma upravljanja,
Š funkcionalnu: upravljanje akvnosma i neophodnim informacijama,
Š komunikacionu: komunikacioni aspek upravljanja i obim informacija i
Š organizacionu: dekompozicija na oblas upravljanja.
Kljunu ulogu u ovom modelu upravljanja igra OOM upravljakih informacija (ITU
X720) koji podržava inkapsulciju i nasleivanje. Dodatno se uvodi pojam paketa kao
skup atributa, operacija, izveštaja i odgovarajueg ponašanja [10].

1.2.4. Sistem upravljanja zaštitom inormacija

Sistem upravljanja zaštom informacija – ISMS je fokusiran na 12 komponen

zašte i primenljiv na brojne industrijske oblas, ukljuujui nansije, zdravstvo, vladu
i komercijalni sektor. Iako se ISMS široko primenjuje, esto nije jedini standard, koji or-
ganizacije primenjuju. Na primer, kompanije ga mogu koris za platne kreditne ka-
rce, ali kako procesiraju, skladište ili prenose podatke sa platne karce, mogu koris
i implemenra industrijski fokusiran PCI–DSS (Payment Card Industry Data Security
Standard) ili BITS (Shared Assessment Program), SAD fondacija za nansijske servise,
kao deo upravljakog okvira [4, 5].
Standard ISMS, implemenran u skladu sa GAISP principima, predstavlja skup poli-
ka, procedura i uputstava za upravljanje zaštom informacija ili upravljaki okvir na bazi
polike zašte. ISMS je kompleksan sistem koji predstavlja sinergiju tehnikih i proce-
duralnih kontrola zašte. Implementacija ISMS podrazumeva i uspostavljanje razliih
tela u organizaciji (npr. CIRT, forum, m ili odeljenje za zaštu informacija) odgovornih
za upravljanje procesima zašte.
Kljuni koncept uvo
enja ISMS je dizajn, implementacija i dosledno sprovo
enje
procesa za ekasno upravljanje zaštom CIA informacija i ublažavanja rizika na prih-
vatljiv novo. ISMS ure
uje ponašanje zaposlenih, procese i tehnologije u zaš. Svaka
organizacija uspostavlja svoj jedinstveni ISMS, koji e na opmalan nain funkcionisa

U` {JJ  O Š FOJ 197

 i obezbedi realizaciju poslovnih ciljeva. ISMS postavlja razliita pravila, u zavisnos od
vrednos informacione imovine i kulture rada. leksibilan je i može se ekasno imple-
menra u organizacijama razliih veliina, sa razliim potrebama i informacijama.
Iako je fokusiran na upravljanje zaštom informacija, nezavisno od pa i formata infor-
macija, ISMS podleže svim zakonima države i na taj nain posredno obuhvata sve oblas
zašte informacione imovine.

1.2.4.1. Uspostavljanje ISMS

Prvi korak u uspostavljanju ISMS–a je odre

ivanje obima i konteksta u organizaciji,
pri emu nije uvek neophodno integrisa ISMS u sve segmente poslovanja. Mogue je u
jednom projektu uspostavi ISMS samo za odre
eni deo organizacije, što znatno sma-
njuje resurse. Za kontekst ISMS–a minimimalno se moraju uze karakteriske i nain
organizacije poslovanja, kako bi se obuhvali svi neophodni procesi i delovi organizaci-
je. Saopštenje o obimu ISMS može izgleda kao: ISMS pokriva sve poslovne procese i
resurse povezane sa IKTS i servisima koji se koriste za pružanje usluga u (naziv i lokacija
organizacije). Pod m se podrazumeva i funkcionisanje komunikacije do radne stanice
klijenta. vo je u saglasnos sa saopštenjem iz Izjave o primenljivos (SA), obaveznog
dokumenta za serkaciju ISMS–a, gde se jasno vidi obim uspostavljanja ISMS–a. SA
obino nije javni dokument, da se organizacija ne bi izložila riziku, zbog informacija koje
sadrži [23].
Iako gotovo svaka organizacija uspostavlja jedinstven ISMS u specinom kontekstu,
upravljanje zaštom informacija ima nekoliko zajednikih elemenata, zasnivanih na kon-
ceptu ciklusa neprekidnog poboljšavanja procesa zašte, odnosno, modelu planiraj, im-
plemenraj, proveri, deluj – PDCA29 (Plan, Do, Check, Act) ciklusa, kojeg ine faze plani-
ranja – odre
uje kontekst, obim i granice ISMS i analizira i procenjuje rizik u odnosu na
vrednos informacione imovine; implementacije – realizuje odluke za uspostavljanje
i implementaciju dizajna ISMS; provere – pra akvnos u praksu ISMS, otkriva pro-
puste i slabos i deniše neophodne promene
i faza delovanja, koja realizuje promene na os-
novu utvr
enih propusta (Sl. 1.2).
Unutar faza PDCA Deming je predvideo
cikluse (tzv. toak unutar toka), koji povezuju
strategijski menadžment i menadžment na
nižem nivou u velikim kompanijama. Nakon
završetka PDCA ciklusa, otpoinje novi i na
taj nain se upravljanje sistemom konstantno
prilago
ava potrebama organizacije (Sl. 1.3).
Sl. 1.2. PDCA (Plan, Do, Check Act)
model [23]
29 Dr Edwards Deming, Out of the crisis, gde preporuuje PDCA model Walter A. Shewart-u, osnivau
staske kontrole kvaliteta.

198  O  Š FOJ

 Sl. 1.3. Primena PDCA modela na ISMS prema IS/IEC 27001

Uspostavljanje ISMS nužno dovodi do promena i ue na sve aspekte organizacije.

Menadžment organizacije obezbe
uje sve neophodne resurse za implementaciju, funk-
cionisanje i održavanje ISMS, a da pri tom ne ue na osnovno poslovanje. Zaposleni/
korisnici naješe se moraju dodatno obuava za primenu zahteva ISMS, da bi prihva-
li promene u odnosu na stari nain rada. Klijen/korisnici moraju prihva drugaiji
nain isporuke raunarskih servisa zbog promena nastalih implementacijom ISMS.
Kultura rada se menja, što posebno ue na najstarije zaposlene, koji imaju izgra
ene
radne navike, a suoeni sa novim pravilima ponašanja, mogu ispolji pad morala tokom
implementacije i primene ISMS. Obavezno vlasništvo nad objekma informacione imo-
vine, može izazva stres kod odgovornih zaposlenih. Normavi mogu zahteva dodatno
angažovanje zaposlenih za pisanje polike zašte, koja mora bi uskla
ena sa nekim od
zakona u državi. Krini faktori za ekasno uvo
enje ISMS–a u organizaciju mogu bi:
Š uskla
enost polike, ciljeva i prakse zašte sa zahtevima poslovanja,
Š konzistentnost sa kulturom rada i korisnika prihvatljivost ISMS,
Š integrisanje svih uloga u ISMS u redovno poslovanje organizacije,
Š menadžerska podrška, tako da zaposleni ozbiljno shvate procese ISMS,
Š razumevanje svih zaposlenih o znaaju zašte i ucaju na poslovanje,
Š razvoj sves svih zaposlenih o potrebi zašte, riziku i kako ga ublažava,
Š potpuna komunikacija izme
u ma za uvo
enje ISMS i ostalih zaposlenih,
Š neprekidna obuka i edukacija zaposlenih u oblas zašte i
Š procesni pristup, upravljanje i poboljšavanje procesa PDCA modela i ISMS.

U` {JJ  O Š FOJ 199

 1.2.4.2. Administracija sistema zaštite

Administracija sistema zašte u distribuiranom IKTS, ukljuuje prikupljanje, analizu

i raspodelu informacija, neophodnih za rad servisa i mehanizama zašte. Primeri su di-
stribucija kriptografskih kljueva, analiza parametara zašte, kongurisanje log datote-
ka itd. Konceptualna osnova administracije zašte je baza informacija za upravljanje
zaštom, koja može da postoji kao jedinstveni ili distribuirani repozitorijum. Svaki od
implemenranih sistema treba da raspolaže informacijama, neophodnim za impleme-
ntaciju izabrane polike zašte. U skladu sa preporukama ITU X.800 zadaci se dele na
administraciju sistema, servisa i mehanizama zašte [10].
Administracija sistema zašte u IKTS ukljuuje implementaciju aktuelne polike
zašte, saradnju sa drugim administratorima (sistema, mreže itd.), reagovanje na inci-
dente, internu i eksternu reviziju, uspostavljanje i održavanje bezbednosnog stanja IKTS.
Administracija servisa zašte obuhvata bezbednosnu klasikaciju i kategorizaciju infor-
macione imovine, denisanje kriterijuma za izbor mehanizama za realizaciju servisa
zašte i saradnju sa drugim administratorima za usaglašavanje servisa zašte. Admini-
stracija mehanizama zašte odre
uje se na bazi skupa implemenranih mehanizama
zašte, a pino obuhvata akvnos, kao što su upravljanje kljuem (generisanje i dis-
tribucija), upravljanje kriptozaštom (uvo
enje, sinhronizacija i administracija kripto-
grafskih parametara i mehanizama itd.), upravljanje identetom i pristupom (distribu-
cija lozinki, kljueva, smart karca, ACL itd.), upravljanje dopunom saobraaja (razrada
i podrška pravila, izdavanje karakteriska dopune saobraaja – frekvencije, obima itd.),
upravljanje ruranjem saobraaja (dodeljivanje poverljivih kanala veze) i upravljanje
registrima (distribucija informacija i administriranje servisa).

1.2.4.3. Metrika za evaluaciju upravljanja sistemom zaštite

Za odre
ivanje efekvnos i ekasnos ISMS procesa, uvodi se metrika performansi
procesa upravljanja. Kriterijumi za izbor metrike ISMS procesa mogu bi brojni parame-
tri kao što su: broj veih incidenata; broj implementacija, koje kasne iz bezbednosnih
razloga; broj krinih poslova zavisnih od IKTS sa planom za konnuitet poslovanja; broj
krinih objekata infrastrukture IKTS sa automatskim nadzorom; procenat poboljšanja
sves o ekim i principima zašte; potpuna usaglašenost ili dopuštena odstupanja od
bezbednosnih zahteva; procenat razvoja i dokumentovanja plana i polike zašte itd.
Kako ISMS standard ne nudi nikakvu metriku za merenje performansi ISMS procesa,
može se koris model progresivnog sazrevanja procesa zašte – SSE CMM (IS/IEC
21827), specino primenjen na procese upravljanja zaštom [22]. Skala nivoa sazre-
vanja prikazana je na Sl. 1.4, gde je:

200  O  Š FOJ

 Sl. 1.4. Skala sazrevanja procesa upravljanja

0. NIVO: ne postoji — proces upravljanja zaštom nije implemenran.

1. NIVO: inicijalni proces — procesi upravljanja su ad hoc i neregularni.
2. NIVO: ponovljiv — procesi upravljanja slede regularni obrazac i ponovljivi su.
3. NIVO: denisan — procesi upravljanja su ponovljivi, denisani i dokumentovani.
4. NIVO: upravljan — procesi upravljanja su nadzirani i kvantavno mereni.
5. NIVO: opmizovan —primenjuje se najbolja praksa upravljanja zaštom.
Izlazni rezulta procesa upravljanja zaštom informacija mogu se grupisa u eri
osnovne oblas:
1. strategijsko usklaivanje bezbednosnih i poslovnih zahteva,
2. novu poslovnu vrednost obezbe
uje set najboljih praksi zašte,
3. upravljanje rizikom obezbe
uje prihvaen i usaglašen prol rizika,
4. merenje performansi procesa upravljanja zaštom denisanom metrikom.

1.2.5. Otvoreni problemi upravljanja zaštitom inormacija

Osnovni problemi upravljanja zaštom spadaju u dve glavne kategorije: dobijanje

neophodne podrške menadžerske strukture za izvršavanje strateškog plana impleme-
ntacije ISMS i dobijanje neophodne podrške zaposlenih organizacije za implementaciju
polike zašte [1, 10, 23, 25, 55].
U teoriji i praksi zašte evidenrani su otvoreni problemi u proceni ranjivos i to:
razumevanje stvarnog ucaja ranjivos i rizika za IKTS u realnom okruženju; otežan rad
administratora u analizi obimnih izveštaja o ranjivos sistema; znaajno kašnjenje raz-
voja bezbednosnih popravki i korekcije ranjivos i; potrebno je više istraživanja rešenja
proakvne zašte, kao što su:

a. standardizacija alata za procenu ranjivos sistema (Nmap, Nessus Security, Scanner, ISS
Internet Security Scanner, Symantec – NetRecon itd),
b. uskla
enost standardizacionih tela za procenu ranjivos (CIDF – Common Intrusion De-
tecon Framework, IETF – Internaonal Engineering Task Force, IDWG – Intrusion Detec-
on Working Group, CVE – Common Vulnerabilies and Exposures...),
c. izvo
enje važnih projekata za procenu ranjivos: CVE lista standardnih imena za javno
poznate ranjivos i druge izloženos sistema [32] i
d. usvajanje standardnog formata izveštaja o analizi ranjivos – AR (Vulnerability Asses-
ment Report Format) [61].

U` {JJ  O Š FOJ 201

 U oblas monitoringa zašte i IDPS nedostaju: standardizacija interoperabilnos
i usaglašavanje tela za standardizaciju; idenkovanje ogranienja i tekuih problema
IDPS; otvorena pitanja ltriranja linih i podataka o organizaciji iz sirovih podataka u
procesima zašte privatnos, analize ranjivos i monitoringa IDPS; kompromis izme
u
zahteva za privatnost i kapaciteta IDPS; deljenje podataka izvan domena zašte, sa
održavanjem privatnos; uvo
enje analize ranjivos/privatnost (SPVA) slino analizi
ranjivos/pretnje i dr.

1.2.6. Preporuke za upravljanje zaštitom inormacija

Standard ISMS sugeriše da svaka organizacija treba da deniše, implemenra, doku-

mentuje i održava najmanje sledee [23]:
Š obim i granice ISMS (4.2.1a) i bezbednosne ciljeve (4.3.1a);
Š ISMS Poliku, kao okvir za set pravila komponen zašte (4.2.1b);
Š opis pristupa (4.2.1c) ili metodologije (4.3.1d);
Š izveštaj o proceni rizika, koji idenkuje informacionu imovinu u opsegu ISMS, pretnje,
iskorisvos i ucaje koji mogu doves do gubitka CIA (4.2.1c,d,e,f,g i 4.3.1e);
Š plan ublažavanja rizika, koji idenkuje evaluirane opcije za tretman faktora rizika (4.2.1f
i 4.2.2b);
Š prihvatanje preostalog rizika i akreditaciju ISMS, ime menadžment prihvata preostali
rizik i odobrava primenu ISMS (4.2.1h i 4.2.1i);
Š izjavu o primenljivos (SOA), koja deniše ciljeve izabranih kontrola i kontrole sa razlozi-
ma njihovog izbora, idenkuje ciljeve tekuih i implemenranih kontrola i dokumentuje
razloge za iskljuivanje bilo kojeg cilja kontrola zašte (4.2.1g, Aneks A, koji sumira kon-
trole iz IS/IEC 27002);
Š dokumentovanje procedura za efekvno planiranje, operavno upravljanje i kontrolu
procesa zašte i opis metrika efekvnos kontrola zašte (4.3.1g);
Š evidencije operavne primene ISMS, kao što su odluke menadžera, rezulta sistema
nadzora i procedura revizije (audit–a), procene rizika, izveštaja interne kontrole i revizije
– ISMS, plana itd. (4.2.3, 4.3.1 i 4.3.3).

Standard IS/IEC 27001 sugeriše izradu najmanje sledeeg skupa polika/pravila

zašte (lista nije zakljuena):
1. sveobuhvatna ISMS Polika (ISMS Policy);
2. polika kontrole pristupa (Access Control Policy) ;
3. polika istog stola i ekrana raunara (Clear Desk and Clear Screen Policy) ;
4. polika arhiviranja i zadržavanja podataka (Data Archive And Retenon Policy);
5. polika klasikacije informacija (Informaon Classicaon Policy);
6. polika odlaganja informacija / medija / opreme (Disposal of Informaon / Media / Equipment
Policy);
7. polika zašte elektronske trgovine (eCommerce Security Policy);
8. polika prihvatljive upotrebe e–pošte (E–mail Security/Acceptable Use Policy);
9. polika procene rizika bezbednos informacija (Informaon Security Risk Assessment Policy);

202  O  Š FOJ

 10. polika zašte laptop raunara (Laptop Security Policy);
11. polika mobilnog raunarstva i telerada (Mobile Compung and Teleworking Policy);
12. polika zašte iznajmljenih resursa (Outsourcing Security Policy);
13. polika upravljanja lozinkom (Password Policy);
14. polika tesranja na proboj (Penetraon Tesng Policy);
15. polika personalne zašte (Personnel Security Policy);
16. polika zike zašte (Physical Security Policy);
17. polika zašte privatnos (Privacy Policy);
18. polika zašte autorskih prava na sover (Soware Copyright Policy);
19. polika zašte od spama (Spam Policy);
20. polika oporavka i bekapovanja sistema/podataka (System/data Backup and Recovery Policy);
21. polika nadzora korišenja sistema (System Usage Monitoring Policy);
22. polika udaljenog pristupa tree strane (Third Party Access Policy);
23. polika zašte od virusa/malicioznih programa (Virus/malware Policy).

Preporuene procedure zašte informacija daju smernice za procese ukljuene u

implementaciju kontrola zašte informacija:

1. procedura bekapovanja;
2. procedure revizije i procene usaglašenos;
3. procedura izveštavanja o incidentu;
4. procedura revizije logike kontrole pristupa;
5. procedura upravljanja bezbednosnim zakrpama;
6. procedura administracije zašte;
7. procedura ojaavanja sistema (System Hardening Procedure);
8. procedura tesranja sistema zašte;
9. procedura za korisniko održavanje.

Procedure za upravljanje ISMS, koje obezbe

uju smernice za ukljuene procese:

1. procedure za korekvne/prevenvne akcije;

2. procedura za kontrolu i reviziju evidencija i dokumenata;
3. procedura interne kontrole ISMS;
4. materijali za razvoj sves o potrebi zašte informacija;
5. uputstvo za reviziju ISMS;
6. radna tabela za analizu rizika bezbednos informacija;
7. radna tabela za MEA analizu rizika (koris modele grešaka i analizu efekata, sa fokusom
na potencijalne posledice) itd.

U` {JJ  O Š FOJ 203

 Preporueni proli profesija u oblas zašte informacija (uloge, odgovornos, kom-
petencije itd.) za poslove u ISMS:

1. uloge za planiranje konnuiteta poslovanja i oporavak sistema;

2. vlasnik informacione imovine (Informaon Asset Owner);
3. analiar zašte informacija (Informaon Security Analyst);
4. projektant sistema zašte (Informaon Security Architect);
5. menadžer zašte informacija (Informaon Security Manager);
6. referent (specijalista) zašte informacija (Informaon Security Ocer);
7. verikator (tester) zašte informacija (Informaon Security Tester);
8. revizor IKTS (ICT Auditor);
9. administrator zašte (Security Administrator).

Preporuene formalne evidencije u primeni ISMS):

1. planovi za konnuitet poslovanja i izveštaji o tesranju/vežbama;

2. izveštaji i liste provera za procenu ucaja na poslovanje;
3. planovi za oporavak IKTS od vanrednih doga
aja i izveštaji o tesranju/vežbama;
4. obrasci za izveštavanje i izveštaji o kompjuterskom incidentu;
5. revizija lista za proveru arhitekture i dizajna tehnikog rešenja zašte;
6. liste za provere/upitnici za pretnje i ranjivos.

ISMS radna dokumenta:

1. registar bekapovanja/arhiviranja (detalji o mediju, podacima, povima i obimu);

2. registar plana za konnuitet poslovanja (detalji o svim BCP – status, vlasništvo, obim,
datum poslednjeg tesranja itd.);
3. baza podataka/registar inventara informacione imovine;
4. registar faktora rizika bezbednos informacija (naziv, vlasnik i priroda rizika, odluka
menadžmenta za redukciju/transfer/izbegavanje/rizika itd.);
5. registar kompjuterskih incidenata (može se derivira iz log datoteka);
6. lista privilegovanih/administratorskih pristupa i ovlašenja;
7. registar licenciranih programa (snabdeva, p i uslovi licence/restrikcije, vlasnik/
menadžer odnosa sa snabdevaem);
8. lista standardnih programa desktop raunara (katalog dozvoljenih sistemskih i aplika-
vnih programa za desktop raunare);
9. registar sistemskih zakrpa i statusa AVP (verovatno automazovan);
10. registar kontakata i pristupa TTP (ugovorne, kontaktne i druge informacije o TTP).

204  O  Š FOJ

1.3. REZIME

U procesu upravljanja, GAISP ini osnovni skup konzistentnih principa za uprav-

ljanje sistemom zašte informacija ili za integralno upravljanje IKTS sa implemenra-
nim (pod)sistemom zašte. Upravljanje sistemom zašte odnosi se na odre
eni broj
infrastrukturnih servisa koji obezbe
uju normalni rad komponen zašte i IKTS u celini.
Najznaajniji resurs menadžera za upravljanje zaštom je m specijalista zašte (CIRT).
Integralno upravljanje sa IKTS i sistemom zašte (ITU X.700) integriše skupove infor-
macionih servisa i servisa zašte, gde mehanizmi zašte obezbe
uju visoku raspoloživost
informacionih servisa, a upravljanje pouzdan rad i uskla
eno funkcionisanje oba skupa
pod kontrolom administratora sistema. Proces obuhvata monitoring, reviziju i koordi-
naciju komponen podsistema upravljanja. U skladu sa ITU X.800 zadaci administracije
zašte dele se na tri oblas – administraciju IKTS, servisa i mehanizama zašte.
Dobru metodologiju za uspostavljanje procesa za upravljanje zaštom informacija
obezbe
uje standard IEC/IS 27001 (ISMS). Glavni cilj upravljanja zaštom informacija
je uspostavljanje održivog programa, selekcija i izbor potrebnih resursa i revizija siste-
ma zašte za održavanje rizika na prihvatljivom nivou. snovna komponenta programa
zašte je polika zašte zasnovana na proceni rizika, koja odražava spremnost orga-
nizacije da š svoje informacije. Za merenje performansi procesa upravljanja uspešno
se koris metrika modela sazrevanja procesa zašte (SSE – CMM): 0 – ne postoji, 1
– inicijalni proces, 2 – ponovljiv, 3 – denisan, 4 – kvantavno upravljan, 5 – opmizo-
van).
Osnovni problemi upravljanja zaštom su obezbe
ivanje podrške menadžerske
strukture za izvršavanje strateškog plana i korisnike prihvatljivos za realizaciju poli-
ke zašte. Preporuke za efekvno upravljanje sistemom zašte informacija (ISMS)
obezbe
uje standard IS/IEC 27001. tvoreni su brojni problemi u oblas uskla
ivanja
i standardizacije tehnika upravljanja i izveštavanja rezultata procesa zašte (evaluacije,
procene ranjivos, validacije izlaza IDPS sistema i dr.).

1.4. KLJUNI TERMINI

Administracija zašte: ukljuuje realizaciju Administracija servisa zašte: obuhvata kla-

polike zašte, saradnju sa drugim adminis- sikaciju i odre
ivanje objekata zašte, izradu
tratorima, reagovanje na incidente, nadzor i pravila za izbor mehanizama zašte i saradnju
kontrolu sistema zašte. sa drugim administratorima.
Administracija mehanizama zašte: odre
uje Administracija zašte u distribuiranom siste-
se na bazi skupa implemenranih mehaniza- mu: dodatno ukljuuje prikupljanje i raspode-
ma zašte i obuhvata brojne akvnos, koje lu informacija neophodnih za rad servisa i me-
opisuju procedure. hanizama zašte.

U` {JJ  O Š FOJ 205

 Izjava o primenljivos – SOA (Statement Of Zapis (Record): evidencija objekvnog dokaza
Applicability): dokument kojim menadžment koji pokazuje da je akvnost preduzeta.
potvr
uje i prihvata primenljivost ili nepri-
menljivost kontrola za tretman rizika.
Upravljanje sistemom zašte: odre
eni broj
infrastrukturnih servisa koji obezbe
uju nor-
malni rad komponen, ure
aja i sistema
zašte informacija.

1.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Za upravljanje zaštom mogu se primeni b. odre

eni broj infrastrukturnih servisa
sledei principi upravljanja rizikom: koji obezbe
uju normalni rad IKTS i
a. procena rizika i odre
ivanje bezbednos- sistema zašte
nih potreba c. mehanizmi zašte obezbe
uju visoku
b. uspostavljanje organizacije za centralno raspoloživost informacionih servisa
upravljanje d. kompleksnost IKTS i sistema zašte
c. GAISP principi zašte dovodi do postepene degradacije ser-
visa IKTS i sistema zašte, ako procesi
d. implementacija polike i rentabilnih
nisu sinhronizovani
kontrola zašte
e. integrisano upravljanje obezbe
uje
e. razvoj sves o potrebi zašte i obuka
normalno i uskla
eno funkcionisanje
korisnika u zaš
pod kontrolom sistem administratora
f. nadzor i revizija efekvnos sistema
f. zahteva dobru organizaciju i sinhroni-
zašte i evaluacija uskla
enos
zaciju upravljanja zaštom i IKTS
g. serkacija i akreditacija sistema zašte
4. Drugi pristup upravljanja zaštom:
2. Ako u IKTS nije implemenran sistem
a. trera upravljanje sistemom zašte kao
zašte, treba ukljui najmanje sledee
integralni faktor IKTS i sistema zašte
upravljake kontrole:
b. obuhvata odre
eni broj infrastruk-
a. razvoj polike zašte
turnih servisa koji obezbe
uju normalni
b. zika zašta rad IKTS i sistema zašte
c. obuka i razvoj sves o potrebi zašte c. mehanizmi zašte obezbe
uju visoku
d. nametanje obaveza i elementarna raspoloživost informacionih servisa
prakna obuka u oblas zašte d. kompleksnost IKTS i sistema zašte
e. personalna zašta dovodi do postepene degradacije ser-
f. obavezna razmena informacija o inci- visa IKTS i sistema zašte, ako procesi
denma nisu sinhronizovani
g. denisanje i saradnja nosioca odgovor- e. integrisano upravljanje obezbe
uje
nos u oblas zašte normalno i uskla
eno funkcionisanje
3. Prvi pristup upravljanja zaštom informaci- pod kontrolom sistem administratora
ja ukljuuje: f. zahteva dobru organizaciju i sinhroni-
a. trera upravljanje zaštom kao inte- zaciju upravljanja zaštom i IS
gralni proces IKTS i sistema zašte

206  O  Š FOJ

5. Klasa upravljakih kontrola najbolje prakse
zašte sadrži sledee familije kontrola:
a. upravljanje konguracijom, upravljanje
otkazima, upravljanje funkcionisanjem,
upravljanje vanrednim doga
ajem i kazima, funkcionisanjem, topologijom
incidentom
b. upravljanje programom, bezbednosnu
ajem, kompjuterskim
procenu i autorizaciju, planiranje
sistema zašte, analizu i procenu rizika,
akviziciju sistema i servisa zašte
c. upravljanje zaštom, upravljanje
kontrolnim informacijama, planiranje
sistema zašte, analizu i procenu rizika,
akviziciju sistema i servisa zašte
9. U skladu sa preporukama ITU X.700 struktu-
irani integrisani proces upravljanja obuh-
vata upravljanje:
a. programom zašte, konguracijom, ot-
mreže
b. vanrednim doga
incidentom, konguracijom, otkazima,
funkcionisanjem
c. konguracijom, otkazima, funkcionisan-
jem, zaštom i kontrolnim informaci-
jama
d. polikom zašte, administracijom
zašte, otkazima, funkcionisanjem,
6. U skladu sa standardom IS/IEC 27001 za zikom zaštom i kontrolnim infor-
upravljanje sistemom zašte informacija macijama
kljuni koraci su:
a. idenkovanje pretnji i procena rizika
b. planiranje i delovanje
c. provera i korekcije ranjivos
d. implementacija kontrola zašte i us-
postavljanje polike zašte
7. Sistem idenkatora (benchmark) za razvoj
upravljanja zaštom informacija sadrži tri
faze:
a. Benmark sistem, uspostavljanje poli-
ke zašte, implementacija kontrola
zašte
b. idenkovanje pretnji, procena rizika,
uspostavljanje polike zašte, imple-
mentacija kontrola zašte
c. Benmark sistem, procena rizika, imple-
mentacija kontrola zašte
10. U M upravljanja uvode se sledei poj-
movi:
a. objek upravljanja kljuem (generi-
sanje i distribucija), atribu objekta,
dopuštene operacije, izveštavanje i veza
sa drugim objekma upravljanja
b. objek upravljanja, atribu objekta,
dopuštene operacije, izveštavanje i veza
sa drugim objekma upravljanja
c. objek upravljanja ruranjem
saobraaja, atribu objekta, dopuštene
operacije, izveštavanje i veza sa drugim
objekma upravljanja
11. Zajedniki elemen sistema upravljanja
zaštom informacija (ISMS) su:
a. pripremi, izaberi m, uskladi sa poli-
kom i implemenraj
8. Generiki proces M upravljanja IKTS i
zaštom informacija obuhvata sledee
oblas upravljanja:
a. informacionu, programsku, komunika-
cionu i organizacionu
b. izbor ma za upravljanje zaštom
c. planiraj, implemenraj, proveri i deluj
d. kontrola i revizija sistema zašte
e. planiraj, proceni rizik, izaberi kontrole,
implemenraj i proveri
b. informacionu, funkcionalnu, komunika- 12. snovne kategorije preporuka i problema
cionu i organizacionu upravljanja zaštom su:
c. programsku, funkcionalnu, komunika- a. obezbe
ivanje neophodne podrške
cionu i organizacionu menadžerske strukture
d. informacionu, strukturnu, komunika- b. obezbe
ivanje tehnikih kontrola
cionu i organizacionu zašte

U` {JJ  O Š FOJ 207

 c. obezbe
ivanje potrebnog nivoa sves o
potrebi zašte
d. obezbe
ivanje potrebne podrške zapo-
slenih
e. obezbe
ivanje ma za zaštu
13. U skladu sa preporukama ITU X.800 zadaci
administratora zašte IKTS u celini su:
a. saradnju sa drugim administratorima za
usaglašavanje servisa zašte
b. izrada aktuelne polike zašte
c. upravljanje kriptozaštom
d. planiranje vanrednih doga
aja
e. reagovanje na incidente
14. U M i procesnom pristupu, metrika za
evaluaciju ISMS zasniva se na:
a. metrici ISMS standarda
b. metrici standarda IS/IEC 13335–3
c. metrici standarda IS/IEC 21827
d. metrici standarda IS/IEC 15405
15. Izlazni rezulta procesa upravljanja
zaštom informacija mogu se grupisa u
sledee osnovne oblas:
a. zakonsko uskla
ivanje, novi kvalitet
sistema zašte, upravljanje rizikom,
merenje performansi
b. uskla
ivanje sa praksom zašte, nova
vrednost procesa zašte, merenje per-
formansi, upravljanje rizikom
c. strategijsko uskla
ivanje, nova po-
slovna vrednost, upravljanje rizikom,
merenje performansi
16. Povežite nivoe procesa upravljanja sa odgo-
varajuim karakteriskama:
Nivo zrelos Glavne karakteriske
0. nivo a. ponovljiv — procesi upravljanja slede regularni obrazac i ponovljivi su
1. nivo b. denisan — procesi upravljanja su dokumentovani, upoznata organizacija
2. nivo c. ne postoji — proces upravljanja zaštom nije uopšte primenjen
3. nivo d. inicijalni proces — procesi upravljanja su ad hoc i neregularni
4. nivo e. opmizovan —primenjuje se najbolja praksa upravljanja zaštom
5. nivo f. upravljan — procesi upravljanja su nadzirani i mereni

208  O  Š FOJ

2. UPRAVLJANJE BEZBEDNOSNIM RIZIKOM

2.1. UVOD

Upravljanje bezbednosnim rizikom u IKTS, u sušni, obuhvata sveukupan proces us-

postavljanja i održavanja reakvnog sistema zašte. Procena rizika, kljuna komponenta
upravljanja rizikom, je proces kojim se rizik idenkuje, analizira, evaluira i procenjuje,
da bi se obezbedio adekvatan i rentabilan sistem zašte.
Rizik je funkcija verovatnoe da e da agent pretnje iskoris odre
enu ranjivost
IKTS i izazva negavne posledice za sistem i organizaciju u celini, a može bi inher-
entni, tekui i preostali. Nivo prihvatljivog rizika je specian za svaku organizaciju, zavisi
od misije, internih standarda, vrednos imovine, kulture rada i odluke menadžmenta.
to je opis rizika detaljniji, to ga je lakše razume i proceni. Misija sistema zašte je
održavanje zašte na prihvatljivom nivou rizika.
Procena rizika može se vrši u svim fazama razvoja životnog ciklusa IKTS. Zavisno
od namene, mere i metodi ublažavanja rizika mogu se svrsta u osam grupa: izbega-
vanje rizika, transfer rizika, redukcija pretnji, redukcija ranjivos sistema, redukcija u-
caja pretnji, detekcija i spreavanje pretnji, prihvatanje rizika i oporavak sistema. Neke
mere je lakše i jeinije uves u ranoj fazi životnog ciklusa sistema. Metod za procenu
rizika, razvijen na bazi generike metodologije za analizu rizika – IS/IEC TR 13335 – 3
i standarda IS/IEC 27005, NIST SP 800 – 30, zahteva akviziciju informacija o vrednos
informacione imovine (A), pretnjama (T), ranjivosma (V), ucaju (U) ili proceni da e
pretnje iskoris ranjivos i potencijalno uca na poslovne procese u vidu materijalne
i/ili nematerijalne štete i o proceni i proraunu faktora rizika – kombinovanjem atributa
A, T, V i U.

U` {JJ  O Š FOJ 209

 Za ublažavanje rizika biraju se i implemenraju kontrole zašte, tako da obezbede
izbalansiranu i komplementarnu zaštu, tj. sistem zašte u kojem su manje ekasne
mere i metode zašte dopunjene sa ekasnijim merama i metodama, a tehnike kontro-
le zašte sa proceduralnim.

2.2. OPŠTA METODOLOGIJA ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM

2.2.1. Glavni principi upravljanja rizikom

U modelu strateškog rizika organizacije („kue rizika“) (Sl. 2.1a)30, iz perspekve

izvršnog menadžmenta, uloga bezbednos IKTS je minorna i od ma za zaštu zahteva
se da IKTS bude dobro zašen, a informacije dostupne, poverljive i neizmenjene. U isto
vreme, informaari znaju da je uloga IKTS odluujua, jer se veina, ako ne i sve infor-
macije organizacije nalaze u sistemu. Drugim reima, bez bezbednos IKTS, informa-
cioni blok strateškog rizika nije stabilan, kao ni itav sistem. Gotovo svi poslovni IKTS u
Internet okruženju, izloženi su slinim bezbednosnim rizicima, koriste sline tehnologije
za ublažavanje rizika i imaju sline ciljeve – zaštu CIA informacija. Preporuuje se hijer-
arhijski pristup upravljanju rizikom, koji podrazumeva !eksibilnu i agilnu implementaci-
ju, vrsto povezanu sa arhitekturom i fokusiranu na ceo životni ciklus sistema. (Sl. 2.1b).

a) b)
Sl. 2.1. Model – (a) i hijerarhijski pristup upravljanju strateškim rizikom – (b)

30 Bartol, N., & all, Measuring Cyber Security and Informaon Assurance, IATAC, 8. 05. 2009.

210  O  Š FOJ

 unkcionalni model generikog okvira za upravljanje rizikom prikazan je na Sl. 2.2a.
Za efekvno upravljanje rizikom, treba implemenra šesnaest akvnos (vide Tabelu
1.1) glavnih principa upravljanja rizikom (UR). Važan faktor za efekvnu implementaciju
principa UR je njihovo ciklino ponavljanje, koje obezbe
uje da polika zašte uvek
ukljuuje tekue faktore rizika, približno u realnom vremenu. Ciklino upravljanje rizi-
kom (Sl. 2.2b) obezbe
uje održavanje polike zašte, nadzor, kontrolu, reviziju i uprav-
ljanje sistemom zašte [67].
U M, IKTS i okruženje se razmatraju kao jedna celina, sa sledeim objekma: cilje-
vi, okruženje, resursi, komponente i upravljanje [10, 66]. dnosi sistema i okruženja i
stepen kontrole, koju neka organizacija može uspostavi nad okruženjem sistema, zavise
u najveoj meri od obima i intenziteta skupljanja informacija, potrebnih za analizu i pro-
cenu faktora rizika. pš model za analizu i procenu bezbednosnog rizika sadrži tri kon-
ceptualne oblas – upravljanje rizikom, analizu i procenu rizika i stepen neodreenos
rizika (pretnje, iskorišenja ranjivos i ucaja), koja interakvno deluje na procenu fak-
tora rizika (Sl. 2.3).

a)

b)

Sl. 2.2. Generiki okvir – (a) i ciklus – (b) upravljanja rizikom

U` {JJ  O Š FOJ 211

 Sl. 2.3. Generiki model za analizu i procenu rizika [67]

U prvom koraku deniše se obim procene rizika. Zam se analiziraju komponente

rizika – vrednost imovine (A), pretnje (T), ranjivos (V), verovatnoa ucaja (U) i zašta,
kvankuju se njihovi atribu i speciciraju me
usobni odnosi. Iz rezultata analize pro-
cenjuju se faktori rizika i tesra njihova prihvatljivost. U analizi ucaja faktora rizika
razvija se scenario „šta ako“, u sluaju da se dogodi svaki razmatrani faktor rizika. Pro-
cenjuju se verovatnoa pojave, uestanost i intenzitet ucaja svakog faktora rizika, kao i
ucaja kombinacije faktora rizika. Procena faktora rizika je valjana za odre
eno vreme,
iako se temeljito uradi, jer se scenario pretnji brzo menja pa se i procena rizika mora
eše ažurira. Ako su faktori rizika realni, proces ulazi u okvir upravljanja rizikom, gde se
mogu specicira promene zahteva za sistem ili okruženje sistema, uvo
enjem razliih
kontrola zašte. Procedura se ponavlja sve dok svi analizirani faktori rizika ne budu tre-
rani ili na prihvatljivom nivou. Tok procesa upravljanja rizikom najbolje generiše kriteri-
jume za izbor kontrola zašte, rentabilnih za ublažavanje rizika, i to ako [55]:
Š napad postoji: implemenra pouzdane tehnike kontrole za smanjenje
verovatnoe neželjenog napada;
Š postoji iskorisva ranjivost: primeni slojevitu zaštu i projektova bezbednu
arhitekturu IKTS da se sprei iskorišenje ranjivos;
Š troškovi napada su manji od dobi: primeni takve kontrole zašte da se poveaju
troškovi napada ili znaajno smanji potencijalna dobit napadaa;
Š gubitak je suviše velik: primeni principe projektovanja i arhitekture sistema
višeslojne zašte sa proceduralnim i tehnikim kontrolama zašte.

212  O  Š FOJ

 Primer toka procesa za uspešno održavanja rizika na prihvatljivom nivou za namerni,
ali ne i maliciozni napad hakera sa Intraneta prikazan je na Sl. 2.4. [26].

Sl. 2.4. Tok procesa UR od namernog, nemalicioznog eksternog napada

2.2.2. Generiki metod kvalitativne procene rizika

U procesu analize i procene bezbednosnog rizika, procenjuju se sledei atribu:

vrednost informacione imovine – A, pretnje – T, ranjivos – V i ucaj – U (verovatnoa
da e pretnje iskoris ranjivos i nane štetu). Procene su uvek unutar obima i granica
bezbednosnog rizika i smatra se da izvan njih nema rizika [49]. Atribuma se pridružuju
kvalitavni težinski faktori (numeriki: 1 – 5; 1 – 10 itd. ili tekstualni: nizak, srednji,
visok; nizak, srednje nizak, srednji, srednje visok, visok itd.) koji se, zam, kombinuju,
proizvodei meru relavnog rizika – Rr za specinu ranjivost. Vrednost rizika se uvek
smatra relavnom, zato što se relacija zasniva na subjekvnom vrednovanju i rangiranju
vrednos atributa A,T,V,U bez formalnog prorauna faktora neodreenos ovih atribu-
ta. Stohaska dimenzija rizika se u velikoj meri odnosi na to, koliko je za agenta pret-
nje atrakvno da iskoris ranjivost sistema. va atrakvnost odre
uje prioritet akcije i
direktno je proporcionalna odnosu ucaja i rizika ili verovatnoi neuspeha akcije, koju
agent pretnje preduzima (Sl. 2.5).

U` {JJ  O Š FOJ 213

 Sl. 2.5. Dijagram odnosa „ucaj–verovatnoa neuspeha“ napada

Koristan nain za pore

enje faktora rizika je, tako
e, odnos koris za napadaa i
rizika kojem se izlaže. to je korist za napadaa vea u odnosu na rizik, kojem se izlaže,
iskorišavanjem ranjivos za napad na sistem, može se oekiva eša materijalizacija
tog faktora rizika. Napada nastoji da ostvari što veu korist uz što manji rizik i takav
napad e bi prioritetan.
Za razumevanja procesa procene rizika korisno je razume prirodu i doprinos sva-
kog pojedinanog atributa ukupnom riziku, kroz primer intuivne kvalitavne procene
atributa Rr (Tabeli 2.1).
Tabela 2.1. Primer intuivne procene atributa A,V,T i relavnog rizika (Rr)

Primer scenarija Procena A Procena V Procena T Procena Rr

Korpa sa mesom i vukovima u šumi visoka visoka visoka visoka

Prazna korpa sa vukovima u šumi niska visoka visoka niska

Meso u hermeki zatvorenom
visoka niska visoka niska
kontejneru sa vukovima u šumi
Korpa sa mesom na kuhinjskom stolu visoka visoka niska niska

2.2.3. Formalna metodologija za procenu rizika

Dva, svetski, najpoznaja enteta za standardizaciju i najbolju praksu zašte infor-

macija (IS/IEC 27005 i NIST SP 800-30), razvili su metodologiju za upravljanje rizikom
kroz eri razliite akvnos: procena rizika, ublažavanje rizika, prihvatanje rizika i ko-

214  O  Š FOJ

munikaciju rizika. IS/IEC 27005 metodologija procene rizika sadrži tri glavne akvnos:
idenkaciju, analizu i evaluaciju rizika. NIST standard predlaže sveobuhvatnu procenu
rizika, koja ukljuuje devet primarnih koraka, koji se danas smatraju najboljom industri-
jskom praksom za procenu rizika: (1) karakterizacija sistema, (2) idenkacija pretnji,
(3) idenkacija ranjivos, (4) analiza kontrola, (5) odreivanje verovatnoe, (6) analiza
ucaja, (7) odreivanje rizika, (8) preporuke kontrola zašte i (9) dokumentacija procene
rizika. Me
um, zbog faktora neodre
enos, sistemi zašte bazirani na bilo kojoj meto-
dologiji za procenu rizika, daju organizaciji samo privid da je zašena, jer se ne zasniva
na stvarnom stanju rizika. Zato svaki m za UR mora idenkova razlike izme
u privida
i stvarnog stanja rizika IKTS i što ekasnije ih otklanja [67, 24].
U poslednjim decenijama evolucije psihologije i neurologije, obezbe
eni su dokazi
o ljudskoj percepciji rizika. Ljudi koriste razliite mentalne kalkulatore koji ih, zavisno
od toga na emu se zasnivaju, ine dobrim ili lošim proceniteljima rizika. Ipak, ovek je,
esto, daleko od toga da sam izvrši realnu procenu rizika. Na primer, percepcija znaaja
rizika se poveava, itajui o najgorim scenarijima u medijima, pri emu se gubi iz vida
verovatnoa tog doga
aja.
Pareto princip, poznat kao i pravilo 80:20, odnosno, da 80% efekata dolazi od 20%
uzroka, u potpunos se može primeni na procenu rizika: 80% posledica od realizacije
rizika, dolazi od iskorišenja 20% postojeih ranjivos. Problem je u tome, kako iden-
kova h 20% postojeih ranjivos. Grakoni ucaj-verovatnoa i korist-rizik, mogu
pomoi da se primeni Pareto princip. U odnosu na hronian nedostatak sredstava za
ublažavanje svih faktora rizika, koje m za upravljanje rizikom predloži, mogu se iden-
kova dva skupa faktora rizika:
Š rizik sa najveim ucajem, tj. koji ozbiljno poga
a organizaciju i
Š rizik sa najveim odnosom korist-rizik za napadaa, tj. onaj koji je ekstremno
privlaan za napadaa (gotovo bez rizika, a sa velikom dobi).
Dakle, potrebno je doda stohasku dimenziju u oba seta. Baze podataka koje sku-
pljaju informacije o kompjuterskim incidenma u svetu, mogu pomoi da se doga
aj
rizika u organizaciji proceni sa veom verovatnoom i da m za UR bolje razlikuje vero-
vatan rizik od mogueg.
Dobar pristup proceni rizika je odre
ivanje prioriteta za akciju tretmana rizika i
troškove na bazi Parteo principa 80:20. U prvom koraki treba idenkova i impleme-
nra, kontrole za ublažavanje krinih faktora rizika, sa – (1) najveim ucajem, (2)
najveom verovatnoom i (3) najveim odnosom korist/rizik za napadaa, a, zam, za
one faktore rizika, koji imaju procenu visok, barem u dve od ove tri dimenzije.
Taksonomija rizika mogua je u odnosu na više kriterijuma. U odnosu na oblast izla-
ganja, riziku su izloženi: ljudski faktor, tehnologija, okruženje i poslovni procesi. U odno-
su na izvor rizik može bi operavni – dolazi od funkcionisanja organizacije i strateški
– dolazi od poslovnih, socijalnih, polikih, ekonomskih i tehnoloških faktora. Speci-
jalni p strateškog rizika je rizik za ugled organizacije, koji nastaje posle realizacije rizika

U` {JJ  O Š FOJ 215

 bilo kojeg pa i prirode (primer je kompromitacija web servera banke). Alternavno, u
odnosu na izvor, rizik se može podeli na hazardni – od zikog okruženja i nansijski
– od kredita, in!acije, tržišnih cena itd. U odnosu na ucaj rizik se može, sa dovoljnom
tanošu, rangira u kvalitavnom pristupu sa: visok, srednji, nizak, a u kvantavnom
– izrazi u novanim jedinicama oekivanih godišnjih gubitaka (GG), koji bi nastali da
nema kontrola za ublažavanje rizika.

2.2.3.1. Uspostavljanje konteksta za procenu rizika

U standardu IS/IEC 27005 proces uspostavljanja konteksta za procenu i analizu rizi-

ka odvija se kroz eri faze:
1. denisanje osnovnih parametara za upravljanje rizikom;
2. denisanje obima i granica analize i procene rizika;
3. uspostavljanje i organizacija ma za upravljanje rizikom;
4. uspostavljanje strukture i procesa za procenu rizika.
1. Denisanje osnovnih parametara za upravljanje rizikom ukljuuje odre
ivanje poten-
cijalno raspoloživih resursa za analizu i procenu rizika:
a. izabra odgovarajui pristup/metodologiju za procenu rizika – IS/IEC TR
13335-3, IS/IEC 27005, NIST SP 800-30, CRAMM, CTAVE, BAR itd., pomone
alat za proraun faktora rizika (RA2, CBRA, HESTIA i dr.), uzorke radnih tabela i
standardne taksonomije pretnji i ranjivos;
b. denisa kriterijume za evaluaciju rizika – legalne zahteve, ugovorne obaveze,
operavne i poslovne gubitke i dr;
c. uspostavi kriterijume za procenu ucaja rizika – operavne, tehnike, nansi-
jske, legalne, normavne, socijalne i dr;
d. uspostavi kriterijume za prihvatanje rizika – mogui su razlii nivoi praga prih-
vatanja rizika u istoj organizaciji;
e. denisa potencijalno raspoložive resurse – za uspostavljanje ma za UR u orga-
nizaciji, izbor i implementaciju kontrola zašte za tretman rizika.
2. Denisanje obima i granica analize i procene rizika može da ukljui strateške i
kratkorone poslovne ciljeve, poslovne procese i strategiju razvoja, poliku zašte
organizacije, legalne i normavne zahteve, oblast primene i razloge za iskljuivanje
nekog objekta iz procesa UR. Granice procesa UR pino ukljuuju: poslovne ciljeve i
poliku, istu informacionu imovinu, ljude, ziko i socijalno–kulturološko okruženje
i poslovne procese i akvnos.
3. Uspostavljanje i organizacija ma za upravljanje rizikom ukljuuje idenkaciju i
analizu relevantnih uesnika, izbor lidera i lanova ma, denisanje uloga i odgo-
vornos svih uesnika i uspostavljanje zahtevanih odnosa i potpune komunikacije
izme
u ma i ostalih uesnika.

216  O  Š FOJ

4. Uspostavljanje strukture procesa procene rizika ukljuuje uspostavljanje konteksta
za upravljanje rizikom, idenkovanje, analizu, evaluaciju i procenu rizika, tretman i
prihvatanje preostalog rizika (Sl. 2.6).

Sl. 2.6. unkcionalni model procesa procene rizika

U procesu procene rizika zahteva se potpuna komunikacija, koja ukljuuju sakup-

ljanje informacija za idenkaciju faktora rizika, analizu toka informacija za izbegavanje/
redukciju rizika, konsultacije za relevantne uesnike, radi boljeg razumevanja procesa
UR itd. Plan komunikacije treba razvi u ranoj fazi procesa.
Kvalitet procesa UR, skupljanje informacija o riziku i otpornost sistema zašte na
proboj, obezbe
uju se izradom procedure za UR. Glavni cilj izrade procedure za UR je
da demonstrira generalni stav organizacije prema zaš i smanji ucaj proboja sistema
zašte na poslovne procese.
Nadzor, kontrola i revizija procesa UR idenkuju promene faktora rizika u ranoj fazi.
Glavni cilj je odredi relevantnost tekue procene rizika i po potrebi preduzima korek-
vne akcije, ukljuujui redenisanje: konteksta, kriterijuma za evaluaciju rizika, pristu-
pa i metodologije za procenu rizika, opcija tretmana rizika, metoda komunikacije itd.
Predmet kontrole i revizije u procesu UR, mogu bi zakonski okvir, okruženje, konkuren-
cija, kriterijumi za evaluaciju rizika, itd.

U` {JJ  O Š FOJ 217

 2.2.3.2. Proces analize i evaluacije rizika

Proces za procenu rizika obuhvata faze analize (idenkacije i esmacije) i evaluacije
rizika.
Analiza rizika podrazumeva analizu svakog faktora rizika, u odnosu na to zašto i kako
može nasta. aktore rizika treba idenkova, a zam izvrši esmaciju.
Idenkacija faktora rizika mora bi sveobuhvatna, struktuirana i argumentovana.
Korisno je idenkova faktore rizike koje treba trera pod kontrolom organizacije, ali
i izvan te kontrole. aktori rizika se mogu nalazi u oblas imovine (A), kombinovanih
pretnji (T) i ranjivos (V), a idenkuju se u odnosu na verovatnou ucaja ili da e
pretnja/e iskoris ranjivost/i i nane štetu. U ovoj fazi se denišu i neprihvatljive po-
sledice ucaja faktora rizika, kao i primenljivi metodi za idenkaciju faktora rizika – ek
liste, intervjui, sistemska analiza i sistem inženjerske tehnike. Oekivani izlazi iz ove faze
procesa analize rizika su dokumen: inventar informacione imovine, taksonomija rele-
vantnih pretnji i taksonomija relevantnih ranjivos.
Esmacije parametara rizika može bi kvantavna ili kvalitavna stasko –
numerika aproksimacija. va faza analize rizika ukljuuje sve faktore neodre
enos
u proceni rizika (NIST SP 800-30). aktori neodre
enos u proceni rizika mogu se sma-
nji primenom formalnih modela i složenog matemakog aparata, što je nerentabilno
i prakno se retko koris. Sasvim prihvatljiv metod redukcije faktora neodre
enos u
proceni rizika je izbor najnepovoljnije esmacije, koja daje najvei rizik, ime se pro-
akvno ue na izbor robustnijih kontrola zašte za efekvniji tretman rizika. Na primer,
parametri rizika (A, T, V), relavno nezavisnih objekata mogu se u esmaciji Rr množi
ili sabira:
Rr= A • V • |T, ili Rr=A + V + |T (3.1)

Množenjem parametara rizika umanjuju se posledice ucaja faktora neodre

enos
na tanos procene rizika, pa je bolja aproksimacija od sabiranja parametara rizika.
Idenkacija i esmacija informacione imovine (A) obuhvata dve kljune kategorije
– listu inventara i bezbednosnu kategorizaciju i klasikaciju imovine. Pod inventarom
informacione imovine u standardu se podrazumevaju svi materijalni i nematerijalni ob-
jek koji imaju neposredan i posredan znaaj za bezbednost informacija. Klasikacija
informacione imovine, prema standardu IS/IEC 27001, prepoznaje šest kategorija gru-
pisanih u istu informacionu imovinu, ziku imovinu i humanu imovinu, ali ostavlja i
mogunost da organizacija uvede i nove kategorije ukoliko postoji potreba. U skladu sa
obimom i nivoom procenjenog rizika, inventar imovine organizacije, treba srazmerno,
ali ne previše detaljno, grupisa u bezbednosne kategorije, da bi se smanjila komple-
ksnost analize i procene rizika. vo je veoma znaajna faza, jer predstavlja ulaz u proces
analize rizika. Propus u izradi ove liste mogu ima velike posledice, jer se nee trera
kroz proces analize, procene i ublažavanja rizika.

218  O  Š FOJ

 Svi objek A treba da imaju svoje vlasnike (staraoce), odnosno da za njih budu
zaduženi neki ente organizacije. Vlasništvo nad informacijama mogu ima poslovni
procesi, denisani skup akvnos, aplikacije, denisane grupe podataka i zaposleni.
Runski poslovi sa vlasnikim informacijama ili objekma imovine mogu bi delegirani,
ali odgovornost ostaje na vlasniku. Vlasnici koji su zaduženi za objekte A, odgovorni su za
klasikaciju informacija i bezbednosnu kategorizaciju imovine, odre
ivanje i periodinu
proveru prava pristupa (ovlašenja i privilegija).
Informacije mogu ima razliite stepene osetljivos i krinos za poslovanje. Cilj
klasikovanja informacija je održavanje odgovarajueg nivoa zašte. Informacije treba
klasikova po potrebi, prioritema i oekivanoj poverljivos prilikom upotrebe. Neke
od njih zahtevaju posebne tretmane i stepene specijalne zašte. ema za klasikovanje
informacija treba da sadrži stepene osetljivos i uputstva za upotrebu u zavisnos od
stepena osetljivos. dgovornost za klasikaciju informacija snosi vlasnik. U praksi se
naješe uspostavlja nekoliko stepena klasikacije informacija, na primer: javne, in-
terne, poverljive, strogo poverljive itd. Klasikacionu šemu i mere u odnosu na klasi-
kaciju svaka organizacija kreira prema svojim potrebama i mogunosma. Bitno je
napomenu da je u praksi gotovo nemogue nai organizaciju koja ima savršen sistem
klasikacije informacija, iz nekoliko razloga. Informacije se esto ne klasikuju, zaposleni
se ne pridržavaju instrukcija i mera iz klasikacione šeme ili se zahteva višekratna pri-
mena klasikacije nad istom informacijom (što je najteže izvodljivo). Zam, informacije
tokom korišenja uestvuju u procesima, mogu bi podložne promeni klasikacije u
odnosu na vremenski period (neke strogo poverljive, to više nisu posle odre
enog vre-
mena), a esto se ukazuje i potreba za promenom vlasnika informacije u procesu. Taj
komplikovani proces nije uvek jednostavno ispra, pa sistem klasikacije informacija
uvek treba poboljšava. Na ovaj proces se tako
e može primeni PDCA model, kao
nain poboljšanja sistema klasikacije, što je sa aspekta ISMS Demingov toak u toku.
Pravila upotrebe informacija i drugih objekata informacione imovine, treba da budu
denisana, dokumentovana (kroz poliku komponen sistema zašte31) i implemen-
rana. Svaku razvijenu poliku, u kontekstu ISMS, odobrava glavni menadžer, a odgovor-
nost za sprovo
enje snose izvršni menadžeri i zaposleni.
Za esmaciju vrednos imovine (A) mogu se izabra kvantavne ili kvalitavne skale
gradacije. Kvantavna skala gradacije izražava se u novanim jedinicama troškova na-
bavke, oporavka ili popravke posle nanete štete, što uvek nije dovoljno za sve objekte
imovine. Kvantavni metodi se uglavnom koriste u okruženjima sa rigoroznim zahte-
vima za procenu rizika (vojska, policija itd.).
Kvalitavna skala gradacije imovine može se kreta u razliim opsezima, npr. zane-
marljiv (Z), vrlo nizak (VN), nizak (N), srednji (S), visok (V), vrlo visok(VV), krian (K).
Kako se za bezbednosnu kategorizaciju imovine uzima najnepovoljniji sluaj, u praksi je
dovoljna skala gradacije: N, S, V. Za pripisivanje vrednos objekma A, mogu se koris-
 brojni, nedvosmisleni i dokumentovani kriterijumi, što je i najteža faza ovog koraka,
31 NIST deniše poliku zašte: organizacije, IKTS, sistema zašte (ISMS) i komponen zašte.

U` {JJ  O Š FOJ 219

 kao što su: originalna nabavna cena, troškovi zamene i/ili re-kreiranja u sluaju kvara/
destrukcije, troškovi nastali gubitkom CIA, gubitak ugleda, klijenata, konkurentske pred-
nos na tržištu i sl. Tako
e, mogu se koris i generiki kriterijumi za esmaciju, kao
što su: povreda zakona i/ili normava, neusaglašenost performansi poslovnih procesa,
ugrožavanje privatnos linih informacija i line sigurnos, negavan ucaj na primenu
zakona, narušavanje javnog reda, ugrožavanje životne sredine itd. Neki objek A mogu
ima više kriterijuma za pripisivanje vrednos, na primer, plan poslovanja se može vred-
nova na bazi vrednos razvoja i izrade plana (Ap), vrednos unosa podataka u plan
(Ad) i vrednos plana za konkurenciju (Ak).
Kvantavna procena vrednos imovine ukljuuje cenu nabavke, implementacije i
održavanja. Sve vrednos višestruke i kombinovane procene se maksimiziraju (prema
kriterijumu bezbednosne kategorizacije – Bk). Konana vrednost koja se dokumentuje
mora bi pažljivo odre
ena. Na kraju, sve esmacije vrednos objekata A treba reduko-
va na zajednikoj osnovi.
Vrednost A generalno se procenjuje na bazi znaaja objekta informacione imovine
za poslovanje organizacije, tako da najznaajniji (najkriniji) objek imaju najveu
vrednost A. U objektnom pristupu, vrednost A se može odredi sabiranjem relavno
nezavisnih atributa kvaliteta imovine, koji adivno doprinose njihovoj vrednos za orga-
nizaciju:

A = P + R+ I (3.2)
gde je: P – poverljivost, R – raspoloživost, I – integritet objekta A.

Primer izbora kriterijuma za esmaciju težinskih faktora i proraun vrednos A, koji

se primenjuju na sve tri grane objekata za zaštu (P, R, I), dat je u Tabela 2.2.
Tabela 2.2. Kriterijumi za odre
ivanje težinskih faktora vrednos A
Težinski
Nivo vrednos Denicija – kriterijumi
faktor
va imovina (A) ima najvišu vrednost za organizaciju i može se
Najve
i 1 vrednova i više od oekivane tržišne vrednos. Gubitak može
ima ozbiljan ucaj na ukupno poslovanje.
va imovina ima vrlo visoku vrednost za procese rada, a gubitak
Srednje visok 2 može ima ozbiljan ucaj na neke poslove.

Srednji 3 va imovina je znaajna i može bi zamenljiva, a gubitak može

ima trenutne, ozbiljne posledice za poslovanje.

Srednje nizak 4 va imovina je zamenljiva, ali je cena zamene relavno visoka, pa

može ima samo umeren ucaj na ukupno poslovanje.
va imovina nema stvarnu ekonomsku vrednost unutar procesa
Nizak 5
rada i može se lako i jeino zameni.

220  O  Š FOJ

 Idenkacija i esmacija ranjivos sistema (V) ukljuuje ranjivos organizacije, pro-
cesa i procedura, upravljanja, personala, zikog okruženja, arhitekture i konguracije
IKTS, hardversko-soverske i komunikacione opreme, odnosno, sve ono što napada
može iskoris za dobijanje odre
ene prednos u odnosu na A. Ranjivost IKTS je inter-
no svojstvo, a odnosi se na greške sovera, hardvera i konguracije. Idenkuju se ranji-
vos, koje procenjeni izvori pretnji mogu iskoris i nane štetu imovini A i poslovnim
procesima organizacije. Postojanje ranjivos samo po sebi ne nanosi štetu; potrebno je
da postoji pretnja koja je može iskoris. Ranjivost koja nema odgovarajuu pretnju i ne
može se iskoris ne zahteva implementaciju kontrola zašte, ali se mora prepozna i
monitorisa na promene. Ranjivost može bi i pogrešno implemenrana ili nekorektno
korišena kontrola zašte, ali i vezana za atribut objekta imovine, koji nije inherentno
namenjen za korisniku upotrebu. Prema IS/IEC 27005 uobiajena taksonomija ranji-
vos IKTS je na okruženje i infrastrukturu, hardver, sover, komunikacije, dokument-
aciju, personal, procedure i opšte primenljive ranjivos.
Ranjivost informacione imovine (V) može se odredi esmacijom više faktora koji
uu posredno ili neposredno na vrednost ovog parametra. Kako ucaj ovih relavno
nezavisnih pojedinanih faktora na vrednost V ima znaajan stepen neodre
enos, ovi
se faktori množe, što daje bolju aproksimaciju vrednos V:

V = D • K • Tr • Is • Za (3.3)
gde su: D – detekbilnost, K – korisnost, Tr – trajnost, Is – iskorisvost, Za – zašenost.

Relevantni težinski faktori ranjivos objekata A procenjuju se, sa aspekta agenta pret-
nje, u odnosu na atribute D, K, Tr, Is i Za. Težinske faktore treba procenjiva i rauna za
svaku poznatu taku ranjivos u odnosu na ove atribute. Primer esmacije V na osnovu
pet navedenih atributa, pore
anih po prioritema od najznaajnijeg (1) do najmanje
znaajnog (5), dat je u Tabeli 2.3 [67, 35].
Tabela 2.3. Primer procene relevantnih faktora ranjivos (V)

Atribu V Procena ranjivos (V)

(1) Vidljivost (D) Verovatnoa da kompetentan agent pretnje postane svestan vrednos
informacije i da može pristupi ovim informacijama.

(2) Korisnost (Ko) Verovatnoa da agent pretnje uvidi korisnost informacije, da e informacija
zadovolji neku zainteresovanu (konkurenciju).
Datum iza koga informacija više nee bi korisna napadau i mogunost
(3) Trajnost (Tr)
korišenja informacije pre toga datuma.

(4) Iskorisvost (Is) Mogunost upotrebe informacije u vreme i na nain koji su krini za
vlasnika informacije.

(5) Zaš
enost (Za) Dokumentovana polika zašte i ogranien pristup informacijama, koris-
nici su potpisali NDA sporazum o neotkrivanju informacija.

U` {JJ  O Š FOJ 221

 Svakom odgovoru u Tabeli 2.3. pripisuje se jedan od ponu
enih težinskih faktora
primenjene metrike (1–5; 1–10; nizak, srednji, visok itd.) onako kako ih procenjuju vlas-
nici objekata. Ranjivost objekata IKTS, esto je teško procenjiva pre incidenta, jer, u
sušni, naješe napad potvr
uje da li postoji ranjivost. U ovom procesu pored liste
pitanja za glavne atribute parametra ranjivos u Tabeli 2.3, obavezno treba ispita ranji-
vos (nedostatak/neadekvatnost) polike, standarda i procedura, obuke, denisanja
uloga, odgovornos, naloga i ovlašenja, veliki broj pristupnih taaka RM, mogunost
zikog pristupa serverima i dr. U procesu esmacije, treba procenjiva ranjivos po
svim glavnim atribuma za svaku taku ranjivos. snovni proakvni metod za pro-
cenu ranjivos IKTS podrazumeva tesranje i ukljuuje automazovani alat za skeni-
ranje ranjivos (RS/RM), bezbednosno tesranje i evaluaciju – STE (Security Tesng and
Evaluaon) i tesranje na proboj. Metod skeniranja je pouzdan za kontrolu ranjivos, ali
može proizves lažne pozive. Proces STE efekvnos kontrola zašte u operavnom
okruženju, vrši se u procesu serkacije i akreditacije sistema. Tesranje na proboj pro-
verava mogunost zaobilaženja kontrola zašte, sa aspekta izvora pretnji (tzv. eki hak-
ing).
Idenkacija i esmacija pretnji (T) za imovinu A koriste neku od taksonomija pre-
tnji. Pretnja implicira neku akciju, koja dolazi iz okruženja sistema, koji je predmet ana-
lize, tj. neki akvni subjekt koji izvršava akciju prema IKTS. Standard IS/IEC 27005 deli
pretnje na prirodne (E), humane (H), namerne (D) i sluajne (A). Realna pretnja je naješe
kombinacija ovih izvora i dinamiki se menja u vremenu. U kontekstu i obimu analize i
procene rizika, treba idenkova sve relevantne T. Za svaku individualnu pretnju treba
idenkova izvor i proceni verovatnou realizacije – frekvenciju pojave i intenzitet, a
dovoljno je koris skalu gradacije N, S, V.
Ulazne veliine za procenu pretnji treba obezbedi od vlasnika/korisnika imovine,
odeljenja za upravljanje ljudskim resursima, izvršnih menadžera, IKT i specijalista, zašte
i dr. kao i iz staskih podataka i taksonomija pretnji. Upotreba taksonomije pretnji je
korisna, ali treba uzima u obzir dinamiku promena kombinovanih pretnji, zbog pro-
mena poslovanja, tehnologija, okruženja, malicioznih kodova itd. Primeri taksonomije
bezbednosnih pretnji – stabla pretnji i skala gradacije za procenu pretnji, mogu se nai
u standardima IS/IEC 27005 i NIST SP 800-35.
Esmacija vrednos parametra T u fazi analize rizika, daje najbolju aproksimaciju za
procenu rizika, kao kombinacija dinamiki promenljivih pretnji –  T:

T=T1+T2+...+T8= | T (3.4)
Za analizu rizika prihvatljiva je taksonomija kombinovanih pretnji ( T ) u odnosu na:
(1) posledice ucaja (štetne – Št, neškodljive – Nš), (2) izvore nastanka (iznutra – Un,
spolja – Va) i (3) nain napada (soscirane – So, nesoscirane – Ns), koja daje uku-
pno 23=8 razliih kombinacija pretnji. Primeri za svaku od osam kombinovanih pova
pretnje da su u Tabeli 2.4.

222  O  Š FOJ

 Tabela 2.4. Primeri pova kombinovanih pretnji
Pretnja –T Opis / primer

ŠtSoUn Akvnos nezadovoljnog sistem administratora

ŠtNsUn, Akvnos nezadovoljnog zaposlenog (ne-administratora)

NšSoUn Akvnos znaželjnog administratora (STE izveštaj poslednjih ranjivos)

Sluajno ošteenje od strane administratora (brisanje datoteke korisnika)

NšNsUn Akvnos znaželjnog korisnika (poga

anje lozinke)
Sluajno ošteenje od strane znaželjnog korisnika (brisanje datoteke)

ŠtSoVa Industrijska špijunaža; akvnos veštog osvetoljubivog napadaa

Akvnos napadaa ogranienih sposobnos, ali jako zainteresovanih za specine

ŠtNsVa
objekte (e-mail spam ili trial-and-error napadi)

NšSoVa Akvnos veštog, odlunog i znaželjnog korisnika (ovek vs. mašina )

Akvnos znaželjnog korisnika (“šta/kako ovo radi?”)

NšNsVa Nenamerna akvnost koja se može interprera kao maliciozna

Proraun težinskih faktora za verovatnou pojave bezbednosnog incidenta potrebno

je izvrši za svaki objekat A. Iako svaka organizacija bira sama svoj sistem težinskih fak-
tora (ponderisanja), mogua je primena sledeih kriterijuma (Tabela 2.5).
Tabela 2.5. Proraun težinskih faktora za verovatnou pojave incidenta
Težinski
Nivo Denicija
faktor
Vrlo visok 1 Vrlo visoka verovatnoa doga
aja T, ako nema korekvne akcije

Visok 2 Visoka verovatnoa doga

aja T, ako nema korekvne akcije

Srednji 3 Pretnja ima umerenu verovatnou doga

anja

Nizak 4 Smatra se da je rizik od doga

anja ove pretnje vrlo nizak

Vrlo nizak 5 Vrlo niska verovatnoa da e se ovaj incident dogodi

Proraun težinskih faktora intenziteta potencijalnih pretnji potrebno je izvrši za

svaki objekat A. Iako svaka organizacija bira sama sistem ponderisanja, za ponderisanje
intenziteta potencijalnih T korisni su sledei kriterijumi (Tabela 2.6).

U` {JJ  O Š FOJ 223

 Tabela 2.6. Kriterijumi za ponderisanje intenziteta potencijalnih pretnji
Težinski
Nivo ucaja Denicija/posledice
faktor

Eliminiše 1 Incident potpuno uništava objekat A i organizacija se teško može

oporavi; inciden su teški za kontrolu i zaštu.
Inciden mogu bi razorni i bez neposrednog i adekvatnog odgovora
Razoran 2 potpuno uniš objekte A; dovode do znaajnih nansijskih gubitaka
i gubitka javnog ugleda.
Inciden od kojih se organizacija može oporavi dobrim upravlja-
Krian 3 njem incidentom i implementacijom odgovarajuih kontrola zašte;
dovode do srednjih gubitaka i neprijatnos.
Kon- Ucaj incidenta je kratkoroan i može se kontrolisa; ucaj mogu bit
trolisan 4 minorna neprijatnost i minimalni troškovi.

Iriraju
i 5 Inciden su obino beznaajni i izazivaju samo lokalnu iritaciju; mera-
ma zašte treba ih izbei ili kontrolisa.

Generalno, težinske faktore izvora T treba kategorisa od najveih do najmanjih, npr.

pretnje od ljudi su teže od prirodnih doga
aja. Proraun težinskih faktora frekvencije
pojave T, potrebno je izvrši za svaki objekat A. Iako svaka organizacija bira sistem pon-
derisanja, korisni su sledei kriterijumi (Tabela 2.7):
Tabela 2.7. Kriterijumi za odre
ivanje težinskih faktora frekvencije incidenta
Težinski
Nivo Denicija
faktor
Vrlo visok 1 rekvencija incidenta je vrlo visoka i može bi razoran.

Visok 2 rekvencija incidenta je visoka i može se ponovi.

Srednji 3 Incident se može esto dogodi, ali normalno nije predvidiv.

Nizak 4 Incident ima nisku frekvenciju i nije ponovljiv, ne bi trebalo bi više od
jednog incidenta u jednom radnom ciklusu.
Vrlo nizak 5 vaj incident se smatra vrlo retkim i periodinim.

Za proraun se mogu koris i staski elemen za alternavnu procenu verovatnoe

incidenta za najvei broj pova poznah potencijalnih T, mereni verovatnoom od 0 – 1
ili numerikim, kvalitavnim težinskim faktorima od 0 – 5.
Esmacija ucaja (Ut) je mera efekata i negavnih posledica, koje na imovinu A/
poslovanje, može izazva neki napad. Ucaj je posledica verovatnoe da e neka
pretnja/e iskoris neku/e ranjivost/i i nane štetu imovini A, a može se ostvari samo
ako postoji [49]:

224  O  Š FOJ

 Š izvor sluajne pretnje: doga
aj/incident unutar perimetra bezbednosnog rizika i
ranjivos, koju ta pretnja može iskoris i/ili
Š izvor namerne pretnje: smulacija napadaa (movacija, odlunost, resursi, spo-
sobnost, prilika), atrakvnost A i V koju T može iskoris.
Standard IS/IEC 27005 razmatra samo operavne, a ne i potencijalne posledice
ucaja. Operavni ucaj može bi direktan ili indirektan. Primer direktnog ucaja su
trošakovi za zamenu izgubljene imovine. Indirektan ucaj su troškovi prekida operacija,
potencijalne zloupotrebe informacija, zbog proboja sistema zašte, povrede normava
i ekog kodeksa poslovanja itd.
Za kvantavnu ili kvalitavnu esmaciju ucaja odre
uje se težinski faktor intenzite-
ta Ut na pojedinane objekte A. Glavna prednost kvalitavne analize Ut je u odre
ivanju
prioritetnih faktora rizika i zona ranjivos, koje neposredno treba otklanja. Nedostatak
kvalitavne analize Ut rizika je u tome što ne obezbe
uje specine kvantavne mere
i procenu odnosa troškovi-korist (cost-benet) preporuenih kontrola zašte. Glavna
prednost kvantavnih metoda analize Ut rizika je, što obezbe
uje merenje Ut i cost–
benet analizu preporuenih kontrola zašte. Nedostatak oba metoda je neodreenost
i esta potreba kvalitavne interpretacije rezultata, što zavisi od izbora opsega faktora
ponderisanja.
Primer kvalitavne procene i odre
ivanja težinskih faktora ucaja rizika, koji ukljuuje
komponente vrednos objekata – A, intenziteta pretnje – Ti, frekvenciju pretnje – Tf i
verovatnou pretnje – Tv prikazan je u Tabeli 2.8.
Tabela 2.8. Komponente za odre
ivanje težinskih faktora ucaja rizika

Komponente ucaja rizika (Ut) Težinski faktori

Vrednost objekta – A 1 – 5 (1 je najvei)

Intenzitet potencijalne pretnje – Ti 1 – 5 (1 je najvei)

rekvencija potencijalne pretnje – Tf 1 – 5 (1 je najvei)

Verovatnoa pretnje – Tv 1 – 5 (1 je najvei)

Za proraun ukupnog težinskog faktora Ut rizika, potrebno je množi komponente

Ut jednu sa drugom, da bi se smanjio efekat neodre
enos na tanost rezultata. Ako se
uzme u obzir da frekvencija i intenzitet pretnji nisu relevantni, ako se pretnja ne dogodi,
ucaj se približno odre
uje kao faktor množenja vrednos imovine – A i verovatnoe
dogaaja pretnji – Tv:

Ut = A • Ti • Tf • Tv } A • Tv (3.5)

U` {JJ  O Š FOJ 225

 Na slian nain se preostali relavni rizik može odredi pojednostavljenom relaci-
jom:

Rrp = A • Put (3.6)

gde je A – vrednost imovine, a Put – verovatnoa ucaja ili da e T iskoris V.

U ovoj esmaciji, što je manji rezultat, to je vei ucaj faktora rizika. Najvei ucaj
faktora rizika u primeru iz T. 2.9 je 1, a najmanji – 625. Glavni menadžer odre
uje kriteri-
jume prihvatljivos rizika i prioritete ublažavanja, npr. svaki R< 50 - zahteva trenutno
ispivanje, 1 < R < 200 = V, 200 < R < 400 = S i 400 < R < 625 = N rizik.
Faza evaluacije faktora rizika je procena rizika na bazi strogo utvr
enih kriterijuma,
predenisanih u fazi denisanja parametara za upravljanje rizikom. buhvata akvnos
kao što su: priprema za izradu plana tretmana; razmatranje predenisanih kriteriju-
ma za evaluaciju, ukljuujui bezbednosne kriterijume; znaaj poslovnog procesa kojeg
podržava A; zahtevi menadžmenta za tretman; zahtevi za preduzimanje hitnih akcija;
poreenje nivoa esmacije faktora rizika sa predenisanim kriterijumima za evaluaciju
(npr. rezultama prethodne procene rizika) i rangiranje faktora rizika po prioritetu za
tretman (ublažavanje).
U ovoj fazi faktore rizika procenjene kao N, treba smatra prihvatljivim i mogue je
da menadžment/vlasnik sistema ne zahteva tretman ovih faktora rizika. aktore rizika
procenjene kao S i V treba trera, pri emu faktore sa V – prioritetno.
Ukupan relavni rizik – Rr za imovinu A, odre
uje se na bazi evaluacije faktora rizika,
kojih za neku prosenu organizaciju, zavisno od dubine procene faktora rizika, kojih
može bi i na hiljade. Grupišu se na prihvatljive (P) i neprihvatljive (N) faktore rizika.
Kriterijume za P i N faktore rizika, predenisane u fazi denisanja konteksta za procenu
rizika, odre
uje menadžment, koji potpisivanjem SOA dokumenta denivno prihvata
predložene kontrole zašte za tretman rizika i preostali relavni rizik (Rpr). ekivani
izlazi iz faze evaluacije faktora rizika su priorite za tretman rizika: lista prioriteta faktora
neprihvatljivog rizika i lista prihvatljivih faktora rizika.
Esmacija faktora preostalog rizika (Rrp), koji ostaje posle implementacije novih
ili poboljšanih kontrola zašte, znai da ni jedan IKTS nije sasvim oslobo
en rizika i da
sve implemenrane kontrole ne eliminišu u potpunos odnosne faktore rizika. Imple-
mentacija novih i poboljšanih kontrola može smanji rizik eliminisanjem nekih ranjivo-
s i smanjenjem negavnog ucaja. Kako je rizik idenkovan prema pu specinih
objekata i ranjivos, sistem e ima jednu vrednost rizika po jednoj taki ranjivos,
koju pretnja iskoris, a svaka ranjivost e ima jednu vrednost rizika po objektu na koji
ue. Ne postoji egzaktna matemaka relacija za kvantavan proraun Rrp za A u
sluaju da T iskoriste V, sa implemenranim kontrolama zašte (KZ) za ublažavanje
rizika. Tako proces procene rizika daje dva rezultata – preostali relavni rizik bez ueša
kontrola zašte (Rrp) i prihvaeni preostali rizik sa kontrolama zašte (Rpp). Nivo Rpp se
približno rauna iz jednaine [35, 67]:

226  O  Š FOJ

 Rpp= (Rrp/Kz) = (A • Put)/Kz (3.7)

Ucaj pretnje na sistem raste sa porastom vrednos A, T i V i direktno poveava

Rpp, dok KZ smanjuju nivo Rpp. Model prorauna Rpp dat je na Sl. 2.7.

Sl. 2.7. Implemenrane kontrole zašte i preostali rizik – Rrp

Posle implementacije kontrola zašte za ublažavanje rizika, efekvnost uvo

enja
kontrola zašte (Ekz) može se prorauna formulom:

Ekz= (Rpr–Rpp)/Rpr (3.8)

Detaljna procena faktora rizika je kamen temeljac razvoja rentabilnog programa i pla-
na zašte. U plan zašte korisno je ubaci kvantavne parametre – ukupne troškove
zašte, koji na preostalom nivou rizika (Rpr) treba da budu opmalni, odnosno, jednaki
ili manji od procene ukupno oekivanih godišnjih gubitaka – OGG, koji mogu nasta ako
se ne primene predvi
ene mere zašte (KZ). OGG treba da budu manji od Rpr, izraženog
u novanoj vrednos. vakva vrednost Rpr, naješe se predlaže menadžmentu, kao
vrednost Rpp kod potpisivanja SA dokumenta. Kako je vrednost OGG jednaka vred-
nos Put izraženog u novanim jedinicama, OGG se mogu proceni relacijom [67]:

OGG = Put x Ar (3.9)

gde je Put – verovatnoa da e se neka pretnja materijalizova u datoj godini i uca na imovinu
A, a Ar – relavna vrednost imovine A na koju se pretnja odnosi.

U` {JJ  O Š FOJ 227

 Primer: LAN ima 20 PC po ceni od 540 Eu po komadu. Oekuju se po jedan potpuni prekid
rada, upad u sistem i kraa podataka godišnje (Pt=1). Primenom formule (3.9) bie: OGG=
1x (20 x 540) = 10.800 Eu, pa su sve primenjene kontrole zašte za spreavanje ove procen-
jene štete rentabilne, ako im cena ne prelazi OGG.

U praksi zašte retko se koris kompletna formalna metodologija za analizu i procenu

rizika. Razvijeni su i skraeni metodi za analizi rizika (CTAVE, BAR), koji su prakniji i
brže dovode do prihvatljivih rezultata [9, 46,55].

2.2.3.3. Metodi procena ukupnog bezbednosnog rizika

Rezulta procene rizika koriste se za izbor kontrola za tretman rizika i dokumentuju u

polici zašte i planu tretmana rizika. Generalno, za idenkaciju rizika, u fazi procene,
mogu se koris razliite tehnike: brainstorming ili brza analiza rizika (BAR); upitnik
ili izjava o osetljivos (IoO); idenkovanje poslovnih procesa i opis internih/eksternih
faktora koji mogu uca na ove procese; industrijski benchmarking; analiza scenarija
napada (incidenata); generika procena rizika; ispivanje incidenata; revizija (audit)
sistema zašte, studija HAZOP (hazard & operavnost) itd.
Za generiku procenu opšteg operavnog rizika razvijene se tri kljune metodologije:
(1) procene rizika odozdo nagore, (2) sveobuhvatne analize i procene rizika i (3) procene
rizika odozgo nadole.
Procena rizika odozdo nagore ukljuuje istraživanje tržišta, predvi
anje trenda,
istraživanje i razvoj i analizu ucaja na poslovanje. Sveobuhvatna analiza rizika ukljuuje
brojne faze i akvnos kao što su: modelovanje zavisnos, SWT analiza (snage, sla-
bos, prilike, pretnje), analiza drveta pretnji, planiranje konnuiteta poslovanja (BCP),
BPEST (biznis, polika, ekonomska, socijalna, tehnološka) analiza, modelovanje realnih
opcija, odluivanje na bazi stanja rizika i faktora neodre
enos, staske implikacije,
merenja glavnog trenda i faktora neodre
enos, PESTLE (Poliko ekonomsko socijal-
no, tehniko i legalno) okruženje i dr. Procena rizika odozgo nadole ukljuuje tri glavne
tehnike: analizu pretnji, analizu drveta grešaka i MEA (ailure Mode&E\ect Analysis)
analizu [24].
Standard IS/IEC 27005 diferencira i opisuje eri osnovna metoda za esmaciju
ukupnog rizika, koja se u osnovi zasnivaju na generikoj metodologiji, ali imaju razliite
fokuse na parametre rizika i primenjuju razliite vrste esmacije [24]:
1. metod matrice rizika sa predenisanim vrednosma (ISO/IEC 13335-3);
2. metod merenja rizika rangiranjem T prema rezultama procene rizika;
3. metod procene verovatnoe ucaja i moguih posledica i
4. metod disnkcije izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog rizika.

228  O  Š FOJ

 Izlaz procene rizika je Izjava o primenljivos kontrola zašte (SOA) za ublažavanje rizika
do prihvatljivog nivoa. Komercijalno su dostupne brojni interakvni metodi i ala za pro-
cenu bezbednosnog rizika za informacionu imovinu. CRAMM metod je razvila engleska
vladina agencija i koris ga više od 40 država na najvišem nivou. Metod je skup, kom-
pleksan za primenu, ali detaljan i pouzdan [9]. CTAVE metod procenjuje faktore rizika
za krine objekte A i poslovanje organizacije. Metod je samonavodei, sveobuhvatan,
sistemaan i adapvan i ne zahteva specijaliska znanja [46]. Za inicijalnu procenu
rizika, dok organizacija nema kompleran inventar A, koristan je metod brze analize rizika
(BAR), koji zahteva akvno angažovanje menadžmenta i prakara poslovnih procesa
[55].

2.3. REZIME

Upravljanje rizikom je proakvno upravljanje sistemom zašte. Procena rizika je

metod za planiranje zašte. Stohaska priroda pretnji, ranjivos i ucaja otežava
korišenje analikih metoda u procesu analize i procene rizika. Drugi problem su kvali-
tavna i kvantavna idenkacija i vrednovanje objekata imovine A, gde su podaci i
informacije najznaajnije vrednos. „Vrednost“ imovine A može se dobi samo indirekt-
nim putem korišenjem faktora „ucaja“ pretnji na ranjive take sistema. Nemogue je
proceni ove efekte bez specinog scenarija, a još teže napravi evaluaciju materijal-
nih troškova gubitaka.
Dinamika „dimenzija“ analize rizika je važna, jer se pretnje i iskorisve ranjivos
uvek menjaju. vo znai da se i nivoi zašte moraju menja tako da kompenzuju ove
promene. aktor promenljivos se unosi u unutrašnje i spoljno okruženje, pa je za upra-
vljanje promenama potrebno neprekidno skeniranje specinih doga
aja u okruženju.
Promene u sistemu mogu izazva interni doga
aji (nove aplikacije, novi zaposleni i sl.) ili
promene u životnom ciklusu sistema (revizija zahteva i dizajna, implementacija sistema,
monitoring i periodina kontrola itd.).
Brojni metodi kvantavne analize rizika imaju prednos, jer svode svaku analizu
na novanu vrednost. Kvantavna analiza rizika ima problem memorisanja i akvizici-
je podataka. Za zaštu nacionalnih interesa ili konkurentnos na tržištu, eše se pri-
menjuju kvalitavni metodi procene gubitaka umesto novanih vrednos. Generika
metodologija procene rizika ukljuuje parametre vrednos imovine (A), ranjivos (V),
pretnji (T), ucaja (Ut) ili da e pretnje iskoris ranjivos i nane štetu imovini i po-
slovnim procesima. aktori neodre
enos koje u procenu rizika unosi stohaska priro-
da T i V, kompenzuju se množenjem parametara rizika, ime se dobije vei procenjeni
rizik i implemenra bolja zašta.
Procenu rizika mogu pomoi brojne taksonomije T i V uz obavezno prilago
avanje
kontekstu i okruženju. Na principima generike metodologije, razvijena su eri metoda
sa razliim težišma u proceni ukupnog rizika (IS/IEC 27005): metod matrice rizika sa

U` {JJ  O Š FOJ 229

 predenisanim vrednosma (ISO/IEC 13335-3), metod merenja rizika rangiranjem pret-
nji prema rezultama procene rizika, metod procene verovatnoe ucaja i moguih po-
sledica i metod disnkcije izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog rizika. Tako
e, na raspo-
laganju su brojni pomoni, interakvni ala za procenu bezbednosnog rizika, kao što su
aplikacije pa CBRA, HESTIA, RA2 itd. Dobar interakvni, kvalitavni metod za analizu
rizika je CRAMM, kojeg koris više od 40 zemalja u svetu za državne potrebe. Primena
metoda nije jednostavna i zahteva dobru obuku analiara. Metod CTAVE je evaluacija
faktora rizika za krine objekte imovine organizacije. Metod je samonavodei, sveo-
buhvatan, sistemaan i prilago
ava se promenama realne situacije. moguava svim
zaposlenim na svim nivoima organizacije da rade zajedno na idenkaciji i razumevanju
faktora rizika i da donesu pravilne odluke za smanjenje rizika. Metod brze analize rizika
(BAR) omoguava brzu i efekvnu analizu glavnih faktora rizika, sa ukljuivanjem kapac-
iteta organizacije i bez potrebe posebnog angažovanja specijalista za analizu rizika.

2.4. KLJUNI TERMINI

Agent pretnje: ente (lice, organizacija, pro- Rizik: mera verovatnoe da e posledice ne-
gram) sposobni da namerno ili nenamerno kog doga
aja kompromitova objekte IKTS i
pokrenu neki doga
aj, iskoriste ranjivos nane štetu organizaciji.
sistema i nanesu štetu. Scenario pretnje: specian agent pretnje koji
Analiza rizika: analiza vrednos imovine, ranji- preduzima specian p napada u pokušaju
vos sistema, potencijalnih pretnji, i verova- da kompromituje (na jedan ili više naina) je-
tnoe ucaja na objekte sistema i poslove or- dan ili više objekata IKTS.
ganizacije. Sredstva napada: mehanizam/medijum kojeg
Napad: realizovana pretnja koja ima potencijal koris agent pretnje za napad.
da kompromituje sistem zašte. Ucaj: mera stepena ošteenja/promene uz-
OGG: oekivani godišnji gubici koji mogu nas- rokovane nekom posledicom napada.
ta, ako se sistem zašte ne primeni. Vrednost objekata informacione imovine:
Posledica: rezultat realizacije ucaja agenta mera ili izjava o znaaju (osetljivos) nekih
pretnje, koji se izražava uglavnom u neželjenim objekata IKTS (ili alternavno cene), ako su
promenama stanja sistema IKTS zašte; sinon- is kompromitovani; može se meri kvan-
imi: ucaj i šteta. tavnim/kvalitavnim metodama; znaaj ili
Procena pretnje: analiza, idenkacija, es- cena su zavisni od potreba organizacije pa
macija i evaluacija kapaciteta agenta pretnje vrednost nije nužno objekvan pojam.
(resursa, movacije, namere, sposobnos i
prilike).
Procena rizika: analiza verovatnoe da e ra-
njivos sistema bi iskorišene od potenci-
jalnih pretnji i da e nastale posledice nane
štetu
Ranjivost: karakteriska sistema (kvar, ljudski
faktori…) koja dopušta da se pretnja realizuje.
Resursi agenta pretnje: oprema, novac, znan-
je, vešne, movacija itd. koji su na raspolag-
anju agentu pretnje da inicira napad.

230  O  Š FOJ

2.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Generiki okvir upravljanja rizikom sadrži
sledee korake:
a. kategorizacija IKTS, planiranje, imple-
mentacija i procena kontrola zašte,
akreditacija IKTS, nadzor i revizija
b. kategorizacija IKTS, izbor, implement-
acija, evaluacija, serkacija i revizija
kontrola zašte
c. bezbednosna kategorizacija IKTS, iz-
bor, implementacija i procena kontrola
zašte, akreditacija IKTS, nadzor i kon-
trola
3. Hijerarhijski pristup upravljanju rizikom
ukljuuje sledee nivoe:
a. uprave, poslovnih procesa, IKTS
b. organizacije, poslovnih procesa, IKTS
c. organizacije, IKTS, sistema zašte
d. organizacije, poslovnih procesa, IKTS,
sistema zašte
4. Generiki metod kvalitavne procene bez-
bednosnog rizika procenjuje vrednos:
a. informacione imovine (A), napada (N),
konguracije (K) i ucaja (U)
2. pš model za procenu rizika sadrži sledee b. informacione imovine (A), pretnji (T),
konceptualne oblas: ranjivos (V) i ucaj (U)
a. plan upravljanja rizikom c. imovine IKTS (A), pretnji (T), ranjivos
b. idenkacija ranjivos sovera (V), rizika (R) i efekvnos kon-
trola zašte (Ekz)
c. analiza i procena rizika
d. informacione imovine (A), pretnji (T),
d. neodre
enost koja interakvno deluje ranjivos (V), ucaj (U) i rizika (R)
sa faktorima procene rizika
e. izbor i implementacijU kontrola zašte
5. Taksonomija rizika je mogua u odnosu na više kriterijuma. Povežite kriterijume sa povima
(atributa, faktora rizika, gubitaka):
Kriterijum Tip (atribut rizika, gubitaka)
a. kvantavni (OGG)
1. oblast izlaganja b. okruženje
c. tehnologija
d. kvalitavni (nizak, srednji, visok; 1,2,3,4,5)
2. izvor rizika e. operavni (hazardni, nansijski)
f. strateški (rizik za ugled)
3. ucaj g. poslovni procesi
h. ljudski faktor

6. Ublažavanje rizika od napada pomou tehnikih sredstava može bi ekasno u odre
enim us-
lovima. Povežite te uslove sa merama zašte:
Uslovi napada Mera zašte
1. Napad a. primeni principe projektovanja, arhitekture, ne–tehnike i tehnike zašte
postoji za ogranienje nivoa napada, a me i smanjenje gubitaka, npr. izborom ne-
2. Iskorisv tehnikih mera kao što je ograniavanje obima osetljivih procesiranih infor-
Napad (pos- macija
toji V) b. primeni zaštu da se poveaju troškovi napada ili znaajno smanji potenci-
3. Troškovi na- jalnu dobit napadaa, npr. izborom ne-tehnikih mera kao što je ograniavanje
pada manji obima osetljivih procesiranih informacija
od dobi c. primeni slojevitu zaštu i projektova arhitekturu sistema da se sprei
4. Gubitak je iskorišenje ranjivos
suviše velik d. implemenra pouzdane tehnike za smanjenje verovatnoe neželjenog napada

U` {JJ  O Š FOJ 231

 7. Navedite osnovne korake formalne c. procena T, procena V, procena A, izbor
metodologije za uspostavljanje konteksta za k/z za ublažavanje rizika, implementaci-
procenu i analizu rizika: ja k/z, prihvatanje Rrp
a. denisanje osnovnih parametara za up- 11. Pareto princip u procesu upravljanja rizikom
ravljanje rizikom je poznat kao:
b. denisanje obima i granica analize i pro- a. pravilo 60:40
cene rizika b. pravilo 50:50
c. denisanje programa zašte c. pravilo 80:20
d. uspostavljanje i organizacija ma za pro- d. pravilo 70:30
cenu rizika 12. ormula za proraun preostalog prih-
e. izrada plana i polike zašte vatljivog rizika–Rpp, približno glasi:
f. uspostavljanje strukture i procesa za a. Rpp= ((AxVx |T)/Kz) x Ut
analizu i procenu rizika b. Rpp= (AxVx |T) x Ut
8. Kriterijumi za prihvatanje rizika se denišu u c. Rpp= ((AxVx |T)/Kz)
fazi: 13. U proceni rizika za odre
ivanje vrednos A
a. denisanja obima i granica analize i pro- obino je odgovoran i mora uestvova:
cene rizika a. glavni menadžer organizacije
b. denisanja osnovnih parametara za up- b. specijalista zašte
ravljanje rizikom
c. pravnik organizacije
c. izrade polike zašte
d. digitalni forenziar
d. uspostavljanja i organizacija ma za pro-
14. Inventar imovine i taksonomije relevantnih
cenu rizika
pretnji i ranjivos su izlazi iz procesa:
e. uspostavljanja strukture i procesa za
a. uspostavljanja okvira za ISMS
analizu i procenu rizika
b. idenkovanja rizika
9. Navedite opšte metode primene procesa
tretmana rizika: c. esmacije rizika
a. metod matrice rizika sa predenisanim d. analize rizika
vrednosma (IS/IEC 13335–3) e. evaluacije rizika
b. metod procene rizika odozgo nadole f. ublažavanja (delovanja na) rizika
c. metod procene verovatnoe ucaja i g. prihvatanja rizika
moguih posledica 15. aktori neodre
enos rizika se ukljuuju u
d. metod procene verovatnoe doga
aja fazi:
pretnje a. uspostavljanja okvira za ISMS
e. metod disnkcije izme
u prihvatljivog i b. idenkovanja rizika
neprihvatljivog rizika c. esmacije rizika
10. Navedite redosled izvršavanja glavnih ko- d. analize rizika
raka procesa analize i procene rizika: e. evaluacije rizika
a. procena V, procena A, procena T, pro- f. ublažavanja (tretmana) rizika
cena Rr, implementacija k/z, izbor k/z za g. prihvatanja rizika
ublažavanje rizika, prihvatanje Rrp 16. U fazi procene ranjivos (V), tesranje na
b. procena A, procena V, procena T, pro- proboj:
cena Rr, izbor k/z za ublažavanje rizika, a. proverava ranjivost mrežnih programa
implementacija k/z, prihvatanje Rrp

232  O  Š FOJ

 b. proverava mogunost zaobilaženja kon-
trola zašte sa aspekta izvora napada
c. proverava ranjivost TCP/IP protokola
d. naziva se hakerski napad
e. naziva se eki haking
17. Standard IS/IEC 27005 deli pretnje na:
a. vanredne doga
aje (VD), ljudske greške
(HG), kompjuterske incidente (KI) i hak-
erske napade (HN)
b. prirodne (E), humane (H), namerne (D),
sluajne (A) i kombinovane (K)
c. prirodne (P), greške (G) sluajne (S) i na-
merne (N)
18. aza evaluacije faktora rizika obuhvata
sledee akvnos:
a. priprema za izradu plana tretmana rizika
b. razmatranje kriterijuma za evaluaciju
c. rangiranje kontrola zašte za tretman
rizika
d. znaaj poslovnog procesa kojeg
podržava imovina A
e. rangiranje faktora rizika po prioritetu za
tretman rizika
f. znaaj procesa zašte imovine A
g. pore
enje nivoa esmacije faktora
rizika sa predenisanim kriterijumima
za evaluaciju
19. Standard IS/IEC 27001 klasikuje informa-
cionu imovinu u:
a. informacije, podatke, hardver, sover,
mrežna infrastruktura
b. informacije, raunarske sisteme,
raunarske mreže, korisnike (ljude)
c. istu informacionu imovinu, ziku
imovinu, humanu imovinu
20. Najznaajniji izlaz iz procene rizika je doku-
ment:
a. plan tretmana rizika
b. lista prioriteta prihvatljivog rizika
c. lista prioriteta neprihvatljivog rizika
d. izjava o primenljivos kontrola zašte
(SA)

U` {JJ  O Š FOJ 233

 3. UPRAVLJANJE PROGRAMOM
ZAŠTITE INFORMACIJA

3.1. UVOD

Program zašte organizacije obuhvata sve što neka organizacija ini da proizvede,
primeni, održava i unapredi bezbednost IKTS. Metodološka osnova za razvoj i uspostav-
ljanje programa zašte obino je u formi dokumentacije (zakoni, standardi, plan, poli-
ka itd.). Uspeh programa zašte zavisi od tri krina faktora uspeha – procene rizika,
dokumentacije i korisnike prihvatljivos. Program zašte treba da sadrži najmanje poli-
ku, procedure, plan i uputstva za zaštu, kao i izjavu kojom se obavezuju odgovorna
lica na izradu svih internih dokumenata zašte.
Polika zašte uspostavlja smernice, obezbe
uje resurse za zaštu i treba da ima
standardnu strukturu. Kljuni je dokument programa zašte i sadrži bezbednosne ciljeve,
izražene kroz skup izjava o tome ŠTA treba radi u oblas zašte. Procedure zašte de-
taljno opisuju i dokumentuju procese zašte i denišu KAKO nešto treba uradi u skladu
sa polikom. Plan zašte detaljno specicira tehniko rešenje i proceduralne kontrole
sistema zašte, a uputstva objašnjavaju specine akvnos u procesima zašte. Na-
jbitniji zahtevi za izradu, korisniku prihvatljivost i nametanje polike i procedura zašte
su: jasno razumevanje vizije i ciljeva zašte od strane menadžera; ukljuivanje specijalis-
ta zašte, informaara i što je mogue više predstavnika organizacionih jedinica; jasna
arkulacija polike i procedura na koncizan i prakan nain i da reektuju potrebe
organizacije. Menadžment obezbe
uje implementaciju i podse sprovo
enje polike
zašte, koja se može izradi u okviru jedinstvenog dokumenta ili kao skup samostalnih
dokumenta (polika) na razliim nivoima.

234  O  Š FOJ

3.2. RAZVOJ I STRUKTURA PROGRAMA, PLANA I POLITIKE ZAŠTITE

3.2.1. Struktura programske politike zaštite

Program zašte se obino dokumentuje kroz kratku Programsku poliku zašte IKTS,
koja uspostavlja smernice za zaštu, obezbe
uje resurse za implementaciju i treba da
obuhva najmanje sledee komponente [55, 35, 41, 44, 55, 51]:
Š smernice menadžmenta, koje ukazuju na pravac poslovanja, ciljeve zašte i razlo-
ge uspostavljanja programa za zaštu CIA informacija;
Š eksplicitnu podršku menadžmenta za sve ciljeve zašte informacija sa jasno
odre
enim objekma i granicama zašte informacione imovine;
Š odgovornost menadžmenta, kojom se eksplicitno ise strateška odluka za uprav-
ljanje programom zašte;
Š odobrenje glavnog menadžera sa zahtevom za opštu usaglašenost programa
zašte sa normavima i specinu – prakse sa polikom zašte;
Š obavezu nametanja polike i sankcionisanja za svaku neusaglašenost;
Š potpunu komunikaciju svih zaposlenih sa menadžmentom.
Program zašta treba da sadrži izjavu kojom se obavezuju odgovorna lica na izradu
dokumenata zašte (plan, poliku,
procedure i uputstva zašte [1, 6, 63].

3.2.2. Razvoj i struktura

plana zaštite

Neki standardi (npr. NIST) plan

zašte, koji implemenra polike i
procedure, smatraju kljunim doku-
mentom programa zašte. Generiki
proces razvoja plana zašte obuhva-
ta pet osnovnih faza [44]: iniciranje
projekta, razvoj polike zašte, kon-
sultacije i odobrenja, razvoj sves
i obuka i distribucija polike zašte
(Sl. 3.1).
Tako
e, neki autori mešaju pro-
gramsku poliku i plan zašte. Da
bi se to izbeglo, pod planom zašte
treba podrazumeva plan projekta Sl. 3.1. Generiki proces razvoja plana zašte

U` {JJ  O Š FOJ 235

 za razvoj i implementaciju polike i procedura zašte. Plan zašte mora bi usaglašen
sa zakonskim propisima, poslovnim ciljevima, planom poslovanja i razvoja organizacije,
polikom i procedurama zašte i sa arhitekturom IKTS. snovna struktura plana zašte
može ima generiku formu pinog poslovnog plana, ali svaki mora bi specian za
poslovne procese, kulturu rada, životni ciklus informacija, zakonske i ugovorne obaveze
i raspoloživu tehnologiju za zaštu. Uzorci za izradu plana zašte su brojni (Internet, sta-
ndardi zašte), ali se konkretan plan zašte smatra autorskim delom, predstavlja pover-
ljiv dokument i retko se može nai objavljen. Generika struktura svakog plana zašte
treba da sadrži dve kljune komponente: uloge i odgovornos i upravljanje promenama
- plan kontrola ili plan tehnikog rešenja zašte [1, 44].

3.2.2.1. Uloge i odgovornosti

Uloge i odgovornos u sistemu zašte, denišu se na bazi GAISP principa zašte i

pripisuju glavnom menadžeru, izvršnim menadžerima i svim zaposlenim [41, 44, 1].
Uloga glavnog menadžera je da obezbedi superviziju, deniše i upravlja glavnim
smernicama programske i ISMS polike zašte, nadzire i kontroliše realizaciju plana
zašte. U skladu sa zakonima za zašte informacija u veini država, dve glavne odgovor-
nos su uvo
enje standarda najbolje prakse zašte i angažovanje odgovornih, strunih
i iskusnih lica na poslovima zašte. va odgovornost mora bi eksplicitno izražena u
programskoj polici zašte.
Uloga glavnog menadžera ukljuuje sprovo
enje GAISP principa i najbolje prakse
zašte i može se denisa kroz deset preporuka, i to za:
1. program zašte, gde eksplicitno ispoljava liderstvo, nansijski obezbe
uje, kreira,
namee i regularno kontroliše sve akvnos;
2. poliku zašte, gde obezbe
uje razvoj, implementaciju, kontrolu i primenu poli-
ke u skladu sa standardima, principima i najboljom praksom zašte;
3. upravljanje rizikom, kroz redovnu reviziju procene, sa ciljem da idenkuje
krine objekte, pretnje i ranjivos sistema i odobri plan ublažavanja rizika;
4. projektovanje arhitekture sistema zašte tako što obezbedi, da arhitektura
sistema zašte podržava poslovne ciljeve organizacije;
5. korisnike sistema, gde su odgovorni za obuku i sve akcije legalnih uesnika i imple-
mentaciju polike i procedura zašte;
6. funkcionalnu pouzdanost IKTS, kroz uspostavljanje niza kontrola pristupa objek-
ma IKTS i regularnu verikaciju integriteta programa;
7. autenkaciju i autorizaciju, sa resursima za implementaciju i održavanje meha-
nizama za autenkaciju i autorizaciju pristupa objekma IKTS;
8. nadzor, kontrolu i reviziju gde uspostavlja kapacitete za nadzor, kontrolu i reviziju
i alate za merenje uskla
enos sa polikom zašte;

236  O  Š FOJ

 9. ziku i personalnu zaštu, gde obezbe
uje kontrolu zikog pristupa objekma
IKTS i bezbednosnu proveru zaposlenih u zaš;
10. planiranje konnuiteta poslovanja i oporavka sistema, gde obezbe
uje razvoj i
verikaciju plana, periodino i regularno tesranje i ekasnu primenu.

3.2.2.2. Upravljanje promenama

Upravljanje promenama deniše se kao sistemsko uvo

enje promena u opera-
vnom okruženju, tehnologijama, programima, hardveru, konguraciji RS/RM, radnom
prostoru, zaposlenom personalu, runskim poslovima, tehnikim operacijama itd. Za up-
ravljanje promenama primenjuje se opšta procedura sa sledeom strukturom: uvoenje
promena, kataloška registracija, planiranje redosleda, implementacija i izveštavanje o
izvedenim promenama. Za svaku komponentu plana zašte, treba zaduži po jedno lice
da upravlja promenama u skladu sa polikom zašte [41].
Detaljan plan zašte može se razvi za implementaciju polike zašte, kada me-
nadžment organizacije prihva skup kontrola zašte za ublažavanje rizika (SA).
Me
u kljunim faktorima uspeha implementacije plana zašte su: potpuna podrška
menadžmenta; upoznavanje svih zaposlenih sa ciljevima zašte; prepoznavanje jedin-
stvenih kulturoloških, ekih i drugih zahteva organizacije; ukljuivanje kompetentnih
i strunih mova organizacije; imenovanje odgovornog ma ili pojedinaca za poslove
zašte; ugradnja mehanizama za detekciju, korekciju i do–obuku i ponovnu edukaciju u
sluaju proboja sistema zašte.

3.2.3. Razvoj i struktura politike i procedura zaštite

Polika zašte, kljuni dokument programa i plana zašte, sadrži bezbednosne

ciljeve, koji podržavaju poslovne ciljeve organizacije i izjave na visokom nivou apstrakcije,
koje govore šta treba radi u oblas zašte; obezbe
uje okvir oekivanog i obaveznog
ponašanja menadžera, zaposlenih, tehnologija i procesa; utvr
uje ciljeve, oekivanja i
verikovane korisnike zahteve, a koris principe, instrukcije, procedure i smernice, koje
su obavezne za organizaciju. Sistem upravljanja zaštom informacija (ISMS) zahteva ar-
kulaciju u dokumentovanoj ISMS polici, koja ima nekoliko funkcija [23]:
Š obezbe
uje okvir za upravljanje i odluivanje u oblas zašte,
Š prilago
ava se specinim situacijama kroz procedure i uputstva,
Š obezbe
uje i integriše principe, standarde i najbolju praksu zašte,
Š obezbe
uje osnovu za evaluaciju usaglašenos prakse i programa zašte,
Š obezbe
uje dokaz da su mere zašte implemenrane, usaglašene i akvne, u slu-
aju spora zbog zloupotreba IKTS ili kompjuterskog kriminala.

U` {JJ  O Š FOJ 237

 Razvoj polike zašte podrazumeva i razvoj odgovarajuih procedura, koje denišu
kako nešto treba uradi u oblas zašte i opisuju metod kojim se posžu bezbednosni
ciljevi, navedeni u polici zašte, ukljuujui redosled izvršavanja akvnos u procesima
zašte. Kroz procedure se dokumentuju procesi zašte [35].

3.2.3.1. Struktura i taksonomija politike zaštite

Polika zašte se može formira na bazi zakona, standarda i iskustva. Generika

struktura polike zašte obuhvata sledee komponente [5,63,41]:
Š namena i bezbednosni cilj: svrha i cilj polike zašte, na bazi zahteva;
Š obim i granice: oblast i granica na koju se sistema zašte odnosi;
Š saopštenja: zahtevi za poszanje funkcionalnih ciljeva i odgovornos;
Š zahteve za usaglašenost: sa zakonom, standardima i praksom zašte;
Š nametanje i sankcije: obaveza sprovo
enja, disciplinske i druge mere.
U cilju vee korisnike prihvatljivos i smanjenja kompleksnos, polika zašte se
može uradi kao jedinstveni dokument ili na više nivoa: organizacije – programska poli-
ka zašte, IKTS – ISMS polika i komponen sistema zašte – polika upotrebe kom-
ponente sistema zašte (npr. polika udaljenog pristupa).
Programska polika obuhvata generike komponente strukture polike zašte – eks-
plicitnu izjavu o odlunos organizacije da zaš informacionu imovinu i o odgovornos i
usaglašenos i treba da bude koncizna i razumljiva za sve zaposlene, da namee obavezu
izvršavanja i da je relavno nepromenljiva u periodu strateškog plana poslovanja. ISMS
polika uspostavlja standard za sistem upravljanja zaštom informacija u organizaciji i
navodi specine bezbednosne ciljeve (npr. obezbedi raspoloživost mrežnih servisa,
bezbednost i pouzdanost mrežne infrastrukture, namenu programa zašte, standarde
kriptozašte itd.). ISMS polika eksplicitno navodi za koje komponente sistema zašte
organizacija mora razvi poliku i koji entet je odgovoran za razvoj i implementaciju.
Polika upotrebe komponente sistema zašte obezbe
uje osnovni skup elemenata za
denisanje bezbednosnih zahteva za dnevno operavno upravljanje odre
enom ko-
mponentom sistema zašte, kao što su udaljeni pristup, upravljanje lozinkom, logika
kontrola pristupa, administracija sistema zašte itd. Glavni principi za razvoj i imple-
mentaciju polike zašte opisani su u Tabeli 3.1 [55]:

238  O  Š FOJ

 Tabela 3.1. Glavni principi za razvoj polike zašte
Princip Opis

bezbedi „bezbednost“ greške
Evidencija bezbednosnih
doga
aja datoteci bezbednosnih doga
aja
ednostavno rešenje
mehanizama zašte
ednostavnost upravljanja
Minimizacija privilegija
Spreavanje prelaska sistema u
nebezbedno stanje
Nemogunost zaobilaženja
mehanizama zašte
Sveopšta podrška zaš
Razdvajanje dužnos i
odgovornos
bolje je izgubi funkcionalnost nego bezbednost
idenkacija napadaa i naina iskorišenja ranjivos u logo
kompleksnost je uzrok brojnih bezbednosnih problema
lakša provera usaglašenos i centralno upravljanje
davanje prava pristupa, potrebnih za izvršavanje posla
sistem zašte vrši svoje funkcije ili blokira pristup
sve tokove informacija u/iz zašene RM kontroliše sistem
zašte
kroz teoretsku i praknu obuku i praksu zašte
raspodela uloga tako da niko ne može ugrozi krine
procese
tvoreni dizajn arhitekture
sistema zašte
aanje zašte samo slabih
ena je stepenom zašte
komponen
Potpuna posrednost
informacijama
Primena raznovrsnih
mehanizama zašte
Korisnika prihvatljivost zašte
Slojevitost mehanizama zašte
sistem zašte ne sme da zavisi od skrivenih implementacija
komponen zašte
bezbednost svakog sistema odre
najslabije komponente
koris gde god je mogue kontrolu pristupa, proxy, A&A
sever itd.
primena upravljakih, operavnih, tehnikih kontrola, da bi
napadai morali ovlada razliim vešnama
može se obezbedi kroz obuku, poveanje stepena
razumevanja i smanjenje kompleksnos sistema zašte
kompromitacija jednog sloja ne ugrožava RS ili RM

Polika zašte obezbeuje nekoliko funkcija: okvir za odluivanje i upravljanje za-

štom, skalabilnost sistema zašte, integraciju standarda i najbolje prakse i preporuka
u program i arhitekturu sistema zašte, osnova za evaluaciju usaglašenos prakse i poli-
ke zašte, sistem kontrolnih idenkatora za zaštu od legalne odgovornos u sluaju
kriminala i dokaz pred sudom da su mere najbolje prakse zašte bile implemenrane,
akvne i usaglašene sa standardima i principima zašte (ISO/IEC 27001, ISO/IEC 13335,
CobiT, GAISP, NIST, ...) [23, 25, 27, 42, 44].
pš funkcionalni model za razvoj polike zašte, koji povezuje sve elemente siste-
ma zašte, prikazan je na Sl. 3.2. [41, 36].

U` {JJ  O Š FOJ 239

 Sl. 3.2. unkcionalni model za razvoj polike zašte

Zaposleni moraju poliku zašte uze veoma ozbiljno, a svaki pojedinac prihva
odgovornost kao osnov za disciplinske mere, ukljuujui udaljavanje sa posla i zakonsko
gonjenje. Polika zašte treba da ima podršku menadžmenta i da bude:
Š razumljiva, racionalna i što je mogue kraa,
Š uskla
ena sa kulturom rada, poslovnim procesima i okruženjem,
Š uverljiva korisnicima za poszanje poslovnih ciljeva,
Š obavezna i armavna (treba, mora ... umesto nikada, zabranjeno i sl. ),
Š sveobuhvatna i kompabilna sa polikom organizacije,
Š skup saopštenja (šta treba zaš i u kom obimu), informacija (od kada važi, na
koga se odnosi i ko je autor) i metoda (za nadzor usaglašenos),
Š instrukcija za obaveznu primenu (ko je odgovoran, sankcije u sluaju neusa-
glašenos prakse sa polikom i dopuštena odstupanja),
Š skup informacija (kada e se polika preispiva, koji autoritet vrši reviziju, da-
tum poslednje revizije i da li postoji arhiva polike zašte),
Š baza kontaktnih informacija za izveštavanje o incidentu, sumnjivom ponašanju,
anomalijama i indikatorima incidenta i
Š uravnoteženi skup efekvnih kontrola zašte.
U praksi zašte pogrešno je oekiva da e svi korisnici sprovodi usvojenu poliku,
ak i posle adekvatne obuke. Brzina sa kojom se menjaju faktori rizika, zahteva kon-
nualan pristup i ažuriranje polike zašte procesom “ispitaj i popravljaj”. vo implicira
neprekidan nadzora i kontrolu sistema zašte i okruženja, ispivanje ranjivos, primenu

240  O  Š FOJ

bezbednosnih popravki, poboljšanje
procesa i kontrola zašte i ažuriranje
polike zašte (Sl. 3.3) [41].

3.2.3.2. Razvoj politike

zaštite

Polika zašte se može odnosi

na one aspekte zašte za koje me-
nadžment smatra da treba da budu
trerani, a u opštoj formi navodi šta
je dopušteno, a šta nije u toku rada
IKTS i sugeriše šta je od najveeg
znaaja i šta treba uradi, a ne kako
to treba uradi. snovni atribu Sl. 3.3. Ciklus procesa održavanja
strukture polike zašte mogu se polike zašte
denisa na brojne naine, a prih-
vatljiv skup je: sadržaj, potreba, na-
mena, pristup u praksi i pogodnost za primenu u specinoj situaciji. Kljuni kriterijumi
za razvoj i generisanje polike zašte su [10]:
Š funkcija dopunjavanja internih standarda, uputstava i procedura zašte;
Š vidljivost za sve ciljne grupe zaposlenih;
Š menadžerska podrška, koja garantuje implementaciju polike zašte;
Š konzistentnost sa kulturom rada, poslovnim ciljevima i misijom organizacije;
Š eksplicitnost saopštenja, napisanih opšm, uobiajenim i razumljivim izrazima
(prihvatljivost, neprihvatljivost, neadekvatnost, mora, treba itd.).
U polici zašte treba nedvosmisleno izrazi znaaj, što obezbe
uje smernice, osno-
vu za upravljaki okvir, uloge i odgovornos i dokumentova stav organizacije u odnosu
na zaštu. Smernice ukazuju koje akvnos treba ili ne treba izvrši. Upravljaki okviri
na bazi polike zašte je stabilan u vremenu nepromenljivos polike. Uloge i odgo-
vornos, za sprovo
enje polike u praksi, mora da deniše svaka polika zašte. Do-
kument polike zašte eksplicitni izražava stav organizacije prema zaš informacija.
Ulazne veliine u proces razvoja polike treba da budu rezulta analiza i procena rizika,
koji se kasnije mogu koris za reviziju adekvatnos polike u posebnim okolnosma
[24, 55].
Saopštenja (statements) polike zašte posebno su ekasan metod za denisanje
specinih funkcionalnih zahteva, uloga i odgovornos u zaš. Koncept ne zavisi od
organizacione strukture, a omoguava da se funkcionalni zahtevi i uloge mapiraju sa
upravljakim pozicijama na !eksibilan nain. Preklapanja i me
uzavisnos saopštenja

U` {JJ  O Š FOJ 241

 su krini faktori, koji se moraju korektno kontrolisa, a zahtevi, uloge i odgovornos
koherentno poveziva. Polika zašte dokumentuje i naine rešavanja posebnih pitanja.
Iako nema vrsh i brzo primenjivih pravila za denisanje forme, obima i sadržaja poli-
ke zašte, brojni uzorci saopštenja dostupni su na Internetu (SANS Instut, NIST, Infor-
maon Shield Policy, ReSecure itd) [63, 41, 36]. Do konkretnih polika zašte nije lako
doi, jer su poverljivi autorski radovi. Dobar pristup za izradu konkretne polike zašte
obezbe
uje se denisanjem standardne strukture zajednikih i specinih elemenata.
Denisanje standardne strukture polike zašte bitno je za standardizaciju dokume-
nata zašte. ednostavna polika odgovara manjim organizacijama, a za vee su potreb-
na mnogo preciznija saopštenja i sa više restrikcija. Generalno, bolje je ima posebnu
poliku zašte na razliim nivoima, nego jedinstvenu, ali je teško izbei preklapanja i
ponavljanja. Tako
e, jedinstvena polika zašte za veliku organizaciju može bi neprih-
vatljivo velik dokument.
Polika zašte može da ima sledeu opštu strukturu [35, 41]:

Naslov:
Autor:
Verzija:
Datum:
Amandmani: kontrolni podaci dokumenta, poetak primene, datum revizije
Namena: predmet polike i ciljna grupa za koju je dokument namenjen.

1. Uvod: denicija zašte informacija, objašnjenje konteksta sistema zašte.

2. Struktura, obim i granice: kratak opis strukture, obima, granica polike.
3. Bezbednosni ciljevi: svi bezbednosni ciljevi po prioritema.
4. Saopštenja: specini funkcionalni zahtevi, uloge i odgovornos, usaglašenost, odnosne
polike, sankcije za nespovo
enje, vlasnik polike.
5. Renik termina: kljune rei korišene u dokumentu.
6. Odobrava: poslednja stranica koju potpisuje akreditacioni autoritet

Struktura konkretnog dokumenata polike zašte na razliim nivoima i za razliite

komponente zašte, jednaka je za deo opšte strukture (1 - 3), a razlikuju se za specini
deo od take 4. - 6. Na primer:

I. Struktura Programske polike zašte:

1– 3. (Tipini deo opšte strukture polike zašte).

4. Saopštenja polike
Š eksplicitna podrška i kratke smernice za obim i granice polike

242  O  Š FOJ

4.1. Saopštenje o zahtevima:
Š za zaštu informacija i IKTS organizacije
4.2. Saopštenje o odgovornos:
Š obavezu odre
ivanja uloga (vlasnika) i odgovornos svih zaposlenih
4.3. Usaglašenost i obaveza primene:
Š obavezuje usaglašenos polike sa standardima i praksom zašte
Š deniše sankcije za nesprovo
enje i neusaglašenost polike zašte
5. Denicije termina: renik kljunih termina u odnosnoj polici zašte
6. Odobrava:
Š potpisuje glavni menadžer

II. Struktura polike zašte IKTS (System–Specic Policy):

1– 3. (Tipini deo opšte strukture polike zašte)

4. Saopštenja polike
Š eksplicitna podrška i smernice za obim i granice polike;
4.1 Saopštenje o zahtevima:
Š za zaštu specinog objekata imovine, komponente, sistema;
4.2 Saopštenje o ulogama i odgovornosma:
Š glavnog menadžmenta,
Š izvršnih menadžera,
Š svih zaposlenih, spoljnih saradnika i TTPS provajdera i
Š opštoj odgovornos za razvoj sves o potrebi zašte svih uesnika;
4.3. Usaglašenost i obaveza primene:
Š objašnjava hijerarhiju odnosnih dokumenata zašte i znaaj usaglašenos polike sa
standardima i praksom zašte,
Š deniše sankcije za nesprovo
enje i neusaglašenost polike zašte i
Š odre
uje vlasnika polike i listu važnih kontakata (funkcije, ne imena);
5. Denicije termina:
Š renik kljunih termina u odnosnoj polici zašte;
6. Odobrava i autorska prava:
Š potpisuje akreditator i obino potvr
uje dobrovoljno ustupanje autorskih prava.

III. Struktura ISMS polike zašte:

1. – 3. (Tipini deo opšte strukture polike zašte)

4. Saopštenja polike:
Š denicija bezbednos informacija,
Š preporuena lista komponen zašte za koje treba razvi poliku, npr: fizika zašta, per-
sonalna zašta, upotreba kriptograje, upravljanje kompjuterskim incidentom, logovanje
i kontrolni tragovi, udaljeni pristup, zašta CIA informacija itd.,

U` {JJ  O Š FOJ 243

 Š uloge i odgovornos: detaljne uloge i odgovornos za ISMS,
Š usaglašenost i obaveza primene i
Š vlasništvo i kontak;
5. Denicije termina
6. dobrava i autorska prava
ISMS polika (IS/IEC 27001), izme
u ostalog, treba da sadrži: deniciju zašte CIA informacija;
bezbednosne ciljeve menadžmenta u oblas zašte; uloge i odgovornos zaposlenih u ISMS;
smernice, standarde, procedure i uputstva koji podržavaju poliku ISMS; kratko objašnjenje prin-
cipa i polike komponen zašte; reference o malicioznim programima i napadima; plan kon-
nuiteta poslovanja; posledice u sluaju kršenja ISMS polike.

Primer 1: Namena ISMS polike: da zaš informacionu imovinu organizacije XY od svih

vidova pretnji. Ovom polikom se denišu funkcionalnost i organizaciona struktura bez-
bednos informacija u XY, što se obezbeuje denisanjem funkcija procesa zašte kroz
saopštenja, uloge i odgovornos.
Primer 2: Ciljevi ISMS polike: da obezbedi zaštu od neovlašenog pristupa informaci-
jama; zaštu poverljivos, integriteta i raspoloživos informacija; poslovanje u skladu sa
regulavom, zakonima i poslovnim ciljevima; izradu, implementaciju i tesranje planova za
konnuitet poslovanja; dostupnost obuke o zaš za sve zaposlene; evidenciju svih sumn-
jivih dogaaja u vezi sa bezbednos informacija i istragu od strane menadžera zašte in-
formacija.

Uobiajeno je da ISMS polika upuuje na druga dokumenta zašte, a pino se

menja svake 2 – 3 godine, sa nekom glavnom promenom.

IV. Struktura Polike komponente zašte (Issue–Specic Policy):

dnosi se na poliku funkcionalne komponente sistema zašte. Primer strukture:

1. – 3. (Tipini deo opšte strukture polike zašte)
4. Saopštenja:
Š specini zahtevi za, npr. uskladištene informacije, metod skupljanja informacija, uprav-
ljanje kolaiima, pristup linim podacima, ažuriranje linih podataka, iskljuivanje infor-
macija, dostupnost za treu stranu i sl. i
Š uloge i odgovornos svih relevantnih uesnika na koje se polika odnosi;
5 i 6. Kao u standardnoj strukturi, ali specino za konkretnu komponentu zašte.
Polika komponente zašte može da se generiše u okviru Polike zašte IKTS kroz specina
saopštenja ili kao samostalni dokument. U prvom sluaju problem je slaba korisnika prihvatlji-
vost obimnog dokumenta, a u drugom – mogunost ponavljanja i preklapanja.

244  O  Š FOJ

 3.2.3.3. Razvoj procedura zaštite

Procedura je precizno denisan skup, korak po korak, akvnos procesa za implemen-

taciju polike zašte. Sadrži detaljne liste i opšte forme koraka i instrukcija za izvršavanje
speciciranih procesa [23, 35]. Znaaj procedura zašte ne sme se nikako potcenjiva,
jer su ljudske greške, još uvek, primarni uzrok proboja sistema zašte. Procedure doku-
mentuju procese zašte i opisuju naine implementacije, operavnog korišenja i odla-
ganja mehanizama i protokola zašte. Na primer, procedura za upravljanje kompjut-
erskim incidentom, treba da deniše ko i kako upravlja incidentom, kako se skupljaju i
istražuju napadi i anomalije u sistemu, kako i kada se interni ili eksterni napad dogodio,
ko može objavi informacije o incidentu i kome ih dostavlja i ko i kako može da izvrši
forenziku istragu, akviziciju i analizu digitalnih dokaza u sluaju kriminala.
Procedura zašte spušta poliku na operavni nivo i objašnjava prakne korake
„kako“ se ona implemenra u dnevnom radu. Usaglašenost prakse i polike zašte, u
velikoj meri zavisi od toga koliko su kompletne procedure i koliko dobro denišu i opisuju
zadatke, koje treba preduze, da bi se ispunili bezbednosni ciljevi polike zašte. Proce-
dure su pine za upravljake i organizaciono-operavne kontrole, koje izvršavaju ljudi i
koje se esto nazivaju proceduralne kontrole zašte. Za tehnike alate zašte procedure
se uobiajeno daju uz tehniku dokumentaciju [35].
U procesnom pristupu, procedura zašte je sastavna komponenta procesa zašte,
koja opisuje sekvencijalno izvršavanje bazinih akvnos i zadataka, povezuje akvnos
i odre
uje redosled izvršavanja zadataka. Procesi zašte se mogu dekomponova u tri
kljuna skupa akvnos ili procedura za [35]:
1. upravljanje procesom, koje koordiniraju koherentan rad procesa zašte,
2. izvršavanje procesa, sa prioritetom izvršavanja i me
usobnim vezama i za
3. dokumentovanje kontrola i izlaza procesa zašte.
Uobiajeno se procesi zašte normalno dokumentuju kroz procedure, koje se, zam,
što detaljnije opisuju u dokumentaciji procesa zašte. esto treba koris zdravu logiku,
apriorna i opšta znanja da bi se smanjila kompleksnost, izbeglo nepotrebno ponavljanje
i odredio racionalan nivo detalja u svakoj proceduri i dokumentu zašte. Na taj nain
pojednostavljuje se proces održavanja sistema zašte i poveava verovatnoa da e pro-
cedure bi stvarno korišene. pis procesa zašte kroz detaljne procedure generiše se
u dokumentu Procedure zašte na razliim nivoima (npr. procedura za administratora
zašte). Primeri uzoraka procedura zašte mogu se nai u literaturi [63, 55].
Uputstvo za zaštu je celovit dokument o zaš namenjen administratorima i
glavnim menadžerima zašte, kao pomo u projektovanju sistema zašte, upravljanju
programom zašte od inicijalnog koncepta do implementacije i u održavanju sistema
zašte, obuci i procesu nadzora, kontrole i revizije. Uputstvo može da sadrži i instrukcije
za korišenje kataloga kontrola zašte za osnovni i poveani nivo zašte krinih objeka-
ta IKTS. Uputstva za zaštu, namenjena korisnicima IKTS, orijensana su na odre
ene

U` {JJ  O Š FOJ 245

 grupe korisnika i obra
uju odre
ene komponente zašte u delokrugu odgovornos te
grupe [55].

3.3. PREPORUENA DOKUMENTACIJA ZA IMPLEMENTACIJU ISMS

Projektna dokumentacija za implementaciju ISMS obuhvata [23]:

Š tok procesa implementacije i serkacije ISMS;

Š denicija obima ISMS;
Š IS/IEC 27002 upitnik/Izveštaj o analizi razlika (Gap Analysis Report)
Š predlog za implementaciju ISMS;
Š plan implementacije ISMS;
Š plan tretmana rizika (kako e bi ublažen preveliki rizik);
Š saopštenje o primenljivos – SA (Statement of Applicability);
Š inicijave, dnevni red, odobrenja odeljenja za zaštu informacija;
Š strategija upravljanja rizikom, pristup, metodologija;
Š organizacija ISMS (dijagram organizacione strukture i izveštavanja);
Š renik termina zašte informacija (hiperlinkovani online dokument);
Š smernice i metrika za implementaciju ISMS (sa idejama i savema);
Š metrika zašte informacija (skup uzoraka).

ISMS polika, zavisno od konteksta i pa organizacija, preporuuje izradu:

1. Polika pristupa
2. Polika razvoja sves o potrebi zašte i obuka o zaš
3. Polika upravljanja rizikom
4. Polika upravljanja životnim ciklusom sistema zašte
5. Polika prihvatljivog ponašanja
6. Polika zašte informacija i podataka na komunikacijama
7. Polika upravljanja vanrednim doga
ajem
8. Polika upravljanja kompjuterskim incidentom
9. Polika sakupljanje i održavanje kontrolnih tragova (Audit trails)
10. Polika usaglašenos i odgovornos
11. Polika serkacije i akreditacije
12. Polika istog stola i ekrana
13. Polika arhiviranja i zadržavanja podataka
14. Polika klasikacije informacija
15. Polika odlaganje informacija/medija/opreme
16. Polika zašte e-poslovanja

246  O  Š FOJ

 17. Polika prihvatljive upotrebe e–pošte
18. Polika procene rizika bezbednos informacija
19. Polika zašte laptop (mobilnih) raunara
20. Polika mobilnog i rada sa daljine
21. Polika upotrebe iznajmljenih resursa (outsourcing)
22. Polika upravljanja lozinkom
23. Polika tesranja sistema na proboj
24. Polika personalne zašte
25. Polika zike zašte
26. Polika zašte privatnos
27. Polika upotrebe licencnog sovera
28. Polika anspam zašte
29. Polika bekapovanja i oporavka sistema/podataka
30. Polika monitoringa upotrebe sistema
31. Polika pristupa tree strane
32. Polika zašte od malicioznih programa

snovni tehniki standardi zašte (Baseline Technical Security Standards) specicira-
ju bezbednosne konguracije i parametre za razliite plaorme i vrste raunara, aplika-
vne i druge servere, baze podataka, razvojne sisteme, DMZ ure
aje, logike barijere,
razliite S, mrežne ure
aje, žine i bežine mreže itd.
Procedure za zaštu informacija pino ukljuuju procedure za: bekapovanje, pro-
cenu i reviziju usaglašenos, izveštavanje o incidentu, reviziju logike kontrole pristupa,
upravljanje bezbednosnim popravkama, administraciju zašte RS/RM, poboljšanje, te-
sranje, korisniko održavanje sistema zašte itd. Procedure za upravljanje sistemom
zašte pino ukljuuju procedure za: korekvne/ prevenvne akcije, registrovanje i do-
kumentovanje kontrolnih tragova, internu kontrolu i reviziju ISMS, upravljanje rizikom,
razvoj sves o potrebi zašte, reviziju ISMS, analizu bezbednosnog rizika, programske
alate za procenu rizika itd.
Uloge, odgovornos i kompetencije za ISMS pino obuhvataju: lica za planiranje
vanrednog dogaaja i oporavak sistema, vlasnike informacione imovine, analiare i
projektante sistema zašte, menadžera zašte informacija – GISO (General Informa-
on Security Ocer), specijalistu zašte informacija – ISO (Informaon Security Ocer),
specijalistu za tesranje sistema zašte na proboj, kontrolora sistema zašte i adminis-
tratora zašte RS/RM.
Operavni artefak su formalne evidencije, koje se generišu kao rezultat ISMS
prakse, a ine ih: plan konnuiteta poslovanja (BCP); kontrolna lista za procenu ucaja
na poslovanje i sistem izveštavanja; plan za oporavak IKTS; templej za izveštavanje o
bezbednosnom incidentu; izveštaji o znaajnijim incidenma; lista za proveru i reviziju

U` {JJ  O Š FOJ 247

 dizajna i arhitekture rešenja za razvoj sovera; taksonomije pretnji i ranjivos, liste za
proveru, upitnici i izveštaji.
Evidencija ISMS obuhvata: liste baze podataka informacione imovine; registar medi-
ja za bekapovanje; registar BCP; registar faktora bezbednosnog rizika; registar kompjut-
erskih incidenata; lista administratorskih, privilegovanih i korisnikih prava pristupa;
registar licenciranih programa; lista standardnih programa RS; registar popravki OS i
statusa AVP; registar pristupa TTPS.

3.4. USPOSTAVLJANJE UPRAVLJAKOG OKVIRA SISTEMA ZAŠTITE

Upravljaki okvir ine saopštenja polike zašte, standardi zašte, procedure, radna
dokumenta i tehnike kontrole, implemenrane da obezbede dnevno operavni rad
IKTS. Na slici Sl. 3.5. prikazani su odnosi polike zašte, procene rizika i upravljakog
okvira sistema zašte.

Sl. 3.5. Sazrevanje procesa upravljakog okvira zašte

Upravljaki okvir evoluira sazrevanjem procesa zašte od upravljanja na bazi polike

do implementacije rezultata procene rizika. Upravljanje na bazi polike zašte, rezultat
je strategijskih inicijava i predstavlja sporo promenljivu komponentu programa zašte.
Upravljanje rizikom je dinamiki promenljiva komponenta, a mera u kojoj odgovora

248  O  Š FOJ

dnevnim potrebama, dobar je pokazatelj zrelos organizacije. Kako procesi organizacije
sazrevaju, oekuje se postepena zamena upravljakog okvira na bazi polike zašte,
sa upravljanjem na bazi procene rizika, što ukazuje na sposobnost organizacije da brže
reaguje na promene u okruženju [55].
Za veinu organizacija upravljaki okvir u velikoj meri zavisi od spoljnih partnera i
TTPS. Vei je problem za organizacije koje same implemenraju tehnologije zašte. Na
primer, u AVP zaš, koja je ekasna u slojevitoj arhitekturi sistema zašte, incident
se može dogodi, ako se na vreme ne sprovode procedure zašte. vako strog režim
zahteva veliku disciplinu, pa rigidna polika zašte može prežive uglavnom u vojnoj,
policijskoj i državnoj strukturi, a teže u poslovnom okruženju.
Savremeni koncept upravljakog okvira sistema zašte, uspostavljen na osnovu kon-
sultacija više standarda zašte (ISO/IEC 27001 i drugi, PCI–DSS, HIPAA, Gramm–Leach
Bliley i NIST), programa za kontrolu i reviziju i prakse zašte u više javnih, privatnih i
državnih organizacija, obuhvata trinaest bezbednosnih kategorija komponen zašte
na strateškom, takkom i operavnom nivo (Tabela 3.2). Cilj je razvi okvir, koji se
može integrisa u program zašte informacija i zadovolji strateške potrebe orga-
nizacije. Upravljaki okvir daje mogunost organizaciji da modikuje ili doda kontrole
i ciljeve zašte, da dosgne nivo prihvatljivog rizika, kao i smernice za razvoj, procenu i
poboljšanje zašte informacija.
Tabela 3.2. Bezbednosne kategroije upravljakog okvira sistema zašte
Bezbednosne kategorije Nivo bezbednosne kategorije
(1) organizacija i menadžment STRATEKI
(2) polika zašte
(3) kontrola, revizija i usaglašenost
(4) upravljanje rizikom i prikupljanje informacija
TAKTIKI
(5) zašta privatnos
(6) upravljanje incidentom
(7) svest, obuka i obrazovanje u zaš
(8) operavno upravljanje zaštom
(9) tehnike kontrole zašte i kontrola pristupa
(10) monitoring, merenja i izveštavanje
PERATIVNI
(11) zika i zašta okruženja IKTS
(12) idenkacija i klasikacija imovine
(13) upravljanje nalozima i spoljnim korisnicima

Nivoi zrelos i kapacite procesa upravljakog okvira zašte informacija sa osnovnim

karakteriskama da su u Tabeli 3.3 [22].

U` {JJ  O Š FOJ 249

 Tabela 3.3. Kapacite procesa upravljakog okvira po nivoima zrelos
Nivo zrelos Osnovne karakteriske

Nivo 1 Najbolje prakse se ne izvršavaju, a neformalni procesi nisu planirani.

rganizacija ima neku poliku i procedure zašte, najbolje prakse se izvršavaju,

Nivo 2
procesi su planirani, ali nisu ponovljivi u celoj organizaciji.
Polika i procedure zašte su planirane, izvršavane, dobro denisane i imple-
Nivo 3 menrane u celoj organizaciji.
Prakse i procesi zašte su planirani, izvršavani, dobro denisani, implemen-
Nivo 4 rani, kvantavno upravljani i kontrolisani u celoj organizaciji.
Prakse i procesi zašte su planirani, izvršavani, dobro denisani, implemen-
Nivo 5 rani, kvantavno upravljani, kontrolisani u celoj organizaciji, neprekidno
poboljšavani i integrisani u strateške poslovne odluke.

3.5. REZIME

Program zašte ukljuuje programsku poliku zašte, plan zašte, ISMS poliku,
poliku komponen sistema zašte, procedure i uputstva zašte. snovni zahtevi pro-
grama zašte su sprovo
enje nacionalnih i EU zakona i standarda za zaštu IKTS, kao i
obezbe
ivanje digitalnih tragova za forenziku istragu i veštaenje digitalnih dokaza za
pravosudne potrebe u sluaju kompjuterskog kriminala. Razvoj sves o potrebi i obuka
u oblas zašte, kljune su komponente za implementaciju i održavanje efekvnog pro-
grama zašte. Program zašte zahteva dokumentovanje svih akvnos.
Plan zašte je sveobuhvatan strategijski set dokumenata projekta za zaštu informa-
cione imovine. Polika zašte je kljuna komponenta plana zašte, izjava na visokom
nivou, koja obezbe
uje okvir oekivanog i obaveznog ponašanja menadžera, zaposlen-
ih, tehnologije i procesa u sistemu zašte, a realizuje se kroz principe, instrukcije, proce-
dure i smernice, koje su obavezne za celu organizaciju. Nametanje obaveze sprovo
enja
polike zašte je krina komponenta programa zašte, jer ako nema posledica za
povrede polike zašte, zaposleni je nee dosledno sprovodi. Polika zašte treba da
se prezenra zaposlenima u istom formatu i kroz iste kanale, distribucione liste, uput-
stva i sl. u organizaciji, kao i poslovna polika organizacije. Polika, standardi, procedure
i uputstava zašte moraju bi realni u pogledu ucaja okruženja, ekih i kulturoloških
principa; moraju bi predstavljeni na takav nain da zaposleni shvate da je menadžment
odluan u pogledu njihovog znaaja, implementacije i prakse. Standardi, polika, pro-
cedure i uputstava zašte su mehanizmi pomou kojih menadžment izražava i podržava
svoj stav prema zaš informacija, kao dragocenoj imovini organizacije. Dok se stan-
dardna struktura polike zašte relavno sporo menja, sadržaj polike, a posebno
procedura zašte, treba da ažurno pra razvoj otvorenih, visoko distribuiranih IKTS i
sistema zašte. Za sistem zašte potrebna su brojna saopštenja polike zašte, kao i

250  O  Š FOJ

procedure zašte, koji esto nisu pod kontrolom centralnog enteta za upravljanje siste-
mom zašte. Polika zašte treba da obaveže organizaciju na centralizovano upravljanje
zaštom.
Procedure zašte su precizno denisani naini izvršavanja akvnos u primeni poli-
ke; propisuju naine implementacije i operavnog korišenja mehanizama i protokola
zašte i dokumentuju procese zašte. Uputstvo za zaštu je dokument o zaš name-
njen administratorima, menadžerima i korisnicima, kao pomo u radu.
Implementaciju polike i procedura zašte treba pažljivo planira u planu zašte,
da bi se obezbedila maksimalna ekasnost, sa minimalnim odstupanjem radnih procesa
i funkcija. Akvna podrška menadžera izuzetno je krina za implementaciju polike.
Upravljaki okvir ine saopštenja polike, standardi, procedure, radna dokumenta
i tehnike kontrole zašte. Upravljaki okvir na bazi polike je sporo promenljiva kom-
ponenta programa zašte, a na bazi upravljanja rizikom – dinamiki promenljiva. Kako
procesi organizacije postaju zreliji, oekuje se postepena zamena upravljakog okvira
na bazi polike zašte, sa procesom upravljanja na bazi procene rizika, što ukazuje na
sposobnost organizacije da brže reaguje na promene u okruženju.

3.6. KLJUNI TERMINI

Plan zašte: sveobuhvatan dovoljno detaljan, Saopštenje polike zašte: eksplicitna izjava
jasan i precizan dokument za planiranje zašte koju polika zašte sadrži o odre
enim pitan-
informacione imovine. jima zašte; daje se u razumljivoj formi, sa jas-
nim i jednostavnim terminima.
Polika zašte: izjava na visokom nivou, koja
obezbe
uje okvir oekivanog i obaveznog Upravljaki okvir: ine ga polika, standardi i
ponašanja menadžera, zaposlenih, tehnologi- procedure zašte, radna dokumenta i tehnike
je i procesa zašte. kontrole zašte; sporo promenljiva kompo-
nenta programa zašte.
Procedure zašte: precizno denisani naini
primene elemenata polike zašte sa listom Upravljaka dokumentacija: ugovori, planovi,
detalja i opšh formi koraka speciciranih pro- izveštaji, budžetska dokumenta, NDA i dr.
cesa.
Program zašte: sve što neka organizacija
ini da proizvede, primeni, podrži i unapredi
bezbednost IKTS; esto se naziva programska
polika zašte.
Struktura polike zašte: standardizovana,
metodološka forma izlaganja sadržaja doku-
menta polike zašte, koja obuhvata jedinst-
ven opš deo za sve pove polika zašte i
specini deo za odre
enu poliku zašte.

U` {JJ  O Š FOJ 251

 3.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Dokument Programska polika zašte
treba da obuhva najmanje:
a. namenu, bezbednosne ciljeve, obim i
usaglašenost
ivanje prioriteta,
b. namenu, bezbednosne ciljeve i granice
enje i kataloška registracija prom-
akreditacije
c. smernice, podršku, odgovornost i odo-
enje, kataloška registracija,
brenje menadžmenta, komunikaciju,
obavezu nametanja polike i sankcije
d. namenu, bezbednosne ciljeve,
usaglašenost (opštu i specinu) i od-
govornost
2. Generiki proces razvoja Plana zašte
obuhvata sledee osnovne faze:
a. iniciranje projekta i nabavka resursa za
zaštu
b. uloge i odgovornos i upravljanje
promenama
c. razvoj polike zašte, konsultacije i
odobravanje
d. razvoj sves, obuka i distribucija poli-
ka zašte
3. Uloga glavne menadžerske strukture u
izradi Plana zašte je:
a. obezbedi superviziju i deniše i upravlja
glavnim smernicama polike zašte,
nadzire i kontroliše realizaciju plana
zašte
b. pripremi i planira razvoj sistema zašte
usobno nespojivim
i obezbedi projekat implementacije
c. klasikuje imovinu, izvrši analizu rizika
i preuzme vodeu ulogu i odgovornost
u kreiranju programa, plana i polika
zašte
d. nametne praksu obaveznog uvo
enja nost
standarda u oblast zašte i angažovanja
odgovornih, strunih i iskusnih lica na
poslovima zašte
e. izvrši internu kontrolu i nadzor
sistema zašte, nametne praksu
primene internih standarda i obezbedi
uskla
enost prakse i programa zašte a. samo se u jednostavno i lako upravl-
f. obezbedi eksplicitno izraženu odgovo-
rnost menadžmenta, izabere telo za
superviziju i kontrolu procesa upravl-
janja rizikom i sistemom zašte u celini
4. pšta procedura za upravljanje prom-
enama treba da ima sledeu osnovnu
strukturu:
a. planiranje, odre
uvo
ena
b. uvo
planiranje redosleda, implementacija i
izveštavanje o izvedenim promenama
c. planski raspored, implementacija i
kontrola promena
d. lista kontrola zašte za upravljanje
promenama i izveštavanje upravne
strukture o izvedenim promenama
5. Vrste polika zašte su:
a. programska, polika zašte IKTS, ISMS
polika i polika upotrebe komponente
sistema zašte
b. polika zašte IKTS, ISMS, polika
udaljenog pristupa i polika upotrebe
komponente sistema zašte
c. programska, polika zašte IKTS, ISMS
polika i polika elektronskog po-
slovanja
6. Princip za implementaciju polike Obez-
bedi bezbednost greške objašnjava izraz:
a. preporuuje se primena razliih
mehanizama zašte, da bi maliciozni
napadai morali ovlada razliim i po
mogunos me
vešnama
b. ako se greška dogodi, IKTS treba da
padne na bezbedan nain; sistem
zašte treba da ostane u funkciji; bolje
izgubi funkcionalnost nego bezbed-
c. podrazumeva da svi informacioni
tokovi u zašenoj mreži i iz nje, moraju
prolazi kroz sistem zašte informacija i
mrežnu barijeru
7. Princip za razvoj i implementaciju polike
Minimizacije privilegija objašnjava izraz:
janom sistemu može ekasno proveri
usaglašenost konguracije komponen
i ostvari centralno upravljanje.

252  O  Š FOJ

 b. dodeljivanje samo onih korisnikih i
adminstravnih prava pristupa koja su
neophodna za izvršavanje dužnos
eni
c. pod oekivanim okolnosma sistem
zašte ili potpuno izvršava svoje funk-
cije ili potpuno blokira pristup.
d. preporuuje se primena razliih
mehanizama zašte, da bi maliciozni
napadai morali ovlada razliim i
nespojivim vešnama za proboj sistema
zašte
8. Princip za razvoj i implementaciju polike
zašte Odvajanje dužnos objašnjava izraz:
a. mehanizmi zašte i IKTS generalno
treba da bude što je mogue jed-
nostavniji, jer je kompleksnost uzrok
uje okvir oekivanog
brojnih bezbednosnih problema
b. raspodela uloga i odgovornos u
sistemu zašte i IKTS u kojoj jedan
uje potrebnu dokumentaciju
ovek ne može naruši krine procese
organizacije
c. garantovana bezbednost svakog
uje ciljeve, oekivanja i veri-
sistema zašte odre
ena je stepenom kovane korisnike zahteve za poslovne
zašenos najslabije komponente, što
esto nije ni raunar, nego ovek
9. Princip za razvoj i implementaciju polike
zašte Jaanje zašte samo slabih kompo-
nen objašnjava sledei izraz:
a. garantovana bezbednost svakog
sistema zašte odre
ena je stepenom
zašenos najslabije komponente, što
esto nije ni raunar, nego ovek
b. funkcije u zaš do najveeg mogueg
stepena treba da budu odvojene;
koncept treba primeni i na sisteme i
operatere/korisnike.
c. treba koris svuda indirektan pris-
tup informacijama, preko posrednih
elemenata koji nameu poliku zašte
(AC, proxy i A&A server, e-mail gate-
way)
10. Princip za razvoj i implementaciju polike
zašte Slojevita zašta objašnjava izraz:
a. korisnici treba da razumeju potrebu
zašte, što se može obezbedi kroz
obuku, a implemenrani mehanizmi
treba da pruže oseaj korisnos

O Š FOJ 253
b. pojedinani mehanizam zašte gener-
alno je nedovoljan, mehanizmi zašte
treba da budu slojevito raspore
u arhitekturi sistema zašte, tako da
kompromitacija jednog ne ugrožava
host sistem/mrežu
c. kada su sistem i mreža kompromi-
tovani, to treba registrova ili eviden-
ra u log datoteci, a ove kontrolne
informacije mogu pomoi kod iden-
kacije naina iskorišenja ranjivo-
s, idenkacije napadaa i proboja
slojevite zašte
11. Kljune funkcije polika zašte su:
a. opisuje šta treba radi u oblas
zašte i obezbe
i obaveznog ponašanja menadžera,
zaposlenih, tehnologije i procesa
b. obezbe
zašte i skup kontrola za osnovnu
zaštu
c. utvr
procese
d. koris principe, instrukcije, procedure i
smernice, obavezne za organizaciju
12. Kljuni kriterijumi za razvoj i generisanje
polike zašte su:
a. jasno razumevanje vizije i ciljeva zašte
od strane menadžera, ukljuivanje
specijalista zašte, informaara i što
više predstavnika organizacionih jedi-
nica
b funkcija dopunjavanja, vidljivost,
menadžerska podrška, konzistentnost i
eksplicitnost saopštenja
c. idenkovani glavni rizici za infor-
macionu imovinu i razvijen projekat
sistema zašte, koji re!ektuje potrebe
organizacije
13. Navedite obavezne sastavne komponente
pine strukture polike zašte:
a. namena, cilj, vrsta, obim, odgovornost,
usaglašenost, saopštenja
b. namena, cilj, vrsta, obim, odgovornost,
usaglašenost
U` {JJ
 c. namena, cilj, obim, specina
saopštenja, odgovornost, usaglašenost,
uje:
sankcije
d. namena, obim, specina saopštenja,
odgovornost, usaglašenost, sankcije
14. Navedite saopštenja/zahteve koja se mogu
nai u Polici lozinke:
a. ne menja lozinku najmanje tri meseca
b. menja lozinku najmanje jedanput
meseno
c. uzima što krau i jednostavniju lozinku
zbog lakšeg pamenja
d. zapisiva lozinku da bude na dohvat
ruke, da se lakše koris
e. uva lozinku na bezbednom mestu
f. koris lozinku sa najmanje 8 karaktera
kombinovanih interpunkcijskih znakova
slova i brojeva
15. Koja vrsta polike uobiajeno zabranjuje
igranje raunarskih igrica na poslu:
a. polika kontrole pristupa
b. polika udaljenog pristupa
c. polika ispravnog ponašanja u IKTS
d. polika minimuma privilegija
16. Procedura zašte je:
a. precizno denisan skup, korak po korak,
akvnos procesa zašte
b. komponenta procesa zašte koja opisu-
je akvnos i odre
uje tok procesa procene rizika
c. skup povezanih akvnos zašte, koje
ini proces upravljanja zaštom
d. nain implementacije i operavnog
korišenja mehanizama i protokola
zašte
17. ISMS standard (IS/IEC 27001) obezbe-
a. uputstvo za upravljanje i izbor kontrola
zašte
b. odgovore kako treba upravlja zaštom
c. instrukcije šta treba radi u praksi
zašte
d. upravljake, operavne i tehnike kon-
trola zašte
e. tehniki standard za specine
tehnologije i metriku za evaluaciju
zašte
f. sistem za upravljanje zaštom infor-
macija
g. kompabilnost sa SSE CMM modelom
sazrevanja procesa zašte
18. Kontrolni okvir je:
a. skup polika, standarda, procedura,
radnih dokumenata i kontrola zašte
b. rezultat strategijskih inicijava i dugo-
ronih bezbednosnih ciljeva
c. rezultat kratkoronih takkih bezbed-
nosnih zahteva
d. sporo promenljiva komponenta pro-
grama zašte
e. pokazatelj zrelos procesa zašte orga-
nizacije
f. upravljan polikom zašte i procesom
g. uvek zavisi od spoljnih partnera (pover-
ljivih provajdera servisa zašte – TTPS).

254  O  Š FOJ

4. NADZOR, KONTROLA I REVIZIJA
SISTEMA ZAŠTITE

4.1. UVOD

Savremeni poslovni IKTS sve više zavise od sistema zašte. Da bi se izbegli ili spreili
brojni rizici, nužno je obezbedi neprekidan nadzor, kontrolu i reviziju32 (auding) siste-
ma zašte. Kontrolori i revizori zašte moraju bi osposobljeni za evaluaciju sistema
zašte i da ponude preporuke za smanjenje bezbednosnog rizika na prihvatljivi nivo.
Praksa nadzora, kontrole i revizije sistema zašte ukazuje na brojne ranjivos IKTS,
kao što su: nedostatak formalnog plana i polike zašte; neadekvatnost kontrola zašte;
nepotpuno korišenje NOSSS kapaciteta zašte; instalacija/modikacija programa bez
kontrole i izmene pretpostavljene konguracije ili lozinke; neažuriranje denicija AVP;
neadekvatnost planova za vanredne dogaaje i konnuitet poslovanja; neadekva-
tnost odgovornos u zaš; sporo objavljivanje otkrivenih ranjivos; nedovoljna svest
o potrebi zašte; velika ovlašenja i slabo razdvajanje dužnos u IKTS; nedostatak os-
novnih kontrola za upravljanja programom zašte itd. Posebnu pažnju kontrolori i re-
vizori sistema zašte treba da usmere na implementaciju kontrola zašte i upravljanje
zaštom.

4.2. PROCESI NADZORA, KONTROLE I REVIZIJE SISTEMA ZAŠTITE

Interni nadzor i kontrola sistema zašte treba da budu stalne, povremene i regu-
larne akvnos, koje se vrše u skladu sa denisanom procedurom. Kontrolni tragovi
su zapisi bezbednosno relevantnih doga
aja u bezbednosnoj log datoteci, a koriste se
za otkrivanje proboja, neovlašenog korišenja i eventualne zloupotrebe informacija i
objekata u RS/RM. Zavisno od konguracije, mogu bi ogranieni na specine bezbed-
nosne doga
aje ili da obuhvataju sve akvnos u sistemu.

32 Termin revizija podrazumeva tehniku reviziju sistema zašte, za razliku od nansijske revizije.

U` {JJ  O Š FOJ 255

 Funkcija revizije sistema zašte obezbe
uje internu i nezavisnu (eksternu) evaluaciju
polike, procedura, standarda, kontrola i prakse zašte IKTS od gubitaka informacija,
ošteenja, nenamernog otkrivanja ili pada sistema. Mehanizmi za reviziju sistema zašte
treba da obezbe
uju reviziju svakog pristupa sistemu i osetljivim informacijama [38].
Bezbednosni ciljevi nadzora, kontrole i revizije zašte su obezbe
enje dodatnog fa-
ktora poverenja korisnika u zaštu i provera ispravnos rada i korišenja razliih meha-
nizama višeslojne zašte, obrazaca pristupa objekma IKTS, istorije pristupa specinih
procesa i korisnika, ponovljenih pokušaja ovlašenih i neovlašenih korisnika da zaobi
u
mehanizme zašte, korišenja privilegija i dr.
Korisnici mehanizma za nadzor, kontrolu i reviziju mogu se podeli u grupe kon-
trolora, revizora i korisnika. Kontrolori i revizori su korisnici sa serkovanim pravima
– administratori sistema (za niže nivoe kontrole i revizije) ili administratori zašte, koji
biraju doga
aje, koje sistem treba da registruje, postavljaju kontrolne markere za regis-
trovanje doga
aja i analiziraju kontrolne tragove. Korisnici su administratori, operateri,
programeri i drugi korisnici IKTS, koji generišu kontrolne doga
aje i moraju razume
da postoje mehanizmi za nadzor, kontrolu i reviziju i koji ucaj oni imaju na njih, što je
presudno za faktore odvraanja i poszanja bezbednosnih ciljeva.

4.2.1. Glavni aspekti procesa kontrole i revizije sistema zaštite

Standarde i uputstva za nadzor, kontrolu i reviziju zašte IKTS donosi nekoliko

me
unarodnih organizacija, od kojih su najznaajnije ISACA (The Informaon Systems
Audit and Control Associaon) i ISACF (The Informaon Systems Audit and Control Foun-
daon), koja je izdala set uputstava za kontrolu sistema zašte – COBIT (Control Objec-
ves for Informaon and Related Technology) [19, 27].
Ente za nadzor, kontrolu i reviziju treba da razviju kapacitete, adekvatne veliini,
strukturi i potrebama organizacije. bavezu nadzora, kontrole i revizije sistema zašte,
treba obuhva u normavno regulisa nacionalnim Zakonom o zaš informacija. Na
bazi normavnog okvira i usvojenih standarda, svaka organizacija može izradi Uputstvo
za nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte, koje treba da ukljui planiranje, razvoj,
implementaciju, merenje funkcionalnos i poboljšanje kapaciteta za nadzor, kontrolu i
reviziju sistema zašte IKTS [38].
Glavni mehanizmi za nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte IKTS su:
Idenkacija i autenkacija, koja obezbe
uje logovanje na sistem i normalno
zahteva da korisnik unese korisniko ime i neki idenkator za autenkaciju. Bez
obzira da li su ove informacije validne ili ne, izvršavanje procedure logovanja je kon-
trolni doga
aj, a unesena informacija u log datoteku smatra se kontrolnom informaci-
jom. U sluaju da unesena informacija nije prepoznata kao validna, sistem ne treba da
je evidenra u log datoteku. Razlog za to je, što korisnik može greškom une lozinku,
kada sistem traži korisniko ime za logovanje. Ako se informacija upiše u kontrolni trag,

256  O  Š FOJ

kompromitovae lozinku i bezbednost sistema. Savremeni S spreavaju upisivanje lo-
zinke u log datoteku kontrolnih tragova, pa je ovaj rizik izbegnut. Prednost registrovanja
idenkacionih parametara (credenals) je, što olakšava otkrivanje pokušaja proboja
sistema zašte i identeta napadaa u fazi digitalne forenzike istrage kompjuterskog
incidenta.
Administracija ukljuuje odgovorna lica, koja operavno upravljaju kapacitema i
sprovode procedure za nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte [38].
Projekat rešenja treba da sadrži mehanizam, koji poziva funkciju evidencije kontrol-
nih tragova, na zahtev administratora zašte i koji odre
uje da li doga
aj treba da bude
unesen u log datoteku kao kontrolni trag. Kontrolori i revizori moraju izabra bezbed-
nosno relevantne doga
aje za registrovanje u log datoteku kontrolnih tragova i rekon-
gurisa log datoteku, na bazi identeta korisnika, bezbednosne klasikacije objekata
IKTS ili procene rizika.
Zašta kontrolnih mehanizama i osetljivih podataka kontrolnih tragova u log dato-
teci, od neovlašenog pristupa je obavezna. Uklonjeni mediji, koji sadrže kontrolne tra-
gove, moraju se ziki zaš i odlaga u skladu sa propisanom procedurom zike
zašte i saniranja osetljivih elektronskih medija za ponovnu upotrebu. Glavni bezbed-
nosni zahtevi za kontrolni mehanizam i kontrolne tragove su zašta od neovlašenog
pristupa, modikacije ili zaobilaženja i akviranje/ dezakviranje kontrolnih meha-
nizma i zašta kontrolnih tragova sa NOSSS mehanizmima zašte, nepristupanim za
neovlašene korisnike [55].

4.2.2. Planiranje nadzora, kontrole i revizije sistema zaštite

Plan ili poboljšanje procesa nadzora, kontrole i revizije sistema zašte treba da sadrži
sledee korake:
a. denisanje misije, ciljeva, obima i granica razvoja kapaciteta,
b. procena tekuih kapaciteta za nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte,
c. planiranje procesa nadzora, kontrole i revizije i
d. planiranje sistema za merenje i monitoring rezultata kontrole i revizije.
a. Denisanje misije, ciljeva, obima i granica za razvoj kapaciteta za nadzor, kontro-
lu i reviziju sistema zašte, treba planira najmanje za tri godine sa eksplicitnim
navo
enjem odgovornos menadžera i izvršioca, idenkovanjem pova alata,
potrebnih znanja, vešna i obuke kontrolora i revizora. Najznaajniji ciljevi su: obez-
bedi podršku za poboljšanje procesa, dopuni proces sa procenom efekvnos siste-
ma zašte, obezbedi nezavisnu reviziju zašte za procenu rizika, podrža zahteve za
korporacijsku digitalnu forenziku istragu, obezbedi podršku za analizu i ekstrakciju
podataka i obezbedi mišljenje revizora zašte u procesu razvoja sistema zašte. U
izgradnji kapaciteta za nadzor, kontrolu i reviziju zašte treba: proceni kapacitete i

U` {JJ  O Š FOJ 257

 rentabilnost implementacije sa dam resursima, konsultova zakon za kompjuterski
kriminal, denisa potencijalne odgovornos, izvrši bezbednosnu proveru (poseb-
no TTPS) i razmotri zakon za obavezan pristup informacijama [35].
Denisanje obima i granica nadzora, kontrole i revizije zašte ukljuuje relevantne
uesnike i kapacitete za izvršavanje zadataka. Kontrolor i revizor prikupljaju infor-
macije o infrastrukturi IKTS na osnovu upitnika [63]. U praksi zašte, organizacije
vlasm kapacitema, uglavnom, planiraju samo proces nadzora, interne kontrole i
revizije, dok regularnu godišnju reviziju (audit) vrše spoljni, nezavisni i akreditovani
revizori ili revizorski movi.
b. Procena postoje
ih kapaciteta za nadzor, kontrolu i reviziju sistema zašte ukljuuje
idenkaciju objekata IKTS i bezbednosnog rizika procesa revizije, kao prvi korak.
Teško je oekiva da jedan revizor ima sva potrebna znanja i sposobnos, pa se
preporuuje formiranje ma. Sakupljanje i dokumentovanje informacija o sistemu,
podacima i aplikacijama može da obuhva brojna pitanja, kao što su: znaaj i prirodu
programa i servisa sistema zašte, osetljivost (CIA) procesiranih informacija, pove
raunara za procesiranje, specine plaorme, uslužne programe, alate za restrikciju
pristupa programima i podacima, nivo umrežavanja, barijere i druge mrežne ureaje,
pove i obim važnijih komercijalnih i programa razvijenih u organizaciji, nain i mes-
to unosa podataka i izveštavanja, približan broj transakcija i vrednos koje procesira
svaki sistem, organizacione promene i kljuni personal zaposlen u IKTS, oslanjanje na
druge organizacije u procesiranju, rezultate poslednje revizije i usaglašenost.
Formiranje ma za reviziju, procena znanja, sposobnos i vešna internih i iznajm-
ljenih lanova, kljune su komponente planiranja, izgradnje ili unapre
enja kapa-
citeta za reviziju zašte. Znanja i vešne revizora zašte, rangiraju se kao:
Š strunjak (ekspert) – ima veliko iskustvo, može instruisa druge revizore,
Š profesionalac – može izvrši zadatke revizije bez posebnih priprema,
Š sposoban – veruje da može izvrši zadatke, ali zahteva pomo i
Š movisan – ima jaku želju i interes za scanje znanja i vešna za reviziju.
Prol strunjaka naješe se odre
uje parametrom znanja, vešna i sposobnos –
KSA (Knowledge, Skills, Abilies), koji se pino koris za opisivanje radnih mesta i
oglašavanje za slobodna radna mesta, ukazujui na zahtevane atribute [18].
Znanje je organizovan i usvojen korpus informacija, injenica, principa/procedura,
ija primena omoguava izvršavanje posla i predstavlja osnovu za izgra
uju vešna
i sposobnos. Vešna je sposobnost manuelnog, verbalnog ili mentalnog ma-
nipulisanja ljudima, idejama i stvarima, koja se može demonstrira. Sposobnost je
mogunost za izvršavanje nekih poslovnih funkcija, koristei bitna znanja, a dokazuje
se kroz akvnos, koje se zahtevaju za obavljanje nekog posla [18].
I denkacija i izbor automazovanih alata za reviziju zašte, kao i serkovanih revi-
zora, koji poseduju znanje i vešnu za njihovu upotrebu, krini su faktori za iden-
kovanje ranjivos sistema.

258  O  Š FOJ

 Primer: ala za ekstrakciju podataka u programu za logiku kontrolu pristupa, mogu iden-
kova kršenje principa razdvajanja dužnos privilegovanih korisnika; krekeri lozinki mogu
idenkova pretpostavljene/slabe lozinke; sniferi mogu idenkova otvoren prenos
lozinki ili osetljivih informacija; skeneri idenkuju zaštni prol RS/RM itd.

Veina organizacija koris usluge specijalizovanih revizora/revizorskih organizacija u

procesu izbora adekvatnih automazovanih alata za reviziju sistema zašte, kao i u
procesu obuke i izbora revizora za njihovo korišenje. Bilo da formira ili modernizuje
kapacitete za reviziju sistema zašte, organizacija treba da razvije proces selekcije,
evaluacije i revizije programskih alata za reviziju zašte, kroz: istraživanje raspoloživih
alata i izbor iz svake kategorije, razmenu iskustava sa partnerima o pogodnos alata,
odreivanje procesa za kontrolu rentabiliteta alata, potrebe za alama za specine
plaorme, metodologije za evaluaciju, izbor i razvoj procedure za obuku korisnika.
Razvoj metodologije za izbor i implementaciju programskih alata za reviziju sistema
zašte ima višestruke prednos: izabrani alat je koristan za m i proces revizije, ne
gubi se vreme na neadekvatne alate, minimiziraju se organizacioni ucaj i troškovi
obuke, obezbeuju se efekvnije preporuke revizora i obuka i su neophodna zna-
nja revizora/ma. Izbor alata je krian faktor za razvoj kapaciteta za reviziju zašte.
Procena troškova procesa revizije nezaobilazno je pitanje, pošto obuka, iznajm-
ljivanje konsultanata i održavanje kapaciteta za reviziju zašte zahtevaju znaajne
troškove.
c. Planiranje procesa revizije sistema zašte može ukljui sopstvene ili iznajmljene
kapacitete. rganizacija koja ima razvijene kapacitete za reviziju sistema zašte,
treba da deniše kriterijume za planiranje i izbor projekata za reviziju, koji mogu
ukljuiva krinost i procenu rizika sistema za reviziju, saradnju vlasnika sistema
za redukciju rizika u toku tesranja, nivo kompleksnos sistema za reviziju, godišnji i
kratkoroni plan revizije itd. Generalno, kod planiranja revizije, treba koris rotacio-
ni metod za izbor sistema za regularnu godišnju reviziju. Metod je posebno znaajan
za planiranje revizije zašte u visoko distribuiranim sistemima.
Za izgradnju ili dogradnju kapaciteta za reviziju sistema zašte, zahteva se veliki broj
akvnos, koje variraju u zavisnos od ciljeva revizije. Mogu se razvi radni doku-
men, koji pomažu da se uspostave i povežu ciljevi i akvnos i idenkuju potreb-
ni resursi. Resursi za planiranje, razvoj i održavanje kapaciteta za reviziju mogu se
nai na brojnim web lokacijama (www.isaca.org, www.itaudit.org, www.auditnet.
org,www.cert.org, www.sans.org).
d. Planiranje procesa merenja i monitoringa rezultata revizije obavezno je za revizor-
ske organizacije, radi procene i poboljšanja performansi sistema za reviziju. Treba
jasno denisa misiju i ciljeve revizije i uspostavi dugoroni/kratkoroni plan rada.
Rezultate merenja performansi sistema za reviziju treba poredi sa uspostavljenim
ciljevima i izveštava o progresu.

U` {JJ  O Š FOJ 259

 Primeri ciljeva revizije zašte: regularna revizija, evaluacija rezultata i preporuke; evalu-
acija usaglašenos rezultata revizije i standarda/zakona; atrakvnost kapaciteta za reviziju
za visoko kvalikovane, movisane i posveene strunjake; poverenje, otvorenost komu-
nikacije i profesionalni rezulta u radnom okruženju itd. [35].

U procesu revizije treba denisa sistem indikatora performansi (benmarking

sistem) internih i eksternih kapaciteta za reviziju.

Primer: benmarking kompetentnos ma za reviziju, zahteva da svako IKT odeljenje ima
65% revizora sa serkatom CISA (Cered Informaon Systems Auditor) ili diplomom
informaara ili menadžera IKTS.

Evaluaciju procesa revizije treba vrši periodino da bi se procenio stvarni progres

u poszanju dugoronih ciljeva revizije. Procenu korisnike prihvatljivos procesa
i servisa revizije, treba vrši u regularnim intervalima, da bi se idenkovale sla-
bos i postavili ciljevi za poboljšanje kapaciteta za reviziju. U entetu gde se vrši
revizija treba izvrši anketu za procenu profesionalizma ma za reviziju, tehnikog
razumevanja oblas revizije, komunikacionih sposobnos revizora, efekvnos
korišenja raspoloživih resursa, sposobnos održavanja pozivnih i produkvnih
odnosa i profesionalizma u izveštavanju o nalazima revizije. Izveštaje o progresu pro-
cesa revizije, dostavlja menadžmentu kontrolisane organizacije i, zavisno od nalaza,
inicira odgovarajue akcije. Primeri ciljeva i metrike revizije sistema zašte prika-
zani su u Tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Ciljevi i metrike kontrole i revizije sistema zašte

Cilj revizije sistema zašte Metrika

Vreme revizije ne premašuje Akumulira sva realna vremena, uporedi sa nansiranim

budžet više od 10% vremenom revizije i odredi kumulavni premašaj/
podbaaj za sve izvršene procese revizije
90% procesa revizije završi u dredi % procesa revizije završenih u speciciranom roku
datom roku (npr. 6 meseci) (na bazi izveštaja)
80 % izveštaja izradi 30 dana dredi % izveštaja dostavljenih u planiranom roku (od
od završetka revizije završetka revizije do dostavljanja izveštaja)
90 % preporuka iz izveštaja dredi % preporuka iz izveštaja prihvaenih u formalnom
treba da prihva menadžment odgovoru menadžmenta
Implemenra 60 % pre- dredi procenat preporuka iz izveštaja, implemenranih u
poruka iz izveštaja u nekom odre
enom periodu
periodu

260  O  Š FOJ

 Glavni kriterijumi za ocenu rezultata revizije, za denisane strateške ciljeve su
poboljšanje sistema, procesa i metodologije zašte. Izveštaj o rezultama revizije,
koji revizor dostavlja u planiranom roku menadžmentu kontrolisane organizacije,
treba da sadrži: ciljeve, period rada, prirodu i obim izvršenih akvnos, primenjene
standarde, organizaciju i lica kojima se dostavlja, eventualne restrikcije o cirkulisanju,
nalaze, zakljuke i preporuke, sve rezerve ili kvalikacije koje revizor ima u odnosu na
proces revizije i iskaz da li su u procesu revizije i izveštavanja otkrivene informacije,
koje mogu kompromitova kontrolisani sistem. Za merenje akvnos posle procesa
revizije zahteva se uspostavljanje procedure za preduzimanje akcija.

4.3. REZIME

Glavni principi, koji obezbe

uju uspostavljanje ekasnih i efekvnih kapaciteta (re-
vizora/ma, tehnika i alata, resursa za podršku) za kontrolu/reviziju zašte IKTS, obuh-
vataju: planiranje i denisanje funkcija i ciljeva, mehanizama, korisnika mehanizama i
drugih aspekata procesa za kontrolu/reviziju zašte.
Na bazi normava i standarda treba denisa, vlaste ili iznajmljene, kapacitete za
reviziju zašte – planira proces revizije i izradi Uputstvo za nadzor, kontrolu i reviziju
zašte IKTS, koje mora obuhva, najmanje, procese planiranja, razvoja kapaciteta, im-
plementacije mehanizama i nadzora funkcionisanja i evaluacije kvaliteta procesa i rezul-
tata kontrole/revizije. Za izradu plana, modikaciju ili poboljšavanje procesa kontrole/
revizije, treba denisa misiju i ciljeve razvoja kapaciteta, proceni postojee kapac-
itete, planira dinamiku procesa, poveza ciljeve sa akvnosma procesa i obezbedi
istraživanje i obuku za kontrolu/reviziju.
Kljuna komponenta kapaciteta je m za kontrolu/reviziju, ukljuujui procenu znan-
ja, sposobnos i vešna – KSA kontrolora/revizora prema skali: profesionalac, strunjak,
osposobljen i jako zainteresovan. Za poslove kontrole/revizije potrebni su veliko iskust-
vo i specine vešne.
Razvoj metodologije za izbor i implementaciju soverskih alata za reviziju sistema
zašte ima višestruke prednos za formiranje ili modernizuju kapaciteta za reviziju. Re-
vizorske organizacije, treba da monitorišu funkcionisanje procesa revizije, mere perfor-
manse i rezultate svakog procesa i izaberu indikatore progresa procesa revizije. Revizor/
m dostavlja izveštaj o reviziji, poverljivim kanalima, uz garanciju da proces revizije nije
kompromitovao kontrolisani IKTS, a rezulta i komentari ostaju u vlasništvu kontroli-
sanog enteta. Posle dostavljanja izveštaja treba uspostavi proceduru, koja obavezuje
menadžment kontrolisanog enteta da preduzme odgovarajue akcije u predvi
enom
roku, a na bazi nalaza i preporuka revizora.

U` {JJ  O Š FOJ 261

 4.4. KLJUNI TERMINI

Bezbednosno–relevantni dogaaj (Security– Kontrolni trag (Audit Trail): skup registrovanih

Relevant Event): doga
aj koji pokušava da podataka koji obezbe
uju dokumentovane
izmeni bezbednosno stanje sistema ili naruši
poliku zašte sistema.
Kontrolni dogaaj (Auditable Event): doga
aj
koji se može izabra i logova u datoteku kon-
trolnih tragova, kao bezbednosno relevantan
za oporavak sistema.
Mehanizam za reviziju (Audit Mechanism):
hardversko soverski modul koji se koris za
skupljanje, pregled i/ili ispivanje akvnos
aja za reviziju, podešavanja siste-
sistema.
aja i analize kon-
Kontrola sistema zašte (Security System
Control): povremena analiza rezultata nadzora
sistema zašte.
dokaze o procesima za praenje traga od origi-
nalne transakcije do odnosne snimljene infor-
macije i izveštaja, ili unazad od snimljene in-
formacije i izveštaja do izvora transakcije.
Nadzor sistema zašte (Security System Moni-
toring): neprekidna akvnost opservacije
funkcionisanja mehanizama i servisa zašte.
Revizor (Auditor): ovlašeno lice sa pravima
izbora doga
ma za registrovanje h doga
trolnih tragova.
Revizija (Audit): proces interne ili eksterne
(nezavisne) tehnike revizije i ispivanja ser-
visa, mehanizama, prakse, procesa upravljanja
i dokumentacije sistema zašte.

4.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Kljuni bezbednosni ciljevi nadzora, kon- b. kontrolni trag zašen sa NSSS me-
trole i revizije sistema zašte su da: hanizmom od neovlašenog pristupa i
a. proveri ispravnost rada i korišenja izmene
razliih mehanizama višeslojne zašte c. akviranje/dezakviranje mehanizma
b. omogui podizanje sves o potrebi
zašte i odvraanje napadaa
c. obezbedi dodatni faktor poverenja
korisnika u sistem zašte
d. obezbedi kontrolu i reviziju obrazaca
i istorije pristupa objekma IKTS
specinih procesa i korisnika
e. obezbedi kontrolu i reviziju obrazaca
ponovljenih pokušaja ovlašenih i
neovlašenih korisnika da zaobi
u me- b. denisa preostali, prihvatljivi rizik
hanizme zašte i korišenja privilegija
2. Glavni bezbednosni zahtevi za mehanizam
za kontrolu i reviziju sistema zašte:
a. mehanizam za registrovanje kon-
trolnih tragova mora bi zašen od
neovlašenog pristupa, modikacije ili
zaobilaženja
za reviziju treba da bude deo NSSS
mehanizama zašte i nepristupaan za
neovlašene korisnike
d. kontrolni trag transparentan i na raspo-
laganju svim korisnicima IKTS
3. Za izradu plana ili poboljšavanje procesa
nadzora, kontrole i revizije zašte treba:
a. denisa misiju, ciljeve, obim i granice
razvoja kapaciteta za kontrolu/reviziju
c. proceni vlaste kapacitete za kon-
trolu/reviziju sistema zašte
d. planira proces kontrole/revizije sopst-
venim ili iznajmljenim kapacitema
e. planira proces za serkaciju sistema
zašte i

262  O  Š FOJ

 f. planira sistem merenja procesa kon-
trole/revizije i monitoringa rezultata
4. Strunjak (ekspert) u zaš ima sledea
znanja, sposobnos i vešna:
a. ima jaku želju i interes za scanje
znanja, vešna i sposobnos
b. može izvrši zadatke kontrole sistema
zašte bez posebnih priprema
c. ima veliko iskustvo, može instruisa
druge za izvršavanje zadataka
d. veruje da može izvrši zadatke kon-
trole, ali zahteva pomo ili vreme za
pripremu
5. Profesionalac u zaš ima sledea znanja,
sposobnos i vešna:
a. ima jaku želju i interes za scanje
znanja, vešna i sposobnos
b. može izvrši zadatke kontrole sistema
zašte bez posebnih priprema
c. ima veliko iskustvo, može instruisa
druge za izvršavanje zadataka
d. veruje da može izvrši zadatke kon-
trole, ali zahteva pomo ili vreme za
pripremu
6. Sposoban u zaš ima sledea znanja,
sposobnos i vešna:
a. ima jaku želju i interes za scanje
znanja, vešna i sposobnos
b. može izvrši zadatke kontrole sistema
zašte bez posebnih priprema
c. ima veliko iskustvo, može instruisa
druge za izvršavanje zadataka
d. veruje da može izvrši zadatke kon-
trole, ali zahteva pomo ili vreme za
pripremu
7. Movisan u zaš ima sledea znanja,
sposobnos i vešna:
a. ima jaku želju i interes za scanje
znanja, vešna i sposobnos
b. može izvrši zadatke kontrole sistema
zašte bez posebnih priprema
c. ima veliko iskustvo, može instruisa
druge za izvršavanje zadataka

O Š FOJ 263
d. veruje da može izvrši zadatke kon-
trole, ali zahteva pomo ili vreme za
pripremu
8. Tipini ciljevi uspostavljanja kapaciteta za
kontrolu i reviziju zašte IKTS su:
a. obezbedi podršku za poboljšanje proc-
esa planiranja zašte
b. podrža performanse procesa ser-
kacije i akreditacije sistema zašte
c. dopuni proces kontrole i revizije sa
procenom efekvnos sistema zašte
d. obezbedi nezavisnu kontrolu i reviziju
za izradu polike zašte
e. podrža zahteve za korporacijsku digi-
talnu forenziku istragu i analizu
f. obezbedi podršku za sosciranu
analizu i ekstrakciju podataka
g. obezbedi mišljenje revizora zašte u
procesu razvoja sistema zašte
9. Izveštaj o rezultama revizije treba da
sadrži:
a. ciljeve, period rada, prirodu i obim
izvršenih akvnos
b. primenjene standarde, restrikcije,
nalaze, zakljuke i preporuke
c. izmene plana i polike zašte
d. otkrivene informacije, koje mogu kom-
promitova kontrolisani sistem
10. Glavni kriterijumi za ocenu rezultata
revizije zašte IKTS, za denisane strateške
ciljeve, su:
a. nansijska dobit
b. poboljšanje sistema zašte
c. poboljšanje procesa zašte
d. poboljšanje metodologije zašte
U` {JJ
 5. UPRAVLJANJE KOMPJUTERSKIM
INCIDENTOM I VANREDNIM DOGAAJEM

5.1. UVOD

Kompjuterski incident (KI), nastao zbog namernih malicioznih, tehnikih akvnos-

 iznutra ili spolja, može ima nepredvidljive posledice i potrebno ga je kontrolisa.
Denicija bezbednosnog KI je !eksibilna kod veine autora i varira, u zavisnos od or-
ganizacije i IKTS okruženja. Za reakvne sisteme zašte rentabilno je razvi stacionarne
kapacitete za brzo otkrivanje i reagovanje na KI. U proakvnom sistemu zašte znatno
je vea verovatnoa spreavanja štetnog ucaja KI. Veina bezbednosnih KI ue na
poslovanje organizacije. Naješe, ucaj KI je relavno mali, a trajanje relavno kratko.
Sa porastom zavisnos poslovanja od IKTS, ucaj KI raste, a tolerancija na bilo kakve
smetnje se smanjuje. Ucaj ili posledice KI, mogu se smanji na više naina. Upravljan-
jem kompjuterskim incidentom tesno je povezano sa planiranjem vanrednih doga
aja
(VD), ali ga treba odvojeno planira, da bi se smanjila kompleksnost upravljanja. Proces
upravljanja KI obuhvata uspostavljanje kapaciteta i upravljanje specinim povima KI.
Planiranje VD ukljuuje više od samog planiranja evakuacije izvan zone u kojoj je
uništen IKTS centar ili drugi kapacite organizacije. Plan obuhvata i kako neka organizaci-
ja održava krine funkcije IKTS u operavnom stanju u vanrednim uslovima i nastavlja
poslovanje. U veini krinih situacija za pine poslovne IKTS, potrebno je uspostavi
lanac upravljanja i obezbedi svest menadžmenta o potrebi izgradnje kapaciteta orga-
nizacije za ekasno reagovanje na KI i VD. U kategoriju VD u IKTS, mogu se svrsta sve
prirodne katastrofe, nestanak elektrinog napajanja, štrajkovi i odsustvo zaposlenih sa
posla, kvarovi sistema za grejanje/hla
enje, opš kvarovi opreme i dr. vi su doga
aji
sluajni po svojoj prirodi i štetne posledice njihovog ucaja, mogu se smanji samo
planiranjem, uspostavljanjem kapaciteta za upravljanje VD, uvežbavanjem scenarija VD
i oporavkom sistema. Neke od brojnim napada, zloupotreba IKTS i posledica prirodnih
doga
aja, mogu se ksira kroz standardne procedure administracije.

264  O  Š FOJ

5.2. KOMPJUTERSKI DOGAAJ I KOMPJUTERSKI INCIDENT

Kompjuterski dogaaj je bilo koje uoljivo dešavanje i sistemski doga

aj, registro-
van u log datoteci u RS/RM. Kompjuterski incident (KI) je doga
aj sa negavnim pos-
ledicama (pad RS, zagušenje saobraaja RM, eskalacija privilegija i sl.). Upravljanje KI
obuhvata sve doga
aje štetne za bezbednost IKTS. Denicija KI je evoluirala od „bez-
bednosno relevantnog dogaaja koji dovodi do gubitka CIA informacija“, do denicije
u Internet okruženju – „povreda ili imanentna pretnja za povredu i/ili primenu polike
zašte“ [45].
Kako su KI neizbežni i predstavljaju nepoznatu pretnju, zahteva se struktuirana pro-
cedura za kontrolu i upravljanje. Brojne tehnike specikacije KI dostupne su na web
lokacijama [29]. Svi KI nisu bezbednosno relevantni, pa je važno sa sigurnošu iden-
kova izvor i prirodu KI. Generika podela incidenta je na one koji ne predstavljaju
glavnu pretnju i one koji mogu izazva zaustavljanje poslova organizacije. Važno je
izvrši pažljivu trijažu KI, po znaaju za funkcionisanje poslovnog sistema. U procesu
inicijalne istrage KI, treba pretpostavi da je sistem zašte probijen i utvrdi štetu. Pro-
gram za upravljanje KI treba da ukljuuje denisanje adekvatnih mera zašte, prioritete
reagovanja i oporavka sistema. U praksi zašte KI se retko na vreme prijavljuje, jer ga or-
ganizacije pokušavaju rešava interno, sakri od javnos i sl. U odre
enim sluajevima,
gde postoji oigledna šteta, kompromitacija ili zakonska odgovornost, izveštavanje o KI
mora bi izuzetno brzo.

5.2.1. Politika i procedure za upravljanje incidentom

Polika za upravljanje KI, internim ili iznajmljenim kapacitema, u veini organizacija

obuhvata iste kljune elemente: izjavu menadžera o angažovanju; namenu i ciljeve;
obim i granice; idenkaciju prirode KI i posledica u kontekstu organizacije; strukturu,
uloge i odgovornos interventnog ma; nain i formu izveštavanja; prioritete saniranja
i metriku performansi kapaciteta za upravljanje KI. Procedure za upravljanje KI detaljno
objašnjavaju specine akvnos procesa, tehnike, ek liste i formulare, koje koris
interventni m. Pre distribucije, proceduru treba tesra i verikova, izvrši obuku
i pripremi instrukciju za primenu. Kako se KI može dogodi na bezbroj naina, nije
prakno razvija preciznu korak–po–korak proceduru [35, 45].

5.2.2. Kategorije bezbednosnog kompjuterskog incidenta

Generalno, organizacija se može pripremi za upravljanje sa bilo kojim pom KI, a

specino – sa poznam povima. U praksi zašte još uvek nema konsenzusa o naj-
boljoj taksonomiji KI. Naješa podela (nije konana) je, na bazi primarnih kategorija

U` {JJ  O Š FOJ 265

 napada, na posledice: odbijanja izvršavanja servisa, napada malicioznih programa,
neovlašenog pristupa, nepropisnog korišenja IKTS i kombinovanih napada. Neki KI
mogu se svrsta u više od jedne kategorije. va podela je pre osnovno uputstvo za
upravljanje KI [45, 72].

5.2.3. Nagoveštaji kompjuterskog incidenta

Glavni problem upravljanja KI je donošenje odluke da se incident dogodio, kojeg je

pa i intenziteta i kolika je šteta? Problem je m teži, što KI pino ini kombinaci-
ja raznih faktora (KI mogu detektova razna tehnika sredstva sa razliim nivoima
tanost/pouzdanos, brojni su potencijalni znaci da se KI dogodio itd.) i potrebno je
specino tehniko znanje i veliko iskustvo za analizu nagoveštaja - predznaka i indika-
tora KI [35].
Predznak KI je nagoveštaj da se neki incident može dogodi u bliskoj budunos,
na primer: log datoteka u web serveru pokazuje korišenje skenera ranjivos Web
servera itd. Svaki napad se ne može detektova kroz predznake, neki napadi nemaju
predznake, dok drugi – generišu predznake, koje organizacija ne uspeva detektova.
Ako se predznaci detektuju, organizacija ima priliku da izmeni sistem zašte i sprei na-
pad. Indikator KI je znak da se neki incident vrlo verovatno dogodio ili se upravo doga
a,
na primer: mrežni IDPS alarmira da je neki bafer preplavljen pokušajima napada na web
server, AVP alarmira prisustvo virusa/crva, pad web servera itd. Predznaci i indikatori
KI idenkuju se iz više razliih izvora, od kojih su naješi alarmi soverskih mehani-
zama zašte RS/RM, log datoteke, javno raspoložive informacije i ljudi. Naješi izvori
indikatora i predznaka za svaku kategoriju KI, kontrolne liste za odre
ivanje kategorije
KI i analizu predznaka i indikatora, kao i generika procedura za upravljanje KI, da su u
literaturi [35, 45].

5.2.4. Upravljanje kompjuterskim incidentom

Cilj upravljanja KI je, da se ogranii mogunost upada u sistem kroz prevenvnu

zaštu, tesranje otpornos sistema na proboj, skeniranje ranjivos sistema i IDPS, kao i
da se obezbedi lakši istražni postupak kada se incident dogodi. ivotni ciklus upravljanja
KI pino ima eri faze [35, 45, 72]: (1) priprema, (2) detekcija, prijava i analiza, (3)
saniranje posledica i oporavak sistema i (4) analiza iskustava (Sl. 5.1a). Proces uptravl-
janja bezbednosnim KI prikazan je na slici 5.1.b.
U pripremnoj fazi uspostavljeni sistem zašte i interventni m – CIRT (Computer In-
cident Response Team) prevenvno spreavaju KI [7]. Primarni ciljevi razvoja kapaciteta
za upravljanje KI su: (1) reagovanje na KI, (2) saniranje štete i (3) oporavak sistema.
Kapacite za upravljanje KI, moraju bi prevenvno implemenrani i spremni da po
potrebi obezbede: brzo reagovanje, koordinaciju akvnos ma, izveštavanje o KI, opo-

266  O  Š FOJ

ravak sistema i spreavanje ili minimizaciju potencijalne štete. Podaci o KI i korekvnim
akcijama se skupljaju i skladište u bazu podataka i analiziraju za formiranje obrazaca
ponašanja – prol KI, npr. naješeg pa virusa i napadanog sistema, najbolje korekvne
akcije.

a)

b)

Sl. 5.1. ivotni ciklus - (a) i proces upravljanja bezbednosnim incidentom – (b)

Iako nije odgovoran za spreavanje KI, CIRT ini glavnu komponentu kapaciteta za
upravljanje incidentom. Ekspertska znanja lanova ma dragocena su za poboljšanje
sistema zašte i dokazivanje zloupotrebe ili kompjuterskog kriminala. lanovi ma su
pino specijalis za mrežnu tehniku, plaorme i komunikacije i treba da su na raspo-
laganju 7x24 sata i ziki dostupni što je mogue brže; da imaju specina znanja,
vešne i sposobnos za upotrebu neke tehnologije za upravljanje incidentom, digitalnu
forenziku istragu, akviziciju i analizu digitalnih podataka, mski rad i dobru komunikac-
iju sa razliim uesnicima. Modeli struktura CIRT za upravljanje KI mogu se svrsta u tri
kategorije [57, 61]:

U` {JJ  O Š FOJ 267

 Š centralni CIRT, koji upravlja KI u celoj organizaciji, ekasan je za male i vee organizacije
sa malom distribucijom objekata IKTS;
Š distribuirani CIRT, koji upravlja KI u loginim ili zikim segmenma organizacije, kao
deo jednog enteta i procesa upravljanja;
Š koordinacioni CIRT, koji savetodavno vodi rad drugog ma.

Tipian model popune CIRT ukljuuje interno zaposlene sa ogranienom pomoi

spolja, delimino iznajmljene usluge ili potpuno iznajmljen m spoljnih saradnika. Dobri
kapacite za upravljanje KI treba da poseduju nekoliko kljunih karakteriska: razume-
vanje obima i granica procesa upravljanja i upotrebe kapaciteta, obrazovnu komponen-
tu, sredstva za centralizovano upravljanje (komunikaciju i izveštavanje), specijaliste za
primenjene tehnologije i dobre veze sa entema koji mogu pomoi u upravljanju KI.
Obim i granice upotrebe kapaciteta za upravljanje KI ne obuhvataju uvek celu orga-
nizaciju. Kapacite za upravljanje KI obuhvataju tehnologiju, korisnike IKTS i menadžere.
Obuka korisnika ima za cilj da se smanji kompleksnost, povea korisnika prihvatljivost
i obezbedi izveštavanje po prioritema. Centralizovano upravljanje obezbe
uje ekas-
no i efekvno upravljanje KI, a uspeh zavisi od blagovremenog izveštavanja. Ako je KI
hakerski napad, treba koris kriptozašen sistem za izveštavanje, analizu i uvanje
informacija o incidentu. Tehnologija za upravljanje KI treba da ukljuuje i specine
forenzike alate. Veina CIRT formira prenosivi komplet za istragu kompjuterskog inci-
denta, u kojem se nalaze osnovni forenziki ala - laptop raunar sa brojnim programi-
ma, ure
aji za bekapovanje, is e-mediji, bazina oprema i kablovi za umrežavanje,
mediji sa S i aplikacijama [35].
U fazi detekcije i analize incidenta, kao osnovni ala, koriste se IDPS sistemi za de-
tekciju i spreavanje povrede sistema zašte. Detektorski i prevenvni ala obezbe
uju
kontrolu neregularnih promena stanja u sistemu i obavljaju inicijalnu evaluaciju kon-
guracije sistema. Prikupljaju informacije o napadu i napadau, koje su korisne za
forenziku istragu i analizu. Dobro upravljanje upadom u IKTS, prevenva je svih poten-
cijalnih problema i omoguava pokretanje istrage o KI. Me
um, IDPS sistemi proizvode
veliki broj lažnih poziva, pa ne znai da se KI dogodio, ak i kada je neki indikator taan.
Pametno je sumnja u svaki KI i smatra da se doga
a, sve dok se ne pojave indikatori
da se ne doga
a. Za efekvno upravljanje KI preporuuje se proces korporacijske digi-
talne forenzike istrage KI, koji obuhvata faze pripreme i podnošenja zahteva za istragu,
akviziciju digitalnih dokaza, idenkaciju incidenta i napadaa i forenziko uvanje i ru-
kovanje digitalnim dokazima [35].
Saniranje posledica KI i oporavak sistema ukljuuje razvoj metoda za saniranje po-
sledica, najmanje od svih pova glavnih kategorija KI. Za brže odluivanje treba doku-
mentova kriterijume za odre
ivanje metoda za saniranje KI, koji ukljuuju: potencijalna
ošteenja i krau objekata informacione imovine, obavezu uvanja dokaza za forenziku
analizu i veštaenje, raspoloživost servisa, vreme i resurse potrebne za implementaciju

268  O  Š FOJ

metoda, efekvnost metoda (npr. sanira delimino ili potpuno) i vreme trajanja rešenja
(npr. hitno – mora se ukloni za eri sata; privremeno – uklanja se za dve sedmice; per-
manentno) i dr. U fazi oporavka, treba eliminisa preostale komponente KI, izbrisa ma-
liciozne kôdove i dezakvira probijene korisnike naloge. aza oporavka može ukljui:
restauraciju sistema iz bekapa, zamenu kompromitovanih datoteka, instalaciju poprav-
ki, izmenu lozinki i poveanje zašte perimetra RM, rekongurisanje sistema logovanja
ili monitoringa RM i forenziku analizu digitalnih podataka za otklanjanje pravog uzroka
KI.
Analiza iskustava, iako je najvažnija faza procesa upravljanja KI, esto se zanema-
ruje, a ukljuuje: p i vreme KI, ponašanje menadžmenta i zaposlenih, dokumentaci-
ju i adekvatnost procedura, potrebne informacije po izbijanju KI, preduzete akcije za
spreavanje i oporavak, iskustva za rad i korekvne akcije za spreavanje budueg,
slinog KI i potrebne resurse za detekciju, analizu i saniranje novog KI. Mali inciden ne
zahtevaju posebnu analizu u ovoj fazi, osim ako ne otkrivaju nepozna metod napada.
Ako se dogodi ozbiljan napad, uvek je korisno izvrši detaljnu muldisciplinarnu analizu
[35].
Kompleran izveštaj o analizi KI treba koris za obuku, ažuriranje polike i dokume-
nata, popravku procedura, izradu pojedinanih analikih izveštaja, izradu hronologije
dogaaja iz log datoteka za dokazni postupak itd. Na bazi normavnih zahteva, pre-
thodnih izveštaja i oekivanja od sakupljenih podataka, organizacija odluuje, koji se
podaci o KI uvaju. Treba sakuplja podatke, relevantne za upravljanje KI i dokazivanje
pred sudom.
Podatke, koji se odnose na KI mogue je meri na više naina: broj saniranih KI,
utrošeno vreme po KI, objekvna procena svakog KI, subjekvna procena svakog KI,
periodina revizija programa za upravljanje KI i troškovi uvanja i zadržavanje dokaza,
koji prema nacionalnom zakonu mogu bi: pino – od jednog meseca do jedne godine,
u sluaj sudskog procesa – do kraja procesa, podataka e-pošte – do sto osamdeset dana,
a podataka o glavnom incidentu – do tri godine.

5.3. PLANIRANJE VANREDNIH DOGAAJA U IKTS

Planiranje VD i konnuiteta poslovanja najsloženiji je deo posla. Kada organizacija

odlui kako e nastavi poslovanje, primena plana je tada relavno lak zadatak. Proces
planiranja VD obuhvata sledee faze: (1) idenkovanje funkcija IKTS, krinih za kon-
nuitet poslovanja, (2) idenkovanje resursa, koji podržavaju krine IKTS servise, (3)
procenu potencijalnih VD, (4) izbor strategije i (5) implementacija plana za upravljanja
VD u IKTS [15, 45].
(1) Idenkovanje funkcija IKTS krinih za misiju organizacije osnovni je preduslov
za planiranje konnuiteta poslovanja. Kriterijumi za odre
ivanje krinos misije/

U` {JJ  O Š FOJ 269

 poslovanja mogu bi bazirani na vremenu oporavka servisa IKTS, akumuliranom u-
caju ili kombinaciji ovih faktora. Posebno je važno idenkova i proceni promene,
koje VD može izazva u vanradno vreme. Za veinu funkcija IKTS za podršku po-
slovanja dosže se taka u kojoj ucaj VD postaje toliko velik da su bespredmetni
pokušaji održavanja konnuiteta funkcija IKTS. igledno, krine funkcije IKTS tre-
ba oporavi, pre nego što se ova taka dosgne. U procesu upravljanja VD, vreme je
krian faktor i važno je što ranije idenkova implikacije vremena na proces, kao i
odre
ivanje prioriteta saniranja posledica. Potpuna redundantnost za svaku krinu
funkciju, skupa je za veinu organizacija. U sluaju katastrofe, odre
ene IKTS funkcije
nee se izvrši. Ako se odrede priorite, poveava se sposobnost organizacije da
preživi VD [45].
(2) Idenkovanje resursa, koji podržavaju krine IKTS servise, ukljuujui i potrebno
vreme za resurse – stalno ili povremeno – i ucaj neraspoloživos resursa na misiju/
poslovanje. Planiranje VD u IKTS treba da obuhva sve resurse, koji su neophodni da
se poslovni proces izvrši. Kada se dogodi VD u organizaciji neki ucaj se ispolji odmah
i veoma je skupo sprei ga, ako ne i nemogue. Vei broj ucaja doga
a se posle iz-
vesnog vremena. Neki od ovih ucaja mogu se odloži, preduzimanjem odgovarajuih
akcija, neki sasvim otkloni, a neki se ne mogu sprei. Denisanje neophodnih
resursa za suzbijanje posledica VD treba da vrše ona lica koja znaju kako se izvršavaju
servisi IKTS i kako objek IKTS zavise od drugih resursa, kao i druge krine zavisnos,
pošto svi resursi nisu krini za izvršavanje najbitnijih poslovnih procesa. esto je
neophodno formira m za planiranje VD, da bi se odredili potrebni resursi i razumeli
krini servisi IKTS, koje oni podržavaju. Tipian m ukljuuje izvršne, IKTS i glavne
menadžere organizacije, a drugi lanovi se pozivaju se po potrebi. Timom naješe
rukovodi koordinator za upravljanje VD, koga imenuje menadžment organizacije.
Problem je što menadžeri razliito vide i idenkuju IKTS resurse ili previ
aju inter-
akciju svih resursa, koji podržavaju krine poslovne procese, od kojih svi nisu is
IKTS resursi. Potrebni resursi za podršku krinih servisa IKTS za planiranje VD mogu
se svrsta u šest glavnih kategorija: ljudi, kapacite za procesiranje, servisi, podaci i
aplikacije, zika infrastruktura i dokumentacija [64, 35]:
1. Ljudski resursi, najvažniji za svaku organizaciju, obuhvataju administratore,
specijaliste zašte, operatere i korisnike.
2. Kapacite IKTS za procesiranje tradicionalno su prioritetni za planiranje VD.
Iako je bekapovanje IKTS glavna akvnost, važna su i alternavna rešenja.
3. Aplikacije i podaci IKTS su najkrinija imovina, jer neposredno podržavaju
misiju i tekue poslovne procese organizacije.
4. Servisi IKTS podržavaju brojne poslovne procese, a najvažniji su komunikacio-
ni (za prenos podataka) i informacioni servisi (on-line web servisi, e-trgovina,
baze podataka, e-bilteni itd.).
5. Fizika infrastruktura IKTS obezbe
uje radno okruženje, odgovarajuu opre-
mu i alate, neophodne za efekvan rad zaposlenih.

270  O  Š FOJ

 6. Dokumentacija i e-evidencije, koje podržavaju veinu servisa IKTS, mogu bi
znaajni i za legalne potrebe istrage kompjuterskog kriminala.
(3) Procena potencijalnih VD u IKTS i njihovih posledica prethodi razvoju scenarija šireg
spektra VD. Scenario treba da ukljui male i velike VD i važno je izbei razvoj planova
za svaki pojedinani scenario VD. Tipian scenario treba da ukljui odgovore na pi-
tanja za sve relevantne resurse [7, 35]:
1. Ljudski resursi: Mogu li zaposleni doi na posao? Koji zaposleni ima krina
znanja i vešne? Mogu li se zaposleni lako evakuisa na rezervnu lokaciju?
2. Kapacitet za procesiranje: Da li je IKTS ugrožen? ta se doga
a ako neki od
sistema nije u upotrebi? Postoji li lista prioritetnih akcija? Koje veze postoje?
3. Aplikacije i podaci IKTS: Da li je ugrožen integritet podataka? Da li je neka ap-
likacija IKTS saborana? Može li neka aplikacija radi na drugoj plaormi?
4. Servisi IKTS: Može li IKTS komunicira sa drugima i kojim sistemima? Mogu
li ljudi komunicira? Koliko dugo/esto su IKTS servisi u prekidu? Mogu li se
koris usluge iznajmljenih udaljenih transakcija?
5. Fizika infrastruktura IKTS: Imaju li zaposleni mesta, alate i opremu za rad?
Mogu li zaposleni zaposes zgradu za rad i da li postoji infrastruktura (voda,
kanalizacija, venlacija, grejanje, hla
enje)?
6. Dokumentacija: Mogu li bi prona
ena potrebna elektronska dokumenta i da
li su itljiva?
(4) Izbor strategije za upravljanje VD: u evaluaciji rezervnih lokacija, potrebno je razmo-
tri koje su kontrole zašte instalirane za spreavanje i smanjenje ucaje VD na IKTS.
Pošto ni jedan skup kontrola zašte ne može rentabilno sprei sve potencijalne VD,
u sistemu zašte treba koordinira prevenvne mere za oporavak sistema. Glavna
strategija svakog plana za upravljanje VD u IKTS treba da sadrži [3]:
1. hitne intervencije – inicijalne akcije za zaštu ljudskih života i smanjenja štete;
2. oporavak sistema – akcije za obezbe
ivanje konnuiteta krinih funkcija i
3. konnuitet poslovanja –povratak IKTS u normalni režim rada.
dnos izme
u oporavka i konnuiteta rada IKTS je veoma važan. to je duže potre-
ban konnuitet rada sistema, to e duže organizacija mora da radi u modu opo-
ravljenog sistema. poravak sistema nije cilj sam po sebi, a konnuitet normalnog
rada sistema, ukljuujui povratak u rekonstruisanu ili novu lokaciju, uvek se mora
dogodi. Povratak i premeštanje operacija IKTS uvek izazivaju neke prekide. aza
povratka u normalni režim rada treba da bude ukljuena u sveobuhvatni plan za VD.
Neke organizacije proces upravljanja VD dele na hitne intervencije, operacije beka-
povanja i oporavak sistem, što nije presudno za uspešno upravljanje VD. Važno je da
ove faze sadrže ozbiljan plan.
Izbor strategije zasniva se na praknoj analizi IKTS, ukljuujui izvodljivost i troškove.
Za donošenje odluke o opmalnoj strategiji treba analizira svaku od kategorija

U` {JJ  O Š FOJ 271

 resursa IKTS, opcije oporavka, rentabilnos i rizika. Težište analize je na oblasma
gde nije jasno koja je strategija najbolja [3]:
1. Ljudski resursi, u glavnom VD mogu bi pod znaajnim stresom ili u panici.
Ako je doga
aj regionalna nesrea, zaposleni prvo brinu za porodice i imov-
inu, neki ne mogu, a neki nee doi na posao, što znai da treba privremeno
zaposli nova lica. vo može uves rizik i treba ga ukljui u plan za VD.
2. Kapacite za procesiranje IKTS se grupišu u šest osnovnih kategorija [64]:
Š primarna lokacija: postojea zgrada opremljena sa IKTS kapacitema;
Š hladna lokacija: prazna rezervna zgrada sa osnovnom infrastrukturom za
smeštaj opreme IKTS, koja se lako može adapra u sluaju VD;
Š vrua lokacija: zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena sa hardverom, so-
verom i mrežnom instalacijom, kompabilnom sa primarnom;
Š redundantna lokacija: zgrada opremljena i kongurisana potpuno jednako
kao primarna;
Š uzajamno bekapovanje: reciproni ugovori za pomo u sluaju VD; zahteva-
ju esta ažuriranja i održavanje kompabilnos konguracija IKTS;
Š udaljena iznajmljena transakcija: iznajmljena organizacija, koja po ugovoru
vrši online periodino bekapovanje i oporavak u sluaju VD;
Š hibridni sistemi: bilo koja kombinacija gornjih kategorija.
Na Sl. 5.2. prikazani su troškovi oporavka sistema u funkciji rezervne lokacije.
igledno je da troškovi rastu, ako se želi smanji vreme oporavka [45, 74].

Sl. 5.2. Dijagram troškova bekapovanja i vremena oporavka u funkciji rezervne lokacije

272  O  Š FOJ

 Sistem treba oporavlja prema redosledu zahteva za raspoloživost IKTS kapaciteta
za procesiranje. snovni kapacitet za oporavak IKTS od VD je bekapovanje
podataka i programa izvan primarne lokacije i korišenje za oporavak IKTS.
3. Za aplikacije i podatke primarna strategija planiranja VD je regularno bekapova-
nje i skladištenje na alternavnu lokaciju. Važno je odredi koliko esto se vrši
bekapovanje zavisi od ažurnos, upotrebne vrednos i usklaenos podataka.
U VD ostaje potreba za zaštom IKTS, a u nekim sluajevima je i vea, na pri-
mer, zbog deljenja IKTS resursa, koncentracije više resursa u manjem prostoru ili
angažovanja zaposlenih po ugovoru, koji nisu dovoljno bezbednosno provereni.
U fazi oporavka sistema, oporavljeni podaci zastarevaju za vreme od poslednjeg
bekapovanja do pojave VD. Da bi podaci bili korisni, moraju se eše bekapo-
va. Tako
e, da bi oporavljeni IKTS funkcionisao, bitne su uskla
enost i ažurnost
bekapovanih podataka i sinhronizacija bekapovanih datoteka, uzeh sa razliih
delova IKTS u razliim vremenima. U provnom, mogu nasta problemi i sa re-
startovanjem raunara sa poznatom konguracijom. Strategija bekapovanja IKTS
treba da obezbedi oporavak sistema na najekasniji nain. Bekapovanje podata-
ka, datoteka i aplikacija krian je deo svakog plana za VD [5].
4. Servise IKTS za VD mogu obezbedi i TTPS (telekomunikacioni, Internet) prova-
jderi. Primarna lokacija je obino opremljena za prijem mulmedija. Ako je jedan
ISP izbaen iz rada, može se koris drugi. Znaajno je idenkova, koji je p
izgubljene komunikacije i da li je u pitanju lokalna ili udaljena veza. Lokalna tele-
fonska veza se može prebaci na mobilnu, ali je znatno teže prebaci prenos
velike koliine podataka sa žine na bežinu vezu. Tako
e, nastavak normalnog
rada sistema može zahteva ponovno preusmeravanje komunikacionih servisa.
Mehanizmi i servisi koji obezbe
uju visoku raspoloživost i otpornos IKTS na
otkaze predstavljaju prevenvnu meru za konnuitet poslovanja u sluaju VD.
Primer tehnologije za visoku raspoloživost podataka su RAID (Redundant Array
of Independent Discs) vrs diskovi, koji omoguavaju nastavak rada servera u
sluaju kvara jednog diska, bez gubitaka podataka. Druga tehnologija je klaster
servera koji deli klijentsko optereenje i još bolje toleriše otkaze od RAID sistema.
Ako otkaže jedan server, drugi preuzima i nastavlja rad. Naravno, ovi sistemi su od
male koris, ako su smešteni na istoj lokaciji. Redundantne servere treba razmes-
 na alternavne lokacije i poveza u WAN mrežu. U sluaju prekida elektrinog
napajanja, raspoloživost podataka, zavisno od kapaciteta, obezbe
uju i izvori
neprekidnog napajanja – UPS (Uninteruptable Power Suply).
5. Redundantna zika infrastruktura za VD, treba da bude planirana i ugovorena.
Za premeštanje na rezervnu lokaciju, treba izradi procedure za evakuaciju i
povratak na primarnu ili novu lokaciju. Zašta zike infrastrukture normalni je
deo plana za hitne intervencije.
6. Dokumentacija, elektronska i papirna ukljuujui i arhivu, u primarnoj strategiji
upravljanja VD obino se bekapuje na magnetske, opke i druge medije i skladiš

U` {JJ  O Š FOJ 273

 na rezervnoj lokaciji. Papirnu dokumentaciju treba skladiš na pristupanoj alte-
rnavnoj lokaciji.
Kada se izabere strategija za upravljanje VD u IKTS, treba je dokumentova i
izvrši pripremu i obuku.
(5) Implementacija plana za upravljanja VD u IKTS može zahteva duge pripreme: us-
postavljanje procedura za bekapovanje, sklapanje novih i obnavljanje postojeih
ugovora za servise, nabavka IKTS opreme, ažuriranje servisa i opreme za bekapovanje,
formiranje redundantnih kapaciteta, zamena dotrajale ili zastarele opreme, formal-
no pripisivanje odgovornos itd. Važno je održava pripremu ažurnom, ukljuujui
i dokumentaciju. Za implementaciju plana je najznaajnije: koliko scenarija i verzija
plana treba razvi i ko priprema svaku verziju plana pojedinano?
Za male IKTS, plan za VD može bi deo plana zašte. Za velike i kompleksne IKTS, plan
zašte može da sadrži kratak pregled plana za upravljanje VD, koji može bi poseban
dokument. U centralizovanom upravljanju, najbolje je odredi koordinatora za up-
ravljanje VD, koji priprema plan sa ostalim menadžerima. Dokumentovan plan za VD
mora bi ažurno održavan u skladu sa promenama i uskladišten na bezbedno mesto.
Pisani dokument plana je krian faktor u VD i mora bi jasno napisan, razumljiv i
na raspolaganju svim zaposlenim. Korisno je uskladiš ažurne kopije na nekoliko
lokacija, ukljuujui sve rezervne.
Obuka zaposlenih za VD obavezna je za sve zaposlene i novo-zaposlene. Povre-
meno treba izvodi vežbe na kojima zaposleni prakno uvežbavaju svoje uloge u
VD. Najvažnije su simulacije razliih scenarija prirodnih katastrofa i uvežbavanje
ponašanja i postupaka zaposlenih. buka je posebno važna za efekvno reagova-
nje u hitnom sluaju. Tesranje plana za VD u IKTS treba vrši periodino, jer plan
vremenom zastareva, pa se moraju specino dodeli odgovornos zaposlenim za
održavanje ažurnos plana. Tesranje ukljuuje reviziju, analizu i simulaciju.
Revizija može bi jednostavan test za proveru tanos dokumentacije plana,
dostupnos datoteka iz sistema za bekapovanje i poznavanja procedura za VD. Anal-
iza se može izvrši na celom ili delu plana, kao što su procedure za hitne resursa za
podršku. Analiari traže logine ili procesne slabos i intervjuišu menadžere i druge
zaposlene, da bi popravili plan. Simulacija krizne situacije i kako se transportuje na
alternavnu lokaciju, što obezbe
uje informacije o greškama u planu za VD, krine
informacije za konnuitet poslovanja i uvežbane procedure za realnu kriznu situaci-
ju. to je krinost funkcije za koju se simulira VD vea, m je simulacija rentabilnija.
Simulacija se može izvrši sa rezervnom IKTS opremom za oporavak sistema (tzv.
vrui test) ili na papiru (tzv. papirološki test) za proveru ljudi i plana.
va komponenta zašte je prakno me
uzavisna sa svim kontrolama zašte, koje
zajedno proakvno spreavaju VD u IKTS, a posebno sa procenom rizika, zikom i
personalnom zaštom, upravljanjem kompujterskim incidentom i polikom zašte.
Troškovi razvoja i implementacije plana za VD u IKTS mogu bi znaajni, zavisno od
izbora strategije [45, 35].

274  O  Š FOJ

5.4. REZIME

Kompjuterski incident je povreda ili imanentna pretnja za primenu polike zašte.

Na bazi primarnih kategorija napada, uobiajena je podela KI na odbijanje izvršavanja
servisa (DoS), napad malicioznih programa, neovlašeni pristup i nepropisno korišenje.
Generalno, postoji mnogo naina da organizacija redukuje ucaj ili ublaži posledice KI,
preduzimanjem prevenvnih mera za spreavanje posledica KI. Kapacite za upravljanje
KI obuhvataju organizaciju i upravljanje specinim povima KI.
Interventni m za upravljanje incidentom – centralni, distribuirani ili koordinirani,
može se popuni sa zaposlenim, zaposlenim i spoljnim saradnicima i potpuno iznajm-
ljenim lanovima ma. Primarni ciljevi razvoja kapaciteta za upravljanje KI su saniranje
štete i oporavak sistema, ali i za prevenvno spreavanja potencijalne štete, analizu
rizika i obuku o zaš.
Nagoveštaji KI mogu bi predznaci da se neki incident može dogodi i indikator i–
da se incident vrlo verovatno dogodio ili se upravo doga
a. Nagoveštaji i indikatori se
idenkuju iz više razliih izvora.
Proces upravljanja KI sadrži faze pripreme, detekcije i analize, saniranja posledica i
oporavak i analize iskustava. Log datoteke IDPS su osnovni ala za prikupljanje infor-
macija o napadu i napadau za forenziku istragu i analizu, saniranje KI i oporavak siste-
ma. Nagoveštajima KI, ne može se uvek verova zbog velikog broja netanih indikacija.
Metod saniranja posledica KI varira u zavisnos od kategorije i pa. Preporuljivo je
da se razvije poseban metod saniranja posledica za sve glavne pove KI i da se kriteri-
jumi za izbor odgovarajueg metoda dokumentuju. vi kriterijumi mogu da ukljue po-
tencijalna ošteenja i kra
u objekata, obavezu uvanja dokaza za forenziku analizu,
raspoloživost servisa, vreme, resurse i efekvnost implementacije metoda i trajnost
rešenja (hitno, privremeno, trajno). U toku analize iskustava iz upravljanja KI treba
razmatra brojna pitanja o prirodi incidenta, posledicama, nainu reakcije itd.
Plan za VD ukljuuje evakuaciju IKTS kapaciteta izvan ugrožene zone, nain održavanja
krinih servisa IKTS u operavnom stanju i oporavak sistema posle VD. Proces plani-
ranja VD odvija se u šest faza. Za veinu servisa IKTS postoji taka u kojoj ucaj VD
postaje toliki, da su bespredmetni pokušaji održavanja konnuiteta rada. U procesu
upravljanja VD vreme je krian faktor, pa treba što ranije utvrdi ucaj vremena na
proces i odredi prioritet saniranja posledica.
Razvoj scenarija potencijalnih VD pomaže u razviju plana i treba da obuhva ljud-
ske resurse, kapacitete za procesiranja, aplikacije i podatke, IKTS, infrastrukturu i doku-
mentaciju. Neophodno je razmotri koje su mere zašte instalirane da spree i smanje
ucaj VD na IKTS i poslovanje. Potrebno je koordinira prevenvne mere i akvnos za
oporavak sistema. Strategija planiranja i upravljanja VD u IKTS normalno sadrži hitne
intervencije, oporavak sistema i konnuitet poslovanja.

U` {JJ  O Š FOJ 275

 Plan za upravljanje VD mora bi napisan, ažurno održavan i uskladišten na bezbedno
mesto. Svi zaposleni treba da pro
u obuku za svoje uloge u VD. Implementacija strate-
gije zašte krinih IKTS servisa i resursa za podršku zahteva detaljnu pripremu ma
za planiranje i upravljanje VD. Najznaajnije su izbor i broj scenarija, verzija planova i
odgovornost lica za pripremu svakog plana. Plan vremenom postaje zastareo i treba ga
periodino tesra i uvežbava kroz reviziju, analizu i simulaciju.
Pošto sve kontrole zašte proakvno spreavaju VD u IKTS, prakno postoje
me
uzavisnos sa svim kontrolama, posebno analizom rizika, zikom i personalnom
zaštom, upravljanjem incidentom i polikom zašte.

5.5. KLJUNI TERMINI

Distribuiran DoS (DDoS): DoS tehnika koja ko-
ris brojne hostove za izvršavanje napada.
Digitalna forenzika raunara: sakupljanje,
akvizicija i analiza kompjuterskih generisanih
i uskladištenih digitalnih dokaza za potrebe
forenzike istrage; zahteva uvanje integriteta
digitalnih podataka u celom lancu istrage.
Incident: povreda ili imanentna pretnja pro-
meni polike i standarda zašte.
Interventni m: ljudski kapacite uspostavlje-
ni za upravljanje kompjuterskim incidentom.
Kapacite za upravljanje incidentom: Ljudi,
tehnike i ala, metodi, vreme i drugi resursi
na raspolaganju za upravljanje kompjuterskim
incidentom.
Nagoveštaj: znak (predznak, indikator) da se
neki incident može dogodi ili se doga
a. Operacija bekapovanja: stvaranje rezervnih
Odbijanje izvršavanja servisa (DoS): neki
napad koji spreava ili ometa ovlašeno
korišenje servisa i informacija RM/RS is-
crpljivanjem resursa.
Operacija bekapovanja: stvaranje rezervnih
kopija za izvršavanje bitnih zadataka posle
prekida rada IKTS i nastavljanje rada dok se
objek sistema ne oporave u dovoljnoj meri.
aja.
Oporavak (Recovery): restauracija objekata
IKTS i druge infrastrukture posle glavnog
kompjuterskog incidenta.
uju
Predznak: neki nagoveštaj da se napada
možda priprema da izazove incident.
a lokacija: lokacija sa hardverom, so-
Sistem za detekciju i spreavanje upada u
IKTS (IDPS): soverski (ili hardverski) alat koji
otkriva sumnjive akvnos, alarmira admin-
istratora i potencijalno spreava upad u IKTS.
Hitna intervencija: odgovor na hitni sluaj
kao što su požar, poplava, prirodna katastrofa,
teroriski napad i sl., da bi se zašli živo,
ograniila šteta i smanjio ucaj na rad IKTS.
Hladna lokacija: prazan, rezervni objekat izvan
lokacije organizacije, opremljen potrebnom
infrastrukturom, pripremljenom za instalaciju
IKTS opreme.
Konnuitet poslovanja: akvnos održavanja
krinih poslova u toku i posle VD.
Redundantna lokacija: lokacija opremljena sa
IKTS, idennim primarnom, sa bekapovan-
jem u rezervni sistem u realnom vremenu i
transparentnim oporavkom.
kopija programa i podataka za izvršavanje bit-
nih zadataka posle prekida rada, nastavljanje
rada i potpun oporavak IKTS.
Oporavak: restauracija objekata IKTS posle
glavnog ošteenja.
Plan konnuiteta poslovanja: procedure i
informacije razvijene, povezane i održavane
u gotovos za upotrebu u sluaju vanrednog
doga
Uzajamno bekapovanje: dve organizacije sa
slinim konguracijama sistema obezbe
rezervne kopije jedna drugoj, za sluaj VD.
Vru
verom i mrežnom instalacijom, koja je kompat-
ibilna primarnoj instalaciji IKTS organizacije.

276  O  Š FOJ

5.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Koja mera je najpogodnija, kada NIDS 6. Podela incidenta na bazi primarnih kat-
sistem otkrije napadaa na RM: egorija napada je na:
a. pokuša idenkova napadaa a. odbijanje izvršavanja servisa (DoS/
b. sauva evidenciju u log datoteci bez- DDoS),
bednosno relevantnih doga
aja b. kra
a identeta i prisluškivanje
c. izbrisa log datoteku i pokuša uhva c. napad malicioznim programom
odre
ene podatke ako se ponovi napad d. neovlašeni pristup i nepropisno
d. odštampa dnevnik rada i ostavi kod korišenje IKTS
porra za forenziara e. kombinovani napad
2. Kompjuterski doga
aj je: 7. Predznaci incidenta mogu bi:
a. bilo koje uoljivo dešavanje u RS ili RM a. log datoteka u Web serveru pokazuje
b. doga
aj sa negavnim posledicama korišenje skenera ranjivos
c. sistemski doga
aj registrovan u log b. veliki broj povezanih e–mail–ova sa
datoteci sumnjivim sadržajem
d. povreda ili pretnja za povredu i/ili pri- c. neobina odstupanja od pinog
menu polike zašte mrežnog toka
3. Kompjuterski incident je: d. najavljena nova iskorisvost koja
a. bilo koje uoljivo dešavanje u RS ili RM poga
a ranjivost servera e–pošte
b. doga
aj sa negavnim posledicama e. neovlašen pristup web servisima na
c. sistemski doga
aj registrovan u log Internetu i pretee e–mail poruke
datoteci f. pretnja grupe hakera da e napas
d. povreda ili pretnja za povredu i/ili pri- organizaciju
menu polike zašte g. mrežni IDPS alarmira da je neki bafer
4. Generika podela incidenta je na incidente web servera preplavljen
koji: h. anvirusni program alarmira prisustvo
a. ne predstavljaju glavnu pretnju sistemu virusa/crva u raunaru
i organizaciji e. pad web servera i promena auding
b. mogu izazva zaustavljanje poslova konguracije u log datoteci hosta
organizacije f. više neuspelih pokušaja udaljenog
c. mogu izazva pad raunarskog sistema pristupa nepoznatog korisnika u log
i raunarske mreže datoteci
5. Polika upravljanja kompjuterskim inciden- 8. Indikatori incidenta su:
tom treba da sadrži sledee elemente: a. log datoteka u Web serveru pokazuje
a. izjavu menadžera o angažovanju, na- korišenje skenera ranjivos
menu, ciljeve, obim i granice b. veliki broj povezanih e–mail–ova sa
b. idenkaciju incidenta i njegove po- sumnjivim sadržajem
sledice u kontekstu organizacije c. neobina odstupanja od pinog
c. strukturu, uloge i odgovornos mrežnog toka
menadžmenta organizacije d. najavljena nova iskorisvost koja
d. zahtev za izveštavanje o svim/ poga
a ranjivost servera e-pošte
odre
enim povima incidenata e. neovlašen pristup web servisima na
e. prioritete saniranja incidenta i nain i Internetu i pretee e-mail poruke
formu izveštavanja f. pretnja grupe hakera da e napas
f. merenje performansi kapaciteta za organizaciju
upravljanje rizikom

U` {JJ  O Š FOJ 277

 g. mrežni IDPS alarmira da je neki bafer
web servera preplavljen
h. anvirusni program alarmira prisustvo
virusa/crva u raunaru
i. pad web servera i promena auding
konguracije u log datoteci hosta
j. više neuspelih pokušaja udaljenog
pristupa nepoznatog korisnika u log
datoteci
9. lanovi ma za upravljanje KI (CIRT) treba
aja (VD)
da poseduju:
a. ekspertska znanja i sposobnost za m-
ski rad
b. specine vešne za upravljanje nekom
tehnologijom zašte
c. specine vešne za digitalnu
forenziku istragu
aja
d. dobre komunikacione sposobnos
e. da su povremeno na raspolaganju
10. Proces korporacijske digitalne forenzike
istrage KI ukljuuje:
a. pripremu i podnošenje zahteva za
istragu kompjuterskog incidenta
b. akviziciju i rukovanje sa digitalnim
dokazima
c. idenkaciju incidenta i napadaa
d. ulazak u trag napadau i hapšenje
e. forenziko rukovanje sa digitalnim
dokazima kao da e bi preda sudu
11. Podatke koji se odnose na incidente
mogue je meri na bazi:
a. broja saniranih incidenata u
odre
enom vremenskom periodu
b. utrošenog vremena za planiranje ot-
klanjanja posledica incidenta
c. utrošenog vremena za otklanjanje
uzroka i posledica incidenta
d. subjekvne procene rizika i revizije
programa za upravljanje rizikom
e. objekvne analize i procene uzroka i
prirode svakog incidenta
ajem i kon-
f. zadržavanje dokaza o incidentu u proiz-
voljnom vremenskom periodu
g. nansijskog gubitka i druge štete koju je
incident izazvao
12. Glavne faze procesa upravljanja kompjuter-
skim incidentom (KI) su:
a. priprema, detekcija, prijavljivanje,
analiza predznaka
b. detekcija, prijavljivanje, analiza inci-
denta i saniranje posledica
c. formiranje ma za upravljanje inciden-
tom
d. saniranje posledica i oporavak sistema,
analiza iskustava
e. analiza i prolisanje napadaa
13. Proces planiranja vanrednih doga
obuhvata sledee faze:
a. idenkaciju funkcija IKTS krinih za
konnuitet poslovanja
b. idenkovanje resursa koji podržavaju
krine IKTS servise
c. procenu potencijalnih vanrednih
doga
d. izbor strategije za upravljanje rizikom
e. implementacija plana za upravljanje
rizikom
f. implementacija plana za upravljanja VD
u IKTS
14. Glavni resursi potrebni za upravljanje VD
su:
a. ljudski resursi
b. kapacite IKTS za procesiranje
c. serveri
d. aplikacije i podaci IKTS
e. servisi IKTS
f. zika infrastruktura IKTS
g. dokumentacija poslovnih procesa
h. dokumentacija IKTS
15. Sredstva za podršku rada IKTS, kao što je
elektrino napajanje, obino nisu uneta u
plan za VD i konnuitet poslovanja, zato što
su:
a. veoma pouzdana
b. skupa za održavanje
c. teška za upravljanje
d. nije tano ni jedno od navedenih
16. Upravljanje vanrednim doga
nuitetom poslovanja je:
a. proces, koji se obavlja u organizaciji i
koji obuhva sve odseke i nivoe
b. proces odseka za IKTS, odgovornog za
rad IKTS

278  O  Š FOJ

 c. u sluaju VD svaki rukovodilac odseka
mora da napravi zaseban plan za VD
d. projekat vlade, koja organizacijama
dikra pripremne zahteve za VD
18. Glavna (primarna) lokacija je:
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
c. postojea zgrada opremljena sa IKTS
aja
kapacitema
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
reme, koja se lako može adapra u
sluaju vanrednog doga
aja g. sporazum, plan i održavanje kompabil-
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
21. Redundantna lokacija je:
f. miror lokacija opremljena i konguri-
sana potpuno jednako kao primarna
g. sporazum, plan i održavanje kompabil-
nos konguracija IKTS i aplikacija
19. Hladna lokacija je:
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
aja
c. postojea zgrada opremljena sa IKTS
kapacitema
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
reme, koja se lako može adapra u
sluaju vanrednog doga
aja nos konguracija IKTS i aplikacija
22. Uzajamno bekapovanje je:
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
f. miror lokacija opremljena i konguri-
sana potpuno jednako kao primarna
g. sporazum, plan i održavanje kompabil-
nos konguracija IKTS i aplikacija

O Š FOJ 279
20. Vrua lokacija je:
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
c. postojea zgrada opremljena sa IKT
kapacitema
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
reme, koja se lako može adapra u
sluaju vanrednog doga
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
f. miror lokacija opremljena i konguri-
sana potpuno jednako kao primarna
nos konguracija IKTS i aplikacija
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
c. postojea zgrada opremljena sa IKTS
kapacitema
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
reme, koja se lako može adapra u
sluaju vanrednog doga
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
f. miror lokacija opremljena i konguri-
sana potpuno jednako kao primarna
g. sporazum, plan i održavanje kompabil-
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
U` {JJ
 radi periodinog bekapovanja i opor- d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
avka sistema infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
c. postojea zgrada opremljena sa IKT reme, koja se lako može adapra u
kapacitema sluaju VD
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom e. sporazum, plan i održavanje kompabil-
infrastrukturom za smeštaj IKTS op- nos konguracija IKTS i aplikacija
reme, koja se lako može adapra u f. miror lokacija opremljena i konguri-
sluaju vanrednog doga
aja sana potpuno jednako kao primarna
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija g. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
f. miror lokacija opremljena i konguri- 25. Kljune vrste tesranja plana za vanredni
sana potpuno jednako kao primarna doga
aj su:
g. sporazum, plan i održavanje kompabil- a. analiza, sinteza i simulacija
nos konguracija IKTS i aplikacija b. revizija, analiza i simulacija
h. reciproni ugovori koji dopuštaju da se c. revizija, obuka i simulacija
IKTS organizacija me
usobno pomognu
u sluaju VD i koji zahtevaju esto
ažuriranje
23. Udaljena iznajmljena transakcija je:
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
c. postojea zgrada opremljena sa IKTS
kapacitema
d. prazna rezervna zgrada sa osnovnom
infrastrukturom za smeštaj IKTS op-
reme, koja se lako može adapra u
sluaju vanrednog doga
aja
e. bilo koja kombinacija gornjih kategorija
f. miror lokacija opremljena i konguri-
sana potpuno jednako kao primarna
g. sporazum, plan i održavanje kompabil-
nos konguracija IKTS i aplikacija
24. Hibridni sistemi bekapovanja su:
a. zgrada na rezervnoj lokaciji opremljena
sa hardverom, soverom i mrežnom
instalacijom, kompabilnom primarnoj
mrežnoj instalaciji IKTS
b. iznajmljena organizacija po ugovoru,
koja vrši online transmisiju podataka
radi periodinog bekapovanja i opor-
avka sistema
c. postojea zgrada opremljena sa IKTS
kapacitema

280  O  Š FOJ

6. UPRAVLJANJE FIZIKO-TEHNIKOM ZAŠTITOM

6.1. UVOD

izika zašta i zašta okruženja IKTS treba da se zasnivaju na standardima i princi-

pima dobre prakse zike zašte znaajnih objekata, koja ukljuuje ziko obezbe
enje
i tehniku zaštu - video nadzor, PPZ i prov-provalnu zaštu (3PZ).
U pristupu zikoj zaš IKTS, treba primenjiva standardne principe zike zašte
kao što su zašta po dubini, planiranje lokacije, akomodacija, redovan nadzor i revizija
zašte, zašta zaposlenih i klijenata, upravljanje VD, zika zašta klasikovanih infor-
macija i zikih objekata IKTS, konzistentnost i specinost zike zašte RS/RM i zašte
papirnih informacija i medija za masivno skladištenje.

6.2. STANDARDI FIZIKE ZAŠTITE

6.2.1. Standardi fizike zaštite za raunarsku sobu i radne stanice

U procesu upravljanja zikom zaštom IKTS treba koris raspoložive nacionalne

standarde za ziku zaštu znaajnih objekata, ziku zaštu raunarske sobe i radne
stanice, koje izdaje nacionalno telo za standardizaciju. vi standardi obuhvataju ziku
zaštu klasikovanih i neklasikovanih objekata. Klasikovani objek sadrže restrikvne
zone i standardi nisu dostupni, a za neklasikovane su javno dostupni. Klasikovani stan-
dardi ukljuuju video nadzor i znaajniju 3PZ. Standardi za ziku zaštu radnih stanica
su ukljueni u standarde raunarske sobe, a mera zike zašte se rangira obino na 4
nivoa - od najvišeg (4) do najnižeg (1) [2]. Zašta zike infrastrukture je od presudnog
znaaja za zaštu RM i IKTS u celini i ini osnovu na kojoj se izgra
uje sistem zašte RM
SI modela [69].

U` {JJ  O Š FOJ 281

 6.3. FIZIKA ZAŠTITA I ZAŠTITA OKRUŽENJA IKTS

6.3.1. Rizici proboja fizike zaštite i zaštite okruženja IKTS

Termin zika zašta i zašta okruženja IKTS odnosi se na mere i metode zike
zašte objekata IKTS, zgrada i infrastrukture okruženja za podršku rada IKTS, od sluajnih
ili namernih pretnji, a obuhvata sledee tri kljune oblas [35, 34, 41]:
1. zike objekte: zgrade, gra
evinske strukture, vozila sa RS i dr.
2. operavnu lokaciju: odre
enu na bazi prostornih karakteriska prirodnih i huma-
nih pretnji i sekundarnih ošteenja (eksplozija, vatra itd.).
3. okruženje IKTS: servisi za podršku rada IKTS (napajanje, grejanje, hla
enje i teleko-
munikacije), iji nestandardan rad može izazva prekid rada IKTS.
izika zašta IKTS i okruženja obezbe
uje i zaštu zaposlenih, a težišno je usmerena
na zaštu IKTS od sledeih pretnji:
Š prekida izvršavanja servisa (DoS): veliina štete zavisi od trajanja prekida servisa
i karakteriske operacije i korisnika akcija;
Š zikih ošteenja hardvera i sovera IKTS: mogu se popravi ili zameni; veliina
štete zavisi od cene popravke/zamene i troškova prekida servisa;
Š neovlašenog otkrivanje informacija: zika ranjivost prostorija za smeštaj IKTS;
posebno opasno u visoko distribuiranom mrežnom okruženju;
Š gubitka kontrole integriteta IKTS: može izazva napada koji dobije ziki pristup
serveru/raunaru; posledice mogu bi kra
a/prekid servisa, otkrivanje i izmena
informacija, pronevera itd; teško je odredi šta je modikovano, izbrisano ili ko-
rumpirano; znaajni su troškovi zamene ukradenog hardvera i restauracije po-
dataka, a troškovi nastali zbog otkrivanja osetljivih informacija mogu bi nepre-
dvidljivo veliki.

6.3.2. Fizika zaštita IKTS i okruženja

izika zašta IKTS i okruženja obuhvata kontrolu zikog pristupa perimetru i ulazu u
zgradu i u restrikvne prostore u zgradi, proces zike idenkacije zaposlenih (bedževi,
karce), podsisteme za grejanje, hla
enje i venlaciju, 3PZ, video nadzor, zaštu EM i
opkih medija i komunikacija. Mere zike zašte IKTS i okruženja grupišu se u osam
oblas [41]: barijere za ziki pristup, PPZ zašta, sistemi za grejanje, hlaenje i ven-
laciju, kolaps zike strukture, vodovodne instalacije, prisluškivanje podataka, ucaj EM
smetnji i mobilne sisteme.
Barijera za ziki pristup ograniava ulaz/izlaz personala, opreme i medija u/iz zone
zašte, a ukljuuje restrikvni prostor, barijeru za opštu izolaciju, ulaznu taku u bari-

282  O  Š FOJ

jeri i mere zašte ulazne take. Zaposleni u restrikvnim prostorima IKTS igraju važnu
ulogu u zikoj zaš, jer kontrolišu sva nepoznata lica. Barijere za ziki pristup šte
restrikvne zone sa objekma IKTS, lokacije kabliranja i elektrinog napajanja, sisteme
za hla
enje i grejanje, telefonske i linije za prenos podataka, kao i druge elemente
potrebne za rad IKTS. U sluaju životne opasnos u VD, prednost treba da izlazima za
sluaj opasnos, ali je mogue izbalansira oba zahteva (npr. bravom sa vremenskim
kašnjenjem).
Postoji više vrsta barijera za ziki pristup, ukljuujui ziko obezbe
enje, bedževe,
memorijske karce, kljueve, pokretna vrata, ograde i vrata sa šifrovanom bravom. Treba
analizira efekvnost barijera za ziki pristup u radno i vanradno vreme, kao i izvodlji-
vost tajnog ulaska. Dodavanjem višeslojnih barijera, može se smanji rizik neovlašenog
ulaska u zonu zašte. Video nadzor i 3PZ detektori kretanja i drugi senzori mogu detek-
tova i alarmira ulaske u restrikvne prostore i ziki pristup objekma IKTS.
Prov-požarna zašta (PPZ) u zgradi posebno je znaajna za bezbednost IKTS, zbog
rizika za ljudske živote, potencijalnog uništenja hardvera, sovera i podataka i druge
štete od požara. aktori rizika od požara za objekte IKTS su [35]:
Š izvori požara, materije koje emituju dovoljnu toplotu koja može izazva paljenje
drugih materijala;
Š izvori goriva i kiseonik moraju postoja za održavanje i širenje požara; više sago-
rivog materijala po kvadratnom metru, znai vei požar i veu štetu;
Š ispravno održavanja zgrade, posebno PPZ sistema, minimizira akumulaciju sago-
rivog materijala, a me i rizik od izbijanja požara;
Š sadržaj zgrade sa iznad-prosenim brojem potencijalnih izvora požara (npr.
skladište lako zapaljivih meterijala) inherentno je opasniji od drugih;
Š detektori požara, što su brži, lakše e se i brže ugasi požar i smanji ukupna
šteta; vrlo je važno precizno odredi mesto izbijanja požara;
Š PPZ apara za gašenje vatre mogu bi automatski (npr. raspršivai vode) ili polu-
automatski (npr. klasini pokretni PPZ apara), namenjeni za gašenje elektrinih
instalacija i elektronske opreme i propisno održavani.
Kvarovi tehnikih ureaja za obezbeenje radnog okruženja IKTS smanjuju tehniku
pouzdanost sistema. Kvarovi sistema za grejanje/hla
enje, obino izazivaju prekid
servisa IKTS i mogu ošte hardver. Tehnika pouzdanost h sistema odre
uje se na
osnovu faktora MTBF (srednje vreme izme
u otkaza) i MTBR (srednje vreme izme
u
popravki–remonta) za elektrinu centralu, toplanu, pumpnu stanicu za snabdevanje vo-
dom, sistem za venlaciju i kanalizaciju i druge pomone sisteme za rad IKTS i konfor
radnog osoblja. Rizik se može smanji zamenom ure
aja sa nižim MTB ili instalacijom
redundantnih sistema, skladištenjem rezervnih delova i obukom osoblja za održavanje
sistema [35].
Kolaps zgrade zbog zemljotresa, snežne lavine, klizišta, oluje, eksplozije ili požara,
odnosi se, pre svega, na visoke, prostrane zgrade bez noseih stubova.

U` {JJ  O Š FOJ 283

 Kvarovi vodovodnih instalacija mogu bi veoma razorni. Plan zgrade pomaže da
se lociraju vodovodne instalacije, rizine za hardver IKTS. Lokacija sigurnosnih venla i
korisnike procedure moraju bi precizne i trenutno dostupne.
Prisluškivanje podataka, zavisno od pa podataka i procesa IKTS, može nosi
znaajan rizik. Postoje tri naina presretanja (intercepcije) podataka u IKTS:
Š direktno osmatranje monitora radnih stanica od strane neovlašenih lica, što je u
veini sluajeva lako je sprei premeštanjem monitora.
Š intercepcija transmisije podataka na zikim linijama lokalne mreže, omoguava
prisluškivanje, itanje/snimanje paketa podataka, u akvnom ili pasivnom režimu.
Kod bežinih mreža mogunost intercepcije se poveava.
Š elektromagnetska intercepcija koris parazitno ili kompromitujue zraenje EM
energije (KEMZ), koje emituju, kondukcijom i radijacijom, svi akvni ure
aji i
mrežne instalacije IKTS. vo zraenje može se detektova sa specijalnim prijem-
nicima i antenama, a uspeh zavisi od snage signala, osetljivos i lokacije prijem-
nika i antenskog sistema. Tehnologija za EM intercepciju KEMZ signala naziva se
TEMPEST (Transient Elektro–Magnec Pulse Surveillance Technology), kao i stan-
dard za zaštu od KEMZ-a – TEMPEST (Transient Elektro Magnec Pulse Ema-
nang Standard), koji deniše oklapanje ure
aja, raunarske sobi ili cele zgrade
i druge naine smanjenja širenja KEMZ signala [74, 77, 34]. TEMPEST otporne
raunare i perifernu oprema uglavnom koriste državne organizacije [35].
Š EM interferencija, tako
e, može predstavlja rizik za sistem zašte i IKTS. Postoji
nekoliko pova spoljnih EM interferencija. EM indukcija od munje može na ener-
getskoj ili komunikacionoj liniji izazva potencijalno opasnu indukciju EM ener-
gije i kvar ure
aja. Stako pražnjenje može izazva energetsko preoptereenje,
ošte ipove i štampana kola i uspori kretanja mehanikih delova, ak i ispod
nivoa detekcije. EM interferencije (EMI) sa spoljnim izvorima elektrine emisije,
mogu izazva brisanje podataka, korupciju datoteka i prekid rada lokalne op-
reme. Radio–frekvencijska interferencija (RFI) može izazva korupciju i brisanje
podataka i ošteenja opreme, koja ne može prepozna komande iz legimnog
izvora.
Mobilni i prenosni sistemi, instalirani u vozilu ili prenosni (Lap Top, Noutbook),
obino zahtevaju modikaciju analize i procene rizika. Raunarski sistem u vozilu deli
iste rizike kao i samo vozilo, ukljuujui udese i kra
u, kao i regionalne i lokalne faktore
rizika. Portabl sistemi imaju vei rizik od kra
e i zikog ošteenja, a osetljive ili važne
podatke treba uskladiš na pokretni medij ili šifrova. Dodatnu zaštu obezbe
uju
hardverski i/ili soverski ure
aji za kontrolu pristupa.

6.3.3. Zaštita EM i optikih medija

Generalno, postoji oprema koja može kompletno ukloni sve magnetske tragove
sa odloženih EM medija, ukljuujui RAM memorije. Pri tome treba razlikova procese

284  O  Š FOJ

saniranja i deklasikacije medija. Saniranje je proces brisanja, što je mogue više po-
dataka sa medija ili raunarske opreme, koji ne uništava i ne menja automatski kla-
sikaciju medija/opreme. Deklasikacija je uklanjanje ili redukcija nivoa klasikacije
medija/opreme na bazi procene rizika, odluke o otkrivanju preostalih podataka, pro-
cene ugovornih obaveza i eventualne prodaje, odlaganja i popravke opreme. Mediji/
oprema koji nose klasikovane podatke, moraju ima oznaku najveeg stepena klasi-
kacije podataka, dok se ne izvrši propisano saniranje ili deklasikacija. Magnetni mediji
se deklasikuju demagnezacijom i višestrukim presnimavanjem [2].
Demagnezacija smanjuje gusnu magnetnog !uksa primenom reverznog magne-
tnog polja i obezbe
uje neitljivost prethodno snimljenih podataka i informacija.
Višekratno presnimavanje magnetnih medija uzastopnim binarnim 1 i 0, standardno se
koris za ekasno brisanje podataka. Ciklus se ponavlja više puta, zavisno od procenjen-
og rizika ili zahteva za deklasikaciju, a preporuuju se sledei koraci: (1) presnimi sve
lokacije bita podataka sa binarnom 0 i proveri uspeh, (2) presnimi sve lokacije bita po-
dataka sa binarnom 1 i (3) proveri uspeh i ponovi 1. i 2. korak više puta prema zahtevu
za deklasikaciju ili proceni rizika. Nepotpuno izbrisani i neispravno klasikovani mediji/
ure
aji koji se ne mogu sanira demagnezacijom i višestrukim presnimavanjem, mora-
ju se ziki uniš. Laserski štampai i kopir apara mogu se sanira i deklasikova
štampanjem praznih kopija, nakon poslednjeg štampanja klasikovanih informacija.
Proces saniranja i odlaganja dokumenata i medija prikazan je na Sl. 6.1.

Sl. 6.1. Tok procesa saniranja i odlaganja dokumenata i medija

U` {JJ  O Š FOJ 285

 Procedura zašte EM i opkih medija treba da specino obuhva mere zašte
od otkrivanja poverljivih informacija sa odloženih, neispravnih ili zastarelih medija/op-
reme i ziku zaštu korišenih arhiviranih medija. Memorijski ipovi i drugi elemen
za skladištenje saniraju se ili deklasikuju na bazi procene rizika, uklanjanjem izvora
napajanja i uzemljivanjem memorijskih elemenata. Me
um, u razvoju su holografske
tehnologije za skladištenje informacija i molekularna memorija, za koje tek predstoji
razvoj adekvatnih mehanizama za saniranje.
Hologramska memorija skladiš podatke na hologramsku 3D sliku, propuštanjem
svetlos kroz svetlosno osetljivi kristal, koji zadržava opki obrazac. Ima nekoliko hiljada
puta vei kapacitet i nema mehanike delove. Velika koliina podataka ita se i upisuje
jednostavnim komandama itaj ili piši, nasuprot današnjim 2D memorijama, koje itaju
i upisuju podatke bit po bit. Sistem za hologramsko skladištenje može uskladiš na
hiljade stranica (blokova) podataka, sa preko milion bita svaka. Zauzima prostor veliine
kocke šeera, npr. 10 GB podataka staje u 1 cm3. Brzina pristupa podacima dosže 1
Gbps, pošto memorija nema mehanikih delova, a podacima (stranicama) se pristupa
paralelno.
Molekularna memorija skladiš podatke koristei protein bakteriorodopsin (bacte-
riorhodopsin). Neki laser može izmeni protein iz stanja R (binarna 0) u stanje Q (bi-
narna 1), što ga ini idealnim ILI ili ip–op kolom za skladištenje binarnih podataka.
Memorija je jeina za proizvodnju i može radi u veem temperaturnom opsegu nego
poluprovodnika. Promena molekularnog stanja odvija se za nekoliko mikrosekundi, a
kombinovani koraci za operacije itanja ili upisivanja traju oko deset milisekundi, što se
ini sporim, ali se podacima pristupa paralelno pa je mogua brzina pristupa od 10MBps
[77].

6.3.4. Metodi uništavanja medija

Destrukcija vrsh diskova i memorija vrši se topljenjem, lomljenjem ili mlevenjem

po odobrenom metodu. Svi mediji za skladištenje klasikovanih podataka i informacija
moraju se ziki uva prema standardima i uputstvu za zaštu organizacije. Gradacija
stepena saniranja medija nije konana, nego više uputstvo za rad. Generalno, naješa
podela medija je u tri kategorije: EM, laserski štampai/kopir mašine i osetljive memo-
rije (npr. RAM), ali ne ukljuuje elemente koji ne gube podatke (npr. EEPRM). Standard
preporuuje eri nivoa saniranja (Tabela 6.1), gde 0. nivo oznaava da ni jedna kate-
gorija medija nije sanirana [2]:

286  O  Š FOJ

 Tabela 6.1. Standard stepena saniranja kljunih kategorija medija
Nivo Stepen saniranja medija

EM mediji su sanirani propisanom demagnezacijom ili presnimavanjem.

1. Laserski štampa/kopir nije saniran. setljiva memorija nije sanirana.

EM mediji su propisno sanirani demagnezacijom ili dvo – tro-strukim presnima-

vanjem u skladu sa procenom rizika, cenom medija ili prodaje, koliinom podataka
2.
i informacija i mogunos popravke. Nivo deklasikacije mora bi barem dva nivoa
niži od originalne. Laserski štampa/kopir i osetljiva memorija su propisno sanirani.

Svi EM mediji su uništeni. Laserski štampa/kopir je propisno saniran.

setljiva memorija je sanirana prema propisanom metodu na osnovu procene rizika,
3. uzimajui u obzir cenu medija ili prodaje, koliinu podataka i informacija i mogunost
popravke

4. Svi magnetni mediji, laserski štampai/kopiri i osetljive memorije uništene.

6.3.5. Kriterijumi za izbor i implementaciju fizike zaštite

Sistem zike zašte kontroliše pravo, vremenski period i uslove pristupa objekma i
zgradama organizacije. izike i mere zašte okruženja su efekvne i rentabilne, a imple-
menraju se na bazi eri opšta kriterijuma za izbor [2]:
1. mere zašte se zahtevaju prema zakonu (npr. izlazna vrata za VD);
2. beznaajni troškovi, znaajna korist (npr. objek IKTS u restrikvnom prostoru sa
vrama kroz koja se retko prolazi);
3. zašta IKTS spreava fatalne proboje sistema, ali ima ozbiljne troškove (npr. beka-
povanje programa i podataka);
4. procenjuje se da je mera IKTS zašte rentabilna (npr. zašta od prekida elektrinog
napajanja).
Dva sistema mogu ima istu pretnju (npr. prekid napajanja) i iste ranjivos, ali i pot-
puno razliite gubitke. Na raspolaganju je vei broj mera zašte, razliih po ceni i per-
formansama. Nabavka UPS jedinice zavisi od optereenja, broja minuta rada i brzine
reagovanja na prekid napajanja, a može se instalira i neki generator za krae prekide
napajanja ili kao rezervni izvor napajanja za UPS sistem.

6.3.6. Sistemi zaštite okruženja IKTS

Savremeno rešenje sistema zike zašte okruženja IKTS ini integrisana zika in-
frastruktura, koja obuhvata sledee komponente [74]: (1) UPS sistem sa distribucijom,

U` {JJ  O Š FOJ 287

 (2) sistem klimazacije sa distribucijom hladnog vazduha, (3) sistem senzora za nadzor
okruženja i (4) centralnu plaormu za upravljanje i monitoring.
UPS sistem sa distribucijom mora bi modularan, skalabilan, visoko raspoloživ, tehniki
pouzdan i upravljiv, sa standardnim dimenzijama za IKTS opremu i napajanjem, zašenim
od KEMZ. Sistem klimazacije sa distribucijom hladnog vazduha namenjen je da hladi
samo objekte i mesta gde se emituje toplota, a ne prostor. Prilago
en je rekovima sa
opremom, koja ima veliku gusnu disipacije toplote. Integrisan je u IKTS i ima jedinst-
veno upravljanje. Sistem senzora za nadzor okruženja IKTS kontroliše ziki pristup, tem-
peraturu, vlažnost i strujanje vazduha, taku kondenzacije, opasne gasove, curenje vode,
pojavu dima i buku. Tako
e, vrši rano upozoravanje putem e–pošte, mobilnog telefona
i pejdžera. Jedinstvena plaorma za upravljanje i monitoring ukljuuje pretraživa, koji
analizira trendove stanja u više rekova i ima !eksibilnu graku prezentaciju izlaznih rezul-
tata u razliim formama pogodnim za brzo odluivanje i reagovanje.

6.4. KONVERGENCIJA FIZIKE I LOGIKE KONTROLE PRISTUPA

U veini organizacija, sistemi logike i zike kontrole pristupa funkcionišu kao dve
odvojene, decentralizovano upravljane celine. Logikom kontrolom pristupa upravlja
informako odeljenje, a zikom – služba ziko-tehnikog obezbe
enja.
Servisi zike zašte deluju interakvno sa logikim servisima u brojnim primerima,
što ukazuje na potrebu integracije kontrola zikog i logikog pristupa. Konvergenciju
logike i zike zašte u integrisani sistem za logiko-ziku kontrolu pristup omoguava
tehnološka integracija, kao što su: karna kontakno-beskontaktna kontrola pristupa –
zgradi, liu, restrikvnom prostoru, raunaru i bazi podataka; bluetooth tehologija inte-
gracije video nadzora, piko RM i 3PZ sistema; ita zikog pristupa povezan sa PPZ siste-
mom, koji ga deblokira u sluaju požara; nadzor i upravljanje protokom ljudi i opreme kroz
zike objekte; upravljanje metodama pristupa, kontrole proboja i zauzetos prostorija
itd. [35].
Na bazi ove integracije uspostavljen je koncept upravljanja identetom, koji se može
denisa kao skup procesa, alata i servisa koji omoguavaju bezbedan pristup velikom
skupu sistema, servisa i aplikacija sistema [35]. Sistem za upravljanje identetom, pri-
marni je gradivni blok zašte integrisanog sistema i sadrži sledee interakvne elemente:
Š jedinicu za skladištenje podataka ili logiki repozitorij podataka, koji sadrži infor-
macije iz polike zašte i podatke o pravima pristupa korisnika;
Š jedinicu za autenkaciju korisnika, koja ukljuuje lozinku, biometrijski sistem
autenkacije ili standardne X.509 PKI serkate za digitalni potpis;
Š poliku zašte, koja deniše ko ima pristup, kojim informacijama i pod kojim uslo-
vima i

288  O  Š FOJ

 Š jedinicu za kontrolu, koja pra i snima tragove toka informacija, kada se podaci
registruju, koriste i menjaju.
Sve ove komponente interakvno deluju u sistemu za upravljanje identetom i obez-
be
uju: jednokratnu idenkaciju korisnika za primarnu autenkaciju; personalizaciju,
koja pridružuje neku aplikaciju ili informaciju nekom identetu i upravljanja pravima pris-
tupa, koje omoguava aplikacijama da izvrše autorizaciju na bazi informacija iz polike
zašte i dah privilegija. Konvergenciju ova dva sistema u najveoj meri obezbe
uje PKI
tehnologija i sistem smart karca/tokena.
Kombinacija logike i zike zašte obezbe
uje kompletniju zaštu od pretnji iz
okruženja, sa elemenma terorizma, koje zahtevaju celovit pristup problemaci zašte
– od zike do zašte kibernekog prostora. Kljuni faktor konvergencije sistema zike
i logike kontrole pristupa postaje tehnologija, jer omoguava integraciju svih procesa
u kojima može redukova pretnje za specine ranjivos. Razlozi za konvergenciju ova
dva sistema su brojni: smanjenje ukupnih troškova zašte; ekasnija kontrola pristupa i
centralizovana evidencija povreda sistema zašte; nadzor i kontrola u realnom vremenu;
jedinstveni proces i lokacije za izdavanje zikih i logikih idenkatora i dr.
Da bi do ove konvergencije došlo, upravljanje integrisanim sistemom zaštom mora in-
tegrisa postojee procese upravljanja logikom i zikom AC i personalom zaštom IKTS
organizacije. vakav pristup zahteva jasno denisanje vlasništva nad informacionim ob-
jekma i odgovornos u brojnim procesima upravljanja zaštom. izika zašta podržava
propisno funkcionisanje veeg broja servisa zašte (logike AC, planiranja VD i konnu-
iteta poslovanja i idenkacije i autenkacije). Kontrole zike zašte obino su tesno
povezane sa akvnosma lokalne policije, stanica za PPZ, stanica hitne pomoi i medicin-
skih ustanova, koje treba konsultova u fazi planiranja. Model odnosa zike i logike AC
sa procesima upravljanja sistemom zašte organizacije prikazan je na Sl. 6.2. [35].

U` {JJ  O Š FOJ 289

 Sl. 6.2. Model odnosa logike i zike kontrole pristupa [35]

6.5. REZIME

izika zašta i zašta okruženja IKTS treba da se zasnivaju na standardima i principi-

ma dobre prakse zike zašte znaajnih objekata. U veini zemalja u svetu denisani su
standardi za raunarsku sobu i radne stanice. izika zašta lokacija IKTS obuhvata zaštu
od prirodnih i humanih pretnji i sekundarnih akvnos. Zaštu okruženja IKTS, obezbe
uju
tehniki i ljudski servisi kao što su elektrino napajanje, grejanje, hla
enje i telekomunikacije.
Nestandardan rad ovih sistema može prekinu rad servisa IKTS, doves do zikih ošteenja
hardvera ili uskladištenih podataka. Mere zike zašte IKTS obuhvataju osam glavnih obla-
s.
Specina zika zašta odlaganja ili ponovnog korišenja (reuse) EM i opkih medija
obuhvata procese saniranja – brisanja što više podataka i informacija sa medija/opreme i
deklasikacije – uklanjanja ili redukcije nivoa klasikacije medija/opreme. Saniranje ne me-
nja automatski klasikaciju, ni ukljuuje uništavanje medija/opreme. Proces obuhvata eri
nivoa (0. – nema saniranja, 4. – uništavanje). Deklasikacija se vrši na bazi procene rizika od
otkrivanja preostalih podataka u medijima/opremi.
Savremeno rešenje sistema zike zašte ini integrisana zika infrastruktura okruženja
IKTS, koja obuhvata UPS sistem sa distribucijom, sistem klimazacije sa distribucijom hlad-
nog vazduha, sistem senzora za nadzor okruženja IKTS, jedinstvenu plaormu za upravljanje
i monitoring. Tehnološka integracija sistema zašte u mnogim oblasma zike i logike AC,
dovodi do konvergencije logike i zike AC u integrisani sistem za upravljanje zaštom, ko-
jeg najbolje reprezentuje tehnologija smart karca i proces upravljanja identetom.

290  O  Š FOJ

6.6. KLJUNI TERMINI

Deklasikacija medija: uklanjanje/redukcija Saniranje medija: proces brisanja što je

nivoa klasikacije medija ili opreme. mogue više podataka i informacija sa medija ili
kompjuterske opreme.
Demagnezacija medija: smanjuje gusnu
magnetnog !uksa primenom reverznog mag- TEMPEST (Transient Elektro–Magnec Pulse
netnog polja i ini neitljivim prethodno snim- Surveillance Technology): tehnologija za EM
ljene podatke. intercepciju KEMZ signala ili (Transient Elektro
Magnec Pulse Emanang Standard) stan-
Fizika zašta IKTS i okruženja: zasniva se na
dard za zaštu od KEMZ–a, koji deniše naine
standardima i principima dobre prakse zašte
redukcije KEMZ signala.
znaajnih objekata i obuhvata mere ziko–
tehnike zašte zgrada i okruženja IKTS. Višekratno presnimavanje megnetnih medija:
metod ekasnog brisanja podataka uzastopnim
Fiziki objek: zgrade, druge gra
evinske struk-
binarnim „1“, i „0“ i ponavljanjem ciklusa više
ture ili vozila u kojima su smešteni IKTS i/ili
puta.
komponente raunarske mreže.
Zašta okruženja IKTS: obezbe
uje zaštu
Operavna lokacija: odre
uje se karakteris-
tehnikih objekata, tehnikih i ljudskih servisa
kama prirodnih i humanih pretnji i sekundarne
koji pomažu i podržavaju rad IKTS (napajanje,
štete od drugih faktora rizika.
grejanje, hla
enje i telekomunikacije).
Intercepcija podataka: presretanje informacija
na prenosnom putu i prisluškivanje bez znanja
legalnih korisnika: direktna opservacija, inter-
cepcija podataka u prenosu i TEMPEST inter-
cepcija elektronskih signala putem KEMZ.

6.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. iziki objek u sistemu zašte su: 2. peravna lokacija je odre

ena na bazi:
a. zgrade, druge ksne gra
evinske struk- a. zgrade, druge ksne gra
evinske struk-
ture ili vozila u kojima su smešteni IKTS ture ili vozila u kojima su smešteni IKTS
i/ili komponente RM i/ili komponente RM
b. prostorne karakteriske prirodnih pret- b. prostornih karakteriska prirodnih
nji (zemljotres, poplava i dr.) pretnji (zemljotres, poplava i dr.)
c. humane pretnje (provale, neredi, inter- c. humanih pretnji (provale, neredi, inter-
cepcija signala, snimanje KEMZ signala cepcija signala, snimanje KEMZ signala
d. sekundarna ošteenja (izlivanje d. sekundarnih ošteenja, (izlivanje
toksinih kemikalija, eksplozija, vatra, toksinih kemikalija, eksplozija, vatra,
EM interferencije) EM interferencije)
e. servisi za podršku rada IKTS (napajanje, e. servisa za podršku rada IKTS (napajanje,
grejanje, hla
enje i telekomunikacije) grejanje, hla
enje i telekomunikacije)
f. ziki pristup f. zikog pristupa
3. kruženje IKT sistema su:
a. zgrade, druge ksne gra
evinske struk-
ture ili vozila u kojima su smešteni IKTS
i/ili komponente RM

U` {JJ  O Š FOJ 291

 b. prostorne karakteriske prirodnih pret-
nji (zemljotres, poplava i dr.)
c. humane pretnje (provale, neredi, inter-
cepcija signala, snimanje KEMZ signala
d. sekundarna ošteenja, (izlivanje
toksinih kemikalija, eksplozija, vatra,
EM interferencije)
e. servisi za podršku rada IKTS (napajanje,
grejanje, hla
enje i telekomunikacije) opreme
f. ziki pristup
4. izika zašta IKTS i okruženja obezbe
uje primenom reverznog magnetnog polja
i zaštu zaposlenih, a težišno je usmerena
na zaštu IKTS od:
a. prekida davanja servisa (DoS)
b. kra
e raunarske opreme medija ili raunarske opreme, koje
c. zikog ošteenja
d. napada malicioznih programa
e. neovlašenog otkrivanja informacija
f. gubitka kontrole integriteta IKTS
g. narušavanja privatnos legalnih koris-
nika
5. Mere zike zašte se grupišu u sledee
glavne oblas:
a. barijere za ziki pristup
b. zašta od snežne lavine
c. sistemi za grejanje, hla
enje i ven- kompjuterske opreme je:
lacija
d. zašta od vlage
e. kolaps zike strukture, vodovodne
instalacije
f. prisluškivanje podataka i ucaj EM
smetnji
g. mobilni ili prenosni IKTS
b. ne uništava i ne menja automatski
klasikaciju medija/opreme
c. uklanjanje ili redukcija nivoa klasi-
kacije medija/opreme na bazi procene
rizika,
d. odluke o otkrivanju preostalih podata-
ka, procene ugovornih obaveza i even-
tualne prodaje, odlaganja i popravke
e. smanjenje gusne magnetnog !uksa,
8. Procese deklasikacije prenosnih medija i
kompjuterske opreme je:
a. brisanje što je mogue više podataka sa
b. ne uništava i ne menja automatski
klasikaciju medija/opreme
c. uklanjanje ili redukcija nivoa klasi-
kacije medija/opreme na bazi procene
rizika, odluke o otkrivanju preostalih
podataka, procene ugovornih obaveza
i eventualne prodaje, odlaganja i po-
pravke opreme
d. smanjenje gusne magnetnog !uksa,
primenom reverznog magnetnog polja
9. Proces demagnezacije prenosnih medija i
a. brisanje što je mogue više podataka sa
medija ili raunarske opreme, koje
b. ne uništava i ne menja automatski
klasikaciju medija/opreme
c. uklanjanje ili redukcija nivoa klasi-
kacije medija/opreme na bazi procene
rizika, odluke o otkrivanju preostalih
6. snovni naini prisluškivanja podataka su:
a. intercepcija transmisije podataka
b. bežino prisluškivanje
c. direktno osmatranje
d. elektromagnetska intercepcija
kompromitujueg zraenja (KEMZ)
e. žino indukvno prisluškivanje
f. elektromagnetska interferencija
7. Procese saniranja prenosnih medija i kom-
pjuterske opreme je:
a. brisanja što je mogue više podataka sa
medija ili raunarske opreme, koje
podataka, procene ugovornih obaveza
i eventualne prodaje, odlaganja i po-
pravke opreme
d. smanjenje gusne magnetnog !uksa,
primenom reverznog magnetnog polja
10. Prvi standardni nivo saniranja medija
obuhvata:
a. svi magnetski mediji uništeni
b. svi magnetski mediji su uništeni
c. laserski printer/kopir je saniran prema
propisanom metodu
d. osetljiva memorija nije sanirana
e. laserski printer/kopir nije saniran

292  O  Š FOJ

11. Drugi standardni nivo saniranja medija
obuhvata:
a. osetljiva memorija je sanirana prema
propisanom metodu
b. magnetski mediji su sanirani propi-
sanom demagnezacijom ili presnima-
vanjem
c. magnetski mediji su sanirani pro-
pisanom demagnezacijom ili 2–3–
strukim presnimavanjem u skladu sa
procenom rizika (uzimajui u obzir
cenu medija ili cenu prodaje, koliinu
podataka i informacija i mogunost
popravke)
d. nivo deklasikacije mora bi barem dva
nivoa niži od originalne
12. Trei standardni nivo saniranja medija
obuhvata:
a. laserski printer/kopir nije propisno
saniran
enja,
b. osetljiva memorija je sanirana prema
propisanom metodu na osnovu
procene rizika, uzimajui u obzir cenu
medija ili prodaje, koliinu podataka i
informacija i mogunost popravke
c. svi magnetski mediji su uništeni
d. osetljiva memorija nije sanirana prema
propisanom metodu
13. etvr standardni nivo saniranja medija
obuhvata:
a. magnetski mediji su sanirani pro-
pisanom demagnezacijom ili 2–3–
strukim presnimavanjem u skladu sa
procenom rizika
b. nivo deklasikacije mora bi barem dva
nivoa niži od originalne
c. svi laserski printeri/kopiri uništeni
d. sve osetljive memorije uništene
e. laserski printer/kopir je saniran prema
propisanom metodu
d. troškovi su veliki, ali je korist znaajna
e. zašta IKTS spreava potencijalno
fatalne napade, ali su troškovi veliki
f. procenjuje se da je mera IKTS zašte
rentabilna
g. procenjuje se da je mera IKTS zašte
nerentabilna
15. Integrisanu ziku infrastrukturu sistema
zike zašte okruženja IKTS ine:
a. UPS sistem sa distribucijom, sistem za
kontrolu vlažnos vazduha, sistem za
video nadzor, centralnu plaormu za
upravljanje i monitoring
b. UPS sistem sa distribucijom, sistem
klimazacije sa distribucijom hladnog
vazduha, sistem senzora za nadzor
okruženja, centralnu plaormu za
upravljanje i monitoring
c. UPS sistem sa distribucijom, sistem
klimazacije, službu obezbe
sistem senzora za kontrolu perimetra,
centralnu plaormu za upravljanje i
monitoring
16. Konvergenciju logike i zike kontrole
pristupa omoguavaju sledee tehnološke
integracije:
a. ita zikog pristupa povezan sa PPZ
sistemom
b. ita zikog pristupa povezan sa siste-
mom za video nadzor
c. mrežna barijera sa IDPS sistemom
d. AVP instaliran u mrežnoj kapiji
e. nadzor i upravljanje protokom ljudi i
opreme kroz zike objekte
f. upravljanje pristupom, kontrola proboja
perimetra i zauzetos prostorija
17. Razlozi koji opravdavaju konvergenciju lo-
gike i zike kontrole pristupa su:
a. smanjenje ukupnih troškova zašte i
ekasnija kontrola pristupa
14. pš kriterijumi za izbora i implementaciju
mera zike zašte su:
a. mere zašte se zahtevaju prema zakonu
i regulavi
b. mere zašte zahteva menadžer orga-
nizacije
c. troškovi su beznaajni, ali je korist
znaajna
b. centralizovana evidencija povreda siste-
ma zašte
c. nadzor i kontrola u realnom vremenu
d. nadzor i kontrola u o*ine režimu
e. jedinstveni proces i lokacije za izdavanje
zikih/logikih idenkatora
f. smanjenje obima rada na planiranju
zašte

U` {JJ  O Š FOJ 293

 7. UPRAVLJANJE PERSONALNOM ZAŠTITOM

7.1. UVOD

Veina važnijih pitanja zašte ukljuuje ljudski faktor – korisnike, projektante, speci-
jaliste za implementaciju i menadžere zašte. irok spektar pitanja personalne zašte
odnosi se na interakciju ovih lica sa objekma informacione imovine, u procesu pristupa
i autorizacije.
Personalna zašta obuhvata i popunu kadrova za rad u IKTS i šire u organizaciji,
administraciju korisnika, koji rade sa objekma sistema, ukljuujui zabranu pristupa
zaposlenih odre
enim objekma IKTS, kao i administraciju pristupa javnim servisima i
pristupa zaposlenih po ugovoru. Personalna zašta usko je vezana sa servisima logike i
zike kontrole pristupa.

7.2. PROCES POPUNE RADNIH MESTA U IKTS

Proces popune radnih mesta u IKTS (Sl. 7.1), primenljiv na korisnike i menadžere
aplikacija, menadžere IKTS i specijaliste zašte, ukljuuje eri faze: (1) denisanje rad-
nog mesta, (2) odreivanje najvišeg nivoa osetljivos objekata IKTS, (3) popunu radnih
mesta i (4) obuku [43].

Sl. 7.1. Proces popune zaposlenih u IKT sistemu

294  O  Š FOJ

 U fazi denisanja i opisa radnih mesta, moraju se razmatra sva pitanja zašte. Kada
se radno mesto deniše u opšm crtama, odgovorni menadžer treba da odredi p pris-
tupa IKTS–u za to radno mesto. Kod odre
ivanja prava pristupa treba primenjiva opšte
principe razdvajanja dužnos, davanje minimalnih privilegija i pristupa samo informaci-
jama koje treba zna (engl., need to know) za obavljanje posla. Razdvajanje dužnos
odnosi se na deljenje uloga i odgovornos, tako da ni jedan pojedinac nije nezamenljiv
i da ne može sabora krine procese. Denisanje radnih mesta i dužnos zaposlenih,
obaveza je menadžera. Minimum privilegija znai da se korisniku daje samo pristup neo-
phodan za rad, a ne da ima ekstremno malo prava pristupa.
U opštem sluaju za smanjenje rizika, efekvnije je primenjiva principe za osetlji-
va radna mesta, nego bezbednosnu zaštu zaposlenih. Primena ovih principa može
ogranii štete od sluajnog incidenta, grešaka ili neovlašenog korišenja IKTS. Primena
minimuma privilegija ne sme uca na zamenljivost zaposlenih na odre
enim radnim
mesma. Kod odre
ivanja privilegija, treba konsultova zahteve iz plana upravljanja VD
i kompjuterskim incidentom.

7.2.1. Odreivanje osetljivosti radnog mesta

Za odre
ivanje osetljivos radnog mesta potrebno je poznava opis radnog mesta i
nivoe pristupa, koje zahteva. dgovorni menadžeri treba da korektno idenkuju nivoe
osetljivos radnog mesta, tako da se može komplera odgovarajua i rentabilna per-
sonalna zašta. U opštem sluaju, razlii nivoi osetljivos pripisuju se razliim radnim
mesma, na bazi stepena štete, koju korisnici mogu izazva pristupom osetljivim infor-
macijama, procesiranim na radnom mestu. Broj osetljivih radnih mesta treba da bude
racionalan, pošto zašta veeg broja osetljivih radnih mesta zahteva više resursa, a suviše
mali broj može izazva veliki rizik [35].

7.2.2. Popuna radnih mesta i izbor zaposlenih

aza popune radnih mesta, poinje sa objavljivanjem javnog konkursa u kojem se

navodi, koji prol kandidata se zahteva i za koje radno mesto. Radna mesta se svrstavaju
u kategorije prema osetljivos materijala i informacija kojima se rukuje na tom radnom
mestu, a menadžeri proveravaju poverljivost i pouzdanost lica za konkretno radno mesto.
Bezbednosna provera kandidata pomaže da se odredi podobnost nekog lica za odre
eno
radno mesto i može bi jedan od uslova za zapošljavanje. Dok se bezbednosna provera
ne završi, zaposleni se ne može zvanino rasporedi na osetljivo radno mesto, ni ima
pristup osetljivim informacijama i objekma IKTS.
U javnom sektoru bezbednosna provera pino obuhvata proveru krivinog dosijea u
policiji, a detaljna – obuhvata radnu istoriju, obrazovanje, spisak pokretne i nepokretne
imovine u vlasništvu, upotrebu zabranjenih supstanci, intervjue i razgovore sa kolegama,

U` {JJ  O Š FOJ 295

 prijateljima itd. bim i intenzitet provere zavise od osetljivos radnog mesta. Ako bez-
bednosna provera utvrdi kompromitaciju, ne znai da lice automatski nije podobno za
neko drugo radno mesto.
U civilnom sektoru bezbednosna provera lica je promenljiva i neujednaena i ugla-
vnom se svodi na proveru linih kvalikacija, radnog iskustva i hobija, koje kandida
dostavljaju uz zahtev za radno mesto. bino se novo lice postavlja na manje osetljivo
radno mesto. Zaposleni u civilnom sektoru, koji rade za državnu upravu, mogu bi pod-
vrgnu kompletnoj bezbednosnoj proveri. dluku treba done u odnosu na vrstu posla,
rezultate provere i druge relevantne faktore [35].

7.2.3. Obuka zaposlenih

Popuna radnog mesta nije završena prijemom lica na neko radno mesto. Zaposleni
moraju završi pripravniki staž i obui se za poslove na radnom mestu, ukljuujui i
za rad na raunaru i odgovornos u procesu zašte. U okviru ove obuke treba promo-
visa svest o potrebi zašte i opšte principe zašte IKTS. Na bazi analize rizika, daje im
se pristup samo linim raunarima, sve dok se bezbednosna provera i obuka ne završe.
Adekvatno obueni zaposleni od presudnog su znaaja za efekvno funkcionisanje IKTS
i aplikacija, pa je obuka novih korisnika krian faktor personalne zašte. buka i obra-
zovanje u zaš su neprekidni procesi, koji se moraju izvršava sve dok zaposleni koriste
IKTS [35].

7.3. UPRAVLJANJE KORISNIKIM NALOZIMA

Efekvno administriranje pristupa korisnika IKTS-u bitno je za održavanje sistema

zašte i upravljanje korisnikim nalozima, koje obuhvata servise idenkacije, auten-
kacije i autorizacije, nadzora, kontrole i revizije i verikacije legimiteta naloga i ovla-
šenja pristupa.
Proces upravljanja korisnikim nalozima ukljuuje tri faze: (1) podnošenje zahteva,
otvaranje, izdavanje i zatvaranje korisnikih naloga, (2) praenje korisnika i njihovih
odnosnih prava za pristup i (3) upravljanje ovim funkcijama [2].
Proces pino poinje sa upuivanjem, menadžeru/administratoru IKTS, zahteva
prvog menadžera za otvaranje korisnikog naloga zaposlenog. Za pristup nekoj aplikaciji,
zahtev podnosi vlasnik aplikacije menadžeru IKTS. Zahtev sadrži nivo pristupa, kojeg
treba dodeli na osnovu radne funkcije ili specikacije korisnikog prola grupe zapo-
slenih, koji obavljaju iste poslove. Nivo pristupa po ovom nalogu mora bi konzistentan
sa zahtevom menadžera, a pridružena ovlašenja selekvna. Za pristup aplikaciji kori-
snici se mogu naknadno “dodava”.

296  O  Š FOJ

 Zaposlene je potrebno informisa o njihovim nalozima. Povezivanje korisnikog
imena sa položajem na radnom mestu (RBAC model LAC) može pojednostavi adminis-
travni rad, ali otežava reviziju i eventualnu forenziku istragu. Povezivanja korisnikog
imena sa individualnim korisnikom ima vee prednos. Za svaki pristup moraju se us-
postavi procedure za upravljanje promenama posla (ostavka, penzionisanje i dr.). Ko-
risno je obezbedi dodatnu obuku zaposlenih, kada dobiju svoje naloge, kao što je re-
vizija polike za pristup objekma IKTS. Eventualno, treba zahteva potpisivanje Izjave o
prihvatanju korisnikog naloga i pridružene lozinke pa: „Ja (dole potpisani) priznajem da
sam lino primio lozinke za pristup IKTS, pridružene dole navedenim korisnikim nalozima.
Shvatam i prihvatam svoju odgovornost za zaštu lozinke i obavezujem se da sprovodim
sve primenljive standarde zašte IKTS i da nikome ne otkrivam lozinke. Dalje, shvatam i
prihvatam da moram izves menadžera IKTS zašte o svakom problemu kojeg uoim u
korišenju lozinke ili kada imam razloge da verujem da je poverljivost mojih lozinki kom-
promitovana“. Pre potpisivanja korisnika i poetka perioda važnos, sva dokumenta
zašte treba da pregleda pravnik [55].
Kada se korisniki nalozi više ne koriste, supervizor treba da obaves menadžera ap-
likacija i administratora sistema, tako da se is blagovremeno ukinu. vlašenja za pris-
tup mogu bi trajna, ili privremena. Administriranje pristupa i ovlašenja je konnualan
proces – novi korisniki nalozi se dodaju, a stari brišu. Praenje i ažuriranje tragova pro-
mena aplikacija nije lako, ali je važno dopus korisnicima pristup samo aplikacijama neo-
phodnim za izvršavanje poslova. Tako
e, treba uravnoteži zahteve za ekasnost servisa
i evidenciju relevantnih doga
aja, koja je neophodna za upravljanja i istragu kompjuter-
skog incidenta. Centralizovano upravljanje procesom korisnikog pristupa daje najbolje
rezultate, ali je esto decentralizovano, posebno za vee IKTS, gde se administratorima
regionalnih i lokalnih RM dodeljuju ovlašenja da kreiraju naloge i menjaju korisnika
ovlašenja ili zahtevaju neophodne promene na centralnoj lokaciji.

7.3.1. Revizija prakse upravljanja korisnikim nalozima

Praksu upravljanja korisnikim nalozima potrebno je povremeno kontrolisa na nivou

aplikacija i IKTS. Treba proverava nivoe pristupa, korišenje privilegija, akvnost nalo-
ga, ažurnost upravljakih ovlašenja, kompletnost obuke korisnika itd. Kontrolu i reviziju
mogu vrši: interni i spoljni revizori ili administratori zašte. Dobra praksa je da menadžer
aplikacija (vlasnik podataka) meseno kontroliše sve nivoe pristupa, svih korisnika ap-
likacija i formalno odobrava listu pristupa. Menadžer aplikacija esto jedini zna tekue
zahteve za pristupe. Nezavisni revizor sistema zašte može detaljnije ispita ovlašenja
za logiki i ziki pristup.

U` {JJ  O Š FOJ 297

 7.3.2. Detekcija nelegalnih aktivnosti zaposlenih

Pored kontrole i revizije zašte IKTS i analize kontrolnih tragova postoji nekoliko me-
hanizama za detekciju nelegalnih akvnos. Na primer, prevare koje zahtevaju ziko
prisustvo poinioca, mogu se otkri na osnovu odsustva zaposlenog. Treba izbegava
stvaranje prekomerne zavisnos od pojedinaca, posebno u državnim organizacijama
i periodino obnavlja bezbednosnu proveru zaposlenih, koja može da indikacije o
moguim ilegalnim akvnosma i pretnjama za IKTS. Takva lica treba iskljui, kao
nepouzdana za rad u IKTS.

7.3.3. Privremena zamena i interni transeri zaposlenih

Ažurno održavanje korisnikih ovlašenja za pristup je znaajan aspekt upravljanja

IKTS. Korisnika ovlašenja pino se menjaju u sluaju privremene ili stalne promene
posla i otkaz sa posla iz bilo kojeg razloga [2].
esto se od korisnika zahteva da izvršavaju poslove izvan njihovog delokruga rada,
u toku odsustva drugih zaposlenih. vo zahteva dodatna ovlašenja pristupa, koja se
moraju izdava propisno, pažljivo nadzira i bi konzistentna sa principom zajednikog
obavljanja posla. va se ovlašenja moraju brzo ukloni kada više nisu potrebna. Stalne
promene su neophodne kada zaposleni menjaju radno mesto u organizaciji, pa se
zbog mogue zloupotrebe, obnavljaju procesi davanja ovlašenja po nalogu i ukidanja
ovlašenja prethodnog korisnika [35].

7.3.4. Ukidanje naloga

U opštem sluaju, ukidanja naloga korisnika mogu bi prijateljska ili ne–prijateljska.
Prijateljsko je kada se zaposleni dobrovoljno premešta, odbije da prihva drugi položaj
ili ode u penziju. Ne–prijateljsko ukidanje je kada se zaposleni otpušta sa posla zbog
viška ili mimo njegove volje. Prva vrsta ukidanja naloga i prava pristupa mnogo je eša,
ali se obe moraju razmatra.
Prijateljsko ukidanje naloga odnosi se na regularno, uzajamno saglasno udaljavanje
zaposlenog iz organizacije i primenu standardnih procedura za otpuštanje/transfer zapo-
slenih. vo zahteva blagovremeno ukidanje naloga u IKTS, potpisivanje dokumenta o ot-
kazu, vraanje kljueva, knjiga iz biblioteke, regulisanje drugih ne-informakih pitanja,
kontrolu stanja dokumenata na vrstom disku, skladištenja i bekapovanja. Zaposlenom
treba da instrukciju o išenju raunara pre odlaska. Ako je korišena kriptozašta, od
zaposlenog se moraju uze i izmeni kriptografski kljuevi, oduze smart karce ili drugi
autenkacioni tokeni. Mora se razmatra i obaveza uvanja poverljivos podataka i in-
formacija i proveri da li je zaposlenom potpuno jasno, koje podatke i informacije može,

298  O  Š FOJ

a koje ne može otkri na novom radnom mestu. Ne-prijateljsko ukidanje naloga je prov
volje i bez pristanka zaposlenog. Ukljuuje otkaz zbog ne-prijateljskog ponašanja zaposle-
nog, smanjenja radnih mesta, transfer prov volje, otkaz zbog „sukoba linos“ ili iz bez-
bednosnih razloga i sl. Procedura ukljuuje sve akvnos kod dobrovoljnog otpuštanja
sa posla, s m da je neka pitanja znatno teže rešava zbog potencijalne nesaradnje ili
opstrukcije otpuštenog. Najvea pretnja od ovakve vrste otpuštanja zaposlenog dolazi
od informaara koji mogu da izmene programski kôd, modikuju konguraciju sistema
ili aplikacije ili na drugi nain zloupotrebe IKTS. Korekcija ovih akcija može bi zahtevna,
skupa i dugotrajna.

7.3.5. Personalna zaštita spoljnih saradnika po ugovoru

Saradnici pod ugovorom koji obavljaju poslove u IKTS, obino se angažuju na krai
vremenski period od regularno zaposlenih, što može uca na rentabilnost zašte.
Angažovanje ovih lica podrazumeva odgovarajuu bezbednosnu proveru, u zavisnos
od osetljivos mesta na koje se lice angažuje.

7.3.6. Personalna zaštita u IKTS sa javnim pristupom

U sistemima sa javnim pristupom (e-uprava, akademska mreža itd.), glavni zadatak

IKTS je nesmetan, ekasan i efekvan javni pristup korisnika. U nekim sluajevima
razmena podataka i informacija je interakvna izme
u IKTS i drugih uesnika. U opštem
sluaju, kada su IKTS namenjeni za javni pristup, javljaju su dodatni bezbednosni prob-
lemi zbog porasta pretnji, teže administracije i održavanja zahtevanog nivoa zašte in-
formacija [55].
Generalno, može se tvrdi da su za sistem za javni pristup, faktori rizika vei, a esto
su vea i ogranienja za korišenje objekata i servisa h sistema. Pored poveanog rizika
od napada spolja, IKTS sa javnim pristupom može bi predmet malicioznih akvnos
iznutra (npr. nezadovoljni zaposleni može une grešku, virus i sl. u datoteke sistema)
sa ciljem nanošenja štete. Napadi na sisteme sa javnim pristupom mogu ima znaajan
ucaj na reputaciju organizacije i poverenje klijenata/partnera/korisnika. Drugi bezbed-
nosni problemi mogu nasta zbog nenamernih grešaka neobuenih korisnika. U IKTS
koji nemaju javni pristup, postoje procedure za ukljuivanje korisnika u obuku, a esto
se zahteva i potpisivanje izjava o odgovornos korisnika u sistemu zašte. Pored toga,
mogu se formira proli korisnika, a sa sosciranim mehanizmima kontrole, mogu se
otkri neuobiajene akvnos korisnika. U sistemima sa javnim pristupom korisnici su
obino anonimni, što znaajno komplikuje administraciju zašte [35].

U` {JJ  O Š FOJ 299

 7.3.7. Uspostavljanje tima za zaštitu inormacija

Tim za zaštu treba da bude sastavljen od strunjaka i profesionalaca, movisanih za

rad u zaš informacija. Broj profesionalaca za zaštu informacija u svetu se procenjuje
na oko 1,66 miliona (2010.), sa tendencijom rasta na 2,7 miliona (2012.). Pokazalo se da
ova profesija dobro opstaje u kriznim vremenima, sa trendom rasta zarada (SANS Ins-
tute, 2008.: test grupa od 2100, od njih 4,38% imali godišnju zaradu 100.000 USD i više;
75% ima diplomu inženjera i veu).
snovna podela rada u oblas zašte informacija je na – tehnike i upravljake ak-
vnos, na bazi koje se grupišu i zadaci lanova ma za zaštu (Tabela 1).
Tabela 7.1. snovna podela zadataka u mu za upravljanje zaštom informacija
Tehniki Upravljaki
Raunarske mreže Polika zašte
Sistemski programi (S ...) Procedure zašte
Aplikavni programi Uputstva zašte

Tehniki zadaci zahtevaju komandnu liniju ili graki korisniki interfejs, a akvnos
zahtevaju dobro razumevanje principa zašte i tehnike implementacije i integracije.
Upravljake akvnos u zaš informacija ukljuuju generisanje polike zašte, što
zahteva lice, koje razume poslovne procese, podršku IKTS poslovanju, bezbednosne
zahteve i osnovne principe zašte informacija. vi zadaci zahtevaju, uglavnom, procesor
teksta. Iako su tehnike i upravljake akvnos razliite, potrebna je razmena informaci-
ja i me
usobno razumevanje obima poslova. Na bazi osnovne podele zadataka, dele se
uloge i odgovornos u zaš, a u praksi zašte, na bazi svakodnevnih akvnos, mogu
se diferencira sledee proširene uloge u oblas zašte informacija (Tabela 7.2).
Tabela 7.2. Proširene uloge u mu za zaštu u praksi zašte

Tehnike uloge Upravljake uloge

Tester sistema zašte (security tester) Autor i pisac polike zašte (policy writer)
Portparol zašte (security communicator): markeng
Rukovaoc incidenta (incident handler) u zaš (svest o potrebi, obuka..) vo
enje nove poli-
ke zašte
Administrator zašte:
ure
aja zašte (IDPS, barijera, skener) Koordinator zašte (security coordinator)
Administrator zašte:
Rukovodilac ma za zaštu (security team facilitator)
korisnikih naloga i kontrole pristupa
perator nadzora sistema zašte Pripravnik zašte (security trainee)

Tim za UR/zaštu treba da isporui najbolje mogue servise zašte i ostvari najveu
vrednost za poslovni sistem. Standardi najbolje prakse preporuuju da:
300  O  Š FOJ
 1. Tim za UR treba da:
Š obezbedi scenario, na bazi procene rizika, sa predlogom akcionog plana;
Š razumljivim jezikom upozna menadžment sa stvarnim faktorima rizika i prih-
va odluku o daljem postupku;
Š evidenra sve date informacije o riziku i odluke menadžmenta;
Š skuplja informacije o poslovnim planovima i strategiji razvoja, ak i na nefor-
malan nain;
Š izvrši akcije prema planu i strategiji razvoja na što bezbedniji nain i izveštava
o progresu.
2. Menadžment treba da:
Š obezbedi potrebne ljudske, nansijske i materijalne resurse i organizacionu
nezavisnost ma u radu;
Š obezbedi kriterijume, zasnovane na injenicama, potrebne za procenu prih-
vatljivog rizika;
Š regularno komunicira sa Timom za UR;
Š koris rezultate Tima za UR za razvoj strategije poslovanja i markeng, u i iz-
van organizacije;
Š menja onu stranu koja ne izvršava svoje obaveze i ne sledi ova uputstva.

7.4. REZIME

Personalna zašta obuhvata popunu kadrova za rad u IKTS organizacije, adminis-

traciju korisnika koji rade sa objekma IKTS, ukljuujui zabranu pristupa zaposlenih
odre
enim objekma IKTS, kao i posebnu administraciju pristupa javnim servisima i
pristupa zaposlenih po ugovoru.
Proces popune radnih mesta u IKTS generalno ukljuuje najmanje eri koraka i
može se primeni, na is nain, na opšte korisnike, menadžere i specijaliste zašte:
denisanje radnog mesta, odre
ivanje najvišeg nivoa osetljivos informacija, popunu
radnih mesta i izbor i obuku zaposlenih.
Efekvno administriranje pristupa korisnika sistemu bitno je za održavanje bezbed-
nos IKTS. Upravljanje korisnikim nalozima obuhvata idenkaciju, autenkaciju, au-
torizaciju, kontrolu i reviziju pristupa. Uvek postoji realna potreba kontrole i povremene
modikacije naloga ili ukidanja prava pristupa i razmatranja drugih pitanja vezanih za
lica koja daju ostavke, da budu unapre
ena na više radno mesto, dobiju otkaz ili se
penzionišu.
Uloge lanova ma za zaštu biraju se na bazi osnovne podele akvnos zašte na
tehnike i upravljake, kao i na bazi prakse zašte.

U` {JJ  O Š FOJ 301

 7.5. KLJUNI TERMINI

Bezbednosna provera: utvr

ivanje da li je neko
Razdvajanje dužnos: deljenje uloga i odgovo-
lice podobno za osetljivo radno mesto.
rnos tako da niko nije nezamenljiv.
Minimum privilegija: bezbednosni zahtev da se
Ukidanje naloga: može bi prijateljsko sa i ne-
korisniku daje samo ona vrsta pristupa koja mu
prijateljsko, bez pristanka korisnika.
treba za obavljanje posla.
Upravljanje korisnikim nalozima: podnošenje
Osetljivost radnog mesta: nivo krinos rad-
zahteva, izdavanje i zatvaranje korisnikih na-
nog mesta za poslovanje.
loga, praenje i upravljanje pravima za pristup
Personalna zašta: ukljuuje bezbednosno korisnika.
pokrivanje svih uesnika u IKTS.

7.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Glavne faze u procesu popune radnih mesta b. odnosi se na deljenje uloga i odgovo-
u IKTS su: rnos tako da ni jedan pojedinac nije
aq. denisanje, odre
ivanje prola, popuna nezamenljiv i da ne može sabora
i obuka za radno mesto krine procese
b. denisanje, odre
ivanje osetljivos i c. denisanje radnih mesta i dužnos za-
popuna radnog mesta poslenih
c. denisanje, odre
ivanje osetljivos, po- d. oznaava da korisnici imaju ekstremno
puna zahteva i obuka za radno mesto malo prava pristupa objekma sistema
d. denisanje, odre
ivanje osetljivos i 4. Krini faktor personalne zašte za orga-
obuka za radno mesto nizaciju ukljuuje:
2. Sistemski princip razdvajanja dužnos a. obuku zaposlenih
ukljuuje: b . upravljanje korisnikim zahtevima
a. bezbednosni zahtev koji oznaava da c. upravljanje personalnom zaštom
se korisnicima daju samo pristupi neo- d. popunu radnih mesta
phodni za obavljanje poslova 5. Proces upravljanja korisnikim nalogom
b. odnosi se na deljenje uloga i odgovo- obuhvata sledee kljune faze:
rnos tako da ni jedan pojedinac nije a. podnošenje zahteva, otvaranje, izda-
nezamenljiv i da ne može sabora vanje i zatvaranje korisnikih naloga,
krine procese praenje korisnika i njihovih autorizaci-
c. denisanje dužnos zaposlenih na više ja, upravljanje ovim funkcijama
radnih mesta b. podnošenje zahteva, otvaranje, izdavan-
d. oznaava da korisnici imaju ekstremno je i zatvaranje korisnikih naloga,
malo prava pristupa objekma sistema c. upravljanje zahtevima, otvaranje i zat-
3. Sistemski princip davanje minimuma privi- varanje naloga i praenje autorizacija
legija ukljuuje: 6. Koju meru najpre treba preduze kada je
a. bezbednosni zahtev koji oznaava da otpušten radnik koji ima RS i pristup LAN–
se korisnicima daju samo pristupi neo- u?:
phodni za obavljanje poslova

302  O  Š FOJ

 a. ukidanje korisnikog naloga
b. izmena korisnike lozinke i zabrana pristupa raunaru
c. oduzimanje kljueva od kancelarije
7. Ukidanje korisnikih naloga u opštem sluaju se može okarakterisa kao:
a. službeno i neslužbeno,
b. prijateljsko i ne-prijateljsko
c. pravedno i nepravedno
8. Angažovanje spoljnih saradnika u zaš IKTS:
a. zahteva obavezno bezbednosnu proveru
b. ne zahteva bezbednosnu proveru
c. zahteva bezbednosnu proveru u zavisnos od osetljivos radnog mesta
9. Proli lanova ma za upravljanje rizikom/zaštom informacija, dele se na bazi osnovne podele
rada u oblas zašte informacija:
a. sovera i hardvera
b. tehnike i upravljake
c. raunarskog sistema i raunarske mreže
d. kontrola zašte i polika zašte
10. Povežite odgovarajue tehnike i upravljake zadatke lanova ma za zaštu:
Tehniki Upravljaki
1. Raunarske mreže a. Procedure zašte
2. Sistemski programi (S ...) b. Uputstva zašte
3. Aplikavni programi c. Polika zašte

11. Povežite uloge u organizaciji sa zadacima u zaš informacija:

Uloga Zadaci
a. obezbedi scenario, na bazi procene rizika, sa predlogom akcija
b. obezbedi vrste kriterijume potrebne za procenu prihvatljivog rizika
Tim za zaštu/
c. obezbedi potrebne resurse i organizacionu nezavisnost ma u radu
UR
d. koris rezultate ma za UR za razvoj strategije poslovanja i markeng
e. vrši akcije prema planu razvoja na što bezbedniji nain i izveštava
f. evidenra sve date informacije o riziku i odluke menadžmenta
g. razumljivim jezikom upozna menadžment sa rizikom i prihva odluku
Menadžment
h. da regularno komunicira sa mom za UR
organizacije
i. skuplja informacije o poslovnim planovima i strategiji razvoja
j. stranu koja ne slede ova uputstva, treba menja

U` {JJ  O Š FOJ 303

 8. UPRAVLJANJE OBUKOM I
OBRAZOVANJEM U ZAŠTITI

8.1. UVOD

„<ujem i zaboravim, vidim i zapamm, uradim i shvam“ – Kineska poslovica.

Najslabijom komponentom sistema IKTS zašte smatraju se korisnici – ljudi. va

se komponenta zašte može ojaa razvojem programa za podizanje sves o potrebi
zašte, obuku za scanje vešna i za formalno obrazovanje u oblas zašte.
Samo korisnici, svesni svoje odgovornos i dobro obueni, mogu menja svoje
ponašanje i povea odgovornost, koja je najznaajnija za poboljšanje zašte. Promena
stava korisnika, prvi je korak u promeni ponašanja. Tek sa poznavanjem potreba i mera
zašte, korisnici mogu isnski prihva odgovornos za svoje akcije i sprovodi poliku
zašte. Nacionalni zakoni moraju obaveza menadžere, korisnike i operatere sistema na
obaveznu edukaciju i obuku, adekvatnu ulogama i odgovornosma u zaš. Programi
za razvoj sves o potrebi zašte, obuku i obrazovanje u zaš, višestruko su korisni za
organizaciju i zahtevaju posebne metode i tehnike za implementaciju. Presudni su za
uspeh programa za zaštu u celini, jer ako zaposleni nisu dobro informisani o polici i
procedurama zašte, ne može se oekiva da rade efekvno na zaš informacija.

8.2. RAZVOJ SVESTI, OBUKA I OBRAZOVANJE U ZAŠTITI

Program za razvoj sves o potrebi zašte i obuku o zaš IKTS ukljuuje rri faze:
projektovanje, pripremu materijala, implementaciju i analizu i evaluaciju realizacije pro-
grama [101]. Kvalitetan program za razvoj sves o potrebi zašte i obuku o zaš IKTS
zasniva se na tri kljuna faktora: (1) polici i planu zašte na bazi poslovnih potreba i
procene rizika, (2) upoznavanju korisnika sa odgovornosma u zaš i (3) uspostavljanju

304  O  Š FOJ

procesa za monitorisanje i evaluaciju programa zašte. Dobar model za obuku nudi
standard CBIT. Kljuni indikatori performansi obuke – KPI (Key Performance Indicators)
mogu bi: procenat polaznika obuke, vremenski period izmeu idenkacije potrebe
za obukom i same obuke, vrste interne i eksterne obuke, procenat obuenih korisnika o
ekim principima i praksi zašte, broj incidenata po broju zaposlenih itd. [75].
Za evaluaciju i merenje nivoa ostvarivanja ciljeva programa obuke, denišu se krini
faktori uspeha – CSF (Crical Success Factors), kao što su: potrebni resursi, celovitost,
znaaj za karijeru, idenkovanje i dokumentovanje potreba, blagovremenost obuke,
menadžerska podrška obuke, zahtev polike zašte itd.
Ljudski faktor je najbitniji u zaš i može nane veu štetu od svih drugih izvora
pretnji zajedno. Cilj ove komponente zašte je da se smanje sluajne greške, prevare i
neovlašene akvnos nezadovoljnih zaposlenih. Po pravilu, menadžeri treba da daju
primer i odreuju pravila ponašanja prema zaš. Ako zaposleni znaju da menadžeri
ne obraaju pažnju na zaštu, ni jedan program ne može bi efekvan. Zato je lidersko
ponašanje od presudnog znaaja.
Program obuke je krian za upoznavanje zaposlenih i nametanje obaveze
sprovo
enja polike zašte. Ne može se oekiva da zaposleni sprovode poliku i pro-
cedure zašte ili prihvataju sankcije, ako sa njima nisu upozna. buka ukazuje da je
primenjen standard profesionalne odgovornos za zaštu informacija, pa mnoge orga-
nizacije koriste formu izjave o prihvatanju kojom se zaposleni obavezuje da je proitao i
razumeo bezbednosne zahteve.

8.2.1. Program za razvoj svesti o potrebi zaštite

Razvoj sves o potrebi zašte nije u kategoriji obuke. Namenjen je za usmerava-

nje pažnje menadžera i zaposlenih na zaštu, prepoznavanje bezbednosnih problema
i adekvatno reagovanje. Razvoj sves o potrebi zašte moviše menadžere i zapo-
slene da se odgovorno odnose prema zaš, ise u kojoj meri i kako zašta doprinosi
produkvnos i kakve su posledice loše zašte. Dobro je izaziva izvestan oseaja straha
navodei drasne sluajeve štete od upada u sistem, ali i razbi odbojnost zbog nera-
zumevanja zašte [35].
Program razvoja sves o potrebi zašte može ima razliite forme za razliite grupe
uesnika. Tipini izvori materijala su obrazovne instucije, baze znanja na Internetu,
profesionalne organizacije i proizvoai proizvoda zašte, asopisi o zaš, konferen-
cije, seminari i kursevi o zaš i dr. Brojne su i raznovrsne tehnike i metode za impleme-
ntaciju programa, ukljuujui video, mulmedijalne CD prezentacije, štampu, postere,
biltene, prospekte, demonstracije, razgovore i predavanja. Program se obino ugra
uje
u osnovnu obuku o zaš i može koris svaki metod, koji menja stav zaposlenih prema
zaš. Efekvan program za razvoj sves o potrebi zašte treba da obezbedi potpunu
korisniku prihvatljivost.

U` {JJ  O Š FOJ 305

 8.2.2. Program obuke u zaštiti

snovna razlika izme

u obuke i razvoja sves o potrebi zašte je što se obukom
osposobljavaju korisnici za izvršavanje specinih funkcija zašte, dok se programom
za razvoj sves o potrebi zašte usmerava pažnja relevantnih uesnika na odre
ena
pitanja iz oblas zašte. Primer obuke je serkovani CISSP33 kurs za specijaliste zašte.
Cilj obuke je da se korisnici osposobe sa vešnama, koje im omoguavaju da bezbedno
izvršavaju akvnos u oblas zašte, ukljuujui „šta“ i „kako“ treba ili „mogu“ nešto
uradi. Vešna može bi percepcijska, motorika, manuelna, intelektualna ili sociološka.
Priroda poslova u zaš obino zahteva kombinaciju ovih i ukljuuje kognivne, psiho-
somatske i motorike funkcije, zajedno sa odgovarajuim znanjem. buka može obuh-
va više nivoa, od osnovne prakse zašte, preko srednjeg do naprednog kursa obuke
ili specijalizovanih vešna i može bi specina za jednu plaormu ili dovoljno generika
da obuhva sve sisteme. buka je efekvnija kada je usmerena na specinu grupu.
Polaznici mogu bi opš korisnici, specijalis i profesionalci [35].
Opš korisnici se obuavaju za osnovne komponente dobre prakse zašte, kao što
su zika zašta prostora i opreme, zašta lozinki i drugih autenkacionih podataka,
izveštavanje o povredama polike zašte, polika zašte, uloge i odgovornos i dru-
ga pitanja koja se direktno odnose na poboljšavanje osnovne prakse zašte korisnika.
Specijalizovana obuka je detaljnija od osnovne, a polaznici se biraju prema vrs posla,
funkcijama ili specinim tehnologijama i proizvodima koje koriste. Izvršni menadžeri
eše zahtevaju specijalizovanu, nego naprednu obuku, jer po pravilu ne moraju razu-
me tehnike detalje o zaš, ali moraju zna da organizuju, usmeravaju i evaluiraju
mere zašte i da shvate potrebu prihvatanja preostalog rizika. Profesionalna obuka je
specian vid obuke namenjen da svi korisnici, od poetnika do profesionalaca u zaš,
poseduju zahtevani nivo znanja i sposobnos, neophodnih za njihove profesionalne od-
govornos u zaš. Za ovu obuku izdaju se odgovarajui serka, a normalno ukljuuje
teoretski i prakni rad, kroz kombinaciju mulmedijalne prezentacije, predavanja i
studija sluajeva.

8.2.3. Obrazovanje u zaštiti

Obrazovanje je proces, koji u jedinstvenu bazu znanja integriše sve vešne, sposob-
nos i znanja iz razliih specijalnos u oblas zašte; obuhvata koncepte i principe
inter– i mul–disciplinarnih nauka i osposobljava profesionalce zašte za proakvne
akcije [35]. Primer su specijaliske ili magistarske studije sa odgovarajuim diplomama.
Program i tehnike obrazovanja u zaš, premašuju obim i granice ish za razvoj sves i
obuku u zaš (Tabela 8.1).

33 Engl.: CISSP - Cered Informaon System Security Professional – serkovani profesionalci sistema
zašte informacija.

306  O  Š FOJ

 Tabela 8.1. Komparacija parametara sves, obuke i obrazovanja u zaš

PARAMETRI SVEST O POTREBI OBUKA OBRAZOVANJE

Atribut „Šta“ „Kako“ „Zašto“

Nivo Informacija Poznavanje Detaljno znanje
Cilj Prihvatanje potrebe Scanje vešna Razumevanje procesa
Mulmedijska Prakna nastava: Teoretska nastava:
Metod prezentacija: predavanja, vežbe, seminarski, diskusije,
video, štampa, posteri studije sluajeva samostalni rad

Verikacija Tano/pogrešno; Rešavanje Izrada eseja (rada)

znanja Višestruki izbor (uenje problema (interpretacija znanja)
idenkacijom) (usvojeno znanje)

Vreme ucaja Kratkorono Srednjerono Dugorono

8.2.4. Kontinuitet procesa obrazovanja u zaštiti

Uenje i obrazovanje u zaš je konnualan proces, koji poinje sa razvojem sves

o potrebi, izgra
uje se kroz obuku i komplera u fazi obrazovanja. Model konnuiteta
procesa uenja i obrazovanja u zaš prikazan je na Sl. 8.1 [75, 35].

Sl. 8.1. Model konnuiteta procesa uenja i osposobljavanja u zaš

U` {JJ  O Š FOJ 307

 Model se zasniva na premisi da je uenje konnualan proces, koji poinje sa raz-
vojem sves o potrebi, izgra
uje se kroz obuku, a potpuno razvija kroz obrazovanje.
bezbe
uje kontekst za razumevanje i korišenje uputstva sa metodologijom za razvoj
programa obuke i pomaže da se idenkuju znanja, sposobnos i vešne, koje zaposleni
treba da poseduje na radnom mestu. Idui prema vrhu modela obuka postaje obuhvat-
nija i detaljnija. Svi zaposleni treba da steknu svest o potrebi zašte. buka ili osnovna
bezbednosna pismenost i uloge i odgovornos u zaš, diferenciraju se na poetni (B),
srednji (M) i napredni (A) nivo zahteva za znanjima i vešnama. Blok modela obrazovan-
je i iskustvo primenjuje se primarno na profesionalce za bezbednost i zaštu IKTS.

8.2.5. Znanja i veštine lanova tima za upravljanje zaštitom

Za opmalan rad i upravljanje sistemom zašte, standardi najbolje prakse zašte

preporuuju skup tehnikih i komunikacionih znanja i vešna, koje lanovi ma za zaštu
informacija treba da poseduju (Tabela 8.2).
Tabela 8.2. Znanja i vešne lanova ma za zaštu informacija

Tehnika znanja i vešne Komunikacione i line osobine

Ispiva sistema zašte: ala za tesranje

sistema zašte (skeneri ranjivos RS i RM),
ala za tesranje sistema na proboj, pro-
ene opservacije i
gramiranje, baze podataka, opšte o IKTS,
GAISP principi
Koncentracija pažnje i sklonost ka detaljima:
sposobnost usredsre
zapažanja detalja u svakoj akvnos zašte

Rukovaoc incidenta: GAISP, RM, NSSS

zašta sistemskih i aplikavnih programa, Posveenost doszanju cilja: sposobnost
razumevanje ispivaa i administratora za kompleranje svakog zadatka u datom
zašte, ala zašte RS i RM, digitalna foren- vremenu
zika RS i RM, programiranje, pisanje

Administrator ureaja zašte: upravljanje Prihvatanje greške: sposobnost mske

barijarom, osnove Unix i Windows S, otpornos na neuspešne akcije i akvnos
koncept RM, autenkacioni ure
aji, opera- u zaš
vne procedure

Administrator korisnikog naloga i pristupa: Tolerantnost: sposobnost prihvatanja

detaljno poznavanje Win i Unix/Linux S, mesta i uloge sistema zašte informacija u
bazino razumevanje korisnikih repozi- poslovnom sistemu, konstrukvnog i mi-
torija (LDAP, Acve Directory), odre
ena roljubivog reagovanja, bez arogancije prema
znanja osnovnih GAISP i izrade operavnih bilo kome
procedura
Operator nadzora sistema zašte: os-
novno znanje uobiajenih S i protokola Komunikavnost: sposobnost potpune ko-
RM, pisanje, operavne procedure, opš munikacije (sa razumevanjem) sa tehnikim i
koncept analize doga
aja (log datoteka) i netehnikim osobljem
odgovora na alarme

308  O  Š FOJ

 Tehnika znanja i vešne
Kreator polike zašte: osnovno razume-
vanje poslovnih procesa, analiza procesa,
sinteza i skiciranje nacrta, pregovaranje,
iskustvo sa tehnikom konguracijom IKTS
Komunikacione i line osobine
Samoorganizovanost: sposobnost organizo-
vanja akvnos u raspoloživom vremenu,
resursima i prioritema, bez potrebe za
i procesom revizije, IS/IEC 27001 i CBIT
standardi
Koordinator zašte: poslovna i strategija
zašte, tehnika i upravljaka iskustva,
analiza poslovanja, osnovni principi IKTS
i sistema zašte za podršku poslovnih
procesa
Pripravnik zašte: student diplomac iz
oblas zašte, sa poznavanjem komandne
linije i GUI
posebnim nadzorom
Neprekidno uenje: sposobnost neprekid-
nog praenja i usavršavanja znanja iz oblas
zašte (alata, promena itd.) na specijalizo-
vanim kursevima
Otpornost na stres: sposobnost rada pod
priskom
Kontrola stras: sposobnost balansiranja
snažnih emocija prema zaš i želje da se
završi zadatak
Raznovrsnost i inovacije: sposobnost pose-
dovanja razliih znanja i vešna i inovacija
rešenja zašte

Svaka ljudska akcija ima neko specino usmerenje i nalazi se u okviru specinog
ponašanja. Movacija je interni pokreta, koji odre
uje to usmerenje i akvira takvo
ponašanje. U mu za upravljanje zaštom informacija, rukovodilac ma treba da kreira
okruženje, koje moviše svakog lana ma.

8.3. UPRAVLJANJE PROGRAMOM OBUKE U ZAŠTITI

Zavisno od veliine i geografske disperzije IKTS, uloga i odgovornos i namenjenih

resursa, za upravljanje programom za obuku u zaš koriste se tri modela [75]: centra-
lizovani, delimino decentralizovani i decentralizovani.
Centralizovano upravljanje primenjuje se u manjim organizacijama koje imaju sline
ciljeve poslovanja u svim organizacionim jedinicama ili imaju na nivou upravljanja, neo-
phodne resurse, eksperzu i znanja o svim poslovima organizacionih jedinica. dgovo-
rnost i budžet za program obuke organizacije su kod centralnog organa, koji koordinira
razvoj, planiranje, realizaciju i evaluaciju programa obuke (Sl. 8.2a) [75].

U` {JJ  O Š FOJ 309

 a)

b)
Sl. 8.2. Centralizovano - (a) i delimino decentralizovano - (b) upravljanje programom
obuke

Delimino decentralizovano upravljanje programom obuke u zaš, pogodno je za

srednje i relavno vee organizacije koje imaju decentralizovanu strukturu, upravljanje
i odgovornos; imaju geografski distribuirane organizacione jedinice sa razliim misi-
jama i ciljevima poslovanja. Poliku i strategiju razvoja programa deniše centralno telo
za zaštu, a implementaciju – izvršni menadžeri, koji raspolažu sa resursima i odgovorni
su za realizaciju (Sl. 8.2b).

310  O  Š FOJ

 Decentralizovano upravljanje primenjuju relavno velike organizacije, koje imaju de-
centralizovanu strukturu (Sl. 8.3) sa centralizovanim opšm i distribuiranim specinim
odgovornosma.

Sl. 8.3. Decentralizovano upravljanje programom obuke u zaš

ve organizacije imaju geografski distribuirane ili poluautonomne organizacione

jedinice sa razliim poslovnim ciljevima. Centralni organ zašte distribuira poliku,
zahteve i oekivanja od programa obuke, a odgovornost za realizaciju prenosi na orga-
nizacione jedinice.

8.4. PROCES RAZVOJA PROGRAMA OBUKE U ZAŠTITI

Projektni pristup razvoju programa za obuku u zaš, ukljuujui razvoj sves o

potrebi zašte, obuhvata procese, procedure i akvnos kroz eri kljune faze životnog
ciklusa programa [75]: priprema, planiranje, implementacija i evaluacija.
Faza 1: U fazi pripreme idenkuje se odgovarajui model za procenu potreba i pri-
prema razvoj programa obuke, konzistentno izabranom modelu. Idenkacija obima
i ciljeva programa prvi je korak. Treba specino naglasi, da li se obuka odnosi samo
na zaposlene ili i na druge korisnike IKTS. Izbor predavaa, koji poznaju principe i
tehnologije zašte i poseduju komunikavne sposobnos za efekvan prenos znanja
i iskustava, može ukljui zaposlene specijaliste zašte, specijaliste izvan organizacije
ili specijalizovane organizacije. Tako
e se zahteva idenkacija ciljne grupe za obuku,

U` {JJ  O Š FOJ 311

 jer svi zaposleni nemaju jednake potrebe za obukom. Program obuke treba prila-
godi potrebama odre
ene grupe korisnika. Segmentacija grupa za obuku, može
se izvrši prema nivou znanja i sves o potrebi zašte, radnim zadacima ili funkci-
jama, specinim kategorijama poslova, nivou informakog znanja ili pu korišene
tehnologije zašte. Movacija i razvoj sves o potrebi zašte, obezbe
uju podršku
menadžmenta i zaposlenih. Movacija menadžmenta je neophodna, ali nije dovolj-
na za uspeh programa obuke. Zaposleni moraju bi ube
eni u korisnost zašte, ra-
zume vrednos objekata sa kojima rade i kako se zašta odnosi na njihove poslove,
što se bez odgovarajue obuke ne može posi.
Faza 2: Razvoj plana obuke ubrzava pripremu i realizaciju programa obuke.
Metodologija opisana u literaturi [43], obezbe
uje izradu plana i dobru pripremu
materijala za brojne pove obuke u oblas zašte i opisuje naine korišenja
metodologije. Za denisanje programa obuke, izbor i pripremu materijala treba ko-
ris pomo specijalista za zaštu.
Faza 3: U fazi implementacije znaajne akvnos su izbor tema, pronalaženje izvora
i materijala za obuku i realizacija programa. Administracija programa obuke o zaš
obuhvata nekoliko važnih komponen. Transparentnost je kljuna za uspešnu reali-
zaciju, ne treba obeava ono što se ne može ispuni. Metodi obuke treba da su
konzistentni sa materijom koja se izlaže i prilago
eni nivou grupe. Teme se biraju
prema potrebama korisnika. Materijal treba da bude što kvalitetniji, a vreme i nain
prezentacije pažljivo izabrani. U realizaciji programa prate se i ažuriraju sve promene
tehnologija IKTS i zašte, zakonske regulave ili polika zašte. Program obuke mora
bi aktuelan i da sadrži tekue informacije.
Faza 4: Rezulta evaluacije efekvnos programa obuke koriste se za upravljanje
promenama – ažuriranje, korekciju i poboljšanje programa za novi ciklus obuke.
esto je teško meri efekvnost programa obuke, ali se evaluacija mora izvrši, da se
utvrdi u kojoj meri polaznici obuke usvajaju znanja i vešne. Neki metodi evaluacije
koji se mogu koris i kombinovano su klasina provera znanja, stepen sprovoenja
procedura zašte, korišenje zapažanja polaznika kursa o efekma obuke i monitori-
sanje broja i pova kompjuterskih incidenata pre i posle obuke.
Proces razvoja sves o potrebi i obuke u zaš treba integrisa u opštu poslovnu
strategiju. Zreo program treba da deniše metriku za evaluaciju (kvalitavnu, kvan-
tavnu, binarnu) [75]. va komponenta zašte odnosi se na sve ostale, a posebno na
poliku zašte, upravljanje programom zašte i personalnu zaštu.
Na Sl. 8.4. prikazani su metodi evaluacije i tehnike za ažuriranje programa obuke.

312  O  Š FOJ

 Sl. 8.4. Evaluacija i tehnike povratne sprege za kontrolu programa

8.5. REZIME

Program za razvoj sves o potrebi i obuku u zaš, realizuje se kroz projektova-

nje, razvoj materijala, implementaciju i analiza i evaluacija programa. Kljuni indikatori
sprovoenja obuke (KPI) mogu bi procenat polaznika obuke, starosna dob polaznika i
biograje (CV), broj vrsta obuke, broj incidenata po broju zaposlenih i sl. Krini faktori
uspeha programa (CSF), olakšavaju evaluaciju, a mogu bi celovitost programa, nansi-
jska podrška i resursi, karijera i dr.
Razvoj sves o potrebi zašte, nije obuka nego usmeravanje pažnje na zaštu, pre-
poznavanje bezbednosnih problema u IKTS i adekvatno reagovanje na njih. Obuka u
zaš osposobljava zaposlene sa vešnama, potrebnim za bezbedniji rad. Može obuh-
va više nivoa, od osnovne prakse zašte do naprednog kursa obuke i specijalizovanih
vešna. Obrazovanje u zaš je proces koji integriše sva znanja i vešne iz razliih
specijalnos u jedinstvenu bazu znanja o koncepma i muldisciplinarnim principima
zašte i osposobljava specijaliste i profesionalce zašte za proakvnu zaštu. Uenje i
scanje znanja o zaš je konnualan proces, koji poinje sa razvojem sves o potrebi,
izgra
uje se kroz obuku i komplera u procesu obrazovanja.
Za upravljanje programom obuke koriste se tri modela: centralizovano, delimino de-
centralizovano i decentralizovano upravljanje. Proces razvoja programa obuke o zaš,
ukljuujui i razvoj sves o potrebi zašte, izvršava se kroz eri kljune faze: pripremu,
planiranje, implementaciju i evaluaciju programa.

U` {JJ  O Š FOJ 313

 Metodologija, za pripremu i razvoj materijala za obuku, obezbe
uje pripremu ma-
terijala za brojne pove obuke u oblas zašte i opisuje nain korišenja metodologije.
Brojni resursi detaljno se opisuju u Uputstvu za obuku o zaš. Metodologija je !eksibil-
na u pogledu denisanja broja uloga u konkretnoj organizacija, a omoguava organizac-
iju kurseva obuke za poetni, srednji i napredni nivo. Program obuke mora da pra
promene tehnologija IKTS i zašte, okruženja i normavnog okvira i treba ga integri-
sa u opštu poslovnu strategiju. Zreo proces programa obuke o zaš treba da deniše
metriku za evaluaciju.

8.6. KLJUNI TERMINI

Konnuitet uenja: konnualan proces, koji Razvoj sves o potrebi zašte: usmeravanje
poinje sa razvojem sves o potrebi, izgra
uje pažnje menadžera i zaposlenih na zaštu, pre-
se kroz obuku i komplera u fazi obrazovanja. poznavanje bezbednosnih problema i reagov-
Obrazovanje u zaš: proces koji integriše anje.
sve vešne i znanja u oblas zašte razliih Sposobnost: predispozicije za odre
ene ak-
specijalnos u jedinstvenu bazu znanja; obuh- vnos; potencijalna vešna.
vata koncepte i principe muldisciplinarnih
Standard obuke: precizna izjava o zahtevanom
nauka i osposobljava profesionalce zašte za
nivou scanja znanja, vešna i sposobnos u
proakvnu zaštu.
procesu obuke, koje se smatraju kompetent-
Obuka u zaš: osposobljava korisnike sa nim za izvršavanje odre
enog posla.
vešnama za bezbedno izvršavanje akvnos
Vešna: može bi percepcijska, motorika,
u oblas zašte, ukljuujui „šta“ i „kako“ tre-
manuelna, intelektualna ili sociološka; obino
ba ili „mogu“ nešto da urade.
se zahteva kombinaciju ovih i ukljuuje kogni-
Program obuke: struktuiran pristup razvoju i vne, psihosomatske i motorike funkcije, za-
poszanju kompetentnos odre
ene grupe jedno sa odgovarajuim znanjem.
korisnika za poszanje zahteva postavljenih u
paketu obuke.

314  O  Š FOJ

8.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Cilj obrazovanja i obuke u zaš je: 6. Najvea verovatnoa da su uesnici movi-

a. da se smanje sluajne greške, prevare sani za program zašte posže se u fazi:
i neovlašene akvnos nezadovoljnih a. obuke
zaposlenih b. razvoja sves o potrebi zašte
b. da se smanje napadi sa Interneta i soci- c. obrazovanja
jalni inženjering 7. buka u zaš je najekasnija kada je:
c. . da se smanje nansijski i drugi gubici u a. transparentna
organizaciji
b. ima dobar metod izvo
enja obuke
d. da se smanji odliv strunih kadrova i
c. prilago
ena svim grupama korisnika
drugih zaposlenih
d. ima jednostavnu, usmenu prezentaciju
2. Glavne faze životnog ciklusa programa za
razvoj sves i obuku u zaš IKTS su: 8. Za upravljanje bezbednosnim funkcijama
programa obuke koriste se sledei modeli:
a. Idenkacija obima i ciljeva
a. centralizovani
b. priprema za razvoj programa
b. administravni
c. projektovanje programa
c. delimino decentralizovani
d. razvoj programa
d. decentralizovani
e. implementacija programa
distribuirani
f. evaluacija programa
9. Metodi za evaluaciju programa obuke su:
3. Krini faktori za uspeh programa (CS) za
razvoj sves i obuku u zaš su: a. klasina provera steenih znanja
a. podrška menadžmenta b. serkacija i akreditacija plana evalu-
acije
b. celovitost programa
c. praenje sprovo
enja preporuene pro-
c. idenkovane i dokumentovane ranji-
cedure zašte
vos sistema
d. nansijska podrška i resursi
d. korišenje zapažanja polaznika kursa o
e. zahtev standarda zašte
efekma obuke
f. znaaj za karijeru zaposlenih
e. primena metoda samoevaluacije
4. Sledea faza programa obrazovanja i obuke
f. monitorisanje broja i pova kompjuter-
u zaš je uglavnom markenška:
skih incidenata pre i posle obuke
a. obuka zaposlenih za rad sa novim siste-
mom/komponentom zašte
b. obrazovanje u zaš za scanje profe-
sionalnih znanja
c. razvoj sves o potrebi zašte
5. Razvoj sves o potrebi zašte je obuka:
a. tano
b. netano
c. može bi povremeno

U` {JJ  O Š FOJ 315

 9. SERTIFIKACIJA I AKREDITACIJA
SISTEMA ZAŠTITE

9.1. UVOD

Serkacija je proces procene efekvnos kontrola zašte IKTS, koji obezbe

uje
ovlašenom menadžeru neophodne informacije za donošenje odluke o puštanju si-
stema u rad. Složenost sistema je glavni problem u procesu serkacije, jer je za kom-
pleksniji sistem teže detaljno evaluira sve njegove kontrole zašte.
Akreditacija je formalna autorizacija IKTS za rad posle integracije (pod)sistema
zašte, koju daje nadležni menadžer organizacije, na bazi rezultata procesa serkacije.
Plan zašte je osnovni dokument, koji se zahteva na uvid u procesu akreditacije, a mogu
se zahteva polika zašte, rezulta procene rizika i evaluacije procesa zašte. va od-
luka se zasniva na verikaciji implementacije planiranog skupa upravljakih (U), opera-
vnih () i tehnikih (T) kontrola zašte. Akreditacijom menadžment ponovo potvr
uje
da prihvata preostali rizik. ormalizacija procesa akreditacije smanjuje mogunost da
IKTS bude pušten u rad, bez odgovarajue kontrole menadžmenta. Posle znaajnih pro-
mena u IKTS, okruženju ili tehnologijama zašte, treba izvrši re–akreditaciju, a i eše,
ako je povean rizik.

9.2. ORGANIZACIJA PROCESA SERTIFIKACIJE I AKREDITACIJE

9.2.1. Uloge i odgovornosti

Da bi na najbolji nain upravljala rizikom u odnosu na ciljeve i misiju, organizacija

treba da deniše uloge i odgovornos u procesu serkacije i akreditacije – S/A. Kljune
uloge u pinom programu S/A su: (1) imenovani entet za akreditaciju ili akreditator

316  O  Š FOJ

– DAA (Designated Accreditaon Authority), (2) serkator – lice koje vrši serkaciju i
izdaje serkat, (3) rukovodilac programa ili vlasnik sistema i (4) specijalista za zaštu.
Da bi se poveao integritet i objekvnost akreditacione odluke, mogu se uves i dodatne
uloge [62].
Entet za akreditaciju (DAA), obino je stariji menadžer sa ovlašenjem da formalno
odobri rad IKTS na prihvatljivom nivou rizika. DAA preuzima odgovornost za preostali
rizik i rad sistema u odre
enom okruženju; ima ovlašenja da nadgleda budžet, odobri
dokumenta o bezbednosnim zahtevima, sporazume i odstupanja od polike zašte i da
zabrani ili zaustavi rad sistema ako rizik postane neprihvatljiv. Na osnovu rezultata ser-
kacije i procene rizika DAA može formalno done odluku da: (1) izda punu akreditaciju,
(2) izda privremenu akreditaciju ili (3) odbije akreditaciju sistema, ako je preostali rizik
neprihvatljiv. dluka o akreditaciji dokumentuje se u akreditacionom paketu, koji sadrži
izjavu o akreditaciji, serkacioni paket i obrazloženje odluke. Ako je više DAA ukljueno,
moraju posi saglasnost i to dokumentova u akreditacionom paketu.
Serkator/m je odgovoran za procenu usaglašenos sa bezbednosnim zahtevi-
ma za idenkaciju, procenu i dokumentovanje rizika, koordinaciju serkacionih ak-
vnos i konsolidaciju konanog S/A paketa. bezbe
uje eksperzu za vo
enje neza-
visne tehnike i ne-tehnike evaluacije IKTS, na osnovu bezbednosnih zahteva i kontrola
sistema zašte, dokumentovanih u planu zašte. Procenjuje mogue pretnje, odre
uje
korektnost implementacije kontrola zašte i nivoa preostalog rizika. Da bi se sauvala
objekvnost serkacinog procesa, serkator treba da bude nezavisan od vlasnika, ko-
risnika i administratora zašte.
Rukovodilac programa i vlasnik sistema predstavljaju interese korisnika IKTS to-
kom životnog ciklusa sistema. Rukovodilac programa je odgovoran za sistem za vreme
poetnog razvoja i akvizicije, a brine se o troškovima, planu i izvršavanju plana akvizicije
sistema. Pošto je sistem isporuen i instaliran, podrazumeva se da je vlasnik sistema
odgovoran za sistem u toku rada, održavanja i prestanka rada sistema. Rukovodilac pro-
grama i vlasnik sistema obezbe
uju: razvoj i rad sistema prema bezbednosnim zahtevima
plana zašte; adekvatnu obuku u zaš; koordinaciju rada; potrebno osoblje i informacije
za serkatora/m; troškove serkacije i uvid u serkacioni izveštaj pre dostavljanja
DAA za akreditaciju.
Specijalista za zaštu sistema u radu odgovoran je za svakodnevnu bezbednost kom-
ponen IKTS, upravljanje incidentom, svest o potrebi zašte, obuku i obrazovanje, pomo
u razvoju polike zašte, usaglašenost prakse i polike zašte, idenkovanje sistema za
re-serkaciju ili re-akreditaciju i za struno rukovoenje programom zašte, za sistem
u razvoju [35].
Ostale uloge i odgovornos u procesu S/A, kao što su predstavnik korisnika, ruko-
vodilac programa zašte, operavni i tehniki menadžeri sistema, mogu bi ukljueni u
S/A proces. Predstavnik korisnika, koji zastupa njihove operavne interese, po potrebi
pomaže u S/A procesu i uestvuje u nadzoru ispunjavanja bezbednosnih zahteva, postav-
ljenih u planu zašte. Menadžer programa zašte, odgovoran je za primenu standardnog

U` {JJ  O Š FOJ 317

 S/A procesa, obezbe
uje interna uputstva i poliku za S/A proces i može da pregleda
serkacioni paket, pre dostavljanja za akreditaciju. Administrator zašte RS nadgleda
operavni rad i administrira zaštu RS. Administrator zašte RM nadgleda promene i
modikacije i spreava da se ugrozi postojei sistem zašte RM. Neke uloge u S/A pro-
cesu mogu bi delegirane, kao diskreciono pravo menadžera. Ulogu i odgovornost DAA
ne treba delegira izvo
aima radova [35].

9.3. UPRAVLJANJE PROCESOM SERTIFIKACIJE I AKREDITACIJE

Kljune faze procesa S/A sa zadacima prikazane su na Sl. 9.1.

Faza pred–serkacije je pripremna i sadrži šest koraka (zadataka): idenkacija
sistema, inicijalizacija i odreivanje okvira, validacija plana zašte, validacija inicijalne
procene rizika, validacija i idenkacija kontrola zašte i konani nalaz. U ovoj fazi ko-
riste se brojne informacije iz tekueg plana zašte, procene rizika ili druge relevantne
dokumentacije zašte. Ako plan zašte i procena rizika nisu komplerani, to treba ura-
di pre prelaska na proces S/A. va faza sadrži opis svih zadataka i odgovarajuih podza-
dataka pred–serkacije [62].

Sl. 9.1. aze i akvnos procesa serkacije i akreditacije [1]

318  O  Š FOJ

 U fazi serkacije kroz nezavisnu procenu, sa izabranom tehnikom i procedurom ve-
rikacije, verikuju se korektnost implementacije i efekvnost kontrola zašte u praksi
i usaglašenost sa bezbednosnim zahtevima. Plan faze serkacije (Sl. 9.2) obuhvata 4
koraka: validaciju, verikaciju, tesranje i evaluaciju sistema zašte – ST&E i procenu
rizika. Razlike u procedurama verikacije, izme
u ST&E razvojnih i operavnih sistema,
mogu bi u koliini raspoloživih informacija [39]. Za ST&E razvojnog sistema postoje
brojne pretpostavke za okruženje u kojem e sistem radi, a koje ne mogu bi potpuno
verikovane sve dok se sistem ne pus u rad.

Sl. 9.2. Plan serkacije sistema zašte [1]

Sam proces serkacije može se izvrši u pet koraka [62]:

1. revizija procene rizika (liste prioritetnih kontrola zašte);
2. revizija polike zašte (usaglašenost sa rezultama procene rizika);
3. revizija projektne dokumentacije (ziki i logiki dijagrami, liste itd.);
4. revizija planova i procedura (administracije, tesranja, revizije, plana VD) i
5. revizija tekue konguracije (krinih komponen, korišenih alata).
Rezulta serkacije dokumentuju se u razvojnim ili operavnim ST&E izveštajima u
serkacionom paketu, sa planom zašte i konanim izveštajem o proceni rizika u pri-
logu. Nakon kompleranja faze serkacije, izdaje se serkacioni paket sa izveštajem.
Kompletna lista zadataka i podzadataka u svim fazama procesa S/A, kao i skup radnih
tabela za sistem merenja u fazama validacije i evaluacije u procesu serkacije, da su
u literaturi [62].

U` {JJ  O Š FOJ 319

 Postoji više tehnika za verikaciju efekvnos kontrola zašte, koje se mogu pri-
meni u procesu S/A: intervjuisanje zaposlenih u zaš, revizija polike, procedura i
uputstava zašte; nadzor operavnog rada i prakse zašte; analiza tesranja sistem-
skog hardvera, sovera, rmware i operacija i demonstracija ponašanja sistema zašte,
obuka i vežbe. Denisana su tri bezbednosna nivoa serkacije – SLC (Security Level
Cercaon): SLC1 – poetni, SLC2 – srednji i SLC3 – najviši nivo bezbednosne ser-
kacija IKTS [62].
SCL1 odgovara za sve IKTS koji zahtevaju niske (N) nivoe zašte CIA informacija, a po
diskrecionom pravu i za sisteme sa S do V nivoa zašte CIA, sa N i S rizikom. Tipino se
vodi na bazi upitnika ili kontrolnih lis. Verikuju se korektnost implementacije i efek-
vnost kontrola zašte za N nivo rizika i ne zahteva se visok nivo akvnos. Može se
izvrši sa minimalnim resursima, intervjuisanjem, revizijom dokumentacije i posma-
tranjem.
SLC2 odgovara za sisteme sa S nivoom rizika, koji zahtevaju srednji nivo zašte CIA,
a po diskrecionom pravu i za sisteme sa V nivoima zašte CIA sa N do S nivoa rizikom.
Koris sve procene iz SLC1, uz rigoroznije tehnike i procedure. Verikuje korektnost im-
plementacije i efekvnost kontrola zašte IKTS za S nivo rizika i zahteva prosean nivo
akvnos i obim resursa. Za procenu koris standardne, komercijalno raspoložive alate
i verikacione tehnike (intervjuisanje zaposlenih, reviziju dokumentacije i posmatranje),
kao i ogranien nivo tesranja sistema zašte (npr. funkcionalno tesranje i tesranje
na proboj).
SCL3 odgovara za sisteme koji zahtevaju V nivo zašte CIA, a koris procene iz SLC1 i
SLC2 i najrigoroznije tehnike verikacije, koje su na raspolaganju. Verikuje korektnost
implementacije i efekvnost kontrola zašte za V nivo rizika i zahteva visok nivo ak-
vnos, znaajne resurse i najsloženije alate za procenu i verikaciju (tj. analizu sistema,
prošireno funkcionalno tesranje, regresionu analizu i tesranje, demonstracije, vežbe,
tesranje na proboj i dr.).
Svaki viši nivo serkacije dodatno poveava intenzitet i rigoroznost primene tehnika
verikacije sa prethodnog nivoa. Nivoe SLC treba detaljno opisa u Uputstvu za akredit-
aciju i serkaciju, koje je sastavni deo dokumentacije zašte. U Tabeli 9.1. sumirane su
razliite tehnike verikacije u odnosu na SCL na primeru verikacije kontrola zašte iz
familije Idenkacije i akreditacije [62].

320  O  Š FOJ

 Tabela 9.1. Tehnike verikacije za nivoe bezbednosne serkacije

SCL TEHNIKE VERIFIKACIJE

Š Visok intenzitet, baziran na tesranju, nezavisna procena
Š Analiza projekta sistema, funkcionalno tesranje sa analizom pokrivenos
SCL 3 Š Regresivna analiza i regresivno tesranje i tesranje na proboj
Š Demonstracije/vežbe za proveru korektnos i efekvnos kontrola zašte
Š SCL1 i SCL2 tehnike verikacije (ukoliko su odgovarajue)
Š Srednji intenzitet, baziran na demonstraciji, nezavisna procena
Š unkcionalno tesranje, regresivna analiza i regresivno tesranje
SCL 2 Š Tesranje na proboj (opciono)
Š Demonstracije/vežbe za proveru korektnos i efekvnos kontrola zašte
Š SCL1 tehnike verikacije (ukoliko su odgovarajue)
Š Nizak intenzitet, baziran na kontroli, nezavisni pregled zašte
Š Intervju personala
SCL 1
Š Pregled polika zašte, procedura, dokumenata vezanih za sistem
Š Nadzor operavnog rada sistema i kontrola zašte

U procesu serkacije važno je razume odnos izmeu nivoa serkacije i kontro-
la zašte. snovni koncept je, da se sa porastom nivoa rizika uvode dodatne kontrole
zašte, proces serkacije postaje strožiji i poveava se intenzitet tehnika verikacije.
Za V nivoe rizika dodaju se novi resursi za serkaciju i mnogo robusnije kontrole.

9.3.1. Sertifikaciona i akreditaciona dokumentacija

Cilj procesa serkacije je da obezbedi potrebne informacije, na osnovu kojih DAA
donosi obrazloženu akreditacionu odluku za rad nekog IKTS u datom okruženju, zas-
novanu na proceni rizika. Svaki zadatak i akvnost u procesu serkacije, pažljivo se
planira. Ser>acioni paket obino sadrži pregledan i po potrebi dopunjen plan zašte,
izveštaj ST&E razvojnog i/ili operavnog sistema, završni izveštaj o proceni rizika i izjavu
serkatora.
Plan zašte ima centralnu ulogu u oblas upravljanja rizikom, S/A procesima i u do-
kumentovanju zašte IKTS. rganizacija koja ima kompleran plan zašte pre poetka
S/A procesa, može ga koris u pre-serkacionim akvnosma, a koja nema, može
uze potrebne informacije iz plana za pre-serkacione akvnos za odre
eni S/A pro-
ces. Ukoliko je plan zašte izra
en pre procene rizika, treba ga dopuni rezultama
procene rizika. DAA ima diskreciono pravo da u plan zašte ukljui dodatne informacije
[62].
Izveštaj ST&E je osnovna komponenta S/A procesa. ST&E odre
uje uskla
enost IKTS
sa bezbednosnim zahtevima iz plana zašte i verikuje da li su, u planu idenkovane
kontrole zašte, korektno i ekasno primenjene.

U` {JJ  O Š FOJ 321

 ST&E se može primeni za sisteme u procesu razvoja i u procesu rada IKTS. Pro-
ces ST&E sistema u razvoju primenjuje se za nove sisteme u fazi razvoja i akvizicije ili
reinženjeringa sistema. Izveštaji pino sadrže rezultate ispivanja i procene hardvera,
sovera i rmware, analize arhitekture i funkcionalnog tesranja, a koriste se za veri-
kaciju korektnos implementacije, ekasnos i efekvnos tehnikih kontrola zašte,
u skladu sa primenjenim standardima. Više se oslanja na detaljnu projektnu dokumen-
taciju sistema, a primenjuje se za pske akreditacije, kao me
ukorak pre izvršavanja
akreditacije na radnoj lokaciji. Proces ST&E sistema u radu primenjuje se za nove ili
modikovane sisteme, po isporuci i završetku instalacije u fazi implementacije ili na
postojeim sistemima u fazi rada/održavanja. Izveštaj pino sadrži rezultate tes-
ranja i evaluacije lokalnog IKTS, koji se odnose na verikaciju korektnos implementa-
cije, efekvnos U,  i T kontrola zašte i uskla
enos sa bezbednosnim zahtevima.
Može da ukljui i funkcionalno tesranje, tesranje na promene i analizu ranjivos. Za
reinženjering sistema u postupku S/A koriste se izveštaji ST&E sistema u razvoju i u radu.
Izveštaj o proceni rizika dokumentuje rezultate procene rizika, koji su osnova za pro-
cenu efekvnos kontrola zašte i donošenje odluke o prihvatljivos preostalog rizika.
Za svaki preostali rizik, obrazlažu se razlozi za prihvatanje ili odbijanje rizika, kao i za im-
plementaciju novih kontrola zašte za smanjenje rizika. Serkator procenjuje izveštaj
procene rizika i odre
uje pouzdanost podataka. Izveštaj serkatora za DAA zasniva se
na informacijama iz izveštaja o proceni rizika i drugim dokumenma. DAA koris izveštaj
o proceni rizika i druga dokumenta serkacionog paketa, da bi doneo akreditacionu
odluku.
Izveštaj serkatora daje pregled statusa bezbednos sistema i dovodi u vezu sve
potrebne informacije za DAA, koji donosi odluku, zasnovanu na informacijama i proceni
rizika. Izveštaj dokumentuje korektnost implementacije i efekvnost kontrola zašte,
kontrole koje nisu implemenrane ili primenjivane i predlaže korekvne postupke.

9.3.2. Tipovi i proces akreditacije

U odnosu na p IKTS za S/A, uobiajeno se izdvajaju tri pa procesa akreditacije: (1)
akreditacija sistema, (2) pska i (3) lokacijska akreditacija (Sl. 9.3a). rganizacija bira p
akreditacije, koji najviše odgovara njenim potrebama [62].

322  O  Š FOJ

 a)

b)

Sl. 9.3. Akreditacija sistema – (a) i pska akreditacija – (b) [1]

Akreditacija sistema je naješi oblik akreditacije IKTS za glavnu aplikaciju ili sistem za
opštu podršku, na odre
enoj lokaciji, sa specinim ogranienjima okruženja. Serka-
cioni proces verikuje sve bitne elemente U,  i T kontrola, a rezultat je akreditacija rada
na prihvatljivom nivou preostalog rizika. Tipska akreditacija (Sl. 9.3b) izdaje se za IKTS za
glavnu aplikaciju ili opštu podršku, koji sadrže uobiajeni skup hardvera, sovera i rm-
ware, a distribuirani su na više lokacija u pinom radnom okruženju. DAA mora da
izjavu o preostalom riziku i jasnu deniciju radnog okruženje, idenkova specino
korišenje sistema, ogranienja i procedure pod kojim sistem može da radi. Znaajno
se smanjuje vreme trajanja procene, jer je lokalnoj organizaciji dostavljena poetna do-
kumentacija potrebna za akreditaciju, ukljuujui i posebne procedure za bezbednost
rada. Proces ST&E treba uradi u centru za tesranje i integraciju ili samo na jednoj od
predvi
enih radnih lokacija. Instalaciju i konguraciju sistema zašte treba tesra na
svakoj radnoj lokaciji. Lokalno zaposleni su odgovorni za nadzor usaglašenos radnog
okruženja sa odobrenom konguracijom, koja je opisana u dokumentaciji o akreditaciji.
Lokacijska akreditacija (Sl. 9.4) može se izda za sisteme za glavnu aplikaciju i/ili za
opštu podršku, koji se nalaze na istoj lokaciji, u istom okruženju i sa ism faktorima
rizika, a dele zajedniku strategiju i imaju uporedive ranjivos.

U` {JJ  O Š FOJ 323

 Slika 9.4. Lokacijska akreditacija [1]

U fazi akreditacije dovršava se konana procena rizika za da IKTS, ažurira plan
zašte, sumiraju rezulta serkacije i donosi odluka o akreditaciji. Konana procena
rizika zasniva se na rezultama ST&E iz faze serkacije. Serkacioni paket sadrži sve
informacije, koje DAA koris za odluku o akreditaciji. aza akreditacije sadrži eri ko-
raka: (1) konanu procenu rizika, (2) ažuriranje plana zašte, (3) zakljuci iz faze ser-
kacije i (4) donošenje odluke o akreditaciji.
Na osnovu informacija iz serkacionog paketa, DAA razmatra preostali rizik za
sistem i odluuje da li da autorizuje rad sistema i prihva preostali rizik. Kada donosi
konanu odluku, DAA može izda: (1) potpunu, (2) deliminu (privremenu, uslovnu) i (3)
odbijenu (ne prihvaenu) akreditaciju [62].
Potpuna akreditacija potvr
uje da su bezbednosni zahtevi zadovoljavajui, kontrole
zašte korektno implemenrane, primenjivane i efekvno rade. Sistem je ovlašen za
rad u okruženju, navedenom u planu zašte, sa nekoliko restrikcija u procesiranju (ako
ih ima). DAA izdaje akreditaciono pismo sa dokumentacijom u prilogu, koja potvr
uje
akreditacionu odluku. va informacija je deo nalnog akreditacionog paketa. Akredita-
ciona odluka koju daje DAA opisana je u završnom akreditacionom paketu, koji obino
sadrži: (1) akreditaciono pismo, (2) plan zašte i (3) izveštaje, koji dokumentuju osn-
ovu za akreditacionu odluku. U veini sluajeva akreditacioni paket se izvodi iz ser-
kacionog, a mogu se izostavi i osetljive informacije iz plana zašte, ST&E izveštaja i
izveštaja o proceni rizika.
Delimina akreditacija potvr
uje da nema usaglašenos sa svim bezbednosnim
zahtevima iz plana zašte i svim kontrolama zašte – nisu primenjene ili ne rade efekv-
no. Potreba za sistemom je krina, pa se pušta u rad, jer ne postoje druge mogunos.
Da bi se smanjio poveani rizik, ova akreditacija odobrava privremeni rad sistema, u
odre
enom periodu i pod odre
enim uslovima, do potpune akreditacije sistema, što
se specicira u odluci DAA. Sve se restrikcije pažljivo kontrolišu, a akreditacioni akcioni
plan je razvijen, tako da omoguava: akviranje kapaciteta za brzi oporavak i uspostav-
ljanje rada IKTS, deliminu akreditaciju samo za krine funkcije sistema, dostupnost
resursa za kompleranje akcionog plana i S/A zadataka, završetak akcionog plana u

324  O  Š FOJ

okviru vremena koje specicira DAA, smanjenje rizika do najnižeg mogueg nivoa i prih-
vatljivost preostalog rizika.
DAA izdaje odgovarajue akreditaciono pismo prema utvr
enim uslovima i restrik-
cijama i po potrebi podnosi dodatnu dokumentaciju. Tipske akreditacije mogu se sma-
tra deliminim, sve dok se ne izvrši operavna ST&E, ne zadovolje odgovarajui lokalni
bezbednosni zahtevi i dok se lokalne kontrole zašte pravilno ne implemenraju i efek-
vno ne primenjuju. Kada se izda ova akreditacija, DAA na operavnoj lokaciji prihvata
odgovornos za bezbednost sistema i informacija.
Odbijena akreditacija potvr
uje da sistem ne odgovara bezbednosnim zahtevima
i kontrolama, navedenim u planu zašte; preostali rizik je neprihvatljivo visok, a ak-
vnos sistema nisu krine za trenutne potrebe organizacije. Sistem u razvoju nije
ovlašen za dalji razvoj, a sistem u radu se zaustavlja. DAA izdaje akreditaciono pismo o
neprihvatanju rezultata serkacije, ukljuujui dodatnu dokumentaciju, koja potvr
uje
odluku o odbijanju akreditacije. Primeri uzoraka teksta odluka o potpunoj, deliminoj i
odbijenoj akreditaciji i izveštaja serkatora da su u literaturi [62].
Problem akreditacija velikih i kompleksnih sistema rešava se denisanjem granica i
obima S/A, dekomponovanjem složenog sistema i izvršavanjem procesa S/A h kompo-
nen. Akreditacija složenog sistema može da sadrži jednu ili više komponen podsiste-
ma, serkovanih na odgovarajuem nivou, na bazi dokumentovanog nivoa kontrola
zašte. Serkacioni paket je modikovan tako da ukljuuje po jedan ST&E izveštaj za
svaku komponentu podsistema, zajedno sa nalnim izveštajem o proceni rizika složenog
sistema.

9.3.3. Faza post–akreditacije

U ovoj fazi se monitoriše status IKTS, kako bi se utvrdilo da li ima znaajnih izmena
u konguraciji sistema ili u okruženju, koje mogu ima ucaje na CIA informacija. Nad-
zor sistema je neophodan, da bi se održao prihvatljiv nivo preostalog rizika. Kada su
promene sistema ili okruženja znaajne, u odnosu na zaštu sistema, poinju akvnos
za re-akreditaciju. aza postakreditacije ima tri koraka: (1) ažuriranje procene rizika, (2)
ažuriranje opisa sistema i okruženja i (3) re-akreditacija i odlaganje sistema.
aza post-akreditacije je konnualan proces, kojim se ukazuje na dinamine promene
tehnologije za podršku poslovnih ciljeva i misije organizacije. Uputstvo za izradu proce-
dure za planiranje procesa S/A dato je literaturi [35].

U` {JJ  O Š FOJ 325

 9.4. REZIME

Serkacija je postupak tehnike i ne-tehnike evaluacije kontrola zašte IKTS, koji

obezbe
uje neophodne informacije za proces akreditacije, kroz kvalitavnu verikaciju
U,  i T kontrola zašte. Akreditacija je proces autorizacije sistema za rad na prihvatlji-
vom nivou rizika, posle glavne modikacije ili razvoja novog IKTS, a obavlja je ovlašeni
entet. Akreditacijom menadžment prihvata preostali rizik.
Metodologija razvoja procesa S/A obuhvata denisanje uloga i odgovornos, iden-
kovanje IKTS za S/A, izbor pa akreditacije, upravljanje procesom S/A i izradu S/A
dokumentacije. snovna namena serkacije je denisanje korektnos implementacije
i efekvnos kontrola zašte. Denisana su tri bezbednosna nivoa: nizak (SLC1), srednji
(SLC2) i visok (SLC3).
Ser>acioni paket je konani skup dokumenata, koje priprema serkator/m za
akreditatora, a obino sadrži plan zašte, ST&E izveštaj za sistem u razvoju ili u radu,
završni izveštaj o proceni rizika i izjavu serkatora.
Na osnovu ovih dokumenata, akreditator donosi odluku o potpunoj, deliminoj ili
odbijenoj akreditaciji. Akreditacioni paket potpune akreditacije obino sadrži akredita-
ciono pismo, plan zašte i serkacione izveštaje, koji su osnova za akreditacionu od-
luku. Delimina akreditacija za osnovnu primenu sistema, privremena je potvrda za rad
sistema u odre
enom periodu i pod odre
enim uslovima, do potpune akreditacije, što
se specicira u odluci akreditatora. Ako sistem ne odgovara bezbednosnim zahtevima
i kontrolama zašte, navedenim u planu zašte, preostali rizik je neprihvatljivo visok, a
akvnos sistema nisu krine za trenutne potrebe organizacije, akreditacioni entet
odbija akreditaciju.
Proces S/A sadrži faze: predserkacije – sadrži šest zadataka; serkacije – veriku-
je korektnost implementacije i efekvnost kontrola zašte i obuhvata procenu rizika, re-
viziju polike, projektne dokumentacije, plana i procedura zašte; akreditacije – sadrži
eri zadatka: konanu procenu rizika, ažuriranje plana zašte, zakljuke serkacije i
odluku o akreditaciji i postakreditacije – monitoriše status datog IKTS i promena, koje
mogu uca na CIA informacija, a sadrži ažuriranje procene rizika i stanja sistema i
okruženja, re-akreditaciju i odlaganje sistema.
Akreditacija velikih i kompleksnih sistema rešava se denisanjem granica procesa
S/A, dekomponovanjem složenog sistema i sa S/A h komponen.

326  O  Š FOJ

9.5. KLJUNI TERMINI

Akreditacija: zvanina odluka menadžera da Granice akreditacije: sve komponente IKTS

ovlašuje rad nekog zašenog IKTS i da eks- koje treba akreditova, iskljuujui povezane,
plicitno prihvata preostali rizik za poslove i posebno akreditovane sisteme.
imovinu organizacije.
Serkacija: sveobuhvatna procena U,  i T
Akreditacioni paket: skup dokaza za akredi- kontrola u IKTS, koja se izvršava kao podrška
tatora (plan zašte, rezulta procene rizika i procesa akreditacije i daju željene rezultate u
serkacije i plan akcije), koji se koriste u pro- odnosu na bezbednosne zahteve.
cesu donošenja akreditacione odluke.
Sistem za opštu podršku (General Support Sys-
Akreditator: entet/zvanino lice sa tem): skup me
usobno povezanih RS pod ism
ovlašenjem da formalno preuzme odgovor- sistemom upravljanja, koji imaju zajednike
nost za rad zašenog IKTS, na prihvatljivom funkcionalnos.
nivou rizika za poslove i imovinu organizacije.
Glavna aplikacija: aplikacija koja zahteva
specijalnu zaštu zbog rizika i veliine štete od
gubitka, zloupotrebe, neovlašenog pristupa
ili modikacije informacija i aplikacije.

9.6. PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Kljune uloge u programu serkacije i c. procena rizika i kontrola sprovo

enja
akreditacije su: polike zašte
a. imenovani entet za akreditaciju ili 4. Proces akreditacije je:
akreditator a, formalna autorizacija ili odobrenje IKTS
b. serkator za rad posle integracije (pod)sistema
c. administrator sistema zašte
d. rukovodilac programa ili vlasnik sistema b. procena kontrola zašte IKTS koja
obezbe
uje neophodne informacije za
e. specijalista za zaštu ovlašenog menadžera da donese odlu-
f. administrator mreže ku za puštanje sistema u rad
2. snovni povi akreditacije IKTS su: c. procena rizika i kontrola sprovo
enja
a. akreditacija sistema polike zašte
b. akreditacija mreže 5. Glavne faze procesa serkacije i akredit-
c. pska akreditacija acije:
d. lokacijska akreditacija a. faza pripreme
e. lokalna akreditacija b. faza pred–serkacije
3. Procese serkacije je: c. planiranje serkacije
a. formalna autorizacija ili odobrenje za d. faza serkacije
rad IKTS i (pod)sistema zašte. e. faza akreditacije
b. procena kontrola zašte IKTS, koja f. planiranje akreditacije
obezbe
uje neophodne informacije za g. faza post–akreditacije
ovlašenog menadžera da donese odlu-
ku za puštanje sistema u rad

U` {JJ  O Š FOJ 327

 6. Revizija procene rizika u fazi serkacije
obuhvata:
a. formulisanje kontrole pristupa (AC),
ajem i upravljanja incidentom, na
kontrole zašte, upravljanje vanrednim
doga
ajem i upravljanja incidentom, na b. zadatke administracije zašte, kon-
bazi rezultata procene rizika
b. zadatke administracije zašte, kon-
aja
trolne zadatke tesranja proakvne
zašte i plana vanrednih doga
aja u skladu sa zahtevima, što nije neo-
c. kontrolu uskla
enos procena rizika phodno. Primarni rezultat procene
sa zahtevima, što nije neophodno, jer
je primarni rezultat procene rizika da
obezbedi listu prioritetnih mera zašte
d. dokumenta koja se zahtevaju za ser-
kaciju ukljuuju dijagrame mrežne
kapije, logiki dijagram i dijagram infra-
strukture sistema, koncept rada, listu
obaveznih i zahteva na bazi procene
rizika i listu krinih konguracija
e. proveru krinih komponen kongu-
racije, kojom se verikuje da li korišeni
ala ispunjavaju zahteve i da li su
iskorisvi
7. Revizija dokumentacije polike zašte u
faza serkacije obuhvata:
a. formulisanje kontrole pristupa (AC),
kontrole zašte, upravljanje vanrednim
ajem i upravljanja incidentom, na
doga
ajem i upravljanja incidentom, na bazi rezultata procene rizika
bazi rezultata procene rizika
b. zadatke administracije zašte, kon-
trolne zadatke tesranja proakvne
aja
zašte i plana vanrednih doga
aja c. kontrolu uskla
enos procena rizika
c. kontrolu uskla
enos procena rizika sa zahtevima, što nije neophodno, jer
sa zahtevima, što nije neophodno, jer
je primarni rezultat procene rizika da
obezbedi listu prioritetnih mera zašte
d. dokumenta koja se zahtevaju za
serkaciju – dijagrame mrežne kapije,
logiki dijagram i dijagram infrastruk-
ture sistema, koncept rada, listu
obaveznih i zahteva na bazi procene
rizika i listu krinih konguracija
e. proveru krinih komponen kongu-
racije, kojom se verikuje da li korišeni
ala ispunjavaju zahteve i da li su
iskorisvi
8. Revizija tekue konguracije u faza ser-
ajem i upravljanja incidentom, na
kacije obuhvata:
a. formulisanje kontrole pristupa (AC),
kontrole zašte, upravljanje vanrednim
doga
bazi rezultata procene rizika
trolne zadatke tesranja proakvne
zašte i plana vanrednih doga
c. preporuuje se da procena rizika bude
rizika je da obezbedi listu prioritetnih
mera zašte.
d. dokumenta koja se zahtevaju za
serkaciju – dijagrame mrežne kapije,
logiki dijagram i dijagram infrastruk-
ture sistema, koncept rada, listu
obaveznih i zahteva na bazi procene
rizika i listu krinih konguracija
e. proveru krinih komponen kongu-
racije, kojom se verikuje da li korišeni
ala ispunjavaju zahteve i da li su
iskorisvi
9. Revizija projektne dokumentacije u faza
serkacije obuhvata:
a. formulisanje kontrole pristupa (AC),
kontrole zašte, upravljanje vanrednim
doga
b. zadatke administracije zašte, kon-
trolne zadatke tesranja proakvne
zašte i plana vanrednih doga
je primarni rezultat procene rizika da
obezbedi listu prioritetnih mera zašte.
d. dokumenta koja se zahtevaju za
serkaciju – dijagrame mrežne kapije,
logiki dijagram i dijagram infrastruk-
ture sistema, koncept rada, listu
obaveznih i zahteva na bazi procene
rizika i listu krinih konguracija
e. proveru krinih komponen kongu-
racije
10. Revizija planova i procedura u faza ser-
kacije obuhvata:
a. formulisanje kontrole pristupa (AC),
kontrole zašte, upravljanje vanrednim
doga
bazi rezultata procene rizika

328  O  Š FOJ

 b. zadatke administracije zašte, kon- c. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
trolne zadatke tesranja proakvne podršku, koji se nalaze na istoj lokaciji,
zašte i plana vanrednih doga
aja u istom okruženju i sa ism faktorima
c. kontrolu uskla
enos procena rizika rizika i uporedivim ranjivosma
sa zahtevima, što nije neophodno, jer 15. Lokacijska akreditacija je:
je primarni rezultat procene rizika da a. naješi oblik akreditacije IKTS za
obezbedi listu prioritetnih mera zašte glavnu aplikaciju ili opštu podršku na
d. dokumenta koja se zahtevaju za lokaciji sa specinim okruženjem
serkaciju – dijagrame mrežne kapije, b. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
logiki dijagram i dijagram infrastruk- podršku, koji sadrže uobiajen skup
ture sistema, koncept rada, listu hardvera, sovera i rmware, a distri-
obaveznih i zahteva na bazi procene buirani su na više lokacija u pinom
rizika i listu krinih konguracija okruženju
e. proveru krinih komponen kongu- c. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
racije podršku, koji se nalaze na istoj lokaciji,
11. Kljuni koraci faze akreditacije su: u istom okruženju i sa ism faktorima
a. implementacija plana akreditacije rizika i uporedivim ranjivosma
b. konana procena rizika 16. Akreditacioni paket obino sadrži:
c. tretman rizika a. akreditaciono pismo, plan zašte i
d. ažuriranje plana zašte izveštaj
e. izrada programa zašte b. akreditaciono pismo, serkacioni
f. izvlaenje zakljuaka iz faze serkacije paket i izveštaj
g. donošenje odluke o akreditaciji c. akreditaciono pismo, verikacioni paket
i izveštaj
12. Akreditacija može bi:
17. Glavni zadaci faze post–akreditacije su:
a. potpun, delimina, odbijena
a. ažuriranje procene rizika
b. otvorena, zatvorena i kodirana
b. ažuriranje plana tretman rizika
c. javna, tajna i interna
c. ažuriranje opisa sistema i okruženja
13. Akreditacija sistema je:
d. re-akreditacija i odlaganje sistema
a. naješi oblik akreditacije IKTS za
glavnu aplikaciju ili za opštu podršku na
nekoj lokaciji sa specinim okruženjem
b. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
podršku, koji sadrže uobiajen skup
hardvera, sovera i rmware, a distri-
buirani su na više lokacija u pinom
okruženju
c. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
podršku, koji se nalaze na istoj lokaciji,
u istom okruženju i sa ism faktorima
rizika i uporedivim ranjivosma
14. Tipska akreditacija je:
a. naješi oblik akreditacije IKTS za
glavnu aplikaciju ili za opštu podršku na
nekoj lokaciji sa specinim okruženjem
b. za IKTS za glavnu aplikaciju ili opštu
podršku, koji sadrže uobiajen skup
hardvera, sovera i rmware, a distri-
buirani su na više lokacija u pinom
okruženju

U` {JJ  O Š FOJ 329

 9.7. LITERATURA
[1] American Bar Associaon, Secon of
Science &Technology Law, Privacy &
Computer Crime Commi@ee, Interna-
onal Strategy for Cyberspace Security,
www.abanet.org/abapubs/books/cyber-
crime/, 2003.
[2] Australian Communicaons–Electronic
Security Instrucon 33, Security Hand-
book, h@p://www.acsi.com, 2002
[3] Bahan, C, The Disaster Recovery Plan,
h@p://www.sans.org, 2003.
[4] BITS & Shared Assessments, An In-
tegrated Approach: ISO 27001 and
BITS Shared Assessments Program, A
Perspecve of BSI Management Systems
and the Shared Assessments Program,
BITS, www.bsiamerica.com, www.
bitsinfo.org/sap, 2008.
[5] BSI (ederalni IS Nemake), IT Baseline
Protecon Manual, hp://www.bsi.
bund. de/gshb, juli 2005.
[6] Canada, A Guide to Business Connu-
ity Planning, Last modied 2/3/2005,
h@p://www.ocipep.gc.ca/info_pro/
self_help_ad/general/busi_cont_e.asp,
2005.
[7] Computer Security Incident Response
Team (CSIRT), Frequently Asked Ques-
ons (FAQ), h@p://www..cert.org/csirts/
csirt_faq.html, 2006.
[8] CERT Coordinang Center, Security of
the Internet, “Firewalls,” Carnegie Mel-
lon University, SEI, h@p://www.cert.org/
rewalls_notes/index.hatml, 2003.
[12] Ewell, V., C., A methodology to the
madness, The Informaon Security, str
21–31, juni 2009.
[13] Ewell, V., C., A methodology to the
madness, The Informaon Security, str
21–31, juni 2009.
[14] ord, W., Baum M.S., Secure Electronic
Commerce, Prence Hall PTR, 2001.
[15] reeman, W., Business Resumpon
Planning: A Progressive Approach, Ver-
sion 1.2f, SANS Instute, www.sans.org,
2002.
[16] Humphrey A., Beyond Buy–In: The
Case for Execuve Level Involvement in
Developing a Business Connuity Plan,
GIAC Security Essenals Cercaon
(GSEC), h@p://www.gsec.org, 2005.
[17] SANS Instute, Informaon Security
Policy & Best Pracces, h@p://www.
sans. org/policies, 2009.
[18] ISACA, Standards for Informaon Sys-
tems Control Professionals, h@p://www.
isaca.org, 1999.
[19] ISACA, IS Auding Guideline: Applica-
on Systems Review, Document no.
060.020.020, h@p://www.isaca.org,
2003.
[20] ISACA, IS Auding Procedure: Security
Assessment Penetraon Tesng and
Vulnerability Analysis, Document no.8,
h@p://www.isaca.org, 2004.
[21] IS, The Standard for Good Pracce for
Informaon Security, h@p://www.isf.
org, Ver.4, 2007.
[9] CRAMM, www.crammusergroup.org.uk, [22] IS/IEC 21827 (SSE CMM), System Se-
2008. curity Engeneering Capability Maturity
[10] Domarev, V.,  
 Model, h@p://www.iso.21827.org.,
 



 
!"$ 2008.


, hp://www.security.ukrnet. [23] IS/IEC 27001, Informaon Security
net/, 1997. Management System, h@p://www.
[11] Drake, D. L., Morse K. L., The Security iso.27001.org, 2008.
– Specic Eight Stage Risk Assessment [24] IS/IEC 27005, hp://www. iso.27005.
Methodology, Proceedings of the 17th org, 2008.
Naonal Computer Security Confer- [25] IS/IEC 13335, Gudelines for the man-
ence, Balmore, Maryland, 1994. agement of IT Security, h@p://www.
iso.13335.org, 2003.

330  O  Š FOJ

[26] IS/IEC 15408, Common Criteria/ITSEC,
h@p://www.iso.15408.org, 2003.
[27] IT Governance Instute, COBIT: Control
Objecves for Informaon and related
Technology, 3rd Edion, www.ITgover-
nance.org,www.isaca.org, 2000.
[28] e\rey, R. W., Karen, M. ., P3I – Protec-
on Prole Process Improvement, Arca
Systems, Inc., william@arca.com, fer-
raiolo@arca.com, 2004.
[29] Kossakowski K., DFN CERT: Bibliography
of Computer Security Incident Handling
Documents, h@p://www.cert.dfn.de/
eng/pre99papers/certbib.html, avgust
2003.
[30] Kissel R., Scholl M. i dr., Guidelines for
Media Sanizaon, NIST SP 800–88,
2006.
[31] Laliberte, B., Re–architecng Disater
recovery Soluons Leveraging WAN Op-
mizaon Technology, ESG – Enterprise
strategy group, white paper, 2009.
[32] Manzuik S., Pfeil K., Network Security
Assessment–from vunerability to patch,
Syngress, 2007
[33] Markus G. K., Compromising emana-
[39] Naval Research Laboratory, USA, Hand-
book for the Computer Security Cer-
caon of Trusted Systems, h@p://www.
itd.nrl.navy.mil/ITD/5540/ publicaons/
handbook, 1995.
[40] NIST SP 800–3, Establishing a Computer
Incident Response Capability, h@p://
www.nist.gov/publicaons, 1999.
[41] NIST SP 800–12, An Introducon to
Computer Security: The NIST Handbook,
h@p://www.nist.gov/publicaons, ver-
zija 2004.
[42] NIST SP 800–14, Genaerally Accepted
Principles and Pracces for Security,
h@p://www.nist.gov/publicaons, 2002.
[43] NIST SP 800–16, Informaon Technology
Security Training Requirements: A Role–
and Performance–Based Model, h@p://
www.nist.gov/publicaons,1998.
[44] NIST SP 800–18, Guide for Developing
Security Plans for IT Systems, h@p://
www.nist.gov/publicaons,1998/2005.
[45] NIST SP 800–61, Computer Security
Incident Handling Guide, h@p://csrc.nist.
gov/ publicaons/nistpubs/index.html,
2004.
ons: eavesdropping risks of computer [46] CTAVE®Method Implementaon Guide,
displays, December 2003. hp://www.cert.org/octave/osig.html,
[34] Mehdizadeh Y. Convergence of Logical 2008.
and Physical Security, SANS Instute, [47] ppliger R., Security Technologies for
h@p://www.sans.org, 2004. the World Wide Web, Artech House,
[35] Milosavljevi M., Grubor G, Osnovi bez- ISBN 1–58053–045–1, 2000.
bednos i zašte informacionih sistema, [48] rlandi, E., The Cost of Security, The
Univerzitet Singidunum, 2006. Carnahan Conference on Security Tech-
[36] Milosavljevi M., Grubor G, Istraga nology, IEEE Press, New York, New York,
kompjuterskog kriminala - metodoloko 1991.
tehnološke osnove, Univerzitet Singidu-
num, 2009
[37] Naonal Computer Security Center,
Cercaon and Accreditaon Process
Handbook for Cerers, NCSC–TG–031,
Version 1, 1996.
[38] Naonal State Auditors Associaon&US
[49] zier, W., Risk Analysis and Assess-
ment, Handbook of Informaton Security
Management, CRC Press, Boca Raton,
lorida, 1999.
[50] Pankaj, G., CS497 – Security engineer-
ing and soware engineering, Indian
Instute of technology, Kanpur, India,
General Accounng *ce, Manage-
ment Planning Guide for Informaon
Systems Security Auding, h@p://www.
isaca.org, 2001.
e–mail: [pankajgo]@cse.iitk.ac.in, 2005.
[51] Patrick, ., Organizaonal Informaon
Security From Scratch – A Guarantee For
Doing It Right, SANS Instute, h@p://
www.sans.org, 2000.

BO  FOO   331

 [52] Persson, E., Digital Identy Service in [65] Savola, R., Measurement of Security
Sweden, Proc. of Informaon Security in Processes & Products, www.vi@.ele,
Soluon Europe Conference, ISSE 2002, 2005.
Paris, ctober 2–4, 2002.
[53] Petrovi, R. Slobodan, Kompjuterski
kriminal, II Izdanje, MUP R. Srbije, 2004.
[54] Petrovi, R.S., ekerevac, Z., Grubor, G.,
Security System Engineering Capabil-
ity Maturity Model in The ICT Security,
10. me
unarodna nauna konfer- gov/ publicaons, 2002.
encija “Rešavanje kriznih situacija u
specinim prostorima”, akultet speci-
jalnog inženjerstva, U, ilina, Slovaka,
2006.
[55] Purser, S., A praccal guide to manag-
ing informaon security, Artech House,
Boston, London, hp://www.artech-
house.com, 2005.
[56] RealSecure, h@p://www.realsecure.org/
security/policies, 2003.
[57] RC 2196, Site Security handbook,
h@p://www.faqs.org/rfc/rfc2196.html,
1997.
[58] RC 792, RC 1256, RC 950, hp://
www.icann.rfcwditor.org, 2006.
[59] Richardson, R., CSI 2008 Security Sur-
vey, strana 15. h@p://www.gocsi.com/,
2008.
[60] Ridgway, L. E., Disaster Recovery: Surviv-
ability & Security. Version 1.4b GIAC
Praccal Assignment, 2003.
[61] Ross, R., Katzke, S., NIST SP 800–53, A,
B, C, Recommended Security Controls
for Federal IS, h@p://csrc.nist.gov/publi-
caons/nistpubs/800–53/sp800–53.pdf,
2005.
[62] Ross, R., Swanson, M., Guidelines for
the Security Cercaon and Accredita-
[66] Schell, P.G., McLeod, r. R., Manage-
ment Informaon Systems, 9.izdanje,
Pearson Prence Hall, SAD, 2004.
[67] Stoneburner, G., & all, Risk Manage-
ment Guide for Informaon Technology
Systems, SP 800–30, h@p://csrc.nist.
[68] Stoneburner, G., Hayden, C. i eringa,
A., Engineering Principles for Informa-
on Technology Security (A Baseline for
Achieving Security), NIST SP 800–27,
h@p://csrc.nist.gov/publicaons/nist-
pubs/800–27/sp800–27.pdf,, 2004.
[69] Tanasijevi, P., Physical Infrastructure
– Base for IT Centre Security, Tehnicom
Computers, THNK Group, IDC konferen-
cija, Beograd, 2006.
[70] UK Department of Industry, A Taxonom-
ic Model of Trusted Third Party Services,
Gamma Secure Systems, Diamond
House, rimley Road, Camberley, 2002.
[71] UK IT Security Evaluaon & Cerca-
on Scheme Cercaon Body, UK IT
Security Evaluaon and Cercaon
Scheme, www.uk.it.secscb.com, V. 3.0,
1996.
[72] US Department of Homeland Security,
Federal Computer Incident Response
Center: Incident Handling Checklists,
h@p://www.fedcirc.gov/incident Re-
sponse/IHchecklists.html, 2003.
[73] USA CERT, h@p://www.uscert.org, 2005.
[74] Vellique@e, D., Computer Security Con-
sideraons in Disaster Recovery Plan-
ning, GIAC Security Essenals Cerca-
on of Federal Informaon Technology
Systems, NIST SP 800–37, h@p://csrc.
nist. gov/publicaons /dras/sp800–
37–Draver2.pdf, 2004.
[63] SANS Instute, Informaon Security
Policies & Best Pracces, www.sans.org,
2009.
[64] SANS Instute, Introducon to business
connuity planning, www.sans.org,
2009.
on (GSEC) V1.4b pon1, www.gsec.
org, 2004.
[75] Wilson Mark and Hash oan, Building
an Informaon Technology Security
Awareness and Training Program, NIST
SP 800–50, h@p://www.nist.gov/publi-
caons, 2003
[76] Zadjura, ., An Introducon to Cerca-
on and Accreditaon, SANS Instute,
V. 1.4, 2003.

332  O  Š FOJ

INTERNET IZVORI:

h@p://www.fas.org/irp/eprint/tempest.htm,
(Pristupljeno 23.03.2010).
.h@p://www.phrack.org/show.php, (Pristu-
pljeno 27.04.2010).
h@p://www.helpnet.securitynews.com, (Pris-
tupljeno 21.05.2010)..
h@p://www. csrc.nist.gov/publicaons, (Pris-
tupljeno 13.04.2010).
h@p://www..cert.org, 2006, (Pristupljeno
23.05.2010).
h@p://www.cert.org/incident_notes/index.
html,(Pristupljeno 21.04.2010).
hp://www.ciac.org/ciac, (Pristupljeno
23.04.2010).
h@p://www.fas.org/irp/eprint/tempest.htm,
(Pristupljeno 3.07.2010).
h@p://www.rst.org/team–info, (Pristupljeno
3.06.2010).
h@p://www.phrack.org/show.php, (Pristu-
pljeno 7.08.2010).
h@p://www.sans.org/polics.html, (Pristu-
pljeno 13.08.2010)..
www.cs.dartmouth.edu/~farid/publicaons/
tr01.pdf, (Pristupljeno 20.08.2010).
www.isa.com, (Pristupljeno 23.07.2010).
www.isaca.com, (Pristupljeno 16.05.2010).

P{O 333
PRILOZI
PRILOG 1.

ISO 27K STANDARDI – OBJAVLJENI ILI U TOKU IZRADE

Š IS/IEC 27000:2009 – provides an overview or introducon to the IS27k standards

and denes the specialist vocabulary used throughout the IS27k series.
Š IS/IEC 27001:2005 is the Informaon Security Management System (ISMS) re-
quirements standard, a specicaon for an ISMS against which thousands of organi-
zaons have been cered compliant.
Š IS/IEC 27002:2005 is the code of pracce for informaon security management
describing a comprehensive set of informaon security control objecves and a set
of generally accepted good pracce security controls.
Š IS/IEC 27003 will provide implementaon guidance for IS/IEC 27001. Due for
publicaon in 2009.
Š IS/IEC 27004 will be an informaon security management measurement standard
suggesng metrics to improve the e\ecveness of an ISMS. Publicaon due 2009.
Š IS/IEC 27005:2008 is an informaon security risk management standard with ad-
vice on selecng appropriate risk analysis and management tools and methods.
Š IS/IEC 27006:2007 is a guide to the cercaon or registraon process for accred-
ited ISMS cercaon/registraon bodies who award IS/IEC 27001 cercates.
Š IS/IEC 27007 will be a guideline for auding Informaon Security Management
Systems. It is expected to focus on auding the management system elements.
Š IS/IEC TR 27008 will provide guidance on auding informaon security controls. It
is expected to focus on auding the informaon security controls.
Š IS/IEC 27010 will provide guidance on informaon security management for sec-
tor–to–sector communicaons.
Š IS/IEC 27011:2008 is the informaon security management guideline for telecom-
municaons organizaons (also known as ITU X.1051).
Š IS/IEC 27013 will provide guidance on the integrated implementaon of ISO/IEC
20000–1 (IT Service Management) and ISO/IEC 27001 (ISMS).
Š IS/IEC 27014 will cover informaon security governance.
Š IS/IEC 27015 will provide informaon security management systems guidance for
nancial services organizaons.
Š IS/IEC 27031 will be an ICT–focused standard on business connuity.
Š IS/IEC 27032 will provide guidelines for cybersecurity.
Š IS/IEC 27033 will replace the mul–part IS/IEC 18028 standard on IT network se-
curity.
Š IS/IEC 27034 will provide guidelines for applicaon security.
Š IS/IEC 27035 will replace IS TR 18044 on security incident management.
Š IS/IEC 27036 guideline for security of outsourcing (new project).
Š IS/IEC 27037 guideline for digital evidence (new project).

P{O 337
 PRILOG 2.

RELEVANTNI STANDARDI ZAŠTITE

Tabela P2.1. Relevantni standardi zašte

Standard Opis
ISO 10007: 2003 Quality management systems – Guidelines for conguraon managam.

ISO 12207: 2004 IT – Soware (sw) Life Cycle Processes

ISO 11770–1: 1996 IT – Security techniques – Key management – Part 1: Framework

IT – Management of Informaon and Communicaons Technology
ISO 13335–1: 2004 Security – Part 1: Concepts and Models for ICT Security Management
ISO 13335–2
ISO 13888–1: 1997 IT – Security techniques – Non–repudiaon – Part 1: General

ISO 14143–1: 1998 IT – Soware Measurement (SM) – Funconal Size Measurement (FSM)

ISO 14143–2: 2002 IT – SM – FSM

ISO 14143–6: 2006 IT – Soware Funconal Size Measurement –FSM

IT – Security techniques – Guidelines for the use and management of
ISO/IEC 14516:2002 TTPS
ISO 14598–1: 1999 IT – Soware Product Evaluaon – Part 1: General Overview
Soware Engineering – Product Evaluaon – Part 2: Planning and
ISO 14598–2: 2000 Manag.
ISO 14598–3: 2000 Soware Engineering – Product Evaluaon – Part 3: Developer’s Guide
Soware Engineering – Product Evaluaon – Part 4: Process for
ISO 14598–4: 1999 Acquirers
ISO 14598–5: 1998 IT – Soware Product Evaluaon – Part 5: Process for Evaluators

ISO 14598–6: 2001 SE – Product Evaluaon – Part 6: Documentaon of Evaluaon Modules

ISO 14756: 1999 IT – Measurement and Rang of Performance of Computer–based Sw.

ISO 15026: 1998 IT – System and Soware Integrity Levels

ISO 15288: 2002 Systems Engineering (SE) – System Life Cycle Processes (SLCP)

ISO 15408:1999 Common Criteria (CC)

Informaon and documentaon – Records management – Part 1:
ISO 15489–1:2001 General
ISO 15504–1: 2004 IT – Process Assessment – Part 1: Concepts and Vocabulary

338  O  Š FOJ

 Standard Opis
ISO 15504–2: 2003 IT – Process Assessment – Part 2: Performing An Assessment
IT – Process Assessment – Part 3: Guidance on Performing an
ISO 15504–3: 2004 Assessment
IT – Process Assessment – Part 4: Guidance on Use for Process
ISO 15504–4: 2004 Improvement and Process Capability Determinaon
IT – Process Assessment – Part 5: An Exemplar Process Assessment
ISO 15504–5: 2006 Model
ISO 15910: 1999 IT – Soware User Documentaon Process

ISO 15939: 2002 IT – Soware Measurement Process Framework

ISO 15940: 2006 IT – SE – Environment Services

ISO 16085: 2004 IT – SLCP – Risk Management

ISO/IEC 27001 IT – Code of Pracce for Informaon Security Management

Soware and SE – Guidelines for the Design and Preparaon of User
ISO 18019: 2004 Documentaon for Applicaon sw
IT – Security techniques – IT network security – Part 1: Network security
ISO 18028–1 2006 management
IT – Security techniques – IT Network security – Part 4: Securing remote
ISO 18028–4 access
Selecon, Deployment and Operaons of Intrusion Detecon Systems
ISO 18043: 2006 (IDS)
ISO 19770–1: 2006 Soware Asset Management
IT – Learning, Educaon, and Training – Quality Management,
ISO 19796–1: 2005 Assurance, and Metrics – Part 1: General Approach
ISO 20000–1: 2005 IT – Service Management – Part 1: Specicaon

ISO 20000–2: 2005 IT – Service Management – Part 2: Code of Pracce

ISO 21827 – 2007 SSE CMM – Systems Security Engineering Capability Maturity Model

ISO 25000: 2005 SE – Soware Product Quality Guide Requirements and Evaluaon
SE – Soware Product Quality Requirements and Evaluaon–
ISO 25051: 2006 Requirements for Quality of COTS Soware Product and Instrucons for
Tesng
ISO 27001: 2005 IT – Security Techniques – ISMS – Requirements

ISO 9126–1: 2001 Soware Engineering – Product Quality – Part 1: Quality Model
„IT – Security techniques – Digital signature schemes giving message
ISO 9796–2: 2002 recovery – Part 2: Integer factorizaon based mechanisms”
2000 “ IT – Security techniques – Digital signature schemes giving
ISO 9796–3: 2000 message recovery – Part 3: Discrete logarithm based mechanisms”
ISO/AWI 14143–1: 200x Informaon Technology – Soware Measurement – FSM
Soware and SE – Soware Product Quality Requirements and
ISO/DTR 25021: 200x Evaluaon (SQuaRE) – Measurement Primives

P{O 339
 Standard Opis
Soware and SE – Soware Quality Requirements and Evaluaon
ISO/FCD 25020: 200x (SQuaRE) – Measurement Reference Model and Guide
ISO/FCD 25030: 200x SE – Soware Quality Requirements and Evaluaon (SQuaRE)
IT – Process Assessment – Part 6: An Exemplar System Life Cycle Process
ISO/NP 15504–6: 200x Assessment Model
ISO/NP 27004: 2010 IT – Informaon Security Management Measurements

ISO/NP 27005: 2000 IT – Informaon Security Risk Management

IT – Guidelines for the Management of IT Security – Part 3: Techniques
ISO/TR 13335–3: 1998 for the Management of IT Security
IT – Guidelines for the Management of IT Security – Part 4: Selecon of
ISO/TR 13335–4: 2000 Safeguards
IT – Guidelines for the Management of IT Security – Part 5: Management
ISO/TR 13335–5: 2001 Guidance on Network Security
ISO/TR 14143–3: 2003 IT – Sw measurement– Funconal Size Measurement (FSM)

ISO/TR 14143–4: 2002 IT – Soware Funconal Size Measurement

ISO/TR 14143–5: 2004 IT – Soware Measurement – Funconal Size Measurement (FDM)

IT – Security Techniques –– Guidelines for the Use and Management of
ISO/TR 14516: 2002 TTPS
ISO/TR 15846: 1998 IT – Soware Life Cycle Processes: Conguraon Management

ISO/TR 16326: 1999 SE – Guide for the Applicaon of ISO 12207 to Project Management

ISO/TR 18044: 2004 Incident Management

Soware Engineering – Guide to the Soware Enginering Body of
ISO/TR 19759: 2005 Knowledge
ISO/TR 9126–2: 2003 Soware Engineering – Product Quality – Part 2: External Metrics

ISO/TR 9126–3: 2003 Soware Engineering – Product Quality – Part 3: Quality in Use Metrics

ISO/TR 9126–4: 2004 Soware Engineering – Product Quality – Part 4: Internal Metrics

ISO/TR 9294: 2005 IT – Guidelines for the Management of Soware Documentaon

SP 800–12 (Oct 1995) An Introducon to Computer Security: The NIST Handbook.

Guide for Developing Security Plans for ITS guides the design and
SP 800–18 (Dec 1998) documentaon of IT security controls.
Guideline to Federal Organizaons on Security Assurance and
SP 800–23 (Aug 2000) Acquision/Use of Tested/Evaluated Products
SP 800–26 (dra r. 1) Security Self–Assessment Guide for Informaon Technology Systems

SP 800–27 (Jun 2004 r. A) Engineering Principles for Informaon Technology Security (a baseline).

SP 800–28 (Oct 2001) Guidelines on Acve Content and Mobile Code.

340  O  Š FOJ

 Standard Opis
SP 800–30 (July 2002) Risk Management Guide for and assessment and control of IT risks.

SP 800–34 (June 2002) Conngency Planning Guide for Informaon Technology Systems.

SP 800–35 (Oct 2003) Guide to Informaon Technology Security Services.

SP 800–36 (Oct 2003) Guide to Selecng Informaon Security Products.

SP 800–37 (May 2004) Guide for the Security Cercaon and Accreditaon of Federal IS.

SP 800–40 (version 2) Creang a Patch and Vulnerability Management Program.

SP 800–42 (2003) Guideline on Network Security Tesng.

SP 800–45 (2002) Guidelines on Electronic Mail Security.

SP 800–46 (Aug 2002) Security for Telecommung and Broadband Communicaons.

SP 800–47 (Aug 2002) Security Guide for Interconnecng Informaon Technology Systems.

SP 800–48 (Nov 2002) Wireless Network Security: 802.11, Bluetooth, and Handheld Devices.

SP 800–50 (Oct 2003) Building an IT Security Awareness and Training and Educaon Program.

SP 800–53 (A,B,C): 2008 Recommended Security Controls for US Federal Informaon Systems.

SP 800–55 (2003) Security Metrics Guide for IKTS.

SP 800–56 Recommendaon for Pair–Wise Key Establishment Schemes Using
(latest dra Jul 2005) Discrete Logarithm Cryptography.
SP 800–57 Part 1 i 2 Recommendaon on Key Management
(Aug 2005)
SP 800–58 (Jan 2005) Security Consideraons for Voice Over IP Systems.
Guideline for Idenfying an IS as a Naonal Security System provides
SP 800–59 (Aug 2003) guidance on idenfying an IS as a (US) naonal security system.
SP 800–60 (Jun 2004) Guide for Mapping Types of Informaon and IS to Security Categories.

SP 800–61 (Jan 2004) Computer Security Incident Handling Guide.

SP 800–63 (2004) Electronic Authencaon Guideline.

SP 800–64 (Jun 2004) Security Consideraons in the IS Development Life Cycle.

SP 800–65 (Jan 2005) Integrang Security into the Planning and Investment Control Process.
Security Conguraon Checklists Program for IT Products: comprises
SP 800–70 (May 2005) a set of baseline conguraons for a wide variety of operang system
plaorms.
SP 800–83 (Nov 2005) Guide to Malware Incident Prevenon and Handling

SP 800–92 (April 2006) Guide to Computer Security Log Management

P{O 341
 Standard Opis
FIPS 199 (Feb 2004) Standards for Security Categorizaon of Federal Informaon and IS

FIPS 200 (Mar 2006) Minimum Security Requirements for Federal Informaon and IS

FIPS 201 (Feb 2005) Personal Identy Vericaon for Federal Employees and Contractors.
The Australian Government Informaon and Communicaons
ACSI33 Technology Security Manual (unclassied version).
SS507 Singapore Stan- Covers “Business Connuity/Disaster Recovery (BC/DR) Service
dards Providers”. It is being used as the base/donor document for ISO 27006.

342  O  Š FOJ

PRILOG 3.

PRIMER BEZBEDNOSNE KATEGORIZACIJE OBJEKATA VELIKOG IKTS

1. korak: struktura banke deli se u deset bezbednosnih zona prema kriterijumu u opisu
zone:

Sl. P3.1. Bezbednosne kategorije velike banke

P{O 343
 Bezb.
Kriterijum klasikacije
zona
Uprava i odeljenje za zaštu imaju sopstvene interne servere. Koriste zajedniki segment
1 i 2. LAN, ali rade nezavisno i dele malo podataka. Zahtevaju uvid u podatke drugih odeljenja,
kroz organizovani proces. Uprava podatke iz odeljenja za zaštu dobija u vidu izveštaja.
Zato se modeluju kao dve odvojene zone.

3. deljenja se grupišu na bazi podataka koje procesiraju. Svi ovi departmani zahtevaju obi-
man pristup podacima klijenata iz razliih razloga.
Proizvodni sistem sadrži sve zajednike resurse, proizvodne aplikacije i podatke, uzima po-
4. datke sa servera smeštenih u departmanima kroz transfer podataka u realnom vremenu
ili kroz batch–orijensan proces. Pošto sadrži glavne kopije svih proizvedenih podataka,
zašta ove zone je krina za uspeh banke.

5. Departman za razvoj LANa ne sadrži proizvodne podatke, ali za tesranja u IS može

zahteva neke proizvodne podatke, što komplikuje proces zašte te zone.

6. buhvata svu infrastrukturu za povezivanje, koja nije spojena na Internet.

7. Ukljuuje sve ure

aje za pristup Internetu. Disnkcija izme
u ove dve zone napravljena je
iz razloga nasle
a razliih IKTS.
Izdvojena podružnica banke, ima lokalni server, koji uva podatke lokalnih klijenata i rad-
8. nih stanica, ažurira centralnu banku i prima ažurne podatke iz nje kroz nonu razmenu
formaranih datoteka.

9. Pokriva spoljnu mrežnu infrastrukturu, koju obezbe

uje TTPS provajder.

10. Pokriva mrežnu infrastrukturu koja obezbe

uje vezu sa Internetom.

2. korak: idenkacija razliih pova sistema u svakoj zoni i klasikacija sistema na bazi
bezbednosnih zahteva; klase se tabelarno prikažu, a zam se ispitaju postojei tokovi
podataka izme
u zona, koncentrišui se na najvažnije tokove; najvažniji tokovi se sum-
iraju i tabelarno prikažu; na prethodnom modelu vrši se analiza rizika.
3. korak: izbor i implementacija adekvatnih kontrola zašte.
Prednos strukturnog modela bezbednosnih zona: bezbednosne zone omoguavaju
da se o specinim problemima diskutuje sa odgovarajuim osobljem; klasikovanjem
sistema u zone redukovan je broj sistema koje treba analizira i broj radnih stanica i ser-
vera sa oko 2150 na svega 25 pova sistema i stanica; kljuni tokovi informacija izme
u
klasikovanih grupa sistema korisni su za donošenje odluke za implementaciju kontrola
zašte i odre
ivanje vrste poverljivih odnosa koje treba uspostavi u organizaciji.

344  O  Š FOJ

PRILOG 4.

METOD POKRIVANJA PRETNJI KONTROLAMA ZAŠTITE

Procena pokrivanja pretnji vrši se za tri osnovna efekta, indicirana sa jednim od sim-
bola:
1. „ “ – kontrola zašte obezbe
uju adekvatnu zaštu i pokrivanje dah pretnji;
2. „ -„ – kombinacija kontrola zašte u datom sistemu osnovne zašte i kontek-
stu u kojem se kontrole koriste, ukljuujui sve opšte faktore smanjenja rizika,
obezbe
uje adekvatnu zaštu i pokrivanje navedenih pretnji i
3. „X“ – kontrola zašte u izabranom osnovnom sistemu zašte ne obezbe
uju
adekvatno pokrivanje navedenih pretnji.

Tabela P4.1. Procena pokrivanja grešaka i prirodnih doga

aja osnovnim kontrolama
zašte
Procenjeno pokrivanje osnovnih kontrola zašte
Karakteriske pretnje NISKO SREDNJE VISOKO
Greške (mašinske ili ljudske) "– "– TBD
Prirodni doga
aji
metanje "– " TBD
Lokalna nesrea X " TBD
Regionalna katastrofa X X TBD

" Kontrole zašte u izabranoj osnovnoj zaš koje obezbe

uju adekvatno
bezbednosno pokrivanje za idenkovane pretnje
Kombinacija kontrola zašte u izabranoj osnovnoj zaš i kontekstu u
"– kojem se koriste, ukljuujui sve faktore smanjenja rizika, koje obezbe
uju
adekvatno pokrivanje za idenkovane pretnje
X Kontrole zašte u izabranoj osnovnoj zaš, koje ne obezbe
uju adekvat-
Legenda no bezbednosno pokrivanje za idenkovane pretnje

TBD Treba da bude denisan

P{O 345
 Tabela P4.2. Procenjeno pokrivanje osnovne zašte za lokalne napade
Procenjeno pokrivanje osnovnih kontrola zašte
Karakteriske pretnje
NISKO SREDNJE VISOKO
Namerni napad: LKALNI
Soskacija napada: NISKA " " TBD
Soskacija napada: VISKA
Namera napadaa: NEMALICIZNA
Resursi napadaa: SVI NIVI (MINIMALNI; PRSENI; VISKI)
Pristup napadaa: AUTSADER " " TBD
Pristup napadaa: INSADER "– "– TBD
Namera napadaa: MALICIZNA
Resursi napadaa: MINIMALNI
Pristup napadaa: AUTSADER " " TBD
Pristup napadaa: INSADER "– "– TBD
Resursi napadaa: PRSENI
Pristup napadaa: AUTSADER " " TBD
Pristup napadaa: INSADER "– X TBD
Resursi napadaa: ZNAANI
Pristup napadaa: AUTSADER " " TBD
Pristup napadaa: INSADER "– X TBD

Tabela P4.3. Procenjeno pokrivanje osnovne zašte za mrežne napade

Procenjeno pokrivanje osnovnih kontrola zašte
Karakteriske pretnje
NISKO SREDNJE VISOKO
Namerni napad: MRENI
Soskacija napada: NISKA " " TBD
Soskacija napada: VISKA
Namera napadaa: NEMALICIZNA
Resursi napadaa: SVI NIVI (MINIMALNI; PRSENI; VISKI)
Pristup napadaa: AUTSADER "– "– TBD
Pristup napadaa: INSADER "– "– TBD
Namera napadaa: MALICIZNA
Resursi napadaa: MINIMALNI
Pristup napadaa: AUTSADER "– X TBD
Pristup napadaa: INSADER "– X TBD
Resursi napadaa: PRSENI
Pristup napadaa: AUTSADER "– X TBD
Pristup napadaa: INSADER X X TBD
Resursi napadaa: ZNAANI
Pristup napadaa: AUTSADER X X TBD
Pristup napadaa: INSADER X X TBD

346  O  Š FOJ

PRILOG 5.
KRATKA ISTORIJA MALICIOZNIH PROGRAMA

Tabela P5.1. Kratka istorija malicioznih programa

Godina Podaci o kompjuterskim virusima
1962. U Bel–u Robert Moris, stariji, razvio igru Darwin, koja se ponašala kao virus; zam
su se pojavili PERVADE [20], Elk Cloner [21], Core War [22] itd.
1981/2. Prvi dokumentovani virusi, u igrama za Apple II otkrivena su najmanje tri virusa,
ukljuujui i Elk Cloner–a; re virus još se nije korisla za ovakav maliciozni kôd
1983. ormalna denicija virusa, red Cohen: “Program koji može da zarazi druge pro-
grame tako što ih menja da sadrže izmenjenu verziju samog sebe.” [9]
1986. Prvi PC virus – Brain, incirao Microso DOS sisteme; širio se preko boot sektora
diskete i menjao ime diskete.
1988. Robert Moris je oslobodio primivnog crva i stopirao rad 10% Interneta.
1990. Prvi polimorfni virusi koji izbegavaju AVP; menjaju se svaki put kod pokretanja.
1991. Virus Construcon Set (VCS), preko BBS–a i omoguio lako pravljenje virusa.
1992. Globe virus, akviran u Windows S; dodeljuje .exe ekstenziju .com datoteci.
1994. Good Times lažni virus, izazvao veliku paniku; poznata štete od virusa.
1995/6. Prvi makro virusi; pojava netcat–a za UNIX S, danas se koris kao backdoor.
1998. StrangeBrew, prvi ava virus, incirao druge ava programe, ugrozio Internet
aplikacije.
1998. Pojava netcat–a za Windows operavne sisteme.
1998. Back Orice, backdoor za udaljenu administraciju Windows S.
1999. Melissa makro virus/crv, napada Word dokumente; širi se putem e.maila;
funkcioniše u MS Word 97, 2000 i MS utlook 97 ili 98 e.mail klijentu
1999. Back Orice 2000 (B2K), GUI interfejs, API za kontrolu miša/tastature/ekrana.
1999. Knark Kernel–Level RootKit, za skrivanja fajlova i procesa RM u kernelu Linux S.
2000. Love Bug, VBScript širi se preko ranjivos Microso utlook–a.
2001. Code Red crv, koris buer overow ranjivost IIS Web servera; preko 250.000
mašina su postale žrtve za manje od osam sa.
2001. Kernel Intrusion System, revoluciju u rutkit manipulaciji kernelom Linux S
uvo
enjem GUI–a i jako efekvnih mehanizama za sakrivanje.
Nimda crv koris ranjivos u MS proizvodima, kompromitovao preko 86.000
2001. raunara, naneo više od 635 miliona dolara štete; stvara Guest nalog sa adminis-
tratorskim privilegijama i kompromituje raunar.
2003. SQL Slammer UDP crv; zarazio 75.000 raunara za manje od 10 minuta.
2004. Santy crv, koji je prvi koriso Google za pronalaženje novih žrtava.
2006. 16. februar, otkriven je prvi maliciozni sover za Mac S X, trojanac OSX/Lear.
2007. Storm crv, pravi bot mrežu; za šest meseci incirao oko 1.7 miliona raunara.
2008. Koobface crv, širi se preko Facebook i MySpace–a.
2009. Concker crv zarazio preko 20 miliona MS servera; MS ponudio 250.000 US$ za
hapšenje autora crva; do masovnog DoS napada nije došlo do 31. 05.2009.

P{O 347
 PRILOG 6.

PRIMERI KONFIGURACIJE LOGIKE BARIJERE U RAUNARSKOJ MREŽI

Sl. P6.1. ilter paketa korišen kao granini ruter

Sl. P6.2. Tipini proksi agen

Sl. P6.3. Konguracija aplikavnog proksija

348  O  Š FOJ

Sl. P6.4. ednostavna rurana mreža sa logikom barijerom

Sl. P6.5. Logika barijera sa DMZ

Sl. P6.6. Mreža sa drugom vezom spolja

P{O 349
 PRILOG 7.

GRAFIKI MODEL IMPLEMENTACIJE ISMS

Sl. P7.1. Graki funkcionalni model implementacije ISMS

350  O  Š FOJ

PRILOG 8.
TIPINI PAROVI RANJIVOST/PRETNJA (V/T)

Tabela P8.1. Tipini parovi ranjivost/pretnja

Ranjivost – V Pretnja – T koja je može iskoris
Okruženja i infrastrukture
Nedostatak zike zašte zgrade, vrata i prozora Kra
a
Neadekvatne upotreba AC zgradama i sobama Kra
a, namerno ošteenje
Nestabilna elektrina mreža luktuacija napona napajanja
Lokacija u oblas podložnoj poplavi Poplava
Hardver
Nedostatak šeme periodine zamene (zanavljanja) Kvar medija za skladištenje
setljivost na varijacije napona napajanja luktuacija napona
setljivost na varijacije temperature Eksterne temperature
setljivost na vlagu, prašinu, prljavšnu Prašina
setljivost na EM zraenje Izvori EM zraenja
Loše održavanje/pogrešna instalacija medija za skladištenje Greška održavanja
Nedovoljno ekasna kontrola upravljanja konguracijom Greška operatera
So ver
Nedovoljan/nekompletan prol korisnika Pad sovera
Bez ili nedovoljno tesranje sovera Neovlašena upotreba sovera
Komplikovan korisniki interfejs Greška operatera
Nedostatak mehanizama I&A Kra
a identeta legimnih korisnika
Nedostatak kontrolnih tragova (audit trail) Neovlašena upotreba sovera
Poznata greška (bag) u soveru Neovlašena upotreba sovera
Nezašena lista pasvorda Kra
a identeta korisnika
Loše upravljanje lozinkom Kra
a identeta korisnika
Pogrešna alokacija prava pristupa Neovlašena upotreba sovera
Nekontrolisano preuzimanje i upotreba sw Maliciozni kôdovi
Ulogovan posle napuštanja radne stanice Neovlašena upotreba sovera
Nedostatak efekvne kontrole promena Pad sovera
Nedostatak dokumentacije Greške operatera
Nedostatak rezervnih kopija (bekapa) Maliciozni programi ili požar
dlaganje/upotreba medija bez saniranja Zloupotreba podataka i informacija
moguen nepotreban servis Upotreba neovlašenog sovera
Nezreo ili novi sover Nekompetentno tesranje
iroko distribuirani sover Gubitak integriteta u procesu distribucije

P{O 351
 Ranjivost – V Pretnja – T koja je može iskoris
Komunikacije
Nezašene komunikacione linije Prisluškivanje –ocanje informacija
Loše spajanje kablova Inltracija u komunikacione linije
Nedostatak I&A pošiljaoca i primaoca Kra
a identeta korisnika
tvoren prenos pasvorda Mrežni pristup ilegalnog korisnika
Nedostatak dokaza o slanju i prijemu poruka Poricanje transakcije
Dial–up linije Mrežni pristup ilegalnog korisnika
Nezašen prenos osetljivih informacija Prisluškivanje
Neadekvatno upravljanje mrežom Preoptereenje saobraaja
Nezašene konekcija javne mreže Neovlašeno korišenje sovera
Nebezbedna mrežna arhitektura Upad u mrežu
Dokumentacija
Nezašeno skladište Kra
a
Nebriga kod odlaganja Kra
a
Nekontrolisano kopiranje Kra
a
Personal
dsustvo zaposlenih Nedostatak radnika
Nekontrolisanje rada od strane obezbe
enja Kra
a
Nedovoljna bezbednosna obuka Greška operavnog osoblja
Nedostatak sves o potrebi zašte Greške korisnika
Nekorektno korišenje sovera i hardvera Greška operavnog osoblja
Nedostatak mehanizama za monitorisanje Neovlašeno korišenje sovera
Nedostatak polike za zaštu prenosa podataka Neovlašeno korišenje RM
Neadekvatna procedura za prijem radnika Namerna šteta
Proceduralne
Nedostatak ovlašenja za procesiranje informacija Namerno ošteenje
Nedostatak procesa za ovlašenje pristupa javnim inform. Korupcija podataka
Nedostatak procesa za reviziju (superviziju) prava pristupa Neovlašeni pristup
Nedostatak procedure za kontrolu ISMS dokumentacije Korupcija podataka
Nedostatak formalne procedure za registraciju korisnika Neovlašeni pristup
Nedostatak kontrole inventara imovine Kra
a
Nedostatak polike upotrebe mobilnog raunara Kra
a
Nedostatak formalne procedure supervizije ISMS zapisa Korupcija podataka
Nedostatak polike „ist sto i ist ekran“ Kra
a informacija
Nedostatak/nedovoljna zašta od kupaca i/ili TTP Neovlašeni pristup
Nedostatak/nedovoljna zašta od zaposlenih Kra
a i prevara
Nedostatak planova za konnuitet poslovanja Tehniki kvarovi

352  O  Š FOJ

 Ranjivost – V Pretnja – T koja je može iskoris
Nedostatak propisne alokacije odgovornos u zaš Poricanje transakcija
Nedostatak procedure za idenkaciju i procenu rizika Neovlašeni pristup IKTS
Nedostatak polike upotrebe e–pošte Pogrešno ruranje poruka
Nedostatak procedura za rukovanje klasikovanih inform. Greške korisnika
Nedostatak procedure za zaštu intelektualne svojine Kra
a informacija
Nedostatak procedure za izveštaje o slabosma zašte Ilegalna upotreba RM
Nedostatak procedure za uvo
enje sovera u S Greška operatera
Nedostatak procedure za kontrolu promena Greška u održavanju
Nedostatak regularnog auding–a Neovlašeni pristup
Nedostatak regularne revizije upravljanja Zloupotreba resursa
Nedostatak mehanizama za nadzor proboja sistema Namerna ošteenja
Nedostatak odgovornos u zaš u opisu posla Greška korisnika
Nedostatak evidencija grešaka u log datotekama Neovlašena upotreba so-
vera
Nedostatak evidencija grešaka u log datotekama Greške operatera
Nedostatak denisanih procesa za upravljanje incidentom Kra
a informacija
Opšte ranjivos poslovnih aplikacija za procesiranje
Nekorektno podešavanje parametara Korisnika greška
Primena aplikavnih programa na pogrešne podatke Neraspoloživost podataka
Nemogunost izrade izveštaja o upravljanju Neovlašeni pristup
Netani podaci Korisnika greška
Opšte primenljive ranjivos
Greška u jednoj taki Pad komunikacionog servisa
Neadekvatan servis za održavanje Kvar hardvera
Nepropisno projektovan i loš rad sa sistemom zašte Intercepcija i prisluškivanje veza

Primer esmacije ranjivos informacione imovine

Prisustvo ranjivos samo po sebi ne izaziva štetu sistemu. Ranjivost je stanje ili skup stanja, koji
dopušta da je neki napad iskoris i nanese štetu informacionoj imovini. Kao rezultat doga
aja
jedne ili više pretnji (T), ranjivost (V) se rangira u odnosu na: intenzitet ucaja – Ti i potencijalnu
izloženost gubicima – verovatnou da e pretnje iskoris ranjivos i uca na imovinu – Pu,
(NIST IPS 800–30).

P{O 353
 Tabela P8.2. Primer skale rangiranja ukupnih ranjivos IKTS
Opis Skala
Proboj može rezulra u neznatnim gubicima i povredama sistema. 1
Proboj može rezulra u malim gubicima ili povredama sistema. 2
Proboj može rezulra u ozbiljnim gubicama i povredama sistema, a poslovi mogu
bi ugroženi. 3

Proboj može rezulra u vrlo ozbiljnim gubicima i povredama sistema, a poslovi

mogu propas. 4

Proboj može rezulra u vrlo visokim novanim gubicima, ili u izuzetno ozbiljne
povrede pojedinaca ili organizacije (reputacije, privatnos, konkurentske pozicije), 5
a poslovi mogu propas.

354  O  Š FOJ

PRILOG 9.

TAKSONOMIJA BEZBEDNOSNIH PRETNJI – STABLO PRETNJI

P{O 355
 I. TIPOVI UOBIAJENIH PRETNJI (ISO/IEC 27005)

Sledea lista, pore

ane u alfabetskom redosledu ne prema prioritema, daje primer
pinih relevantnih pretnji, gde agen pretnje mogu bi: D – namerna akcija prema
informacionoj imovini, A – sluajna ljudska akcija, koja može ošte informacionu imov-
inu, E – prirodni dogaaj bez ucaja oveka
Tabela P9.1. Tipovi uobiajenih pretnji (IS/IEC 27005)

356  O  Š FOJ

Tabela P9.2. Humani izvori pretnji (H)
Izvor pretnje
Movacija Akcija agenta pretnje
[H]

Haker, kraker Izazov, ego, frustracija, Hakovanje, društveni inženjering

pobuna upad u sistem, proboj, neovlašeni pristup sistemu
Destrukcija i ilegalno Kompjuterski kriminal, prevara (intercepcija, kra
a
Kompjuterski otkrivanje informacija, identeta itd)
kriminalac kra
a novca, ilegalna spoong (skeniranje i njuškanje po sistemu), upad u
izmena podataka sistem

Ucena, destrukcija Bombaški napad, informaciono ratovanje, napad na

Terorista eksploatacija, osveta sistem (DDoS)
proboj u sistem, prisluškivanje sistema
Industrijska Konkurentska pred- Ekonomska eksploatacija, kra
a informacija, upad u
špijunaža nost, linu privatnost
ekonomska špijunaža društveni inženjering, upad u sistem
neovlašeni pristup sistemu (kra
a...)
Napad Napad ne zaposlenog, ucena,
insajdera Znaželja, ego, pretraživanje vlasnikih informacija,
(slabo obuen, obaveštajni rad, zloupotreba raunara, prevare i kra
e, korupcija
nezadovoljan, novana korist, informacija, unos korumpiranih ili falsikovanih
maliciozan, osveta, podataka,
otpušten nenamerna greška ili maliciozni kod, prodaja personalnih informacija,
zaposleni) omaška sistemski bagovi, upad u sistem, sabotaža,
neovlašeni pristup
Dodatne reference za taksonomije pretnji (IS/IEC TR 15446 i Sekcija 4, NIST SP800–30).

II. PRIMERI TAKSONOMIJA ZA ESTIMACIJU PRETNJI

Tabela P9.3. rekvencija pojave pretnje (Tf) (NIST SP 800–30)

Skala rangiranja Opis
Vrlo visok (VV) > 100 puta godišnje
Visok (V) izme
u 10 i 100 puta godišnje
Srednji (S) izme
u 1 i 10 puta godišnje
Nizak (N) izme
u 0,1 i 1 put godišnje
Vrlo nizak (VN) < 0,1 put godišnje (manje od 1 put na svakih 10godina)
Tabela 6.3. Kapacitet izvora pretnje
Skala rangiranja Opis
Vrlo visok (VV) > 2% od svih izvora pretnji
Visok (V) u glavnih 16% od svih izvora pretnji
Srednji (S) prosena vešna i resursi (izme
u donjih 16% i glavnih 16%)
Nizak (N) u donjih 16% od svih izvora pretnji
Vrlo nizak (VN) poslednji 2% od svih izvora pretnji

P{O 357
 Rangiranje agenata pretnji (NIST IPS SP 800–30)
Agen pretnji su ente koji mogu namerno ili nenamerno iskoris ranjivos sistema i
nane štetu informacionoj imovini. Agente pretnje rangiramo u odnosu na:
Movaciju – mera koja kombinuje potencijalnu korist agenta pretnje i resurse koji su
mu na raspolaganju za izvršenje (nije faktor za prirodne fenomene):

Tabela P9.4. Rangiranje pretnji u odnosu na movaciju

Rangiranje sposobnos Rangiranje movacije
1 2 3
1 1 2 3
2 2 3 4
3 3 4 5

Kapacitet – mera sposobnos i zahtevanog napora agenta pretnje da uspešno napadne

IKTS koristei njihove ranjivos, a obuhvata: tehniku, znanje, resurse, priliku.

Tabela P9.5. Rangiranje kapaciteta i movacije napadaa

Kapacitet Skala Movacija

Malo ili bez sposobnos za preduzimanje napada. 1 (N) Mala ili bez movacije.

Umerene sposobnos. Ima znanje i vešnu da pre- Umeren nivo movacije. Mogao
duzme napad ili mu nedostaje neko znanje, ali ima 2 (S) bi delova ako se pokrene/
dovoljno resursa da preduzme napad. provocira.

Vrlo sposoban. Ima znanje, vešnu i resurse da 3 (V) Visoko movisan. Gotovo
preduzme napad. odre
en da preduzme napad.

Tabela P9.6. Rangiranje ukupnih agenata pretnji

Rang Opis
1 Malo ili bez sposobnos ili movacije

2 Malo ili bez sposobnos, umeren nivo movacije; malo ili bez sposobnos, visoko
movisan; umereno sposoban, umeren nivo movacije
3 Veoma sposoban, umereno movisan; umereno sposoban,umereno movisan
4 Vrlo sposoban, umereno movisan; umereno sposoban, vrlo movisan
5 Vrlo sposoban, vrlo movisan

358  O  Š FOJ

Tabela P9.7. Proraun frekvencije pojave bezbednosnog incidenta–pretnje (Tf)
Skala rangiranja Opis
Vrlo visok (VV) > 100 puta godišnje
Visok (V) izme
u 10 i 100 puta godišnje
Srednji (S) izme
u 1 i 10 puta godišnje
Nizak (N) izme
u 0,1 i 1 put godišnje
Vrlo nizak (VN) < 0,1 put godišnje (manje od 1 put na svakih 10godina)

Tabela P9.8. Kapacitet izvora pretnje

Skala rangiranja Opis
Vrlo visok (VV) > 2% od svih izvora pretnji
Visok (V) u glavnih 16% od svih izvora pretnji
Srednji (S) prosena vešna i resursi (izme
u donjih 16% i najviših 16%)
Nizak (N) u donjih 16% od svih izvora pretnji
Vrlo nizak (VN) najnižih 2% od svih izvora pretnji

Preporuka za esmaciju faktora rizika za proraun verovatnoe bezbednosnog inci-

denta (Pt) u sledeoj tabeli može se korigova po zahtevu vlasnika sistema:

Tabela P9.9. Proraun verovatnoe pojave incidenta – napada (realizacije pretnje) (Pt)
Nivo Esmacija Denicija
Vrlo visok 1 Vrlo visoka verovatnoa napada sve dok se ne primeni zašta.
Visok 2 Smatra se da postoji visoka verovatnoa napada ako zašta nije
primenjena.
Srednji 3 Smatra se da postoji razumna verovatnoa napada.
Nizak 4 Smatra se da je rizik od napada nizak.
Vrlo nizak 5 Smatra se da postoji vrlo niska verovatnoa napada.

P{O 359
 PRILOG 10.

PRIMERI ODREIVANJA VEROVATNOE I NEODREENOSTI PRETNJI

Tabela P10.1. Verovatno

a realizacije pretnje (P)

Klasa Vrsta P (0–1)

ili (0–5)
Aero zaga
enje Prašina, padavine, gasovi, smog, dim
Modikacija inf. Aplikavnog sovera, datoteka podataka, hardvera,
imovine sistemskog sovera, zaštnog sovera
Komunikacijske greške Prekid veze, greške u radu/šum

Kompromitacija Pristup agenta pretnje i bivših zaposlenih, nepropisno iz-

sistema davanje i oznaavanje informacija, gubljenje dokumenata i
medija, KEMZ, otvorena vrata/kontejner
Kompromitacija iziki ulazak u prostor IKT sistema, tehniki prodor
lozinke (prisluškivanje), neovlašeni upad (haker)
Tehnika greška Unesena, operavnog rada, programiranja, prenosa
Vatra Lokalni požar, katastrofa/viša sila, eksplozija, spolja
Upad/ošteenje Provala, nelojalno osoblje, sabotaža, terorizam,
Prevara/pronevera Lažni izveštaj, pronevera, lažno predstavljanje/ulaz
Geološki potresi Zemljotres, klizište zemlje, vulkanska erupcija
Greške hw u Hla
enje, grejanje, venlacija
okruženju
šteenja vodom Prskanje cevi, curenje esmi, kiša–(krov, prozor), poplava
Zabrane kupacija, evakuacija, epidemija, pobuna, obustava rada..
Interferencija EM, EMINE (EM impuls nuklearne eksplozije), radio opseg
Gubitak inf/pod Spolja, iznutra, neregularno
Prekid napajanja Spolja, iznutra, neregularno
Zloupotreba IKT Spolja, iznutra, neregularno
Povrede/smrt Nevreme/poledica, oluja/orkanski vetar, ciklon/tornado
Stako pražnjenje Nevreme/poledica, oluja/orkanski vetar, ciklon/tornado
šteenja Nevreme/poledica, oluja/orkanski vetar, ciklon/tornado
Pad sistema Hardvera, sovera
Kra
a Hardvera, sovera

360  O  Š FOJ

Tabela P10.2. Stepen neodreenos pretnje (N)
Denicija Mera verovatno
e pojave (V) i intenziteta manifestacije pretnje (I)
Niska N: V/I Postoje pouzdani staski podaci o pretnjama (vatra i sl.)
Niska N: I Nije poznato kada e se pretnja dogodi, ali je sigurno da e bi visokog
Visoka N: V intenziteta (neprijateljski napad i sl.)
Niska N: V Može se tano predvide pojava T, ali može bi beznaajna i/ili vrlo ozbiljna
Visoka N: I (npr. operaterska greška)
Srednja N: V/I Staski podaci su dosta retki, ali su srazmerno tani (npr. kra
a)
Visoka N: V/I Informacije su vrlo zanimljive za širok krug ljudi (npr. poverljivi podaci)

I. sluaj esmacije (E) verovatnoe pojave pretnje (V):

Š najpoznaji, baziran na V za staski praene prirodne i veštake doga
aje,
Š obuhvata poplavu, oluju, kišu, sneg, ekstremnu temperaturu, požar i lokalni kriminal.
Tabela P10.3. I. sluaj esmacije–(E) verovatno
e pojave pretnji
Ako je: A – gornja granica (1), B – donja granica (0), E – opsega verovatnoe (0,1) bie:
a. arimeka sredina A i B, ako se ceni da su vrednos simetrino distribuirane u opsegu:
E=(A+B)/2;
b. geometrijska sredina A i B, za vrednos od dva i više redova veliine: E=(AxB)1/2
c. harmonijska sredina A i B, ako se veruje da je verovatnoa bliže B: E=2(1/A+1/B)
d. Hurvicova sredina, ako se želi izrazi vlasta pesimiska procena o tome kakva e vero-
vatna pretnja bi; uvodi se Hurvicov procenat – H (od 1 do 100), (na primer: ako mislite
da je verovatnoa niska stavi H=10 ili 20, a visoka – H=80 ili 90): E=(HxA+(100–H)xB)/100
e. PERT esmacija, ako su granice A i B istog reda veliine i ako se može proceni najvero-
vatnija vrednost M, koja može bi u skladu sa nekom poznatom situacijom i izrazi
uverenje – D u M na skali od 1 – 10: E=(A+DxM+B)/(D+2)
f. logaritamska PERT esmacija se koris, ako su opsezi A i B ‚2 reda veliine

II. sluaj esmacije (E) verovatnoe pojave pretnje (V):

Š koris se tamo gde postoji nizak stepen neodre
enos pretnji po intenzitetu (I),
(npr. neprijateljski napad, jak zemljotres, i sl.) i visok stepen neodre
enos V,
Š za esmaciju V koris se vei broj sluajeva,
Š procenjuje se verovatno vreme – t izme
u pojava pretnje, a E verovatnoe je
reciprona vrednost tog t,
Š model je pogodan za E doga
aje koji se javljaju sa stepenom progresije od 10x3,
tj. jedan put svakih 3 000 godina, 300 godina, 30 godina, 3 godine, sedmino,
dnevno, na 10 minuta u toku dana, itd.

P{O 361
 Tabela P10.4. Primer II. sluaja esmacije (E) verovatno
e pojave pretnji (V)
Vreme Verovatno
a Komparavni dogaaj
dnevno 300 instalacija inicijalnog programa
sedmino 30 potpuno bekapovanje
sezonski 3 up–grade S
na 3 god. 0,33 zamena IKTS (PC)
30 god. 0,033 rat
300 god. 0,0033 pad imperije
3000 god 0,00033 religiozno udo
30 000 g. 0,000033 ljudska rasa
300000 g 0,0000033 geološko vreme

III. sluaj esmacije (E) verovatnoe pojave pretnji (V):

Š koris se gde je N stepen neodre
enos V, a visok stepen neodre
enos I (npr.
operavna greška),
Š za esmaciju intenziteta pretnji koris se numeriki sistem,
Š za meru se uzima procenjeno vreme u ovek/sek. koje e verovatno bi izgublje-
no zbog pada sistema i oporavka, a rauna se od trenutka ucaja pretnje,
Š za faktor progresije se moe uze, tako
e, faktor 10x3.
Tabela P10.5. Primer III. sluaja esmacije (E) verovatno
e pojave pretnje (V)
vreme intenzitet komparavni doga
aj
3 sec 3 korekcija štamparske greške
30 sec 30 korekcija reenice
5 min 300 restauracija datoteke
50 min 3 000 restauracija sistema aplikacija
9h 30 000 restauracija S
4 dana 300 000 restauracija baze podataka iz back–up sistema
40 dana 3 000000 restauracija baze podataka iz vrste kopije

IV. sluaj esmacije (E) verovatnoe pojave pretnje (V):

Š koris se gde postoji umeren stepen neodre
enos V i I i gde postoje neki razba-
cani i nesre
eni staski podaci (npr. kra
a),
Š konstruiše se pretpostavljena staska distribucija V i I pretnji,

362  O  Š FOJ

 Š na uzorcima distribucije izvrši esmaciju srednje vrednos i standardne devi-
jacije,
1. nain simulacije: procene se maksimalne i minimalne mogue vrednos V i I (A,B),
prevede distribucija simuliranih podataka u ova dva opsega i izvuku uzorci iz distribuci-
ja,
Š esmacija V i I može uze u obzir staske podatke o procenjivanim pretnja-
ma,
Š kao baza simulacije koris se ? (Beta) distribucija i može se napravi da strmina
(odstupanje od srednje vrednos najfrekventnije pojave) i tok (stepen glatkoe)
simuliranih staskih distribucija odgovaraju impresiji korisnika,
2. nain simulacije je upotreba Fuzzy skupova: konstruišu se distribucije V doga
aja
iz kojih se pomou † distribucije u opsegu (0,1) sa parametrima oblikovanja (a,b) uz-
imaju sluajni uzorci,
Š za prevo
enje † distribucije u distribuciju simuliranih V ili I, treba mapira prirod-
na stanja na linearnu decimalnu skalu,
Š opseg simuliranih varijabli treba da bude dva reda veliine ili manji,
Š da bi se generisala i oblikovala † distribucija, generišu se dve ‡ (gama) distribucije
sluajnih varijabli–X1 i X2,
Š X1 – adivna konvolucija “a” negavne eksponencijalne sluajne promenljive sa
srednjom vrednos jednakom 0,1,
Š X2 – adivna konvolucija “b” eksponencijalne promenljive, (konvolucija – u ovom
sluaju sabiranje i delenje u odre
enom trenutku),
Š beta distribuirana sluajna varijabla X=X1/(X1+X2) je koecijent konvolucije X1 i
adivne konvolucije X1 i X2.
Tabela P10.6. IV. sluaj esmacije (E) verovatno
e pojave pretnji (V)

Beta distribucija je približno zvonastog oblika koji se precizno formira izborom „a“ i „b“
parametara: a – visok, b – nizak pomera srednju vrednost prema 1; b – visok, a – nizak pomera
srednju vrednost prema 0; a i b – jednaki, pomeraju srednju vrednost prema 0.5; a i b – visoki
proizvode vršnu distribuciju; a i b – niski proizvode ravnu (glatku) distribuciju.

Parametarski par >a,b@ bira se tako da re!ektuje procenu menadžera o prirodi pretnje. Skala: H
– visok, M – srednji, L – nizak, ima tri kvaliteta: M (veliina): visoka/niska V ili I pomera srednju
vrednost desno/levo; H (obezbe
uje E): pomera srednju vrednost neznatno desno ili levo; C
(poverenje u E): može bi visoko ili nisko, (vršna ili ravna kriva).

Može se generisa svih sto moguih kombinacija a i b pošto svaki parametar oblikovanja varira
od 1 – 10. Crtanjem rezulrajue distribucije i izborom 27 kombinacija a i b koje daju dijag-
rame najbolje kombinacije M, H i C, može se generisa oblik distribucije po želji.

P{O 363
 V. sluaj esmacije (E) verovatnoe pojave pretnji (V):
Š koris se gde postoji visoka neodre
enost V i I i gde su informacije veoma zanim-
ljive širokom krugu ljudi (npr. otkrivanje osetljivih informacija),
Š u ovom modelu analiar treba da poga
a korišenjem „skale rangiranja“ ili sa
„premošavanjem i podešavanjem“.
Tabela P10.7. V. sluaj esmacije (E) verovatno
e pojave pretnji (V)
Skala rangiranja. kada kvalitavna E, koju naprave konsultan ili menadžment, u
e u procenu
V ili I pretnje, oni koji daju informacije moraju izabra za procenjenu vrednost najbliži mogui
broj na skali od 1 do 5. Zam se ova skala prevede u prirodniju logaritamsku od 0 – 1 vremena
i veliine, da bi se došlo do iskorisvih parametara:
0=0; 1=0,1586; 2=0,5000; 3=0,7126; 4=0,8747; 5=1

Napomena: ovo nije stvarna logaritamska skala zbog uvo

enja vrednos „0“ za 0 sluajeva,
umesto vrednos nešto malo iznad „0“.
Prenošenje i podešavanje: analiar upore
uje T prema doga
ajima ije su verovatnoe i
intenzite dobro pozna (npr. fatalnost motornih vozila) i podešavaju odre
ivanjem faktora
koliko puta je više ili manje verovatna pojava razmatrane T.

Tabela P10.8. Procena štete (cost-benet – ekonomsko tehnika analiza rizika)

bezbe
uje komparaciju godišnjih troškova zašte IS prema ceni oekivanih godišnjih
1.
gubitaka – (GG) i svodi svaku analizu rizika na novanu vrednost.
Ne prihvata se sistem zašte ako su troškovi zašte vei od OGG = T x A; T – verovatnoa
2.
pojave pretnje/godini, a A – vrednost objekta na koji se pretnja odnosi.
3. Treba vodi stasku i uradi kompjutersku evaluaciju na realnim pokazateljima.
4. bavezno analizira prednost provnika, dobijenu nanošenjem nastale štete.
5. Proceni troškove projektovanja i nadgradnje ošteenog procesa/proizvoda IKTS.
6. Proceni cenu rada na uklanjanju negavnih posledica napada.

Za automatsku obradu,  baza podataka stabla pretnji pohranjuju se u bazu poda-

taka zajedno sa ocenom mere intenziteta I svakog faktora rizika sa nijom gradacijom.
Tabela P10.9. Finija gradacija verovatno
e pojave pretnji
Zanemarljiva Nije verovatno da e se dogodi.
Vrlo niska Verovatno e se dogodi 2 – 3 puta svake pete godine.
Niska Verovatno e se dogodi jedan put svake godine ili manje.
Srednja Verovatno e se dogodi svakih šest meseci ili manje.
Visoka Verovatno e se dogodi jedan put svakog meseca ili manje.
Vrlo visoka Verovatno e se dogodi više puta svakog meseca ili manje.
Ekstremna Verovatno e se dogodi više puta svakog dana.

364  O  Š FOJ

PRILOG 11.

METODI PROCENE UKUPNOG RIZIKA

Metod matrice rizika sa predenisanim vrednosma (IS/IEC 13335–3)

Vrednost zike imovine – A se procenjuje u odnosu na troškove zamene ili rekon-
strukcije resursa (kvantavna mera). Vrednost programske A se procenjuje isto kao
zika A. Vrednost iste A se odre
uje intervjuisanjem vlasnika informacija (IoS – izjava
o osetljivos), koja pokriva linu bezbednost i podatke, normavne, pravosudne i dr.
obaveze, komercijalni i ekonomski interes, nansijske i nematerijalne gubitke poslovnu
poliku i operacije. Sve kvantavne vrednos A se konvertuju u kvalitavne (N, S, V).
Primenjuju se kriterijumi za odre
ivanje vrednos informacija. Za procenu rizika koriste
se tri parametra vrednos: A, T i V. Svaka vrednost parametra se procenjuje u odnosu na
mogue posledice (gubitke, štetu) – ucaj. Ucaj T se posmatra u odnosu na mogunost
iskorišenja neke ranjivos V. Svi parametri se kvankuju proizvoljnom gradacijom
(PREPORUKA: N=1, S=2, V=3). Taksonomija pretnji: namerni napad, ucaj okruženja,
greške ljudi i kvar opreme. Kompleranje parova pretnje -– ranjivos (T/V) za svaku
grupu imovine (A) koji se upore
uju sa opsezima predenisanih vrednos.
Za kompleranje matrice podaci se skupljaju intervjuom tehnikog osoblja, zikom
kontrolom lokacije i revizijom dokumenata. Za svaku A, razmatra se V i korespondirajua
kombinovana T. Ako ima V bez korespondirajue T nema tekueg rizika (mora se pra-
). dgovarajui red u matrici idenkuje se sa vrednos A. dgovarajua kolona
se idenkuje sa vrednos ucaja U – posledicom T/V para. Veliina matrice rizika u
pogledu broja kategorija (nivoa rangiranja) intenziteta T, V i A mogu se menja po volji
organizacije. Primer u dodatku standarda ISO/IEC 13335-3):
A: 0 (niska), 1 (znaajna), 2 (srednja),3 (visoka), 4 (vrlo visoka),
V: 0 (niska), 1 (srednja), 2 (visoka)
T: 0 (niska), 1 (srednja), 2 (visoka
R = A +V +T; Rmin=0; Rmax=8
(R – sve celobrojne vrednos Rminˆ Rmax, ukljuujui i njih.
Matrica predenisanih vrednos za procenu idenkuje za svaku kombinaciju relevant-
ne mere nivoa rizika na skali od 1 – 8. Vrednost faktora rizika stavlja se u matricu rizika
na struktuiran nain, (Tabela 1.1): Neka je: A=3, T=V, a V=N, faktor rizika R= R = A +( T/
V)= 5. Neka je: A=2, T=N, a V=H, faktor rizika R= R = A +( T/ V)= 4

P{O 365
 Tabela P11.1 Matrica predenisanih vrednos za procenu rizika
T 0 1 2
V 0 1 2 V 0 1 2 V 0
0 0 1 2 0 0 1 2 0 0
1 1 2 3 1 1 2 3 1 1
A
2 2 3 4 2 2 3 4 2 2
3 3 4 5 3 3 4 5 3 3
4 4 5 6 4 4 5 6 4 4

Metod rangiranja pretnji prema proceni rizika – merenjem rizika

ormalno se koriste samo dva parametra: A – ucaj na informacionu imovinu (= vrednos A) i
Pu – verovatnoa ucaja ostvarenja pretnje (iskorišenja ranjivos). Implicitno se podrazumeva
da je ucaj na informacionu imovinu (A) ekvivalentan njenoj vrednos. Prijetnje – T se procen-
juju u odnosu na odgovarajue ranjivos–V (izloženost) i meri verovatnoom ucaja (na A) – Pu.
Mogue vrijednos su u rasponu: 1 (mala) – 5 (vrlo velika). Nivo rizika odre
uje proizvod h
dvaju parametra: R= AxPu

Tabela P11.2. Matrica za rangiranje pretnji (kolona a) prema proceni rizika

Opis T Ucaj (A) Verovatno
a (Pu) Nivo rizika (R) Rang pretnje
(a) (b) (c) (d) (e)
Pretnja A 5 2 10 2
Pretnja B 2 4 8 3
Pretnja C 3 5 15 1
Pretnja D 1 3 3 5
Pretnja E 4 1 4 4
Pretnja  2 4 8 3

Tok procesa:
Š Evaluira vrednos A prema predenisanoj skali: 1 – 5 za svaku izloženost imov-
ine A (kolona b u Tabeli), gde je 1 – najniža veliina
Š Evaluira verovatnou doga
aja pretnje Pu prema predenisanoj skali: 1 – 5 za
svaku T (kolona c u Tabeli), gde je 1 – najniža veliina
Š Prorauna nivo rizika R=bxc (kolona d u tabeli)
Š Rangira pretnje (faktore rizika) prema visini nivoa faktora rizika (kolona e u Ta-
beli)

366  O  Š FOJ

Minimalna i maksimalna vrijednost procenjenog rizika iznose:
Rmin = Amin x Pumin = 1,
Rmax = Amax x Pumax = 25 .
Procenjeni rizik može poprimi celobrojne vrednos izme
u Rmin i Rmax, ukljuujui i
njih, ali iskljuujui proste brojeve izvan raspona vrijednos i njihove višekratnike.

PREDNOSTI: metod omoguava: pore

enje razliih T sa razliim ucajima na A
i verovatnoama doga
anja, rangiranje prema prioritema ublažavanja, mogu se
pridruži i nansijske (kvantavne) vrednos ako je potrebno.

Tabela P11.3. Matrica nivoa rizika u ovom metodu sa preporuenom skalom rangiranja

Verovatno
a ucaja Ucaj
pretnje (Pu) Nizak (N) (10) Srednji (S) (50) Visok (V)(100)
V (1,0) N(10x1,0=10) S(50x1,0=50) V(100x1,0=100)
S (0,5) N(10x0,5=5) S(50x0,5=25) V(100x0,5=50)
N (0.1) N(10x0,1=1) S(50x0,1=5) V(100x0,1=10)

Rangiranje rizika: V (>50–100); S (>10–50); N (1–10)

Metod procene verovatnoe ostvarenja i moguih posledica
vaj metod odre
uje posledice incidenata i prioritet pojedinih resursa.
Tok procesa metoda se sastoji od tri koraka:
Š Dodeljuje se vrednost (A) svakoj informacionoj imovini, na bazi potencijalnog
ucaja u sluaju realizacije neke prijetnje – incidenta (Tp). Za svaku A na koju je
primenljiva neka T, pripisuje se vrednost A.
Š Procenjuje se verovatnoa ostvarenja pretnje za neku ranjivost – ucaj (U). Ta
verovatnoa predstavlja kombinaciju (zbir/proizvod) mogunos pojave pretnje
(Tp) i lakoe iskorištavanja ranjivos (V):

U = f(V,T)=V + Tp ili U= VxTp

Tabela P11.4. Procene verovatnoe ucaja (ostvarenja pretnje) – U

Tp (pretnja) 0 1 2
V (ranjiv) 0 1 2 0 1 2 0 1 2
U (incid.) 0 1 2 0 1 2 0 1 2

P{O 367
 Težište je na ucaju incidenta – U i donošenju odluke kojom sistemu treba da prioritet
zašte. Procenjuju se dve vrednos za svaku A i R (rizik), ija kombinacija daje vrednost
za svaku A.
Rizik se procjenjuje kao kombinacija vrednos A i verovatnoe (pretnje) ucaja U:

R = f (A ,U) = A +(V + Tp)= A+U

Rangiranje vrednos za esmaciju rizika (ISO/IEC 13335–3):

A: 0 (niska), 1 (znaajna), 2 (srednja), 3 (visoka), 4 (vrlo velika)
Tp: 0 (niska), 1 (srednja), 2 (visoka)
V: 0 (niska), 1 (srednja), 2 (visoka)
Tabela P11.5. Matrica za procenu rizika
A
0 1 2 3 4
U
0 0 1 2 3 4
1 1 2 3 4 5
2 2 3 4 5 6
3 3 4 5 6 7
4 4 5 6 7 8

Vrednost u elijama matrice (A/U) se može koris za diferenciranje izme

u de-
lova imovine A koji ine sistem. Kada se sumiraju svi rezulta za pojedinanu imovinu
sistema, dobije se A sistema. vo se može iskoris za diferenciranje izme
u sistema i
donošenje odluke kojem sistemu da prioritet zašte. Primer: (sve vrednos su sluajne,
koriste se Tabele 1.1 i 1.2): neka sistem S ima: tri imovine A1, A2 i A3 i dve pretnje T1 i T2
primenljive na sistem S; neka je A1=3, A2=2, A3=4; neka je verovatnoa ucaja za A1, T1
= N (0), a verovatnoa iskorišenja ranjivos (V)=S (1), tada je vrednost verovatnoe u-
caja – U=1 (Tabela 1.1). Rezultat kombinacije A1/T1 može se derivira iz Tabele 1.2, kao
presek vrednos imovine A1=3 i vrednos verovatnoe ucaja U=1, tj. vrednost nivoa
rizika = 4. Za A1/T2 neka je verovatnoa pretnje T2= S (1), a mogunost iskorišenja
ranjivos (V) = V (2) , bie (Tabela 1.1) U=3, iz Tabele 7.2 vrednost nivoa rizika je 6. Sada
se može rauna totalni skor imovine A1/T, tj. T=T1+T2, koji iznosi 10. vaj totalni skor
imovine rauna se za svaku posebnu imovinu i primenljivu pretnju. Totalni skor sistema
(ST) rauna se sumiranjem A1T+A2T+A3T=ST. Sada se razlii sistemi mogu uporedi
i uspostavi prioritet zašte, kao i zašte razliite A u jednom sistemu. va analiza je
primenjena za IKT sistem, ali može i za poslovne procese.

368  O  Š FOJ

Metod disnkcije izme
u prihvatljivog i neprihvatljivog rizika (HESTIA)
dre
uje se u kojem je sluaju hitno potrebno reagova na rizik, a kada se treranje
rizika ne mora obavi odmah. Prema ovoj metodi rizik može bi:
Š prihvatljiv (P) ili
Š neprihvatljiv (N).
Metoda odvajanja prihvatljivih i neprihvatljivih rizika predstavlja u stvari varijaciju me-
tode tri – procena verovatnos pretnji – moguih posljedica (ucaja) ili metode 1 (mat-
rica predenisanih vrednos). U ovom pristupu faktor rizika – Ri je:

Ri=A x Pu (vrednost imovine x verovatnoa ucaja)

Matrica prihvatljivih i neprihvatljivih rizika za esmaciju faktora rizika prema matrici 5x5
(1 do 5) sa rangiranjem A i Pu: 1 - nizak, 2 - znaajan, 3 - srednji, 4 - srednje visok i 5 -
visok, prikazana je u Tabeli P11.6.

Tabela P11.6 Matrica prihvatljivih i neprihvatljivih rizika

A
1 2 3 4 5
Pu
1 1 2 3 4 5
2 2 4 6 8 10
3 3 6 9 12 15
4 4 8 12 16 20
5 5 10 15 20 25

Procena rizika koris se samo za rangiranje faktora rizika prema nivou štetnog ucaja,
tako da se može odlui za koje se faktore rizika moraju primeni hitne akcije, koji se
mogu ublaži sa manje rada i troškova, a koji se moraju samo pra (monitorisa).
Liniju izme
u prihvatljivog i neprihvatljivog rizika povlai vlasnik/menadžer sistema. U
navedenom primeru prihvatljivi rizici (grupe rizika) su do nivoa 4; moraju se monitorisa
i sukscesivno trera, svi rizici u opsegu 4 – 15; rizici u opsegu 15 – 16 su znaajni i treba
ih planski trera, a rizici u opsegu 20 – 25 su krini i treba ih hitno trera.

P{O 369
 PRILOG 12.

KONTROLNA LISTA PROCESA IMPLEMENTACIJE POLITIKE I

PROCEDURA ZAŠTITE

Tabela P12.1. Kontrolna (ek) lista procesa implementacije polike i procedura zašte
Kontrolna lista pitanja DA NE

Da li je od celokupne upravne strukture dobijena potpuna podrška za razvoj poli-

ke, standarda, uputstava i procedura zašte?

Da li je upravna struktura pokazala da je zaista ozbiljna u pogledu znaaja po-

dataka i informacija kao dragocenih objekata imovine organizacije i da potpuno
veruje u program zašte, kojeg je autorizovala, na odgovarajui nain prezen-
rala svim zaposlenim i odobrila (naredila) implementaciju?
Da li je obezbe
eno da sve kompetentne org. jedinice organizacije uestvuju u
razvoju i realizaciji polike zašte, svesno i sa oseanjem vlaste odgovornos,
da bi se reducirale prepreke i nerazumevanja? (IS, nadzor i kontrola, upravljanje
rizikom, pravna i kadrovska pitanja, kljune korisnike organizacije su grupe koje
treba ukljui).

Da li su razmatrani faktori realne kulture i ekih principa organizacije kao i drugi

jedinstveni zahtevi u razvoju polike, standarda, uputstava i procedura zašte?

Da li su obezbe
eni uslovi za propisnu implementaciju rezultata procesa analize
rizika paralelno sa razvojem polike, standarda, uputstava i procedura zašte?

Da li je upravna struktura preduzela korake da svi zaposleni budu svesni aktuelne

promocije i implementacije polike, standarda, uputstava i procedura zašte?

Da li je u svakoj org. jedinica postavljen (imenovan, zadužen) predstavnik ili koor-

dinator zašte podataka i informacija?

Da li je planirana obuka za sve kategorije zaposlenih radi podizanje sves o

potrebi i upoznavanja sa elemenma polike, standarda, uputstava i procedura
zašte, posebno sa specinim dužnosma i odgovornosma u oblas zašte?

Postoji li konnualno ažuriranje polike, standarda, uputstava i procedura zašte,

da bi se obezbedila implementacija novih revidiranih zahteva organizacije?

Da li se u cilju održavanja i ažuriranja sves o potrebi zašte redovno održavaju

odgovarajui sastanci, publikuju brošure, posteri, objavljuju radovi u internim
asopisima?

Da li su specian pojedinac ili grupa zaduženi za implementaciju Programa

zašte organizacije?

370  O  Š FOJ

 Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od 12.06.2008, ovaj
udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji se
realizuju na integrisanim studijama Univerziteta “Singidunum”.

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

007:004.056(075.8)

МИЛОСАВЉЕВИЋ, Милан, 1952-

Osnove zaštite informacija :
metodološko-tehnološke osnove / Milan
Milosavljević, Gojko Grubor. - Beograd :
#Univerzitet #Singidunum, 2010 (Loznica :
Mladost grup). - XIX, 370 str. : ilustr. ; 24
cm

Tiraž 300. - Bibliografija: str. 330-333.

ISBN 978-86-7912-313-8
1. Грубор, Гојко, 1949- [аутор]
a) Информациона технологија - Безбедност

COBISS.SR-ID 180526604

© 2010.
Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavača.