СЕМИНАРСКИ РАД

МИРИС И УКУС

Николић Вељко МР9/2021

 УВОД

Чуло мириса и укуса припадају хамијским чулима ,јер на њих делују

хемијске супстанце растворљиве у води а приступне су у храни,води и
ваздуху . Укус хране или пића је осећај који предстваља комбинацију ова
два чула . Главни апарати ових чула су језик(укус) и нос(мирис).У случају да
се нека од ова два чула поремете, промениће и укус хране или пића ,
преимер за то је кијавица .
 ЧУЛО УКУСА

Укус је сензација која настаје кад супстанца у устима хемијски реагује са

ћелијама рецептора укуса лоцираним на папилама укуса у усној дупљи,
углавном на језику. Језик је покривен хиљадама малих квржица које се
називају папиле, и које се могу видети и голим оком. Унутар сваке папиле
су смештене стотине рецептора укуса. Изуетак је филиформне папиле који
не садржи рецепторе укуса.
На људском језику постоје четири врсте папила укуса:
-нитасте (папиллае филиформес),
-гљивасте (папилае фунгиформес)
-опшанчене или окружене (папилае валлатае) и
-листасте (папилае фолиатае).
-ПАПИЛА УКУСА-

На површини језика, посебно при његовом корену, налазе се бројне чулне

брадавице или квржице, унутар којих се налазе чулни пупољци, који могу
бити подражени материјама растворним у пљувачки. Осећај укуса настаје
када нека материја у устима хемијски реагује са адекватним рецепторским
ћелијама које се налазе на језику.
Укус, заједно са осећањем мириса стимулише нерв тригеминус (трограни
мождани), за регистрацију текстуре, бол и температуру, одређивање укуса
хране или других супстанци. Људи имају и рецепторе укуса на непцу и
другим подручјима, укључујући горњу површину језика и грла.
 ДИФЕРЕНЦИВАЊЕ УКУСА

Постоји 5 врста укуса који се региструју на различитим деловима овг чула:

Горко - осјећају чулне ћелије на корену језика и непцу,

Слатко - осећају чулне ћелије на врху језика
слано - на предњем делу језика, иза чулних ћелија за слатко,
кисело - на непцу и уз руб језика,
умами - угодност, порјеклом од глутамата у храни.
То је пет основних врста укуса, али човек може да разликује бесконачно
много укуса (између осталих и масне киселине, укус воде, и друге). У томе
помаже и чуло мириса, који надопуњава импулс који иду према мозгу.
 ЗАШТИТА ЧУЛА УКУСА

Чуло укуса, слично чулу мириса, потребно је штитити и неговати.

Непотребно излагање врелим јелима и пићима, жестоким зачинима,
разним хемикалијама, алкохолу, дуванском диму, дрогама и сл. доводи до
смањивања осетљивости или чак до потпуне неосетљивости овог чула.
Неке од поменутих и других материјала могу трајно да оштете чуло укуса.

На крају, потребно је знати да чуло укуса и мириса нису само испитивачи

постављени на улазу у тело, већ стварају осећај пратног и непријатног те
тако утичу на опште расположење и емотивно стање човека.
 ЧУЛО МИРИСА

Чуло мириса има много функција, укључујући откривање пожељне хране,

опасности и феромона, и игра улогу у укусу.
Код људи се јавља када се мирис веже за рецептор унутар носне шупљине,
преноси сигнал кроз олфакторни систем. Гломерули агрегирају сигнале са
ових рецептора и преносе их до мирисног режима, где сензорни улаз
почиње да ступа у интеракцију са деловима мозга одговорним за
идентификацију мириса, памћења и емоција.
Олфакторни систем или чуло мириса је једно од пет људских чула. Његови
рецептори реагују на хемијске стимулусе (дражи) разних гасовитих
хемијских материја које се растварају на слузници, самим тим, олфакторни
систем је, као и чуло укуса, хемијско чуло.
Претпоставља се да су примарни мириси:
– Камфорни
– Мошусни
– Цветни
– Ментолни
– Етарски
– Јетки
– Гњили
Пренос мирисних сигнала у олфактивни булбус
• Олфактивни булбус лежи преко крибриформне плоче која одваја
лобањску дупљу од горњег дела носне дупље
• Кроз крибриформну плоча пролазе мали олфактивни нерви (И
кранијални нерв) који иду од олфактивне мембрана у носној дупљи до
олфактивног булбуса
 Контрола од стране централног нервног
Система

• Влакна која воде порекло из мирисних подручја

мозга враћају се олфактивним путем у олфакторни булбус – центрифугално
из мозга ка периферији.
• Овај инхибицијски повратни механизам помаже у разликовању мириса
међусобно.

Адаптација
• Мирисни рецептори се прилагођавају за приближно 50% у току прве,
односно друге секунде дражења.
• Извесно је да се адаптација одвија у централном нервном систему више
него на нивоу рецептора.
• Вероватни механизам: из олфактивних подручја мозга велики број
влакана иде до специфичних инхибиторних ћелија у олфактивном булбусу.