Konjska snaga

Jedna KS potrebna je da se telo teško 75 kg podigne za 60 m u 1 minutu .

Da bi nekako opisali napor koji su konji od davnina ulagali radeći ne baš

prijatne poslove , naučnici su svojevremeno pokušali opisati rad (što ga je
konj izvršio) , vreme (koje je konj proveo radeći) i međuodnose ove dve
vrednosti.
I , gle čuda , rezultat napornog razmišljanja najblistavijih umova bila je
magična vrednost: "Konjska snaga".
Prema toj priči postavljena je definicija, koje se danas držimo , a koja
govori kako je jedna KS = 75 kg m / s .
Prebacimo li to sada u , normalnom čoveku , razumljiviji rečnik dobićemo
da je prosečni konj (snažan 1 KS) u stanju predmet težak 75 kg podići za 60
m vukući ga 1 minut (slika 1).

1
No , u novije su se vreme blistavi umovi setili kako bi bilo dobro pustiti
konje na miru pa su nam naredili da snagu naših "limenih ljubimaca"
opisujemo nekakvim Metričkim sistemom , odnosno kilovatima (kW).
Problem i ne bi bio tako strašan da odnos KS i kW ne daje neke prilično
teške za pamćenje brojeve , a koje govore kako je 1 KS = 0,735 kW odn. 1
kW = 1,35962 KS .

Dijagram rada 4-cilindričnog otto-motora:

- najveća snaga 33 kW (45 KS) pri 5000 o/min ;
- najveći momenat 88 Nm pri 2800 o/min .

I sve ovo ne bi bilo tako teško zapamtiti da se , opet oni isti , blistavi umovi
nisu dosetili kako da nama (smrtnicima) još više zakomplikuju život.

2
U stvari , setili su se kako rad svojih motora s unutrašnjim sagorevanjem
nećemo moći do kraja shvatiti ne ubacimo li još jednu fizičku veličinu -
Momenat sile.
" Momenat sile jednak je proizvodu sile i udaljenosti mesta na kom deluje ta
sila od ose rotacije".

Ali o čemu se u stvari radi?

Zamislite ključ za skidanje šrafova na točkovima.

Što dužu polugu imate , to će vam posao odvijanja biti lakši jer će te istu silu
primenjivati na većoj udaljenosti od ose rotacije (šrafa).
Ova se udaljenost zove "krak sile" , a ono što pri odvijanju primenjujete na
nesretnom šrafu zove se "momenat" (jedinica: Nm).
Da bi smo mogli pomešati sve do sada izrečeno potrebno je spomenuti još
jedan detalj , a to je broj obrtaja motora.
Očito je (iz ilustracija) da za obavljanje tih taktova mora doći do pomeranja
delova motora.
Pravolinijsko kretanje klipa tako se pretvara u kružno kretanje kolenastog
vratila (radilice) , koje se okrene 2 puta za svaka 4 takta.
Naravno , što je veći broj obrtaja motora , jasno je - veća je i količina
sagorelog goriva , a time je i proizvedeno više energije.
Pojednostavljeno , više obrtaja - više snage gledamo li to kroz jedan te isti
period vremena.

3
I konašno , sad po prvi put dobijamo priliku da povežemo snagu i momenat ,
što će učiniti magična formula: KS = Nm * O / 7024 , gdje je O broj obrtaja
motora izražen u 1/min.

Zbog čega nam je sve to uopšte bitno?

Snaga motora , naravno , bitna je da bi smo znali da li će neki automobil ići

brzo.
Ali , momenat nam je potrebno da znamo kako bi smo otkrili kada će taj
automobil ići brzo.
Pojednostavljeno govoreći , što je viši maksimalni momenat koji neki motor
razvija (pri određenom broju obrtaja) to će automobil bolje "vući" pri nižem
broju obrtaja jer će ujedno njegov motor moći da ostvari veću snagu pri
nižem broju obrtaja.
Kriva obrtnog momenta i snage s obzirom na broj obrtaja motora (slika 2)
veoma slikovito opisuje međuzavisnost ova tri elementa.
I za kraj, malo preračunavanja za one koji listaju britansku i/ili američku
literaturu:
1 KS (DIN) = 0,9862 hp (US-horsepower, prema SAE standardu)
1 Nm (DIN) = 0,7375 lb - ft (funta * stopa, SAE)