UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

ISPITNI RAD IZ PREDMETA METODE MERENJA I MERNO –

AKVIZICIONI SISTEMI U BIOMEDICINI
Tema rada: POLISOMNOGRAFIJA

Profesor: Student:

Platon Sovilj Valerija Vanja Popović BI 27/2019

Novi Sad, jul, 2022.

 Sadržaj

1.Uvod.............................................................................................................................................2
2. Parametri za procenu faze spavanja.............................................................................................3
3. Zaključak...................................................................................................................................12
4. Literatura....................................................................................................................................13

1
 1.Uvod

Polisomnografija je celonoćno simultano snimanje nekoliko fizioloških indikatora koji se

odnose na san i budnost. Snimljeni signali nisu samo iz domena kliničke neurofiziologije (npr.
elektroencefalogram — KEG i elektromiogram — EMG) već i parametri koji pripadaju drugim
oblastima, kao što je respiratorna fiziologija.

Polisomnografija se koristi u proceni poremećaja spavanja, budnosti i drugih poremećaja

vezanih za spavanje. Medicina spavanja je relativno mlada klinička specijalizacija u svetu [1].
Ova multidisciplinarna oblast obuhvata mnoge grane medicine, od kojih su najvažnije
psihijatrija, neurologija, interna medicina, pedijatrija, kao i druge naučne oblasti (od biologije i
genetike do psihologije). Testiranje spavanja se obično vrši u specijalizovanim laboratorijama,
korišćenjem polisomnografskog snimanja. Prema klasičnim standardima , PSG mora imati
najmanje 3 odvoda:

1. EEG (C4-A l ili C3-A2),

2. EOCi (levo i desni elektrookulogram),
3. EMG (submentalni mišić).
Do nedavno, ovo je bio minimalni set merenja. Zbog velikog broja i raznovrsnosti poremećaja
spavanja, danas se rutinski prate dodatni parametri, kao što su dodatni EEG kanali,
elektrokardiogram, respiratorni pokreti, pokreti udova, krv. zasićenje, kiseonik niko, položaj tela
i letovi tokom noći itd. Za sveobuhvatnu procenu koristi se polisomnografska registracija velikog
broja fizioloških parametara u laboratorijskim uslovima .

Takođe polisomnograhija je neophodna za primena terapijskih intervencija za apneju u snu i za

intenzivno lečenje narkolepsije. Polisomnografija sa fenonskim (Holterovim) sistemom može se
koristiti u kućnim uslovima samo kao metoda skrininga jer daje ograničene rezultate. podaci o
vrsti poremećaja sna.

Indikacije za polisomnografiju:

 disomnija (poremećaji započinjanja i održavanja sna)

 poremećaji cirkadijanskog ritma
 narkolepsija
 idiopatska hifesomnija
 sindrom apneje u snu
 parasomnije
 sudsko-psihijatrijski slučajevi u vezi sa spavanjem
 depresija
 epilepsija vezana za spavanje
 periodični pokreti donjih udova tokom spavanja.

2
 2. Parametri za procenu faze spavanja

Polisomnografske karakteristike (EEG, EOG, EMG) su već trideset godina standardni

međunarodni kriterijumi za određivanje faza spavanja, pre svega zbog jednostavnosti
registracije, a potom i zbog odlične osetljivosti u razlikovanju budnosti od sna i pojedinačnih
faza spavanja jedne od drugih. . Vreme koje pacijent provede u laboratoriji za ispitivanje
poremećaja sna kreće se od dve noći (za poremećaje koji se lako dijagnostikuju) do četiri i više
(kod nekih parasomnija, ciljanog pregleda noćne epilepsije i dr.).

U snu postoje posebna stanja definisana fiziološkim parametrima. Oni su NonREM (stanje bez
brzih pokreta očiju očigledno) 1 REM (stanje sa brzim pokretima očiju). Ova dva stanja se
razlikuju jedno od drugog koliko je svako od njih od budnog stanja.

Normalan san odrasle osobe uvek počinje sa NonREM spavanjem, a ova karakteristika je od
velikog značaja za procenu patoloških oblika spavanja. REM san se javlja u roku od osamdeset
do sto deset minuta od početka sna, a zatim se smenjuje oko četiri do šest puta tokom noći, u
ciklusima koji traju otprilike devedeset minuta. Tokom noći, REM periodi postaju sve duži, a
periodi dubokog NonREM sna postaju sve kraći. Dakle, NonREM san čini oko 75 do 80%
noćnog sna, a REM 20 do 25%, pri čemu su REM periodi spavanja češći i duži u poslednjoj
trećini sna.

Spavanje bez REM-a podeljeno je na četiri faze koje čine kontinuum od plitkog do dubokog sna.

Prvi S I stadijum (slika 1) karakteriše prelazak sa EEG obrasca tipičnog za budno stanje u
relativno sporiji, niskonaponski ritam, uz pojavu povremenih oštrih talasa (tzv. vertek oštri talas),
i teta aktivnost (4 do 7 Hz). EOG beleži spore i asinhrone pokrete očiju, a EMG tonična mišićna
aktivnost je nešto niža u poređenju sa budnošću. U ovoj fazi sna, osoba se lako može probuditi
blagim pozivom po imenu ili zvukom zatvaranja vrata.

3
Slika 1. Stadijum 1 nonREM. Kanali 1-16 EEG , naredna d va kanala LOC-A2 i ROC-AI
registruju EOG , zatim slede: chin-Ref EMG m.mentalisa, jedan EKG kanal , tri kanala za
registrovanje respiracije ( NAF , Tho , Abd ).Poslednja dva reda prikazuju procenat zasićenosti
kiseonikom (SaO2-Ref) i puls meren svake sekunde. Brzina registrovanja je 15mm/s. Slika
desno prikazuje položaj pacijenta / ispitanika u ovoj fazi spavanja. Snimanje obavljeno
infracrvenom kamerom. Oznake kanala su iste i na narednim slikama.

4
Drugi S2 stadijum sna (slika 2) karakteriše dalje usporavanje, ali bez značajnijih promena
napona, i pojava sporih izolovanih talasa zvanih K-kompleksi i, takođe, pojava vretena, tj.
ritmičke aktivnosti od 13 do 14 Hz) [5]. U ovoj fazi potreban je jači stimulans da izazove
buđenje, au nekim slučajevima osoba zna da je zaspala. EOG beleži retke pokrete očiju, a EMG
relativno nizak nivo tonične mišićne aktivnosti. Ova faza se takođe naziva konsolidovanim
spavanjem i traje oko 50% vremena ukupnog sna.

Slika 2. Stadijum 2 nonREM. Treba zapaziti smanjenje mišićnog tonusa u odnosu na sliku 1
( stadijum 1 non-REM)

5
Treća i četvrta faza čine takozvani duboki san. Treću S3 fazu (slika 3) karakteriše pojava
sinhronizovanih sporih talasa (delta talasi 0,5-21 Iz) velike amplitude (više od 75 pt V). Od
četvrte jedinice razlikuje se manjim procentom zastupljenosti delta talasa po jedinici vremena, u
praksi manje od 50% jedne epohe spavanja u trajanju od dvadeset sekulida.

Slika 3. Stadijum 3 nonREM spavanja

6
U četvrtoj fazi (slika 4) frekvencija moždanih talasa je najsporija, prag za buđenje je najviši, a
mentalna aktivnost je na najnižem nivou tokom spavanja. Muskulatura tela ima smanjen tonus,
ali i dalje ima sposobnost kretanja, tako da se NonREM san takođe opisuje kao relativno
„neaktivan mozak u aktivnom telu“. Nakon buđenja iz ove faze, može doći do fiziološkog
perioda teškoća u razmišljanju i obraćanju pažnje koji može trajati nekoliko minuta

Slika 4. Stadijum 4 nonREM spavanja

7
REM spavanje (Slika 5) karakteriše ENGG niske amplitude, sa brzim mešanim frekvencijama,
atonijom mišića i epizodnim pojavama brzih pokreta očiju. Kortikalni neuroni rade
nesinhronizovano i sa povećanom aktivnošću u odnosu na NonRF.M san, a mentalna aktivnost je
povišena i povezana sa sanjanjem [6]. Za RAM spavanje se takođe kaže da je „veoma aktivan
mozak u paralizovanom telu“. U ovom stanju dolazi do sanjanja i, ako se osoba probudi tokom
ove laži, ostaju neverovatno živi i koherentni snovi. Oko 20 do 25% ukupnog noćnog sna je
RKM.

Slika 5. REM faza spavanja. EMCi pokazuje atoniju m. Mentalisa, a EOC česte bi ze očne
pokrete

Dijagnostičke mogućnosti polisomnografije u razlikovanju tri tipa apneje u snu (opstruktivne,

centralne i mešovite) ilustrovane su na slikama 6-8. Od strane- lisomnografija je korisna u
razlikovanju paroksizmalnih parasomnija kao što je pavor nocturnu.s (Slike 9 i 10) od
epileptičkih napada. Kompletan opis dijagnostičke primene polisomnografije je van okvira ovog
teksta i može se naći na drugom mestu.

8
Slika 6. Periferna aneja u spavanju. U toku prekida protoka vazduha (ravna linija u kanalu NAF)
, postoji disajni napor (kanali Tho i Abd)

Slika 7. Centralna apneja u spavanju. U toku prekida protoka vazduha ( kanal NAF - nayalni i
oralni protok vazduha) ,izostaju i respiratorni pokreti (kanali Tho i Abd)

9
Slika 8. Apneja u spavanju - mešoviti tip -vrlo kratak prekid respiratornih pokreta u toku apneje

Slika 9. Polisomnografija neposred pred početak epizode parasomnije tipa pavor nocrurnus
pokazuje stadijum 4 nonREM , koji se menja ka manje dubokom stadijuma spavanja

10
Slika 10. EEG u toku pavora. Dete se uspravilo u krevetu i vrišti u spavanju.EMG pokazuje
pojačani mišićni tonus, EEG je manje amplitude nego pre epizode

11
 3. Zaključak

Poremećaj disanja u snu je važan medicinski problem koji generalno ometa san zdravstveno
stanje pacijenta i njegova efikasnost tokom budnog stanja. Opstruktivna apneja u spavanje je
najčešći i najvažniji poremećaj, usko povezan sa kardiovaskularnim, respiratornim, metabolički i
endokrinološki komorbiditeti.

Pouzdano disanje u snu dijagnostikuju se u bolničkim uslovima, u specijalizovanoj laboratoriji,

gde se i obavlja celonoćni polisomnografski tretman pod nadzorom. Kod određenih pacijenata sa
umerenim stepena apneje u snu i sve sa teškim stepenom, lečenje se propisuje na teret HZZO-a
CPAP uređaj, koji ispravlja apneju u snu, normalizuje san pacijenta i poboljšava dnevnu
efikasnost.

Postoji mnogo dokaza o negativne posledice koje poremećaji san može uticati na zdravlje deteta,
bilo da se radi o kognitivnim sposobnostima, ponašanju ili emocijama. Na sreću, problemi sa
spavanjem u pedijatriji prakse se lako mogu sprečiti, ali i lečiti. Iako je većina ovih problema
prolazna i ne ostavljaju trajne posledice, izreka da dete sve to jednostavno "odraste", nije tačno.

Neki unutrašnji i spoljašnji faktori rizika (temperament deteta, hronične bolesti, neurorazvojne
devijacije, stres u porodici) može dovesti do razvoja hroničnih poremećaja sna, koji svakako
zahtevaju stručnu pomoć, sa individualizovanim pristup svakom detetu.

Poremećaji spavanja zajedno sa poremećajima disanja tokom sna predstavljaju veliki

javnozdravstveni problem, ne samo u odrasloj već i u dečijoj populaciji. Loš san utiče na celinu
zdravlje deteta, raspoloženje, ponašanje, učenje i više kognitivne funkcije. Neprepoznavanje
poremećaja spavanja, koji često se manifestuje sa neobičnim i neočekivanim drugim
simptomima, dovodi do nepotrebnih i nepravilnih dijagnostičkih procedura upotreba droga.
Istraživanje problema sa spavanjem u detinjstvu, podizanje svesti ovog problema među
roditeljima, ali i zdravstvenim radnicima, doprineće lakšem dijagnostikovanje, a samim tim i
efikasnije tretmana.

12
 4. Literatura

1. Đogaš Z. Apneja tokom spavanja - Kako je dijagnostikovati i lečiti. Poremećaji

ventilacije - "Apneja u snu". Kliničko-bolnički centar, Split
2. Kuzmanić Šamija R. i dr. Poremećaji disanja tokom spavanja. Paediatr Croat. 2014; 58
(Supl 1): 99-104.
3. Rešić B, Marušić E. Indikacije za polisomnografiju. Poremećaji ventilacije - "Apneja u
snu". Klinički bolnički centar, Split 2009; 36-43.
4. Martinović Ž. Klinička elektroencefalografija. U:Đurić S, Martinović Ž ,Klinička
neurofiziologija. Niš: Prosveta ; 1995.p.p 1-77.
5. Martinović Ž, Martinović M. Spavanje i snovi u zdravlju i
bolesti.Beograd:Velarta;2000.p. 1-159

13