MATURSKI RAD

TEMА: Lica u osiguranju

Učenik: Jovana Janićijević

Laplje selo, 2022.

 SADRŽAJ

UVOD.....................................................................................................................1
1. OSIGURANJE....................................................................................................2
1.1. Osnovni zadaci tehničke organizacije osiguranja.....................................2
1.2. Podela osiguranja......................................................................................3
2. LICA U OSIGURANJU......................................................................................3
1.1. Osiguravač.................................................................................................3
1.2. Osiguranik..................................................................................................4
1.3. Ugovarač osiguranja..................................................................................4
1.4. Korisnik osiguranja....................................................................................4
1.5. Osigurano lice............................................................................................4
1.6. Vinkulatar...................................................................................................5
1.7. Pribavilac osigurane stvari........................................................................5
1.8. Treće lice u osiguranju...............................................................................5
1.9. Posrednik u osiguranju..............................................................................5
1.10. Zastupnik u osiguranju.............................................................................5
ZAKLJUČAK.........................................................................................................7
LITERATURA........................................................................................................8
 UVOD

Reč osiguranje je nemačkog porekla. U najširem smislu označava sigurnost. U

savremenim uslovima privređivanja osiguranje ima značajnu funkciju u pogledu održavanja
proizvodne sposobnosti privrednih subjekata i fizičkih lica. Njegova osnovna uloga je da u
slučaju nastanka određenih štetnih događaja u potpunosti ili delimično nadoknadi ekonomske
posledice tih štetnih događaja i na taj način omogući da se nastavi proces privređivanja, odnosno
poslovanja.

Na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju osiguranik ostvaruje pravo na naknadu štete

ili isplatu osiguranog iznosa . Osnovna obaveza osiguranika je da plati premiju osiguranja, a
osiguravača da u slučaju nastanka osiguranog slučaja nadoknadi štetu ili isplati osigurani iznos.
Dakle možemo zaključiti da osiguranje obavlja važnu društvenu funkciju očuvanja imovine i lica.

Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja jeste prisustvo rizika. Samo ako postoji
određeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja. Rizik se
definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja.

Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istim opasnostima a sa

ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih.

Osiguranje je multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska, pravna i tehnička.

Osiguravač ispunjava tu funkciju iz sredstava koje uplaćuju i udružuju osigurnici unapred (u
trenutku zaključenja ugovora o osiguranju). Sredstva akumulirana i udružena u osiguranju imaju
značajnu ulogu u opštem finansijskom sistemu svake zemlje.

1
 1. OSIGURANJE

Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u
jedan fond, tako da zakon verovatnoće/zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali
broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja može lako biti
podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik požara u njihovoj
kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate
osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu premija zašto što znaju, a na osnovu
statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj požara; stoga je i osiguravajuća
premija za požare obično niska. Neke organizacije imaju praksu da povećaju trošak iznosa ako
klijent zatraži da plaćanje podeli sa šest meseci, kvartalno. Veličina doprinosa povećava se za 10-
20%.

1.1. Osnovni zadaci tehničke organizacije osiguranja

Osnovni zadaci tehničke organizacije osiguranja su:

a) postizanje ravnoteže osiguravajućeg fonda (zbir svih uplata koje na bazi uplaćenih premija ulaze
u fond za osiguranje mora biti jednak zbiru svih isplata koje na bazi naknade šteta
izlaze iz fonda);
b) grupisanje rizika po različitim opasnostima (vrši se na taj način selekcija rizika po pojedinim
kategorijama);
c) obračun premijske rezerve kod osiguranja života (kod osiguranja koja se zasnivaju na
kapitalizaciji i kod kojih se zbog progresivnosti rizika pored riziko premije utvrđuje i štedna
premija omogućava se izračunavanje premijske rezerve);

2
 1.2. Podela osiguranja

Osiguranje se može podeliti u pet grupe i to:

 pomorsko
 kopneno
 vazdušno
 životno
 dobrovoljno

2. LICA U OSIGURANJU

Prema zakonu i drugim propisima koji regulišu oblast osiguranog lica u pravu osiguranja su
sledeći:

 osiguravač
 ugovarač osiguranja
 osiguranik i druga lica

U momentu nastajanja osiguranja, mogu se utvrditi i izvesna lica, tada još nepoznata, koja će
se kasnije naći u određenoj pravnoj situaciji i pojaviti u svojstvu korisnika osiguranja.

1.1. Osiguravač

Osiguravač je specijalozovana organizacija koja se bavi osiguranjem. Postoje dve vrsta

osiguravajućih kompanija i to:
- državna
- privatna

3
 1.2. Osiguranik

Osiguranik se često meša sa ugovaračem osiguranja. U praksi - razdvajanje pojmova

osiguranika i ugovarača vrši se kod ugovaranja osiguranja u korist trećeg lica. Korisnik osiguranja -
lize različito od osiguranika.

Iako i osiguranik istovremeno može biti i korisnik osiguranja, osiguranik je stranka u

ugovoru, zastupa ugovor u svoje ime i za svoj račun.

1.3. Ugovarač osiguranja

Ugovarač je lice koje ugovara osiguranje tj. Zaključuje ugovor o osiguranju i obavezuje se da
plaća premiju ali nije korisnik osiguranja u slučaju nastanka štete. Ugovarač sklapa ugovor za tuđi
račun i nema pravo na naknadu štete već to pravo pripada licu u čije ime i za čiji račun je ugovor
sklopljen.

1.4. Korisnik osiguranja

Korisnik je van ugovora u momentu njegovog zaključenja. Niti zaključuje ugovor o

osiguranju niti plaća premiju. Dobija naknadu ako dođe do osiguranog slučaja. Lice u čijem životu
treba da nastupe ugovorom predviđenim događaji: smrt, bolest, invaliditet... prema tome, to je od
čije smrti onesposobljavannja za rad zavisi isplata sume osiguranja.

U modernom osiguranju veliki broj ugovora između osiguravača i osiguranika zakazuje se

posredstvom trećeg lica. Kroz funkciju posrednika i zastupnika osigurawa,delatnost svih lica se ne
odražava samo na zaključivanje ugovora o osiguranju.

1.5. Osigurano lice

Osigurano lice je lice koje je osigurano za slučaj realizacije nekog rizika odnosno nastupanja
osiguranog slučaja. Ono ne mora biti ugovarač niti plaćati premiju, ali ne mora imati ni pravo na
naknadu. To je lice čiji su život ili zdravlje osigurani.

4
 1.6. Vinkulatar

Vinkulatar je založni poverilac. To su najčešće banke koje su odobrile kredit za izgradnju

nekog objekta ili kupovinu neke stvari i koje su kao obezbeđenje stavile hipoteku na objekat koji je
osiguran u korist banke. Trošak osiguranja snosi kreditni dužnik. U slučaju štete, banka kao
vinkulatar ima pravo na naknadu štete od osiguravača do iznosa svog potraživanja.

1.7. Pribavilac osigurane stvari

Pribavilac osigurane stvari je lice koje kupovinom osigurane stvari stupa u prava i obaveze
osiguranika tj. Postaje ugovorna strana prema osiguravaču.

1.8. Treće lice u osiguranju

Treće lice u osiguranju se pojavljuje kod svih vrsta osiguranja od odgovornosti. To je lice
koje nema nikakav ugovorni odnos sa osiguravačem, ali u slučaju štete ima pravo na naknadu štete
od osiguravača kod koga je osiguran pričinilac štete.

1.9. Posrednik u osiguranju

Posrednik dovodi stranku u vezu, radi zaključenja ugovora o osiguranju, mogu i zaključiti
ugovor o osiguranju, u svoje ime ali za tuđ račun. Zastupnici mogu zaključiti ugovor o osiguranju,
ali u tuđe ime i za tuđ račun. Posrednici proviziju naplaćuju od osiguravača. Neke troškove mogu
naplaćivati i od osiguranika.

1.10. Zastupnik u osiguranju

Zastupnik osiguranja je osoba koju je osiguravatelj ovlastio za zaključivanje ugovora o

osiguranju, gde osiguravatelj može dati ovlašćenje za zaključivanje svih vrsta osiguranja ili za samo
neke vrste osiguranja. Ako je dato ovlašćenje za zaključivanje samo nekih vrsta osiguranja, tada se
u ovlašćenju navodi za koje vrste osiguranja je ovlašćen zastupnik. Mogu prodavati jednu policu ili
više različitih vrsta polica osiguranja: životno, imovinsko, zdravstveno, invalidsko, mirovinsko i
rentno osiguranje.

5
 Zastupnik osiguranja u svom radu obavlja prodajnu prezentaciju, koja se sastoji od
uspostavljanja kontakata sa osiguranikom, definisanja potreba osiguranika, predstavljanja
proizvoda i nužnih objašnjenja te samo sklapanja policijskog osiguranja.

Zastupnici osiguranja prodaju pojedincima ili poduzećima police osiguranja koje im

omogućavaju zaštitu od raznih vrsta gubitaka. Pomažu pojedincima, porodicama i poduzećima da
izaberu policiju osiguranja koja najbolje štiti njihov život, zdravlje i imovinu. Zastupnici osiguranja
pripremaju izvještaje, održavaju popise podataka i u slučaju nastanka štetnog događaja pomažu
osiguravajućem društvu da isplati osiguranika. Zastupnik osiguranja može raditi za određenu
agenciju ili kao nezavisni zastupnik, koji radi za nekoliko osiguravajućih društava istovremeno
(osiguravajući brokere).
Najčešće su ekskluzivnim ugovorom vezani za određeno osiguravajuće društvo. Zastupnici
osiguranja sami pronalaze svoje klijente i dobijaju mnogo novih potencijalnih klijenata preporukom
postojećih, te je zato važno da održavaju redovne odnose sa svojim klijentima. Takmičenje
zadovoljnog kruga klijenata, koji će zastupnik preporučiti drugim potencijalnim klijentima, ključ je
uspeha u ovom poslu.

Posao zastupnika osiguranja ključan je za osiguravajuću kuću koju zastupa pred klijentima i u
konačnici zaključuje posao na obostranu korist.

Zastupnik mora da radi u granicama ovlašćenja, ukoliko zastupnik prekorači granice

ovlašćenja, za taj postupak odgovara svom poslodavcu. To su njihovi unutrašnji - interni odnosi.
Odnosi zastupnika i osiguranika su spojeni Ovlašćenja zastupnika se regulišu na bazi:
1. Poslovnog punomoćja
2. Drugih vrsta punomoćja

6
 ZAKLJUČAK

Osiguranje je danas, prevalivši nekoliko milenijuma razvoja i prošavši više faza, visoko
razvijena društvena delatnost, ekonomska ustanova koja nadoknađuje štete nastale usled dejstva
rušilačkih prirodnih sila i mnogih drugih događaja. Naime, ono obezbeđuje ekonomsku zaštitu
osiguranicima, pravnim i fizičkim licima, od štetnih dejstava i poremećaja do kojih dolazi
nastankom osiguranog slučaja ili ostvarenjem osiguranog rizika. Pojmovi kao opasnost, rizik, šteta,
odšteta neposredno su povezani sa pojmom osiguranja koji u sebi nosi ideju sigurnosti. Sobzirom
da ovo opšte značenje sasvim dobro ilustruje svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim
uslovima ne radi samo o sigurnosti, već i o još nekim veoma važnim činiocima, na primer, o
doprinosu postojanosti privrednog i društvenog procesa uopšte.

U suštini, osiguranje predstavlja udruživanje lica izloženih istoj opasnosti sa ciljem da

zajednički podnesu štetu za koju se unapred zna da će, prema teoriji verovatnoće, zadesiti samo
neke od njih. Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti. Njegov temelj je zajednica korisnika ili
vlasnika predmeta osiguranja koji pojedinačno mogu pretrpeti štetu od osiguranih opasnosti. Preko
osiguranja se izjednačavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom, lako podnošljivom nivou.
Atomiziranje rizika, to jest njihovo razbijanje na mnoštvo osiguranika, odnosno usitnjavanje
krupnih šteta na, u prenosnom smislu, bezbroj malih, predstvalja tehničku suštinu osiguranja.

Tumačenja osiguranja su različita zavisno od toga da li ih daju ekonomisti, pravnici, tehničari

osiguranja (aktuari i inženjeri), ali i u zavisnosti od karakteristika društveno-političkog sistema o
čijem se osiguranju radi. Zbog toga se za svaku odredbu osiguranja može istaći da je relativna, te da
nije opšteprihvatljiva.

7
 LITERATURA

1. https://mios.rs/

2. https://wiener.co.rs/

3. https://centarzaosiguranje.com/.

4. https://www.sava-osiguranje.rs/