Professional Documents
Culture Documents
Тврдица
Тврдица
Филозофски факултет
Артикулација часа
- За обраду ове наставне јединице предвиђена су два школска
часа.
Временска
- Уводни део часа: 20 минута
структура часа:
- Главни део часа: 60 минута
- Завршни део часа: 10 минута
Артикулација часа – УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Уводни део часа започињем питањем о утисцима о прочитаном делу које сам им задала
за домаћи задатак. После саопштених утисака, прозивам ученика који је за домаћи
задатак имао да обради опште одлике епохе класицизма које ће у кратким цртама
саопштити осталим ученицима. Уколико је ученик пропустио неке од одлика,
постављају се питања другим ученицима како би допунили његово излагање, те се тако
врши обнављање и утврђивање знања о класицизму. Потом систематизујем излагање
ученика тако што записујем на табли основне одлике класицизма. Постваљам питање
ученицима шта знају о комедији? Када наброје основне одлике комедије, укључујем
пројектор и приказујем слајдове на којима се налазе систематизоване основне одлике
комедије. Постављам питање ученицима да, на основу наведених особина врста
комедије, сврстају „Тврдицу“ Јована Стерије Поповића у одређену врсту комедије.
Потом се на пројектору дају основни биобиблиографски подаци Јована Стерије
Поповића како би ученици могли да схвате контекст времена у којима је стварао и
како би схватили његов значај за развој драме и позоришта у Србији уопште, као и то
да су његове драме друштвено ангажоване јер исмевају пороке и девијације друштва. С
обзиром да су се ученици већ у основној школи сусретали са делом Ј. С. Поповића,
потребно је проширити контекст у којем је стварао не задржавајући се превише на
биографским подацима самог писца.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Са ученицима се приступа анализи „Тврдице“ тако што им се поставља питање која је
тема, тј. основни мотив овог дела? Ученици ће, претпоставља се, одговорити да је
основна тема дела тврдичлук, а носилац овог порока Кир Јања, централни лик самог
дела. Ученицима напомињем да је инспирацију за ово дело нашао у античкој комедији,
како бих повезала основне постулате класицизма који су обрађени у уводном делу часа
са конкретним примером дела које припада овој епохи. Ученицима, потом, постављам
питање о просветитељским идејама које су заступљене у самом предговору, да би
ученици успели да повежу претходно обрађено градиво просветитељства са новим
градивом класицизма и створили слику континуитета развоја српске књижевности.
Како би ученици продрли у структурне вредности самог текста и потпуно га разумели,
те оспособили се за самосталну анализу комедија и класицистичких дела уопште,
повешће се разговор на тему које су теме, сем тврдичлука, ученици приметили док су
читали дело? Када одговоре на постављена питања, њихови одговори се обликују у
теме каћиперства (приказане кроз лик Јуце као несрећне жене); патријархално
васпитане девојке (приказано кроз лик Катице), потлачени положај сиромашних у
односу на богате (Петрово сиромаштво), лукавост Мишића (нови грађански слој,
млади, способни). Ученицима постављам питање: Каква је композиција драме?
Постављам задатак једном ученику да издвоји најбитније догађаје у првом чину и
запише их на табли. Исти поступак понавља се и за следећа два чина Постављам
питање: Које су етапе драмске радње? Шта би у „Тврдици“ била експозиција, шта
заплет, кулминација, перипетија, а шта расплет? С обзиром на природу Стеријиних
драма које обилују статичним разговорима који су у функцији осветљавања карактера
главног лика, исписујем на табли етапе драмске радње и кроз разговор са ученицима,
повезујем догађаје који су ученици издвојили као најбитније са основним елемнтима
драмске радње. Анализа ликова биће вршена кроз композицију самог дела. Постављам
питање ученицима: Шта осветљава уводни разговор Кир Јање и његове жене Јуце? Је
ли разговор динамичан или статичан? Тако се постепено ученици уводе у анализу
централног лика, Кир Јање, те се наводе на закључак да су сви дијалози у драми махом
статични, а такви су, да би били у функцији осветљавања карактера Кир Јањиног.
Потом следи објашњење појма карактеризација. С тим у вези наводи се вид комике
који извире из Јањиног карактера. Какав је Кир Јањин говор? Одакле он потиче? Када
одговоре на питање, ученцима се предочава вид комике који преовладава у овом делу,
а то је вербална комика. Постављам ученицима питање који лик, осим Кир Јање, ствара
комичне ситуације? Препоставља се да ће ученици одмах навести слугу Петра, те се
сходно њиховим одговорима, прелази на објашњење појма комике ситуације. Међутим,
сем Јањиног карактера који се издваја наспрам осталих ликова у драми који су
подређени Јањиној карактеризацији, Кир Јања се уклапа и у типског јунака
класицистичке комедије. Ученицима задајем задатак да у тексту пронађу и изложе
најзначајније ситуације у којима се испољава Јањин тврдичлук и себичност. Посебно
се анализира Јањин монолог у којем се обраћа дукатима као деци. Како је интониран
монолог? Потпитањима наводим ученике на закључак да ово дело јесте комедија, али
да говори о друштвеним проблемима које се тичу свакога. У вези с тим, постављам
питање где је видљива Јањина параноја и на којим местима је јасно да више није у
питању мана тврдичлук већ опсесија? Посебно се задржавам на делу драме када Јања
помишља да изврши самоубиство и при том размишља само о дукатима, како би
ученици схватили колика је размера његовог тврдичлука. У вези овог монолога
постављам питање ученицима, коју особину Јања изражава у обраћању дукатима?
Упоредите како се обраћа дукатима, а како супрузи и кћерки. Требало би доћи до
закључка да је ово трагикомична слика јер Јања овде показује топле емоције које до
тада није показао ни према коме у делу. Ученицима постаљам питање о моралној
исправности осталих ликова. Да ли су други ликови дати у опозицији са Јањом? Ово
питање би могло навести ученике да одговоре да су остали ликови потпуно исправни.
Међутим, ученицима се предочава да је лик Кир Јање толико наглашен и
хиперболизован да остали ликови иако имају мане делују непогрешиво поред Јање.
Уводи се појам типских јунака (слуга, каћиперка, помодарка, лукави младић).
Ученицима се наглашава да и Кир Јања припада типском јунаку старца тврдице, али да
се он издваја наспрам осталих ликова како би се нагласио његов порок. Анализа дела
се завршава тако што се наглашава разорност порока тврдичлука. Поставља се питање:
Како се драма завршава? Зашто је ипак у питању комедија? Како Јања „завршава“?