Franc Kafka "PROCES"

"Ogroman svet koji imam u glavi. A kako da se oslobodim i kako njega da oslobodim ne raskidajui? Hiljadu puta radije raskinuti nego ga u sebi zadrati ili pokokopati" Proces je metafora sveta u kome ovek ne predstavlja neku vrednost, nego je samo marioneta drutvenih sila, neega to se ne moe dokuiti, ali koji unitava sve ljudske vrednosti i oveka. Kafka predoio viziju nitavila i besmisla koje zahvataju civilizaciju.U Proces su uli problemi koje je Kafka imao sa u odnosima sa ocem. U sklopu posmatranja sadrine romana moe se oblasniti i smisao naslova koji moe da se odnosi na proces sukoba sa ocem, sudski proces, proces raspadanja vrednosti, proces otuenja oveka i proces totalitarizacije drutva. Izvor usamljenosti i otuenosti, koji dominiraju u Procesu, nalazi se u pievom oseanju izdvojenosti i usamljenosti kao pripadnika jevrejskog naroda u nejevrejskoj sredini. Roen je u Pragu, obrazovanje je sticao na nemakom jeziku, bio je pripadnik Austrougarske monarhije i samim tim je oseao i doiveo antisemitsko okruenje i raspoloenje. Svesno ili nesvesno Kafka je u svojim glavnim motivima iao Frojdovim tragom. Simboliui nagonske porive, on je ponekad slutnjom premaio saznanja psihoanalize i od neurotinih simptoma, promaaja, komleksa i snova gradio ivu stvarnost. Otac kao neprijatelj deakov, kako ga Frojd objanjava a Kafka doivljuje, jeste osnovna stvarnost. Sin kao oev suparnik u odnosu na majku- potencijalni je ubica svoga oca, buntovnik koji ustaje protiv autoriteta od koga ne moe da se odvoji. Saznaje o nagonu kao praizvoru i nesvesnom ishoditu postupaka znai ve odvajanje od oca-boga. Jer bog nije samo olienje elja, nad ja , nego, u isti mah, i oliena strava, strailo od koga mladi mora da se odvoji kako bi sa samim sobom bio naisto. Kafkino delo ostalo je u glavnom u fragmentima. Samo mali broj svojih pripovedaka smatrao je zavrenim. Nijedan svoj roman nije priveo kraju. U toku stvaranja zamorio bi se, stao da okleva, pa naputao zapoeti rad. Sve je naeto, u procesu obraunavanja sa samim sobom, uoblieno u tenji da se oslobodi unutranjeg optereenja. Pisao je kao to drugi ive. Sumljao je u pouzdanost rei i govorio o varljivim rukama koje mu se pruaju dok pie-. Sumljao je u pouzdanost svih svojih tekstova i tek je oklevajui, pod pritiskom svojih prijatelja, predavao izdavau ono to je formulisao u grozniavim noima, po zavretku dana provedenog u zanatu pravnika koji nije voleo.Kafkino delo je slobodna i celovita reakcija na jevrejsko-hrianski svet, Srednje Evrope. Njegovi romani predstavljaju preovlaivanje njegovog poloaja kao oveka, kao Jevrejina, kao eha, kao tuberkuloznog bolesnika itd..kao to je to bio i njegov stisak ruke, njegov osmeh i pogled. Kafkina izdvojenost odgovara optoj usamljenosti jedinke u drutvu. U njegovom osnovnom stavu ogleda se osnovno raspoloenje jednog vremena: besmisao postojanja, oajanje i

bezizlasnost. Stvarnost prua ishodite, koje se mnogostruko transponuje i preobraava. Likovi potiu iz autobiografskog i biografskog kruga, ali se onda, prevaziavi sve to je individualno , probraavaju u bezvremne predstavljae imaginarnih junaka. Nestavrno je tako duboko utisnuto u stvarno da plodovi mate postaju neto to je samo po sebi razumljivo. Ni u kakvu tamnicu nije zatvoren Jozef K. Re hapenje je izgovorena ali ona deluje jedino u njemu samomome. On to saznjanje nosi u sebi dok ga sveg ne prome, kao to u sebi nosi i proces , sve dok ga taj proces ne okrui sa svih strana.Proces tee bezglasno i bez prekida. Optueni uzalud pokuava da pribavi protiv dokaze. On ne trai mnogo. Samo pravian postupak i uvid u optunicu. Ali nikada ne uspe da prekorai prag vlasti i zakona. Sve je ve odlueno pre nego to je i poelo. Proces , pokrenut na zahtev nepoznatog., iz nepoznatih razloga, zavrava se ubistvom. Krivica poiva u injenici postojanja. Nikada ranije nije sa takvim uspehom objanjena tehnika unitavnja psihe, pretvaranja optuenog u automat samooptuivanja. Nevidljivi sud doaptava a optueni se u tim procesima bez rei povinuje. Kafka govori o izgubljenom ovekovom poverenju u oveka, u stvari u boga. Svet je tu predeo a ivot pokuaj da se nadivi nepoznato. Kafka je ocrtao otueni svet koji pojedinostima postie da se abnormalnost ini kao neto svakidanje, a svirepost kao zakon. Njegov metod izrasta iz njegovog bia. Nije tu i nedokuiv samo svet nego i sopstveno ja.