ПРЕДАВАЧ: ДИЈАНА МИЛАШИНОВИЋ МАРИЋ

Контакт: dijanam.maric@gmail.com

ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ
АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА
Берлин, пример урбанистички и архитектонски
уређеног града
Прве људске насеобине, млађе Камено доба 7 000 пне
МЕНХИРИ-УСПРАВНИ МЕГАЛИТСКИ СПОМЕНИЦИ
КАЛАНИШ, ШКОТСКА
ДОЛМЕН-ГРОБ
ИРСКА, 4200 ПНЕ 2900 ПНЕ
Авангарда
Татљин, споменик трећој интернационали, 1920.
Марсел Дишан (1887-1968), Акт силази низ степенице,
1912, Мона Лиза, бунт против сваког ауторитета
Marcus Vitruvius Polloio (oko 80.-70. pne – oko 15 godine pne),
De Architectura libri decem, 10 knjiga o arhitekturi
Leonardo da Vinči,Zakon proporcije, ilustracija Vitruvijevog
dela
 Образовање архитеката мора да се састоји од више
дисциплина и различитих знања, пошто архитект мора да
процењује и вредност дела која потичу из области других
вештина. Према томе, архитект мора да буде и даровит и
склон науци. Наиме, ни даровитост без знања, ни знање без
даровитости не могу створити потпуног уметника. Зато
архитект мора да буде писмен вешт у цртању и добар
познавалац геометрије, мора добро да познаје историју, да
је упознао философију и музику, да није незналица ни у
медицини, да се сналази у правним проблемима и да има
знања из астрологије и небеских закона. Кад је, дакле, та
наука, богата и пуна толиких различитих и многоструких
знања, мислим да се с правом могу признати за архитекте
само они који су се од детињства пењали лествицама разних
дисциплина и хранили се знањем из више наука и вештина
док су се попели до најузвишенијег храма - до архитектуре.
 VITRUVIUS DE ARCHITECTURA LIB I
Tržnica u Berlinu, 1865-1868
Ričard Bojl Lord Barlington, Kuća Čizik, 1725.
Đon Neš, Kraljevski paviljon, Brajton 1815.
Etjen Lui Bule, U čast Njutna, 1784, Matropoliten Katedrala, 1781/2.
Klod Nikola Ledu, Solana u Ark Senanu
Karl Fridrih Šinkel,Narodno pozorište Berlin, 1819-1821.
Žorž Esen Osman, Urbanistički redizajn Pariza, 1857-
Ilfonsko Sereda, urbanistički projekat Barselone, око 1860.
Ebenezer Hauard i vrtni grad
Чикашка школа, Бернам и Рут, Рукери зграда, 1886-87,
Бернам и Етвуд, Рилајнс зграда, 1894-95.
Виктор Орта, ауторова кућа, кућа Виктор,кућа Тасел, 1893.
Чарлс Рени Мекинтош, Уметничка школа у Глазгову, 1896-1909,
Кућа љубитеља уметности, 1901.
Огист Пере, зграда у ул. Франклин, Париз, 1903.
Антонио Гауди, Кућа Батло, 1905-7, Парк Гуељ,
1900. Барселона
Анри ван де Велде, Школа примењених уемтности у Вајмару, 1906.
Хендрик Петрус Берлаж, зграда берзе у Амстердаму, 1897.
Густав Климт
Ото Вагнер, вила Вагнер, 1886-88.
Адолф Лос, кућа Молер,Беч, 1928, кућа Голдман и
Салач, Беч, 1909-11.
Антонио Сант Елиа, Нови град, 1914.
Јозеф Гочар, легионарска банка, Праг
Ерих Менделсон, Ајнштајнова кула, Потсдам, 1917-21.
Оуд, Кафе де Уние, Ротердам, 1928.
Тео ван Дусбург, пројекат зграде.
Герит Ритвелд, Кућа Шредер, Утрехт, 1924.
Руски уметнички експеримент, конструктивизам, Бахрин,
Лопатин, Маљевић
Валтер Гропиус, Баухаус, Десау, 1926.
Гропиус, Фаргус фабрика, 1911.
Мис ван дер Рое, пројекат, Lake Shore, 1951, Чикаго.
Ле Корбизје, Чандигар, Индија, 1950.
ГАМП, ГРУПА АРХИТЕКАТА МОДЕРНОГ ПРАВЦА, 1929-1934.
K. Frеmpton, Moderna Arhitektura: Kritička istoirija, Beograd
2004.
S. Giedion, Prostor, vreme, arhitektra, Beograd 1969.
M. R. Perović, Istorija moderne arhitekture: antologija tekstova,
1, 2a,2b, 3, Beograd 1997-2005.


D. Milašinović Marić, Arhitekta Jan Dubovi,Beograd 2001.
D. Milašinović Marić, Vodič kroz modernu arhitekturu
Beograda, Beograd 2002.