UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
PREDMET: FINANSIJSKA I AKTUARSKA MATEMATIKA

TEMA: MODELI SERIJSKIH RENTI I RENTE KOJE SE

MENJAJU PO ARITMETIČKOJ I GEOMETRIJSKOJ
PROGRESIJI

MENTOR: STUDENT:
PROF. DR MIROSLAV DRENOVAK IVANA NEDELJKOVIĆ 2007/494

KRAGUJEVAC, 2010.
 Seminarski rad

SADRŽAJ

MODELI ANTICIPATIVNE RENTE SA DEKURZIVNOM KAMATNOM

STOPOM...................................................................................................................................3

MODELI STALNE RENTE U SERIJAMA........................................................................................3

MODELI PROMENLJIVE RENTE..................................................................................................5
RENTE SUKCESIVNO RASTU (ILI OPADAJU) PO ARITMETIČKOJ PROGRESIJI .................................5
RENTE SUKCESIVNO RASTU (ILI OPADAJU) PO GEOMETRIJSKOJ PROGRESIJI...............................8

MODELI DEKURZIVNE RENTE SA DEKURZIVNOM KAMATNOM

STOPOM...................................................................................................................................9

MODEL PROMENLJIVE RENTE...................................................................................................9

RENTE SUKCESIVNO RASTU (ILI OPADAJU) PO ARITMETIČKOJ PROGRESIJI.................................9
RENTE SUKCESIVNO RASTU (ILI OPADAJU) PO GEOMETRIJSKOJ PROGRESIJI.............................11

LITERATURA........................................................................................................................13

2
 Seminarski rad

MODELI ANTICIPATIVNE RENTE SA DEKURZIVNOM

KAMATNOM STOPOM

MODELI STALNE RENTE U SERIJAMA

Stalna renta se prima u serijama ako se:

Renta veličine R1 prima t1 godina sa m1 termina isplate (gde je t1· m1=n1

ceo broj renti) i kamatna stopa p1

Renta veličine R2 prima t2 godina sa m2 termina isplate (gde je t2· m2=n2

ceo broj renti) i kamatna stopa p2

I tako dalje...

Renta veličine Ri prima ti godina sa mi termina isplate (gde je ti· mi=ni ceo
broj renti) i kamatna stopa pi

I tako dalje...

Renta veličine Rk prima tk godina sa mk termina isplate (gde je tk· mk=nk

ceo broj renti) i kamatna stopa pk

Pretpostavimo dalje da se sve rente primaju na početku termina, koji se

poklapaju sa obračunskim periodima u kojima se miza M koja služi za
obezbeđenje svih isplata, kapitališe. To znači da se u t1 godina kapitališe sa m2
obračunskih perioda i tako dalje, dok se u zadnjih tk godina godina
neamortizovani deo mize kapitališe sa mk obračunskih perioda godišnje.

Prema izvedenom modelu za mizu M zaključujem da je obezbeđenje:

n1= t1· m1 renti vrednosti R1 potrebno uložiti

3
 Seminarski rad

za n2= t2 · m2 treba uložiti na kraju t1 godina kada se završava prva serija

obezbeđenja od , no ovu vrednost treba diskontovati na

dan polaganja ukupne mize pre početka primanja renti u serijama, što znači da

je pa je diskontovana miza za drugu seriju

Za primanje n3= t3 · m3 renti treće serije potrebno je t1 + t2 godina kada

počinje ova serija uložiti . Kada se ova suma diskontuje na

početak druge serije a zatim na početak prve serije imaćemo da je

diskontovana vrednost je

odnosno · .

Prema napred izloženom, zaključujemo da je diskontovana vrednost zbira

svih renti i-te serije, na dan početka finansijske transakcije

Kako je ukupna miza M=M1+M2+...+Mk to je

4
 Seminarski rad

Ako je

m1=m2=...=mkpp2=...=pk=p ri=r=

pa dobijamo

Ukupna kamata koja se ostvaruje ovom finansijskom transakcijom je

MODELI PROMENLJIVE RENTE

Rente sukcesivno rastu (ili opadaju) po aritmetičkoj progresiji

Ako se renta prima t godima m puta godišnje i ako je niz renti

R,R+d,R+2d,...,R+(n-1)d gde je d – razlika aritmetičkog niza (pri čemu je za d>0
niz rastući, a za d<0 niz opadajući) tada do mize dolazimo na sledeći način:

Ulog za prvu rentu koja se prima na dan polaganja mize je jer se

iznos prve rente ne diskontuje s obzirom da se podiže na dan polaganja mize.

Druga renta diskontovana vrednost je .

Treća renta diskontovana vrednost je

i tako dalje

5
 Seminarski rad

Kako se ulog potreban za podizanje i-te rente

(koja se podiže početkom i-tog obračunskog perioda) ukamaćuje u i-1

obračunskih perioda, to je

diskontovana vrednost i-

te rente (t.j. ulog ptreban za isplatu ove rente) je

Kako je ukupno ulaganje za sve rente

je zbir n članova geometrijskog niza čiji je prvi

član a1=1 i količnik pa je

množenjem sa r dobijamo

6
 Seminarski rad

oduzimanjem i dobijamo

odnosno

. Zamenom i dobijamo

Gde je R vrednost prve rente.

Rešavanjem po R dobijamo

Ukupna kamata koja se dobija je

, gde je , pa kako rente

čine aritmetički niz , gde je

7
 Seminarski rad

Ulog potreban za primanje i-te rente donosi kamate,

što daje

Ulozi za primanje prvih k renti donose ukupnu kamatu

, gde je zbir prvih k renti

, gde je miza koju treba uložiti za

primanje prvih k renti i nju izračunavamo prema prethodnom obrascu (M). Zato
je

Na osnovu prethodnog obrasca izračunavamo zbir kamata koju donose

ulozi za primanje renti počev od j-te zaključno sa k-tom rentom:

8
 Seminarski rad

Rente sukcesivno rastu (ili opadaju) po geometrijskoj progresiji

Ako rente čine geometrijski niz tada je , ,

,..., gde je i q količnik geometrijskog

niza. Niz je rastući za i opadajući za . Ovde nema smisla

razmatrati alternativni niz gde je i kod koga se u sukcesiji smenjuju

pozitivni i negativni članovi niza jer je .

S obzirom da je renta anticipativna to za i-tu rentu

treba uložiti tako da je jer se renta

ukamaćuje u obračunskom periodu pa je diskontovana vrednost i-te rente

Kako je miza

Rešavanjem jednačine po R dobijamo

9
 Seminarski rad

Ukupna kamata je . Kako je

Ulog za i'-tu rentu donosi kamate, tj.

Ulozi za primanje k renti donose ukupno kamate

, gde je ybir prvih k ranti i

miza koju treba uložiti da se primi prvih k renti. Dalje je

Kako je gde se i računaju

po prethodnom obrascu dobijamo zbir kamata koje donose ulozi za primanje
renti počev od j-te zaključno sa k-tom rentom.

10
 Seminarski rad

MODELI DEKURZIVNE RENTE SA DEKURZIVNOM

KAMATNOM STOPOM

MODEL PROMENLJIVE RENTE

Rente sukcesivno rastu (ili opadaju) po aritmetičkoj progresiji

Po analogiji sa ranijim razmatranjima i-ta dekurzivna renta čija je

vrednost , (gde je prva renta) diskontuje se za i
obračunskih perioda jer se ista podiže na kraju i-tog obračunskog perioda, pa je

njena vrednost , gde je njena početna vrednost, odnosno

ulog koji služi za obezbeđenje isplate . Dalje je

Ukupna miza je

11
 Seminarski rad

množenjem sa r dobijamo

oduzimanjem dve relacije

Što zamenom daje

Rešavanjem pretposlednje jednačine dobijamo

Ukupna kamata koja se dobija je

Rente sukcesivno rastu (ili opadaju) po geometrijskoj progresiji

Kako rente čine geometrijski niz to je i-ta renta , gde je

12
 Seminarski rad

i količnik geometrijskog niza.

S obzirom da je renta dekurzivna, i-ta renta se podiže na kraju i-tog

obračunskog perioda, pa je , gde je ulog koji treba na

početku uložiti za dobijanje i-te rente. Dakle diskontovana vrednost i-te rente je

Sledi da je

Ukupna kamata je

Zbir renti počev od j-te zaključno sa k-tom rentom je

13
Seminarski rad

14
 Seminarski rad

LITERATURA

[1] Drenovak Miroslav, Privredna I finansijska matematika – modeli I

algoritmi, Komino trade, Kraljevo, 2007.

15