Neka tačna analitička rešenja za uslove

kontinuuma
1. Strujanje fluida između paralelnih ploča
a) izotermsko nestišljivo;
b) izotermsko stišljivo;
c) neizotermsko stišljivo;

2. Kuetovo strujanje
a) izotermsko;
b) neizotermsko stišljivo;

3. Strujanje fluida u ležajima

a) izotermsko nestišljivo;

4. Strujanje fluida kroz cevi

a) izotermsko nestišljivo;
b) izotermsko stišljivo;
Izotermsko nestišljivo strujanje fluida između paralelnih
ploča ili kroz kanal konstantnog poprečnog preseka

Strujanje fluida između paralelnih

ploča ostvaruje se usled razlike pritiska
na ulazu I izlazu iz kanala.
Ovaj model može se primeniti i na
strujanje fluida kroz kanal
pravougaonog poprečnog preseka, pod
uslovom da je širina kanala mnogo 

veća od visine (w>>h)

Pretpostavke:
1. h=const. → v=0 jedna komponenta brzine u
2. strujanje je ravansko: w=0 ,  (...) z  0
3. strujanje je stacionarno  (...)  t  0
4.   const .
5. T  const .
  u v w
Jednačina kontinuiteta : divU 0    0
x y z
u x  0  u  f  y 

Jednačine količine kretanja za x i y pravac:

Du 1 p 1  
x:  Fx    u   divU
Dt  x 3 x
Dv 1 p 1  
y:  Fy    v   divU
Dt  y 3 y

u u u u 1 p   2u  2 u  2u 
x:  u  v  w  Fx    2  2  2 
t x y z  x  x y z 
v v v v 1 p   2v  2v  2v 
y:  u  v  w  Fy    2  2  2 
t x y z  y  x y z 
Jednačine količine kretanja za x i y pravac se svode na:
1 p   2u 
x : 0  Fx    2 
 x  y 
1 p
y : 0  Fy 
 y
Fluid se nalazi u polju sile Zemljine teže koja je konzervativna, pa tako ima
         
potenijal Φ: F = grad ,  =  gξ F =Fi F j Fk 
x y zi j k
x y z
  gξ  1 p   2u  
  gξ     gξ     gξ  
i j k
x: 0     2  x y z
x  x  y 
  gξ  1 p
y: 0 
y  y

To omogućava uvođenje generalisanog pritiska koji objedinjuje zapreminsku

silu Zemljine teže i pritisk:
P  p   g
 P   2u 
x:   2 
x  y 
P P  f  x
y: 0
y
Profil brzine se nalazi iz jednačine količine kretanja:
dP  d 2u 
   2   k
dx  dy 
u k
 y  C1
y 
k y 2
u  C1 y  C2
 2
Znajući granične uslove nalaze se konstante integracije:
y  0, u  0  0  C 2
k h2 k h
y  h, u  0  0   C1h  C 2  C1 
 2 2
Rešenje za polje brzine je: u   k y  y  h 
2
Konstanta k se određuje iz diferencijalne jednačine za generalisani pritisak:
dP
 k P  kx  C
dx
x  x1 : P  p1   g1
x  x2 : P  p2   g 2
p1   g1  kx1  C  p1  p2   p  p2
k   g 1 2  k  1   g sin 
p2   g2  kx2  C  x2  x1 x2  x1 L
Konstanta integracije C je :
p1   g1  kx1  C  C  p1   g1  kx1
A izraz za raspodelu pritiska:
P  p1   g1  k  x1  x 

Sada se može odrediti zapreminski protok:

h h
 k wkh3 dP wh3
V  w  u dy  w   y  y  h  dy  
0 0
2 12 dx 12
V kh 2
Srednja brzina strujanja: u sr  
wh 12
Primer: Vazduh struji kroz kanal dužine L, visine h I širine w, usled razlike pritiska na
ulazu p1 i izlazu p2. Temperatura je konstantna. Smatrati da je strujanje vazduha
nestišljivo (ρ=const.) i izotermsko ( T=const.).

Podaci:
L=1cm;
h  5μm;
w  1mm;
p1  130000Pa;140000Pa;150000Pa;160000Pa;170000Pa;180000Pa;190000Pa;
p2  100000Pa;
  18  10 6 Pa s;
T  20 0 C

Odrediti profil brzine, protok, promenu pritiska duž kanala.

Izotermsko stišljivo strujanje fluida između paralelnih
ploča ili kroz kanal konstantnog poprečnog preseka

Pretpostavke:
1. h=const. → v=0;
2. strujanje je ravansko w=0  (...) z  0 u≠0
3. strujanje je stacionarno  (...) t  0
4.   const.
5. T  const .

Jednačina stanja idealnog gasa: p   RgT

   u     v     w   u 
Jednačina kontinuiteta:     0 0
t x y z x
Jednačina održanja količine kretanja:
Du 1 p 1  
x:  Fx    u   divU
Dt  x 3 x
Dv 1 p 1  
y:  Fy    v   divU
Dt  y 3 y
 u u u u 1 p   2u  2u  2u  1   u v w 
x:  u  v  w  Fx    2  2  2       
t x y z  x  x y z  3 x  x y z 
v v v v 1 p   2 v  2 v  2 v  1   u v w 
y:  u  v  w  Fy    2  2  2       
t x y z  y  x y z  3 y  x y z 

Uzimajući u obzir pretpostavke, sledi:

u 1 p    2u  2u  1   2u
x: u     
x  x   x 2 y 2  3  x 2
1 p 1   2 u
y: 
 y 3  yx
Bezdimenzijske veličine: u  u ur , x  x L , y  y h , p  p pr ,     r

ur2 u pr p  ur  1  2u 1  2u  1  ur 1  2u  hr

x: u      
L x L  r  x  r   L2 x 2 h 2 y 2  3  r  L2 x 2  pr
ur h r u pr h  r p  ur h  r ur h   1  2u 1  2u 
x: u    2 2  2 2 
L pr x L  r  pr x  r  pr ur h   L x h y 

1  ur h  r ur h  1  2 u
+
3  r  pr ur h  L2 x 2

h u h p  M 2  h2  2u  2u  1  M 2 h2  2u

x: M  u  
2
  2 2  2 
L x L x Re  L x y  3 Re L2 x 2

M  ur  pr  r Re   r ur h 
 pr p 1  ur  2u
y: 
h  r  y 3  r  hL y x
p 1 h  r   ur ur   2u
y: 
y 3 pr  r  h L ur  y x

p 1  M 2 h  2 u
y: 
y 3 Re L y x

M  ur  pr  r Re   r ur h 

Ako su uslovi strujanja takvi da je:

h L 
 m 1  M 2 Re      O 1
Re =
 M 2  m
 u p  2  2u  2u  1 2  2u
x :   u      
m
 2   
x x  x 2
y  3 x 2
p 1 2  2u
y:  
y 3 y x

Pod uslovom da je m  1 , što znači da je Re  1

zanemarivanjem članova u jednačinama količine kretanja
koji su reda veličine  i manji, iz jednačine količine
kretanja za y pravac sledi da se pritisak ne menja po
poprečnom preseku.
  u 
p = f  x    f  x,  0  profil brzine se menja duž kanala
x
Sada je jednačina količine kretanja za x pravac u dimenzijskom
obliku:
2u  u 1 dp u 1 dp
2
dp    yC
 2 y  dx y  dx
2 1

dx y 1 dp y2
u  C1 y  C2
 dx 2
 1 dp y 2
u  C1 y  C2
 dx 2
y  0, u  0  0  C2
1 dp h 2 1 dp h
y  h, u  0  0   C1h  C2  C1  
 dx 2  dx 2

h 2 dp  y 2 y 
u   
2 dx  h 2 h 
h h
p h 2 dp  y 2 y 
Maseni protok po jedinici širine kanala : m = w ρudy  w  2   dy
0
R
0 g
T 2 dx h h

wph3 dp
m  
12RgT dx

L L
 wph3 dp 
x m dx  x   12RgT dx dx
 
jednačina za određivanje raspodele pritiska p duž kanala:
wh3
m  
24  L  x  RgT
 p22  p 2 

Za bilo koji presek u kanalu čija je pozicija definisana određenom

vrednošću coordinate x, za poznati maseni protok, određuje se pritisak p.

x  0, p  p1
wh 3 p22
m  
24 LRg T 
1   2
,   p1 p2
Primer: Vazduh struji kroz kanal dužine L , visine h I širine w, usled razlike pritiska na
ulazu p1 i izlazu p2. Temperatura je konstantna. Strujanje vazduha stišljivo (ρ≠const.) i
izotermsko ( T=const.).

L=1cm; h  5μm; w  1mm;

p1  130000Pa;140000Pa;150000Pa;160000Pa;170000Pa;180000Pa;190000Pa;
p2  100000Pa;
  18  10 6 Pa s;
T  20 0 C
Rg  287 J kgK

Odrediti:
• profil brzine u presecima x=0, x=L/2, x=L;
• Maseni protok I srednju brzinu u izlaznom preseku za p1=…;
• promenu pritiska duž kanala (x=0, x=L/10, L=2L/10, ... , x=L);
• Promenu masenog protoka pri različitim odnosima pritiska;
• Dobijene rezultate prikazati u dijagramima.
• Mahov I Rejnoldsov broj u izlaznom (referentnom preseku) i proceniti da li su
pretpostavke modela zadovoljene;
• Odrediti Knudsenov broj i utvrditi da li postoji odstupanje od kontinuuma;
  RT    M 
 , Kn   Kn = 
p 2 h  2 Re 