Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd

Primenjene inženjerske nauke Požarevac

SEMINARKI RAD
Iz predmeta povrtarstvo

Tema: KUPUSNJAČE

Požarevac 2022

SADRŽAJ
Uvod

Agroekološki uslovi uspevanja

Biološke osobine

Sortiment

Tehnika gajenja

Korišćena literatura

UVOD

Sistematsko mesto kupusnjača izgleda ovako :

Familija Brassicaceae
Rod Brassica
Vrsta Brassica olercea
Varijatet Capitala, kupus
Varijatet Botrytis, karfiol
Varijatet Gongilodes, keleraba
Varijatet Sabauda, kelj
U kupusnjače spadaju : kupus, karfiol, kelj, keleraba, brokoli
Medju kupusnjačama kupus zauzima vodeće mesto u proizvodnji. Kupusnjače su
siromašne proteinima, ugljenim hidratima, mastima. Njihova hranljiva vrednost se
ogleda u bogatom sadržaju vitamina “C”, vitamina “A”. Kupus se u narodnoj medicini
koristi za podmladjiva je organizma, protiv oboljenja jetre, grudobolje…
Spadaju među najstarije korišćeno povrće. Istorijski i botanički zapisi o kupusu su
veoma stari i smatra se da je u upotrebi u ljudskoj ishrani još od 4000. godine pre
nove ere. Na prostorima između Kine i Mongolije, konjanici i nomadi su naučili da
čuvaju ovo povrće u rasolu i turšiji a postao je i glavna namirnica u ishrani
zidara Kineskog zida u trećem veku pre nove ere. Divlje forme kupusnjača rasle su u
oblastima Mediterana (naročito istočnog) i Male Azije. Iz Male Azije kupusnjače su se
proširile u ostale delove Azije, gde su se formirali i novi varijeteti. Tokom
raseljavanja u 6. i 7. veku, Južni Sloveni su nailazili na kupuse na novim teritorijama,
prihvatali su ih i nastavili da ih gaje, a samim tim su ih dalje oplemenjivali. Iz istočne
Azije kupusnjače su prenete u srednju Aziju. Francuski istraživač Žak Kartije je u
Kanadi prvi posejao seme kupusa doneto iz Evrope 1541. godine. S obzirom na to da je
kupus bio uobičajeno povrće u severnoj Evropi, kolonisti su ga preneli u Severnu
Ameriku i tamo nastavili s njegovim uzgojem. Kao usev prihvatili su ga i Indijanci u
18. veku. Stari narodi Evrope poznavali su kupusnjače, a uzgajanje ovih biljaka
posebno se proširilo posle krstaških ratova kada su u Evropu donete i nove forme. Iz
zapadne i južne Evrope gajenje kupusnjača proširilo se na istočnu Evropu.

AGROEKOLOŠKI USLOVI USPEVNJA

Temperatura
Kupus je kultura koja najbolje uspeva u prohladnom i vlažnom podneblju. Optimalna
temperatura za rast je 15-18 ºC i na tada seme klije i niče za 3-4 dana. Visoke
temperature, iznad 25 ºC deluju štetno na rast i razvoj glavice. U fazi rozete izdrži
temperaturu od –3 do –5 ºC, a neke sorte i do –8 ºC. Starije biljke bolje podnose niske
temperature, bez štetnih posledica mogu izdržati do –12 ºC, pa i niže temperature.
Karfiol dobro uspeva u uslovima umerene temperature od 13-20 ºC i dovoljne vlage u
zemljištu i vazduhu. Kod visokih temperatura vazduha iznad 28 ºC, glavice ostaju sitne,
rastresite, neugledne i kao takve gube tržišnu vrednost.
Optimalna temperatura za rast i formiranje pravilne zadebljale stabljike kelerabe iznosi
14 – 20 °C danju i 8 – 12 °C noću, a temperatura zemljišta mora biti viša od 8 °C.
Minimalna temperatura za klijanje semena rotve iznosi 1 – 2 ºC, a pri 20 ºC niče već za
2 dana. Optimalna temperatura za rast i razvoj iznosi 15 – 20 ºC.
Rotkvica najbrže raste pri umerenim temperaturama oko 17 ºC, minimalna joj je
temperatura rasta 5 ºC, a može podneti niske temperature do -4 ºC.
Svetlost
Prema svetlosti kupus ima umerene zahteve, ali ne podnosi jako zasenjavanje, naročito
u fazi presađivanja kao i savijanja i porasta glavice. S obzirom na klimatske uslove, kod
nas se kupus obavezno navodnjava.
Voda
Navodnjavanje kupusa je obavezno i pri tome treba održavati umerenu ali dovoljnu
vlažnost zemljišta. U suviše vlažnim uslovima zasad se izdužuje, pa se loše prima
prilikom rasađivanja, dok u suvim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanjem se prvo vlaži
gornji oranični sloj od 10-15 cm s 2-3 l/m2, a s kasnije 4-6 l/m2. U vreme ukorenjavanja
zalivanje izostaje da bi biljke razvile snažniji korenov sistem. Potrebe zasada za vodom
su različite i variraju u rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od uslova proizvodnje. U
skladu s tim varira i broj zalivanja i norma navodnjavanja.
Navodnjavanje rasada kupusa vrši se u natkrivenim ili toplim rasadnicima. Ovim
navodnjavanjem treba dodavati manje količine vode kako bi se sprečio bujni rast i
bolesti ali i održala potrebna toplota u rasadniku. Najčešće se primenjuje ručno
navodnjavanje. Posle rasađivanja kupus zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od
klimatskih uslova.
Kod ranih sorti kupusa turnusi su 8-15 dana, kasnije sorte imaju kraće turnuse u
početku 5-9 dana, pa se produžuje na 8-15 dana. Niža vlažnost usporava formiranje
glavica koje ostaju sitne i meke. Ako zemljište presuši i potom se naglo potopi, dolazi do
pucanja glavica koje su tada lošijeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost
Karfiol ima velike zahteve za vodom, pa se idealnim uzgojem smatra onaj kada je
primenjen sistem navodnjavanja kap po kap jer sistem navodnjavanja putem orošavanja
ostavlja glavice vlažnima pa su one podložne napadu prouzrokovača bolesti.
Kod gajenja kelerabe ako nakon sušnog perioda padne jača kiša ili pak jače zalijemo,
zadebljala stabljika puca. U trenutku presađivanja keleraba se zaliva s 30 - 40 mm
vode, a zatim svakih 5 - 8 dana do stvaranja zadebljanja stabljike s 20 - 30 mm vode.
Ravnomerna vlažnost zemljišta od 60 – 75 % poljskog vodnog kapaciteta naročito je
važna za kvalitet rotkvice.
Zemljište
Kupus uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima slabo kisele do neutralne
reakcije (pH 5,5-6,5). Za ranu proizvodnju najviše odgovaraju laka, topla, peskovita
zemljišta, a za kasnu teža i plodnija zemljišta koja bolje drže vlagu. Na jako vlažnim
zemljištima kupus slabo uspeva jer se usled slabe aeracije (provetrenosti) zemljišta rast
jako usporava, a glavice se ne oblikuju. Na kiselim i teškim zemljištima može se uzgajati
samo uz obilno dodavanje stajskog đubriva.
Karfiol svoj rast i razvoj zahteva zemljišta slabo kisele reakcije pH od 6,0-6,5. Zemljište
treba biti rastresito i bogato humusom.
Za ranu proizvodnju kelerabe pogodnija su lakša zemljišta koja se brže zagrevaju, a za
jesenju proizvodnju povoljnija su srednje teška zemljišta s većim kapacitetom za vodu
uz reakciju zemljišta pH 6 – 7,5. Na kiselijim zemljištima potrebno je dodavati kreč.
Rotkva najbolje uspeva na srednje teškim, ilovastim zemljištima, bogatim humusom,
dobre strukture i propusnosti uz pH 5,6 – 7.

BIOLOŠKE OSOBINE
Kupusnjače su dvogodišnje biljke, u prvoj godini dolazi do rasta vegetativnih delova, a u
druoj domrasta generativnog dela, cvetanja I donošenja semena.
Kupus
Kupus ima koren vretenaste građe (sl. 1). Pri nicanju klicin korenak se brzo razvija,
zadebljava i postepeno razgranava. U fazi kotiledona, korenov sistem se satoji iz
glavnog korena dužine 12-15 cm i 20-55 bočnih korenčića dužine od 0,1 do 2 cm. U
početku vegetacije razvija se samo glavni koren. Ovaj koren se kasnije intenzivno
grana. Koren kupusa je gusto obrastao korenskim dlačicama, ali je u celini
slabije razvijen u odnosu na nadzemnu vegetativnu masu. Vrlo velika količina sitnih
korenčića kupusa prodire oko 5 cm duboko u zemljište, nakon čega raste horizontalno.
Sa obrazovanjem pravog lista, stvaraju se bočni korenčići drugog reda, a glavni koren
može dostići dužinu od 20 do 25 cm.
Stablo kod mlade biljke je zeljasto, a kod odrasle, donji deo odrvenjava. Stablo kupusa
je kratko, zbijeno sa spiralno raspoređenim nodijima i naziva se kočan (sl. 2). Kod
kupusa razlikujemo spoljašni kočan – deo stabla od korenovog vrata do glavice – koji
uslovljava visinu biljke (visine od 15 do preko 20 cm). Na ovom delu stabla kod kupusa
se obrazuju dopunski, adventivni korenčići. Rane i srednje rane sorte najčešće imaju
niže stablo u poređenju sa kasnim sortama. Visoke temperature i niska vlažnost
vazduha utiču na izduživanje stabla, što se dešava i kod guste sadnje. Unutrašnji deo
stabla, unutrašnji kočan, nalazi se u glavici a od njega zavisi i kvalitet glavice.
Glavica, posle formiranih 15-20 listova nastupa formiranje glavice. Formiranje glavice je
rezultat rasta vršnog pupoljka i pri usporenom rastu listova. Aktivnošću temenog
pupoljka for- mira se veći broj listova uz istovremeni neznatni porast unutrašnjeg stabla,
što dovodi do prepokrivanja listova, pri čemu se zatvara unutrašnji kočan i stvara
glavica.
Cvet je hermafroditan. Jedan od faktora koji utiču na mogućnost formiranja cvetova je
prolaženje stadijuma jarovizacije. Da bi kupus prešao iz vegetativne faze u generativnu,
mora provesti određeno vreme na nižim temperaturama (srednja oko 5oC). Dužina
stadijuma jarovizacije kreće se od 30 do 60 dana. Biljke kupusa formiraju cvetove tek
nakon procesa jarovizacije same biljke, a ne semena. Ako je biljka kupusa pod uticajem
visokih temperatura (iznad 16° -18oC) neće proći stadijum jarovizacije, pa neće
procvetati ni nakon dve ili tri godine. Proces jarovizacije je uspešniji ako je rasad
kupusa stariji.

Keleraba
Korenov sistem je, za razliku od ostalih kupusnjača, vretenastog oblika, sa slabo
razvijenim bočnim žilicama i uglavnom koncentrisan u oraničnom sloju zemljišta.
Stablo, u prvoj godini vegetacije nakon četvrtog do sedmog formiranog lista počinje
zadebljavanje stabla, koje do tehnološke zrelosti može imati različit oblik. Od
spljoštenog do okruglog, svetlozelene do ljubičaste boje. Masa zadebljalog stabla može
biti različita: sitna do 250 g, srednja 250–500 g, i krupna iznad 500 g. Konzistencija
mesa može biti nežna, polutvrda i gruba a prema ukusu stablo je najčešće slatko ili sa
ljutinom, a boje svetlozelene ili ljubičaste.
Keleraba je dvogodišnja biljka i za formiranje cvetnog stabla neophodna je jarovizacija,
tj. izlaganje biljaka niskim temperaturama. Ukoliko su temperature veće ili manje od
5oC, obično se to manifestuje produženom jarovizacijom. Razvoj cvetnog stabla nastaje
kao rezultat uticaja niskih temperatura (jarovizacija). Da bi keleraba mogla jarovizirati
mora imati minimalno dva prava lista. Nakon jarovizacije, zadebljali deo stabla se
izdužuje i gubi oblik tipičan za pojedini genotip. Da bi se formirala cvetna stabla,
keleraba mora proći stadijum jarovizacije. Optimalna temperatura jarovizacije se kreće
od 2°C do 8 °C, i period jarovizacije na ovoj temperaturi iznosi 6 nedelja. Na
temperaturi od 8 do 11oC keleraba još može jarovozirati. Ukoliko se temperatura kreće
iznad 12°C, do jarovizacije neće doći. Temperature preko 14oC ne utiču na jarovizaciju.
Na niske temperature i jarovizaciju posebno su osetljive rane sorte.

SORTIMENT

Sorte kupusa
Podela sortimenta kupusa vrši se na bele i crvene sorte. Sorte kupusa dele se još i na
sorte ranog i kasnog sazrevanja.
Domaće sorte koje se kod nas uzgajaju su obično sorte koje su se najbolje pokazale za
kiseljenje i za čuvanje. 

Futoški kupus – Spada u stare sorte kupusa, jer postoji preko 500 godina. Njegova jako
važna karakteristika je odličan prinos. Futoški kupus, poreklom iz Futoga ima veoma
kvalitetan i pogodan hemijski sastav, sa povišenim sadržajem šećera, malo kiselina i
belančevina. Nežne je građe i jako tanke nervature koja prekriva dve trećine glavice.
Futoški kupus važi za najbolju sortu kad je kiseljenje u pitanju. Može se koristiti
ukiseljen ili u svežem stanju, kao salata ili dodatak raznim jelima. Od davnina je poznat
Futoški kupus. Da bi se razvio jako dobro, tu glavnu ulogu igraju klima, geografski
položaj i sastav zemljišta. Ova sorta se izvozi u nekoliko zemalja Evrope, jedna pošiljka
otišla je čak i u Australiju.

Holanske sorte – Sorta kupusa čije vreme sazrevanja je kasno. Seje se na otvorenom
od maja do avgusta, a presađuje se od juna, pa sve do oktobra. Bilo bi poželjno saditi
ga na razmaku od 40 do 60 cm. Holandskoj sorti treba humusna, dosta vlažna zemlja,
mada može uspeti i na siromašnijoj zemlji, ali će u tom slučaju manje roditi.

Potomak – Vrlo prilagodljiv hibrid kupusa. Zbog kombinacije kratkoće vegetacije i

kvaliteta lista našao je dobro mesto u proizvodnji za svežu potrošnju, ali isto tako dobar
je i za kiseljenje. Njegova vegetacija je od 75 do 80 dana, a prosečna težina njegove
glavice je od 2 do 3 kg. Veoma je otporan na razna oboljenja, pa je, za mesta gde su
zaraze česta pojava, ova sorta pravi izbor.

Oracle – Hibrid kupusa namenjen za ranu proizvodnju. Može se uzgajati u plastenicima

ili na otvorenom, na njivi. Vegetacija mu je od 55 do 60 dana od njegovog rasađivanja.
Obrazuje glavice koje su okrugle, lepe, zelene boje, a teške su od 1 do 1,5 kg.
Uglavnom se koristi za svežu potrošnju.

Kompas – Ovo je srednje kasni hibrid. Period vegetacije je od 80 do 85 dana. Težina

njegove glavice iznosi od 4 do 5 kg. Trebalo bi saditi 3, 4 biljke na 1 m2. Najbolje je
letnje i jesenje gajenje ove sorte. Ovaj kupus veoma je pogodan za transport. Njegova
otpornost na pucanje i na razne bolesti, je zadivljujuća. Isto tako jako je dobar za
kiseljenje.

Alina – Sorta hibrid koja formira okrugli oblik glavice, zelene boje. Težina glavice je od
0,5 do 1,5 kg. Dužina vegetacije je od 55 do 60 dana. Za njegovu berbu najviše se
preporučuje jesen, a ovaj kupus namenjen je za svežu potrošnju.

Bravo sorta kupusa – Ova sorta ima karakterističnu glavicu plavkasto zelene boje.
Njena prosečna težina iznosi od 2,5 do 3,5 kg. Ova sorta namenjena je za potrošnju u
svežem stanju i za kiseljenje. Vegetacija je od 90 do 95 dana nakon rasađivanja. Bravo
kupus se može i skladištovati od 35 do 45 dana. Bravo kupus važi za vodeći kupus
kasne letnje i jesenje proizvodnje.
Bukurešt – Sorta koja je namenjena za jesenju i letnju proizvodnju. Glavica je teška od
2 do 3 kg, a dužina vegetacije je oko 80 dana. Lišće je jako tanko i u potpunosti obavija
glavicu. Koren glavice jako je kratak. Glavice zadržavaju svoju veličinu, čak i kad se
zakasni sa berbom. Lako se kiseli, ali se koristi i za svežu potrošnju.

Odisej – Sorta kupusa koja je srednje kasnog sazrevanja. Glavica ove sorte je zelene
boje i teška oko 2 kg. Rod joj je veoma dobar i sadi se na veoma velikim površinama.
Ovo je sorta koja se takođe odlikuje velikom otpornošću na zimu.

Ekspres - Otporna na niske temperature I ima dugi stadijum jarovizacije, dužina

vegetacionog perioda 112 dana, prosečna masa glavice je 1.5 do 2 kg.
Dmitar - Glavica dosta zbijena, kratak period jarovizacije, vegetacioni period iznosi 108
do 110 dana, prosečna težina glavic 1.5kg.

Sorte karfiola
Malimba F1 - Vrlo rani hibrid dužine vegetacije oko 65 dana od presađivanja. Cvetovi su
pljosnato okruglastog oblika, bele su boje i prosečne težine oko 1,5kg, dobre su
zbijenosti i fine zrnatosti. Biljka je srednje bujna, listovi su sabljastog oblika,
poluuspravnog su položaja i osrednje sposobnosti samoprekrivanja cveta. Veoma
ujednačenog je dospevanja za berbu i visoke tolerantnosti na fiziološke poremene.
Namenjena je za kasnoprolećnu i ranu letnu proizvodnju. Uzgaja se u sklopu 40-50.000
biljaka po hektaru.
Spacestar F1 - Vrlo adaptibilan hibrid, lak za proizvodnju na svim tipovima tla. Dužina
vegetacije 70-75 dana s ujednačenim pristizanjem za berbu. Hibrid sa jakom snagom
porasta, velikih listova i bez jakog djubrenja azotom. Unutrašnji listovi odlično pokrivaju
cvast. Cvast je bela, zbijena, fine zrnaste strukture i izvanrednog kvaliteta. Otporan na
stresne uslove tokom proizvodnje. Preporučeni razmak sadnje 65X50 cm (30.700
biljaka po hektaru)

Snežna grudva - Razvija polu uspravnu rozetu. Cvetna ruža je snežnobele boje,
kompaktna i nežna. Prosečna masa je oko 0,8-1,5 kg, prečnika 16-18 cm. Spada u
grupu srednje kasnih sorti, dužina vegetacije je od 115-120 dana.
Sorte kelja
Salima F1 - Vrlo rani hibrid dužine vegetacije oko 60 dana od presađivanja.
Glavice su okruglaste, prosečne težine oko 1,5kg. Listovi rozete su zelene, a
unutarnji listovi glavice svetložute boje. Površina listova srednje je mehurasta.
Zbog kratke vegetacije hibrid se može uzgajati tokom cele godine s dospevanjem
za berbu od ranog leta do kasne jeseni. Optimalan sklop u uzgoju je oko 55.000
biljaka po hektaru.
Melisa F1 - Rani hibrid dužine vegetacije oko 90 dana od presađivanja. Glavice su
okruglastog oblika, prosečne su težine 1,0-1,5kg. Zbijene su, tamnozelenih, blago
mehurastih ovojnih i svetložutih srednje debelih unutrašnjih listova. Namijenjen je
za jesensku proizvodnju u sklopu od 60.000 biljaka po hektaru.

Sorte kelerabe

Bečka bela - Ovo je rana sorta sa dužinom vegetacije od 40 - 50 dana. Boja ploda
varira od svetlo zelene do bele boje. Plod je blago spljoštenog oblika, bez drvenastog
dela. Dobra je za poljsku proizvodnju ili za svežu upotrebu.

Prigodna je za uzgoj na otvorenom polju, ali i u plastenicima i staklenicima. Ima malu

rozetu listova, prečnika 30 - 45 cm. Prilično je otporna na toplotu i sušu. Ukus tvrdog
dela kelerabe sličan je ukusu tvrdog dela kupusa, ali je slađi i sočniji. Ovaj dijetalni
proizvod sadrži puno kalijuma, sumpora, glukoze i fruktoze, vitamina i askorbinske
kiseline, nadmašujući u tome limun.! Težina stabljike varira od 200 g do 5 kg kod
najboljih sorti kelerabe.

Bečka plava - Ovo je rana sorta koja sazreva nekoliko dana kasnije od bečke bele.
Zadebljalo stablo ove sorte kelerabe je ljubičasto-plave boje, okruglog ili blago
spljoštenog oblika i nema drvenasti deo. Koristi se za svežu upotrebu. Namenjena je
kako za ranu proizvodnju u zaštićenom prostoru, tako i za otvoreno polje. Najbolja je
kada se skuva i napravi pire, isto, kao što se pravi pire od krompira. Može da se dinsta,
da se bari i da se sprema na mnoge druge načine.

Keleraba Superschmelz - Superschmelz sorta je organska stara sorta. Ona drži svetski
rekord u težini. Pri običnom uzgajanju plodovi dostižu težinu do 4,5 kg, a ukoliko se
forsira, težina može da dođe i do 8 kg. U prečniku dostiže 25 cm.
Sorte rotkvice

Ledena sveća - Srednje rana sorta, dugačkog belog korena. Dospeva za ubiranje za
oko 40 dana. Uspešno se gaji i u zaštićenim prostorima kao i na otvorenom.

Saxa treib - Rana prolećna rotkvica, sa srednje razvijenom rozetom i tamnozelenim

listovima, koji su blago položeni. Koren je okrugao, crven, sočan, belog mesa.

Sorte rotkve

Crna zimska - Srednje kasna sorta. Koren pristiže za 80-90 dana.. Biljka je sa srednje
razvijenom lisnom masom. Koren je ovalnog oblika, intenzivno crne boje pokožice, a
meso korena je belo, hrskavo, sa umerenom ljutinom. Koristi se za potrošnju u svežem
stanju, a dobro se čuva i tokom zime.

TEHNIKA GAJENJA

Agrotehnika kupusa
Plodored
Kupus treba obavezno uzgajati u plodoredu jer dosta propada od bolesti i štetočina. Na
istu površinu trebao bi doći tek posle 3 godine. Dobri predusevi za kupus su cvekla,
celer, krastavac, salata, paštrnak, lucerka, paradajz, krompir, grašak, ječam, pšenica i
dr., a kupus je odličan predusev za većinu povrtarskih kultura jer ostavlja zemljište
nezakorovljeno i rastresito.
Obrada zemljišta
Osnovna obrada zemljišta vrši se obavezno u jesen na dubinu 25-30 cm. Poorano
zemljište se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. Priprema zemljišta za
rasađivanje ranog kupusa počinje odmah u proleće i sastoji se od kultivacije, drljanja i
valjanja. Valjanje zemljišta je obavezna mera jer kupus ne podnosi rastresito zemljište.
Za kasni kupus koji dolazi kao postrni usev, zemljište se ore i odmah priprema posle
skidanja prethodnog useva.
Đubrenje
Pre određivanja đubrenja potrebno je znati stanje hraniva u zemljištu i pH zemljišta.
Kupus iznosi iz zemljišta velike količine hranjivih materije i odlikuje se naročito velikim
zahtevima prema azotu i kalijumu. Unošenje azota jako povećava prinos, ali je pri tom
vrlo značajan međusobni odnos N:P:K. Ako se preobilno đubri azotom glavica ostaje
rastresita, meka i šuplja a tržišna vrednost takvih glavica je mala. S povećanjem količine
kalijumovih đubriva povećava se čvrstoća glavice, a nedovoljna količina kalijuma u
odnosu na azot izaziva neugodan miris kod kuvanja takvog kupusa.
U jesen, pri osnovnoj obradi zemljišta, preporučuje se aplikacija NPK đubriva u
formulaciji 10:20:30 ili 0:20:30, u količini od 300-400 kg/ha. U proleće, prilikom pripreme
zemljišta pred sadnju, može se dati 300-400 kg/ha NPK 15:15:15. Prvo prihranjivanje
izvodi se odmah nakon sadnje, odnosno nakon prijama biljaka, azotnim đubrivima (KAN
27 %), u količini od 150-300 kg/ha, a korisno je pre zamotavanja glavica izvršiti i druga
prihranjivanja kompleksnim đubrivima 10:20:30 u količini od 200 kg/ha. Ukoliko se
koristi stajsko đubrivo, navedene količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti.
Setva i sadnja
Setva kupusa mora biti brižljivo obavljena kako bi se dobio jednolični sklop biljaka.
Stoga je najbolje sejati u redove, s razmakom između redova 8-12 cm, a između biljaka
u redu oko 3 cm. U zavisnosti od vlažnosti i kvaliteta zemljišta, dubina setve je 1-2 cm.
Utrošak semena je 500 semena/m2 (250 biljčica na m2). Kod rane proizvodnje rasada u
negrejanom prostoru treba obratiti pažnju na temperature jarovizacije (0-10ºC). Starije
rasad brže prolaze kroz stadijum jarovizacije od mlađeg.
Gustina rasađivanja zavisi od sorte, plodnosti i vlažnosti zemljišta. Razmak biljke od
biljke u redu može biti od 30-80 cm, a zavisi od krupnoće sorte. Pri međurednoj obradi
traktorskim kultivatorom razmak treba biti od 80-100 cm između redova. Kada se kupus
sadi ručno, rasad se sadi do prvog lista (vršni pupoljak mora ostati izvan zemlje) i
odmah se mora zalivati ili se sadi mehanizovano, pa se istovremeno i zaliva. 
Nega zasada
Kod nege rasađenog kupusa obavezna su 2-3 okopavanja jer se pri tome biljke malo
nagrnu zemljom što dovodi do boljeg stvaranja adventivnih žilica. Kupus se obavezno
mora navodnjavati 6-10 puta tokom vegetacije, a naročito u vreme uvijanja glavice.
Prihranjuje se 2-3 puta.
Berba i prinos
Kupus se bere tako da se glavice seku iznad prve etaže donjeg lišća. Rani kupus se
bere u 2-3 navrata, a kasni kupus se mora brati obavezno pre jakih mrazeva i
temperature od -5 °C. Ako za vreme berbe nastanu niske temperature tada se berba
prekida i čeka se povoljniji trenutak. Berba je ručna, a na većim gazdinstvima posebnim
transporterima olakšava se pakovanje. Prinos ranih sorata odnosno hibrida je od 30-40
t/ha, srednje ranih oko 60 t/ha, a kasnih više od 80 t/ha.

Agrotehnika karfiola
Plodored
Karfiol i ostale kulture iz porodice kupusnjača ne smeju se uzgajati na istoj površini
najmanje 3 godine naročito na zemljištima kiselije reakcije.

Obrada zemljišta
Za ranu prolećnu sadnju osnovna obrada zemljišta uz startno đubrenje s povećanom
količinom fosfora i kalijuma obavlja se u jesen. Dobro je već i u jesen pripremiti
uzdignute gredice da se u proleće zemljište što pre osuši i ugreje. Pre sadnje zemljište
se tretira herbicidima za tu namenu. Može se primeniti i malč od biorazgradive prozirne
folije koji pospešuje zagrevanje zemljišta, a ako se primenjuje crna PE folija izbegava
se upotreba herbicida. Kad se sadi u kasno proleće ili leto karfiol obično dolazi kao
drugi usev, pa nakon skidanja predkulture treba ukloniti biljne ostatke kao i zemljište
površinski obraditi da se dobije zrnasti sloj zemljišta pogodan za sadnju kao i uspešno
ukorenjavanje rasada. Pre sadnje važno je navlažiti zemljište na dubinu od 30 cm na
70-80 % poljskog kapaciteta zemljišta za vodu.

Đubrenje
Ako je u jesenjem periodu uneseno u zemljište 20-30 t/ha zrelog stajskog đubriva, u
prolećnom periodu dodaje se od 400 do 600 kg/ha NPK mineralnog đubriva,
lakotopljivog i brzo pristupačnog biljci. Za svakih 1000 kg cvetnih glava treba staviti na
raspolaganje 40 kg azota, 16 kg fosfora i 50 kg kalijuma. Osnovnom obradom u
zemljište se zaorava 40-50 t/ha stajskog đubriva + NPK 7-20-30 ili NPK 8-26-26 u
količini 10-15 dkg/ m2.
Setva i sadnja
Kasne jesenje sorte sade se na razmak 60 x 70 cm ili 24.000 biljaka/ha, a rani gajenje
može biti gušći i sklop biljaka veći.
Nega zasada
Da bi se dobile snežno bele glavice karfiola i da bi se sprečilo žućenje glavica od
direktnog delovanja sunčeve svetlosti, spoljni listovi se poležu iznad glavice i na taj se
način zasenjuju. Karfiol se najčešće se gaji u prolećnom periodu u plastenicima, a
tokom aprila kada su spoljne temperature iznad 20 ºC i kada su dani sunčani, potrebno
je zasenčiti plastičnu foliju bojanjem ili krečenjem da se smanji intenzitet svetlosti i
temperature u plasteniku. Karfiol se prihranjuje 1-3 puta u vegetaciji s KAN-om u količini
od 100 kg/ha. 
Berba
Prinosi karfiola za ranu prolećnu potrošnju mogu biti od 25-30 t/ha, a prinosi jesenjih
sorti kreću se od 20-25 t/ha. Berba karfiola obavlja se ručno, a na velikim površinama
mehanizovano i na taj način se ubrzava pakovanje. Bere se za vreme suvog i sunčanog
vremena odsecanjem cvetova s lišćem koje ih obavija, a zatim se listovi skrate toliko da
samo s bočnih strana zaštićuju cvetove. Nakon berbe pobrani se cvetovi moraju zaštiti
od sunčeve svetlosti da ne bi došlo do promene njihove boje. Kod zakasnjele berbe
može doći do izduživanja cvetnih grana cvetova, isti bivaju rastresiti i gube boju. Karfiol
se nakon berbe može čuvati u skladištu na temperaturi od 0 °C uz relativnu vlagu
vazduha 95-99 %. Na taj način se može čuvati do mesec dana

Agrotehnika kelerabe
Plodored
Keleraba se obično sadi nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Do ponovne
sadnje na isto mesto trebalo bi proći najmanje 3 godine.
Đubrenje
Uopšte se preporučuje 145 – 225 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 180 kg/ha kalijuma.
Azot se aplicira u 2 – 3 navrata.
Sadnja, setva kelerabe
Za ranu prolećnu proizvodnju rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru uz temperature
više od 14 °C. U sandučićima ili na gredici može se uz setvu 2 g/m2 proizvesti do 500
rasada golog korena. Za najraniju proizvodnju na otvorenom uz pokrivanje
agrotekstilom ili perforiranom PE folijom rasad se može proizvesti u nešto većim
lončićima (50 – 60 cm3) što omogućava raniju berbu za oko 2 nedelje.
Za jesenju proizvodnju rasad golog korena seje se na gredice na otvorenom ili u
kontejnere na zaklonjenom prostoru uz učestalo orošavanje. Rasad s grudom zemlje ili
supstrata brže se prilagodi uslovima nakon sadnje i daje ujednačeniji usev.
U zavisnosti od veličine zadebljale stabljike, rasad se sadi na razmak od 25x25 ili
30x25, odnosno 13 – 16 biljaka/m2. U jesenjem gajenju srednje kasnih i kasnih kultivara
sadi se 8 – 12 biljaka/m2, na razmak 40x30 ili 30x30 cm.
Nega zasada kelerabe
Rana keleraba sadi se na uzdignute gradice, koje treba pripremiti barem 2 nedelje pre
planirane sadnje, da se zemljište slegne i površinski sloj dobro prosuši. Malč od crne
PC folije omogućava brže zagrevanje površinskog sloja zemljišta i bolje uslove za rast
biljaka nakon sadnje. Za jesenju proizvodnju gredice nisu preko potrebne, ali pre sadnje
zemljište bi trebalo dobro natopiti.
Međuredna obrada uz prihranu azotom može se sprovesti kada stabljika počne
zadebljavati. Najvažnija mera nege je održavanje vlage zemljišta iznad 65 % poljskog
vodnog kapaciteta, da ne bi u slučaju jačih padavina došlo do pucanja zadebljale
stabljike.

Berba i skladištenje kelerabe

Berba rane kelerabe uzgajane na otvorenom može započeti u maju i junu. Prekrivanje
zasada agrotekstilom ili perforiranom PE folijom može pospešiti berbu za 7 – 14 dana.
Jesenji gajenje kasnijih kultivara omogućuje berbu do kraja oktobra.
Keleraba se bere ručno. Oštrim nožem reže se neposredno ispod zadebljale stabljike.
Istovremeno se odrežu svi stariji i oštećeni listovi. Najranija prolećna keleraba za tržište
se prodaje sa zdravim i neoštećenim lišćem. Rani i srednje rani kultivari, koji dospevaju
u drugoj polovini maja, u junu i početkom jula, prodaju se samo s vršnim listovima, a
jesenji kasni kultivari bez lišća. Prinosi kelerabe mogu biti 20 – 30 t/ha, a jesenje, kasne
kelerabe i 50 t/ha.
Pakuje se u plitke gajbice sa zadebljalim stabljikama uz kraće stranice, a s lišćem u
sredini. Jesenja keleraba bez lišća pakuje se u mrežaste vreće. Keleraba s lišćem može
se skladištiti samo na kraće vreme (2 – 3 nedelje) na temperaturi od 0 – 1 °C i pri 97 %
relativne vlage vazduha. Jesenja keleraba bez lišća može se skladištiti u podrumima
više meseci.

Agrotehnika rotkve
Plodored
Rotkva se ne sme sejati na istome mestu 3 do 4 godine, a kupusnjače su joj loši
predusevi. Gaji se nakon kulture đubrene organskim đubrivom.  
Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina zemljišta se
obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja.
Đubrenje
Đubrenje rotkve usklađuje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u zemljištu.
Azot se primenjuje u više navrata da bi se izbrgao prenagli rast, koji može prouzrokovati
sunđerasti koren. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve,
preporučuje se đubrenje s 0,25 kg azota, 0,1 kg fosfora i 0,5 kg kalijuma. 
Nega zasada
Međuredna kultivacija i navodnjavanje kišenjem posle setve i tokom vegetacije
osigurava stabilan prinos i kvalitet rotkve.
Setva / sadnja rotkve
Najčešće se gaji direktnom setvom, ali je moguće i gajenje iz rasada. Seje se na
otvorenom kada se temperatura ustali iznad 12 ºC, što u kontinentalnom području bude
u drugoj polovini aprila. Može se sejati sve do sredine jula, pa se može uzgajati i kao
postrni usev nakon ranog krompira, graška ili žitarica. Seje se na gredice uz razmak
25x20 cm, odnosno 20 semena po m2. U zavisnosti od o krupnoće semena i načina
setve potrebno je 4 – 8 kg semena po hektaru.
Berba i skladištenje rotkve
Rani kultivari beru se 50 – 60 dana nakon sejanja. Na lakšim zemljištima rotkva se
može čupati ili vaditi odgovarajućim mašinama. Jesenja rotkva obično se vadi u oktobru
ili početkom novembra. Sa nje se odstranjuje lišće i pakuje u duboke gajbice ili
mrežaste vreće od sintetičkih vlakana, i tako se oprema za tržište. Prinosi mogu iznositi
od 20 – 50 kg/ha.
Slaže se u vezice ili nakon orezivanja lišća pere i pakuje u perforirane PE vrećice za
jediničnu prodaju. Rana rotkva s lišćem može se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi
od 0 ºC i relativnoj vlazi vazduha 95 %, a bez lišća do mesec dana. Jesenja rotkva
najčešće se skladišti u podrumima i trapovima, gde se može održati 4 – 6 meseci.

Agrotehnika rotkvice

Plodored
Plodored rotkvice iznosi 3 godine i nije je poželjno sejati odmah nakon drugih kultura iz
iste porodice. Seje se nakon kulture koja je đubrena organskim đubrivima. Dobro se
uklapa i kao pretkultura i kao postrni usev.
Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina direktna i
obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja. Nakon setve zemljište je potrebno
poravnati.
Đubrenje
Nakon kulture koja ostavlja dosta azota u zemljištu (grašak, pasulj mahunar) često nije
potrebno đubriti azotom jer prevelike doze mogu delovati na smanjenje kvaliteta.
Đubrenje se obavlja jednom i to pre setve s 400 kg/ha NPK 7-20-30 + gvožđe (Fe) +
cink (Zn) 150 - 200 kg/ha Uree 46 %.
Nega zasada
Od mera nege useva najvažnije je pravovremeno navodnjavanje, da vlažnost zemljišta
ne padne ispod 60 % poljskog vodnog kapaciteta. U vreme visokih temperatura
potrebno je dnevno orošavanje.
Setva, sadnja rotkvice
Rotkvica se može početi sejati čim to vremenske prilike omoguće, u zavisnosti od stanja
zemljišta i temperaturnih uslova. To je obično u martu u kontinentalnom području. Seje
se preciznom sejalicom uz razmak redova 15 – 20 cm, oko 350 semena po m2, na
dubinu od 1 do 1,5 cm. Za rane setve preporučuje se prekrivanje gredica perforiranom
PE folijom ili agrotekstilom.
Berba i skladištenje rotkvice
Pri gajenju na otvorenom rotkvica se može brati od aprila do početka novembra, a u
mediteranskom području i nešto ranije u proleće i kasnije u jesen. Na većim površinama
bere se mehanizovano, a na manjim površinama ručno, čupanjem.
Nakon berbe vežu se u vezice i slažu u gajbice. Ako se mehanizovano bere, rotkvica se
obično prodaje bez lišća, s korenom ili bez nega, oprana i pakovana u manje gajbice ili
jedinična pakovanja u PE vrećice.
 KORIŠĆENA LITERATURA

Milošević Mirjana ... et al; semenarstvo. [Vol.] 3 - Novi Sad : Institut za ratarstvo i
povrtarstvo , 2011
Maksimović Petar, Simović Nada ; praktično povrtarstvo, Čačak, 1991
Mladenović Živomir… et al, gajenje povrća, institut za naučna istraživanja u poljoprivredi
Srbija, 1997
Maksimović Petar ; proizvodnja povrća u zaštićnom prostoru, 2011, Novi Sad
www.nsseme.com