3/13/2021

Učenje i 
uvjetovanje
doc.dr.sc. Vjekoslav Galzina
2017.

Uvod razmatranja
▪ Samopoimanje
▪ Samovrednovanje
▪ Neusklađenost
▪ Uloga nastavnika 
▪ Načini učenja

Samopoimanje – pojam o sebi

▪ Znanje o sebi – tko sam ja? (spol, rasa, socijalni i 
ekonomski status, tjelesni status, ...) ‐> stvarno ja –
ono što jesam
▪ Samovrednovanje (samopoštovanje – može biti 
pozitivno i negativno)
▪ Samoregulacija (unutrašnja kontrola)
▪ Slika o sebi

1
 3/13/2021

Samopoimanje – pojam o sebi

▪ Očekivanja – ono što bi mogli biti
–Stvarno ja
–Idealno ja – ono što bi želio biti (želje i nadanja)
–Očekivano ja – ono što bi trebao biti (dužnosti, 
obaveze, odgovornosti)
–Javno ja

Samovrednovanje – kakav sam ja?
▪ Usporedba onog što jesmo i kakvi jesmo, s onim što bismo željeli, 
mogli ili trebali biti: Rezultat ‐> samopoštovanje.
▪ Samopoštovanje je osjećaj vlastite vrijednosti – odnosi se na naše 
uvjerenje kako smo vrijedni poštovanja, kako zaslužujemo 
postignuće, uspjeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, ...
▪ Samopouzdanje – uvjerenje kako smo sposobni suočiti se sa 
životnim izazovima, sposobni učiti, donositi odluke...
▪ Samopoštovanje je omjer postignutog uspjeha i očekivanja

Teorija neusklađenih pojmova o 
sebi (Higgins, 1987)
Negativne emocije su posljedica nesuglasja između 
onoga kakvi jesmo i onoga kakvi bismo željeli ili kakvi 
mislimo da bismo trebali biti
▪ Aktualno i traženo ja ‐ nesuglasje ‐ socijalna 
anksioznost
▪ Aktualno ja i idealno ja ‐ nesuglasje ‐ depresija
▪ preklapanje pojmova o sebi ‐ zadovoljstvo

2
 3/13/2021

Teorija neusklađenih pojmova o 
sebi (Higgins, 1987)
Posljedice negativne slike o sebi:
• ne prihvaćanje odgovornosti za neuspjeh (vanjski lokus kontrole) i 
prihvaćanje uspjeha kao dio i odraz nutarnjih čimbenika (unutarnji 
lokus kontrole)
• ranije odustajanje
• lakše popuštanje pritisku
• depresivnost
• anksioznost
• Širenje problema na druge domene (psihološke i socijalne)

Školsko (akademsko) samopoimanje
▪ U ranom djetinjstvu djeca još nisu dovoljno 
kognitivno zrela da bi se uspoređivala s drugima
▪ Roditelji / skrbnici ‐> važna uloga u razvoju slike o 
sebi
▪ Nastavnik povratnim informacijama oblikuje sliku 
učenika o samom sebi
▪ Školsko samopoimanje i učenje su značajno 
povezani
8

Školsko (akademsko) samopoimanje
mehanizmi koji utječu na akademsko postignuće:
▪ Lokus kontrole
▪ Atribucijski stil
▪ Naučena bespomoćnost
▪ Vjerovanja, predrasude, stavovi, proročanstva koja 
sama sebe ispunjavaju
▪ Odnos očekivanja od sebe i očekivanja od drugih
▪ Stanja svijesti
9

3
 3/13/2021

Odakle im to?
Ja sam 
Glup sam za 
matematiku kukavica
Ako dobijem 
jedinicu bolje da me 
nema

Ne želim  Ne želim vježbati 
čitati jer  tjelesni jer sam 
sporo čitam smotana

10

Evo odakle...
Ni meni nije  Nemoj se 
išla  bojati
matematika
Ako dobiješ jedinicu 
bolje da te nema!

Čitaš kao da  Boli me glava od 
spavaš! vas i vaše dreke

11

Kako se ponašamo:

▪ Kao da nemamo izbora
▪ Kao da su djeca odgovorna za to:
– kako se osjećamo
– kako se prema njima ponašamo
– što im govorimo
▪ Kao da su djeca u svojoj biti loša, a mi smo tu da ih 
popravimo
▪ Mi smo zaslužni za njihove uspjehe!

12

4
 3/13/2021

Što su činjenice:
▪ Imamo izbor
▪ Mi sami smo odgovorna za to:
–kako se osjećamo
–kako se prema učenicima/djeci ponašamo
–što im govorimo
▪ Svako dijete želi biti prihvaćeno i uspješno, a mi smo 
tu da ih podržavamo u dobrom, ohrabrujemo u 
samostalnosti i učimo odgovornosti

13

Uvod ‐ nastavak
Thorndikeova teorija konekcionizma
▪ Učenje putem pokušaja i pogrešaka; podražaj koji se javlja 
nakon ponašanja utječe na buduće ponašanje
▪ Načela na kojima se temelji učenje: spremnosti (glad, 
znatiželja), učestalosti (ponavljanje), nedavnosti, 
efektnosti 
▪ Brže usvojimo ono što za nas ima neku vrijednost, odnosno 
povećava se vjerojatnost javljanja ponašanja koje dovodi 
do poželjnih posljedica a smanjuje kada ne dovodi, 
kažnjeni odgovor zamjenjuje se onim koji je nagrađen

14

Učenje
▪ Maturacija ili sazrijevanje omogućava učenje
▪ Potrebno je određeno razdoblje rasta i sazrijevanja
različitih struktura organizma čija zrelost je neophodna za
uspješno obavljanje neke aktivnosti.
▪ Kad maturacijom organizam dostigne funkcionalnu
zrelost ili gotovost, javit će se novi oblici ponašanja uz
minimalne okolinske stimulanse.
▪ Svako prijevremeno poticanje ne daje željene rezultate.

15

5
 3/13/2021

Razlikovanje
MATURACIJA UČENJE

Ponašanje zajedničko svim  Ponašanje individualno

pripadnicima iste vrste (pojedinac)

Javlja se nenadano Očituje se postupno

Zakonitost slijeda (nema  Nema zakonitog slijeda

preskakanja)

16

Učenje
Slučajno
Spontano i intuitivno u svakodnevici
Sudjelovanje s veseljem (igra)
Sudjelovanje s zanimanjem (znatiželja)
Kreativno sudjelovanje (mašta)
Slaba ili nikakva primjenjivost stečenog
Školsko
Školsko okruženje, doživljaj teškoće i
mukotrpnosti, nemoći, ... Zašto?
Neživotni zadaci, nema konkretne 
aktivnosti
Nema životnog sadržaja
Usmjereno na rutinirano stjecanje 
znanja
Nedostaje dubljeg razumijevanja
 
znanja

17

Još neke zakonitosti učenja
▪ Vještine svladane u potpunosti trajno se 
zadržavaju i teže se zaboravljaju
▪ Učenje ovisi o broju ponavljanja, ali i o raspodjeli 
ponavljanja: jednokratno učenje dulje vrijeme –
jednostavne vještine, kraće učenje više puta –
složene vještine i stjecanje znanja
▪ Za efikasno učenje važni vježba i jasna i brza 
povratna informacija

18

6
 3/13/2021

Oblici ili mehanizmi učenja

▪ Učenje klasičnim uvjetovanjem
▪ Učenje instrumentalnim ili operantnim
uvjetovanjem
▪ Učenje po modelu ili učenje opažanjem
▪ Učenje uvidom ili kognitivno učenje

19

Operantno uvjetovanje

▪Klasično uvjetovanje
–organizam je pasivan
▪Operantno uvjetovanje
–organizam je aktivan

20

Skinner –teorija operatnog
uvjetovanja
▪ Operantno uvjetovanje: učenje u kojem se 
mijenja vjerojatnost pojavljivanja nekog 
odgovora pod utjecajem posljedica koje 
proizvodi
▪ Svaka posljedica koja povećava vjerojatnost 
javljanja ponašanja – potkrepljenje
▪ •Posljedica koja smanjuje vjerojatnost 
javljanja ponašanja ‐ kazna

21

7
 3/13/2021

Operantno uvjetovanje

22

Vrste potkrepljivača
▪ Pozitivni –pozitivni događaji koji slijede nakon ponašanja (hrana, pohvala, 
novac, ocjene, nagrade, zagrljaj, pažnja, socijalno prihvaćanje)
▪ Negativni ‐npr. bolni podražaji
▪ Neposredni ili odgođeni –neposredni slijede odmah nakon ponašanja, 
učinkovitiji su
▪ Primarni –nenaučeni, zadovoljavaju naše osnovne potrebe (hrana, voda, 
prikladna temperatura –pozitivni, bol –negativni)
▪ Sekundarni (uvjetovani) ‐stječu se povezivanjem sa već utvrđenim 
potkrepljivačima
▪ Socijalni: osmjeh, zagrljaj, pohvala, pažnja; Simbolički: novac, ocjene
▪ Potkrepljivačke aktivnosti: pristup omiljenim igračkama, zabavi ili igrama

23

24

8
 3/13/2021

Pravila potkrepljivanja
▪ Konstantno potkrepljivanje (brzo
uspostavljanje odgovora ali i brzo
gašenje)
▪ Povremeno potkrepljivanje

25

Povremeno potkrepljivanja

26

Efikasnost kazne
▪ Vrijeme zadavanja 
– za vrijeme ili neposredno nakon nepoželjnog ponašanja, osigurava stvaranje veze između 
ponašanja i kazne.
▪ Dosljednost 
– svaki put kad se javi nepoželjno ponašanje, izbjegavati isto ponašanje nekad nagrađivati, a 
nekad kažnjavati.
▪ Intenzitet 
– dobro odmjeriti jačinu kazne, jer jedino takva potiskuje neko ponašanje na duže vrijeme ili 
zauvijek. Povećavanje intenziteta kazne obično izaziva navikavanje ili uopće nema efekta.
▪ Voditi  računa o osobinama pojedinca:
– Različiti pojedinci različito će reagirati na posljedice. Nagrada ili kazna je subjektivna 
kategorija i nema jednaku vrijednost za sve pojedince.
▪ Kazna smanjuje nepoželjno ponašanje, a nove poželjne oblike ponašanja postižemo 
potkrepljenjem.

27

9
 3/13/2021

Vrste i upotreba operantnog uvjetovanja
▪ Oblikovanje – potkrepljenje približno točnih odgovora 
(mirno sjedenje učenika 5,7,10,12 i 15 minuta)
▪ Ulančavanje – glazba, sport
▪ Tehnika žetona
▪ Programirana nastava
▪ Naučena bespomoćnost ‐pojava da ljudi ili životinje ne 
poduzimaju akciju koja bi ih uklonila iz neugodne ili 
bolne situacije ako počnu vjerovati da ne postoji 
uzročno‐posljedična povezanost između njihova 
ponašanja i ishoda takvih situacija.

28

Uvjetovanje u školi
▪ Sigurna i ugodna okolina
▪ Više potkrepljivanja, manje kažnjavanja
▪ Pažljivo izabrati nagradu
▪ Poticati generalizaciju i nediskriminaciju
▪ Davati jasne povratne informacije
▪ Oblikovati željena ponašanja
▪ Davati upute za prikladna ponašanja
▪ Pripremiti učenike za stresnu situaciju
▪ Ispitivanje započeti lakšim pitanjima

29

Razvojna linija učenja
1.Utiskivanje 
▪ Učenje vrste – nenaučeno ponašanje, urođeni 
sklopovi ponašanja 
▪ Fiksni obrasci ponašanja – sekvence reakcija 
uključene u genetsko naslijeđe, ne zahtijevaju 
novo učenje
▪ Emocionalna veza novorođenče – majka (skrbnik)

30

10
 3/13/2021

Razvojna linija učenja
2. Faza uvjetovanih refleksa –klasično uvjetovanje
▪ Najjednostavnija vrsta učenja, osnovne navike i 
iskustva
▪ Odrasli: automatizacija jednostavnih motoričkih 
radnji

31

Razvojna linija učenja
3. Operantno ili instrumentalno uvjetovanje
▪ Javlja se utjecaj svijesti
▪ Komunikacijski i instrumentalni plač djeteta
▪ Moćno sredstvo za oblikovanje i modifikaciju 
ponašanja kako kod djece tako i kod odraslih

32

Razvojna linija učenja
4. Mehanizam pokušaja i pogrešaka
▪ Smisleno učenje
▪ Stjecanje vještina i znanja u užem smislu (npr. 
slaganje oblika u predloške) u novim situacijama 
kojima se valja prilagoditi kako kod djece tako i 
kod odraslih

33

11
 3/13/2021

Razvojna linija učenja
5. Mehanizam oponašanja ili imitacije (učenja po 
modelu)
▪ Karakteristično za predškolsku djecu
▪ Kod mlađe djece –imitacija
▪ Kod odraslih uključuje složene intelektualne 
funkcije

34

Razvojna linija učenja
6. Mehanizam uvida u situaciju
▪ Najsloženiji mehanizam karakterističan za učenje 
odraslih
▪ Kod djece se očituje postupno i postaje sve očitiji 
što se razvoj približava odrasloj dobi
▪ Usvajanje znanja u užem smislu

35

Razvojna linija učenja
UVID U SITUACIJU
UVJETOVANJE

UVJETOVANJE

OPONAŠANJE
UTISKIVANJE

POKUŠAJI I 
OPERATNO

POGREŠKE

36

12
 3/13/2021

Neke zakonitosti učenja
Za učenje je NUŽNO PONAVLJANJE AKTIVNOSTI 
koja se uči.
▪ U početku učenja brže usvajamo novo, a kasnije 
ponavljanjem sve sporije jer  smo dosegli razinu u 
učenju
▪ aktivnosti koje smo prenaučili, tj. ponavljali i više 
nego da ih samo naučimo, duže pamtimo, teže se 
gube i brže ih se prisjećamo

37

Neke zakonitosti učenja
NOVO ZNANJE POTIRE STARO ‐ ‐ Stečeno znanje se 
GUBI zbog STJECANJA NOVOGA ZNANJA

Što su NOVI SADRŽAJI koje usvajamo SLIČNIJI
sadržajima što smo ih već usvojili, 
to će se PRVI brže zaboraviti.

38

Stilovi učenja
▪ Istraživanja pokazuju:
▪ 29% učenika preferira vizualni stil učenja (slika, tekst)
▪ 34% učenika preferira auditivni stil učenja (zvuk, glazba)
▪ 37% učenika ima haptički stil učenja (pokret,dodir)
▪ U razredu od 30 učenika, 2‐3 učenika su neuspješna zbog osobnih i
obiteljskih razloga, a 6 ih je neuspješno zbog neprimjerenog stila
poučavanja koji ne odgovara njihovom stilu učenja

39

13
 3/13/2021

Pitanja i komentari

40

14