УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА

Мастер академске студије

Ана Масаловић
ПЛЕСНЕ ИГРЕ У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
- завршни рад -

МЕНТОР
Др Александар Игњатовић

Јагодина, 2020. год

 Сажетак:

Плес као физичка активност, и покрет као облик изражавања природан је човеку
независно којој старосној доби припада, а нарочито је природан деци. Деца у најранијем
узрасту спонтано се крећу уз звуке музике па су плесни садржаји, одговарајући дечјем узрасту,
изврсно средство за развој њихових основних моторичких и функционалних способности. Сам
плес, као и плесне игре темеље се на природним облицима кретања, изводе се у различитим
облицима, са и без музике, уз певање. Позитивно утичу на развој осећаја за склад и лепоту
покрета, правилно држање тела, креативно изражавање и стваралаштво. Примењују се у
предшколским установама у групама млаћег узраста са једноставним и препознатљивим
садржајима и темеље се на принципу имитирања радњи из свакодневног живота, док се са
децом старијих и средњих предшколских група користе сложенији садржаји. Циљ овог
истраживања је утврдити да ли васпитачи организују и реализују плесне игре са децом, у
предшколској установи, за које се игре најчешће опредељују и у којој мери су поменуте игре
значајне за развој моторичких способности деце предшколског узраста.
Теоријски део рада садржи поглавља којима је обрађено физичко васпитање и
образовање у предшколским установама, значај физичких активности за раст и развој деце и
игра као средство физичких активности. Поменутим поглављем направљен је увод у плесне
игре које су и тема истраживања. Карактеристикама, структуром и прегледом ранијих
истраживања објашњен је и сам значај плесних игара, уз дате и примере појединих игара.
Методолошки део рада обухвата циљ и задатке истраживања које смо спровели
путем упитника за васпитаче. Из предшколске установе „Сунце“ у Горњем Милановцу 60
васпитача је, попуњавајући упитник, изразило своје мишљење о значају плесних игара,
одговорило на питања о њиховој примени у свом васпитно-образовном раду, и у одређеној мери
слагања или не слагања са понуђеним тврдњама изразило свој став о карактеристикама ових
игара.
Закључна анализа истраживања потврдила је хипотезе истраживања, да васпитачи
препознају и високо вреднују значај реализације појединих облика плесних активности, да их
примењују као облик физичких активности.

Кључне речи: плесне игре, предшколска установа, покрет, физичка активност,

музика, васпитачи, деца.
 Summary:

Dance as a physical activity, and movement as a form of expression is natural to a person

regardless of his age, and it is especially natural for children. Children at the earliest age move
spontaneously to the sounds of music, so dance content, appropriate for children, is an excellent tool
for developing their basic motor and functional abilities. The dance itself, as well as dance games are
based on natural forms of movement, performed in different forms, with and without music, with
singing. They have a positive effect on the development of a sense of harmony and beauty of
movement, proper posture, creative expression and creativity. They are applied in preschool
institutions in younger age groups with simple and recognizable contents and are based on the
principle of imitating activities from everyday life, while more complex contents are used with
children of older and middle preschool groups. The aim of this research is to determine whether
educators organize and realize dance games with children in preschool, which games are most often
chosen and to what extent these games are important for the development of motor skills of preschool
children.
The theoretical part of the paper contains chapters that deal with physical education in
preschool institutions, the importance of physical activities for the growth and development of
children and play as a means of physical activities. The mentioned chapter provides an introduction to
dance games, which are also the topic of research. The characteristics, structure and review of
previous research explain the importance of dance games, with given examples of individual games.
The methodological part of the paper includes the goal and tasks of the research that we
conducted through a questionnaire for educators. From the preschool institution "Sunce" in Gornji
Milanovac, 60 educators, filling in the questionnaire, expressed their opinion on the importance of
dance games, answered questions about their application in their educational work, and to some
extent agreed or disagreed with the offered statements. attitude about the characteristics of these
games.
The concluding analysis of the research confirmed the hypotheses of the research, that
educators recognize and highly value the importance of the realization of certain forms of dance
activities, to apply them as a form of physical activities.

Key words: dance games, preschool, movement, physical activity, music, educators, children.
САДРЖАЈ:

1. УВОД..................................................................................................................................1

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА...................................................................3

2.1 Физичко васпитање у предшколској установи .......................................................3
2.1.1 Циљ и задаци физичког васпитања у предшколској установи........................4
2.1.2 Значај физичког васпитања деце предшколског узраста.................................6
2.1.3 Игра као средство физичких активности у предшколској установи............7
2.2 Организација рада физичких активности у предшколској установи ................8
2.3 Плесне игре у предшколској установи....................................................................10
2.3.1 Досадашња истраживања...................................................................................12
2.3.2 Навика организованог постављања и кретања................................................14
2.3.3 Изражавање кроз покрет.....................................................................................16
2.3.4 Примена плесних игара у предшколским установама....................................17
2.3.5 Избор садржаја у плесним играма......................................................................19
2.3.6 Методе рада у примени плесних игара у предшколској установи................20
2.3.7 Структура плесне композиције..........................................................................21
2.4 Улога васпитача ..........................................................................................................24
2.5 Примери плесних игара .............................................................................................26
2.5.1 Народна кола и плесови........................................................................................26
2.5.2 Игре са певањем .....................................................................................................27
2.5.3 Плесне композиције ..............................................................................................29

3. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА.......................................................33

3.1 Предмет истраживања ...............................................................................................33
3.2 Проблем истраживања ...............................................................................................33
3.3 Циљ и задаци истраживања ......................................................................................33
3.4 Задаци истраживања ..................................................................................................33
3.5 Хипотезе истраживања ..............................................................................................34
3.6 Узорак и организација истраживања .....................................................................34
 3.7 Методе и технике истраживања ...............................................................................34
3.8 Организација и ток истраживања ...........................................................................35
3.9 Статистичка обрада података ..................................................................................35

4. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА.........................................36

4.1 Мишљење и став васпитача о физичким активностима у предшколској
установи ..............................................................................................................................37
4.2 Плесне игре у васпиттно-образовном раду васпитача.........................................38
4.3 Утицај музике ..............................................................................................................41
4.4 Ставови васпитача о значају и карактеристикама плесних игара...................42
4.5 Плесне игре које се најчешће примењују у раду васпитача...............................44

5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА ИСТРАЖИВАЊА...................................................46

ЛИТЕРАТУРА:......................................................................................................................48

ПРИЛОЗИ И ИНСТРУМЕНТИ .........................................................................................51

 1. УВОД

Кретање је монитор човековог здравља од рођења до смрти. Већ при првим

покретима, када дете учи да пузи и хода његов когнитивни развој се односи на кретање.
Дете, које тек прохода, најпре упознаје простор око себе, упознаје своју околину и има
већ могућност за комуникацију. Дечја искуства и перцепција света темеље се на
информацијама добијеним из његовог тела, упознавања околине, искуства, које добије с
физичким активностима и сналажљивости у различитим ситуацијама. Предшколски
перод је темељ за моторичке способности јер је тад дететово рело најосетљивије за
утицаје из околине. Током тог раздобља, дете стиече разнолик и широк спектар
искустава који су касније темељ сложенијих моторичких способности. Морамо бити
свесни чињенице да оно што недостаје у најранијој фази развоја, касније је тешко
надокнадити. Моторички развој је развој људских могућности који је у првом плану
посебно у првим годинама живота. Развој се одвија на природним облицима вежбања
на свеобухватан начин који је сагласан са даљим захтевнијим спортским активностима,
у интеракцији између сазревања, учења и властите слободне активности. У
предшколском раздобљу, деца стичу искуство различитих кретања нарочито кроз игру.
У предшколском узрасту од 3 до 6 година развоја, моторички развој детета има огроман
напредак.
Игра је сложена појава по својој структури и функцији. Она представља значајан
феномен којим су се бавили и којим се баве научници и стручњаци разних
специјалности посматрајући и изучавајући игру са најразличитијих аспеката. Али, и
поред тога, не постоји једнозначна дефиниција игре. Оно што је опште прихваћено
јесте: игра је важна за живот људи, посебно за децу. „У њој се изражава напор малог
детета да превазиђе раскорак између сопствених могућности да утиче на збивања која
одређују његово живљење и образаца понашања које мора да усвоји да би се успешно
прилагодило стварности којом постепено овладава“ (Каменов, 1995:28). Игра
представља водећу активност код деце уопште било да су у предшколској установи или
ван ње. Дете у игри, једноставно речено, држи све под контролом. Ствара ситуације
које може да разуме и у којима се осећа сигурно. Вредност игре лежи у томе што
одржава пажњу детета дуже него било која друга активност и што ангажује дете више
него реални живот. Могли би рећи да живот дете учи и прихвата кроз игру и у њој се
најбоље сналази. А при том упознајући свет око себе, али и себе самог, дете кроз игру
развија креативност, машту, испољава емоције и психофизички развој има узлазну

2
линију на правилан начин. Због своје велике васпитно-образовне вредности, у дечијем
вртићу игра педставља основну методу рада кроз коју се реализују васпитно-образовни
задаци како у области физичког васпитања тако и у другим областима васпитно-
образовног рада са децом предшколског узраста.
Деца веома воле музику и у њој уживају од најранијег детињства. На првом
месту музика их опушта, отклања грч услед, још увек, некоординираних покрета. Ритам
и музика изазивају код деце весело расположење и стварају пријатну атмосферу. С
друге стране дете своје покрете изводи у друштву вршњака, показује своје могућности
али и учи од друге деце, што доприноси социјализацији деце. Сам плес као облик
изражавања је природан човеку у свакој животној доби. Плес се темељи на природним
облицима кретања, изводи се у различитим облицима и уз различиту пратњу (са или без
музике, уз певање, удараљке и сл), и позитивно утиче на развој осећаја за склад и
лепоту покрета, правилно држање тела, креативно изражавање и стваралаштво. Дете се
кроз ритмичке игре и плес упућује у стваралачку делатност покретом развијајући
естетску културу кретања. Због вишеструког значаја ритмичких и плесних игара,
њихово планирање, свакодневна организација и примена су неопходни у предшколским
установама.
Тема овог истраживања су плесне игре у предшколском узрасту. Игре јер деца
кроз игру уче, сазнају и најбоље се сналазе у свим предвиђеним и непредвиђеним
ситуацијама. Плесне игре узимамо као део физичког васпитања и образовања, имајући
у виду значај плесова на развој и очување био-психо-социјалних карактеристика
појединца, тако да они могу бити један од наставних садржаја који би децу подстакли
на физичку активност.

3
 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

2.1 Физичко васпитање у предшколској установи

Деца већи део дана проводе у затвореном простору, у условима који не

обезбеђују довољно кретања. Да би се смањиле негативне последице данашњице, поред
здраве исхране, потребно је да дете има организоване физичке активности. Ван
предшколских установа, породица је главни чинилац и покретач правилног развоја
детета, а родитељи и пример и иницијатори за физичке активности. Васпитачи и
стручни сарадници су носиоци програма активности у предшколским установама
Организујући и бавећи се систематичним физичким васпитањем у предшколским
установама омогућавају деци да јачају свој организам, навикавају се на савладавање
препрека као и да научене кретне задатке примењују у свакодневним условима живота.
Физичка вежба, као и сва помоћна средства, која се користе у физичком васпитању
захтевају од детета одређени ниво пажње и меморисања покрета при извођењу кретних
активности. На тај начин доприноси се светраном развоју личности детета.
Организована физичка активност доприноси развијању сналажљивости, упорности,
дисциплине и здравих навика. Велики значај физичког васпитања у предшколском
периоду огледа се у развоју природних облика кретања, који су предуслов за један
здрав и правилан раст и развој детета, али и његов однос према самом себи.
Квалитетно физичко васпитање омогућава деци да развију кретне компетенције
и самопоштовање, али и да стекну потребна знања, вредности и ставове у функцији
здравог начина живота (Ђорђић, 2012). Као една од карика васпитно-образовног
процеса, процес физичког васпитања има за циљ да разноврсним и системским
моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним
подручјима, допринесе интегралном развоју личности, развоју моторичких
способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и
неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада
(Радисављевић Јанић, Милановић, 2015). Богосављев (1997) сматра да се физичким
васпитањем доприноси свестраном развоју личности и то на начин на који се преко
тела делује на човека.
Неизбежно је напоменути и мотивацију за физичку активност уз подстицање,
упућивање и усмеравање за њено извођење. Према томе вежбање деце у оквиру
физичког васпитања мора да буде повезано са поступцима и садржајима који буде
4
њихову машту, жељу за стваралачким изражавањем и упознавањем сопствених
могућности у контексту физичке средине. Због тога организованост и систематичност
поступака у оквиру физичког васпитања не смеју никако да угрожавају спонтаност
дечјег понашања и задовољавања природних потреба. А да би се овај захтев задовољио
нарочито је важно омогућити и подстицати игру у којој се најбоље испољавају
склоности, жеље и потребе сваког детета и у којој се огледа ниво физичког и општег
развитка (Каменов, 1987).

2.1.1 Циљ и задаци физичког васпитања у предшколској установи

Опште основе предшколског програма (2006) основним задатаком савремене

предшколске установе предвиђају обезбеђивање повољне друштвене и материјалне
средине са свим потребама, условима и подстицајима за развој богатих, разноврсних и
осмишљених активности, којима деца могу да се предано баве користећи своје укупне
потенцијале за развој способности. Део целокупног система васпитања и образовања
чини и физичко васпитање, које, кроз своје циљеве и задатке доприноси и утиче на
целокупан развој детета.
Према Каменову (1997: 70-71) основни циљеви физичког васпитања су:
 Повољно утицање на општи развој организма, а то се подстиче кретањем
и вежбањем и тиме се уклањају последице физичке неактивности којој су
деца често изложена;
 Свестрано образовање моторике и стицање богатог моторичког
искуства што омогућава да деца кроз разноврсне облике кретања
овладају простором, успоставе равнотежу приликом заузимања
различитих положаја тела;
 Формирање правилног и лепог држања тела, а самим тим и развијање
свих мишићних група трупа, кичме, стомака, горњих и доњих
екстремитета, врата;
 Усавршавање фине моторике, графомоторне спретности и визуелне
перцепције, односно усклађивање покрета руке, шаке, прстију повезаним
са развојем мишљења и опажања;
 Одржавање нормалног стања локомоторног апарата за кретање, зглобова,
веза и мишића;

5
  Упознавање сопственог тела, што омогућава детету да опробају
сопствене могућности;
 Доминацију оне половине мождане хемисфере која управља развојно
највишим функцијама код детета;
 Правилан развој свих органских система, дисајне мускулатуре, покрета
грудног коша неговање нервног система и др.;
 Припремљеност детета за полазак у школу, односно за све услове
живота и рада у предстојећем периоду.
Као што смо видели будући развој детета у првих седам година, које се
поклапају са предшколским узастом, зависи од физичких активности, зато физичко
васпитање и има првостепено значење. Да би се спровели, претходно наведени,
циљеви, морају се благовремено решавати задаци визичког васпитања. Њихово
ефикасно реализовање допринеће правилном развоју детета. Сви задаци сврставају се у
три групе:
 здравствено-хигијенски,
 образовни и
 васпитни (Џиновић-Којић, 2002:34).
Правилан раст и развој организма може се обезбедити нормалним стањем апарат
за кретање, а то се обезбеђује вежбањем које ће дато позитивне разултате само ако је
систематско и напорно. Развијањем свих група мишића долазим до правилног држања
тела који је врло специфичан и важан задатак. Од њега зависи и правилан развој и
функционисање свих остали система у организму детета. Стварање хигијенских навика
је такође важно јер осигурава позитивни утицај физичких вежби на организам.
Васпитни задаци се односе на свестрани развој детета. Приликом физичких
вежби стварају се најоптималнији услови за испољавање позитивних црта карактера,
поштовања према себи и другима, за позитиван однос према раду, за азвијање
пријатељства и међусобне сарадње. Не мање битан је и естетски задатак који се
манифестује у развијању смисла за лепо, док се рекреатвивни односи на забаву и
разоноду и доприноси јачању животног оптимизма.
Образовним задацима се код деце предвиђа формирање кретних способности и
знања, развој физичких способности, добијање елементарних знања о свом организму,
улоге физичких вежби и његове животне делатности, способност очувања и
унапређења сопственог здравља.

6
2.1.2 Значај физичког васпитања деце предшколског узраста

Прве године живота које се поклапају са предшколсим узрастом

карактеристичне су по реалативно брзом расту и развоју организма. Овај период
педшколског узраста се може описати као период „пластичности“. У овом периоду се
може лако и значајно утицати на развој уопште па и на телесни развој. Могућности
позитивног утицаја су велике, али заштитне функције организма слабо су развијене,
стога је дететов организам осетљив на негативне утицаје (разна обољења, лоше
држање, деформације, а касније деформитети).
Физичко васпитање има посебан значај. Доказано је да недостатак моторичке
активности неповољно утиче на раст и развој организма, угрожава нормално
функционисање важних унутрашњих органа, здравље и нормалан развој деце. Нека
научна истраживања показују да су физички развијенија деца такође и ментално више
развијена, што значи да физичка активност има позитивног утицаја на интелектуалну
сферу личности. Деца која систематски вежбају, кроз игру и различите облике кретања
(ходање, трчање, поскакивање...) имају развијенију моторику. Таква деца своје
моторичке способности често примењују у игри, проверавају их у односу на вршњаке и
на тај начин стичу самопуздање, независност, поверење у себе и своје способности.
Редовно телесно вежбање позитивно утиче и на развој проприо-рецептора, то су
осећајне ћелије које се налазе у мишићима, тетивама, зглобовима, а који су повезани са
централним нервним системом и пружају информације о полжају појединих делова
тела, па и целог тела у простору. Дуготрајним вежбањем повећава се и способност чула
вида, слуха, додира, осећаја за равнотежу. Физичке ативности стварају позитивне
емоције, ведро расположење, радост, задовољство. Деца која се свакодневно кроз разне
физичке активности довољно физички ангажују мање ус агресивна и раздражљива. Та
деца су емоционално стабилнија и мање подложна честим променама расположења.
Редовна телесна активност има великог значаја и у социјализацији деце, развијању
осећаја другарства, толеранције и међусобног помагања. Кроз игру и разне активности
деца своје поступке прилагођавају поступцима својих вршњака. Она стичу и проширују
сазнања о сњби и својим способностима, навикавају се да сарађују са другарима,
усвајају основне норме понашања, стварају радне навике, развијају систематичност и
упорност. Навике које дете стекне у предшколском узрасту, пресудне су за цео живот.
Зато је потребно код деце овог узраста развијати потребе и навике за свакодневном
игром и бављењем физичким активностима.
7
2.1.3 Игра као средство физичких активности у предшколској установи

Игра посматрана кроз активности детета може се описати као начин самосталног
и дивергентног деловања, при чему дете бира шта и како жели да ради, и колико ће то
трајати (Крњаја, 2012). Аутор Крњаја (2012:118) наводи и важне функције игре за
добробит детета које се односе на:
 развој капацитета за истраживање и деловање у промењеним условима;
 изграђивање личног и културног идентитета;
 развијање комуникације и интеракције с другима;
 развијање маште и симболичког представљања.
Полазећи од индивидуалних особености, неопходно је пажљиво одабирати и
нудити деци различите игре кроз које се огледају вредности и систем васпитања
(Каменов, 2009; Монтесори, 2003). Игра, дечији развој и васпитање су у
комплементарном односу. Игра потпомаже и усмерава дечији развој, индиректно
васпитава и образује, а развојни потенцијали отварају простор за нове игре. Стога се не
може занемарити значај игре у организацији васпитно-образовног рада с децом, како у
предшколској установи. Док се игра, дете истражује свет око себе и сопствене
могућности, проналази и измишља нове могућности деловања у различитим
ситуацијама. На такав начин, оно се припрема за знатно каснију практичну активност,
вежбајући нове функције које се сукцесивно појављују у току развоја (Копас-
Вукашиновић, 2006).
Због своје особине да је доминантна активност детињства, игра је била увек у
среишту интереса оних који су покушавали да изграде системе васпитања предшколске
деце. При том се запажа тежња да се игра постави у центар система ради њеног
оплемењивања и култивисања. Међу појединим системима испољиле су се и разлике у
зависности од тога како су њихови аутори схватали механизме и уштину дечјег развоја.
То је довело и до разних ставова о дечјој игри, односно о њеном коришћењу у васпитне
сврхе (Каменов, 2009).
Савремена предшколска установа (Опште основе предшколског програма, 2006.)
има за задатак да деци обезбеди повољну друштвену и материјалну средину. Повољну
у смисли потребних услова и подстицаја за развој богатих, разноврсних и осмишљених
активности која ће деци на том узраасту омогућити да се играју, практично,
конструктивно и стваралачки делују. Предшколски период је најбурнији период развоја
и сваки узраст детета у овом периоду има своје специфичности. Битан моменат је
8
управо обраћање пажње на поменуте специфичности али и на индивидуалне
карактеристике детета. То је услов за успешан васпитно образовни рад у предшколском
периоду.
Фребел је на основу личног искуства у раду са децом израдио методику и
дидактику предшколског васпитања држећи се принципа да васпитање мора бити у
складу са природом, као и у складу са особитом природом сваког детета посебно.
Такође се водио и тиме да „васпитање треба да пружи услове да се у васпитанику може
развити унутрашње биће - његово стваралаштво. У предшколско доба за то је најбоља
игра“ (Жлебник,1983:120). Из урођене самоактивности детета произлази принцип
активности, који је Флебер уочио и подржавао развијајући га игром, радом и
дидактичким материјалима. Тврдио је да наставу треба спојити са посматрањем и
говором, па је интересантно његово запажање да „боље посматрамо и упоређујемо ако
морамо сличности и разлике изразити и у речима“ (Жлебник, 1983:120).
Васпитањем кроз игру и најтежи наставни садржаји на деци доступан и близак
начин могу наћи пут до брзог и лаког учења и развоја у когнитивном смислу.
„Свестрано сагледавање избора, припреме, организације и евалуације дечијих игара и
улоге васпитача у њој, говори у прилог едукативном карактеру игре“ (Копас-
Вукашиновић, 2006:176). Како из многих извора чији је предмет изучавања игра,
психологија игре, улога игре у васпитању, интелектуално васпитање путем игре, али и
из сопственог искуства, уочавамо блискост дечије и биолошке и социјалне природе са
игром. У игри дете развија све своје способности перцептивно-моторне, интелектуалне,
социо-емоционалне, комуникационеи креативне које му омогућавају прелазак на
наредни ниво развоја односно школу. Веза треба да се успостави не само у погледу
садржаја већ и метода рада, јер квалитет знања не зависи само од количине
информација које се деци нуде, већ и од начина стицања знања и способности њихове
систематизације“ (Копас-Вукашиновић, 2006:179).

2.2 Организација рада физичких активности у предшколској установи

Свака предшколска установа према свом програму обезбеђује различите

активности које употпуњују време које дете проведе у вртићу. Део тих активности деца
обављају седећи, тако да би се направила равнотежа, треба их смењивати са покретним
активностима било у просторијама вртића, а, кад го то услови дозвољавају, треба их

9
организовати напољу. Методике физичког васпитања (Ђурковић, 1995; Богосављев,
1986; Џиновић-Којић, 2002) предлажу следеће облике активности:
 Јутарње телесно вежбање
 Усмерену активност
 Шетње
 Слободну активност
 Изражавање кроз покрет (дечји плес)
 Покретне игре.
Ако пођемо од чињенице да је главни циљ физичког васпитања у предшколским
установама постизање високог степена здравља и свестрани развој деце у општем
смислу, свака од наведених активности има своје специфичне задатке, и свака од њих је
веома важна па их посматрамо тако да се међусобно надопуњују. Подстицај умних и
радних способности постиже се јутарњим телесним вежбањем које се обавља пре
доручка деце у вртићу. Осим што отклања поспаност деце и подстиче рад свих органа и
система, јутарњим активностима формира се и навика детета за свакодневним
вежбањем. Усмерена активност развија одређене способности код деце, усмерава децу
на стицање знања, вештина и навика, на привикавање на дисциплину, заједнички рад и
извршавање постављених задатака. Безусловно, посебно значење у васпитању здравог
детета поклања се развоју кретања и физичкој култури на усмереним активностима.
Сваки узраст детета има своју усмереност, малој деци оне представљају задовољство
учећи их правилној оријентацији у простору и коришћењу справа и реквизита, средњи
узраст овим активностима развија физичке способности, издржљивост и снагу, док
предшколсци усавршавају кретне способности развијају прецизност и самосталност
(Џиновић-Којић, 2002:85). На ове активности надовезују се слободне активности, неки
аутори (Богосављев,1986; Благајац,1995) сматрају их и завршетком усмерених
активности. Деца користе иста радно-игровна средства што су их имала и у усмереној
активности, али се сада њима играју на свој начин, по својој жељи, док се не засите.
Оне су за децу врло занимљиве, тим пре, ако су усмерене биле добро планиране,
припремљене и успешно на игровни начин, фронтално изведене. Деца користе играчке
из усмерених активности или се новим играчкама играју на садржаје из претходних
активности, крећу се и гласају као ликови који су им познати, ликовно обликују сцене и
актере радње, изводе покретне игре на теме из усмерених активности, рукују играчкама
које су већ коришћене, певају или слушају са касетофона песме, додају нове ликове и
сцене, импровизују игре на теме из усмерених активности итд. Уколико нам је
10
усмерена активност била права игра за децу (иако су тада вежбали, учили нешто)
утолико ће сада слободне активности бити интересантније, разноврсније, живље, јер
више нема усмеравања игре, али су ту средства која хоће да користе свако дете. Шетње,
излете можемо сврстати и у слободне активности с тим што се ове друге изводе увек
ван вртића са циљем да се навикну деца на дуже ходање по свежем ваздуху. У
физичком васпитању предшколске деце, покретна игра, поред усмерене активности,
представља основну форму рада кроз коју се остварују циљеви телесних активности.
Док усмерена активност представља најпогоднију форму рада за усвајање нових
кретњи, покретној игри припада водећа улога у њиховом даљем развијању и
усавршавању (Богосављев, 1997:3). Њен значај је вишеструк, од задовољења основне
потребе организма у развоју, кретања, до позитивног деловања на психу детета. Ако се
може извести неки закључак, онда све ове организоване активности у предшколским
установама имају једну заједничку смисао, а то је веза између кретања и радости деце.

2.3 Плесне игре у предшколској установи

Смисао за ритам и покрете можемо посматрати већ у најранијем периоду дечјег

живота. Сасвим мала деца, са тек неколико месеци спонтано показују неку врсту
покрета ритмичног у току љуљања и цупкања у крилима одраслих. То су почетне и
важне основе на којима се касније и темеље плесне игре. А треба рећи и да су такви
покрети природни и урођени.
Плесни садржаји који се користе у раду са децом су разноврсни, од основних
облика кретања, ходања, трчања, поскока, скокова, окрета, до сложених моторних
задатака насталих комбиновањем простијих моторних стереотипа. Од основних
плесних елемената у плесним садржајима се примењују: обичан корак, корак зибом
почучњем, корак са поигравањем, корак успоном, топот, клизајући корак, укрштени
корак, корак са повлачењем, трчећи корак, мењајући корак, корак са избацивањем и
забацивањем ноге, поскоци, скокови, окрети за одређен број степени, полкин корак,
галоп, валцер корак, итд. Комбинацијом ових елемената у одређене обрасце кретања
настају сложенији моторички задаци који представљају одређене плесне форме.
Кретање у плесу подразумева број корака или покрета које садржи фигура или
моторички задатак (Лабудовић, 2018:25).
Плесне игре представљају облик примене разних активности у којима се
обједињује рад на телесном развоју, развоју складног, лепог, ритмичког кретања, као и
11
на развоју способности да се кроз покрет изрази оно што се доживљава приликом
слушања музике. Оне имају изузетан значај у раду са децом предшколског узраста, јер
доприносе развоју естетске културе која се огледа у широком спектру њиховог
деловања.
Проучавајући доступну литературу, можемо закључити да дефиниција плесних
игара је широк појам, и углавном се везује за сам значај покрета за децу уопште.
Аутори Недељковић, Матић, (1989:193) кад говоре о покрету уз музику, дефинишу
музичке игре и музику виде као главни покретач и носилац свих радњи које се дешавају
у игри. Дечји покрет захваљујући музици добија одговарајући импулс, а треба
напоменути и утицај на развој говорних, музичких и физичких способности. У складу
са тим Малешевић и Маљевић (1986) истичу осећај за лепоту и сккладност покрета, као
и смисла за усклашивање покрета који се развијају и играма са певањем. „Дечји плес
могли би дефинисати као активност деце при којој кроз покрет и ритам изражавају
емоције, лепоту, радост, као и креативне потенцијале уопште“ (Милановић,
Стаматовић, 2006:177). Поред креативности, плес посебно повољно утиче на
формирање лепог и правилног држања тела, на правилан раст и развој. Са развојем
плесних активности треба што раније, али не пре него што деца у основи не овладају
природним формама кретања, као што је: ходање, трчање, поскоци, скокови, окрети,
замаси, бочно кретање, кораци са укрштањем, привлачењем, и у другој фази са
укључивањем заданог ритма.
Значај плесних игара, (Благајац,1997:143), посебно се види кроз развијање
естетске културе што се изражава:
 лепим и правилним држањем тела и обликовањем лепих и складних
покрета;
 развијањем осећаја за ритмично кретање у складу са музичком пратњом;
 развијањем способности сналажења у простору и времену кроз усвајање
просторних и временских, али и енергетских елемената кретања;
 развијањем изражајности различитих расположења и осећања кроз
кретање;
 развијањем креативног изражавања и стваралаштва деце кроз разноврсне
покрете.
Кроз плесне игре деца задовољавају своју потребу за игром и кретањем,
развијају координацију, стичу осећај за лепо и правилно кретање и држање тела, а сама
музика помаже осећају забаве, разоноде и емоционалног растерећења. Деца у
12
предшколском узрасту задовољавају нагон и потребу за кретањем кроз разне природне
облике кретања, те се плесне активности примењују када деца овладају ходањем и
трчањем у месту и кретању, напред, назад, у страну, обичним кораком, укрштеним,
кораком са привлачењем, поскакивањем на једну и обе ноге, кружењима и издржајима.
Њихово кретање је слободно и не треба га спутавати. То кретање може бити подржано
пљеском, уз садржај или ритам лаке дечје песмице. Деца ће, свако на свој начин,
изводити покрете онако како сама осећају, подстакнута маштом и имитирањем. У раду
са децом је најприкладнија жива музичка пратња, али свакако се може користити и
снимљена музика (плоча, касета, цд) (Зрнзевић, Лакушић, Зрнзевић, 2014).
Плесне игре утичу и на развој вољно-карактерних особина детета, самоконтроле,
одговорности, истрајности, међусобне сарадње. У току извођења плесних игара дете се
упоређује са својим вршњацима, прати их у игри, постиже равнотежу између своје и
иницијативе друге деце, прилагођава се, али и ствара укључујући своју машту.
Колективни дух заједничког извођења нарочито се види у народним играма, колу, где
појединац своје покрете усклађује са осталим играчима.

2.3.1 Досадашња истраживања

Проучавајући и истражујући доступну литературу везану за плесне игре и

физичко васпитање и образовање деце уопште, наишли смо на занимљива истраживања
везане за утицај примене плесних игара код деце. На узорку од 110 деце узраста од 10
до 13 година Флоренсова (1995) (интерпретација Лабудовић, 2018) је проучавала
ефекте примене програма аеробног вежбања под називом „Плес за здравље“. Поред
редовних часова физичког васпитања подразумевао и додатне плесне програме три
пута недељно у току 12 недеља. Експериментална група деце у односу контролну, која
није имала плесни садржај, имала је снижену срчану фреквенцу односно пулс је био у
нормали, а поред тога стекли су и позитиван став о физичким активностима.
Кроз плес се развија покретљивост у свим зглобовима, координација тела
уопште, а посебно координација руку и ногу, општа издржљивост, брзина и снага.
Координација је најсложенија моторичка способност и представља усаглашеност
временских, просторних и енергетских карактеристика кретања, а приликом плесања се
испољава преко брзинских својстава и представља брзо усклађивање комплексних
моторичких задатака у времену и простору (Лабудовић,2018). Такође, за извођење

13
плесних покрета значајну улогу имају и остале способности попут равнотеже,
гипкости, снаге и прецизности извођења.
Примена плеса утиче на развој моторичких способности што нам потврђује
истраживање спроведено на узорку од 54 девојчице и 66 дечака узраста од 5 до 14
година. Резултати истраживања су показали да је примена плеса утицала на
побољшање резултата тестова трчања, скакања и поскока код дечака и трчања, скакања,
поскока и прескакања код девојчица. Такође, значајан напредак је постигнут и у
резултатима згибова и трбушњака код дечака, скока у даљ и динамичког баланса, као и
склекова код старијих дечака, док је код девојчица знатан напредак измерен у
склековима, трбушњацима, скоку у даљ.. (Лабудовић, 2018 према Рос,1989:51-56)
Костић, Милетић, Јоцић и Узуновић (2002) истраживали су утицај плесних
структура на развој моторичких способности код деце предшколског узраста. На узорку
од 30 девојчица и 30 дечака узраста од 5,5 до 6,5 година извршили су проверу
моторичких способности, па су их укључили у плесни програм у трајању од 4 месеца
који је укључивао учење народних и стандардних друштвених плесова, ритмичке игре
и плесне импровизације. Када су упоредили нове резултате са иницијалном провером
установили су да је плесни програм утицао позитивно на моторичке способности, код
девојчица установљен је напредак у оординацији и савитљивости, док су дечаци
постигли боље резултате у тестовима снаге и брзине.
Учествовање деце у плесним активностима утиче на формирање емоционално
личности детета, повећава друштвену уравнотеженост и спонтаност, развија
самосталност, ослобађа од напетости, пружа подлогу за пријатељство. Активно
учествовање деце у игри и плесу повезано је са емоционалним здрављем и облицима
понашања који су друштвено прихватљиви. Плес доприноси социјализацији детета јер
омогућава његов свестрани развој, захтева одређен облик понашања, формира правилан
однос према колективу и тражење правог места појединца у њему, ствара позитиван
однос према другима на основама толеранције и међусобног уважавања, задовољава
потребу за групном идентификацијом, утиче на развијање самокритичности и помаже
афирмацији у друштву. Истраживање (Ердеш, 2017) се спроводило у 2017. години, а
трајало је пуна четири месеца. Узорак је била једна девојчица са посебним потребама.
Претходно је била укључена у плесну радионицу са децом која че бити присутна у
током самог истраживања. Мајка је укључила девојчицу због нарочитог интереса
детета за музиком уз коју је девојчица често знала изводити лагане и једноставне
покрете рукама. Иначе поменута девојчица е хода и не прича. Током истраживања
14
спроведено је укупно седамнаест плесних радионица које су се одвијале једанпут
недељно, а подразумевале су најприје индивидуални рад с девојчицом у трајању од 45
мин, а након тога и рад у групи с осталом децом, такође у трајању од 45 минута. Аутор
истраживања, педагог по струци, подстицала је девојчицу на покрете које је у стању да
уради, подстицала је и другу децу да јој помогну најчешће сопственим понашањем,
тако што је и сама прилазила девојчици онда кад посустане на тежим задацима. Инае
све покрете пратила је музика а у радионицама коришћене су познате дечје плесне игре.
Након четворомесечног рада са девојчицом, када је реч о сарадњи и пријатељству од
стране девојчице према другој деци примећена је изузетна сарадња са другом децом и у
већини случајева пријатељски однос, уочена је друштвеност девојчице, ведро
расположење и емоционална топлина. Другу децу је посебним интересом посматрала и
понекад их опонашала. Други, веома битан, резултат односио се на моторичке вештине,
и показао је напредак у поменутој категорији код девојчице. Мотивисана и уз другу
децу а путем плесних игара девојчица је напредовала у покретима руку, координацији
покрета гибања тела уз музику и руку.
Поменута истраживања показала су нам колико јеплес, музика, а самим тим и
плесне игре битни фактори који утичу на психофизички развој детета. Поред развијања
моторике, развија се и интелигенција, памћење, пажња, машта, воља. Резултати су
показали повезаност између извођења сложених покрета и интелигенције, односно
брзина смењивања покрета, памћење редоследа и брзина учења. Плесне игре, као и све
игре у предшколској установи углавном су групне, па је битан моменат социјализација
деце.

2.3.2 Навика организованог постављања и кретања

Дете учи док расте, ствара одређене навике, учи да поштује одређена правила.
Да би се што успешније остварили одређени задаци физичког васпитања, и постигао
циљ одређене врсте игре, у нашем случају плесне, треба тежити ка томе да деца на
првом месту увиде границе својих могућности, и постану свесна одређених правила
која морају поштовати, али се не треба задовољити слепом дисциплином коју васпитач
својим ауторитетом може наметнути. Лично искуство аутора Богосављева (1986),
показује да такав начин рада, организованог рада, деци доносу задовољство.

15
 И плесне игре захтевају одређена правила, али и претходно научено понашање
деце. Децу пре свега треба научити да се умире и обрате пажњу на оно што васпитач
жели да им каже. Формирање организоване групе без гурања захтева доста упорности и
домишљатости васпитача, мала деца су склона гурању у циљу да стану што ближе
васпитачу. Развијање овенавике је веома битно за културу понашања уопште.
Образовање круга је следећи корак учења деце. Касније ће то бити од значаја и за
плесне игре поготову оне које се играју у колу. Један од примера учења је и модел када
васпитач стоји у центру круга а деци каже да направе ограду око њега. За то могу
послужити и столице порешане у круг као и кружно постављен конопац (Богосављев,
1986:81). Битан положај васпитача у центру круга је управо због поменуте жеље деце
да свако жели да стане до васпитача, што би довело до гурања. Децу треба научити да
стају један иза другог у ред. И овде се могу употребити столице, конопац, али
једноставно и исцртати линије на којој деца треба да стоје. Постављање деце у два или
више редова је чест задатак. Најлакше се постиже кроз игру. На пример „Нађи свог
пара“, где свако дете изабере себо пар, затим се раставе и слободно крећу по простору.
На одређени знак свако дете треба нађе свог пара и стане у ред. Ко први то уради стаје
на прво место, а затим се ређају иза како које дете заврши задатак (Богосављев,
1986:82). Понекад је потребно да деца стану један поред другог. Васпитач се може
послужити примером птица поређањих по жици, и за ту сврху искористити конопац, а
наравно децу може научити и кроз игру.
Од организованих кретања деца треба да науче да се крећу један иза другог,
укуг, право, вијугаво, један поред другог у паровима и у слободној формацији, односно
групи. Да би се то што боље постигло одређени простор треба обележити било кружно
или праволинијски. Окретање на одређену страну на захтев такође је значајно. У
почетку може се додати неко карактеристично обележје те стране, рецимо, да се окрену
на десно према прозорима, или на лево према вратима.Наравно треба мењати те
карактеристике, да се деца не би везивала за њих, већ да би постепено створили слику
шта је лево а шта десно.
Поред одређених особина кој деца развију оваквим учењем, значајна чињеница
је да развијају и способност сналажења у простору.

16
2.3.3 Изражавање кроз покрет

Кад говоримо о уопштено о изражавњу кроз покрет, треба имати у виду да је то

широк појам. Покрет укључује просторну, временску компоненту и у вези је са ритмом
(Џиновић-Којић, 2002:133). Посматрајући децу поменута чињеница значи да је дете
способно да се креће у простору и при том чини прикладне покрете, замахе, окрете,
поскоке, скокове и друго. Благајац (1995) дете у покрету посматра као особу која
ствара, истражује, које игра и које само смишља покрете. Зато и покрет можемо
окарактерисати као битан фактор који подстиче код детета креативност, који му
помаже да упозна самог себе, односно да нађе везу између покрета и унутрашњег ритма
сопствене личности. Зато и не треба наметати покрет споља, или га исправљати. У
складу са овим, према аутору Џиновић-Којић (2002), једини утицај који васпитач или
друга одрасла особа треба да врши је сам подстицај на покрет, било одређеном
музиком, или упознавањем са животом неких животиња које би деца приказала
покретом, или развијање плесне драматизације на основу испричане бајке.
Прва знања деца стичу кроз покрет и плесне игре. Покрет можемо посматрати и
као „средство“ којим дете истражује себе и изражава своје емоције. Уместо да напише
оно што је унутар њега, фигуративно, предшколско дете „пише телом“, односно
покретом.
Кад говоримо о изражавању покретом, незаобилазна је музика кад су у питању
деца. Музичка пратња доприноси развијању координације покрета, складности и
прецизности, музика даје подстрек покрету, на пример, акценат у музици даје знак за
скок (Благајац, 1995). У сваком случају музика треба да буде инспирација за дечји плес,
преко покрета дете упознаје музику и обрнуто.
Најчешћи облици покрета су:
 ритмично, хармонично ходање;
 лепршаво, лако трчање;
 смењивање ходања и трчања;
 поскоци и скокови, такозвани дечји „галоп“;
 плесни кораци из народног фолклора;
 плесни кораци из класичног и модерног балета;
 плесни кораци из класичног плеса;
 гибање рукама и ногама;
 гибање телом (замаси, лабављење, таласи);
17
  издржаји и окрети (вежбе равнотеже);
 фигуративна кретања (прелажење из слике у слику) (Благајац, 1995:144).
За децу предшколског узраста веома је важан сопствени израз покретом,
наметање одређене врсте покрета штети развоју личности детета и чини га
неприродним у кретању. Да би кретања постала креативна, са децом треба радити прво
једноставне покрете, поскоке, скокове уз живу музику. У почетку рада са децом жива
музика је битна у смиислу да може да се прилагоди детету, које понекад и греши, тако
да је снимљена (са дискова, касетофона и др), примеренија одраслој деци која већ знају
покрете односно кораке, спретнија су и сигурнија. Сваки васпитач треба да обликује
покрете у зависности од узрасне групе деце. Покрети треба да буду примерени
индивидуалним могућностима деце у групи са којом ради.

2.3.4 Примена плесних игара у предшколским установама

Плесне активности у прешколском узрасту треба примењивати тек онда када

деца овладају разним начинима природних облика кретања. У почетку треба
примењивати једноставне покрете, а пожељно је дадеца покрете изводе пред огледалом.
Веома је значајно да покрете прати музичка пратња, тако да је и избор музике такође
битан, обзиром да одређује успешност плесних активности, карактер кретања, темпо и
ритам.
Плесне игре или игре с певањем могу се примењивати у свакој прилици у
дечјему вртићу. У свако подручје рада с децом може се имплементирати игра с
певањем која може увелико поспешити и олакшати учење. У већини ситуација
васпитач је тај који ствара пригодно расположење за игру с пјвањем, али треба
подстицати и омогућавати деци да они буду ти који ће иницирати или изводити игре
као одраз њихове маште и властитог избора. Као што је већ познато да игре с певањем
знатно побољшавају музичко и телесно васпитање деце, оне се моу примењивати и док
деца бораве на отвореном простору. Ова врста игара може бити приказана и у програму
дечјих свечаности. На таквим наступима игра с певањем мора бити целовита, односно
складна у покретима и певању.
Игре с певањем врста су покретних игара. Свака од тих игара има правила која
се примењују током певања које је детету врло приступачно и једноставно. Песма која
се пева уз игру мора имати све особине добре песме, што подразумева да је примерена

18
дечјем узрасту, да је деце препознају, да је једноставног текста а изводи се на начин да
деца, певајући песму, покретима опонашају текст. Свака игра захтева одређене
способности покрета. У играма с певањем примењују се углавном основни покрети:
ход, трк, поскоци и кретање руку. Игре с певањем можемо поделити на:
 игре с певањем у кругу – колу
 игре у колони
 игре слободних облика
 игре мешовитих облика (Милиновић, 2015)
Игре с певањем у кругу – колу чине највећу групу игара које се изводе у
затвореном или отвореном кругу – колу. У овој врсти игре деца складним покретима
заједнички опонашају и стварају слику појединих призора које садржи текст песме.
Оваквим обликом игре подстиче се креативност деце и њихово стваралаштво,
самосталност и слобода изражавања. Васпитач их при извођењу песме треба
подстицати и усмеравати на лепо и изражајно певање, јер је ипак оно главни циљ игре
сваке игре с песмом.(Милиновић,2015). Пример игара с пјвањем у кругу – колу:
Склупчао се мали јеж; Седам година у колу; Седи јеже у орању.
Игре у колони изводе се у облику линије у којој су деца поређана један иза
другога. Игра се обликује око детета с главном улогом која се при понављању игре
може мењати. Нагласак је игре на ритмичком ходуи осећају за промену темпа
(успоравањима и убрзавањима). Уколико васпитач не подстиче децу на активно
праћење ритма и опонашање истог покретима ногу, циљ игре није остварен
(Милиновић, 2015). Деца требају складним и прецизним покретима пратити промене у
темпу. Пример игре у колони: Ја посијах лан.
Игре слободних облика су најсложенија, али и најслободнија група игара с
певањем. Игре се изводе у слободним облицима који зависе од садржаја песме
(Милиновић, 2015). Пример игре слободних облика је Берем, берем грожђе.
Игре мешовитих облика су најчешће комбинација два или више основних
облика попут колоне и кола уз слободне покрете. У овим играма примењују се
једноставна изражајна средства музике, покрета и речи, а садржаји које обухватају
односе се на жива бића и неживе предмете (Милиновић, 2015). Пример игара
мештовитих облика: У колу је сестрица, Дај покажи, Како се што ради.

19
2.3.5 Избор садржаја у плесним играма

Садржаји који се користе у плесним играма су разноврсни, од основних облика

кретања, ходања, трчања, поскока, окрета, до сложених моторних задатака насталих
комбиновањем простијих моторних облика. Избор садржаја зависи од узраста деце,
нивоа моторичких способности деце, бројности групе, карактера приредбе за коју се
примењује плесна игра, простора на коме се изводи (Благајац, 1995:145). Садржај треба
да буде једноставан, лак за усвајање, а најважније је да деци представља радост и
задовољство. Са децом треба разговарати о свему ономе што чини садржај песме или
композиције: о природним појавама, кретању животиња, птица, инсеката и људи. Треба
их упознати нпр. како пахуљице снега падају, крећу се, поигравају, врте и падају; како
поветарац лелуја цвет, лист, травку, савија гране дрвећа, окреће ветрењачу...
Најчешће се користе дечије песме, али се могу користити и друге популарне
композиције које својим ритмом, садржајем и карактером одговарају деци. Оне
подстичу децу на већа залагања, повећавају интерес за активност и ангажују дечије
емоције. Музичке композиције треба да буду кратке, да би их деца лакше упамтила и
препознала. Може се користити инструментална или музичка пратња. Ако се користи
музика са текстом, онда се покрети усклађују са текстом.
У сваком случају, музика треба да буде инспирација за дечији плес. Преко
покрета дете упознаје, истражује музику и обрнуто. Ритам помаже да се покрети што
лакше науче, отклања се укоченост и тврдоћа покрета. Покрет, ако је повезан са ритмом
речи, песме, музике, постаје прецизнији, лепши, еластичнији.
У претходном делу рада говорили смо о уској повезаности плеса са покретима
тела, интелектуалним процесима и доживљајима, и, управо због тога, васпитач мора да
води рачуна анатомско-физиолошком и психомоторном развоју деце. Од поменутих
фактора зависи и форма задатака, дозирање оптерећења кроз темпо и време извођења
плесне игре, методе и организација рада.
Садржаји плесних активности могу да садрже основне елементе технике плеса
којима могу да се обухвате различити плесни стилови кроз једноставније и сложеније
моторичке задатке у које спадају: подизање и спуштање, позиције делова тела, нагиби,
континуирано кретање и друго. Затим, композиције покрета и кретања које
представљају низ логично повезаних моторних задатака и покрета у једну целину у
којој се користе основни облици кретања: ходање, трчање, скокови, поскоци, окрети са
разноврсним покретима трупа и екстремитета, плесно-музичке игре које сачињавају
20
специјално плесне игре које се састоје од кретања појединачно или у паровима, са
истовременим извођењем задатака. Садржај могу чинити и групне кореографије које
обухватају истовремено извођење плесних елемената целе групе деце у одређеној
формацији, али ово зависи од способности деце и претходног искуства. Наравно ту си и
модерни и народни плесови (Лабудовић, 2018: према Јоцић,1999; Коцић,2009).

2.3.6 Методе рада у примени плесних игара у предшколској установи

Изражавање покретом има и своје методе рада, то су, пре свега, вођење и
импровизација (Џиновић-Којић, 2002). Методом вођења васпитач усмерава децу на
усвајање новог кретања, док импровизацијом дете се усмерава на изналажење
сопственог израза покретом, и труди се да његови покрети буду другачији од покрета и
васпитача и друге деце. Кад је у питању узраст деце и у покретима постоје разлике,
млађа деца углавном понављају једноставне покрете који су им од раније већ познати,
док су старија деца способнија за разнолике покрете и све чешће измшљају нове,
сопствене, обзиром да су искуснија али и моторички спретнија. Слободне
импровизације подстичу креативност и маштовитост, док се касније примењују плесне
кореографије и народна кола која имају одређену форму, где је дат правац кретања,
врста покрета који се изводе, темпо, број понављања, мутика итд. У обзчавању плесних
елемената неопходно је поштовати принцип поступности и систематичности и почети
најпре са обуком ходања, корака са лаганим трчањем, са укрштањем, са привлачењем
трчањем, поскоцима, скоковима, једноножним и суножним поскоцима појединачно и у
пару. Треба напоменути да све прати певање, бројење, давање ритма или одговарајућа
музичка пратња (Зрнзевић, Лакушић, Зрнзевић, 2014:252).
У организацији физичких активности кроз плесне игре могу се употребљавати
различитр форме рада као што су фронтални облик рада, групни облик рада, групни
облик рада у паровима и индивидуални облик рада. У почетном периоду најчешће се
примењује фронтални облик. Кроз овај облик постиже се најбоља контрола деце и
исправљање грешака. Групни облик се примењује у случајевима када постоје групе
деце који уче различите кораке и кретања. Рад у паровима се примењује код деце која
већ знају одређене покрете тако да их појединачно тачно изводе, а овде се увежбава
конкретна кореографија у пару. Индивидуални облик вежбања се примењује углавном

21
у такмичарском плесу где свако дете појединачно учи делове своје кореографије или
увежбава поједине елементе технике (Лабудовић, 2018).

2.3.7 Структура плесне композиције

Васпитавањем деце предшколског узраста путем изражавања кроз покрет, кроз

плесне игре и друге плесне активности, отвара се пут ка сложенијим кретњама. Плесна
композиција представља стваралачки процес изражен покретом тела и у коме су
поједини елементи повезани у јединствену целину. У елементе плесне композиције
спада:
 Назив композиције који носи идејну и васпитну поруку
 Садржај плесне композиције. Зависи од узраста, нивоа моторичких
способности деце, бројности групе, карактера приредбе за коју се спрема
и изводи плес, и самог простора у коме се све то примењује. Сама плесна
композиција састоји се из три дела: уводни део што представља сам
наступ; главни део односно композиција и завршни део или одступ
(Џиновић-Којић, 2002). Целу композицију односно утисак појачавају
управо главни и завршни део, па из тог разлога ти делови треба да буду
добро осмишљени и занимљиви.
 Музичка пратња представља путоказ успешне реализације. Она се дели
на одређене логичне делове и сваки упућује на карактер појединих делова
плесне композиције. Добро упознавање музике инспирише и подстиче
машту како деце тако и самих васпитача.
 Костимографија подразумева избор костима за композицију што
повећава ефекат самог извођења. И овде треба водити рачиуна о деци,
односно бирати једноставне костиме који их неће спутавати у току
извођења плесне игре. А боје треба ускладити са реквизитима.
 Сценографија је уређење и декорација простора у коме се изводи плесна
композиција. Простор треба уредити једноставно са мером и укусом, и,
при том водити рачуна да се простор не смањи нити да се испуни
предметима који могу да угрозе безбедност деце.
 Реквизити повећавају мотивацију и интерес деце за извођење вежбе. Они
визуелно дочаравају стваралачку игру. Могу се користити реквизити од

22
 платна као што су мараме, траке, затим корпице, дрвени штапићи,
пластични обручеви и слично.

2.3.7.1 Пример структуре плесне композиције уз музичку пратњу1

Назив композиције: Певач и звезда

Музичка пратња: композиција „Пјевам дању, пјевам ноћу“ (стихови Бранка

Радичевића, музика Корнелија Ковача)
Пјевам дању, пјевам ноћу, пјевам селе кад год хоћу.
А што хоћу, то и могу, само једно још немогу.
Да запевам гласовито, гласовито, силовито
Да те дигнем са земљице, да те метнем међ звездице
Кад си звезда селе моја, да си међу звездицама,
Међу своји, селе моја, међу својим сестрицама.

Играчи: деца подељена у две групе „звездице“ и „певаче“

Циљеви:
 Познавање могућности свога тела као инструмент изражавања
 Задовољење дечје потребе за активним доживљавањем и изражавањем
музике кроз покрете тела
 Координација и култура покрета, склад лакоћа, грациозност и слобода у
изражавању
 Развијање ритма и равнотежа тела
 Способност стваралачког изражавања свих емоција путем покрета за
доживљавање лепог
 Више начина изражавања путем покрета

Задаци
Биолошки
 Здраво, складно и физички добро развијено тело

1 Интерпретација Џиновић-Којић, Д., 2002, стр. 134

23
  Правилан развој лжокомоторног апарата, нервног система,
респираторног, кардиоваскуларног
 Правилно држање тела и уклањање разних деформитета у држању тела,
кичменог стуба и стопала
 Слободно, ефикасно, складно владање моториком и стицање физичке
спретности
 Неговање перцептивно-моторне координације код деце
Васпитни:
 Стицање позитивне слике о себи
 Развијање емоционалне стабилности и неговање позитивних емоција
 Развијање вољно карактермих особина као што су воља, самоконтрола,
одговорнос, одлучност, истрајност
Образовни
 Формирање и образовање стваралачких активности кроз слободно,
ефикасно и грациозно изражавање путем слободних покрета који воде
порекло од основних, природних облика кретања до култивисаних
покрета корака из народног фолклора, модерног балета, класичног плеса,
а све у складу са музиком.

Средства: физичке вежбе имитирања и импровизације

Реквизити:
 Основни покрет
 Помоћна средства: звезде од папира, бели букети од креп папира
Методе:
 Усмено излагање
 Демонстрација („говорите телом оно што осећате“)

Ток активноти
 Уводни део: На инструментални део песме деца формирају две групе
„звезде“ стоје, „певачи“ уче. „Звезде“ су обучене у мајице са ѕвеѕдом , док
су „певачима“ на мајицама микрофон
 Главни део

24
  Прва строфа: На речи прве строфе „Пјевам дању...“ деца из почетног
положаја прелазе у парове једна звезда и један певач и настављају
ритмично трчање у месту. На део „а што хоћу, то и могу..“ деца прво
гибају опуштеним рукама, затим подижу руке и окрећу се око себе.
 Друга строфа: На речи „Да запевам...“ деца раде плесни корак у десну
страну са докоаком леве ноге, затим чине плесни корак у леву страну са
докораком десне ноге и спуштају руке. Покрет се понавља два пута. На
део „Да те дигнем са земљице...“ деца се спуштају у чучањ и подижу
руке. На понављање друге строфе лаганим трчањем праве круг где
„певачи“ чуче, а „звезде“ стоје.
 Рефрен: На текст „Кад си звезда...“ „звезде“ праве плесни корак унапред
десном ногом, ширећи десну руку, а затим дижу обе руке. Враћају се
уназад лаганим кораком и опет дижу руке. На инструментални део деца
лаганим трчећим кораком се враћају на уводни део.
 Завршни део: на инструментални део наставља се слободна игра „звезда“
и „певача“. На задњи такт деца се спуштају у седећи положај са
спуштеним главама.
Наведени пример односи се на предшколску групу деце, док су за млађи узраст
карактеристичне игре са понављањем, са лаким музичким садржајем, са доста кретања.
Плесна композиција треба да је позната деци и да кратко траје, јер је пажња деце
млађег узраста ограничена.

2.4 Улога васпитача

Учествовање и помоћ васпитача је веома важан фактор у организацији и

извођењу ритмичких и плесних игара. Његова улога се мења у зависности од броја деце
у групи, њиховог узраста, искуства и оспособљености за извођење одеђених покрета и
кретања у овим врстама игара предшколске деце.
Иако радо подражавају покрете и понашање васпитача, може се десити да нека
деца недовољно контролишу своје покрете и не могу да их тачно извршавају. У таквим
ситуацијама их не треба директно исправљати и тражити да понове покрете, јер то
квари мотивацију за игру и код детета утиче на стварање негативне слике о себи. Децу
треба постепено и индиректно оспособљавати за извођење одређених покрета.

25
 Васпитач ће кроз сопствени пример и позитивне примере друге деце указивати
неискуснијој деци на нпр. меко и гипко ходање мачке, усправно држање тела и главе
као код петла, нечујни доскоккао код зеца итд. Исправке треба вршити у паузама
извођења, осим у случајевима када грешке битно нарушавају извођење игре.
Код ови врста игара предшколске деце нарочито треба нагласити да васпитач не
би треба да намеће детету покрет, већ да му пружи могућност да изрази покрет на
начин на који га оно доживљава. Радост при упознавању и извођењу покрета је највећа
када они проистичу из слободног истраживања, испробавања, комбиновања. Ако се од
детета тражи сасвим одређена форма у изражавању, то се не одражава позитивно на
развој личности, јер усмерава дете на извештаченост, стереотипност и шаблонизам.
Кроз посебне задатке васпитач треба да оспособи децу да нпр. ходају и трче у
оквиру наглашеног и ненаглашеног дела ритма, да ходају према нотним вредностима
задате музике, да покрећу поједине делове тела брзо, споро, равномерно, променљивом
брзином, да спетно изражавају карактер и садржај музике који може бити снажан,
нежан, шаљив, тужан. Када деца одслушају одређену музику, стваралачко кретно
испољавање биће подстакнуто речима васпитача: „Покажите покретом оно што вам
музика каже.“ Прикладна музика ће подстаћи децу на покет, а нарочито ако је весела и
енергична.
Када су у питању разне фолклорне тј. народне игре и плесови, може се десити да
оне деци буду неприхватљиве због апстрактних комбинација покрета и одређених
ритмичких фигура које се понављају. У савлађивању ових врста игара обично се
користи фронтални облик рада. Васпитач ће распоредити децу у полукруг испред којег
ће стати окренут леђима и демонстрирати игру у целини. Затим ће игру детаљно
описати, одредити формацију коју деца треба да заузму, начин држања тела, извођења
појединих корака. Једноставније иигре уче се омах у целини, а оне сложеније по
деловима. Посебну пажњу васпитач ће посветити ускклађивању игре појединца у колу,
да би дошао до изражаја дух колективног (заједничког) доживљаја кроз покрет.
Дакле, прилаз васпитача у реализацији ритмичких и плесних игара треба да буде
у основи исти као и за друге игре. Важно је да он пружи деци одговарајући подстицај
путем неког литерарног садржаја и одређене музике, а затим да им препусти да сами
пронађу форму покрета. Пошто веома добро осећају ритам и музику, деца ће креирати
и адекватан покрет, а управо то васпитач, као педагог, увек жели да оствари.

26
2.5 Примери плесних игара

2.5.1 Народна кола и плесови

Дечја кола представљају активнности у којима се развија спсобност да се кроз

покрет изрази оно што се доживљава приликом слушања музике, обједињује се рад на
физичком развоју, развоју складног, лепог и ритмичног кретања. Народни плесови су
први облици плеса, саставни су део обичаја и испуњавају различите функције у култури
и животу човека уопште. Преносе се с генерације на генерацију тако да представљају и
важну културну баштину сваког друштва. Једноставнији народни плесови погодни су
за децу предшколског узраста (Зрнзевић, Лакушић, Зрнзевић, 2014).
У народним играма деца примењују најразноврсније облике кретања ходање,
трчање скакање, као и разни покрети којима се код деце развијају одговарајуће кретне
навике, на пример, десно-лево, напред-назад, поскоко у месту или кретању, окретање
око себе или другог и слично. Народна кола уз певање доприносе развоју музичких,
говорних и моторичких способности. Поред тога помажу детету да се упозна са
народном традицијом, музиком, ношњом, инструментима и другим видовима народне
традиције.
Приликом учења и увежбавања ових врста игара с адецом, веома је важно
посветити пажњу усклађивању игре појединца у колу како би дошао до изражаја дух
заједничког (колективног) доживљаја кроз покрет.
Примери народних кола:
Ја посејах лубенице
Ја посејах лубенице
Покрај воде Студенице,
Сено, слама,сено, слама,
Зоб, зоб, зоб (2 пуат)
Навади се сека Дора
Те набере троја кола,
Сено, слама...
Ја ухватих сека Дору,
Одведох је своме двору,
Сено, слама...
27
 Опис игре: Игра се затворено мешовито коло. Деца се држе за руке. Смер
кретања је супротан од кретања казаљке на сату. У првом делу игре заступљени су
кораци са привлачењем или обични кораци, а у другом, поред њих, топоти и пљескање
рукама. Деца почињу игру извођењем четири корака у десно са привлачењем („Ја
посејах лубенице“). Исто то, али кретањем у леву страну, изводе приликом певања
другог стиха („покрај воде Студеница“). На речи „сено, слама“ деца у месту дижу леву
и десну ногу наизменично, а на речи „зоб, зоб, зоб“ прво извиде три ударца десном
ногом о под, а затим три пљеска рукама у ритму претходног такта (Вукомановић,
Комненић, 1981).

Дуње ранке
Иди кући обуци се,
леле дуње ранке,
дуње ранке, дуње ранке,
крушке карамнаке.
Опет дођи, коло води,
Леле дуње ранке,
(рефрен).
Опис игре: деца су у кругу и држе се за руке. На речи „Иди кући обуци се, леле
дуње ранке“ – лаганим корацима крећу се најпре у десно, а затим на поновљен текст у
лево. На рефрен „Дуње ранке, дуње ранке, крушке караманке“ – стоје у месту и тапшу
рукама (Вукомановић, Комненић, 1981).

2.5.2 Игре са певањем

У једном од поглавља смо говорили о овим играма. Треба напоменути да при

обради ови игара прво је потребна одговарајућа мотивација (прича, луткарска предства;
једноставна драматизација уз присуство адекватних очигледних средстава итд.), а
затим да деца добро упознају текст, ритам и мелодију песме. Тако ће песма утицати на
правилно извођење складних и ритмички изражајних покрета, а игра, поред покрета,
као додатак песми омогућава њено правилније ритмичко, мелодијско и динамичко
извођење. Васпитач ће, након усвајања песме, демонстрирати деци игру у целини,

28
водећи рачуна да га сви добро виде. Понекад ће морати и више пута да понови
извођење зависно од сложености игре.
Примери игара са певањем:
Склупчао се мали јеж
Склупчао се мали јеж
Па сад мирно спава, спава,
Боц, боц, иглицама,
Не дирај га ручицама!
Боде, боде јеж,
Биће суза беж!
Опис игре: деца се држе за руке, ходају у кругу и певају. Васпитач је у средини
круга и седи, а представља јежа који спава. На реч „беж!“ сва се деца разбеже а
васпитач покушава да их ухвати. Када се деца разбеже васпитач се опет враћа у круг и
„спава“. Деца се опет окупљају и игра се наставља (Милановић, 1996).

Хоки - поки
Стави десну руку, онда склони је,
Стави десну руку , онда мрдај је,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави леву руку, онда склони је,
Стави леву руку , онда мрдај је,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави десну ногу, онда склони је,
Стави десну ногу , онда мрдај је,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави леву ногу, онда склони је,
Стави леву ногу , онда мрдај је,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
29
 Стави деснибок, онда склони га,
Стави деснибок , онда мрдај га,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави леви бок, онда склони га,
Стави леви бок , онда мрдај га,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави главу, онда склони је,
Стави главу , онда мрдај је,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!
Стави целог себе, онда склони се,
Стави целог себе, онда мрдај се,
Играј хоки-поки и окрени се
И то је све!

Опис игре: Деца стоје у кругу и изводе покрете које им сугерише сам текст
песме. На речи „играј хоки-поки и окренисе“ деца се окрећу око себе, а на речи „и то је
све!“ поскоче у месту и пљесну рукама (Милановић, 1996). Из личног искуства у раду
са децом могу приметити да је ова игра једна од омиљених и радо прихваћених плесних
игара, а при том веома значајна за учење појма „лево-десно“.

2.5.3 Плесне композиције

Поред традиционалних народних игара и игара са певњем, у предшколском

узрасту често се користе и плесови. Они могу бити кореографски и слободни.
Кореографски плесови су они чије су фигуре састављене и фиксиране. Изводе их
сва деца, а приликом извођења морају се придржавати записа.
Слободни плесови пружају деци могућност да изразе креативне способности и
ступањ развијености покрета у плесу. То су стваралачке или креативне игре у којима
деца сама стварају покрете уз музику. Они се организујуи примењују тек пошто су деца
30
савладала разноврсне облике кретања. Креативне ритмичке игре се иницирају
одређеном музиком, литерарним садржајем и указивањем на примере из животне
средине. Када деца одслушају музику или чују причу, позивају се на стваралачко
кретно испољавање речима: „Којим покретима бисте могли да пратите музику коју
чујете?“, „Изрази покретом оно што ти музика каже.“, „Слушај музику и ради оно што
ти она прича.“

2.5.3.1 Плесне композиције на тему

Новогодишња јелка

Предлог музике: тематски везано за Нову годину (Песма о Новој години,

пахуљицама, зими...)
Сценографија: композиција се изводи у простору где се на средини налази
окићена јелка
Играчи: млађа и старија деца
Реквизити: кружна фолија прилепљена на картон и ластишем причвршћена за
руку (сјајни део се као огледало налази на длановима).
Увод: У ритму одабране музичке пратње прво излазе млађа деца и седају на под,
испред окићене јелке, лицем окренути ка публици. Нешто касније, на одређени део
музике, излазе старија деца и стају поред млађе деце са обе стране.
Главни део: У првом делу млађа деца, седећи поред јелке, у ритму музике врте
шакама испред тела (да би се видела „огледала“ од фолије). Старија деца у истом ритму
импровизују слободне покрете рукама, горе, доле, испред себе, такође вртећи шакама.
У другом делу старија деца формирају круг око јелке. Кретање у кругу у једном
и другом смеру уз поскоке, или лагано трчање. Када промене правац деца чучну, руке
назад, врте шакама. Кад се усправе пружају руке високо, и праве окрет у месту. Након
тога креће таласање руку према јелки, односно према центру круга. За то време млађа
деца њишу се у ритму музике и опонашају оно што раде старија деца али стојећи у
месту.
У трећем делу игре старија деца прилазе млађој деци, позивају их на игру. Кроз
игру, плес, млађа деца прихватају игру старије деце.

31
 Завршни део: Сва деца крећу у групи напред, према публици, руке испред себе,
дланови напред, да се виде „огледала. На крају се по избору може додати и долазак
Деда Мраза (Благајац, 1995:147).

Снежне пахуљице (3-5 година) Зима је, ветар носи по ваздуху снежне
пахуљице. Свако дете постаје таква пахуљица, која се креће сасвим тихо, лети на све
стране, окреће се око себе и на знак падне на земљу – деца чучну и погну главу. Неке су
пахуљице пале, али има их још у ваздуху и игра се наставља.
Деци треба скренути пажњу да пахуљице нечујно и тихо падајају на земљу, па и
она треба да се крећу и спусте сасвим тихо. Томе треба да одговара и изабрана музика.
На исти начин се изводи и игра „Лишће пада“ ( у јесен) (Богосављев, 1986).
Шума (6-7 година) Једна половина деце трчи слободно по простору уз ритмично
ударање по тамбурини или уз музику. На одређени знак свако дете стане на своје место.
Тако направе „шуму“, у којој је свако од њих једно „стабло“.
Друга половина деце трчи или хода између „дрвећа“ према ритму и брзини
ударања или свирања. На знак свако се дете постави пред једно „стабло“. Улоге се тада
мењају па деца која су била „стабла“ крећу се слободно до следећег знака, а затим
поново следи измена. Уместо да ходају или трче око „стабала“ деца могу да буду и
„птичице“ да лете и цвркућу, па на знак „одлете на грану“ да се одморе. После тога
улоге се мењају (Богосављев, 1986).
Пролеће и цвеће (6-7 година) Зима је „цвеће још спава“. Деца чуче у кругу
сагнутих глава. Све иде уз пратњу тихе музике. Долази „пролеће“ и буди „цвеће“. Једно
дете звоно звонцем, трчи или хода око „цвећа“ (тиха музика, нова мелодија). Када
музика престане пролеће оде. „Цвеће“ почиње постепено да расте док се не расцвета.
Уз музику која се постепено пјачава деца се постепено дижу до потпуног истезања с
пруженим рукама увис и ставом на прстима. Када је „цвеће“ у најлепшем цвату, ветар
га лагано њише, па се и деца покрећу у ритму одговарајуће музичке пратње.
У ноћи је пао мраз. Цвеће постепено вене до лабављења, чучња, којим је и
почела игра. Крај прати постепено слабљење музике. Али, пролеће поново долази и
игра се неколико пута понавља (Богосављев, 1986).

32
2.5.3.2. Плесна игра уз причу и музичку пратњу

Деца предшколског узраста радо слушају приче, затим их препричавају,

понављају и на различите начине доживљавају. У овим плесним играма деци се пружа
могућност да своје физичке и психичке способности изразе у приказивању ликова из
приче, препуштајући се машти и стваралачким способностима. Плесна игра на тај
начин има циљ да развија осећај за ритам, концентрацију пажње, музичко памћење,
брзо запажање и реаговање. Правилан избор приче и музике утицаће и на испуњене
задатка у одређеној игри.
Благајац(1995:148) наводи одређене смернице при одабиру приче:
 У свом садржају прича треба да има различита збивања
 Ликови треба да буду, по карактеристикама, супротни, на пример ловац-
зечеви
 Прича треба да има кратку и једноставну радњу
 У игри музички треба илустровати само најзначајније моменте приче, јер
дете не може кроз покрет да изрази целу причу.
И у овим играма мора се водити рачуна о узрасту деце, и за млађу децу бирати
два лика, док старија могу пратити причу и са више ликова. Кад је реч о музици она
зависи од садржаја приче, радње и ликова, и пожељно је да буде изражајна, ритмички и
мелодијски једноставна. За сваки лик треба одредити пимерену музичку пратњу.
Пример плесне игре уз причу и музику: Ликови су петао, мачак, лија и птичица.
На самом почетку игре васпитач са децом разговара о ликовима, и деци омогућава да
створе слику какав јеко у причи ( петао је несташан и весео, мачак је озбиљан, брижан
и промишљен, лија је умиљата али лукава, а птице су безбрижне и радосне. У току игре
деца одређеним покретима опонашају кораке животиња, петлов поносан уздигнуте
главе, мачков – руке на леђима, тихо на прстима, колена високо, лијин дигим корцима
шуњају се, док птице представљају лаганим трчањем и гибањем рукама која
представљају крила. Деца могу да изводе покрете одређеног лика када препознају
музику која се односи на тај лик. Такође могу бити и подељени у четири групе где је
свака група одређен животиња, односно лик из приче (Благајац, 1995).

33
 3. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

3.1 Предмет истраживања

Овај рад има за предмет да сагледа Заступљеност и значај плесних игара у

предшколском васпитању и оразовању.

3.2 Проблем истраживања

Проблем истраживања је анализирати у којој мери васпитачи примењују плесне

игре у предшколском васпитању и образовању и анализирати став васпитача о значају и
заступљености плесних игара у физичком васпитању.

3.3 Циљ и задаци истраживања

Циљ је утврдити да ли васпитачи организују и реализују плесне игре са децом, у

предшколској установи, за које се игре најчешће опредељују и у којој мери су поменуте
игре значајне за развој моторичких способности деце предшколског узраста.

3.4 Задаци истраживања

На основу овако дефинисаног општег циља постављени су задаци истраживања:

1. Испитати мишљење васпитача о значају плесних игара као и о њиховој
заступљености у предшколском васпитању и образовању
2. Испитати који облик плесних плесигара васпитачи најчешће примењују у
односу на узрасну групу деце коју тренутно воде
3. Испитати у којој мери степен образовања васпитача утиче на испољење потребе
за подршком у реализацији активности из физичког васпитања и образовања
4. Истражити потребу и посећеност васпитача акредитованим семинарима из
физичког васпитања као облику стручног усавршавања.
5. Истражити колико васпитачи користе покретне игре у свом раду са децом у
вртићу.

34
 6. Истражити примену плесних игара у циљу развијања конкретних вештина код
деце (оријентација у простору, правилно држање тела, естетске културе кретања,
креативност и сл.)

3.5 Хипотезе истраживања

На основу постављеног проблема и предмета истраживања, као и зацртаних

циљева, постављене су следеће хипотезе:

Хипотеза 1: Претпоставља се да васпитачи препознају и високо вреднују значај

реализације појединих облика плесних активности који позитивно утичу на
развој физичких способности деце предшколског узраста, као и да постоји
потреба за подршком у реализацији активности из физичког васпитања.
Хипотеза 2: Претпоставља се да васпитачи највише примењују плесне игре као
облик физичких активности:
Хипотеза 3: Претпоставља се да у предшколској установи васпитачи спроводе
активности са децом у којима користе плесне игре.

3.6 Узорак и организација истраживања

Истраживање ће бити спроведено међу васпитачима који раде у Предшколској

установи Сунце у Горњем Милановцу у средњим, старијим и припремним
предшколским групама деце. Популацију истраживања чини око 60 васпитача.

3.7 Методе и технике истраживања

Приликом истраживања коришћена је дескриптивна метода, која је одабрана у

складу са природом проблема, предметом, циљем и задацима, као и у складу са
постављеним хипотезама истраживања. У раду је примењена техника анкетирања, а за
инструмент је употребљена анкета у виду упитника који је био анониман и намењен
васпитаима у радном односу. Питања су постављена у писаној форми и одговори се
дају у писаној форми. Први део су пет општих питања отвореног типа, пол испитаника,
степен образовања, године радног стажа и коју групу тренутно води као васпитач.

35
Друга група питања односи се на саму тему истраживања. Део упитника се односи на
понуђене тврдње где васпитачи треба да се определе у ставу према наведеним
тврдњама да ли се слажу, делимично слажу или се не слажу. Тврдње су везане за
карактеристике плесних игара везаних за децу предшколског узраста.

3.8 Организација и ток истраживања

Истраживање ће бити урађено у неколико етапа:

- Израда пројекта истраживања;
- Главно истраживање (анкетирање васпитача);
- Сређивање података добијених истраживањем;
- Интерпретација резултата и њихово писање.

3.9 Статистичка обрада података

Подаци добијени помоћу инструмената истраживања обрадиће се на следећи начин:

- Евиденција података добијених из анкетног упитника за васпитаче биће унета у

кодну листу, на основу које ће се формирати база података.
- Подаци ће бити изражени мерама пребројавања и процентуално, док ће добијени
подаци бити приказани графички.

36
 4. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА

У оквиру истраживања на тему Плесне игре у предшколским установама

учествовало је 60 испитаника – васпитача ПУ Сунце из Горњег Милановца.
Процентуално 97% чинили су васпитачи женског пола. а 3% мушког ( графикон 1).
Истраживање је обављено у периоду јун 2020. године.У току истраживања 20 васпитача
је водило млађу васпитну групу, 12 средњу васпитну, 18 страрију, док је њих 10 водило
предшколску групу деце (графикон 2).

Пол испитаника
3%

97%

мушки женски

Графикон 1

Графикон 2

37
 Степен образовања васпитача приказан је на графикону 3, вишу школу завршило
је њих 17, високо образовање има 16 васпитача, факултет 20 и мастер студије завршило
је 7 васпитача.

Графикон 3

4.1 Мишљење и став васпитача о физичким активностима у предшколској

установи

Физичко васпитање и образовање је веома значајан део васпитно-образовног

рада у предшколским установама, са циљем да дете формира свест о здравом животу, о
самом себи и о здравом начину одрастања.
Задатак сваке предшколске установе је да деци обезбеди повољну материјалну и
друштвену средину са свим потребама, условима и подстицајима за развој богатих,
разноврсних и осмишљених активности којима она могу да се баве користећи своје
укупне потенцијале за развој способности (Опште основе предшколског програма,
2006). Да би васпитач што квалитетније остварио поменуте циљеве и задатке везане за
децу, и у циљу подизања квалитета васпитно-образовног процеса, организују се
различити облици стручног усавршавања.
Када је у питању физичко васпитање, истраживање нам доноси податак да више
од половине васпитача није присуствовало семинару из физичког васпитања, значи
62% је дало негативан одговор, а 38% се изјаснило позитивно (графикон 4).
38
 С друге стране кад су у питању угледне активности из ове области, однос је
обрнут. Дакле 58% васпитача је одржало неку угледну активност, представило свој рад
или неко достигнуће везано за физичко васпитање и дискутовало о свом раду
(графикон 4). Физичко васпитање поред тоа што је значајно, и погодно је за угледне
активности јер је у корелацији са многим областима. Кроз физичке активности можемо
посматрати и развој говора, мишљења, математичко образовање, књижевност, музику,
покрет. И управо ова чињеница га и чини занимљивом али и захтевном области.

Графикон 4

Анализом садржаја можемо закључити да васпитачи вреднују физичку

активност као битан фактор дечјег одрастања васпитања и образовања. Већипроценат
непосећености семинарима захтева дубљу анализу и истраживање које би нас довело до
података о понуди семинара из физичке активности на првом месту а затим и о
факторима који утичу на посећеност односно непосећеност.

4.2 Плесне игре у васпиттно-образовном раду васпитача

У теоријском делу истраживања већ смо нагласили значај плесних игара за децу.
Оне представљају облик примене разних активности у којима се обједињује рад на
телесном развоју, развоју складног, лепог, ритмичког кретања, као и на развоју
способности да се кроз покрет изрази оно што се доживљава слушањем музике.

39
 Истраживањем смо дошли до податка да 38 васпитача (63,3%) ише пута
седмично примењује плесне игре, 12 њих се определило за одговор „једном седмично“,
а „понекад“ примењује њих 10 (графикон 5).

Графикон 5

Деца уживају у музици и праве покрете већ са неколико месеци. Тај урођени
смисао за ритам креће да се манифестује већ у првим музичким играма бројалицама.
Њихови текстови говоре о свему што је деци блиско, а ритам обично прате пљескањем
рукама и лупкањем ногама. Касније су покрети све разноврснији, па самим тим, и игре
су све сложеније. Примена плесних игара деци доноси радост, задовољство и уживање,
па их васпитачи , као што је случај у овом истраживању их радо и често примењују.
Заступљеност плесних игара, према мишењу васпитача, је добра, обзиром да су
се у томе сложили у 58%. Међутим овај податак можемо прокоментарисати и тако да су
мишљења подељена, односно не можемо занемарити проценат негативних одговора. У
прилог задњој тврдњи иде и податак да је чак 54 васпитача (90%) одговорило да плесне
игре треба да буду више заступљене у предшколској установи (графикон 6 и 7).

40
 Графикон 6

Да ли сматрате да плесне игре треба да буду вуше заступљене данас у вртићима?

Графикон 7

41
4.3 Утицај музике

Музика помаже деци да се развијају, да схвате свет који их окружује, али да

искажу и своја лична искуства. Најчешће се везује за уживање и задовољство, међутим
њена едукативна улога је веома значајна собзиром да подстицајно делује на свеукупан
развој детета.Деца предшколског узраста у вртићима користе разне ритмичке
инструменте, певају песме, марширају и играју уз музику... захваљујући чему се
усавршава њихова координација покрета, осећај за ритам, меморија као и способност
слушања. Већина васпитача ће вам рећи да музиком дете на лакши начин изражава
своје унутрашње емоције као и да уз њену помоћ лакше развија своје самопоуздање.
Као један вид невербалног изражавања музика је у стању да пренесе комплексност
емоција и на тај начин посебно стидљивом или плашљивом детету коме је тешко да
комуницира говором помогне да се изрази.
Анализа истраживања показала је да васпитачи препознају значај музике и
вреднују је као утицајан фактор како на физичке активности тако и у плесним играма.
Музику користе и у току физичких, спортских активности, од укупног броја
испитаника њих 51 ове активности „често“ или „понекад“ изводе уз пратњу музике
(графикон 8). У већем проценту користе уз плесне игре јер препознају значај и већу
ефектност игре ако је прати музика (графикон 9).

Графикон 8

42
 Графикон 9

4.4 Ставови васпитача о значају и карактеристикама плесних игара

Као што смо већ рекли истраживање је показало да је мишљење васпитача

усмерено ка значају плесних игара којег они препознају. Када су у питању
карактеристике плесних игара, васпитачи се у високом проценту слажу са тврдњама
које су имали у упитнику.
Највише слагања показало се на позитивном утицају плесних игара на развој
моторичких способности деце, на формирање лепог и правилног држања тела. Из
графикона 10 и табеле 1 можемо уочити и позитиван став васпитача када је реч о
утицају игара на сналажење у простору, на усвајање појмова горе-доле, лево-десно,
напред-назад. Васпитачи су својим ставом потврдили и потребу прилагођавања
плесних игара узрасту детета, па једноставнији покрети и игре прихватљивији су за
млађи узраст деце, док се старија, са већим искуством и разноврснијим покретима,
сналзе у сложенијим плесним играма и у плесовима са унапред припремљеном
кореографијом. Најмање слагање васпитачи су показали у утицају игара на
маштовитост и креативност.

43
 Графикон 10

Слажем Делимично Не
Тврдње
се се слажем слажем се
Доприносе развијању естетске културе кретања 48 12 0
Доприносе развијању способности сналажења у простору и
52 7 1
времену
Доприносе развијању изражајности различитих расположења
51 9 0
и осећања кроз покрете
Повољно утичу на формирање лепог и правилног држања
55 5 0
тела, раст и развој
Подстицајно делују на развој деце са посебним потребама 48 11 1
Покрет је "средство" којим дете истражује и показује своје
49 10 1
емоције
Дете лакше усваја појмове "горе-доле", "лево-десно",
52 7 1
"напред-назад"
Плесне игре је потребно прилагођавати узрасту детета 55 5 0
Развијају креативност и маштовитост детета 46 14 0
Позитивно утичу на развој моторичких способности деце 56 4 0

Табела 1

44
 На почетку анализе истраживања говорили смо о стручном усавршавању
васпитача. Кад су у питању плењне игре, мању број васпитача је присуствовао неком од
акредитованих семинара, али 93,3% се слаже да похађање семинара који су везани за
плес, плесне игре и музику позитивно утичу на квалитет васпитно-образовног рада
васпитача (графикон 11)

Графикон 11

4.5 Плесне игре које се најчешће примењују у раду васпитача

Најчешће по жељи деце васпитачи примењују плесне игре. Једна од највише

поменутих у одговорима је и Музичке столице. Једна од најпознатијих покретних
игара.За игру је потребно припремити столицу за свако дете, које окренемо тако да је
седиште окренуто споља могу се користити и обручи, јастуци,…). Пуштамо музику.
Док траје музика деца плешу, круже или изводе задате покрете око столица, када
прекинемо музику, свако дете треба да потражи столицу и да седне. Након пар кругова
скањамо једну столицу, када музика стане дете које остане без столице испада из игре
(оно може да задаје осталима покрете које треба да изводе док круже око столица).
Игра се наставља све док не остане само једно дете које је победник игре. Игра је

45
популарна деци јер им омогућава слободан покрет у току музике, позитивно
расположење и борбени дух обзиром да је такмичарског карактера.
Васпитачи млађих и средњих старијих група највише се опредељују за
популарне плесове, који могу да се нажу и на интернету па их деца и кући радо гледају
и примењују. Хоки-поки, Земљотрес плес, Мајмунски плес, Снела кока јаје, Пачији плес,
Каубојски плес, су игре које прати занимљива весела музика уз покрете које деца
гледају и имитирају што је и пригодно за тај узраст. У предшколским установама
васпитачи су ти који показују покрете док и деца опонашају. Примењују их у групама,
и то су игре које имају свој редослед и понављања. Предшколске групе већ прелазе на
кореографске игре, па су у одговорима се нашле Салса, Ча-ча-ча,Сиртаки, Крцко
Орашчић.
Занимљив податак, је да готово све групе деце у својој игри примењују народна
кола. То су колективне игре које захтевају већу укљученост деце, развијају келиктивни
дух, поштовање правила и поштовање других играча. И у њима се, као и у другим
плесним формама које су заступљене на овом узрасту, користе обични кораци у месту,
ходу и трчању, затим, кораци са привлачењем и укрштањем напред, назад и у страну и
различити поскоци. Ови се кораци изводе у једноставном ритму и на строго одређен
начин. Дечје народне игре се могу изводити само уз музичку пратњу, али и са певањем.
Кад је у питању форма извођења плесних игара васпитачи се најчешће
опредељују за игре у паровима, у формацији једне или две колене, индивидуалне са
коришћењем реквизита, игре у паровима и игре слободног покрета.

46
 5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА ИСТРАЖИВАЊА

Деца се развијају и уче кроз покрет. То је одличан начин за развој моторичких

вештина и испољавање емоција.Поред тога што је добар избор физичке активности,
плес је и користан начин да дете каналише енергију коју има у изобиљу. Малишани ће
кроз плес у исто време развијати мишиће, побољшаће координацију, моторичке
способности и развити везу око-рука и око нога. Моторичке способности се могу
активно побољшати уколико дете научи неколико плесних покрета. Било да је у
питању прескакање, скакутање, скакње у вис, стој на једној нози или једноставно
померање уз музику сви ови покрети помажу при развијању моторике и мишића.Поред
физичких предности, плес има и других позитивних страна. То је облик креативне
уметности која омогућва деци да слободно изразе мисли и емоције које можда не би
могли да искажу вербалним путем. Дете можда неће бити у стању да каже да ли је
тужно, љуто или срећно, али ће путем плеса, или потрошити негативне или изразити
позитивне емоције на здрав начин. Иако делује као обична забава, док играју,
малишани у ствари истражују своју машту, фантазије и мисли.Плес подстиче сазнајне
способности кроз покрет. Помаже при разумевању апстрактних појмова превођења
музике у покрет. На пример, слушајући одређену музику дете треба да направи
одговарајућу комбинацију фигура које имају некакав смисао. Управо тај развој
сазнајних способности, помоћи ће детету једног дана при решавању школских задатака.
Комбинација фигура мора да буде прилагођена узрасту, почевши од најједноставнијих
песмица као „Иде маца око тебе“ па како дете расте са све сложенијима.
Плес утиче и на способност детета да остварује социјални контакт и да сарађује
са другима. Дете је упућено на породицу, али сада треба да научи да сарађује са другом
децом, васпитачима касније и наставницима. Плесом деца уче да размењују идеје кроз
покрет, али се уче и како да учествују у динамичним групама где се морају поштовати
и остали учесници.
Методолошким оквиром истраживања постављен је циљ истраживања, утврдити
да ли васпитачи организују и реализују плесне игре са децом, у предшколској установи,
за које се игре најчешће опредељују и у којој мери су поменуте игре значајне за развој
моторичких способности деце предшколског узраста. Дескриптивном методом, путем
упитника, прикупљени су подаци, и њиховом анализом можемо закључити следеће:
 Васпитачи препознају и високо вреднују значај реализације појединих
облика плесних активности који позитивно утичу на развој физичких
47
 способности деце предшколског узраста, као и да постоји потреба за
подршком у реализацији активности из физичког васпитања.
 Плесне игре се у већојмери примењују као облик физичких активности.
Не можемо потврдити хипотезу да се највише примењују, али, свакако,
васпитачи у предшколским установама спроводе активности са децом у
којима користе плесне игре
 Васпитачи примењују плесне игре у циљу развијања моторичких
вњштина, оријентације у простору, правилног држања тела, естетске
културе кретања. Примењују је више пута седмично, али се јавља потреба
за чешћом употребом ових игара.
 Плесне игре се примењују и у зависности од узраста деце, што васпитачи,
познавајући психо-физичке карактеристике одређеног узраста и
реализују.
 Посећеност акредитованим семинарима из областифизичке активности и
плесних игара је просечна, што тражи детаљна истраживања, али
мишљење да семинари позитивно утичу на квалитет васпито-образовног
рада је скоро стопроцентна.
Оно што треба подвући још једном а то је веома значајан утицај плесних игара
на децу. И управо због тога препорука је да се деца што чешће сусрећу са овим играма
јер им ти пружа и задовољство, али и да се васпитачи едукују у циљу квалитетнијег
рада у оквиру ове области. Не треба заборавити ни подршку саме предшколске
установе и осталих релевантних иституција.

48
ЛИТЕРАТУРА:

1. Бала, Г., Киш, М., Поповић, Б. (1996). Тренинг у развоју моторичког понашања
мале деце, у: Годишњак: стручно информативни гласник Факултета за
физичку културу. Београд: Факултет за физичку културу, стр. 83-87.
2. Благајац, С. (1997). Игра ми је храна: Методика физичког васпитања деце
предшколског узраста 2. Београд: Асоцијација „Спорт за све“.
3. Богосављев, М. (1997). Покретне игре у дечјем вртићу. Нови Сад: Драгон.
4. Вукомановић, Н., Комненић, О. (1981). Музичке игре. Горњи Милановац; Дечје
новине.
5. Ђорђић, В. (2012). Школско физичко васпитање. Нови Сад: Факултет спорта и
физичког васпитања.
6. Ђурковић, З. (1995): Методика физичког васпитања деце предшколског
узраста. Шабац: Виша школа за образовање васпитача.
7. Ердеш, Н. (2017). Допринос покрета и плеса социјалним и моторичким
вјештинама дјеце с тешкоћама у развоју. Дипломски рад. Доступно на
https://repozitorij.ffos.hr/islandora/object/ffos%3A2427/datastream/PDF/view
(Приступљено 08.08.2020.).
8. Жлебник, Л. (1983). Општа историја школаства и педагошких идеја. Београд:
Просветни преглед; Горњи Милановац: Дечје новине
9. Зрнзевић, Н., Лакушић, В., Зрнзевић, Ј. (2014). Примена дечјих кола и елемената
плеса у физичком васпитању, у: Зборник радова Учитељског факултета
Призрен-Лепосавић. Књига 8. Лепосавиоћ: Учитељски факултет, стр. 243-257
10. Каменов, Е. (1987). Предшлколска педагогија. Књига 1. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
11. Каменов, Е. (1995). Методика васпитно-образовног рада са предшколском
децом. Београд; Завод за уџбенике и наставна средства.
12. Каменов, Е. (1997). Модел основа програма васпитно-образовног рада са
предшколском децом. Нови Сад: Филозофски факултет; Заједница виших школа
за образовање васпитача.
13. Каменов, Е. (2006). Васпитно-образовни рад у дечјем вртићу: општа методика.
Нови Сад: Драгон.
14. Каменов, Е. (2009). Дечја игра: васпитање и образовање кроз игру. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
49
15. Копас-Вукашиновић, Е. (2006). Улога игре у развоју деце предшколског и мађег
школаког узраста, у: Зборник Института за педагошка истраживања бр. 1.
Београд: Институт за педагошка истраживања, стр. 174-189.
16. Kostić, R., Miletić, Đ., Jocić, D.,Uzunović, S. (2002). The influence of dance
structures on the motor abilities of preschool children. Доступно на:
http://facta.junis.ni.ac.rs/pe/pe2002/pe2002-08.pdf (Приступљено 10.08.2020.).
17. Крњаја, Ж. (2012). Игра на раним узрастимас, у: Стандарди за развој и учење
деце разних узраста у Србији. Београд: Институт за педагогију Филозофског
факилтета: УНИЦЕФ, стр. 113-132.
18. Лабудовић, Д. (2018). Примена плесних садржаја у раду са децом млађег
школског узраста, у: Зборник радова са међународне научне конференциј
„Ефекти примене физичке активности на антрополошки статус деце,
омладине и одраслих. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 24-
29. Доступно на http://www.fsfvconference.rs/documents/proceedings_180427.pdf
(Приступљено 08.08.2020.).
19. Малешевић, Н., Миљевић, С. (1986). Игре за дјецу предшколског узраста и
припремних одељења основне школе. Сарајево: Завод за уџбенике и наставна
средства; „Свјетлост“.
20. Милановић, Љ., Стаматовић, М. (2006). Теорија и методика физичког
васпитања: за студенте учитељског факултета (васпитачи). Ужице:
Учитељски факултет.
21. Милановић, Љ. (1996). Збирка 200 игара за децу предшколског узраста. Ужице:
Дечји вртићи златиборског округа; ИЦ „Кадињача“.
22. Милиновић, М. (2015). Глазбене игре с пјевањем. Чланак преузет из часописа
„Артос“: часопис за знаност, умјетност и културу. Доступно на:
http://www.uaos.unios.hr/artos/index.php/hr/eseji-3/milinovic-m-glazbene-igre-s-
pjevanjem (Приступљено 15.08.2020.).
23. Монтесори, М. (2003). Упијајући ум. Београд: ДН центар.
24. Недељковић, М., Матић, Р. (1989). Игре и активности деце до поласка у школу.
Београд: Нова просвета.
25. Опште основе предшколског програма (2006). Доступно на:
http://www.uvb.org.rs/pdf/opste_osnove_priprenog_predskolskog_programa.pdf
(Приступљено 05.08.2020.).

50
26. Радисављевић Јанић, С., Милановић, И. (2015). Практикум (друго издање).
Београд: Факултет спосрта и физичког васпитања.
27. Џиновић-Којић, Д. (2002). Физичко васпитање предшколског детета. Београд:
Издање аутора.

51
ПРИЛОЗИ И ИНСТРУМЕНТИ

УПИТНИК ЗА ВАСПИТАЧЕ

Поштована колегинице/колега,

Овим упитником желимо да испитамо Ваш став о заступљености и важности

плесних игара у физичком васпитању. Веома нам је важно да добијемо Ваше
мишљење о овој проблематици. Упитник је анониман, а одговоре које будете давали
користићемо само у научне сврхе. Молимо Вас да пажљиво прочитате питања и
обележите један од понуђених одговора који најтачније изражава Ваше мишљење или
допишете свој одговор на празан простор уколико је то понуђено.

ХВАЛА НА САРАДЊИ!

1. Пол

а) мушки ☐ б) женски ☐

2. Степен образовања

а) виша школа ☐ б) висока школа ☐ в) факултет ☐ г) мастер

3. Године стажа
а) 1-7 б) 8-13 в) 14-20 г) 21-27 д) 28-35

4. У којој васпитној групи тренутно радите?

a) млађој б) средњој в) старијој г) предшколској

5. Да ли сте у протеклих пет година присуствовали акредитованом семинару из

физичког васпитања, као облику стручног усавршавања?
а) да ☐ б) не ☐
52
6. Да ли сте некада одржали угледну активност из физичког васпитања?
а) да ☐ б) не☐

7. Колико често у свом раду са децом примењујете плесне игре?

а) једном седмично б) више пута седмично в) понекад

8. Да ли сматрате да су плесне игре важне и зашто?

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

9. Да ли сматрате да су плесне игре довољно заступљене данас у вртићима?

а) да ☐ б) не☐

10. Да ли су плесне игре некада биле више заступљене у вртићима него данас?
а) да ☐ б) не ☐

11. Да ли сматрате да плесне игре треба да буду више заступљене данас у вртићима?
а) да ☐ б) не☐

12. У којој мери у свом раду са децом примењујете плесне игре уз инструменталну
музику?
а) често б) понекад в) никад

13. Које врсте плесних игара најчешће користите у раду са децом?

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

53
14. Означите у којој мери се слажете са наведеним тврдњама:
 Плесне игре доприносе развијању естетске културе кретања.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесне игре доприносе развијању способности сналажења у простору и времену.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесне игре доприносе развијању изражајности различитих расположења и
осећања кроз покрете.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесне игре повољно утичу на формирање лепог и правилног држања тела и
правилан раст и развој.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесне игре подстицајно делују на развој деце са посебним потребама.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Покрет је „средство“ којим дете истражује и исказује своје емоције.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесним играма дете лакше усваја појмове „горе-доле“, „лево-десно“, „напред-
назад“.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Плесне игре је потребно прилагођавати узрасту детета.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се
 Кроз плесне игре дете развија креативност и маштовитост.
а) слажем се б) делимчно се слажем в) не слажем се

54