KOLOIDNI RASTVORI

Koloidni sistemi
Koloidni sistemi su disperzni sistemi kod kojih se veliina estica kree u rasponu od 1 100 nm. Tipovi koloidnih sistema
Disperzna faza Gas Disperzno sredstvo gas tenost vrsta supstanca gas tenost vrsta supstanca gas tenost vrsta supstanca Primer Nemogu (homogen sistem) pena vazduh u mineralima magla mleko voda u maslacu dim gvoe (III)-hidroksid u vodi koloidno zlato u staklu

tenost

vrsta supstanca

Koloidi su svuda oko nas

Zemljite sadri koloide

Podela koloida prema strukturi

Podela koloida prema interakciji sa disperzionim sredstvom

Liofilni (hidrofilni) koloidi pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu i obavijeni su molekulama rastvaraa (vode) Liofobni (hidrofobni) koloidi ne pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu

OSOBINE KOLOIDNIH SISTEMA

OSOBINE KOLOIDNIH SISTEMA ZAVISE OD VELIINE ESTICA

Smanjivanjem veliine estica: Poveava se specifina povrina Poveava se stepen disperzije

Koloidne estice imaju veliku povrinsku slobodnu energiju

Duina ivice kocke (m) Broj kocki Specifina povrina m2/cm3 Specifina povrinska slobodna energija J/cm3

10-2 (1 cm) 10-3 (1 mm) 10-6 10-7

1 103 1012 1015

610-4 610-4 6 60

4,410-5 4,410-5 0,44 4,4

10-8
10-9

1018
1021

600
6000

44
440

Koloidne estice imaju veliku povrinsku slobodnu energiju

Koloidne estice tee da smanje veliku povrinsku energiju putem: Spontane tenje ka stapanju ili agregaciji (gomilanju) koloidnih estica Adsorpcije jona iz rastvora

OSOBINE KOLOIDNIH SISTEMA

Optike osobine koloidnih sistema (Tindalov efekat, ultramikroskop) Kinetike osobine koloidnih sistema (Braunovo kretanje, dijaliza, ultrafiltracija) Stabilnost koloidnih sistema Destabilizacija koloidnih sistema

Optike osobine koloida Tindalov efekat

Optike osobine koloida Tindalov efekat

Optike osobine koloida Ultramikroskop

Kinetike osobine koloida

Braunovo kretanje
Koloidne estice ostaju dispergovane u disperznom sredstvu jednim delom zahvaljujui sluajnim sudarima sa ostalim molekulama i atomima.

Dijaliza

Dijaliza

Ultrafiltracija

Ultrafiltracija

Koloidni sistemi su stabilni

Stabilnost koloidnih sistema

Vani inioci za stabilnost koloidnih sistema

Braunovo kretanje Zemljina tea Interakcija sa disperznom fazom (liofini i liofobni koloidi) Elektrostatike interakcije

Stabilnost koloidnih sistema

Hidrofobni koloidi
Koloidi toga tipa, s obzirom da nemaju afiniteta prema disperznom sredstvu, adsorbuju iz rastvora pozitivne ili negativne ione, pa su sve estice istoimeno naelektrisane. Zbog tog naboja koloidni rastvor je stabilan

Koloidna estica

Dvostruki elektrini sloj

Elektrino odbijanje

Stabilnost hidrofobnih koloida

Stabilnost hidrofobnih koloida

+ + + + + + - - + + + -- - - + + - - - - + -- ++ - - - + - + + - - -+ + -- - - + + + + ++ + + + - + + + + + - - + - - + + + ++ + + - + - + + - - + - - -- + + - - - + - - + - + - + + + - - - - + -+ + - + + - - -- + + + + + + + + +

+ + + -+ +

Stabilnost hidrofobnih koloida

Destabilizacija hidrofobnih koloida

Koagulacija je ukrupnjavanje koloidnih estica Sedimentacija je pojava vidljivog taloenja Hidrofobni koloidi se destabilizuju neutalisanjem njihovog naelektrisanja Destabilizacija se izvodi dodavanjem jona suprotnog naboja (koji se adsorbuje)

Destabilizacija hidrofobnih koloida

Destabilizacija hidrofobnih koloida

Destabilizacija hidrofobnih koloida

Dodavanje jona suprotnog naboja

Efikasnost jona u pogledu koagulacije raste sa naelektrisanjem jona Al3+ > Ca2+ > K+ Granina koncentracija koagulacije Primer sola As2S3 pri dodavanju Na+ (mM)

Hidrofilni koloidi
estice hidrofilnih koloida, usled njihovog velikog afiniteta prema vodi, obavijene su platom molekula vode koji spreava spajanje koloidnih estica u vee agregate. Destabilizuju se dodatkom visokih koncentracija soli ili dodatkom organskih rastvaraa koji se meaju sa vodom

Stabilnost hidrofilnih koloida

Reverzibilni koloidi

SOL

koagulacija peptizacija

GEL

Nastajanje gela

elatin - gel

Strukture gela

KRAJ