Bubašvabe i miševi - Natalija Živković

Vukadinović
 Mesto radnje: prašnjavi tavan  

SCENA I

 bubašvabac DŽORDŽ, bubašvabac DEJVID 

 (DŽORDŽ drži komad sira. DEJVIDU počinju da krče creva. Pravi mučeničke grimase, jauče, a
zatim se baca na pod i previja se. Džordž ne reaguje.)

 DEJVID:   (cvili) Džordž!

 DŽORDŽ:    Molim?

 DEJVID:     Ništa, ništa.     

 (DEJVID ćuti, a zatim se ponovo previja i jauče.)

 DEJVID:     Jao, jao... Džordž?

 DŽORDŽ:    Molim?

 DEJVID: Ništa. Jao! Nešto mi krče creva. Kao da imam burgiju u stomaku.

 DŽORDŽ: (ravnodušno) Aha.

 DEJVID:   Stvarno ne znam šta bi mi pomoglo. Jao! Možda, kada bih imao zalogaj... nečega...

 DŽORDŽ:   Kobasice?

 DEJVID:   Moglo bi. Mada, kobasica je malo teška... Kada bih imao više nešto - onako.

 DŽORDŽ:   Sardine?

 DEJVID:  I one su teške. Nego, kada bih imao... Jao, ne mogu da se setim!...

 DŽORDŽ:   Sir?

 DEJVID:  Da! Kada bih imao sir! Što bi to bilo lepo. Bio bih najsrećniji bubašvabac na svetu.

 (Ćute.)

 DEJVID:    Ali nemam sir.

 (Ćute.)

 DEJVID: Džordž, stvarno si cicija. Nećeš da daš parčence sira rođenom bratu koji umire od
gladi!

 DŽORDŽ:  Naravno da neću, kad si jutros pojeo čitav kolut kačkavalja * .    (*specijalan mini-
kolut za bube)

 DEJVID:   To je bilo još jutros! I bio je baš bezveze kolut. Imao je rupe.

 (DEJVID pada na kolena.)

 DEJVID:    Molim te, Džordž! Daj mi barem griz!

 DŽORDŽ:   Ne.

 DEJVID:    Grizić!

 DŽORDŽ:    Ne.

 DEJVID:   Grizičičić!

 DŽORDŽ:    Ne.

 DEJVID:   Džordž, ako mi daš griz reći ću ti kako se zvala majka Marka Kraljevića.

 DŽORDŽ: Šta mene briga kako se zvala majka Marka Kraljevića?

 DEJVID: Trebaće ti u životu. Uostalom, ko zna, možda bi baš i njega zanimalo kako se zvala
tvoja majka, samo nije imao priliku da to sazna.    

   

 SCENA II

 pređašnji, bubašvaba KLARISA  

 (Utrčava bubašvaba KLARISA.)

 KLARISA: Joj, strašno je!

DEJVID:   Šta?

KLARISA:   Strašno je strašno!

DŽORD:   Je li te opet presreo kengur sa šest glava?

 KLARISA: Nije. Nego nešto plavo, ogromno je! Ima žute trouglove!
 DEJVID: (unervožen) Šta li je to?

 DŽORDŽ: Je li i bljuje vatru?

 KLARISA:  Ne bljuje. Ali, ogromno je! I jednom, čak... Pomerilo se!

DEJVID: Džordž, jesi li čuo? Šta ako ju je videlo? Šta ako ju je pratilo?

 KLARISA: A videla sam na njemu...

 DEJVID:   Šta? Šta?

 KLARISA: (više ne govori glatko) Videla sam... Ovaj... Na sredini... Glave... Ima... Ovaj... Krilo!

 DEJVID:   Zar krilo!

 KLARISA: (nesigurno) I to krilo... Sa bodljama je! A na glavi... Ima strašne... Ima šest očiju.

 DEJVID:   Jao!

KLARISA:  Narandžastih!

 DEJVID:   Jao!

 DŽORDŽ:   A na leđima ima nos, a na rukama kosu, a noge su mu od hmeljnih prerađevina.

Stalno nešto izmišljaš, Klarisa. Pošalje te čovek da izvidiš poluprazan tavan, a ti tamo nađeš
pedeset veštica i šezdeset čudovišta.

KLARISA:      Šta ja mogu? Ja, ovaj, stalno nailazim na takve strašne stvari.

 DEJVID:   Bolje da naiđeš na neki sir. Ili neku voćku...

 KLARISA: (Džordžu) Bato, ovo je stvarno!

 DŽORDŽ:  I prošlog puta je bilo "stvarno". Samo je na kraju ispalo da je "ogromni oktopod" u
stvari klupče pertli.

 KLARISA:  Ali to sam izmislila iz dobre namere. Oktopod je sto puta zanimljiviji od klupčeta
pertli.

 DEJVID:   Od klupčeta pertli? Zašto. Mogli smo da igramo Kolariću- paniću.

 KLARISA: Da je bio oktopod mogli bismo da igramo s njim osam Kolariću-paniću u isto vreme!

 DEJVID: Ali, ne bismo mogli bez klupčeta pertli.

 
DŽORDŽ:  Da nisi ti izmislila to čudovište jer si se uplašila miševa? Ne dam ja da oni tebe meni
plaše.

 KLARISA:   Nisam.

 DŽORDŽ: Sigurno?

 KLARISA:   Sigurno.

 DŽORDŽ: Pa, zbog čega si onda izmislila čudovište?

 KLARISA:  Nisam ga izmislila.

 DŽORDŽ:   Namestiću ja nešto tim miševima, ima da se načisto isprepadaju. Naša loza
Bubašvabaca drži ovaj tavan otkada je sveta i veka - već tri godine - a oni dođu iz neke leve
mišije rupe i onda se ponašaju kao kabadahije.

 KLARISA:   A šta su to kabadahije?

 DEJVID: Osobe kabastog daha. Valjda.

 DŽORDŽ:   Napraviću nešto, pamtiće nas, bubašvabe, dok su živi. Neće više oni da nam
otimaju sir i kradu kobasice.

 DEJVID: Tako je! Šta ćeš da uradiš?

 DŽORDŽ:   Razmišljao sam cele noći. I smislio sam. Dovešću im - mačku!

 DEJVID: Mačku!

 KLARISA:   Ono strašno, sa krznom?!

 DEJVID:   Ih, Klarisa, tebi je sve strašno. Ono jezivo, sa kandžama?!

 DŽORDŽ:  Dovešću im vatreno crvenu mačku sa ljubičastim očima.

DEJVID i KLARISA:               Hiii!

 DŽORDŽ:   A ako ne nađem sa ljubičastim... Onda ću sa žutim!

 DEJVID i KLARISA:               Hiii!

 DŽORDŽ:  Mačka će im se prikrasti od pozadi kada se budu najmanje nadali i - ham! Ni "m"
ni "š" neće ostati od miševa!

 KLARISA: Ne mačku! Bojim se mačke!

 DEJVID:  Šta ako se mačka raspomami, pa pojede i nas?!

 DŽORDŽ:   Svašta, gde si video da mačke jedu bubašvabe? Mačka kad bi pojela bubašvabu,
odmah bi se... Hm.

DEJVID:  Šta?

 DŽORDŽ: Šta - "šta"? Što bi jela bubašvabu? Ti bi, kao, jeo bubašvabu?!

 DEJVID:   Ja ne bih jeo ni miša, pa opet...

 KLARISA:   Ali nama će ta mačka posle da ostane i onda će se šetati po tavanu, i poješće nam
sve sireve i kobasice, i onda ćemo opet biti gladni!

 DEJVID:   Da. Onda ćemo opet biti gladni...

 DŽORDŽ:   Ma! Pa šta!... Mislim... Tačno, onda ćemo opet biti gladni.

 (Ćute. DEJVIDU zakrče creva.)

 DEJVID: Jao.

 (Ćute. DEJVIDU opet zakrče creva.)

 DEJVID:   Jao. Jao, sir! Mislim, stomak.

 (DŽORDŽ daje DEJVIDU sir.)                      

 DŽORDŽ: Evo ti sir. Ne treba mi.

 DEJVID:  Zaista? Kako ti sad ne treba?

 DŽORDŽ:   Tako.

 DEJVID: Divno. (jede sir i mumla) Baš ti hvala. Kako je mekan, kao da jedeš duha. Pravi si
brat.

 KLARISA: Bato, daj i meni malo.

 (DEJVID deli sir i daje parče KLARISI, ona jede.)

 DŽORDŽ: Tako sam nesposoban... Terorišu nas tri najobičnija siva miša, a ja ni na rep da im
zgazim. To je da u zemlju propadneš od sramote.

 DEJVID:  Jeste. Da smo pametni, mi bismo ih ulovili u mišolovku.

 KLARISA:    Šta je mišolovka?

 DEJVID:     Pa tako, jedna okrugla žica...

 KLARISA:   Kao žica sa štipaljkama?

 DŽORDŽ:  Šta pričaš gluposti, Dejvide? To je kvadratna letva koja lovi miševe mehanizmom
zaklapanja.

 DEJVID: U, Džordž, baš si to dobro rekao. Kada bi miševi na to naleteli, ne bi im pomoglo ni

da dube na trepavicama.

 (Ćute.)  

DŽORDŽ:    Hej!

 DEJVID:   Pa... Džordž!

 DŽORDŽ:   Mišolovka!

 DEJVID: Mišolovka!

 DŽORDŽ: Kako se toga ranije nismo setili. Naručićemo najbolju mišolovku u gradu!

 DEJVID:   Naručićemo najbolju na celoj planeti!

 DŽORDŽ: Iz ovih stopa ćemo napisati pismo "Agenciji za iznajmljivanje mišolovki". Idemo!

 DEJVID:   Idemo!

 (DŽORDŽ i DEJVID izlaze, a KLARISA polazi za njima.)

 KLARISA:  Bato, stani! Naići ćemo na čudovište!      

SCENA III

 krpeni miš ĆIMICA 

 (Na zamračenoj sceni je krpeni miš Ćimica, plavi na žute trouglove. Tužno peva.)

 ĆIMICA:              

  U mraku, kad mrtva svetla su sva

Svakoga stvora proganja mora

A od tušta crnog, mene je tma

Steglo k'o crna kora od bora  

 

Bojim se onoga nečeg što šuška

Bojim se ovoga nečeg što krcka

Onoga sivog što tiho lupka

I onog strašnog što strašno kucka  

Možda to pujda šišmiša svoga

Na mene veštac, il' Babaroga?  

Al' kad bi došla i Babaroga

I kad bi došlo i petoro toga

Ja ne bih bio sam

A sad sam tužan i sam.