ВЕКТОР

Вектор је једнозначно одређен својим:

– правцем

– смером

– интензитетом

ПРАВАЦ ВЕКТОРА

Правац вектора је правац праве којој тај вектор припада. Паралелни вектори имају исти правац и зовемо
их колинеарни вектори.

Дат је вектор a.

Вектори b и c имају исти правац као вектор a.

Вектори d, e и f немају исти правац као вектор a.

ИНТЕНЗИТЕТ ВЕКТОРА

Интензитет вектора је дужина тог вектора. Ознака за интензитет је .

Дат је вектор a.

Вектори b и d имају исти интензитет као вектор a.

Вектори c и e имају већи интензитет него вектор a.

Вектор f има мањи интензитет него вектор a.

1
 СМЕР ВЕКТОРА

На задатом правцу, смер одређује која тачка је почетна, а која тачка је крајња.

Векторе који имају исти правац и интензитет, а супротан смер, називамо СУПРОТНИ ВЕКТОРИ.

• Ознаке за супротне векторе:

• вектору супротан је вектор

• вектору АВ супротан је вектор -АВ

• вектору АВ супротан је вектор ВА

Дат је вектор a.

Вектор c има исти смер као вектор a.

Вектори b и d имају супротан смер вектору a.

Вектори a и b разликују се само у смеру (правци и интензитети су им

једнаки).

То су СУПРОТНИ ВЕКТОРИ.

РАЗЛИЧИТИ ВЕКТОРИ

2
 ПОМЕРАЊЕ ВЕКТОРА

Да би вектор после померања остао непромењен, морамо му сачувати:

– правац

– смер

– интензитет

НАДОВЕЗИВАЊЕ ВЕКТОРА

Векторе надовезујемо тако што почетак другог вектора (померањем вектора) спојимо са крајем првог
вектора.

САБИРАЊЕ ВЕКТОРА НАДОВЕЗИВАЊЕМ

Векторе сабирамо тако што их надовежемо. Резултат сабирања је вектор чији је почетак у почетку првог
вектора, а крај у крају последњег вектора.

За сабирање вектора
важи комутативност:

3
 ОДУЗИМАЊЕ ВЕКТОРА НАДОВЕЗИВАЊЕМ

Од вектора одузимамо вектор тако што на вектор надовежемо вектор . Резултат је вектор
са почетком у почетку вектора и крајем у крају вектора .

НУЛА ВЕКТОР

Вектор чији је интензитет једнак нули називамо нула вектор.

Ознака је .

Нула вектор има исти правац и смер са било којим другим вектором.

4
ЗАДАЦИ:

5
 САБИРАЊЕ ВЕКТОРА ПРАВИЛОМ ПАРАЛЕЛОГРАМА

Векторе и доведемо на заједнички почетак, а затим направимо паралелограм чије су странице

вектори и .

Резултат је вектор чији се почетак поклапа са почетком вектора и , а крај је наспрамно теме
добијеног паралелограма (дијагонала паралелограма која полази из заједничког почетка сабирака).

ОДУЗИМАЊЕ ВЕКТОРА ПРАВИЛОМ ПАРАЛЕЛОГРАМА

Векторе и доведемо на заједнички почетак, а затим направимо паралелограм чије су странице

вектори и .

Резултат је вектор чији се почетак поклапа са крајем вектора , а крај је у крају вектора (дијагонала
паралелограма која полази из краја умањиоца).

6
ЗАДАЦИ:

7
ЗАДАЦИ: