See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/324065663

Impact of Smart & Connected Technology on the Future of Product Design

Conference Paper · December 2017

CITATIONS READS

0 27

3 authors:

Dusko Radakovic Dragan Cvetković

Academy of Applied Technical Studies Belgrade Singidunum University
23 PUBLICATIONS   25 CITATIONS    61 PUBLICATIONS   380 CITATIONS   

SEE PROFILE SEE PROFILE

Zoran Radakovic
University of Belgrade
45 PUBLICATIONS   149 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

LS in Beograd Politehnika View project

Sinteza - International Scientific Conference on ICT and E-Business Related Research View project

All content following this page was uploaded by Dusko Radakovic on 15 March 2022.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 UTICAJ ERE PAMETNE I POVEZANE TEHNOLOGIJE NA BUDUĆNOST
DIZAJNA PROIZVODA

Duško Radaković, VŠSS Beogradska politehnika, dradakovic@politehnika.edu.rs

Dragan Cvetković, Univerzitet Singidunum, dcvetkovic@singidunum.ac.rs
Zoran Radaković, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, zradakovic@mas.bg.ac.rs

Izvod
Možemo pretpostaviti da će do kraja druge dekade 21. veka preko 50 milijardi „stvari“ biti
povezano sa internetom. To je ogroman porast u odnosu na početak ove dekade. Pitanje je šta
bismo mogli da očekujemo u sledećoj dekadi? Dizajn proizvoda bi trebalo da postane bolji, novi
proizvodi bi trebalo da budu pametniji i povezaniji kako bi omogućili lični i poslovni napredak. Sa
druge strane, unapređenja kao što je mešovita stvarnost bi trebalo da ode korak dalje i omogući
dizajneru direktnu interakciju sa okruženjem u kojem se kreira proizvod – 3D okruženje. Suština je
rad u 3D u realnom vremenu, ali i fizički prototip koji bi trebalo da pruži fizički osećaj o kvalitetu
proizvoda, tako da se odluke vezane za dizajn mogu donositi znatno ranije. Nove tehnologije,
zajedno sa pravom strategijom, osposobiće dizajnera da iskoristi nove mogućnosti i utvrdi stvarne
vrednosti. Ovo će omogućiti stvaranje i održavanje konkurentnosti proizvoda. Autori ovog rada
prikazuju svoje mišljenje o promenama u metodologiji dizajna proizvoda i svoje viđenje kako bi
budućnost mogla da izgleda na osnovu primena novih tehnologija u proizvodnji i dizajnu.
Ključne reči: dizajn proizvoda, CAD, tehnologije, proizvodnja, Internet stvari

IMPACT OF SMART & CONNECTED TECHNOLOGY ON THE FUTURE OF

PRODUCT DESIGN

Abstract
By the end of the second decade of the 21st century, it can be assumed that over 50 billion things
will be connected to the internet. This is a four-fold increase since the beginning of this decade. The
question is “What can we expect in the next decade?” Product design will become better, smarter
and more connected products will be built, and that should enable personal and business
advancement. On the other hand, improvements such as mixed reality will go a step further and
allow designers to interact directly within the environment the product is created – the 3D
environment. The essential is working in 3D in real time, but also a physical prototype should
provide the sense of how something feels so design decisions can be made earlier. New technologies
alongside with the right strategy should enable designers to take advantage of new opportunities
and determine real value. Consequently, designers can create and sustain competitive advantage.
This work represents the authors’ opinion and view of how the methodology of product design
could change and how the future might look like integrating new technologies in design and
manufacturing.
Keywords: product design, CAD, technology, manufacturing, Internet of things

678
UVOD
Sa IoT, dizajner i inženjeri, posebno inženjeri imaju mogućnost uvida u proizvod koji ranije nisu
bili mogući. Proizvodi ili usluge koji su osposobljeni za IoT, inženjerima mogu da pružaju podatke
o korišćenju.[1] Ako se primeni analitika na ovu informaciju (big data), inženjer ima uvid u to kako
se proizvod koristi na terenu u operativnoj sredini, gde potrošači potencijalno imaju problema.
Pored toga, imaju uvid i u funkcije koje se ne koriste. Ovo je neprocenjiv resurs za unapređenje
proizvoda donošenjem boljih odluka u vezi sa unapređenjem jednostavnosti korišćenja, gde učiniti
kvalitativna poboljšanja ili od kojih inovativnih ideja potrošači imaju najveću korist. Ovako moćne
informacije daju inženjerima moć kakvu ranije nisu mogli ni da zamisle a koja im omogućava
direktan uticaj na konkurentnost njihovih proizvoda.
NOVI SVET U CAD PROJEKTOVANJU
Termin „mašinski dizajn“ više nije adekvatan da bi se opisala nova vrsta proizvoda koji se
dizajniraju u doba povezanih uređaja. Primarne funkcije takvih proizvoda pokreće elektronika,
softver, senzori i sveprisutna povezanost. Takvi proizvodi učestvuju i predviđaju potrebe korisnika
umesto da samo reaguju na komandu korisnika.[2] Ovakvi proizvodi moraju da budu i utilitarni i
dodatni, kako lični tako i opšti, operativno i jednostavni i sofisticirani. Za one koji ne mogu da
izađu izvan domena klasičnog mehaničkog mišljenja, ovo može da bude veoma strma kriva učenja.
Zahtevnija očekivanja potrošača vode ka boljim tehnologijama
Proizvodi i usluge, vođeni sve većim očekivanjima u novim iskustvima i vrednostima, kako za
potrošače tako i za komercijalne kupce, prolaze kroz dramatičnu evoluciju. Ova dinamika upravlja
značajnom promenom u ekosistemu proizvoda u kojem se razvijaju i isporučuju današnji i sutrašnji
pametniji, povezani proizvodi. Zanimljivo je to da se ova evolucija proteže izvan samog proizvoda
na nove predloge koji proširuju i dozvoljavaju da se potencijalno zameni nasleđe „kupi, upravljaj,
servisiraj“. Alati i usluge koji omogućavaju razvoj, proizvodnju, monetizaciju i upravljanje
proizvodima su sve funkcionalniji, sveobuhvatniji i pametniji, i jednostavniji za korisnike.
Razvijanje paradigmi dizajna, razvoja i usluga, koji su često bazirani na „oblaku“ i koji ugrađuju
virtualnost i stvarnost (na primer, VR i AR) čini da ovi proizvodi budu sve praktičniji.[3] Isto se
odnosi i na sposobnost da se jednostavnije i efikasnije dizajnira, modeluje, simulira i servisira preko
više nivoa poverenja u toku životnog ciklusa proizvoda. Ovaj trend se na primenjuje samo na
činioce proizvoda, već i u kontekstu „celog proizvoda“ i „proizvoda u upotrebi“.
Dramatična promena tehnologije
Na prvi pogled, čini se da mnogi inženjeri ne shvataju koliko će se inženjerski dizajn promeniti
tranzicijom od razvoja mehatroničkih proizvoda do razvoja IoT proizvoda. Mnoge oblasti će morati
da se promene. Inženjersko-mašinski aspekti proizvoda, koji ne mogu da se ažuriraju kao softver
moraće da izgledaju znatno naprednije nego ranije. Ovo će omogućiti sukcesivna ažuriranja
proizvoda posredstvom bežičnog softverskog ažuriranja i re-konfigurisanja elektronskih varijabli.
Organizacija tipa pametnog inženjerstva će takođe morati da ugrade ovo u strategije svojih
proizvoda. Zahtevi za dizajn platformi će se postaviti u nekoliko meseci ili godina pa sve do
nekoliko dekada. O ovome bi trebalo da brinu proizvođači, jer će na njih imati najznačajniji
uticaj.[4]
Sama primena IoT u procesima dizajna i razvoja je ogromna. Prikupljanje podataka sa IoT
proizvoda na terenu omogućava inženjerima da verifikuju pretpostavke koje su osnova za zahteve
kod novih proizvoda. Koristeći podatke sa povezanih senzora kao ulazne parametre za simulacije
daje mnoštvo realnih ishoda. Ovo omogućava inženjerima da donose bolje odluke pre nego proslede
dizajn na prototipsko. Prototipovi sa instrumentacijom IoT senzora mogu da obezbede daleko veći
uvid zbog čega bi prototip pao u toku testiranja.

679
 Pa ipak, mnogi inženjeri imaju stav da IoT neće uticati na mehaničko-mašinske aspekte razvoja
proizvoda. Međutim, već sa se vide kratkoročne implikacije. Svakako će se proširiti u narednih
nekoliko godina.
Budućnost proizvodnje
CAD je bio centar razvoja i proizvodnje u proteklih 50-ak godina, ali velike promene dolaze
spolja. Na primer, stvari koje se grade postaju povezane sa internetom. Komuniciraju jedni sa
drugima, a svojim vlasnicima verovatno imaju šta da kažu. Neki od tih proizvoda već uveliko
razgovaraju sa svojim kreatorima. Na drugoj strani, dolazi iznenađenje kako je fotogrametrija i
tehnologija skeniranja omogućila kreiranje modela bez tradicionalnih alata za modelovanje. Sada je
moguće skenirati, konvertovati i proizvesti 3D model a da se u CAD programu ne nacrta ni jedna
linija.
Ironično je to što su suštinski alati, alati za dizajniranje, alati za analitiku i alati za komunikaciju
nekako izolovani u svom svetu i teško ih je koristiti, a informaciju koja se kreira je teško deliti sa
drugima. Softver se sve više okreće „cloud“ tehnologiji i distribuira se preko hiljade procesora,
informacija će postati slobodna i slobodno će fluktuirati. Svakako neće ostati zaključana granicama
softvera ili u rukama tehnologa. Metafora ovde prisutna je u tačkastim oblacima – tačke
informacije, podataka, piksela (koji opisuju stvarni proizvod). Kako ove tačke postaju bolje
povezane, dizajneri će bolje razumeti šta njihovi proizvodi rade a šta potrošači žele. Time će
potrošači za sebe moći da urade mnogo više, jer će definisati proizvode kakve oni žele. [5]
Na proteklim konferencijama Novih tehnologija u obrazovanju, kao i na par konferencija koje se
bave vizualizacijom, sve više je ljudi koji sa VR head-setom stvaraju sjajne modele. Postepeno se
primećuje koliko je tehnologija sve manje smetnja onima koji žele da je koriste.
NOVI IZAZOVI ZA INŽENJERE I DIZAJNERE PROIZVODA
Svakog dana sve više povezanih uređaja stiže na tržište, od telefona i kućnih aparata, pa do
automobila i zgrada. I zaista, Cisco je predvideo da će do 2020. godine postojati preko 50 milijardi
povezanih uređaja u svetu [6]. Prema predviđanjima u časopisu British Airways Highlife Magazine,
jedno od četvoro osoba do 2025. nosiće pametnu i konektovanu odeću. Ovi proizvodi imaju
potencijal da potrošačima obezbede efikasniju, udobniju i jednostavniju svakodnevnicu, ali i da
prezentuju nove izazove dizajnerima, inženjerima, proizvođačima i kompanijama koji ih proizvode.
Tehnološka industrija, sa svojim bogatim nasleđem dizajniranja sjajnih rešenja, vrlo dobro je
pozicionirana da razmenjuje iskustvo i znanje koje će pomoći današnjim proizvođačima da se
uhvate u koštac sa ovakvim izazovima i premoste barijeru kako da razmišljamo o dizajnu
potrošačkih proizvoda za novu, konektovanu budućnost.
Trendovi zastupljeni u „eri povezanosti“
Na prvom mestu, granice između hardvera i softvera, kao i između fizičkog i digitalnog sveta, sve
su bleđe s obzirom na to kako uređaji koji poseduju IoT postaju sve prisutniji.
Jedan od trendova koji su aktuelni zahvaljujući IoT jeste taj što ekosistemi počinju da uviđaju
dobitnike od gubitnika. Ranije, ovo su bila razmatranja za budućnost, ali sada su zaista bitna.
Ispunjavanje propozicije proizvoda u potpunosti kroz partnerstvo se više puta dokazalo kao
značajno u sektorima B2B i softverskog inženjerstva. U eri IoT oni postati još značajniji. Na primer,
IIC (Industrial Internet Consortium) definiše platforme i test opremu koji bi trebalo da budu jasni do
kraja ove godine.[8] Svakako, desiće se da neke IoT kompanije ne ispune ove stroge kriterijume.
Prema tome, pitanje je kako odabrati pravu platformu bilo da je u pitanju proizvodnja uređaja ili
aplikacije.
Pored ovoga, proizvođači su sve ozbiljniji po pitanju eksperimentisanja sa poslovnim modelima i
monetizacijom. Tehnologija se neće prodati sama od sebe, potrebno je da bude lepo upakovana da
bi potrošači želeli da je kupe. Po ovom pitanju, rešenja se traže kroz inovacije u poslovnom modelu,
kroz modele pretplate, pay-per-use, kroz povremene prihode, putem subvencija ili zamena prihoda

680
od hardverskih uređaja sa prihodima od usluga, putem monetizacije podataka o klijentima, pa čak i
kroz modele plaćanja po pozivu posredstvom API (Application Programming Interface).[9,10]
Treće, veliki podaci postaju „cloud“. Svakako će biti sve više i više podataka sa milijardama
novih konektovanih uređaja. Pored teksta i brojeva, tu su i slike, video i glas koji stvaraju značajne
mogućnosti monetizacije. Više uređaja znači više podataka, više potencijalnih upotreba i više
stvaralaca. Postavlja se pitanje vlasništva podataka i pravima. Potrošači bi svakako morali da budu
upoznati šta se dešava sa njihovim osetljivim podacima.
Potrebno je potvrditi bezbednost i privatnost. Niko ne želi da mu neko hakuje uređaje. Zbog
ovoga su do sada uvek najviše stradali krajnji korisnici. Potrebna je mnogo veća garancija o
bezbednosti, privatnosti i integritetu. Potrebno je više investirati i u razvoj bezbednosti i testiranje
pre nego se lansira proizvod i ponude izjave o kvalitetu. Instaleri i integratori moraće da obezbede
integritet ekosistema, a klijenti će svakako tražiti ovakve garancije. Jedna greška bi mogla da ima
veoma visoku cenu. Predviđanja su takva da će 20% pametnih zgrada biti predmet digitalnog
vandalizma kroz sisteme klimatizacije, termostate, čak i pametnih toaleta. Glas će postati veoma
značajan za upravljanje IoT sistema i računske infrastrukture. Agenti kao što su Google Assistant,
Apple Siri, Amazon Alexa, Microsoft Cortana i Samsung Viv Labs naglašavaju važnost ovih novih
AI-asistiranih glasovnih interfejsa. Koristiće se na mnoštvo uređaja kao što su telefoni, PC, tableti,
automobili, kućni aparati i drugim mašinama. [11,12]
PRVI ZNAČAJNI PROIZVODI IoT
Termostat firme Nest mogao bi da bude prvi IoT uređaj koji je privukao pažnju mašte javnosti.
Međutim, sve više uređaja kombinovaće funkcionalnost sa sposobnošću da prikupi podatke,
analizira ih i na osnovu njih deluje.

Slika 1. Termostat Nest (www.nest.com) [13]

Poslovnost u svakoj industriji počinje da koristi prednosti ere povezanosti – od javnog transporta
sve do poljoprivrede. Firma Floatility je dizajnirala konektovani električni skuter radi upotrebe u
naseljenim sredinama.

Slika 2. e-Floater – IoT nova generacija deljene e-mobilnosti [14]

681
 Ovi skuteri mogu da se prate preko GPS tako da korisnici mogu da vide gde se nalazi najbliži
dostupan skuter. Sa druge strane firma Agrilution je razvila konektovani uređaj plantCube za uzgoj
čime ohrabruje potrošače da kod kuće uzgajaju hranu. Uređaj korisnicima pruža vitalne informacije
o temperaturi, vlažnosti, navodnjavanju i druge informacije posredstvom aplikacije tako da
obezbeđuje da biljke napreduju u optimalnim uslovima.

Slika 3. plantCube firme Agrilution [15]

Internet konektovani uređaji mogu da urade mnogo više nego da samo pohranjuju podatke na
cloud ili na druge uređaje. Takođe mogu da primaju softverska ažuriranja (update) od strane
proizvođača. Na taj način, proizvod može da se poboljša tokom vremena umesto da zastareva. Na
primer, proizvođač može da lansira update preko Wi-Fi kojim starija mašina za pranje sudova radi
jednako efikasno koliko i najnoviji model.
Očekivanja potrošača da će se proizvodi unaprediti tokom vremena znači da će proizvodi sve više
postati i način za isporučivanje usluga. Ovo može da se posmatra kao kupovina smart telefona.
Kupovina na samom početku je početak ovakvog odnosa – potrošač odmah počinje da prema
svojim potrebama podešava telefon, sa interneta preuzima i kupuje aplikacije i druge softverske
usluge.
DIZAJN ZA ERU POVEZANOSTI
S obzirom na pomenute trendove, postavlja se pitanje kako će dizajneri graditi uređaje koji
postoje i u fizičkom i u digitalnom svetu, i kao deo većeg ekosistema? Kako kreirati inovativne
proizvode koji mogu da se adaptiraju ali i dalje da korisniku pruže jednostavnu, elegantnu i
smisaonu interakciju? Kako napraviti proizvode koji, pored komuniciranja i rada jedni s drugima,
konstantno uče od korisnika i evoluiraju sa novim odlikama i funkcionalnostima?
Pravilno postavljanje ovakvih elemenata jeste ključ u transformaciji proizvoda kao što su
pametne brave, pametni termostati i drugi slični konektovani uređaji u esencijalne uređaje koji štede
u vremenu, štede u troškovima i donose druge koristi potrošaču. Svakako, na postoji jedan alat ili
rešenje ovom problemu. Ali, baš kao što dizajneri danas koriste alate da generišu stvari koje nismo
mogli da predvidimo pre 20 ili 30 godina, veoma važno je da se u skoroj budućnosti dizajneri
osposobe softverom optimizovanim za dizajn konektovanih uređaja.
U svetu već sada kreću startups, kompanije, studenti i pojedinci sa upotrebom inovativnih alata za
dizajn i izgradnju konektovanih uređaja današnjice i sutrašnjice, bilo da se radi o dizajnu
potrošačkog proizvoda u cloud mašinsko-inženjerskom softveru, prototipsko testiranje integrisanih
kola besplatnom online aplikacijom, ili sučeljavanje sa izazovom da se na tržište iznese novi
proizvod primenom nove generacije alata za upravljanje životnim ciklusom proizvoda. S obzirom
da ovo oblikuje konektovanu budućnost, postoje neke ključne oblasti koje treba istaći.
Obrazovanje
Nove generacije profesionalaca u razvoju proizvoda moraju da uzimaju u obzir način kreiranja
proizvoda za dinamične sredine. Potrebno je da poseduju know-how i uvid u to kako da se ophode
sa ovom kompleksnošću i svoje proizvode učine otpornim i vrednim. Takođe su bitni i centri znanja
kao i učenje u zajednici čime se promoviše deljenje ideja.

682
 Ekosistem
Trebalo bi ohrabriti industrijske lidere da ne dovode samo nove talente u svoje firme, nego i da se
udruže sa komplementarnim tehnološkim firmama. Ovo će im omogućiti da proizvedu jedinstvena
poremećajna rešenja za konektovanu budućnost i da razviju robustan ekosistem u kojem bi bili u
njegovom centru.
ZAKLJUČAK
Kombinovanjem ekspertiza iz različitih izvora ubrzaće inovaciju i pojačati industriju kao celinu.
Pristup tehnologiji obezbediće sposobnost dizajniranja svakome kroz programe koji nude besplatan
pristup za obrazovne institucije i startup-e, što omogućava većim organizacijama demokratizaciju
kreiranja sutrašnjih konektovanih uređaja. Pored toga, uvođenje pretplatničkog modela licenciranja
ovim istim organizacijama obezbeđuje pristup dizajnerskim rešenjima po znatno nižim početnim
troškovima. Pomoć studentima i preduzimačima da zarobe, analiziraju i koriste podatke sa svojih
proizvoda je neophodan korak za pohranjivanje razvoja tehnologije koja će omogućiti konektovanu
budućnost.
Povezanost redefiniše dizajn proizvoda, a širenje konektovanih potrošačkih proizvoda dotaći će
sve više fragmenata života ljudi nego što je to danas. Verovatno u oblastima o kojima i ne
razmišljamo sada.
LITERATURA
1. Michelle Boucher, New Possibilities with Internet of Things Technology, Parametric Technology
Corporation, 2017
2. Kenneth Wong, The Future of Product Design, Parametric Technology Corporation, 2017
3. Allan Behrens, Increased Customer Expectations are Leading to Better Technologies, Parametric
Technology Corporation, 2017
4. Chad Jackson, A More Shocking Technology Change Than Some May Think, Parametric Technology
Corporation, 2017
5. Kathleen Maher, The Future of Production: Makers, Builders, and Users, Parametric Technology
Corporation, 2017
6. http://www.cisco.com/cisco/web/UK/solutions/trends/iot/portfolio.html , septembar 2017
7. http://preview.cms2cms.com/preview_57b18b9b4695d/?p=18962 , septembar 2017
8. https://www.iiconsortium.org/accelerating-innovation.htm , oktobar, 2016
9. Chris Kocher, Grey Heron, Monetizing IoT: Show me the Money, Business Strategy Sand Hill,
http://sandhill.com/article/monetizing-iot-show-me-the-money/ novembar, 2016
10. Chris Kocher, Grey Heron, The Internet of Things: Challenges and Opportunities, Business Strategy
Sand Hill, http://sandhill.com/article/the-internet-of-things-challenges-and-opportunities/# , januar, 2015
11. Michael Cooney, Top 10 strategic predictions that could shake up IT, Technology Research, Gartner
Inc., https://www.networkworld.com/article/2989203/careers/gartner-top-10-strategic-predictions-that-
could-shake-up-it.html#tk.drr_mlt , jul, 2016
12. Chris Kocher, 5 Predictions for the IoT in 2017, Insurance Thought Leadership,
insurancethoughtleadership.com , august, 2017
13. Nest Co., https://nest.com/thermostats/ august, 2017
14. Floatility – Next Generation Shared e-Mobility, https://www.floatility.com/ , septembar, 2017
15. The plantCube, Agrilution GmbH, http://agrilution.com/index.html , septembar, 2017

683

View publication stats