TEСТ 13

1. Институт „Renvоі" значи у Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља (ЗРСЗ):

а) обавезну примену страног материјалног права када на ово упуте колизионе норме lex fori,

б) обавезну примену колизионих норми страног права када на примену страног права упуте
колизионе норме lex fori,

в) факултативну примену колизионих норми страног меродавног права,

г) обавезну примену супстанцијалних норми lex fori. д) факултативну примену колизионих норми
lex fori.

2. Малолетно лице А, држављанка Србије, је поднела тужбу за издржавање против свог

претпостављеног оца, лица Б, држављанина Словеније. Б живи и ради у Скопљу. Мајка А, којој је
поверено право родитељског старања, је држављанка Србије и живи и ради у Скопју. Током
поступка, тужени оспори да је отац тужиље.

Да ли у овом случају постоји надлежност судова PC и ако да, по ком основу?

Које се главно питање поставља у поступку и које је право меродавно за главно питање?

Које се претходно питање јавља у поступку и како ће суд у РС доћи до меродавног права за
претходно питање ако примени зависно колизионоправно повезивање?

Које се претходно питање јавља у поступку и како ће суд у РС доћи до меродавног права за
претходно питање ако примени независно колизионоправно повезивање?

3. А је стар 17 година и запослен у привредном друштву Градња чије је седиште у РС. Ово
привредно друштво закључи уговор о изградњи аутопута у Катару. А закључи са својим
шривредним друштвом посебан уговор о раду у коме странке предвиде примену lex loci laboris. С
обзиром да је послодавац инсистирао да А ради дуже од 8 сати дневно, A се врати у PC и покрене
радни спор. У парници се позове на Закон о раду РС, и то на следеће:

„Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем
од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно". Наведена одредба Закона о раду
представља:

а) клаузулу националног третмана,

б) реторзиону клаузулу,

в) клаузулу највећег повлашћења

г) норму јавног поретка,

д) норму непосредне примене,

ђ) норму о решавању временског сукоба закона,

е) ниједан од наведених одговора.

Тужени се позива на примену lex loci laboris. С правом?

4. Приликом решавања проблема промене јавног поретка у држави порекла одлуке која се
подноси на признање суду Републике Србије, суд Републике Србије ће:

а) увек применити каснији јавни поредак;

б) увек применити ранији јавни поредак;

в) применити онај јавни поредак на чију применљивост укаже транзиторна норма права државе
порекла одлуке;

г) применити онај јавни поредак на чију применљивост укаже транзиторна норма права Србије;

д) применити онај јавни поредак који је повољнији за туженог;

5) сматрати ову промену ирелевантном за питање признања.

5. Изигравање закона постоји, у смислу члана 5 ЗPC3-а, у следећим ситуацијама:

а) када држављанка Републике Србије избегне примену материјалног права Црне Горе на које
упућује српска колизиона норма;

б) када држављанин Аустрије с пребивалиштем у Крагујевцу намерно избегне примену

материјалног права Републике Србије на које упућује српски ЗМПП;

в) када је поднета на признање страна одлука у којој је, с намером изигравања закона, избегнута
примена српских императивних норми мењањем садржаја тачке везивања;

г) када је пред управним органом Републике Србије избегнута примена домаћих прописа
фраудoлoзном манипулацијом у колизионој сфери од стране америчког држављанина;

д) када се пред српским органом, с намером изигравања закона, симулује садржај тачке везивања
домаћег закона.

6. За вануговорну одговорност за штету према ЗРСЗ-у, меродавно је (написати):

едећој тачки везивања (заокружити тачан одговор):

Реч је о следећој тачки везивања:

а) алтернативној,
б) супсидијарној.

7. Приликом примене српског ЗPC3-а, није могуће да дође до мобилног сукоба закона у

случају:

а) одређивања меродавног права за уговор о закупу покретних ствари, када није изабрано
меродавно право,

б) одређивања меродавног права за тестаментарну способност оставиоца,

в) одређивања меродавног права за личне и законске имовинске односе брачних другова,

г) одређивања меродавног права за јавно обећање награде.

д) ниједан од наведених одговора.

8. За форму брака меродавно је према српском ЗPC3-у (заокружити тачан одговор):

а) право места заједничког пребивалишта брачних партнера,

б) прво заједничког држављанства брачних партнера,

в) право места где је брак закључен,

г) право Републике Србије.

9. У одсуству избора меродавног права и ако посебне околности случаја не упућују на друго право,
за уговор о размени робе (трампи), биће меродавно (дописати):

_______________________________________________________________________

10. А је држављанин РС и Филипина, а Б држављанка Филипина. У браку су 10 година. њихово

заједничко пребивалиште је углавном граду Филипина, Манили. Право Филипина не познаје
институт развода брака.

Какву ће одлуку српски суд донети о својој надлежности уколико лице А допутује у Републику
Србију и поднесе тужбу за развод брака од лица Б пред српским судом?

Уколико постоји основ надлежности срспког суда, те се српски суд прогласи надлежним за развод
брака, које право је меродавно за развод брака између лица Аи Б?

11. Зашто је за прихват приговора међународне литиспенденције неопходно испуњење услова

узајамности и на терену признања и извршења стране судске одлуке (укратко објаснити)?
12. Према ком праву се цени правноснажност и извршност одлуке поднете на признање у РС?

13. Уколико тужилац-странац не поступи по решењу којим се обавезује да положи акторску кауцију
у року који му је за то одређен,
__________________________________________________________________

(навести процесну последицу коју ће непоступање по решењу изазвати)

14. Суд РС је надлежан да одлучује по тужби у патернитетским и материитетским споровима ако:

а) су парничне странке изричито уговориле надлежност суда РС,

б) је тужени странац, нема пребивалиште у РС, али прећутно пристане да спор реши суд PC,

в) су обе парничне странке држављани РС, без обзира на то где им је пребивалиште,

г) је тужилац држављанин PC и има пребивалиште на територији РС у моменту подношења тужбе.

Наведеним правилом о надлежности успоставља се:

а) директна међународна надлежност српског суда,

б) индиректна међународна надлежност српског суда,

в) искључива надлежност српског суда,

г) општа надлежност српског суда,

д) реторзиона надлежност српског суда.

15. Суд РС је дужан да одбије признање стране судске одлуке ако:

а) не постоји реципроцитет са оном државом чији је држављанин странка која је успела у спору,

б) не постоји реципроцитет са државом која није чланица Европске уније,

в) не постоји реципроцитет са државом у име чијег суверенитета је судске одлука донета,

г) без обзира на постојање реципроцитета, али само уколико је одлука донета на штету
држављанина РС,

д) након доношења Њујоршке конвенције, реципроцитет није услов признања стране судске
одлуке за чланице Конвенције.