H. BERI A i dr.

NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE

Novi bezbednosni izazovi sa aspekta ekolo ke za tite

HATID A A. BERI A, Vojna akademija, Beograd Pregledni rad

MILA . JEGE , Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije UDC: 351.759.6:504.4(497.11)
i informatike, Novi Sad 551.583
RADE V. SLAVKOVI , Vojna akademija, Beograd DOI: 10.5937/tehnika1504729B

Na globalnom nivou politika, dr ava, nauka i praksa su uo ili problem koji izazivaju klimatske promene
a koji se odra avaju na celokupno stanovni tvo i planetu Zemlju.
Bezbednosni izazovi koji se manifestuju na globalnom, regionalnom i na nacionalnom nivou, ukazuju na
potrebu strategijskog-doktrinarnog i sistemskog pristupa u re avanju o uvanja dru tva i ekolo ke
bezbednosti. Pitanje ekolo ke bezbednosti nije samo globalno i nacionalno pitanje dr ave. To je pitanje
od izuzetnog zna aja za interes gra anskog dru tva, koje kao da je trenutno isklju eno od sopstvene
odgovornosti u delu ekolo ke bezbednosti. U radu se nastoji ukazati na obavezu preduzimanja mera u
smislu sprovo enja donetih strategija, politika, zakona, konvencija, deklaracija, rezolucija, sporazuma
i ostalih normi koje reguli u oblast ekolo ke bezbednosti. Cilj ovih normi je da se na osnovu nau nih
saznanja, iskustvenih normi i procenjenih uslova donose pravovremene procene i planovi sa definisanim
obimom rizika i pretnji, kao i sagledavanje nivoa posledica i odgovora na njih.Tako e, u radu se
analizira mo oveka i njegov uticaj na proces globalizacije i poreme aje koji su nastali klimatskim
promenama.
Klju ne re i: globalizacija, klimatske promene, ekolo ka bezbednost, politika, dr ava, norme i pravila,
rizici i pretnje

1. UVOD veku ohrabrili su stanovi ta da je ovo proces koji ima

U brojnoj literaturi [1-22] razmatraju se bezbedno-
sti izazovi sa aspekta ekolo ke za tite.
S obzirom na sve u estalije klimatske promene,
kao i posledice tih promena, gubitke ljudskih ivota,
kao i velika materijalna razaranja, ali i zaga enja uku-
pne ovekove okoline i ivota u njoj, ove anstvo se
suo ava sa novim izazovima. Oni se ogledaju pre sve-
ga u sve ve em broju opasnosti generisanih razvojem i
primenom novih tehnika i tehnologija, a time i novim
pretnjama koje su posledica neprimenjivanja bezbe-
dnosnih standarda i procedura u ekolo koj bezbednosti
i za titi.
Zato dr ave bez obzira na globalizaciju, imaju od-
govornost da sa uvaju svoju ivotnu sredinu i ivot u
njoj, ime uvaju i svoj identitet i svoje bi e.
Prema [1] Globalizacija je pojava koja ne pripada
samo modernom dobu. Istra ivanja i dokazi o posto-
janju svetskih religija i trgova kih puteva u srednjem
Adresa autora: dr Hatid a Beri a, Vojna akademija,
Beograd, Pavla Juri i a turma 33
Rad primljen: 15.06.2015
Rad prihva en: 25.06.2015.
dugu istoriju. Prvi talas globalizacije je u 16. veku,
drugi talas u ekspanziji industrije i tre i talas za period
nakon zavr etka hladnog rata.
Prvi veliki talas globalizacije podudara se sa ra a-
njem modernog evropskog dru tva u 16 veku, periodu
kada Evropa gospodari globalnom arenom, jer do i-
vljava: teritorijalnu ekspanziju, ekomonsko-tehnolo-
ku i vojnu superiornost. Drugi talas nastaje u jeku
industrijske revolucije oko 1850. godine i traje do Pr-
vog svetskog rata. Od 1800. do 1913. me unarodna tr-
govina porasla je sa 3 na 33 odsto.
Politika, dr ava, nauka i praksa su uo ili problem
koji izazivaju klimatske promene na globalnom nivou,
a koji se odra avaju na planetu Zemlju i ukupno sta-
novni tvo na njoj.
Me utim, mere koje se sprovode za smanjenje
ekolo kih rizika su esto sa odlo enim dejstvom, ili su
nedovoljno efikasne, a posledice su uglavnom velike.
Bezbednosni izazovi koji se manifestuju na glo-
balnom, regionalnom i na nacionalnom nivou ukazuju
na potrebu srategijskog-doktrinarnog i sistemskog pri-
stupa u re avanju o uvanja dru tva i ekolo ke bez-
bednosti.

TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4 727

H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
Procenjuje se da je potrebna sveobuhvatna mobil-
nost u re avanju pitanja ekolo ke bezbednosti koja je
vi ezna na. Nauka svojim znanjem, a praksa svojim
iskustvom imaju obavezu da suo e politiku i dr avu sa
odgovorno u i posledicama nedovoljnog injenja na
polju ekolo ke bezbednosti i za tite, utvr ivanjem stra-
te kih i operativnih ciljeva.
Slika 1 - Procenat stanovnika koji smatraju da su
klimatske promene posledica ljudske aktiv-
nosti [2]
Koncept nacionalne bezbednosti i dalje je najza-
stupljeniji u domenu prakti nog oblikovanja bezbe-
dnosne funkcije savremene dr ave. Prema [3]: Bezbe-
dnost dr ave (state security), odnosno koncept nacio-
nalne bezbednosti (national security) spada u tzv. stare,
tradicionalne pristupe bezbednosti. U sredi tu bezbe-
dnosti nalazi se suverena dr ava, odnosno njen opsta-
nak.
Dr avna teritorija i nacionalni suverenitet kao vi-
talne vrednosti i interese koje se tite vojnim kapacite-
tima i sposobno u da se odvrati vojna agresija ili da
joj se uspe no odgovori. Zajedno sa sistemom nacio-
nalne bezbednosti, koji predstavlja instrumentalizo-
vanu bezbednosnu funkciju dr ave, danas ima irok i
vi eslojan sadr aj.
Najpre, nacionalna bezbednost podrazumeva funk-
ciju nacionalnih dr ava kojom one tite vlastiti ide-
ntitet, interese i druge vrednosti koje su istaknute kao
bazi ne za opstanak nacije. Naravno, re je o irem
poimanju nacionalne dr ave, dakle dr avotvornog
naroda/nacije i njenih gra ana. Ka e se dr ava ame-
ri kog naroda , dr ava francuske nacije itd., ali se
podrazumeva ire zna enje pojma nacionalne dr ave
ameri kih gra ana, francuskih gra ana, gra ana Re-
publike Srbije itd.
U Nauci o bezbednosti, nalazimo da [4] Pojedini
autori ne prave potrebno razlikovanje izme u dr avne
i nacionalne bezbednosti. Nikada se, naime, pouzdano
ne zna, ukoliko se prethodno ne razjasni, na koji se
relevantni objekat bezbednosti misli: na dr avu kao
ustanovu u u em smislu, na etni ki odre en i po
pravilu ve inski narod u njoj, na politi ku zajednicu
svih dr avljana ili, to je najpo eljnije, na sve gra ane,
lanove dru tva o kome je re , nezavisno od njihove
etni ke, verske, socijalne ili ideolo ke pripadnosti.
728 TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
2. STRATE KI CILJEVI
Strate ke ciljeve treba definisati kroz sistemski
pristup da je ovek i njegovo okru enje bezbedno sa
aspekta ekolo ke bezbednosti. U pitanju je ivot o-
veka, voda, vazduh, hrana i sve ono to ini ivot na
zemlji.
Termin ekolo ka bezbednost uvela je Generalna
skup tina UN, nakon usvajanja Rezolucije o me u-
narodnoj ekolo koj bezbednosti (1978. godine) , kao
reakciju na ernobil sku ekolo ku i l udsku katastrofu,
a na predlog Mihaila Gorba ova [5].
S obzirom na sve u estaliji broj razli itih opasnosti
zasnovanih na tehnolo kom razvoju dr ava i dru tva,
te sve evidentnijim klimatskim promenama i njihovim
posledicama na globalnom i lokalnom nivou, nu no je
obezbediti sve uslove za izgradnju ukupnog sistema
bezbednosti i za tite, a u okviru takvog sistema i sistem
ekolo ke za tite.
Takav sistem ima zadatak da zajednicu ini otpo-
rnom i da je spreman za odgovore na sve vidove eko-
lo kih pretnji i izazova. Za materijalizaciju takve
strategije nu no je identifikovati sve izazove po eko-
lo ku bezbednost ti enih vrednosti za okru enje, za
ljude, za dobra. Tako e, va no je do i do saznanja koje
zadatke i mere je nu no preduzeti kako bi se procenjeni
rizici sveli na meru prihvatljivog, a zajednica u inila
otpornijom od istih.
Ekolo ke vrednosti - zdrava ivotna sredina i pri-
rodni resursi, kao vrednosti po sebi ali i kao integralni
elementi ukupnog nacionalnog bogatstva - u sa-
vremenim dr avama svrstavaju se u bezbednosnu inte-
resnu sferu ne samo nacionalne dr ave ve i na irem
bezbednosnom nivou - regionalnom i globalnom.
3. OPERATIVNI CILJEVI
Operativni ciljevi imaju zadatak da obezbede da
funkcija ekolo ke bezbednosti i za tite postane pitanje
koje je zna ajno za gra ansko dru tvo i koje ne sme i
ne mo e da se isklju uje od odgovornosti u kreiranju i
sprovo enju operativnih ciljeva u ovoj oblasti. Tako e
je veoma zna ajno obezbediti da se funkcija ekolo ke
za tite uvede u sve poslovne i proizvodne procese,
privrede i javnih delatnosti zajednice koji e se perma-
nentno unapre ivati i kontrolisati.
Uklju ivanje svih ljudskih i materijalnih poten-
cijala sasvim sigurno je jedan od preduslova za uspe-
nost sprovo enja operativnih ciljeva ekolo ke za tite
u zajednici. Razvoj tehnika i tehnologija, primena
procedura i standarda u domenu ekolo ke bezbednosti
podrazumeva kadrovsku profilisanost i kompetentnost.
To svakako podrazumeva odre eni finansijski obuhvat
sredstava za realizaciju planiranog, njegove izvore i
njegovu plansku realizaciju.
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
Funkcija ekolo ke bezbednosti i za tite kao opera-
tivni cilj sagledava deo koji reguli e ukupnu koordi-
naciju zajednice, normativnu ure enost, dono enje od-
luka u svim sferama i na svim nivoima ivota zaje-
dnice, planiranje za tite, sprovo enje za tite, oprema-
nje za za titu, obu avanje i osposobljavanje za za titu,
ekolo ka edukacija, edukacija edukatora, kontrola i
nadzor u okviru sprovo enja ovih ciljeva u zajednici.
Ekolo ka bezbednost i za tita se uspostavlja prema
na elu:
 jedinstvenosti sa elementima posebnosti i po to-
vanja nivoa subordinacije na nivou zajednice;
 racionalnosti koje uklju uje sve raspolo ive resu-
rse (ljudske i materijalne, organizacione);
 sveobuhvatnosti koje ima zadatak da organiza-
ciono i funkcionalno obezbedi preventivno delo-
vanje, efikasno delovanje u otklanjanju posledica
i izvora ugro avanja, sa mogu no u istovreme-
nog delovanja na vi e nivoa i pravaca sa ciljem
postizanja najcelishodnijih efekata;
 selektivnosti koje ima za cilj precizno i neprekidno
definisanje, delegiranje i definisanje zadataka u
zajednici prema nosiocima;
 prilagodljivosti koje ima zadatak osposobljavanja
za brzo i funkcionalno delovanje u skladu sa
novonastalim promenama u zajednici;
 pouzdanosti koje ima sposobnost da u delu eko-
lo ke bezbednosti i za tite, pojedinac i grupa, kao
i sistem deluju u skladu sa procedurama i definisa-
nim standardima.
Sistem ekolo ke bezbednosti nu no bi trebao da
obuhvata elemente koji mu omogu avaju funkciju, a
odnose se na; inioce, prava, obaveze, nadle nosti, od-
govornosti, strukturu i funkciju odnosa, poslove, me-
tode rada, mere, postupke i sredstva. inioci u sistemu
su svi oni koji ine zajednicu, u e ili ire, u zavisnosti
kako posmatramo. Me utim, ono to nu no moramo
da defini emo su svi ekolo ki rizici i pretnje, oblici i
na ini ugro avanja, i izlo enost raznolikim i nepre-
kidnim prirodnim i ovekovim uticajima, ve ta ki iza-
zvanim opasnostima, ije su mogu e posledice velike
direktne ili indirektne tete po ljude i ivotnu sredinu,
po dobra i zdravlje, po vodu i vazduh, po zemlju. U
lanku UN: Svetski gubici od katastrofa do 300 mili-
jardi dolara [6] se konstatuje da Svetski ekonomski
gubici od prirodnih katastrofa poput zeml otresa, pop-
lava, su a i ciklona godi nje dosti u od 250 do 300 mi-
lijardi dolara (npr. prema podacima UN, ukupne tete
od prirodnih katastrtofa u svetu u 2014. godini su bile
blizu 300 milijardi dolara). U izve taju UN kancelarije
za smanjenje rizika od katastrofa procenjuje se da bi
ulaganje est milijardi dolara godi nje uz napore za
smanjivanje opasnosti od prirodnih katastrofa spasilo
svet od gubitka 360 milijardi dolara u narednih 15
TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
godina. Ovaj izve taj je poziv na bu enje zeml ama
kako bi pove ale ulaganja u pametna re enja za ja anje
otpornosti na katastrofe , rekla je predstavnica te kan-
celarije UN Margareta Valstrem. Ona je rekla i da e
to biti glavna tema tre e Svetske konferencije o sma-
njenju opasnosti od katastrofa koja e se odr ati u
Japanu (odr ana je od 14. do 18. marta ove godine).
Vrednosti zajednice koje su izlo ene ekolo kom
ugro avanju su pre svega: ivoti i zdravlje ljudi, infra-
strukturni objekti privrede i javnih delatnosti zajed-
nice, proizvodni i radni procesi u zajednici, kapital
zajednice, imovina lanova zajednice i same zajedni-
ce. ivotna i radna sredina koja obuhvata vodu, vaz-
duh, zemlju, hranu i sve to je ivot u zajednici.
Ekolo ka bezbednost mo e biti naru ena ljudskim
delovanjem usled: neznanja, incidenta, lo eg projekto-
vanja, zbog uzroka koji se nalaze unutar ili izvan dr a-
vnih granica. Ekolo ka bezbednost mo e se definisati
i na na in da je to termin koji povezuje uslove ivotne
sredine sa uslovima ukupne bezbednosti. U tom smi-
slu, ekolo ka bezbednost obuhvata re avanje problema
koji mogu nastati zbog: nedostatka resursa, degra-
dacije ivotne sredine, biolo ke opasnosti, klimatskih
promena, itd.
Na stanje ekolo ke bezbednosti u jednoj zajednici
po stepenu i kvalitetu, naro ito uti e:
 ekonomska situacija zajednice
 pojavni oblici ekolo kih rizika i pretnji koji su u
vezi sa nepo tovanjem procedura i standarda
 tendencija rasta elementarnih nepogoda-prirodnih
katastrofa (zemljotresi, poplave, klizi ta, po ari,
sne ni nanosi i padavine, olujni vetrovi itd.)
 tendencija rasta tehni ko-tehnolo kih nesre a i ak-
cidenata (po ari, eksplozije, erupcija, emisija opa-
snih ili tetnih te nih ili gasovitih materija, nuk-
learne i radiolo ke nesre e)
 nedovoljna zakonska ure enost oblasti ekolo ke
bezbednosti i za tite u zajednici
 nedovoljna obu enost zajednice u merama preve-
ntive bezbednosna i ekolo ka kultura u zajednici
 stav politike u odnosu na ekolo ku bezbednost i
za titu
 krivi na dela kojima se dru tvu nanosi teta u eko-
lo koj bezbednosti i za titi, a odnose se naro ito na
nesprovo enje zakonom definisanih normi,
procedura i standarda
 sabota e i odstupanja od tehnolo kih postupaka i
izazivanje ekolo kih nesre a
 razne vrste zaga enja i pu tanja otrovnih materija
u zemlju, vode i bunare
 krivi na dela privrednog kriminala koja vr e la-
novi zajednice naj e e u sprezi sa poslovnim
729
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
partnerima iz zemlje ili inostranstva, ili samo-
stalno, kao i razne vrste zloupotreba, korupcijom,
mitom, a naro ito kada se proglase vanredne situ-
acije za odre ene prostore ili zajednice
 krivi na dela izazivanja op te opasnosti i krivi na
dela protiv zdravlja ljudi i ivotne sredine izvr ene
injenjem ili ne injenjem, (primer; poplave i zlou-
potrebe uginulih ivotinja, namirnica koje su eko-
lo ki neispravne itd.)
 kr enje propisa o za titi, uvanju i unapre enju i-
votne sredine
 nepreduzimanje mera za spre avanje ili onemo-
gu avanje zaga ivanja
 nepostupanje po propisima ili tehni kim pravilima
o ekolo koj i bezbednosnoj za titi
 socijalni i drugi nemiri u du em vremenskom pe-
riodu koji mogu da destabilizuju zajednicu i uti u
na ukupno fukcionisanje zajednice ime se naru-
ava i poredak u ekolo koj bezbednosti.
To nadalje ima za cilj bezbedno i zdravo okru enje
svakog lana zajednice, za tita zdravlja, smanjenje ri-
zika od ugro avanja ljudi, ovekove okoline i dobara.
Svi ovi elementi imaju jedinstven cilj koji se ogleda u
pravovremenom sagledavanju i procenjivanju ekolo-
kih rizika, njihovoj prevenciji i identifikaciji, kao i
preduzimanju mera za odgovor na nastupaju i rizik i
njegovom upravljanju i dovo enju na meru prihva-
tljivog.
U strate kom smislu, ekolo ka bezbednost se zas-
niva na pravovremenom procenjivanju, planiranju,
preveniranju i upravljanju rizikom. Rizik, samo po
svojoj definiciji, predstavlja proizvod verovatno e da
se ne eljeni, odnosno analizirani doga aj desi i nje-
govih posledica po ekologiju, ekonomiju, zdravlje lju-
di u zajednici, zaga enje vode, zemlje, vazduha itd.
Upravljanje ekolo kim rizicima i pretnjama obez-
be uje savremeni proaktivni pristup koji omogu ava
zajednicama da efikasno sprovode plan i procenu u
domenu ekolo ke bezbednosti i da funkcioni u sa poz-
natim i prihvatljivim nivoom rizika. Za razliku od
klasi nog reaktivnog pristupa, proaktivni na in uka-
zuje na na in kako da se realizuje upravljanje eko-
lo kim rizicima i pretnjama, u cilju podizanja ukupne
bezbednosti zajednice.
Efikasni proaktivni pristup mo e pomo i zajednici
da redukuje broj ekolo kih incidenata u budu nosti.
Svaka zajednica i dru tva u celini moraju imati pozi-
tivan pristup da primenjuju i pobolj avaju postoje e
reaktivne pristupe kao odgovor na incidente, a uporedo
sa tim da razvijaju i dugoro no unapre uju proaktivnu
metodologiju ekolo ke bezbednosti.
Generalno, svaka metodologija upravljanja ekolo-
kom za titom i njenim rizicima, na najvi em nivou se
zasniva na slede im op tim procedurama:
730 TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
 identifikacija svih vrsta resursa u zajednici
 odre ivanje tete od ekolo kog ugro avanja svih
resursa u zajednici
 identifikacija bezbednosnih nedostataka koje ini-
oci ugro avanja mogu iskoristiti
 odre ivanje na ina za minimizaciju rizika ekolo-
kog ugro avanja primenjivanjem odgovaraju ih
upravlja kih mera.
Metodolo ki, proaktivno upravljanje ekolo kim ri-
zicima i pretnjama predstavlja proces zasnovan na me-
unarodnim i nacionalnim strategijama, politikama,
standardima i procedurama koji ustanovljavaju razne
upravlja ke modele primenjivanih u interaktivnom po-
stupku kroz etiri faze:
 Prva faza predstavlja: procenu ekolo kog rizika;
 Druga faza predstavlja: dono enje odluka na bazi
procene ekolo kog rizika;
 Tre a faza predstavlja: implementaciju upravlja-
nja ekolo kim rizicima;
 etvrta faza predstavlja: merenje efikasnosti pri-
menjenih re enja upravljanja ekolo kim rizikom;
Svaka faza procenjenog upravljanja ekolo kim ri-
zikom sastoji se od vi e komponenti i izvr nih koraka.
Po to se procenjuje i predvi a da proces upravljanja
ekolo kim rizicima neprekidno traje, novi ciklus
startuje sa novom procenom ekolo kog rizika.
Periodi nost sa kojom se izvr ava ciklus zavisi od
tipa zajednice ili dru tva, ali se smatra da je godi nji
ciklus dovoljno dug da zajednica izvr i proaktivni
monitoring za nove resurse, bezbednosne nedostatke i
ugro avanja i na osnovu toga odredi nova re enja za
upravljanje ekolo kim rizicima.
Iz ovih razloga neophodno je da se u svakoj ko-
mpleksnoj zajednici ili dru tvu uspostavi funkcija koja
e kontinuirano da se bavi poslovima upravljanja eko-
lo kom za titom i istra ivanjima bezbednosnih i eko-
lo kih rizika kroz navedene etiri faze aktivnosti.
U navedenom periodu, u okviru razvoja meto-
dologije upravljanja ekolo kim rizicima, definisane su
komponente svake faze ciklusa procesa upravljanja
ekolo kim rizicima. Posebno je va no definisati proce-
nu rizika, koja se sastoji iz slede ih elemenata i akti-
vnosti:
 planiranje,
prikupljanje podataka,

 identifikacija ekolo kih rizika i pretnji.
U fazi procene rizika prikupljaju se podaci o resu-
rsima i rizicima koji se zatim koriste za pravljenje liste
prioriteta. Pored planiranja aktivnosti u ovoj fazi se
defini u i svi drugi dokumenti koje ine:
 obrasci za prikupljanje podataka u zajednici o eko-
lo kim rizicma, kao i ukupnim rizicima,
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
 lista prioritetnih ukupnih rizika i ekolo kih rizika.
Rezultat faze procene rizika (rizik se naj e e defi-
ni e kao: proizvod verovatno e da e se ne eljeni od-
nosno analizirani doga aj desiti i njegovih posledica
(npr. ekonomskih, ekolo kih i/ili drugih) [7]) je lista
prioriteta rizika koja obuhvata kvalitativno rangiranje
rizika i njihovu kvantitativnu procenu, to se dalje
koristi u slede oj fazi dono enja odluka za procenu i
izbor optimalnog re enja upravljanja ekolo kim i
bezbednosnim rizicima. Model koji opisujemo je fun-
kcionalni model poslovne funkcije koji zajednici ili
dru tvu omogu ava sagledavanje svih esencijalnih fu-
nkcija i procesa, a koji se ogledaju u:
 Rukovo enju
 Planiranju
 Upravljanju svim vrstama rizika
 Monitoringu
 Kontroli / nadzoru / inspekciji
 Istra ivanju
 Edukaciji
 Informacionom sistemu upravljanja na nivou dru-
tva i zajednice.
Za definisanje pravca razvoja i kontrolu realiza-
cije komponenti sistema bezbednosnih izazova sa as-
pekta ekolo ke za tite, nu no je da se podsetimo na
injenicu da bezbednosni izazovi sa aspekta ekolo ke
za tite nu no moraju da analiziraju pro lost kako bi
upravljali sada no u i predvi ali budu nost.
Ukoliko se analiziraju bezbednosni rizici u posled-
njih sto godina, jasno se uo ava da su globalne pro-
mene donele narastaju i broj katastrofa i nesre a svih
vrsta, ali broj ljudskih rtava ne opravdava ni jedno
tehnolo ko dostignu e, a broj obolelih i zaga enje pla-
nete nas opominje da od nas samih zavisi gde se danas
nalazimo i gde planiramo da budemo sutra. Tako e, ne
mo emo prenebregnuti injenicu da je uglavnom ljud-
ski faktor presudan u neorganizovanju i nepreduzima-
nju mera preventivne i sistemske za tite.
Ukoliko se vratimo jednu godinu unazad mo emo
konstatovati da je dve tre ine Republike Srbije u 2014.
godini pretrpelo tete od posledica poplava, klizi ta,
sne nih nanosa, grada i zemljotresa. Premijer Srbije
je, na prezentaciji Nacionalnog programa upravl anja
rizikom od elementarnih nepogoda , odr anoj
04.03.2015. godine u Beogradu, naveo podatak da je
svaki dinar ulo en u prevenciju jednak sedam dinara
koji se tro e na obnovu. Srbija je do sada na godi njem
nivou gubila 130 miliona evra zbog poplava, na su e
jo vi e, a pro le godine su katastrofalne poplave ko-
tale 1,7 milijardi evra. Srbija eli da razmi l a unapred
i pravi planove unapred, da preventivnim merama
smanjuje rizike i posledice.
TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
4. EKOLO KA SVEST
Bezbednosna kultura i svest svakog pojedinca
proisti e iz same injenice da je ovek jo u praisto-
rijskom dobu imao potrebu (nagon) da titi sebe i svoj
plen za sebe. Razvojem dr ave i dru tva razvija se i
svest oveka o svojoj bezbednosti i bezbednosnoj kul-
turi. Bezbednosna kultura je imala svoj istorijat i les-
tvicu kojom se kretala u skladu sa tehni ko tehno-
lo kim dostignu ima i standardima. Bezbednosna kul-
tura se razvijala uporedo sa razvojem industrije, tehni-
ke i tehnologije, i kretala se od patolo ke, preko reakti-
vne i prora unate do proaktivne i produktivne. Dosti-
zanje eljenog cilja na HSSE (Health, Safety, Security
and Environment) lestvici, doprinosi stalno usavr a-
vanje, pove ani nivo informisanosti sa pove anjem
uzajamnog poverenja i kompetentnosti.
Po na em mi ljenju, uloga bezbednosne kulture je
da se obrazovanjem, vaspitanjem i iskustvom pojedi-
naca, dru tvenih grupa i naroda dostigne takav nivo
svesti o bezbednosti kod stanovni tva, koji e prome-
niti njihovo mi ljenje, pona anje i odnos prema bezbe-
dnosnim pitanjima. Taj odnos prema bezbednosti mora
biti u skladu sa postoje im sistemom bezbednosti, ne
dovode i u pitanje opstanak ljudi kao i drugih subje-
kata bezbednosti. Na neki na in, konceptom bezbe-
dnosti postavljaju se po eljni standardi u razmi ljanju
i opho enju prema bezbednosti; ono to je promi ljeno
savremenim konceptom bezbednosti, kulturom bezbe-
dnosti se preta e u stvarnost.
Iako je briga o za titi prirode oduvek postojala, do
razvoja ekolo ke svesti dolazi postavljenjem prvih teo-
rija o ivotnoj sredini koje se vezuju za drugu polovinu
XVIII veka. Od tada do danas izdvajamo slede e teo-
rije o ivotnoj sredini: teorija bentamista, maltuzijan-
stva, granice rasta globalne ravnote e, organskog ra-
sta, preobra aja me unarodnog poretka, postojanog
stanja, nivoa ivota, postindustrijskog doba, decentra-
lizacije dru tvenog sistema, globalnog matemati kog
modela (konceptualnog modela) biosfere, ekolo ke
politike, teorijske postavke ekolo kih dimenzija i mno-
ge druge. Teorija bentamista zasnivala se na te nji za
pobolj anjem higijenskih uslova stanovanja u radni-
kim naseljima, mahom podignuta u blizini industri-
jskih pogona i rudarskih kopova. Nedostatak teorije
bentamista ogledao se u pristupu obezbe ivanja samo
to efikasnijh uslova rada. Teorija maltuzijanstva skre-
nula je pa nju na problem rasta ljudske populacije. Po-
lazila je od konstatacije da se ljudska populacija br e
pove avala (geometrijska progresija), od proizvodnje
sredstava za ivot (aritimeti ka progresija).
Osnovno polazi te koncepcije aktivne za tite ivo-
tne sredine, jeste da se ivotna sredina mora za tititi i
unaprediti u celini. Za titom ivotne sredine moraju bi-
ti obuhva eni svi njeni elementi, bez obzira to za tita
731
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
pojedinih segmenata zahteva posebne pristupe i nau-
ne poduhvate. U vezi sa tim potrebno je uvek i svuda
voditi ra una o slo enosti ekolo kih odnosa i procesa.
Kod niza odgovaraju ih akcija za tite i unapre enja
ivotne sredine potrebno je polaziti od injenice da su
odnosi izme u oveka i prostora koji ga okru uje, i
prirodni i dru tveni. Iz pravilnog, svrsishodnog i savre-
menog regulisanja odnosa u sistemu ovek-tehnolo-
gija-priroda, mogu e je definisati pravu strategiju za -
tite ivotne sredine. Sve ovo ukazuje na potrebu da se
na sve mogu e na ine mora izbegavati neadekvatno i
nenamensko kori enje ivotne sredine [8].
Kada uop te posmatramo svet oko nas, onda
ekolo ki problem svakako ine jedno od klju nih obe-
le ja dana nje civilizacije. Ekolo ki problem se mo e
definisati kao bilo koja promena stanja u fizi koj sre-
dini, do koje je do lo usled ljudske aktivnosti kojom se
naru ava to stanje, a koja ima posledice koje je dru tvo
smatra neprihvatljivim po ve prihva enim ekolo kim
normama . Ovi problemi se mogu prepoznati na raz-
li itim nivoima i to: na globalnom - zagrevanje atmo-
sfere i smanjivanje ozonskog omota a, na regionalnom
- kisele ki e, zaga ivanje podzemnih voda, izlivanje
ulja i nafte, i na lokalnom gde se uglavnom radi o
zaga enju vode, vazduha, kao i neadekvatnom odlaga-
nju razli itih vrsta otpada. Slika 2 izra ava mi ljenje
gra ana Srbije o tome koji su, po njima, najzna ajniji
ekolo ki problemi na nivou lokalne zajednice [9].
Slika 2 Zna ajnost ekolo kih problema po mi ljenju
gra ana Srbije
Ni jedan od navedenih ekolo kih problema nije
mogu e do kraja re iti ukoliko se ne usredsredimo na
menjanje ljudskog pona anja, jer koliko god da pod-
sti emo proces remedijacije metodama proiza lim iz
istra ivanja u okviru prirodnih nauka, ako ljudsko po-
na anje ostaje nepromenjeno, mi emo se iznova i iz-
nova sretati sa istim ili ak novim i opasnijim pro-
blemima.
Na osnovu iznetog do sada mo e da konstatujemo
da je ekolo ka svest spoznaja o zna aju ivotne sredine
i o potrebi da se ona o uva i, kad je to mogu e,
unapredi i to kako za sada nju tako i za budu e gene-
racije. Pritom se ne radi samo o interesu ljudi ve o
potrebi o uvanja biosfere na e planete u celini. Eko-
lo ka svest se sti e pre svega obrazovanjem i to ne
732 TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
samo u koli ve i u porodici, preko mas medi a i na
druge na ine, uklju uju i tu i u e e u radu ekolo kih
organizacija. Zna ajnu ulogu u ovom procesu mogu da
imaju i dobro koncipirani pravni propisi (odmerene
kazne i nagrade, ja anje institucija koje se bave spro-
vo enjem propisa itd.). Ekolo ka svest i bezbednosna
kultura se u kontekstu Srbije moraju posmatrati kao
rezultat delovanja vi e faktora: od konkretnih ekolo-
kih problema i stepena uticaja ekolo kih aktivista
(kao podsticaja odozdo ), preko koncepcije medij-
skog izve tavanja o ekolo kim problemima (kao medi-
jatora), do delovanja nacionalnih i globalnih institucija
(kao podsticaja odozgo ), a sve u okviru specifi nog
dru tvenog konteksta [10].
Prema na em mi ljenju, bezbednosna kultura u
savremenim shvatanjima bezbednosti je takav obrazac
mi ljenja, pona anja i opho enja, kojim se uzimaju u
obzir opse na shvatanja pojma bezbednosti, ta nije
uzimaju se u obzir svi zahtevi koji su postavljeni no-
vim konceptom. Njome se moraju uva iti sve vrste
oblika bezbednosti: pojedina ne, vojne, ekolo ke, eko-
nomske i dr. Ona svojim okvirom obuhvata i o ivo-
tvoravanje zamisli pojedina ne i kolektivne bezbe-
dnosti, kolektivne odbrane i unapre enja i irenja sta-
bilnosti. Mo e se kona no potvrditi da je kultura bez-
bednosti promenljiva kategorija koja se pod uticajem
promene sistema i koncepta bezbednosti menja. Koli-
ko iroko shvatamo bezbednost, toliko shvatamo i kul-
turu bezbednosti, koliko referentnih objekata razazna-
jemo toliko nam je i kultura bezbednosti slo enija.
Da na kraju ovog dela rada citiramo neke zaklju ke
iz lanka Niska svest o zna aju ekologije [9]: Veliki
broj gra ana Srbije, njih 38 odsto, radije bi se odrekao
ubrzanog industrijskog razvoja i boljeg ivotnog
standarda nego zdrave ivotne sredine, pokazuju
rezultati ju e objavljenog istra ivanja koje je u okviru
akcije O istimo Srbiju za Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja sproveo CeSID na re-
prezentativnom uzorku od 1.688 ispitanika. Obrnuto bi
odlu ilo 10 odsto manje gra ana Srbije. Ipak, s prvim
navedenim nalazom donekle se kosi podatak da eko-
lo ki problemi predstavljaju najbitnija pitanja samo za
tri odsto stanovni tva. Na alost, tek svaki deseti is-
pitanik spreman je na veoma veliko, konkretno anga-
ovanje u ekolo kim akcijama.
Prema re ima Zorana Lu i a, izvr nog direktora
CeSID-a, gra ani nisu mnogo obave teni o problema-
tici za tite ivotne sredine tek 23 odsto njih izjavilo
je da poznaje ekolo ke teme u velikoj meri.
5. ZAKLJU CI
Pitanja ekolo ke bezbednosti i za tite ivotne sre-
dine jesu pitanja ukupne bezbednosti, jer direktno iza-
zivaju: otvorene sukobe, imaju potencijal da destabili-
zuju u stanje u dru tvu, mogu dovesti do raseljavanja
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE
stanovni tva, pa ak i do raspada dr ave. ivotna
sredina i pitanje ekolo ke bezbednosti je legitimno na-
cionalno, ali i planetarno pitanje i zavisi od politi ke,
dru tvene, kulturne, verske, ekonomske i svake druge
podr ke i saradnje. U tom kontekstu su va ne norme i
pravila koja su obavezuju e za institucije dru tva i gra-
ane kroz sprovo enje normativno pravnih regulativa.
Donete strategije, politike, zakone, konvencije, de-
klaracije, rezolucije, sporazume, norme i akta od zaje-
dnice, materijalizovati kroz:
 sagledavanje i identifikovanje svih vrsta ekolo kih
rizika;
 sagledavanje ukupnih ekolo kih zahteva i potreba
u zajednici;
 sagledavanje i metodolo ki organizaciono i tehno-
lo ko odre ivanje i uspostavljanje sistema i meha-
nizama ekolo ke za tite uz uvo enje ekolo kih
standarda;
 sagledavanje uvo enja modelovanja, projektova-
nja i implementacije ekolo ke za tite u zajednicu
ime se svaki pojedinac ini nosiocem iste;
 podizanje ukupne svesti i ekolo ke bezbednosti i
kulture kod svakog pojedinca u zajednici, to je
bitan preduslov efikasnosti funkcionisanja sistema
ekolo ke za tite;
 sagledavanje i analiziranje uloge politike i dr ave
i njenog uticaja kako u delu zakonodavnog opusa,
tako i u delu izvr nog i kontrolnog u ukupnim
procesima;
 uticaja oveka u procesu globalizacije i poreme-
aja koji nastaju klimatskim promenama.
Za realizaciju navedenih elemenata u ekolo koj
bezbednosti i za titi, delegiraju se kao nosioci; poli-
tika, dr ava, lokalna zajednica, organizacije, sredstva
informisanja, pisana i elektronska, gra ani i pojedinci.
Ekolo ka kultura je nezaobilazni element ekolo ke
svesti, budu i da se ona ne temelji samo na odre enim
li nim i kolektivnim ekolo kim saznanjima, ve i na
konkretnoj akciji dru tva u cilju tra enja re enja ekolo-
kih problema dru tvenoj zajednici. Sigurno jedan od
najva nijih elemenata ekolo ke svesti je ekolo ko zna-
nje, kao neophodan preduslov za formiranje ekolo ke
etike i dobre osnove za procenu ugro enosti ivotne
sredine. Ustanovljavanjem ekolo kog znanja stvoreni
su uslovi u bliskoj budu nosti za uspostavljanje ade-
kvatnog obrazovanja za za titu ivotne sredine sa ci-
ljem kreiranja harmonije na relaciji ovek-priroda-dru-
tvo-tehnika.
Ekolo ka kultura treba da izrazi jedinstvo prirode i
dru tva i da omogu i razvoj su tinskih mo i oveka u
procesu duhovnog i materijalnog osvajanja prirode u
cilju o uvanja njene celovitosti. Ona nije ni ta drugo
do deo op te kulture koji determini e odnos oveka/
TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4
dru tva prema ivotnoj sredini shva enoj kao ukupnost
prirodnih i dru tvenih elemenata. Za njen nastanak
potrebne su promene u vrednosnim sistemima
pojedinaca i dru tva, kvalitativne promene u
dru tvenoj svesti i formiranje ekolo ke svesti i ekolo-
ke etike [11].
U formiranju ekolo ke kulture savremenog oveka
va nu ulogu ima sistem ekolo kog obrazovanja i vas-
pitanja. Obrazovno - vaspitni proces u funkciji za tite
i unapre ivanja ivotne sredine predstavlja svesno i
plansko razvijanje znanja o ovekovoj sredini u toku
itavog ivota, koje ima za cilj razvijanje svesti o
osnovnim karakteristikama ovekove sredine, odnosa
u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje e ovek
te iti o uvanju i unapre ivanju sredine. Ekolo ko ob-
razovanje treba da pru i veoma sigurna znanja o os-
novnim ekolo kim pitanjima savremenog dru tva, ra-
zvija kriti ki stav prema rastu oj degradaciji ivotne
sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog kori -
enja prirodnih resursa.
NAPOMENA
Rad je prezentovan na 7. Nau no-stru noj kon-
ferenciji sa me unarodnim u e em Globalizacija,
klimatske promene i ekolo ki aspekti za tite prostora u
urbanim sistemima , odr anoj u Beogradu, 21. maja
2015. godine.
LITERATURA
[1] Ne kovi S., Globalizacija ivotne sredine i me u-
narodna saradnja u eko-bezbednosti, I Scientific Co-
nference with international participation Ecologic
Safety in Postmodern Environment, Banja Luka, RS,
BIH, str. 2, 26-27. jun, 2009.
[2] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Vreme-
vremenskih-nepogoda/Amerikanci sumnjaju u kli-
matske promene.sr.html, Politika online, 03. 08.
2014.
[3] Mijalkovi , S, Nacionalna bezbednost, Krimina-
listi ko policijska akademija Beograd, str. 58, 2009.
[4] Simi , D, Sistem bezbednosti, str 29, Beograd, 2002.
[5] Are ina, V, Problemi merenja ekolo ke bezbednosti,
str. 172, MTS Gaji , 2010.
[6] http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/UN-
Svetski-gubici-od-katastrofa-do-300-milijardi-
dolara.lt.html, Politika online, 04.03.2015.
[7] Jege , M, Integrisani sistem bezbednosti Naftne
industrije Srbije, Prvi me unarodni nau ni skup Pri-
vatna bezbednost stanje i perspektive , Zbornik
radova, str. 431, Novi Sad, 14. novembar 2008.
733
H. BERI A i dr. NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI SA ASPEKTA EKOLO KE ZA TITE

[8] Rajovi G, Ekolo ka svest kao osnova odr ivog
razvoja ruralnih prostora Crne Gore, Ecologica ,
Na no-stru no dru tvo za za titu ivotne sredine
Srbije, No. 49, Beograd, str. 63-68, 2007.
[9] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Niska svesto
znachaju ekologije.lt.html, Politika online,
10.03.2009.
[10]Pajvan i , A, Risti , D, Ekolo ka svest stanovnika
vojvo anskih gradova na Dunavu, TEME, No. 2, str.
549-568, 2011.
[15]Ma ejka M. M, Ekolo ki menad ment , Evropski
univerzitet za internacionalni menad ment i biznis,
Beograd, 2001.
[16]Bogdanovi , S, Ili , M, IPC-Evropska iskustva, Novi
Sad, 2003.
[17]Bogdanovi , S, (urednik), Direktive EU u fokusu,
Novi Sad, 2002.
[18]Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,
Slu beni glasnik RS, Beograd, 2009.

[11]Miltojevi , V, Ekologija humanizam kultura, TE- [19] or evi , J, Nova ekolo ka etika i za tita ivotne
ME, str. 258, No. 2, 2002. sredine, TM G XXVI, Br. 2 str. 235-234, 2002.

[12]Markovi I. S, Pejanovi , Lj., Za tita ivotne sredine
u politici odr ivog razvoja, Fakultet za pravne i
poslovne studije Dr. Lazar Vrkati , Novi Sad, 2012.
[13] rnjar, M, Ekonomika i politika za tite okoli a, Ri-
jeka, Ekonomski fakultet i Glosa, 2002.
[14]Barry, B, People, States & Fear, An Agenda for
International Securities Studies in the Postcold War
Era , 2nd edition, Pearson Education Limited, Lo-
ndon, 1991.
[20]Pendi , Z, Ta in, B, Jovanovi , Lj, La njevac, ,
Pendi , R, Milivojevi , Z, Primena Codex Alime-
ntarius HACCP sistema u vodovodnim organiza-
cijama radi snabdevanja stanovni tva bezbednom pi-
ja om vodom, TEHNIKA, No. 2, str. 865-870, 2011.
[21] uri , B, Jege , M, Srbija u makazama energetske
bezbednosti, asopis Civitas, br.2, Novi Sad, str.
231, 2011.
[22]Beri a, H, Jege , M, Strate ko planiranje razvoja
energetike i energetska politika sa aspekta bezbed-
nosti, Me unarodni simpozijum Energetika Zbornik
radova, Zlatibor, 24-27. mart 2015, st.64-74, 2015.

SUMMARY
NEW SECURITY CHALLENGES IN VIEW OF ENVIRONMENTAL PROTECTION

At the global within policy, government, science and practice have noticed difficulties that cause climate
change which reflect the entire population of the planet earth.
Security challenges that manifest themselves at the global, regional and national levels, indicate the
need strategies - doctrinal and systematic approach to solving the preservation of society and envi-
ronmental security. The issue of environmental security is not only the global and the national go-
vernment. This is an issue of great importance to the interests of civil society, which, as it is currently
excluded from their own responsibility in the work of environmental security. This paper examines the
obligation to take measures to give effect to the adopted strategies, policies, laws, conventions, dec-
larations, resolutions, agreements and other norms that regulate the area of environmental security. The
goal of these standards is to be based on scientific knowledge, experiential norms and estimated co-
nditions make timely assessments and plans with defined scope risks and threats, as well as un-
derstanding the consequences levels and response to them. Ditto, the paper analyzes the power of man
and its impact on the process of globalization and disorders that are incurred by climate change.
Key words: globalization, climate change, environmental security, politics, government, norms and
rules, risks and threats

734 TEHNIKA KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I METROLOGIJA 15 (2015) 4