Professional Documents
Culture Documents
Сисари - Википедија
Сисари - Википедија
Сисари
класа кичмењака коју карактеришу присуство длака и способност женке да производи млеко
Сисари су потомци синапсида звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона
година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона
година, у доба тријаса и доминације диносауруса. Постепено су се диференцирале три
савремене групе сисара: торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних
ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем
Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у
већини екосистема планете Земље.
Телесне карактеристике
Сисари спадају у копнене кичмењаке (лат. Tetrapoda) унутар таксона кичмењака (лат.
Vertebrata) и тиме су им заједничке особине које овде нису појединачно наведене.
Кожни деривати
Пре свега, сисаре карактерише крзно, телесни покривач који је битан за терморегулацију.
Крзно се састоји из длака, а длака сисара је изграђена од кератина. Оно може бити
1 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Длаке
2 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
◦ ред Volaticotheria
◦ ред Palaeoryctoides
◦ ред Triconodonta
• Prototheria
◦ ред Monotremata - кљунари
• Theria
◦ инфракласа Marsupialia - торбари
пример поларни зец, поларна лисица). Упадљива шара на крзну може служити и као знак
упозорења непријатељима (као на пример творови)
• Длаке играју важну улогу и за чуло додира. Та је улога посебно изражена код бркова
(Vibrissae), који се покрећу посебним мишићима и опремљени су осјетљивим живчаним
ћелијама.
• Код читавог низа сисара, као на пример јежева, бодљикавих прасаца и мравињих јежева
део длака се развио у бодље које служе као додатна одбрана од непријатеља.
Зуби
3 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Чељуст тигра
Неке врсте сисара имају зубе без коријена, који расту непрекидно током читавог живота а
„троше“ се непрекидним коришћењем. То су, рецимо, предњи зуби глодара, као и кљове
код слонова, моржева и нарвала (којег зову још и једнороги кљован) и других.
• Једноотворни или, како су их раније звали прасисари, као одрасли немају зубе, али код
ваљења из јаја имају једну израслину уз помоћ које отварају љуску да би изашли из јаја,
слично птицама. У тој групи су данас живуће врсте још само три (неки сматрају четири)
живуће врсте, а најпознатији међу њима је кљунар.
• Вилице торбара се у неким аспектима разликује од оног код виших сисара. Тако сви осим
здепаша (или вомбата, име под којим је код нас познатији) имају различит број секутића у
горњој и доњој вилици. Те животиње имају најчешће 40 до 50 зуба, битно више него што
их имају виши сисари.
• Рани виши сисари имали су укупно 44 зуба. Тако организоване зубе можемо још и данас
наћи код неких врста, на пример код дивљих свиња. Међутим, код већине врста је
специјализована прехрана довела до смањења броја зуба. Неке врсте су потпуно
4 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
изгубиле зубе, као мравоједи или, на пример, љускавци који уопште више немају зубе.
Али постоје и случајеви обрнутог развоја, кад се само у неколико случајева догодило, да
се број зуба током еволуције повећао: то је дивовски лењивац који је изумро око 1550, а
имао је око 100 зуба у вилицама у облику цеви што је апсолутно највећи број зуба код
копнених сисара. Сасвим посебан случај представљају китови зубани чији зуби су поново
попримили ознаке једнаког облика свих зуба (односно хомодонтних зуба), а чији број код
неких врста делфина може бити и до 260.
Морске краве
Једно од обележја својствених само сисарима су три слушне кости: чекић (Malleus), наковањ
(Incus) и стремен (Stapes) . Оне се налазе у средњем уву. Прихватају вибрације с бубњића и
преносе их у овални прозор унутрашњег ува.
Доња вилица (Mandibula) се код сисара састоји од само једне кости (Dentale). Код предака
сисара, а код гмизаваца још и данас, састоји се од више костију. Чекић и наковањ су настали
од две кости које гмизавци још и данас имају у својој доњој вилици. Код других кичмењака
те две кости представљају још „примарни“ чељусни зглоб који се код сисара током
феталног развоја замењује једним на другом месту насталим „секундарним“ чељусним
зглобом.
Унутрашњи органи
Систему органа за дисање је придодат мишић дијафрагма (пречага) који даје значајну улогу
у респирацији. Као и птице и сисари имају срце које се састоји из јасно одвојене две
5 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
коморе и две преткоморе, као и леви лук аорте. Такође имају велики и мали крвоток при
чему се артеријска и венска крв не мешају већ прелазе једна у другу у капиларима.
Еритроцити већине врста не садрже једро.
Друге карактеристике
• Ексклузивна особина сисара је дојење младунаца мајчиним млеком. Поближе о томе у
одељку о размножавању.
• Сисари су једина група животиња која има дијафрагму, пљоснати мишић који раздваја
грудну од трбушне шупљине.
• Код сисара се развило секундарно непце, које им омогућава дисање док једу.
• Грађа лобање је раније имала „прозор“, била је отворена преко очију, а у међувремену је
тај простор затворен. Данас се може разазнати на месту где постоје слепоочнице.
• Сисари, као и птице, имају затворени, „двоструки“ крвоток. Срце је подељено на две
коморе и две преткоморе, а лева и десна страна срца су раздвојене.
Шишмиш
Током свог развоја, сисари су населили готово сва животна подручја на Земљи и при томе
развили врло различите облике. Читав низ врста прилагодио се животу у води како грађом
тела тако и органа тој околини. Најбоље прилагођени животу у води су китови. Њихова
грађа тела више наликује рибама него осталим сисарима. Предњи удови су се обликовали
као пераје, стражњи удови су се изгубили, а реп се преобликовао у репно пераје. Друге
врсте, као перајари, (или познатије као фоке, туљани) и морске краве (познатије као сирене)
нису се тако потпуно прилагодиле као китови.
Нетопири, или шишмиши, су, осим птице, једини кичмењаци који су способни да активно
6 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
лете. Они имају јако издужене кости прстију између којих су разапете летне кожице. Тако је
читав низ сисара, независно једни од других, развио летне кожице, у овом случају би се
могло рећи - летне мембране. Ту спадају колугои, летеће веверице као и бодљорепе
веверице из реда глодара, али и код неких врста торбара су се такође развиле летне
кожице.
Различити сисари су се прилагодили и животу под земљом. Имају ваљкаста тела кратких
удова, који често имају продужетке попут алата за копање. Многе врсте су се, опет,
прилагодиле у потпуности животу на дрвећу па су им шапе развиле палац постављен
супротно од осталих прстију како би им омогућио чвршће и сигурније прихваћање грана
(насупротност) и реп којим се такође придржавају. Становници травњака и других
отворених површина су смањили број прстију и развили коштана копита, док су другима
знатно јаче развијени стражњи удови и крећу се скачући. Многе врсте, понајчешће мале,
које се непрекидно скривају, развиле су збијено тело кратких ногу, међу њима пуно глодара
и Инсективора.
Распрострањеност
Сисари су населили готово сва подручја Земље. Налази се како у пустињама и кишним
шумама, тако и у високом горју и поларним подручјима. У ретка подручја где сисари не
живе спадају (бар према данашњим спознајама) велике морске дубине и унутрашњост
Антарктика .
Начин живота
7 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Колико су сисари различити у погледу грађе тела и околине у којој живе, толико су им
различити и начини живота. Постоје животиње које су активне по дану, оне које су активне
у сумрак и зору, затим ноћне животиње, али постоје и такве које су активне и дању и ноћу.
У односу на своје друштвено понашање постоје такође значајне разлике. Поред врста које
су изражени самотњаци, има и таквих које живе у групама које се могу бројати и до хиљаду
јединки. Неке су врсте развиле врло комплексне облике понашања и негују строге
хијерархијске односе између себе а споразумевају се гласањем и говором тела. Иако
изузетак, ипак постоје и сисари који за лов или у одбрани користе отров.
Чула
Кљунар - прасисар
Чуло њуха игра важну улогу у животу сисара, између осталог служи за потрагу за храном
али и код размножавања. Феромони играју врло важну улогу у сигнализирању спремности
за парење, што је код изражених самотњака можда најважније. И код обележавања
територија је њух такође врло значајан. Велик број врста обележава своју територију
урином, изметом или посебним жлијездама.
Уопштено, сисари имају добро развијен слух. Посебан облик је кориштење ултразвука.
Регистровањем повратка одасланог звука, одређују свој положај у простору али и положај
плена у односу на себе. Две су врсте посебно добро развиле кориштење ултразвука, китови
зубани и шишмиши, али и неке друге врсте га употребљавају, само не тако изражено.
Чуло додира је такође један начин доживљавања своје околине. У ту сврху су многе врсте
развиле посебне врсте длака осетљиве на додир (Ви�риссае) које се могу и покретати
посебним мишићима (код неких врста се зову бркови - на пример код свих мачака - а код
других чекиње - код перајара као код туљана). И кожа сама по себи може бити чуло
додира, као на пример вршци прстију код примата или подручје носа или сурле код неких
других врста. Уопштено се сматра да најбоље развијено чуло додира имају кртице. У том
контексту се често спомињу кљунови једноотворних кичмењака, које још зову и
прасисарима. Они имају у кљуновима рецепторе којима примају електричне сигнале који
8 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
настају услед мишићне активности плена. Чуло додира је важно и у социјалним контактима,
многе животиње негују узајамно „требљење паразита“ из крзна.
Прехрана
Љењивац
Једна од заједничких особина свих сисара је да им је потребна већа количина енергије него
другим животињама упоредиве величине. То произлази из чињенице да су сисари
топлокрвне животиње и морају одржавати сталну температуру тела, за разлику од, рецимо,
корњача које користе сунчеву топлоту да постигну температуру тела потребну за
уобичајене активности. Из тога следи чињеница да морају релативно пуно јести, тако да
неке врсте поједу дневно хране у тежини властитог тела. Сисари се хране свим врстама
хране: постоје биљоједи (Herbivora) , месождери (Carnivora) али и изразити сваштоједи
(Omnivora). Грађа зуба као и система за варење које су поједине врсте развиле, одраз су
њихове прехране. Месождери имају кратка црева како би избјегли отрове који се стварају
труљењем хране коју узимају. Биљождери су развили низ стратегија да своју храну, која је
генерално тешко сварљива, искористе на најбољи могући начин. Ту спадају, између осталог,
дужа црева, желудац с више комора (на пример код преживара или клокана) или поновно
варење одређене врсте измета код глодара и зечева. Врсте животиња које се хране
искључиво лишћем (Folivora), као што су на пример коале или љењивци, користе своју
слабо храњиву храну на најбољи могући начин тако, да имају изразито дугачка раздобља
телесног мировања.
9 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Размножавање
Парење
Већина сисара су или полигини (један се мужјак пари с више женки) или промискуитетни (и
мужјаци и женке се паре с више партнера). С обзиром да је скотност и дојење за женке и
временски и енергетски врло интензивна, мужјаци могу имати више младунаца него женке.
Из тога се код много врста развило полигино понашање. Релативно мало мужјака се пари с
више женки, а много мужјака се уопште не пари. Последица тога су честе и жестоке борбе
ривализирајућих мужјака за право на парење, а у неким случајевима је могућност избора
препуштена женкама. Из тога произлазе код многих сисара комплексни облици понашања
или анатомска обележја везана за размножавање. Многе врсте карактерише полни
диморфизам (мужјаци су често значајно већи и тежи од женки), и као последица
селекцијског притиска на мужјаке како би побољшали своје изгледе за парење.
Према неким проценама само око три посто свих сисара живи у моногамним односима у
којим се у читавом раздобљу парења мужјак пари само с једном женком. У тим случајевима
мужјак углавном барем деломично суделује у узгоју младунаца. Такав облик понашања
обично зависи од услова околине: ако су ресурси скромни, мужјак се пари само с једном
женком и помаже јој у подизању младунаца, а кад је количина хране обилна, женка може и
сама подићи младунце, па се мужјак пари с више партнерки.
Полиандрија (парење једне женке с више мужјака) се само ретко среће у свету сисара, на
пример код неких врста из породице мајмуна панџаша. Код тих животиња се о подмлатку
углавном брине само мужјак, а младунчад доноси мајци само на дојење.
У овом контексту треба споменути још један, за сисаре врло необичан облик социјалног
живота. Присутан је код неких врста пескаша, једне породице глодара који живе у Африци,
као што су гола и сива кртица. Оне живе еусоцијално организованим животом, иначе
познатим углавном само код неких породица инсеката. У колонији је само једна женка,
10 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
„краљица“, плодна и пари се с више мужјака из колоније, док су остале животиње неплодне
и као радници обављају све активности које су потребне за преживљавање заједнице.
Прасисари
Ознака прасисара је један телесни отвор који истовремено служи и за избацивање измета и
као орган за размножавање који се назива клоака. Мужјаков пенис служи искључиво за
провођење семена и на врху је расцепљен. Од свих других сисара се разликују тиме да не
рађају живе младе него легу јаја. Она су мала (у пречнику имају 10 до 15 милиметара) и
својом кожастом љуском и великим жуманцетом више наликују јајима гмизаваца него
птичјим. Женка лежи на једном до три јаја тачно 10 дана. Новоизлежени прасисари су голи
и мали, и у таквом су стадију развијености које подсећа на ембрио да су упоредиви
новорођеним торбарима.
Торбари
Грађом својих органа за размножавање торбари се битно разликују од виших сисара. Код
њих су ти органи двоструки. Женке имају два утеруса и две вагине, а мужјаци имају
расцепљени, двоструки пенис и скротум. Женке врло кратко (12 до 43 дана) носе младунце.
Већина врста не развија постељицу, али код неких торбара постоји примитивна матерница
(на пример код коале). Младунци долази на свет кроз порођајни канал који код многих
врста постоји само за ту сврху, а рађају се у пуно неразвијенијем облику него младунчад
виших сисара. Порођајна тежина им је мање од 1% тежине мајке и органи су им присутни
тек у самом зачетку. Добро су им развијени само предњи удови јер подмладак мора
властитим снагама препузати пут од излаза из порођајног канала до мајчиних дојки, а мајка
им уопште не може при томе помоћи.
Виши сисари
Виши сисари или животиње са плацентом обухватају далеко највећи број врста. Кључна
особина виших сисара је спољашњи слој ћелија око оплођеног јајашца. Тај слој представља
имунолошку баријеру и омогућује дуготрајан раст плода у мајчином телу. Тоболчари немају
тај слој ћелија (Trophoblast) па трудноћа мора завршити пре него што одбрамбени
имунолошки систем мајке постане довољно делотворан да прекине трудноћу и избаци
плод „сматрајући“ га непожељним страним телом.
11 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Трајање трудноће (код многих животиња користи се израз „скотност“), као и број
младунчади, зависе од начина живота поједине врсте. Звери и глодари имају краће
раздобље скотности и већи број младунаца, док на пример папкари и китови дуго носе
младунчад и имају мањи број младунаца. Тако на пример скотност код неких врста хрчака
траје само 16 дана, док код слонова може трајати до 25 месеци.
Сисање
Особина која је читавој групи дала име сисари је да мајка храни новорођене младе млеком,
хранљивом течношћу коју луче млечне жлезде. Она се састоји од спољашње видљивог
ограђеног подручја жлезде које се углавном завршава брадавицом. Изузетак су прасисари
где младунче лиже млеко директно из млечне жлезде с мајчиног крзна. Број комплекса
млечних жлезда се разликује према врстама и директно зависи од просечног броја
младунаца. Тако људи или коњи имају два таква комплекса, а рецимо, домаћа свиња их има
дванаест. Храњење млеком траје толико дуго, док младунац не почне да једе тврду храну.
Последице сисања су врло велике и за младунче и за мајку. Новорођенчад без пуно труда
добија масну и врло храњиву храну која осигурава брзи раст, али су потпуно зависни о
присутности мајке. Да се животиње понашају као дојиље, што значи да нека женка
дозвољава сисање туђој младунчади, познато је само код врло малог броја врста (то раде,
рецимо, лавице). У већини случајева је уз сисање повезана и врло интензивна нега
младунаца и брижан однос према њима. За женке сисање значи да у подизање младунаца
мора уложити много енергије и времена.
Класификација
12 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
суперлегија Trechnotheria
легија †Symmetrodonta
легија Cladotheria
подлегија †Dryolestoidea
подлегија Zatheria
инфралегија †Peramura
инфралегија Tribosphenida
суперкохорта †Aegialodontia
суперкохорта Theria: вивипарни сисари
кохорта Marsupialia: торбари
магноред Australidelphia: торбари Нотогеје и чилеански опосум.
магноред Ameridelphia: торбари Новог света.
кохорта Placentalia: плацентални сисари у ширем смислу, одговара групи
Eutheria
кохорта Placentalia
група I: Afrotheria
клада Afroinsectiphilia
ред Afrosoricida: тенреци и златне кртице
ред Macroscelidea: слоновске ровчице
ред Tubulidentata
клада Paenungulata
ред Hyracoidea: дамани
ред Proboscidea: сурлаши
ред Sirenia: морске краве
група II: Xenarthra
ред Pilosa: мравоједи и лењивци
ред Cingulata: оклопници
група III: Boreoeutheria
клада Euarchontoglires
ред Dermoptera:кагуани
ред Lagomorpha: зечеви
ред Primates: примати
ред Rodentia: глодари
ред Scandentia: тупаје
клада Laurasiatheria
ред Artiodactyla: папкари
13 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Молекуларне студије базиране на ДНК анализи које су спроведене задњих година сугеришу
нове односе између фамилија сисара. Већина тих налаза је била независно потврђена путем
ретротранспозонских података присуства/одсуства.[2] Класификациони системи базирани на
молекуларним студијама су открили три главне групе или лозе плаценталних сисара —
Afrotheria, Xenarthra и Boreoeutheria — који су раздвојили током Креде. Односи између ова
три рода су спорни, и три различите хипотезе су предложене по питању групе која је
зачетник. Те хипотезе су Atlantogenata (базална Boreoeutheria), Epitheria (базална Xenarthra)
и Exafroplacentalia (базална Afrotheria).[3] Boreoeutheria се заправо састоји од две лозе —
Euarchontoglires и Laurasiatheria.
Процене времена разилажења између те три плаценталне групе су у опсегу од пре 105 до
пре 120 милиона, у зависности од типа ДНК који се користи (i.e. нуклеусни или
митохондријски)[4] и различитих интерпретација палеогеографских података.[3]
14 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
Monotremata
Marsupialia
Afrotheria
Atlantogenata
Xenarthra
Euarchonta
Euarchontoglires
Glires
Eulipotyphla
‑{Mammalia}‑
Chiroptera
Theria
Placentalia Cetartiodactyla
Boreoeutheria
Perissodactyla
Laurasiatheria
Scrotifera
Pholidota
Ferae Carnivora
Дужина живота
Као што су различити обликом и начином живота, исто тако и живе различито дуго. У
15 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
правилу, мање врсте живе краће од великих, али шишмиши чине изузетак од тог правила.
Већи сисари могу доживети старост од више деценија. Копнене врсте не досежу старост
човека који живи све дуже захваљујући новијој медицини. Једини сисар са животним веком
који је дуг приближно колико и човеков је слон, који може доживети и до 80 година. Једино
неке врсте китова могу живети значајно дуже - најстарији познати сисар био је један
гренландски кит који је угинуо у старости од 211 година.
Људи и сисари
Корисни сисари
Свиње
Неке врсте сисара људи држе због њихових корисних особина. Због тога се доместификују
(припитомљавају), и постају корисне. Даље се лове и дивље животиње, које немају посебне
користи.
16 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
садржи доста бјланчевина и масти. У западном свету је често месо од говеда и свиња. У
мањим мерама се једе и месо од домаћих оваца, коза, коња, па и неких Инсективора. У
Јужној Америци се месо армадила сматра деликатесом, мравињи јежеви се радо једу на
Новој Гвинеји. Уопштено, у сваком поднебљу и култури људи су развили различите
прехрамбене навике зависно од врста сисара које живе у њиховој близини.
• Људи користе и длаку и кожу неких сисара. Овчја длака користи се за прављење вуне. Од
длаке глодара и куна се прави крзно, а кожа говеда се користи за израду одеће и обуће.
Крзно је симбол за луксуз, но ипак сви љубитељи животиња апелирају да се одбаци
ношење крзна.
• Уз крзно и месо сисара, људи користе и друге делове њиховог организма. На пример,
кљове од слона се користе за декорацију, као и за прављење билијарских кугли. Многе
афричке културе сматрају да рог од носорога доноси срећу, али и као средство за
побољшање потенције. То је ове животиње довело на руб истребљења.
• Оно што је исто важно за кориштење сисара, јесте млеко појединих животиња. Млеко
припитомљених крава се највише прави и продаје: 85% домаћег млека јесте од говеда. У
неким деловима света се и пије млеко од оваца, коза, коња, припитомљених магарца и
срна.
Референце
1. McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level (http
s://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9) . New York: Columbia University Press.
ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
2. Kriegs, Jan Ole; Churakov, Gennady; Kiefmann, Martin; Jordan, Ursula; Brosius, Jürgen; Schmitz, Jürgen
(2006). „Retroposed Elements as Archives for the Evolutionary History of Placental Mammals” (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1395351) . PLoS Biology. 4 (4): e91. PMC 1395351 (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1395351) . PMID 16515367 (https://www.ncbi.nlm.nih.
gov/pubmed/16515367) . doi:10.1371/journal.pbio.0040091 (https://doi.org/10.1371%2Fjournal.pbi
o.0040091) .
3. Nishihara, H.; Maruyama, S.; Okada, N. (2009). „Retroposon analysis and recent geological data
suggest near-simultaneous divergence of the three superorders of mammals” (https://www.ncbi.nlm.
nih.gov/pmc/articles/PMC2655268) . Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (13):
5235—5240. PMC 2655268 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2655268) .
PMID 19286970 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19286970) . doi:10.1073/pnas.0809297106
(https://doi.org/10.1073%2Fpnas.0809297106) .
17 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
4. Springer, Mark S.; Murphy, William J.; Eizirik, Eduardo; O'Brien, Stephen J. (2003). „Placental mammal
diversification and the Cretaceous–Tertiary boundary” (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PM
C298725) . Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (3): 1056—1061. PMC 298725 (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC298725) . PMID 12552136 (https://www.ncbi.nlm.nih.g
ov/pubmed/12552136) . doi:10.1073/pnas.0334222100 (https://doi.org/10.1073%2Fpnas.033422210
0) .
5. Tarver, James E.; dos Reis, Mario; Mirarab, Siavash; Moran, Raymond J.; Parker, Sean; O’Reilly, Joseph E.;
King, Benjamin L.; O’Connell, Mary J.; Asher, Robert J.; Warnow, Tandy; Peterson, Kevin J.; Donoghue,
Philip C. J.; Pisani, Davide (2016). „The Interrelationships of Placental Mammals and the Limits of
Phylogenetic Inference”. Genome Biology and Evolution. 8 (2): 330—344. doi:10.1093/gbe/evv261 (htt
ps://doi.org/10.1093%2Fgbe%2Fevv261) .
Литература
• = 26. 10. 2009.+00:38:56 Khalaf-von Jaffa, Norman Ali Bassam Ali Taher (2006). Mammalia Palaestina:
The Mammals of Palestine. (https://web.archive.org/web/20090401232635/http://www.geocities.com/jaf
facity/Mammalia_Palaestina.html) Gazelle: The Palestinian Biological Bulletin. Number 55, July (2006).
стр. 1–46.
• Simpson, George Gaylord (1945). „The principles of classification and a classification of mammals” (http
s://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1104) . Bulletin of the American Museum of Natural History. 85:
350. hdl:2246/1104 (https://hdl.handle.net/2246%2F1104) .
• William J. Murphy, Eduardo Eizirik, Mark S. Springer et al., Resolution of the Early Placental Mammal
Radiation Using Bayesian Phylogenetics, Science, Vol 294, Issue 5550, 2348–2351, 14 December 2001.
• Springer, Mark S., Michael J. Stanhope, Ole Madsen, and Wilfried W. de Jong. 2004. "Molecules
consolidate the placental mammal tree". Trends in Ecology and Evolution, 19:430–438. (PDF version (htt
p://www.zi.ku.dk/evolbiology/courses/ME04/7_9/springer200-phyl.pdf) Архивирано (https://web.arch
ive.org/web/20160729033207/http://www.zi.ku.dk/evolbiology/courses/ME04/7_9/springer200-phyl.pd
f) на сајту Wayback Machine (29. јул 2016))
18 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
• Vaughan, Terry A., James M. Ryan and Nicholas J. Capzaplewski. (2000). Mammalogy: Fourth Edition (http
s://archive.org/details/mammalogy0000vaug_k2e9) . Saunders College Publishing, 565 pp.
ISBN 978-0-03-025034-7. (Brooks Cole,}-) 1999
• Ole Kriegs, Jan; Churakov, Gennady; Kiefmann, Martin; Jordan, Ursula; Brosius, Juergen; Schmitz, Juergen
(2006). „Retroposed Elements as Archives for the Evolutionary History of Placental Mammals” (https://w
ww.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1395351) . PLoS Biol. 4 (4): e91. PMC 1395351 (https://www.ncb
i.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1395351) . PMID 16515367 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1
6515367) . doi:10.1371/journal.pbio.0040091 (https://doi.org/10.1371%2Fjournal.pbio.0040091) .
• Gerhard Storch: Mammalia, Säugetiere.. In: Wilfried Westheide, Reinhard Rieger (ed): Spezielle Zoologie.
Teil 2: Wirbel- oder Schädeltiere. Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg – Berlin 712 Seiten.
2004. ISBN 978-3-8274-0307-0. стр. 445–471.
• Eckhard Grimmberger: Die Säugetiere Deutschlands. Beobachten und Bestimmen.. Quelle & Meyer,
Wiebelsheim. 2014. ISBN 9783-494-01539-2.
• T. S. Kemp: The Origin & Evolution of Mammals.. Oxford University Press. Oxford. 2005. ISBN
9780-19-850761-1.
• Zhe-Xi Luo, Zofia Kielan-Jaworowska, Richard L. Cifelli: In quest for a Phylogeny of Mesozoic mammals. in:
Acta Palaeontologica Polonica. PAN, Warszawa 47.2002,1, 1–78, ISSN 0567-7920 (https://www.worldcat.o
rg/search?fq=x0:jrnl&q=n2:0567-7920)
• Malcolm C. McKenna, Susan K. Bell: Classification of Mammals. Above the Species Level. Columbia
University Press. New York. 2000. ISBN 9780-231-11013-6.
• Ronald M. Nowak: Walker’s mammals of the world. Baltimore: Johns Hopkins University Press.1999. ISBN
978-0-8018-5789-8.
• D. E. Wilson, D. M. Reeder: Mammal Species of the World. Johns Hopkins University Press. Baltimore.
2005. ISBN 9780-8018-8221-0.
Спољашње везе
19 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
• BBC Wildlife Finder – video clips from the BBC's natural Медији на Остави
history archive (http://www.bbc.co.uk/nature/class/Mam
Новости на Викиновостима
mal) Архивирано (https://web.archive.org/web/201011
06070827/http://www.bbc.co.uk/nature/class/Mammal) Цитати на Викицитатима
на сајту Wayback Machine (6. новембар 2010)
Текстови на Викизвронику
• GlobalTwitcher.com – All species in the world with
Литература на
distribution maps and images (https://web.archive.org/w Викикњигама
eb/20140104050656/http://www.globaltwitcher.com/gt2/
taxa.asp?classid=278796)
20 од 21 21.9.2022. 19:08
Сисари — Википедија https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%...
21 од 21 21.9.2022. 19:08