 Биографија: Петар Петровић Његош (1813‒1851) рођен је у

Његушима, под Ловћеном. Пореклом је из чувене породице

Петровића, која је давала ратнике, владике и владаре Црне
Горе. Са дванаест година по жељи свога стрица и владике
Петра, долази на Цетиње и учи при манастиру, а једно време и
у Топлој, код Херцег Новог. Највећи удео у његовом
школовању има песник Сима Милутиновић Сарајлија који је
био секретар цетињског владике од 1827. до 1830. Он га уводи
у историју, филозофију, поезију. Прича му о небеским
пространствима и свемирским тајнама. Из захвалности, Његош
ће му касније посветити свој чувени спев Луча микрокозма.
 Његош је лако овладавао страним језицима (италијански,
француски, турски, немачки и руски, а учио је и грчки) и читао
је књиге у оригиналу (Дантеа, Петрарку, Милтона Ламартина,
Пушкина, Бајрона...), преводио је Илијаду.
 У књижевној биографији Петра Петровића Његоша велику
улогу има сусрет са Вуком Караџићем 1833. године у Бечу на
путу за Русију. По повратку из Петербурга, 1834. цетињска
штампарија објављује књиге без полугласа. Из Русије Његош
доноси и Платонове списе о држави.
 Иако још млад и неискусан као владар, он се хвата у коштац са
многим проблемима (неслога међу главарима, турски злочини
и чињеница да велике силе нису признавале независност Црне
Горе). Без обзира на све то, Његош је успео да унапреди
унутрашње прилике у малој и сиромашној Црној Гори.
 искорењивао је крвну освету како би што више
ујединио црногорска племена;
 увео је неке нове институције власти;
 успоставио је чврсте дипломатске односе са Русијом;
 водио је ратове противТурака да би проширио границс
своје земље;
 на Цетиње је донео штампарију из Русије и почео да
штампа прве књиге;
 отворио је прве школе;
 уводио порезе, правио путеве, отварао руднике...
 Све то је често наилазило на велики отпор, стварало му многе
непријатеље, завере и утицало на његово здравље. Оболео је
од туберкулозе и умро је 1851. године на Цетињу.
 Петар Петровић Његош је био најпросвећенији и највећи
владар међу песницима и највећи песник међу владарима. Био
је песник широког образовања, дубоке мисаоности и
космолошких визија. У његовом делу прожимају се небеско и
земаљско, вечно и пролазно, предметно и метафизичко
 Дела: лирске песме: а) родољубиве (Вуку Караџићу, Поздрав
роду на Ново љето); б) оде (Младост, Ода сунцу, спјевата
ноћу без мјесеца); в) сатиричне песме (Орао и свитац); г)
посланице (писма) у стиховима; д) рефлексивне (Ко је оно на
високом брду, Мисао, Црногорац к свемогућем Богу); ђ)
љубавне песме (Ноћ скупља вијека); епске песме (Црмничани,
Мали Радојица, Кула Ђуришића, Чардак Алексића); спевове
 (Глас каменштака, Луча микрокозма); драме (Лажни цар
Шћепан Мали).
Најпознатија дела: Пустињак цетињски (1834) ‒ збирка
лирских песама; Лијек јарости турске (1834) ‒ збирка
лирских песама; Свободијада (1835) ‒ прерађени спев Глас
каменштака; Луча микрокозма (1845) ‒ религозно-
филозофски спев; Огледало српско (1845) ‒ збирка народних
песама; Горски вијенац (1847) ‒ спев; Лажни цар Шћепан
Мали (1851) ‒ драма у стиху.
 Књижевни утицаји:
 народна епска поезија;
 класицистички утицаји (античка кљижевност ‒
Хомерова Илијада);
 поезија Лукијана Мушицког;
 Дантеова Божанствеиа комедија и Милтонов
Изгубљени рај;
 Сима Милутиновић ‒ Сербијанка (спев у 4 књиге);
 романтичари: Бајрон, Ламартин и Пушкин.