Paragraf 234 - MAJ 2020

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR
maj 2020.
Broj časopisa
UREDBA O FISKALNIM POGODNOSTIMA I DIREKTNIM

DAVANJIMA - aktuelna pitanja
Stručni komentar
1 KOMENTAR DOPUNA UREDBE O FISKALNIM

POGODNOSTIMA I DIREKTNIM DAVANJIMA U
PRIVATNOM SEKTORU I NOVČANOJ POMOĆI
GRAĐANIMA U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH
POSLEDICA NASTALIH USLED BOLESTI COVID-19 -
"Sl. glasnik RS", br. 60/2020
Posle tačno dve nedelje od usvajanja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i

direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj
pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled
bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba), Vlada je usvojila
dopune Uredbe, kojima se preciziraju određena pitanja (dalje: Uredba o dopunama).
Uredba o dopunama objavljena je u "Sl. glasniku RS", br. 60/2020 od 24.4.2020.
godine, a stupila je na snagu istog dana.
Najvažnije dopune odnose se na čl. 9. i 10. Uredbe, kojima se uređuju direktna

davanja privrednim subjektima, a imaju za cilj da se spreče potencijalne zloupotrebe.
Takođe, predmetnim dopunama se definiše datum do koga privredni subjekti moraju

preneti sredstva sa namenskog računa na račune zaposlenih. Pored toga, dopunama
je bliže preciziran pojam dividende u smislu člana 16. Uredbe.
U nastavku teksta detaljnije objašnjavamo navedene, kao i ostale dopune.

1-1 Dopune člana 9. Uredbe (direktna davanja za preduzetnike, mikro, mala
i srednja pravna lica)
Podsećamo da je odredbama člana 9. st. 1. i 3. Uredbe propisano da preduzetnik,

preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica
koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz
budžeta, i to:
- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa
punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-
PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa
PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvodbroja zaposlenih sa

PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim

radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim
vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu
angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno
vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući
obračunski period.
Dakle, onako kako je bilo propisano pre Uredbe o dopunama, proizlazilo je da

privredni subjekt ima pravo na direktna davanja u punom iznosu za svakog
zaposlenog sa punim radnim vremenom, nezavisno od toga koliko je taj zaposleni
radio kod tog subjekta u odnosnom obračunskom periodu. Ovakvo regulisanje
moglo je da dovede do zloupotreba, u smislu da se isti zaposleni u jednom
obračunskom periodu zapošljavaju i otpuštaju kod više privrednih subjekata, kako bi
svaki od tih privrednih subjekata za te iste zaposlene dobijao direktna davanja iz
budžeta u punom iznosu za isti obračunski period.
Upravo zbog ovoga, dodati su novi st. 5. i 6. člana 9. Uredbe, prema kojima:
Broj zaposlenih iz stava 1. alineja druga ovog člana umanjuje se i za broj

zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 10. aprila 2020. godine
do 30. aprila 2020. godine prestao radni odnos.
Broj zaposlenih iz stava 1. alineja treća ovog člana umanjuje se i za broj

zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 1. maja 2020. godine do
31. maja 2020. godine prestao radni odnos.
Dakle, suština predmetne dopune je u tome da se u broj zaposlenih za koje se
ostvaruje pravo na direktna davanja, neće računati lica kojima je prestao
radni odnos u aprilu (kada je u pitanju utvrđivanje visine direktnih davanja
koja će se isplaćivati u junu), odnosno kojima je prestao radni odnos u maju
(kada je u pitanju utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati
u julu).
Sa druge strane, utvrđivanje visine direktnih davanja koja će isplaćivati u

maju mesecu, vrši će se po nepromenjenim pravilima (dakle, u broj
zaposlenih za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja će se
isplaćivati u maju računaju se i zaposleni kojima je prestao radni odnos u
martu).
U nastavku detaljnije objašnjavamo šta navedene dopune znače kada je u pitanju

utvrđivanje visine direktnih davanja.
Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u maju
Kao što smo videli, predmetne dopune se ne odnose na direktna davanja koja će se
iz budžeta isplaćivati u maju, na namenske račune privrednih subjekata.
To znači da se iznos direktnih davanja koje će se isplaćivati u maju određuje kao

proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (uvećan za broj zaposlenih sa
nepunim radnim vremenom srazmerno procentu radnog angažovanja) za čije je
zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020.
godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
Podsećamo da se u skladu sa članom 9. stav 4. Uredbe, broj zaposlenih iz stava 1.

ovog člana umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade
zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje
isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj
prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014, 71/2014
– ispr., 14/2016, 21/2017, 20/2018, 104/2018 i 96/2019).
Dakle, za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u maju, u

broj zaposlenih za koje privredni subjekt ostvaruje pravo na direktna davanja u
punom iznosu, računaju se zaposleni sa punim radnom vremenom (kao i zaposleni
sa nepunim radnim vremenom srazmerno procentu radnog angažovanja) za čije je
zarade i naknade zarade privredni subjekt podneo Obrazac PPP PD za mart mesec, i
to:
- zaposleni koji su bili u radnom odnosu tokom celog obračunskog perioda,
- zaposleni kojima je prestao radni odnos u toku obračunskog perioda,
- zaposleni sa kojima je zasnovan radni odnos u toku obračunskog perioda.
Dakle, pravo na direktna davanja koja se isplaćuju u maju, u celom iznosu, privredni
subjekat može da ostvari i za onog zaposlenog koji je, na primer, radio samo jedan
dan u martu.
Jedino se u broj zaposlenih (za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja u maju)
ne računaju zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno naknade zarade, za
obračunski period mart mesec, u celosti pao na teret drugih isplatilaca. To znači da,
ako je, na primer, zaposleni u jednom delu marta bio na bolovanju na teret
poslodavca, a drugi deo marta bio na bolovanju na teret RFZO, privredni subjekt i za
tog zaposlenog ima pravo na direktno davanje i to u iznosu cele osnovne minimalne
zarade.
Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u junu
Kada je reč o direktnim davanjima koja se isplaćuju u junu, iznos tih davanja se
određuje kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (u koji se
računa i broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom srazmerno procentu radnog
angažovanja) koje je privredni subjekat imao u aprilu (tj. za čije je zarade i naknade
zarada podneo Obrazac PPP PD za april) i iznos osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine.
Međutim, u skladu sa novim stavom 5. člana 9. Uredbe, u broj zaposlenih za koji

privredni subjekat ima pravo na direktna davanja ne uračunavaju se zaposleni
kojima je prestao radni odnos u periodu od 10. do 30. aprila.
Dakle, pravo na direktna davanja koja se budu isplaćivala u junu, privredni

subjekat može da ostvari, u celom iznosu, za zaposlene:
- koji su u radnom odnosu bili tokom celog obračunskog perioda (ceo april),
- kojima je prestao radni odnos do 9. aprila,
- koji su zasnovali radni odnos u aprilu, nezavisno od broja radnih dana u tom
mesecu.
Na primer, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje, koje će

se isplaćivati u junu, za zaposlenog kome je prestao radni odnos 30. aprila (dakle, koji
je radio skoro ceo obračunski period), ali zato može da ostvari (i to u punom iznosu)
za zaposlenog kome je prestao radni odnos, na primer, 2. aprila, ili koji je zasnovao
radni odnos 30. aprila, i radio samo jedan dan u tom obračunskom periodu.
Naravno, i za utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u junu mesecu

u broj zaposlenih ne računaju se zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno
naknade zarade, za obračunski period april mesec, u celosti pao na teret drugih
isplatilaca. To znači da, ako je na primer, zaposleni u jednom delu aprila bio na
bolovanju na teret poslodavca (bolovanje do 30 dana), a drugi deo marta bio na
bolovanju na teret RFZO (bolovanje preko 30 dana), privredni subjekt i za tog
zaposlenog ima pravo na direktno davanje i to u iznosu cele osnovne minimalne
zarade.
Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u julu

Kada su u pitanju direktna davanja koja se isplaćuju u julu, visina tih davanja
određuje se kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (uvećan za
broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom srazmerno procentu radnog
angažovanja) za čije je zarade i naknade zarade privredni subjekt podneo PPP PD za
maj i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart.
Međutim, u skladu sa novim stavom 6. člana 9. Uredbe, u broj zaposlenih za koji

privredni subjekat ima pravo na direktna davanja ne uračunavaju se zaposleni
kojima je prestao radni odnos u maju mesecu.
Dakle, pravo na direktna davanja koja se budu isplaćivala u julu, privredni

subjekat može da ostvari, u celom iznosu, za zaposlene sa punim radnim
vremenom (kao i za zaposlene sa nepunim radnim vremenom srazmerno njihovom
radnom angažovanju):
- koji su radili ceo obračunski period (ceo maj),
- koji su zasnovali radni odnos u maju, nezavisno od broja radnih dana u tom
mesecu.
Na primer, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje za

zaposlenog kome je prestao radni odnos 31. maja (dakle, koji je radio skoro ceo
obračunski period), ali zato može da ostvari pravo na direktno davanje (i to u punom
iznosu) za zaposlenog koji je, primera radi, zasnovao radni odnos poslednjeg dana
obračunskog perioda (31. maja).
Naravno, i za utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u julu mesecu

u broj zaposlenih ne računaju se zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno
naknade zarade, za obračunski period maj mesec, u celosti pao na teret drugih
isplatilaca. To znači da, ako je, na primer, zaposleni u jednom delu maja bio na
bolovanju na teret poslodavca (bolovanje do 30 dana), a drugi deo maja bio na
bolovanju na teret RFZO (bolovanje preko 30 dana), privredni subjekt i za tog
zaposlenog ima pravo na direktno davanje i to u iznosu cele osnovne minimalne
zarade.
Zaključak
Imajući u vidu navedene dopune, na ovaj način se sprečavaju zloupotrebe da dva ili
više privredna subjekta ostvaruju pravo na direktna davanja (u punom iznosu) za iste
zaposlene u istom obračunskom periodu. Međutim, smatramo da bi bolje rešenje
bilo da je propisano pravo na direktno davanje u iznosu koji je srazmeran broju dana
koji je zaposleni radio u jednom obračunskom periodu kod poslodavca. Na ovaj
način bi se isto sprečile zloupotrebe, ali bi se izbegle situacije da privredni subjekt, na
primer, ne može da ostvari pravo na direktno davanje za zaposlenog kome je prestao
radni odnos pri kraju obračunskog perioda, a može da ostvari (i to u punom iznosu)
za zaposlenog sa kojim je zasnovao radni odnos krajem obračunskog perioda i koji
je, recimo, radio samo jedan dan u tom periodu.
Napominjemo da navedene dopune, ni na koji način ne utiču na pravila kojima se

uređuju uslovi za sticanje i gubitak prava na pogodnosti iz Uredbe, kao ni na pravo
privrednog subjekta da samostalno određuje za koji obračunski period će iskoristiti
direktna davanja, prilikom isplata zarada i naknada zarade. Drugim rečima,
predmetne dopune se odnose samo na pravila po kojima se utvrđuje visina direktnih
davanja za odnosne obračunske periode.
1-2 Dopune člana 10. Uredbe (direktna davanja velikim pravnim licima)
Podsećamo da je odredbama člana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano da pravno lice

koje je razvrstano kao veliko pravno lice (dalje: veliko pravno lice) u skladu sa
zakonom kojim se uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na uplatu
bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50%
osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:
- zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada

počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu ("Sl. glasnik
RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - US, 113/2017 i
95/2018) i za koje je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD i
- zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada

počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu
rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je
poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim

radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada iz stava 1. ovog člana i to
tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj
zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa
nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na
osnovu podataka iz PPP-PD za odgovarajući obračunski period.
Dakle, navedene odredbe nisu dopunjene Uredbom o dopunama i to osnovno

pravilo je ostalo nepromenjeno.
Međutim, u skladu sa Uredbom o dopunama, dopunjene su odredbe člana 10. stav 3.

Uredbe, tako da one sada glase:
Bespovratna novčana sredstva iz stava 1. ovog člana, isplaćuju se:
- u maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za
mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa
stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;
- u junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa
stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine, a za koje se rešenje o prekidu rada
odnosi na najmanje 15 radnih dana u mesecu aprilu 2020. godine;
- u julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za
mart 2020. i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2.
ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice podneo
Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine, a za koje se rešenje o prekidu rada odnosi
na najmanje 15 radnih dana u mesecu maju 2020. godine.
Dakle, izvršene su dopune kada su u pitanju direktna davanja koja će se velikim

pravnim licima isplaćivati u junu i julu 2020. godine, u smislu da pravo na
direktna davanja privredni subjekt može da ostvari samo za zaposlene za koje se
rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u odnosnom
obračunskom periodu.
Drugim rečima, velika pravna lica neće ostvariti pravo na direktna davanja, koja će
se isplaćivati u junu, za one zaposlene koji u aprilu nisu radili 14 ili manje radnih
dana, saglasno rešenju poslodavca, odnosno nadležnog državnog organa.
Isti princip važi i kod direktnih davanja koja se budu isplaćivala u julu mesecu - pravo
na direktna davanja privredni subjekt neće moći da ostvari za zaposlene koji u maju
nisu radili 14 ili manje dana, saglasno rešenju poslodavca, odnosno nadležnog
državnog organa.
Kada su u pitanju direktna davanja koja će se isplaćivati u maju mesecu, veliko

pravno lice može da ostvari pravo na direktna davanja (u punom iznosu) za sve
zaposlene sa punim radnim vremenom (kao i za zaposlene sa nepunim radnim
vremenom srazmerno procentu radnog angažovanja), za koje je doneto rešenje o
prekidu rada (saglasno članu 10. st. 1. i 2. Uredbe), i to nezavisno od toga koliko je
radnih dana trajao prekid u martu mesecu.
Zaključak
Predmetne dopune člana 10. Uredbe verovatno za cilj imaju sprečavanje određenih
zloupotreba od strane privrednih subjekata. Međutim, smatramo da ove dopune
mogu da dovedu i do nekih nepravednih rešenja u praktičnoj primeni.
Na primer, ako je rešenjem poslodavca, ili državnog organa, određen prekid rada za
zaposlene u periodu od 18. aprila do 13. maja, ti zaposleni se neće uračunavati u broj
zaposlenih za koje privredni subjekt ostvaruje pravo na direktna davanja u junu i julu
mesecu, budući da je prekid rada i u aprilu i u maju kraći od 15 radnih dana (iako je
ukupna dužina prekida rada skoro mesec dana).
1-3 Preciziran datum do kada se mogu iskoristiti direktna davanja
U skladu sa novim stavom 7. člana 9. Uredbe i novim stavom 7. člana 10. Uredbe,
privredni subjekti su u obavezi da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja
iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020. godine.
Dakle, privredni subjekti su dužni da do tog datuma iskoriste sredstva sa namenskog

računa, za isplatu zarada i naknada zarada. Ukoliko nakon tog datuma preostanu
određena novčana sredstva na namenskom računu, ta sredstva će se vratiti u državni
budžet.
1-4 Vraćanje direktnih davanja u slučaju gubitka prava iz Uredbe
Podsećamo da je odbredbama člana 12. Uredbe propisano u kojim slučajevima

privredni subjekti gube pravo na pogodnosti iz Uredbe, kao i koje su posledice
gubitka prava. Jedno od posledica je i obaveza vraćanja direktnih davanja, sa
obračunatom kamatom.
S tim u vezi, novim stavom 4. predmetnog člana Uredbe propisano je da se povraćaj

direktnih davanja vrši na poseban namenski račun otvoren za tu namenu kod
Ministarstva finansija - Uprava za trezor iz člana 13. stav 1. Uredbe.
1-5 Precizirano šta se smatra dividendom u smislu člana 16. Uredbe
Podsećamo da je odredbama člana 16. Uredbe propisana zabrana isplate dividende

privrednim subjektima koji koriste prava iz Uredbe, i to do kraja 2020. godine.
Novim stavom 4. člana 16. Uredbe propisano je sledeće:
Pod dividendama, u smislu ovog člana, se podrazumevaju sve isplate koje

svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog vlasništva nad
akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.
Predmetno preciziranje je izvršeno budući da se, u skladu sa Zakonom o privrednim

društvima, pod dividendom (u užem smislu) podrazumeva isplata koju akcionarsko
društvo iz dobiti vrši akcionarima, kao jedno od prava akcionara, po osnovu
vlasništva nad akcijama.
Sa druge strane članovi društva sa ograničenim odgovornošću imaju pravo na isplatu

dobiti, na koje se shodno primenjuju pravila o isplati dividende akcionarima.
Dakle, razlika je samo formalne, tj. terminološke prirode, pa i pre ove dopune,
praktično nije bilo sporno da se zabrana odnosi i na isplatu dobiti članovima
društva sa ograničenom odgovornošću. Međutim, predmetnom dopunom je sada i
izričito propisano da se pod dividendom podrazumevaju sve isplate koje društvo vrši
svojim vlasnicima, po osnovu vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog društva.
Takođe, smatramo da nakon ovog preciziranja, ne bi trebalo da bude sporno da se

zabrana odnosi i na uzimanje iz imovine društva za privatne potrebe vlasnika,
budući da se i ono vrši na osnovu vlasništva nad kapitalom društva.
Na kraju, napominjemo da ne postoji formalna zabrana da društvo isplaćuje bonuse

vlasnicima, koji su u radnom odnosu u svom društvu, u skladu s ugovorom o radu ili
opštim aktom poslodavca. Takođe, predmetna zabrana se ne odnosi na plaćanje
kamate vlasniku društva, po osnovu odobrenog zajma. Ipak, i u ovim slučajevima
treba biti oprezan, imajući u vidu načelo fakticiteta, tj. da se poreske činjenice tumače
prema svojoj ekonomskoj suštini.
Na primer, ako se vlasniku društva, koji je u isto vreme u radnom odnosu u svom
društvu, isplaćuje bonus (kao deo njegove zarade), potrebno je da su ugovorom o
radu ili opštim aktom poslodavca propisani uslovi u kojima se može isplatiti bonus
(na primer, zbog ostvarenih poslovnih ciljeva, zbog povećanih prihoda i sl.). U
suprotnom, ako bi se bonus vlasniku isplaćivao bez unapred određenog osnova,
postojala bi mogućnost da se u poreskoj kontroli taj bonus okarakteriše kao isplata
osnivaču koja proizlazi iz činjenice vlasništva nad kapitalom, a ne kao realizacija prava
koja proističe iz radnog odnosa.
1-6 Dodat novi član Uredbe (član 19a)
U skladu sa novim članom 19a Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru koji
su, u periodu od dana stupanja na snagu Pravilnika o spisku korisnika javnih
sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 93/2019), zaključno sa danom stupanja na snagu
ove uredbe, brisani sa Spiska korisnika javnih sredstava iz Evidencije korisnika javnih
sredstava, koja se vodi kao elektronska baza podataka kod Uprave za trezor, stiču
pravo na otvaranje posebnog namenskog računa iz člana 13. st. 2. i 3. ove
uredbe, kao i na fiskalne pogodnosti i direktna davanja pod uslovima
propisanim ovom uredbom.
Dakle, ova odredba se odnosi na one privredne subjekte koji su brisani sa Spiska
korisnika javnih sredstava u periodu od stupanja na snagu Pravilnika o spisku
korisnika javnih sredstava (01.1.2020. godine) do dana stupanja Uredbe na snagu
(10.4.2020.), u smislu preciziranja da se i ovi subjekti smatraju privrednim subjektima
u privatnom sektoru koji mogu da ostvare prava, u skladu sa Uredbom.
Aleksandar Milanović
Stručni komentar
2 DA LI PREDUZETNIK KOJI ISPLAĆUJE LIČNU

ZARADU MORA NA CELOKUPAN IZNOS
DIREKTNOG DAVANJA DA OBRAČUNA POREZ I
DOPRINOSE
Jedno od čestih pitanja vezanih za primenu Uredbe, tiče se načina na koji će

preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu, prenositi iznos direktnih davanja koji će im
biti isplaćen na namenske račune, u skladu sa Uredbom o fiskalnim pogodnostima
i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj
pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled
bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba).
Naime, suština pitanja je da li ovi preduzetnici celokupan iznos direktnog davanja

moraju da prijave kao svoju ličnu zaradu, te da na taj iznos obračunaju porez i
doprinose, ili mogu samo deo dobijenih sredstava da isplate kao ličnu zaradu, a da
ostatak prenesu na svoj lični račun.
U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje zavisi i poreski tretman isplate predmetnih

direktnih davanja.
Naime, nesporno je da svi preduzetnici (bez obzira da li vode knjige ili su paušalci, da
li isplaćuju ličnu zaradu ili ne), imaju pravo na direktna davanja iz budžeta (u visini
minimalne zarade za mart), u skladu sa članom 9. Uredbe.
Podsećamo da je odredbom člana 2. tačka 2) Uredbe propisano da direktna davanja

iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru predstavljaju uplatu
bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom,
koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada
zaposlenima.
Takođe podsećamo da su pojam "zarada" i "naknada zarade" definisane Zakonom o

radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 -
odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao pravo zaposlenog u
radnom odnosu.
Međutim, preduzetnici ne mogu sebi isplaćivati ni zaradu ni naknadu zarade, jer

ne mogu biti u radnom odnosu sa samim sobom. Preduzetnici se jedino mogu
opredeliti da isplaćuju sebi ličnu zaradu, koja nema karakter ni zarade, ni naknade
zarade, u smislu Zakona o radu, već se samo poreski tretman lične zarade izjednačava
sa poreskim tretmanom zarade, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana.
S tim u vezi, preduzetnik je potpuno slobodan u određivanju iznosa koji će isplaćivati

kao ličnu zaradu. Dakle, preduzetnik može da odluči i da mu lična zarada bude
manja od minimalne zarade.
Takođe, nesporno je da preduzetnik može slobodno raspolagati svojom poslovnom

imovinom. Drugim rečima, raspolaganje novčanim sredstvima sa poslovnih
računa preduzetnika za njegove privatne potrebe, ne predstavlja ličnu zaradu,
niti bilo koji drugi oporeziv prihod preduzetnika.
Izvod iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 430-00-197/2019-04 od

21.10.2019. godine
"U slučaju kada preduzetnik, koji se opredelio za isplatu lične zarade koju je u
poreskom periodu isplatio i evidentirao u poslovnim knjigama kao svoje mesečno
lično primanje po osnovu koga je platio porez i doprinose (saglasno Zakonu i
Zakonu o doprinosima) i koji saglasno Zakonu po osnovu prihoda od samostalne
delatnosti plaća mesečne akontacije poreza za tekući poreski period, raspolaže
novčanim sredstvima sa svog platnog računa tako što podiže gotov novac koji
iznos nije opredeljen kao lična zarada, po osnovu takvog raspolaganja novčanim
sredstvima ne nastaje obaveza plaćanja doprinosa. Naime, imajući u vidu da na
prihod koji preduzetnik ostvari po osnovu obavljanja samostalne delatnosti u toku
poreskog perioda porez na prihode od samostalne delatnosti plaća akontativno
(mesečna akontacija poreza za tekući poreski period) a po isteku poreskog perioda
plaća konačnu poresku obavezu, okolnost da preduzetnik u toku poreskog
perioda raspolaže novčanim sredstvima sa svog platnog računa (tako što
podiže gotov novac) nije od uticaja na visinu lične zarade preduzetnika
opredeljene kao njegovo mesečno lično primanje saglasno Zakonu i Zakonu
o doprinosima."
Prema tome, smatramo da ne postoji pravna smetnja da preduzetnik direktna

davanja (koja mu budu uplaćivana na njegov namenski račun) prenese na svoj lični
račun, bez plaćanja bilo kakvog poreza (koristeći šifru plaćanja koja ne zahteva
BOP, kao što je 241). Jedina poreska posledica kod preduzetnika biće to što će iznos
direktnih davanja biti evidentiran kao prihod, koji se uračunava u osnovicu za porez
na prihode od samostalne delatnosti, dok će prenos sredstava na lični račun,
preduzetnik evidentirati preko računa 723.
S tim u vezi, smatramo da ovo pravilo treba da važi bez obzira na to da li preduzetnik
isplaćuje ličnu zaradu, ili je reč o preduzetniku koji se nije opredelio za isplatu lične
zarade, ili o preduzetniku paušalcu.
Naime, imajući u vidu opšta pravila koja važe za preduzetnike, kao i odredbe Uredbe,
možemo zaključiti sledeće:
1. Definicija direktnih davanja, iz člana 2. tačka 2. Uredbe, nije do kraja precizna, u

smislu da se direktna davanja mogu isplatiti samo kao zarada ili naknada zarade. Ovo
pravilo svakako važi za poslodavca koji predmetna direktna davanja mora da isplati
zaposlenima kao zaradu ili naknadu zarade. S druge strane, nesporno je da i
preduzetnici imaju pravo na direktna davanja, ali budući da preduzetnici ne mogu
sebi isplatiti zaradu ili naknadu zarade, oni nikako direktna davanja ne mogu isplatiti
na taj način.
2. Smatramo da pojmovi koje koristi Uredba treba da imaju ono značenje koje im
daje osnovni propis kojim se ti pojmovi uređuju. Drugim rečima, smatramo da pravni
instituti "zarada" i "naknada zarade" treba da imaju ono značenje kako ih definiše
Zakon o radu. To dalje znači, da se pod tim pojmovima ne smatra lična zarada
preduzetnika. Dakle, smatramo da stav da preduzetnik mora ceo iznos direktnih
davanja da isplati kao ličnu zaradu, ne može da se brani time da se direktna davanja
moraju isplatiti kao zarada ili kao naknada zarade, budući da lična zarada
preduzetnika nije ni zarada ni naknada zarade. Naime, činjenica da se lična zarada
oporezuje na isti način kao i zarada nikako ne znači da su ta dva pojma suštinski ista.
Naprotiv, preduzetnik ne može da bude u radnom odnosu sa samim sobom i da sebi
isplaćuje zaradu, u smislu Zakona o radu.
3. S tim u vezi, smatramo da preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu, može

samostalno da odluči:
- da ceo iznos direktnih davanja isplati kao ličnu zaradu, ili
- da samo deo direktnog davanja isplati kao ličnu zaradu, a ostatak prebaci na
svoj lični račun, ili
- da ličnu zaradu isplati iz svojih sredstava, a celokupan iznos direktnih davanja

prebaci na svoj lični račun.
Međutim, napominjemo da je nezvaničan stav Ministarstva finansija da je

preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu dužan da celokupan iznos direktnih
davanja isplati kao ličnu zaradu, te da na taj iznos obračuna porez i
doprinose. Takođe, razumeli smo da je stav resornog ministarstva da iznos direktnog
davanja predstavlja neto iznos, na koji preduzetnik treba da obračuna porez i
doprinose na zaradu.
Kao argument za svoj stav, predstavnici Ministarstva finansija koriste definiciju

direktnih davanja, prema kojoj se direktna davanja moraju isključivo koristiti za
isplatu zarada i naknada zarada, pri tom smatrajući da se pojam "lična zarada"
izjednačava sa pojmom "zarada", u smislu Uredbe. Dakle, resorno ministarstvo je na
stanovištu da bi isplata direktnog davanja van lične zarade predstavljala nenamensko
korišćenje direktnih davanja.
Već smo naveli da, prema našem mišljenju, ovaj argument nije osnovan. Takođe, ne
vidimo suštinski razlog zašto bi se preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu dovodili u
poreski nepovoljniji položaj od preduzetnika koji se nisu opredelili za ličnu zaradu.
S tim u vezi, nadamo se da će ministarstvo korigovati svoj stav, u suprotnom će se

direktna davanja za preduzetnike koji isplaćuju ličnu zaradu u dobroj meri obesmisliti,
jer će na iznos direktnog davanja od 30.367,04 dinara morati da obračunaju porez i
doprinose u iznosu od 23.397,30 dinara.
U nastavku dajemo konkretne obračune iz kojih se može videti kolika je razlika u

poreskom tretmanu kada preduzetnik ceo iznos direktnog davanja isplaćuje kao ličnu
zaradu, u odnosu na slučaj kada samo deo tih sredstava koristi za isplatu lične
zarade, a pre toga ukratko objašnjavamo i računovodstveni tretman direktnih
davanja u poslovnim knjigama preduzetnika.
2-1 Računovodstveno vrednovanje državnih davanja kod preduzetnika
Preduzetnici, razvrstani kao mikro pravna lica, vrednovanje pozicija u finansijskim

izveštajima vrše u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu priznavanja,
vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim
finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br.
118/2013 i 95/2014 - dalje: Pravilnik za mikro pravna lica). Imajući u vidu da
direktna pomoć koja se dobija od države u vidu minimalne zarade za mesec mart
2020. g. za tri meseca 2020. g. predstavlja uslovljeno državno davanje, isto se u
skladu sa odredbama člana 27. Pravilnika za mikro pravna lica evidentira kao
obaveza, sve do trenutka dok se ne ispune uslovi, odnosno dok preduzetnik ne
prenese dobijena novčana sredstva na svoj lični račun.
Dakle, u slučaju direktnih državnih davanja propisanih Uredbom knjiženje će se
vršiti preko računa 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije uz evidentiranje
Potraživanja od državnih organa i organizacija na računu 222 i to u trenutku
kada preduzetnik stekne pravo na ovu pomoć. U trenutku kada sredstva direktne
državne pomoći legnu na namenski račun preduzetnika evidentira se priliv sredstava
na računu 249 - Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost
umanjena i zatvara se potraživanje iskazano na računu 222.
Prilikom prenosa namenskih novčanih sredstava na lični tekući račun preduzetnika

zatvara se račun 495 i evidentira prihod na računu 641 - Prihod po osnovu
uslovljenih donacija i knjiži se odliv sa računa 249 na jedan od sledećih načina:
• ako je prethodno obračunata lična zarada preduzetnika, stav za knjiženje je

45/249,
• ako preduzetnik obračunava ličnu zaradu nižu od državnih davanja, a razliku

uplaćuje na svoj lični tekući račun stav za knjiženje je 45,723/249
• ako preduzetnik ne obračunava ličnu zaradu, stav za knjiženje je 723/249.
2-2 Primer kada preduzetnik ceo iznos direktnog davanja isplaćuje kao
ličnu zaradu
Ukoliko bi preduzetnik postupio po, za sada, nezvaničnom mišljenju Ministarstva

finansija, te odlučio da iznos direktnog davanja isplati kao ličnu zaradu i da mu taj
iznos predstavlja neto iznos lične zarade, poreski i računovodstveni tretman je
sledeći.
- Neto lična zarada: 30.367,04
- Bruto lična zarada:53.764,34
- Ukupne obaveze: 23.397,30
- Neoporezivi iznos: 16.300
- Osnovica za plaćanje poreza: 37.464,34
- Porez na ličnu zaradu: 3.746,43
- Osnovica za plaćanje doprinosa: 53.077,64
- Doprinos za PIO: 13.709,91
- Doprinos za zdravstveno osiguranje: 5.537,73
- Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 403,23.
Dospelost predmetnih poreza i doprinosa odlaže se do 4.1.2021. godine, a od

tog datuma preduzetnik ima pravo da ove obaveze izmiri najviše do 24 jednake
mesečne rate, bez obračuna kamate.
Knjiženje:
Konto Iznos
R.br. OPIS
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 520 Troškovi zarada i naknada zarada 53.764,34
Obaveze za neto zarade i
450 30.367,04
naknade zarada
Obaveze za poreze na zarade i
451 naknade zarada na teret 3.746,43
zaposlenog
Obaveze za doprinose na zarade i
zaposlenog
za obračunatu ličnu zaradu preduzetnika
Potraživanja od državnih organa i
2) 222 30.367,04
organizacija
Odloženi prihodi i primljene
495 30.367,04
donacije
za potraživanje po osnovu direktnih uslovljenih državnih davanja
Novčana sredstva čije je
3) 249 30.367,04
korišćenje ograničeno
222 30.367,04
organizacija
za primljena sredstva direktnog državnog davanja na poseban namenski račun
4) 450 30.367,04
naknade zarada
249 Tekući (poslovni) račun 30.367,04
isplata neto lične zarade preduzetnika sa namenskog računa
5) 495 30.367,04
donacije
Prihod po osnovu uslovljenih
641 30.367,04
donacija
za priznavanje prihoda po osnovu uslovljenog državnog davanja
S obzirom na to da se preduzetnik opredelio da koristi fiskalnu pogodnost u vidu

odlaganja dospelosti plaćanja poreza na ličnu zaradu i doprinosa do 4. januara 2021.
godine, pri isplati lične zarade neće imati obavezu da izvrši uplatu po osnovu poreza i
doprinosa u ukupnom iznosu od 23.397,30 dinara.
Imajući u vidu navedeno, obaveze po osnovu poreza i doprinosa će u poslovnim
knjigama poslodavca ostati iskazane na grupi računa 45 s obzirom na to da se
radi o kratkoročnim obavezama. Čak iako se preduzetnik naredne 2021. godine
opredeli da obaveze po osnovu poreza i doprinosa plaća na 24 mesečne rate, one će
se i dalje evidentirati na istim kontima jer će na dan 31.12.2021. g. ostati za plaćanje
12 mesečnih rata što predstavlja takođe kratkoročnu obavezu.
Takođe, pored rashoda za neto ličnu zaradu, rashodi po osnovu poreza i doprinosa

na ličnu zaradu se knjiže u tekućem periodu imajući u vidu jedan od osnovnih
računovodstvenih principa da se evidentiranje prihoda i rashoda vrši u periodu na
koji se odnose, bez obzira na njihov poreski tretman.
Priznavanje u poreskom bilansu preduzetnika:
Prihod koji preduzetnik evidentira u poslovnim knjigama, na ime direktnih davanja,

uračunava se u osnovicu za porez na prihod od samostalnih delatnosti. Sa druge
strane, u poreskom bilansu za 2020. godinu, obvezniku će se kao rashod u poreskom
bilansu priznati samo neto iznos lične zarade, koju je isplatio, u iznosu od 30.367,04
budući da porez i doprinosi nisu plaćeni u 2020. godini. Rashod po osnovu poreza i
doprinosa (23.397,30) biće priznati u poreskom periodu u kojem budu plaćeni, u
zavisnosti od dinamike plaćanja ovih obaveza.
2-3 Primer kada preduzetnik samo deo direktnog davanja isplaćuje kao
ličnu zaradu
Preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu u visini neoporezivog iznosa, tj. u bruto iznosu od
16.300 dinara. S tim u vezi, ovaj preduzetnik ličnu zaradu isplaćuje iz dobijenih
direktnih davanja, dok ostatak direktnog davanja prebacuje na svoj lični račun,
koristeći šifru plaćanja 241.
Neto lična zarada: 6.869,73
Bruto lična zarada: 16.300,00
Ukupne obaveze po osnovu poreza i doprinosa: 9.430,27
Neoporezivi iznos: 16.300,00 dinara
Osnovica za plaćanje poreza: 0,00
Porez na ličnu zaradu: 0,00
Osnovica za plaćanje doprinosa: 25.801,00
Doprinos za PIO: 6.579,26
Doprinos za zdravstveno osiguranje: 2.657,50
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 193,51

Ostatak direktnog davanja (23.497,31 dinara) preduzetnik prenosi na svoj lični račun,
bez obračuna poreza i doprinosa, koristeći šifru plaćanja 241.
Knjiženje:
Konto Iznos
R.br. OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 520 Troškovi zarada i naknada zarada 16.300,00
450 6.869,73
naknade zarada
Obaveze za doprinose na zarade i
zaposlenog
za obračunatu ličnu zaradu preduzetnika
2) 222 30.367,04
organizacija
495 30.367,04
donacije
3) 249 30.367,04
222 30.367,04
organizacija
4) 450 6.869,73
naknade zarada
723 Lična primanja poslodavca 23.497,31
isplata neto lične zarade preduzetnika sa namenskog računa i prenos na lični tekući
račun
5) 495 30.367,04
donacije
641 30.367,04
donacija
Objašnjenje knjiženja je dato uz prethodni primer, s tom razlikom, što se u ovom

primeru, deo sredstava koji se ne uplaćuje kao lična zarada, već se prenosi na lični
tekući račun preduzetnika pod šifrom 241 evidentira preko računa 723.
Priznavanje u poreskom bilansu:
Prihod koji preduzetnik evidentira po osnovu dobijenih direktnih davanja iz budžeta,

uračunava se u osnovicu za porez na prihode od samostalnih delatnosti. S druge
strane, iznos isplaćene neto lične zarade (6.869,73) priznaje se kao rashod u
poreskom bilansu za 2020. godinu. Budući da je dospelost obračunatih doprinosa
odložena za 4.1.2021. godine, rashod po ovom osnovu ne priznaje se u poreskom
bilansu za 2020. godinu, ali će se priznati u poreskom periodu kada ove obaveze
budu izmirene, u skladu sa dinamikom plaćanja. Iznos evidentiran preko računa 723
ne utiče na osnovicu za porez na prihode od samostalne delatnosti.
2-4 Primer kada preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu prenosi direktna
davanja sa namenskog računa
Kao što smo već naveli u tekstu, preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu, može ceo
iznos direktnog davanja da prebaci na svoj lični račun, bez plaćanja poreza i
doprinosa po tom osnovu, koristeći šifru plaćanja 241.
Knjiženje:
Konto Iznos
R.br. OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 222 30.367,04
organizacija
495 30.367,04
donacije
3) 249 30.367,04
222 30.367,04
organizacija
723 Lična primanja poslodavca 30.367,04
Za prenos državnog davanja na lični tekući račun preduzetnika
4) 495 30.367,04
donacije
641 30.367,04
donacija
S obzorom da preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu, ne vrši se evidentiranje rashoda,
već se samo knjiže prihodi u iznosu sredstava državnog davanja koje je preduzetnik
preneo na svoj lični tekući račun koristeći šifru 241, dok se prenos sredstava sa
namenskog računa evidentira preko računa 723.
Priznavanje u poreskom bilansu:
Prihod koji preduzetnik evidentira po osnovu direktnih davanja u poslovnim

knjigama, uračunava se u osnovicu za porez na prihod od samostalne delatnosti. S
druge strane, prenos sredstava na lični račun ne utiče na poresku osnovicu, budući
da se evidentira preko računa 723.
2-5 Zaključak
Iz svega navedenog, smatramo da ne bi trebalo da bude sporno da svi preduzetnici

mogu prenositi sredstva sa namenskog računa na svoje lične račune, bez plaćanja
poreza i doprinosa. Naime, mišljenja smo da iznos koji preduzetnik dobija na ime
direktnih davanja ne treba vezivati za ličnu zaradu preduzetnika. Ipak, dužnost nam je
da čitaoce obavestimo i o (za sada) nezvaničnom stavu Ministarstva finansija, prema
kome preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu moraju ceo iznos direktnih davanja da
isplate kao neto ličnu zaradu. U suprotnom, resorno ministarstvo smatra (prema
našem mišljenju potpuno neosnovano) da bi prenos direktnog davanja nezavisno od
lične zarade, predstavljao nenamensko trošenje tih sredstava, što bi moglo da
dovede do gubitka prava na celokupne pogodnosti iz Uredbe.
Zbog navedenog, očekujemo da Ministarstvo finansija preispita stav i zvanično se

izjasni po ovom pitanju.
dr Marina Protić, Aleksandar Milanović
Stručni komentar
3 ODGOVORI NA ODABRANA PITANJA U VEZI SA

PRIMENOM UREDBE O FISKALNIM
POGODNOSTIMA I DIREKTNIM DAVANJIMA
PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U CILJU UBLAŽAVANJA
EKONOMSKIH POSLEDICA NASTALIH USLED
BOLESTI COVID-19
1. Da li je osnivač koji radi u svom društvu i plaća pune doprinose preko
Obrasca PP OD-O takođe obuhvaćen mogućnošću odlaganja plaćanja
doprinosa za 4.1.2021. godine? Da li bi i ovaj slučaj mogao da spada pod
član 11. stav 3. Uredbe?
Fiskalne pogodnosti propisane Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim

davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći
građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba), ne odnose se na
doprinose koje privredno društvo obračunava i plaća za osnivača koji nije u radnom
odnosu u privrednom društvu ali u istom radi - predstavlja i zastupa privredno
društvo na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.
Napominjemo, ovo društvo ima pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u

skladu sa Uredbom za zaposlene, a ako nema zaposlenih ima pravo na odlaganje
akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15.04, 15.05. i 15.06.2020.
godine, u skladu sa članom 11. stav 3. Uredbe.
2. Preduzetnica koja ima frizerski salon je zbog trenutne situacije rešila da

registruje prekid obavljanja delatnosti. Imala je zaposlene i zbog toga ih je
otpustila 25.3.2020. godine, a prekid je u APR-u odrađen pod 26.3.2020.
godine. Da li postoji mogućnost da ona sada iste te radnike vrati na posao i
da li u tom slučaju može da koristi neke od ekonomskih mera (konkretno,
odlaganje plaćanja poreza i doprinosa)? Ako postoji ta mogućnost, šta
tačno treba da se uradi po tom pitanju?
U skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu

da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom pod uslovom
da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe nisu
smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa
privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno
vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta
2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe.
Odredbom člana 3. stav 2. Uredbe precizirano je da pod istim uslovima, fiskalne

pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici
poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak
obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.
Prema tome, fiskalne pogodnosti iz Uredbe mogu da ostvare preduzetnici koji su

privremeno odjavili delatnost počev od 15.3.2020. godine, ali samo ako ispunjavaju
ostale uslove, između ostalog da nisu smanjili broj zaposlenih do dana stupanja na
snagu Uredbe, dakle do 10.4.2020. godine, u smislu člana 3. stav 1. Uredbe. Dakle
posmatra se odnos broja zaposlenih na dan 15.3. i na dan 10.4.2020. godine (kada je
Uredba stupila na snagu) i ako preduzetnik zaposli nakon tog datuma nove
zaposlene (ili vrati stare) da bi nadomestio smanjenje broja zaposlenih do 10.4, nema
pravo na korišćenje mera iz Uredbe.
3. Da li poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz sopstvenih

sredstava, a da iznos direktnih davanja prebaci na svoj tekući račun kada
dobije uplatu od države?
Sredstva koja poslodavac dobija na ime direktnih davanja u skladu sa Uredbom su

strogo namenska - isključivo za isplatu zarade i naknade zarade. S tim u vezi,
Uredbom nije predviđena mogućnost da poslodavac zadrži sredstva isplaćena sa
namenskog računa tako što će ih prebaciti na svoj tekući račun, već ista mora da
iskoristi za isplatu zarade ili naknade zarade. Pored toga, iz Uredbe proizlazi da neće
biti moguće podizati gotovinu sa namenskih računa već da će biti moguće samo
izvršiti isplatu na tekući račun zaposlenog.
4. Da li poslodavac može da podnese poresku prijavu PPP PD za mart,

navede datum dospelosti 4.1.2021. godine, i da isplati neto zaradu u
celosti, a direktno davanje iz maja koristi za isplatu zarade za april?
Kao što smo i pisali u našim stručnim komentarima, subjekt može da isplati neto
zaradu za mart u punom iznosu, a da direktno davanje koje mu bude uplaćeno u
maju koristi za isplatu neto zarade za april.
Naime, članom 9. Uredbe uređena je visina tog davanja i ona se vezuje za broj
zaposlenih u martu, aprilu i maju, ali ne i za zarade u martu, aprilu i maju, što znači da
je davanje u visini utvrđenoj u skladu sa članom 9. Uredbe moguće koristiti i kao deo
neto zarade za neki drugi period. Npr. lice koje koristi mere ima pravo na isplatu
direktnog davanja u maju u visini koja se dobija množenjem broja zaposlenih u
martu sa osnovnom minimalnom zaradom za mart, ali to ne znači da se ovaj iznos
mora isplatiti kao deo neto zarade za mart, već se može isplatiti i kao deo zarade za
april.
5. Obveznik ima pravo na povraćaj PDV za mesec mart 2020. god. Da li će

to pravo na povraćaj PDV biti uslovljeno time što se obveznik prijavio za
mere direktnih davanja i fiskalnih pogodnosti, odnosno za odlaganje
plaćanja akontacija poreza na dobit za mart, april i maj 2020. god. i
odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade?
Korišćenje mera u skladu sa Uredbom neće imati uticaja na pravo na povraćaj PDV
niti će se predmetne obaveze evidentirati kao dug. Naime, odlaže se dospelost
poreza i doprinosa za 4.1.2021, a akontacija poreza na dobit i poreza na prihod od
samostalne delatnosti do podnošenja prijave za 2020. godinu, a nakon toga se
odlaže plaćanje na 24 jednake mesečne rate. Prema tome, sve obaveze koje se u
skladu sa Uredbom odlažu, neće se evidentirati kao dospele u poreskom
računovodstvu.
Napominjemo, odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica (odnosno poreza na

prihod od samostalne delatnosti preduzetnika) koja je dospela 15.4.2020. godine,
prema saopštenju Poreske uprave, biće sprovedeno u poreskom računovodstvu 4.
maja 2020. godine, tako da je moguće da do tog roka neće biti izvršen povraćaj PDV,
jer se akontacija koja nije plaćena, a dospela je 15. aprila, do tada evidentira kao
poreski dug.
6. Na koji način preduzetnik koji se nije opredelio za ličnu zaradu može

raspolagati sredstvima sa namenskog računa, odnosno da li mora sredstva
da prebaci na lični račun ili može na poslovni račun?
Uredbom nije na jasan način uređeno kako će preduzetnici raspolagati direktnim

davanjem, osim davanjima koja se odnose na zaposlene kod preduzetnika. Naime,
odredbom člana 2. tačka 3) Uredbe propisano je da se direktna davanja iz budžeta
privrednim subjektima u privatnom sektoru, tj. uplata bespovratnih novčanih
sredstava privrednim subjektima, mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknada
zarada zaposlenima.
Članom 13. stav 15. Uredbe propisano je da u slučaju da privredni subjekt ne prenese
novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za
koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog
posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1.
ovog člana.
Imajući u vidu navedeno, nije do kraja jasno da li će preduzetnik sredstva koja dobije
na namenski račun na ime direktnog davanja za sebe, morati da prenese na lični
račun ili će moći ta sredstva da prenese na poslovni račun radi finansiranja tekuće
likvidnosti (svakako, prema našem mišljenju, neće moći da podigne sredstva u
gotovini sa namenskog računa, zbog kontrole namenskog trošenja sredstava). Naše
mišljenje je da bi preduzetniku trebalo omogućiti da sredstva sa namenskog računa u
visini direktnog davanja koje se odnosi na njega, prenese na poslovni račun, jer je cilj
subvencionisanje prihoda preduzetnika od samostalne delatnosti, a ne njegove
zarade (posebno kada je reč o preduzetnicima koji se nisu opredelili za isplatu lične
zarade), ali ostaje da se vidi kako će tehnički biti rešeno ovo pitanje.
Međutim, čak i da će preduzetnik morati da prebaci sredstva na svoj privatni račun,

ista može sa privatnog računa uplatiti na svoj poslovni račun ukoliko su mu potrebna
radi finansiranja tekuće likvidnosti, u kojem slučaju će prihod evidentiran po tom
osnovu biti izuzet iz prihoda u poreskom bilansu, odnosno smatraće se poslovnim
rashodom (ulaganje lične imovine u poslovnu).
7. Da li privredno društvo osnovano pre 15.3.2020. godine koje nije u
sistemu PDV ima pravo na korišćenje mera u skladu sa Uredbom?
Privredni subjekt može ostvariti pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u

skladu sa Uredbom bez obzira da li je u sistemu PDV. Formulacija iz člana 3. stav 3.
Uredbe koja unosi zabunu, odnosi se na preduzetnika drugo lice, tj. fizičko lice koje
obavlja neregistrovanu delatnost i koje, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak
građana, postaje obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti evidentiranjem
u sistem PDV. Dakle, samo za preduzetnika drugo lice je bitno da je datum
evidentiranja u sistem PDV pre 15.3.2020. godine, dok ostali privredni subjekti ne
moraju uopšte biti u sistemu PDV da bi koristili prava u skladu sa Uredbom.
8. Osnivač preduzetničke radnje dana 17.3.2020. osnovao je DOO u kojem

je zasnovao radni odnos. Preduzetničku delatnost od 17.3. obavlja iz
radnog odnosa. Da li ovo fizičko lice - preduzetnik iz radnog odnosa,
zaposlen u društvu posle 15.03.2020. godine, ima pravo na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja po nekom osnovu?
U konkretnom slučaju, novoosnovano društvo nema pravo na pogodnosti i direktna

davanja iz Uredbe, s obzirom da je osnovano posle 15.3.2020. godine (član 3. stav 3.
Uredbe).
Kada je reč o preduzetniku koji obavlja delatnost iz radnog odnosa, on ima pravo na
odlaganje akontacije poreza i doprinosa, kao i na odlaganje poreza i doprinosa za
zarade zaposlenih i direktna davanja za zaposlene (ako ima zaposlene). Međutim,
preduzetnik koji je u radnom odnosu nema pravo na direktno davanje za sebe, s
obzirom da je u radnom odnosu, nezavisno od toga što poslodavac (društvo) u
konkretnom slučaju nema pravo na pogodnosti i direktna davanja kao
novoosnovano društvo.
9. Preduzetnik koji nije u radnom odnosu i nije korisnik penzije, koji se

opredelio za isplatu lične zarade, nema zaposlenih. Ostvaruje pravo na
podsticaj za mart i april, a 1.5.2020. će zasnovati radni odnos u drugoj
firmi, i nastaviti da obavlja samostalnu delatnost, ali sad iz radnog odnosa.
Da li ovaj preduzetnik gubi pravo na podsticaj samo za maj, ili gubi pravo
za sva tri meseca i mora u roku od pet dana da vrati ono što je dobio i da
plati poreze i doprinose za mart i april? Da li se smatra da je preduzetnik u
ovom slučaju smanjio broj zaposlenih?
Prema članu 9. Uredbe preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik

poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro,
mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da
ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:
- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za
obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine;
- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine;
- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart
2020. godine.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana kod preduzetnika, preduzetnika paušalca,

preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan),
osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili
preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.
Prema tome, mišljenja smo da preduzetnik u konkretnom slučaju može da ostvari

direktna davanja u maju i junu, s obzirom da se visina tih davanja utvrđuje prema
broju zaposlenih kod preduzetnika u martu i aprilu, uvećanom za jedan ako
preduzetnik nije u radnom odnosu ili korisnik penzije (a on to u konkretnom slučaju
u martu i aprilu nije).
Činjenica da će preduzetnik zasnovati radni odnos 1.5.2020. godine svakako ne znači

da on gubi pravo na pogodnosti i direktna davanja (to nije razlog za gubitak prava u
smislu Uredbe), samo u konkretnom slučaju neće imati pravo na direktno davanje u
julu, s obzirom da se to davanje utvrđuje prema broju zaposlenih za koje podnosi
prijavu za maj, uvećan za jedan ako preduzetnik nije u radnom odnosu ili korisnik
penzije, a u ovom slučaju će biti u radnom odnosu i neće imati pravo na direktno
davanje za sebe.
Ukazujemo, pravo na odlaganje poreza i doprinosa na ličnu zaradu i akontacije

poreza preduzetnik svakako ima čak i kada je u radnom odnosu (nema pravo samo
na direktna davanja u visini minimalne zarade za mart), tako da će ovo pravo moći da
ostvari za tri meseca. Takođe, preduzetnik koji je na ličnoj zaradi nije zaposlen kod
sebe (opredeljivanje na ličnu zaradu ne znači da je preduzetnik u radnom odnosu sa
samim sobom), tako da se nikako ne može smatrati da je ovaj preduzetnik smanjio
broj zaposlenih (ovaj preduzetnik ima nula zaposlenih i 15.3. i 10.4. i 1.5. kada zasnuje
radni odnos).
10. Poslodavac je imao sedam zaposlenih radnika do početka vanrednog

stanja, od kojih je jedan bio penzioner od 67 godina, prijavljen na određeno
vreme do tri meseca, počev od 23.1.2020. kada je objavljeno vanredno
stanje i zabrana kretanja starijih lica od 65 godina. Poslodavac je odjavio
radnika, uz njegovu saglasnost. Da li poslodavac sada ima pravo na fiskalne
pogodnosti i direktna davanja budući da je došlo do smanjenja broja
zaposlenih? Da li poslodavac može da prijavi zaposlenog sada u aprilu i da
ostvari prava iz Uredbe za april, maj i jun?

Kada je u pitanju uslov da privredni subjekt nije smanjio broj zaposlenih za više od
10%, naglašavamo da za potrebe primene ovog uslova nije bitno po kom osnovu je
došlo do raskida radnog odnosa sa zaposlenima, tj. nije bitno da li je do raskida
radnog odnosa došlo na inicijativu zaposlenog ili na inicijativu poslodavca, zbog
odlaska zaposlenog u penziju i sl. Dakle, bitna je samo objektivna okolnost da li na
dan 10. aprila 2020. godine privredni subjekat ima manje zaposlenih u odnosu na
broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine, za više od 10%. Prema
tome, u konkretnom slučaju subjekt nema pravo na fiskalne pogodnosti i direktna
davanja u skladu sa Uredbom, s obzirom da je broj zaposlenih smanjio za više od
10% u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine. Činjenica da je u
konkretnom slučaju sa zaposlenim kojem je prestao radni odnos bio zaključen
ugovor na određeno vreme, ne menja ništa imajući u vidu da mu radni odnos nije
prestao istekom ugovora o radu već raskidom tog ugovora pre isteka roka na koji je
zaključen.
Takođe, naknadnim zasnivanjem radog odnosa sa novim zaposlenim nakon

10.4.2020. godine, privredni subjekt ne može steći pravo na fiskalne pogodnosti i
direktna davanja.
11. Pravno lice - doo, ima jednog zaposlenog i to osnivača na mestu

direktora firme. Razvrstano je u malo pravno lice. Direktor 18. maja 2020.
godine ispunjava uslove za penziju i prestaće mu radni odnos u firmi. Na
mesto direktora biće imenovano lice po ugovoru o delu bez zasnivanja
radnog odnosa, tako da od 18.5.2020. pravno lice neće imati zaposlenih.
Pošto po Uredbi ovo pravno lice ima pravo na direktna davanja za mart,
april i maj u visini minimalne cene rada za jednog zaposlenog (direktora
koji odlazi u penziju), da li će zbog smanjenja zaposlenih za više od 10% do
oktobra meseca, ovo pravno lice pasti pod udar sankcija iz Uredbe?
Prema odredbi člana 12. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi
pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom
uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri
meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj
zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u
privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020.
godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka
od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.
Prema tome, s obzirom da će u konkretnom slučaju subjekt smanjiti broj zaposlenih

za više od 10% (praktično će ostati bez zaposlenih) pre isteka roka iz člana 12. stav 1.
Uredbe, doći će do gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja propisanih ovom uredbom, sa svim posledicama koje nosi gubitak prava.
Naime, prema odredbama člana 12. stav 3. Uredbe, privredni subjekti koji izgube
uredbom dužni su da:
- plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa

pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za
kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene
obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje
odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i
- izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši

obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im
isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana
prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Napominjemo, u skladu sa članom 12. stav 2.Uredbe, ispunjenost uslova za gubitak

prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom
uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila
2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova
za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih
ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za
zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja
propisanim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Na kraju ukazujemo, ovaj privredni subjekt može izbeći gubitak prava iz Uredbe ako
umesto zaposlenog kojem prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju, zasnuje
radni odnos sa nekim drugim licem.
12. Ugovor o radu na određeno vreme sklopljen je pre 15.3.2020. godine, a

produžen 14.4.2020. godine na mesec dana. Da li je poslodavac u obavezi
da i posle tog roka produži navedeni ugovor kako ne bi izgubio pravo na
paket mera u smislu Uredbe?
Prema tome, u smanjenje broja zaposlenih po osnovu kojeg subjekt gubi pravo na
pogodnosti i davanja iz Uredbe, ne uračunava se prestanak radnog odnosa istekom
ugovora koji je zaključen na određeno vreme pre 15.3.2020. godine. Međutim, ako je
ugovor o radu na određeno vreme zaključen nakon navedenog datuma, prestanak
radnog odnosa istekom ovog ugovora se računa u smanjenje zaposlenih. Imajući u
vidu da subjekt sa zaposlenim kod produženja ugovora o radu praktično zaključuje
novi ugovor o radu na određeno vreme, mišljenja smo da se prestanak radnog
odnosa istekom novog ugovora na određeno (koji je zaključen prilikom "produženja"
radnog odnosa, odnosno nakon 15.3.2020. godine) računa u smanjenje zaposlenih u
smislu člana 12. Uredbe.
13. Preduzetnik na dan 15.3.2020. ima devet zaposlenih. Dana 22. marta
smanjio je broj zaposlenih za dva, a jednog radnika je ponovo prijavio 31.
marta, tako da na dan 10. aprila ima osam zaposlenih. Zaradu za mart je
isplatio 1. aprila. Dana 22.4. zasnovao je radni odnos sa još jednim
radnikom i na dan 30.4. imaće devet radnika, kao i 15. marta. Da li ovaj
preduzetnik ostvaruje pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti
počev od meseca aprila?

Kada je u pitanju uslov da privredni subjekt nije smanjio broj zaposlenih za više od
10%, naglašavamo da za potrebe primene ovog uslova nije bitno po kom osnovu je
došlo do raskida radnog odnosa sa zaposlenima, tj. nije bitno da li je do raskida
radnog odnosa došlo na inicijativu zaposlenog ili na inicijativu poslodavca, zbog
odlaska zaposlenog u penziju i sl. Dakle, bitna je samo objektivna okolnost da li na
dan 10. aprila 2020. godine (kada je Uredba stupila na snagu) privredni subjekat ima
manje zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020.
godine, za više od 10%. Prema tome, u konkretnom slučaju subjekt nema pravo na
fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom, s obzirom da je broj
zaposlenih smanjio za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.3.2020.
godine, osim ako je do smanjenja broja zaposlenih došlo prestankom radnog odnosa
sa zaposlenim kojem je istekao ugovor o radu zaključen na određeno vreme pre
15.3.2020. godine.
Činjenica da će subjekt zasnovati radni odnos sa novim zaposlenim nakon 10.4.2020.

godine i vratiti broj zaposlenih na nivo od 15.3.2020. godine, nema uticaja na
ostvarivanje prava iz Uredbe, odnosno na taj način nije moguće naknadno steći prava
na primenu pogodnosti i direktnih davanja u skladu sa Uredbom.
14. Da li privredno društvo može vršiti povraćaj pozajmice osnivaču za
likvidnost za vreme trajanja ekonomskih mera?
Odredbama člana 16. Uredbe propisana je zabrana isplate dividende do kraja 2020.
godine za privredna društva koja koriste pogodnosti i direktna davanja u skladu sa
Uredbom.
Međutim, ova zabrana se ne odnosi na plaćanja osnivaču po drugom osnovu, kao

npr. po osnovu vraćanja zajma koji je osnivač dao društvu, tako da iz ovog razloga ne
može doći do gubitka prava u skladu sa Uredbom.
15. Da li preduzetnik koji plaća porez samooporezivanjem i preduzetnik

paušalac koji plate akontacije za mart u aprilu imaju pravo na direktna
davanja od države u skladu sa Uredbom?
Za preduzetnika paušalca i preduzetnika koji vodi poslovne knjige i koji se nije

opredelio za ličnu zaradu, a koji nemaju zaposlenih, mere u skladu sa Uredbom se
odobravaju po automatizmu. Međutim, ako ovaj preduzetnik plati akontaciju koja
dospeva 15.4. (ili neku drugu akontaciju) poreza i doprinosa, to svakako ne dovodi
do gubitka prava na odlaganje akontacija i prava na direktna davanja u skladu sa
Uredbom. U ovom slučaju će iznos plaćene akontacije biti evidentiran kao preplata,
jer će dospelost akontacija biti odložena do predaje konačne poreske prijave za 2020.
godinu, odnosno do 4.1.2021. godine za preduzetnike paušalce.
Isti je slučaj i sa preduzetnicima koji imaju zaposlene ili su se opredelili za ličnu

zaradu, s tim što ovi preduzetnici koriste mere samo ako podnesu Obrazac PPP PD sa
datumom dospelosti 4.1.2021. godine (do 30. aprila ukoliko žele da koriste mere za
sva tri meseca).
16. Kako se tumače sledeće situacije u vezi sa direktnim davanjima, shodno

donetim merama Vlade RS:
- zaposleni je zasnovao radni odnos na određeno vreme od 1.10.2019. do

30.6.2020. godine - da li se računa u smanjenje zaposlenih?
- zaposleni je zasnovao radni odnos na određeno vreme, a u ugovoru o

radu stoji klauzula "najviše do 24 meseca". Ugovor do 24 meseca ističe
28.2.2021. godine. Ukoliko bi poslodavac raskinuo radni odnos sa
navedenim licem npr. u julu ili avgustu 2020. godine, da li taj zaposleni
ulazi u obračun za smanjenje zaposlenih?
Prema tome, ako nekom zaposlenom prestane radni odnos koji je zaključen na
određeno vreme pre 15.3.2020. godine, to se ne računa u smanjenje zaposlenih u
smislu člana 12. Uredbe. Međutim, prema našem mišljenju ako dođe do raskida tog
ugovora o radu pre isteka roka na koji je zaključen, to dovodi do smanjenja broja
zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe, odnosno taj prekid radnog odnosa ulazi u
procenat od 10% zaposlenih. S tim u vezi, u prvom slučaju koji navodite istekom
ugovora o radu 30.6.2020. godine ne dolazi do smanjenja broja zaposlenih u smislu
člana 12. Uredbe, dok u drugom slučaju - ako ugovor bude raskinut pre isteka roka
na koji je zaključen (24 meseca), prema našem mišljenju dolazi do smanjenja broja
zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe.
17. Da li imaju pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja preduzetnici

u sledećim slučajevima:
- preduzetnik je privremeno prekinuo obavljanje delatnosti 2.7.2019.

godine;

godine;

godine, ali je nastavio obavljanje delatnosti 12.3.2020. godine, pa ponovo
prekinuo 25.3.2020. godine?
1) Imajući u vidu da pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa

članom 3. stav 2. Uredbe imaju samo preduzetnici koji su prekid obavljanja delatnosti
registrovali najranije 15.3.2020. godine, preduzetnik koji je prekid registrovao
2.7.2019. godine nema pravo na pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom.
2) Isto kao i u prethodnom slučaju, ovaj preduzetnik nema pravo na pogodnosti i

direktna davanja iz Uredbe.
3) U ovom slučaju preduzetnik ima pravo na primenu mera iz Uredbe, s obzirom da

je privremeni prekid obavljanja delatnosti registrovao nakon 15.3.2020. godine.
Činjenica da je imao prekid obavljanja delatnosti od 26.12.2019. do 12.3.2020.
godine, nema uticaja na primenu Uredbe.
18. Da li se sa namenskog računa sredstva mogu usmeriti trećem licu radi

realizacije administrativne zabrane?
Prema članu 2. tačka 3) Uredbe, direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u
privatnom sektoru predstavljaju uplatu bespovratnih novčanih sredstava privrednim
subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za
isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
Prema članu 13. stav 13. Uredbe, sredstva na posebnom računu iz stava 2. ovog člana
izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata,
osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih
obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe.
Prema tome, a s obzirom da su u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava,

sredstva koja subjekt dobija na ime direktnih davanja strogo namenskog karaktera i
mogu se koristiti samo za isplatu zarade ili naknade zarade zaposlenom, sa
namenskog računa koji je otvoren za potrebe realizacije direktnih davanja u skladu sa
Uredbom, ne mogu se sredstva preusmeriti radi izvršenja administrativne zabrane niti
mogu biti predmet izvršenja osim izuzetka predviđenog Uredbom.
19. Poslodavac ima zaposlene koji su zasnovali radni odnos pre 15.3.2020.
(na dan 1.12.2019.) ali su od tada produžavali ugovore na mesec dana bez
prekida, i poslednji važeći ugovor je na period od 15.4.2020. do 30.6.2020.
godine. Ako poslodavac ne produži ugovor i istek bude na dan 30.6.2020.
godine, da li to spada u smanjenje broja zaposlenih od 10% u slučaju
korišćenja fiskalnih pogodnosti?
U skladu sa članom 12. st. 1. i 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim

COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i 60/2020 - dalje: Uredba), privredni
subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020.
godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9.
i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji
su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na
određeno vreme PRE 15. MARTA 2020. godine za period koji se završava u periodu
od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate
direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.
Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih

davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu
počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim
da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra
2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i
sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i
poreska administracija.
Dakle, ako je novi ugovor o radu na određeno vreme zaključen 15.4.2020. godine,
kada zaposlenom taj ugovor istekne (30.6.2020.), predmetni zaposleni će se
uračunavati u procenat broja za koji je poslodavac smanjio broj zaposlenih, budući
da je ugovor zaključen nakon 15.3.2020. godine.
20. Ako privredno društvo još uvek nije podnelo PPP PD prijavu zarada za
mart, da li to može da učini do kraja aprila i da pritom NE koristi olakšice
države, a da PPP PD za april podnese do 30.4.2020. sa datumom plaćanja
4.1.2021. i da od aprila koristi olakšice?
Jasno je da se olakšice mogu koristiti i od aprila, ali to je za one privredne

subjekte koji su isplatili zarade za mart do 10.4.2020. godine, a obveznika
interesuje da li to mogu učiniti i oni koji nisu predali martovsku prijavu, i
da pritom za mart predaju i plate pun iznos PID a da od aprila kortiste
olakšice?
U skladu sa članom 2. tačka 2) alineja prva Uredbe, fiskalne pogodnosti - odlaganje

dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji u skladu sa odgovarajućim
poreskim zakonima dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020.
godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine za porez i doprinose za obavezno
socijalno osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun 2020. godine isplaćenu u
skladu sa propisima kojima se uređuje rad, i odlaganje njihovog plaćanja, i to poreza
na dohodak građana na zarade i naknade zarada (dalje: porez) i doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i
poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, za
mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za
mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i
naknada zarade, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za
mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu
ove uredbe.
Dakle, iz navedene odredbe proizlazi da privredni subjekti koji su isplatili zaradu ili
deo zarade za mart do 10.4.2020. godine (dan stupanja na snagu Uredbe),
pogodnosti koriste za period april, maj, jun.
Sa druge strane, norma nije dovoljno precizna, tj. ne odgovara jasno na pitanje da li
obveznici koji nisu isplatili zaradu ili deo zarade do 10.4.2020. godine mogu da biraju
da li će pogodnosti da koriste za mart, april i maj, ili za april, maj, jun.
Prema našem mišljenju, a imajući u vidu cilj predmetne norme, smatramo da ovi
obveznici mogu da biraju period za koji će koristiti odlaganje dospelosti poreza i
doprinosa. Dakle, prema našem shvatanju obveznik koji još nije podneo poresku
prijavu za mart, može tu prijavu da podnese bez prihvatanja mera, a da do kraja
aprila podnese i poresku prijavu za aprilsku zaradu u kojoj će kao datum plaćanja
navesti 4.1.2021. godine i na taj način koristiti pogodnosti za obračunske periode
april, maj i jun.
Napominjemo da, zbog nedorečenosti norme, ne isključujemo mogućnost i

drugačijih tumačenja. S tim u vezi, ako predmetni subjekt želi da isključi svaki mogući
rizik vezan za korišćenje prava iz Uredbe, savetujemo da se već u poreskoj prijavi za
mart opredeli za korišćenje pogodnosti.
21. Malo pravno lice na dan 15.3.2020. godine ima 8 zaposlenih, a od toga
je jedno zaposleno lice penzioner koji radi 50% radnog vremena. Dana
8.4.2020. pravno lice je zaposlilo i dva nova radnika na određeno vreme u
trajanju od dva meseca. Da li pravno lice može da primeni pogodnosti iz
Uredbe (s obzirom da radni odnos licima na određeno vreme prestaje u
junu) ili treba da produži radni odnos za ova dva radnika do 31.10.2020?
Prvo, napominjemo da se u broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine, uračunavaju i

zaposleni sa nepunim radnim vremenom. Dakle, kako smo razumeli, privredni subjekt
ima osam zaposlenih lica na dan 15.3.2020. godine. Dana 8.4.2020. godine zaključuje
ugovor o radu na određeno vreme sa dva nova lica (tako da je u tom momentu imao
10 zaposlenih), kojima ističe ugovor u junu mesecu.
S tim u vezi, u skladu sa članom 12. st. 1.i 2. Uredbe, privredni subjekat u privatnom
sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih
ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri
Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih

davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu
počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim
da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra
2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i
poreska administracija.
Dakle, privredni subjekt treba da na svaki poslednji dan u mesecu (počev od aprila do
oktobra) poredi broj zaposlenih na taj dan u odnosu na broj zaposlenih koji je imao
na dan 15. marta 2020. godine.
Takođe, budući da je ugovor sa predmetna dva lica zaključen nakon 15. marta 2020.
godine, ta lica se uračunavaju u procenat smanjenja broja zaposlenih.
Prema tome, ako tim licima istekne ugovor o radu tokom juna meseca, a pod
pretpostavkom da ostala lica ostanu u radnom odnosu, privredni subjekt će na
poslednji dan juna imati osam zaposlenih. S tim u vezi, privredni subjekt, u ovom
slučaju, neće izgubiti pravo na pogodnosti iz Uredbe, budući da na poslednji dan
juna ima isti broj zaposlenih koji je imao na dan 15.3.2020. godine.
22. Da li privredni subjekt može svojim zaposlenima da odobri zajam za
vreme trajanja vanrednog stanja koji bi zaposleni vratili posle prestanka
vanrednog stanja obustavom od zarade, u smislu ostvarivanja prava iz
Uredbe o fiskalnim pogodnostima?
Zajmovi koje privredni subjekt odobrava svojim zaposlenima, ili drugim licima, ne
predstavljaju smetnju za korišćenje pogodnosti iz Uredbe. Drugim rečima, ova
činjenica ne predstavlja osnov za gubitak prava iz Uredbe.
23. Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu ima zaposlenog kome je ugovor
o radu istekao 31.3.2020. godine i koji je produžen na još dva meseca. Da li
preduzetnik mora da produžava ugovor o radu na određeno za ovog
zaposlenog do 31.10.2020. da bi ostvario prava iz Uredbe?
Ako smo dobro razumeli, privredni subjekt (preduzetnik) imao je jednog zaposlenog
na određeno vreme na dan 15.3.2020. godine. Tom zaposlenom je istekao ugovor o
radu 31.3.2020. godine (što znači da se po tom osnovu nije smanjio broj zaposlenih u
odnosu na 15.3.2020. godinu). Međutim, preduzetnik je sa tim licem zaključio opet
ugovor o radu na određeno vreme za još dva meseca. S tim u vezi, postavlja se
pitanje, kada ovom zaposlenom istekne ugovor o radu (npr. krajem maja) da li će se
po tom osnovu smatrati i da je privredni subjekt smanjio broj zaposlenih za više od
10%.
Podsećamo da se samo istek ugovora o radu koji je zaključen pre 15. marta 2020.
godine ne uračunava u procenat smanjenja broja zaposlenih, što znači da bi se
istekom ovog novog ugovora smatralo da je došlo do smanjenja broja zaposlenih.
Dakle, ako bi, na primer, predmetni ugovor istekao 30. maja, a preduzetnik ne
produži ugovor sa tim licem ili ne zaposli drugo lice, na dan 31. maja preduzetnik ne
bi imao nijednog zaposlenog, što je smanjenje za više od 10% u odnosu na broj koji
je imao na dan 15. marta 2020. godine. Dakle, u ovom slučaju bi preduzetnik izgubio
pravo na pogodnosti, u skladu sa članom 12. Uredbe.
24. Da li privredni subjekt ima pravo da nastavi sa redovnim plaćanjem

poreza i doprinosa na zarade i akontacije poreza na dobit, a da ne izgubi
pravo na direktna davanja vezana za zarade zaposlenih? Da li postoji neko
službeno mišljenje Ministarstva finansija vezano za ovu situaciju?
Privredni subjekat koji prihvati mere, formalno prihvata sve propisane mere iz
Uredbe. Dakle, formalno nije moguće selektivno se opredeliti za mere.
Međutim, nema smetnji da privredni subjekt, koji koristi mere, unapred plati porez i
doprinose (akontacije poreza, porez i doprinose na zarade) čija je dospelost
odložena. Ovim činom privredni subjekt ne gubi pravo na ostale pogodnosti iz
Uredbe. Jedina posledica je što će privredni subjekt imati preplatu poreza po osnovu
unapred plaćenih javnih prihoda, koja će se zatvoriti na dan kad ti javni prihodi budu
dospeli.
Napominjemo da ne postoji zvanično mišljenje Ministarstva finansija, ali je Ministar

finansija dao isti odgovor u neformalnoj komunikaciji sa privrednim subjektima. Isti
odgovor može se videti i na internet stranici Privredne komore Srbije.
25. Pravno lice je na dan 15.3.2020. imalo 26 radnika, od toga je 11 radnika

bilo na određeno vreme. Na dan 10.4. odjavljen je samo jedan radnik na
određeno vreme (istekao mu je ugovor), a ostalima su produženi ugovori
do 30.4., 31.5. i 30.6.2020. Da li se radnici prijavljeni na određeno vreme,
kojima su produženi ugovori, računaju u 10% smanjenja kada im ugovori
isteknu, odnosno da li je poslodavac u obavezi da ih drži zaposlene do
31.10.2020?
Prema našem mišljenju, zaposleni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme
pre 15. marta, a kojima ističe ugovor u periodu od 15.3. do 10.4, odnosno u periodu
od 15.3. do 31.10., računaju se u ukupan broj zaposlenih koji poslodavac ima na dan
15.3. Ovi zaposleni se, sa druge strane, ne računaju u procenat smanjenja broja
zaposlenih, ako im ugovor koji su zaključili pre 15.3.2020. godine istekne u
navedenim periodima.
Dakle, u konkretnom slučaju, smatra se da je poslodavac na dan 15.3.2020. godine

imao ukupno 26 zaposlenih.
U slučaju kada je za 11 zaposlenih istekao ugovor o radu (10.4.), koji je zaključen pre
15.3., prestanak radnog odnosa po tom osnovu ne računa se u procenat smanjenja
broja zaposlenih. Međutim, kako navodite, desetorici zaposlenih je produžen ugovor
o radu, tj. zaključen je novi ugovor o radu na određeno vreme. Imajući u vidu da su ti
ugovori zaključeni nakon 15.3.2020. godine, istekom tih ugovora smatraće se da je
došlo do smanjenja broja zaposlenih, tj. ukoliko ne dođe do produženja ugovora o
radu (tj. zaključenja novog ugovora) prestanak radnog odnosa po tom osnovu
uračunaće se u procenat smanjenja zaposlenih.
Na primer, ako je poslodavac na dan 15.3.2020. godine imao 26 zaposlenih, od toga

11 sa ugovorom na određeno vreme koji ističu 10.4., istekom tih ugovora ne dolazi
do smanjenja broja, jer su u pitanju ugovori koji su zaključeni pre 15.3.2020., a koji
ističu u propisanom periodu. Poslodavac dalje produžuje ugovor (tj. zaključi novi
ugovor o radu) sa 10 zaposlenih (dakle, samo sa jednim ne produži) na mesec dana.
Dakle, ovi ugovori ističu 10. maja. Istekom ovih ugovora, smatraće se da je došlo do
smanjenja broja zaposlenih, jer su zaključeni posle 15.3.2020. godine. Ako
poslodavac, na primer, ne bi zaključio nove ugovore sa ovim licima, ili sa drugim
licima, on bi na poslednji dan 31. maja imao 15 zaposlenih. Ovim bi smanjio broj
zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj koji je imao na dan 15.3.2020. godine,
što znači da bi u ovom slučaju izgubio pravo na pogodnosti iz Uredbe.
26. Javno komunalno preduzeće ima sklopljen ugovor sa agencijom za
zapošljavanje. Radnici imaju u agenciji ugovor o radu, ali se upućuju na rad
kod javnog preduzeća (preduzeće korisnik). Da li agencija za zapošljavanje
može da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja, odnosno
predložene ekonomske mere države?
Napomena: agencija ima dilemu u vezi korišćenja ekonomskih pogodnosti s

obzirom da je korisnik javno preduzeće, a agencija privatno pravno lice.
Pravo na odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na zarade, kao i na direktna

davanja, ostvaruje subjekt s kojim su zaposleni zaključili ugovor o radu.
Dakle, u predmetnom slučaju agencija ima pravo na pogodnosti, u skladu sa opštim

uslovima propisanim u Uredbi.
Napominjemo da činjenica što zaposleni faktički rade u javnom preduzeću (na

osnovu ugovora između agencije i javnog preduzeća) nije od uticaja na ostvarivanje
prava iz Uredbe.
27. Da li se prilikom smanjenja broja zaposlenih procenat od 10% odnosi na

postojeće zaposlene u prijavi podnetoj u aprilu ili je moguće u narednim
mesecima zapošljavati nove radnike i raskidati ugovore sa starim radnicima
samo da se ne naruši procenat od 10%?
Bitan je broj zaposlenih na određeni dan u odnosu na broj zaposlenih koji je

privredni subjekat imao na dan 15.3.2020. godine. Za ostvarivanje prava iz Uredbe,
potrebno je da na dan 10.4.2020. godine obveznik nema manji broj zaposlenih u
odnosu na broj koji je imao na dan 15.3.2020. godine, za više od 10%. Kako privredni
subjekt ne bi izgubio prava iz Uredbe, potrebno je da subjekt nema manji broj
zaposlenih na poslednji dan u mesecu (od aprila do oktobra) u odnosu na broj koji je
imao na dan 15.3.2020. godine, za više od 10%.
Dakle, bitan je samo broj zaposlenih, a ne konkretni zaposleni, tako da su dozvoljene

fluktuacije radnika u propisanim periodima.
28. Da li preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade i iskoristio

direktna davanja može da zatvori preduzetničku radnju u julu, a da pritom
ne snosi nikakve posledice?
Preduzetnik koji koristi pogodnosti iz Uredbe, ne gubi to pravo prestankom

obavljanja delatnosti. Sa druge strane, smatramo da pre prestanka obavljanja
delatnosti treba da plati sve obaveze po osnovu javnih prihoda, uključujući i one
obaveze za koje je odložena dospelost u skladu sa Uredbom.
Naime, u skladu sa članom 29. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr.,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 -
ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011,
2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 -
autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018 i
86/2019), organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica
koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o
prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim
zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu
podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.
Dakle, bez obzira što porezi i doprinosi čija je dospelost odložena u skladu sa
Uredbom, nisu dospeli u momentu prestanka obavljanja delatnosti, verujemo da
nadležni poreski organ neće izdati uverenje o izmirenim obavezama, pre nego što
preduzetnik plati te obaveze. Nakon plaćanja predmetnih obaveza, tj. po dobijanju
uverenja Poreske uprave o izmirenim obavezama, preduzetnik može da registruje
prestanak delatnosti u APR.
29. Preduzetnik je 4.4.2020. zasnovao radni odnos sa radnikom na

određeno vreme od mesec dana. Tom radniku ističe radni odnos 3.5.2020.
godine i preduzetnik mu neće produžavati ugovor o radu. Da li preduzetnik
(koji je u sistemu samooporezivanja) može da koristi pomoć države samo
za sebe? Da li se broj radnika na kraju svakog meseca ceni u odnosu na
15.3.2020. godine? Ako je to slučaj, onda preduzetnik na dan 15.3.2020.
godine nije imao zaposlene radnike.
Za potrebe ostvarivanja prava iz Uredbe, uvek se poredi broj zaposlenih na dan

15.3.2020. godine sa brojem zaposlenih na određeni dan. Kada je u pitanju uslov za
ostvarivanje prava, onda se poredi broj zaposlenih na dan 15.3. i 10.4.2020. godine.
Kada je u pitanju eventualni gubitak prava poredi se broj zaposlenih na dan
15.3.2020. i broj zaposlenih na poslednji dan u mesecu (od aprila do oktobra).
Dakle, ako preduzetnik nije imao zaposlene na dan 15.3.2020. godine, on nikako ne
može da izgubi pravo po osnovu smanjenja zaposlenih. Drugim rečima, činjenica da
je preduzetnik povećavao i smanjivao broj zaposlenih nakon 15.3.2020. godine, u
predmetnom slučaju nije od uticaja na ostvarivanje prava iz Uredbe.
30. Da li će banke obaveštavati poslodavce putem mejla da su im otvorili

namenski račun po prijavljivanju izbora banke kod poreske uprave, nakon
dostavljanja podataka o namenskom računu koji otvara Trezor?
Privredni subjekti mogu da provere da li im je otvoren namenski račun pretragom

preko jedinstvenog registra računa koji vodi NBS
( https://www.nbs.rs/rir_pn/rir.html.jsp ).
Ispod namenskog računa stoji napomena:
Namenski račun za isplatu direktnih davanja COVID-19.
31. Poslodavac ispunjava uslove za dobijanje direktnih davanja (30.000 din.

po zaposlenom), i isplatio je zarade za mart i april u celosti sa svog računa,
ne čekajući priliv sredstava na namenski račun u maju. Da li poslodavac
može da odluči da u narednom periodu (npr. u maju za maj) sa namenskog
računa isplati pune zarade jednom broju zaposlenih, a da ostalima isplati
pune zarade sa svog računa (bez prenosa namenskih sredstava na svoj
račun), ili mora 30.000 din. po zaposlenom da isplati sa namenskog računa,
a ostatak iz svojih sredstava?
U skladu sa članom 9. stav 1. Uredbe, preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik

poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro,
mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da
ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:
- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine;
- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine;
- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim
obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart
2020. godine.
Prema odredbi člana 13. stav 15. Uredbe, u slučaju da privredni subjekt ne prenese
novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za
koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog
posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1.
ovog člana.
Dakle, prema našem mišljenju, a imajući u vidu suštinu direktnih davanja, smatramo
da ne bi trebalo biti sporno da poslodavac, po svom izboru, može isplatiti zarade na
način koji je naveden u pitanju - da pojedinim zaposlenima isplati celu zaradu iz
svojih sredstava, a pojedinim zaposlenima isplati celu zaradu isključivo iz sredstava sa
namenskog računa.
Međutim, onako kako je napisana citirana odredba člana 13. stav 15. Uredbe,
proizlazi da poslodavac mora direktno davanje da isplati na tekući račun svakog
zaposlenog za koji je dobijeno to davanje. Dakle, kada bi se strogo formalno tumačila
ova odredba, proizlazi da bi poslodavac morao svakom zaposlenom sa punim radnim
vremenom da isplati iznos minimalne zarade sa namenskog računa, a ostatak zarade
da isplati iz svojih sredstava.
Ipak, mislimo da to nije bio cilj donosioca Uredbe, budući da jedino suštinsko
ograničenje za poslodavca jeste da direktna davanja isplati kao zaradu ili naknadu
zarade. Dakle, naše je mišljenje da poslodavac može da isplati zarade na navedeni
način (da određenom broju zaposlenih isplati celu zaradu iz svojih sredstava, a da
određenom broju zaposlenih celu zaradu isplati sa namenskog računa), s tim što ne
isključujemo mogućnost drugačijih tumačenja.
32. Privredno društvo (doo) nije iskazalo oporezivu dobit u 2018, a ni u

2017. godini u svojoj PDP prijavi, pa prema tome nije bilo u obavezi da
plaća akontacije poreza na dobit ni tokom 2019. ni tokom 2020. godine.
Međutim, po svoj prilici, društvo će ostvariti dobit po prijavi PDPL za 2019.
god. Privredno društvo dugovani porez za 2019. god. po toj PDPL prijavi će
platiti odmah, ali da li ima olakšice za plaćanje akontacija za 2020. god, a
prema ovoj iskazanoj dobiti u 2019. god. za januar i februar? Zatim slede
mart, april i maj za koje se akontacije prema Uredbi plaćaju tek predajom
PDPL za 2021. godinu. Da li se akontacije PDPL za period od juna do
decembra 2020. god. posle plaćaju na uobičajeni način?
U skladu sa Uredbom, privredni subjekt - pravno lice, pored ostalog, ima pravo i na
odlaganje dospelosti akontacija za porez na dobit za mart, april i maj 2020. godine.
Prema tome, kada pravno lice, u konkretnom slučaju, podnese konačnu poresku
prijavu za 2019. godinu, biće u obavezi da plati akontacije za januar i februar 2020.
godine, dok će dospelost akontacija za mart, april i maj biti odložene do predaje
konačne poreske prijave za 2020. godinu. Akontacije za jun i na dalje, obveznik plaća
redovno, u zakonskom roku.
Aleksandar Milanović, Olica Pješčić
Stručni komentar
4 DOZVOLJENOST ISPLATE ZAPOSLENIMA IZ

DOBITI DRUŠTVA TOKOM 2020. GODINE
Jedna od nedoumica u vezi sa primenom odredbi Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom
sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica
nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba) se
odnosila na mogućnost isplate učešća u dobiti zaposlenima. Naime, član 16.
Uredbeje propisivao da privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati
dividende do kraja 2020. godine, te da ukoliko postupe suprotno ovoj zabrani - gube
pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom. U
vezi sa tim postavljalo se pitanje da li se ova zabrana odnosi i na isplatu
zaposlenima iz dobiti koju propisuje član 270. Zakona o privrednim društvima
("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018,
95/2018 i 91/2019 - dalje: Zakon) koji upravo reguliše raspodelu dobiti u društvu.
Donošenjem Uredbe o dopunama Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim

COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 60/2020 - dalje: Uredba o dopunama Uredbe) koja
je objavljena 24. aprila 2020. godine i stupila na snagu istog dana,može se smatrati
da je ova nedoumica otklonjena. Naime, član 4. Uredbe o dopuni Uredbe precizira da
se pod dividendama, u smislu primene člana 16. Uredbe, podrazumevaju sve
isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog
vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.
Mišljenja smo da pojašnjenje da se dividendom (u smislu primene člana 16. Uredbe)

smatra svaka isplata vlasnicima po osnovu vlasništva nad akcijama, odnosno udelima,
znači da privredni subjekt koji izvrši isplatu zaposlenima iz dobiti, pod propisanim
uslovima, ne gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
propisanih Uredbom. U nastavku komentara ćemo detaljnije analizirati tretman
isplate zaposlenima iz dobiti u smislu Zakona o privrednim društvima i Zakona o
porezu na dohodak građana.
4-1 Tretman isplate zaposlenima iz dobiti društva prema Zakonu o

privrednim društvima
Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Sl.

glasnik RS", br. 91/2019, stupio na snagu 1.1.2020. - dalje: Izmene Zakona) dodata
je još jedna namena za koju se dobit može raspodeliti - za "isplatu zaposlenima".
U skladu sa navedenom izmenom član 270. Zakona predviđa, da se, po usvajanju

finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine, raspoređuje sledećim
redom:
1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina i

2) za zakonske rezerve.
Samo ako nakon raspoređivanja dobiti za pobrojane svrhe preostane deo dobiti,
skupština ga može raspodeliti za sledeće namene:
1) za statutarne rezerve;
2) za dividendu i
3) za isplatu zaposlenima.
Predlagač izmena Zakona u Obrazloženju predloga navodi da je navedenom

dopunom člana 270. stav 2. Zakona, omogućeno da zaposleni u akcionarskom
društvu i društvu s ograničenom odgovornošću učestvuju u raspodeli dobiti.
Međutim, iako se navedena Izmena Zakona u većem delu odnosi na stimulisanje
zaposlenih putem novog finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela, odredba
o raspoređivanju dobiti i za isplatu zaposlenima ne spada u pravila kojima se uređuje
ova nova mogućnost - sticanje udela od strane zaposlenog.
Zakonodavac je mogućnost isplate zaposlenih iz dobiti propisao kao dodatnu

mogućnost, koja postoji i pored omogućavanja zaposlenih da steknu udeo u društvu
kada će svakako imati pravo na dividendu u svojstvu člana društva. Navedeno rešenje
je i ranije postojalo u radno-pravnim propisima koji predviđaju mogućnost da se
ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti
ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa zakonom i opštim aktima.
Ipak, važno je naglasiti da se isplata zaposlenima u skladu sa odredbom člana

270. Zakona nalazi kao mogućnost koja se ne smatra isplatom dividende, već se
nalazi "posle" ove namene raspodele dobiti, odnosno isplata zaposlenima je
dodata kao treća mogućnost, i to tek nakon što se utvrdi da ne postoji obaveza
pokrića gubitaka i izdvajanja za zakonske rezerve.
Dakle, dobit ili deo dobiti se može isplatiti zaposlenima, ali ne u vidu dividende,
već u vidu određenog bonusa, nagrade za zaposlenog i sl.
Uredba zabranjuje isplatu same dividende, ne zabranjuje donošenje same odluke o

raspodeli dobiti i raspoređivanje iste za pokriće gubitaka, zakonske i statutarne
rezerve, a mišljenja smo da ne zabranjuje ni isplatu zaposlenih iz fonda ostvarene
dobiti.
4-2 Poreski tretman isplate učešća u dobiti sa aspekta Zakona o porezu na

dohodak građana
U skladu sa odredbom člana 14. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018
- autentično tumačenje), ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi
učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i
opštim aktom. Drugim rečima, ukoliko je ugovorom o radu ili odlukom poslodavca
utvrđeno učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u tom slučaju
zabrana isplate dividende, koja je propisana odredbama Uredbe, ne bi mogla da se
odnosi na ovaj oblik isplate učešća u dobiti.
Takođe, Zakon o radu propisuje da se ova primanja zaposlenog ne smatraju zaradom.

Konkretno, član 105. Zakona o radu stavom 3. definiše da se zaradom smatraju sva
primanja zaposlenih, osim, između ostalih i primanja iz člana 14. Zakona o radu.
Imajući u vidu da se ovakva isplata zaposlenom smatra njegovim drugim primanjem,
ona se oporezuje u skladu sa odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak
građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 -
odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013
- usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din.
izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015,
5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 -
usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 -
usklađeni din. izn.). Naime, prema odredbama člana 85. stav 1. tačka 14) Zakona o
porezu na dohodak građana, ostalim prihodima smatraju se i drugi prihodi koji po
svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, među kojima i primanja koja, saglasno
zakonu kojim se uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj
u poslovnoj godini. U skladu sa navedenim, isplata učešća u dobiti zaposlenom se
oporezuje po stopi od 20%. Oporezivi prihod u ovom slučaju predstavlja bruto
prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Skrećemo pažnju da se
ovakvo primanje fizičkog lica uključuje u dohodak koji se oporezuje godišnjim
porezom na dohodak građana.
Kada je reč o plaćanju doprinosa po osnovu isplate učešća u dobiti zaposlenom, iako
se isplata učešća u dobiti zaposlenom ne smatra zaradom, stav Ministarstva finansija
jeste da se po osnovu ove isplate obračunava i plaća doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje po stopi od 25,5%.
Napominjemo da u slučaju da poslodavac vrši isplatu nagrade, bonusa, stimulacija,

takvo primanje zaposlenog trebalo bi razlikovati od isplate učešća u dobiti
zaposlenom, odnosno takva isplata se smatra zaradom i po tom osnovu se
obračunavaju porez i doprinosi na zaradu.
U skladu sa navedenim, u slučaju da se poslodavac obavezao ugovorom o radu

ili internim aktom na isplatu iz dobiti zaposlenom, mišljenja smo da takva
isplata ne predstavlja dividendu te da se na takvu isplatu odredba člana 16.
Uredbe ne odnosi. Naveden stav je dodatno potvrđen dopunama člana 4.
Uredbe o dopuni Uredbe.
Drugim rečima, ukoliko bi poslodavac pod navedenim uslovima izvršio isplatu

zaposlenom iz dobiti nakon 10. aprila 2020. godine, smatramo da ta činjenica
ne bi ugrozila njegovo pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, uz
ispunjenje uslova propisanih Uredbom. Isplata zaposlenom po osnovu učešća u
dobiti se oporezuje po stopi od 20% i na tu isplatu zaposlenom se obračunava i
plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5%.
Mile Orlović, Mirna Stojanović

Pitanje i odgovor
5 DATUM OD KOJEG PRIVREDNO DRUŠTVO NEMA

PRAVO NA ISPLATU DIVIDENDE UKOLIKO ŽELI DA
KORISTI FISKALNE POGODNOSTI I DIREKTNA
DAVANJA U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH
POSLEDICA NASTALIH USLED BOLESTI COVID-19
Pitanje:
• Od kojeg datuma privredno društvo nema pravo da isplaćuje dividendu

ukoliko želi da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa
Uredbom Vlade o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima
u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19?
Odgovor:
Prema odredbi člana 16. stav 1. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim

davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u
cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik
RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba), privredni subjekti u privatnom sektoru koji se
opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu
isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.
U slučaju da postupe suprotno stavu 1. ovog člana privredni subjekti u privatnom

sektoru gube pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih
ovom uredbom i na njih se shodno primenjuju odredbe člana 12. ove uredbe (član 16.
stav 2. Uredbe).
Prema članu 16. stav 3. Uredbe, zabrana iz ovog člana se ne odnosi na isplatu
dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende.
Prema tome, privredna društva koja se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i

direktna davanja iz Uredbe, ne mogu isplaćivati dividendu, odnosno dobit, u novcu do
kraja 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu
u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ali ako to urade gube
pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sa svim negativnim
posledicama koje to nosi sa sobom.
Sa druge strane, ovi privredni subjekti mogu bez posledica da isplaćuju dividendu u
vidu akcija, odnosno udela, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Iako se navedene odredbe člana 16. Uredbe jezički mogu protumačiti da se zabrana
isplate dividende odnosi na period nakon opredeljenja za korišćenje mera, što bi strogo
formalno bilo nakon podnošenja poreske prijave na Obrascu PPP-PD sa datumom
dospeća 4.01.2021. godine (na koji način se privredni subjekt formalno opredeljuje da
koristi mere), mišljenja smo da ovakvo tumačenje nije u duhu Uredbe i nije u skladu sa
ciljem koji ima zabrana isplate dividende onim privrednim društvima koja se opredele
da mere koriste. Naime, ako bismo ovako tumačili odredbe člana 16. Uredbe, to bi
značilo da privredno društvo može isplatiti dividendu, a zatim podneti Obrazac PPP PD
i opredeliti se za korišćenje mera predviđenih Uredbom, što bi očigledno predstavljalo
"zaobilaženje" cilja koji se ovom zabranom želi postići.
S tim u vezi, mišljenja smo da zabrana isplate dividende za one subjekte koji
nameravaju da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, važi od dana
stupanja na snagu Uredbe, tj. od 10.04.2020. godine. Nezvanično, po navedenom
pitanju isti stav ima i Ministarstvo finansija.
Sa druge strane, isplate dividende koje su izvršene pre 10.04.2020. godine, ne

utiču na ostvarivanje fiskalnih pogodnosti, što je apsolutno nesporno jer pre
navedenog datuma nije ni postojala zabrana isplate.
Specifična situacija kada je reč o zabrani isplate dividende jeste kod onih društava koja
su dividendu isplatila na dan 10.4.2020. godine. Naime, s obzirom da je Uredba
formalno pravno stupila na snagu danom objavljivanja, tj. 10.04.2020. godine, postoji
rizik da se protumači da i društvo koje je na taj dan isplatilo dividendu nema pravo na
fiskalne pogodnosti propisane Uredbom, bez obzira u koliko sati je isplata izvršena
(Uredba se formalno primenjuje od 10.04, što znači i na dan 10.04). Ipak, sa druge
strane treba imati u vidu činjenicu da je Uredba javno objavljena tek 10.04. uveče, što
implicira da društvo nije znalo ili moralo znati da će predmetna zabrana biti
propisana, te bi, prema našem mišljenju, ovim subjektima trebalo omogućiti
korišćenje mera predviđenih Uredbom.
U međuvremenu, ovaj stav je potvrđen i od strane Ministarstva finansija u

odgovoru koji je Ministarstvo finansija dalo Poreskoj upravi na pitanje da li privredno
društvo ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko je
isplatu dividende izvršilo dana 10.04.2020. godine. Naime, u navedenom odgovoru
Ministarstva finansija navodi se da društvo u tom slučaju ima pravo na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja u skladu sa Uredbom, ali i da bi svaka dalja
isplata dividende počev od 11.04.2020. godine, predstavljala kršenje ove zabrane i za
posledicu bi imala gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
u skladu sa Uredbom.
Prema tome, društvo koje je dividendu isplatilo na dan 10.04.2020. godine nije
zbog toga izgubilo pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa
Uredbom, ali svaka isplata dividende u smislu člana 16. Uredbe počev od
11.04.2020. godine dovodi do gubitka ovog prava.
Olica Pješčić
POMERANJE ROKOVA U PERIODU VANREDNOG STANJA
Stručni komentar
6 KOMENTAR UREDBE O POMERANJU ROKA ZA

STICANJE STATUSA KVALIFIKOVANOG
NOVOZAPOSLENOG LICA - "Sl. glasnik RS", br.
60/2020
Pomeren je rok u kojem lica koja su u 2019. imala status osiguranika
preduzetnika mogu steći status kvalifikovanog novozaposlenog lica
Od 1. januara 2020. godine u primeni su odredbe:
- člana 21ž Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn.,
93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 -
ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon,
5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 -
usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 -
usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn - dalje: Zakon o porezu)i
- člana 45đ Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik

RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 -
usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 -
usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn.,
112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017,
7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i
5/2020 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon o doprinosima)
koje uređuje pravo poslodavca, da pod određenim uslovima, koristi oslobođenje od

plaćanja (dela) obračunatog i obustavljenog poreza na zarade i doprinosa za
penzijsko i invalidsko osiguranje (na teret zaposlenog i na teret poslodavca) ali
koje poslodavac može da koristi samo prilikom isplate zaradelicu koje se smatra
kvalifikovanim novozaposlenim licem.
6-1 Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica u skladu sa

Zakonom o porezu i Zakonom o doprinosima
Da bi se lice smatralo kvalifikovanim novozaposlenim licem, pre svega, kao uslov
se postavlja - da je ovo lice u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020.
godine, zasnivanjem radnog odnosa sa poslodavcem i to nezavisno da li taj
poslodavac ima pravo da koristi oslobođenje, steklo status:
- osiguranika zaposlenog, odnosno
- osiguranika samostalnih delatnosti kao osnivač odnosno član privrednog

društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno
član.
Međutim, osim navedenog uslova, potrebno je da budu ispunjeni i dodatni

uslovi.Ovi dodatni uslovi se cene u zavisnosti od trenutka u kojem je ovo lice u
periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine steklo status osiguranika
zaposlenog odnosno osiguranika samostalnih delatnosti kao osnivač odnosno član
privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač
odnosno član. U tom smislu, mogu se razlikovati dva perioda:
• Lice je status osiguranika zaposlenog, odnosno osiguranika samostalnih

delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom
odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član steklo u periodu od
1. januara 2020. godine do 30. aprila 2020. godine zasnivanjem radnog
odnosa kod poslodavca, nezavisno da li taj poslodavac ima pravo da koristi
oslobođenje
U ovom slučaju, da bi se lice smatralo kvalifikovanim novozaposlenim licem dovoljno

je da u periodu od 1. januara 2019. godine do 31. decembra 2019. godine nije
imalo status:
- osiguranika zaposlenog, odnosno
- osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog

član.
Osim navedenih lica, sva druga lica bi se mogla smatrati kvalifikovanim

novozaposlenim licem. To znači da bi se kvalifikovanim novozaposlenim licem moglo
smatrati i lice koje je u toku 2019. godine imalo status osiguranika samostalnih
delatnosti - kao preduzetnik. U tom smislu, može se zaključiti da je ovo
oslobođenje namenjeno svim poslodavcima koji bi u periodu od 1. januara do 30.
aprila 2020. godine, zaključili ugovor o radu sa preduzetnicima koji nisu samostalni u
smislu člana 85. Zakona o porezu (tkz. "pravila o testu samostalnosti" preduzetnika i
preduzetnika paušalca), naravno pod uslovom da u toku 2019. godine ni u jednom
trenutku nisu imali status osiguranika zaposlenog niti osiguranika samostalnih
delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom odnosu u
privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član.
• Lice je status osiguranika zaposlenog, odnosno osiguranika samostalnih
delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom
odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član steklo u periodu od
1. maja 2020. godine do 31. decembra 2020. godine zasnivanjem radnog
odnosa kod poslodavca, nezavisno da li taj poslodavac ima pravo da koristi
oslobođenje.
U ovom slučaju, da bi se lice smatralo kvalifikovanim novozaposlenim

licem potrebno je da u periodu od 1. januara 2019. godine do 30. aprila 2020.
godine nije imalo status:
- osiguranika zaposlenog,
- osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog

član,
ali ni status osiguranika preduzetnika.
Naime, ukoliko bi lice koje u toku 2019. godine nije imalo status osiguranika
zaposlenog niti status osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač odnosno
član privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač
odnosno član, ali je bilo osigurano kao preduzetnik, zaključilo ugovor o radu sa
poslodavcem (pa i u privrednom društvu u kojem je ovo fizičko lice osnivač) nakon
30. aprila 2020. godine (npr. u maju 2020. godine), ne bi moglo da stekne status
kvalifikovanog novozaposlenog lica u skladu sa odredbama Zakona o porezu i
Zakona o doprinosima.
Kao što se može zaključiti, u skladu sa odredbama Zakona o porezu i Zakona o

doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, lice koje je u toku 2019. godine
imalo status osiguranika preduzetnika, može steći status kvalifikovanog
novozaposlenog lica samo ukoliko zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca
stekne status osiguranika zaposlenog ili osiguranika samostalnih delatnosti kao
osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom
društvu čiji je osnivač odnosno član, do 30. aprila 2020. godine.
6-2 Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica u skladu sa

Uredbom o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog
novozaposlenog lica
Usled okolnosti izazvanih vanrednim stanjem nastalim usled bolesti COVID-19

izazvane virusom SARS-CoV-2, Vlada Republike Srbije je smatrala da je
neophodno pomeriti rok u kojem lica (ovde se pre svega misli na lica koja su u
toku 2019. godine imala status osiguranika preduzetnika) mogu steći status
kvalifikovanog novozaposlenog, pa je uz supotpis predsednika Republike Srbije,
donela Uredbu o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog
novozaposlenog lica (dalje: Uredba) koja je objavljena u "Službenom glasniku RS",
broj 60 od 24. aprila 2020 (petak). Uredba je istog dana i stupila na snagu.
U skladu sa Uredbom, rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica,

za lice koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 31. decembra 2019. godine nije
imalo status osiguranika zaposlenog, odnosno osiguranika samostalnih delatnosti
koji je osnivač, odnosno član privrednog društva, koji je u radnom odnosu u
privrednom društvu čiji je osnivač, odnosno član, pomeren je na rok od 60 dana od
dana prestanka vanrednog stanja. Za sada, nije moguće odrediti kog datuma tačno
ističe rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica s obzirom da nije
poznato kada će prestati vanredno stanje (odnosno za sada, reč o roku koji je
odrediv).
Primenjujući Uredbu, lice koje ni u jednom trenutku u toku 2019. godine nije
imalo status osiguranika zaposlenog kao ni osiguranika samostalnih delatnosti
kao osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom odnosu u
privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, ali je imalo status osiguranika
preduzetnika, može steći status kvalifikovanog novozaposlenog lica ukoliko
zasnuje radni odnos (bilo u privrednom društvu u kojem je osnivač bilo kod
drugog poslodavca) i nakon 30. aprila 2020. godine, s obzirom da je ovaj
rok Uredbom pomeren na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog
stanja.
Napomena
Odredbe člana 85. Zakona o porezu koje uređuju tkz. "pravila o testu samostalnosti"
preduzetnika ili preduzetnika paušalca primenjuju se na sve naknade isplaćena
preduzetniku ili preduzetniku paušalcu nakon 1. marta 2020. godine (odnosno
počev od 2. marta 2020. godine) i ovaj rok nije pomeren.
Marija Torlak
Stručni komentar
7 KOMENTAR UREDBE O POMERANJU ROKOVA ZA

ODRŽAVANJE REDOVNE SEDNICE SKUPŠTINE
PRIVREDNOG DRUŠTVA I DOSTAVLJANJE
GODIŠNJIH I KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH
IZVEŠTAJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA, ZADRUGA,
DRUGIH PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA, KAO I
ROKOVA ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ZA POREZ NA
DOBIT I POREZA NA PRIHOD OD SAMOSTALNE
DELATNOSTI, VAŽENJA LICENCI OVLAŠĆENIH
REVIZORA I LICENCI ZA VRŠENJE PROCENE
VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI KOJE ISTIČU ZA
VREME VANREDNOG STANJA NASTALOG USLED
BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-CoV-
2 - "Sl. glasnik RS", br. 57/2020
Na sednici Vlade Republike Srbije koja je održana 16. aprila 2020. godine, usvojena
je Uredba o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine
privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih
izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i
rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od
samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje
procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog
usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br.
57/2020 - dalje: Uredba), koja je stupila na snagu danom objavljivanja u Sl. glasniku
RS, što znači 16. aprila 2020. godine.
Uredbom je uređeno pomeranje rokova za vreme vanrednog stanja, i to rokova za:
- održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva,

- dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja Komisiji za hartije od
vrednosti (dalje: Komisija),
- dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih
društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika za 2019. godinu Agenciji
za privredne registre (dalje: Agencija),
- podnošenje prijava za porez na dobit pravnih lica i poreza na prihod od
samostalne delatnosti, i
- važenje licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti
nepokretnosti.
7-1 Rok za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva

Članom 2. Uredbe propisano je da se rok za održavanje redovne sednice skupštine
društva iz člana 364. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br.
36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i
91/2019)pomera na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Naime, Zakonom o privrednim društvima je propisano da se redovna sednica

skupštine održava jednom godišnje, najkasnije u roku od šest meseci od završetka
poslovne godine. Međutim, imajući u vidu odredbe Uredbe, redovnu sednicu
skupštine društava u 2020. godini, umesto do kraja juna, privredna društva će
moći da održe u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle,
poziv za redovnu sednicu skupštine društva biće potrebno uputiti u roku od 60 dana
od dana prestanka vanrednog stanja, shodno odredbama člana 365. Zakona o
privrednim društvima.
7-2 Rok za dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja Komisiji
Članom 3. Uredbe je propisano da se rok za predaju godišnjih izveštaja, odnosno

godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem revizora svih obveznika čije je
izveštavanje uređeno:
• Zakonom o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 112/2015,

108/2016 i 9/2020),
• Zakonom o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006,
51/2009, 31/2011 i 115/2014), i
• Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Sl.
glasnik RS", br. 73/2019),
pomera se na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Naime, sva javna (akcionarska) društva, kao i društva za upravljanje

investicionim fondovima, kojima je rok za predaju finansijskih izveštaja sa
izveštajem revizora Komisiji 30. april, tokom 2020. godine, svoju obavezu će
ispuniti u roku od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
7-3 Rok za dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja

Agenciji
Saglasno članu 4. Uredbe, rokovi iz člana 33. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik

RS", br. 62/2013, 30/2018 i 73/2019 - dr. zakon) pomeraju se prema sledećem
kalendaru:
• rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja pomera se na rok

od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto zakonskog roka
za dostavljanje redovnih finansijskih izveštaja za 2019. godinu Agenciji do 30. juna
2020. godine, privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnici će imati
mogućnost da iste dostave Agenciji u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog
stanja;
• rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pomera se na rok od

120 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto zakonskog roka za
dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu Agenciji do 31. jula
2020. godine, ovaj rok je pomeren na rok od 120 dana od dana prestanka vanrednog
stanja;
• rok za dostavljanje vanrednih finansijskih izveštaja pomera se na rok od 30

dana od dana prestanka vanrednog stanja, pod uslovom da rok za dostavljanje
vanrednih finansijskih izveštaja ističe za vreme vanrednog stanja. Dakle, ukoliko
je zakonom propisan rok za dostavljanje vanrednog finansijskog izveštaja od 60 dana
u odnosu na dan na koji se izveštaji sastavljaju pao u periodu trajanja vanrednog
stanja, rok za dostavljanje vanrednog finansijskog izveštaja se produžava na rok od
30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Navedeni rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja shodno se

primenjuje na pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od
kalendarske, pod uslovom da rok za dostavljanje finansijskih izveštaja tih
pravnih lica ističe za vreme vanrednog stanja.
7-4 Rokovi za podnošenje prijava za porez na dobit pravnih lica i poreza na

prihod od samostalne delatnosti
Rok za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica koji je

propisan članom 63. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br.
25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,
119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 -
autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019) pomera se
narok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja za one obveznike poreza
na dobit pravnih lica kojima je poreski period jednak kalendarskoj godini. Prema
tome, obveznici poreza na dobit pravnih lica kojima je poslovna godina jednaka
kalendarskoj, moći će da podnesu poresku prijavu poreza na dobit za 2019. godinu,
umesto do 30. juna 2020. godine, do isteka roka od 90 dana po prestanku vanrednog
stanja. Pomeranjem roka podnošenja poreske prijave pomera se i rok za izmirenje
obaveze po toj poreskoj prijavi (plaćanje razlike između konačne obaveze i
plaćenih akontacija), kao i rok za plaćanje razlike privremeno plaćenih akontacija
za 2020. godinu, osim akontacija koje redovno dospevaju 15.04, 15.05. i 15.06.2020.
godine, a čija dospelost se odlaže do podnošenja poreske prijave za 2020. godinu u
skladu sa Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim
subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju
ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik
RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba o fiskalnim pogodnostima).
Za one obveznike poreza na dobit pravnih lica za koje je poslovna godina različita
od kalendarske, rok se takođe pomera na rok od 90 dana od dana prestanka
vanrednog stanja, ukoliko rok za podnošenje poreske prijave ističe za vreme
vanrednog stanja.
Napominjemo, pomeranjem roka za podnošenje poreske prijave za porez na dobit

pravnih lica, pomera se i rok za podnošenje dokumentacije koja se podnosi uz tu
prijavu, kao što su izveštaji o transfernim cenama, dokumentacija od značaja za
ostvarivanje poreskih olakšica i poreskih podsticaja i dr.
Pored navedenog, Uredbom se pomera i rok za podnošenje poreske prijave za

porez na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika koji vode poslovne
knjige (preduzetnik, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice), koja se
podnosi na Obrascu PPDG 1S, a koji je propisan članom 93. Zakona o porezu na
dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon,
135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011,
91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka
US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 -
usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn.,
112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017,
5/2020 - usklađeni din. izn.). Rok za podnošenje poreske prijave za porez na prihod
od samostalne delatnosti na Obrascu PPDG 1S odlaže se na 90 dana od dana
prestanka vanrednog stanja. Uistom roku ovi obveznici imaju obavezu da plate
razliku između konačne obaveze i plaćenih akontacija, odnosno razliku plaćenih
privremenih akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti za 2020.
godinu (osim akontacija koje redovno dospevaju 15.04, 15.05 i 15.06.2020. godine, a
čija dospelost je odložena do podnošenja konačne poreske prijave za 2020. godinu u
skladu sa Uredbom o fiskalnim pogodnostima).
Međutim, u pogledu odlaganja roka za podnošenje poreske prijave za porez na

prihod od samostalne delatnosti Uredba je očito zakasnila, s obzirom da je rok za
podnošenje ove prijave istekao 15.04.2020. godine, tj. dan pre donošenja i
stupanja na snagu Uredbe. S tim u vezi, predmetno odlaganje roka za
preduzetnike može da se primeni samo na one obveznike koji nisu podneli
poresku prijavu na Obrascu PPDG 1S u propisanom roku.
7-5 Rokovi važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene

vrednosti nepokretnosti
Saglasno članu 5. Uredbe, svi rokovi iz člana 7. Zakona o reviziji ("Sl. glasnik RS",
br. 73/2019), koji ističu za vreme vanrednog stanja smatraće se isteklim po isteku 30
dana od dana prestanka vanrednog stanja. Do dana isteka roka od 30 dana od dana
prestanka vanrednog stanja sve izdate licence za obavljanje revizije nastavljaju da
važe.
Naime, članom 7. Zakona o reviziji je propisano da se licenca izdaje na period od tri

godine i produžava se na zahtev licenciranog ovlašćenog revizora, uz dokaz da je
obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom. Imajući
u vidu da Komora ovlašćenih revizora kontinuiranu edukaciju za ovlašćene
revizore održava u oktobru, nema smetnji da ovlašćeni revizori podnesu zahtev
za produženje licence u roku od 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja,
ukoliko im je licenca istekla tokom perioda vanrednog stanja.
Članom 6. Uredbe su pomereni i rokovi iz člana 11. Zakona o proceniteljima

vrednosti nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 108/2016 i 113/2017 - dr.
zakon). Naime, rokovi za licencu procenitelja vrednosti nepokretnostikoji ističu za
vreme vanrednog stanja i 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja, smatraće se
isteklim po isteku 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, najkasnije u
roku od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja potrebno je obnoviti
licencu na zahtev licenciranog procenitelja koja se izdaje na period od tri
godine i obnavlja se.
Olica Pješčić, dr Marina Protić
Pitanje i odgovor
8 ROKOVI I OBIM SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA PREDUZETNIKA UKLJUČUJUĆI I
PREDUZETNIKA KOJI SE NALAZE U STANJU
MIROVANJA
Pitanje:
• Koji su rokovi i koji set finansijskih izveštaja za 2019. godinu sastavljaju i

dostavljaju preduzetnici? Takođe, da li postoji obaveza sastavljanja i
dostavljanja finansijskih izveštaja za preduzetnike koji se nalaze u stanju
mirovanja?
Odgovor:
Preduzetnici koji su u toku 2019. godine počeli da vode poslovne knjige po sistemu
dvojnog knjigovodstva, trebali su da izvrše prijavu u evidenciju obveznika za
dostavljanje finansijskih izveštaja. Takođe, preduzetnici koji su prestali da vode dvojno
knjigovodstvo u 2019. godini trebalo je odjaviti iz ove evidencije. Prijava, odnosno
odjava preduzetnika vrši se elektronski, pristupom Posebnom informacionom sistemu
Agencije za privredne registre (dalje: Agencija), kako bi naknadno mogli pristupiti
sastavljanju i dostavljanju finansijskih izveštaja putem sistema.
Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu vrši se u skladu sa odredbama

Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018 - dalje: Zakon) i
Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju
registra finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 127/2014, 101/2016 i 111/2017).
Finansijsko izveštavanje preduzetnika u 2019. godini u skladu sa Zakonom obuhvata:
1) Izveštaje za statističke potrebe

2) Finansijske izveštaje za javno obelodanjivanje.
U skladu sa članom 6. Zakona, preduzetnici sastavljaju i dostavljaju finansijske

izveštaje za 2019. godinu kao mikro pravna lica. S tim u vezi, finansijski izveštaji za
2019. godinu za statističke potrebe, kao i za javno objavljivanje se sastoje od Bilansa
stanja, Bilansa uspeha i Statističkog izveštaja (za statističke potrebe). Tako sastavljeni
finansijski izveštaji za javno objavljivanje dostavljaju se Agenciji do 30.6. naredne
godine za tekuću godinu.
Međutim, saglasno članu 4. Uredbe o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice

skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih
izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova
za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti,
važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti
koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane
virusom SARS-COV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2020), rok za dostavljanje redovnih
godišnjih finansijskih izveštaja iz člana 33. Zakona pomera se na rok od 90 dana od
dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto zakonskog roka za dostavljanje
redovnih finansijskih izveštaja za 2019. godinu, do 30. juna 2020. godine,
preduzetnici će imati mogućnost da iste dostave Agenciji u roku od 90 dana od
dana prestanka vanrednog stanja.
Takođe, u skladu sa članom 33. Zakona, preduzetnici koji imaju poslovnu godinu
jednaku kalendarskoj, data je mogućnost objedinjenog dostavljanja izveštaja za
statističku obradu i redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje do
kraja februara naredne godine za tekuću godinu, odnosno za finansijske izveštaje za
2019. godinu do 2.3.2020. godine (29. februar je bio neradni dan, te se dostavljanje
finansijskih izveštaja pomerilo na prvi radni dan 2. mart 2020. godine). Ukoliko
preduzetnici istovremeno podnesu i izveštaj za statističke potrebe i za javno
objavljivanje smatra se da su ispunili obavezu dostavljanja redovnih godišnjih
finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i nemaju obavezu ponovnog dostavljanja.
Preduzetnici koji nisu imali poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama imaju
podatke o imovini i obavezama, dužni su da do kraja februara naredne godine (2020.
godine) za tekuću godinu (2019. godinu) dostave Izjavu o neaktivnosti koja se odnosi
na izveštajnu godinu. Dostavljanjem Izjave o neaktivnosti smatra se da je ispunjena
obaveza dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i redovnog godišnjeg finansijskog
izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi. Navedeno znači, da
preduzetnik nakon dostavljanja ove Izjave ne dostavlja finansijske izveštaje za 2019.
godinu.
Preduzetnici koji su privremeno prekinuli rad, koji se nalaze u stanju mirovanja u 2019.
godini, nemaju obavezu sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji, osim
ukoliko je privremeni prekid obavljanja delatnosti započet u jednom obračunskom
periodu (2019. godini), a završen je u drugom obračunskom periodu (2020. godini),
tada preduzetnici sastavljaju i dostavljaju redovni finansijski izveštaj u zakonom
propisanim rokovima za obračunski period od 1.1.2019. godine do 31.12.2019. godine.
Međutim, ukoliko preduzetnik koji se nalazi u stanju mirovanja tokom 2019. godine,
nije imao poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima evidentirane podatke o
imovini i obavezama, umesto finansijskih izveštaja za 2019. godinu dostavlja Izjavu o
neaktivnosti.
Skrećemo pažnju na značajnu novinu u odnosu na prethodnu godinu, a u skladu sa

novim Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), koja se odnosi na
razvrstavanje preduzetnika. Naime, počev od podataka prikazanih u finansijskim
izveštajima za 2019. godinu, preduzetnici se razvrstavaju po veličini u
zavisnosti od kriterijuma i tako dobijeni podaci se koriste za narednu poslovnu
2020. godinu. Dakle, preduzetnici više neće biti po definiciji razvrstani kao
mikro, već mogu biti kao malo, srednje ili eventualno veliko, što zavisi od
parametara za razvrstavanje, koji se primenjuju na narednu 2020.
godinu.Takođe, počev od 1.1.2020. godine, preduzetnici kao i pravna lica, mogu da se
odluče da primenjuju MSFI za MSP odnosno MSFI/MRS, nezavisno od veličine u koju su
razvrstani, što je novo u odnosu na prethodno zakonsko rešenje. Ukoliko se preduzetnik
odluči da primenjuje MSFI/MRS ili MSFI za MSP a nije u obavezi prema Zakonu, ne
postoji obaveza da sastavi pun set finansijskih izveštaja već samo Bilans stanja i Bilans
uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje (Napomene uz finansijske izveštaje ne
sastavljaju mikro preduzetnici). Izabrani metod prezentacije, vrednovanja pozicija
finansijskog izveštaja, preduzetnici su dužni da primenjuju u kontinuitetu, odnosno
najmanje pet godina od početka primene MSFI za MSP ili MRS/MSFI.
Biljana Mihajlović
FINANSIJSKA POMOĆ PRIVREDNIM SUBJEKTIMA I

GRAĐANIMA
Stručni komentar
9 PROGRAM FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDNIM

SUBJEKTIMA ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI I
OBRTNA SREDSTVA U OTEŽANIM EKONOMSKIM
USLOVIMA USLED PANDEMIJE COVID-19 IZAZVANE
VIRUSOM SARS-COV-2
Primena Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim
subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim
uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 - "Sl.
glasnik RS", br. 54/2020
Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i

obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19
izazvane virusom SARS-CoV-2 (dalje: Program) se odnosi na dodelu kreditnih
sredstava privrednim subjektima za odžavanje likvidnosti i obrtna sredstva. Sredstva
za sprovođenje ovog programa iznose 24.000.000.000 dinara, a Program sprovodi
Vlada u saradnji sa Fondom za razvoj (dalje: Fond). Početak mogućnosti za
podnošenje zahteva biće objavljen na sajtu Fonda nakon završetka pripremnih radnji
propisanih Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim
subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim
uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik
RS", br. 54/2020, stupila na snagu 11.4.2020. godine - dalje: Uredba).
DOZVOLJENE DELATNOSTI: Pravo na korišćenje sredstava imaju preduzetnici,

zadruge, mikro, mala i srednja privredna društva koja su u većinskom privatnom ili
zadružnom vlasništvu i koja obavlјaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i
polјoprivrednu delatnost. Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti za
organizovanje igara na sreću, lutrije i sl. delatnosti, promet nafte i naftnih derivata i
proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim
propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima smatraju zabranjenim.
KORISNICI SREDSTAVA: Pravo da podnesu zahtev za kredit po ovom programu,

imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti koji dostave zvanične
redovne finansijske izveštaje za prethodne dve godine. Uslov koji se odnosi na
finansijske izveštaje ne primenjuje se na preduzetnike koji nemaju obavezu
podnošenja finansijskih izveštaja. Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim
finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine,
iskazan neto gubitak ali je ostvaren poslovni dobitak. Osnovni uslov za realizaciju
ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih, u skladu sa izveštajem Centralnog
registra obaveznog socijalnog osiguranja o broju radnika na određeno i neodređeno
vreme na dan 16.3.2020. godine, s tim da se kako do dana podnošenja zahteva tako i
u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje do 10% od navedenog broja
zaposlenih.
USLOVI KREDITA ZA ODRŽAVANJE TEKUĆE LIKVIDNOSTI I ZA NABAVKU

OSNOVNIH SREDSTAVA:
• rok otplate do 36 meseci koji uklјučuje grejs period do dvanaest meseci, ukupno
trajanje kredita je do 12 meseci grejsa i do 24 meseca otplate;
• kamatna stopa je 1% na godišnjem nivou;

• minimalni iznos kredita za privredna društva je 1.000.000 dinara a za preduzetnike,
zadruge i privredne subjekte registrovane u relevantnom registru 200.000,00 dinara;
• maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti:
- za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000 dinara,
- za mala pravna lica do 40.000.000 RSD i
- za srednja pravna lica do 120.000.000 RSD.
Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima, otplata kredita vršiće se u mesečnim

anuitetima, a u grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje glavnom dugu.
INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA UREDNOG VRAĆANJA KREDITA - u zavisnosti od

iznosa kredita, korisnici kredita dostavlјaju sledeća sredstva obezbeđenja:
- do 1.000.000 dinara menice korisnika kredita i lične menice osnivača;
- do 2.000.000 dinara: menice korisnika kredita, lične menice osnivača (svih osnivača)
i jemstvo fizičkog lica koje je zaposleno na neodređeno vreme;
- do 10.000.000 dinara: menice korisnika kredita, lične menice osnivača (svih

osnivača) i jemstvo povezanog pravnog lica;

osnivača) i jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa
korisnikom kredita;
- preko 25.000.000 dinara: menice korisnika kredita, zaloga na opremi u vlasništvu

korisnika kredita ili zalogodavca (1:1 u odnosu na visinu odobrenog kredita) i/ili
hipoteka prvog reda na nepokretnostima čija je tržišna vrednost 1:1 u odnosu na
visinu odobrenog kredita.
KADA ĆE MOĆI DA SE APLICIRA I KOD KOJE INSTITUCIJE: po usvajanju Programa,

Ministarstvo privrede potpisaće sa Fondom ugovor o komisionu koji se odnosi na
realizaciju ovog programa, kojim će na Fond biti preneta obaveza prikupljanja i
obrade zahteva privrednih subjekata za kredit, obaveza zaključivanja ugovora o
kreditu sa privrednim subjektima, kao i kontrola namenskog korišćenja kreditnih
sredstava. Upravni odbor Fonda će, u skladu sa ovim programom, utvrditi bliže
kriterijume i uslove pod kojima će se odobravati krediti za održavanje tekuće
likvidnosti. Kriterijum i uslovi stupiće na snagu kada Vlada na njih dâ saglasnost.
Tehničku podršku u sprovođenju Programa pružaće Agencija za osiguranje i
finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Užice, a na osnovu ugovora o saradnji koji će
Fond zaključiti sa AOFI.
PODNOŠENJE ZAHTEVA I REALIZACIJA ODOBRENIH SREDSTAVA: Po ovom

programu može se podneti samo jedan zahtev. Prijem zahteva se vrši dok se sredstva
iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10.12.2020. godine. Upravni odbor Fonda
doneće odluke po primlјenim zahtevima najkasnije do 31.12.2020. godine, i to do
visine trenutno raspoloživih sredstava za realizaciju ovog programa. Krajnji rok za
realizaciju odobrenih sredstava u skladu sa ovim programom i odlukama Upravnog
odbora Fonda je 31.3.2021. godine.
Nakon objavljivanja uslova i sadržaja potrebne dokumentacije, zahtevi će se
elektronski podnositi na elektronsku
adresu prijemzahteva_covid19@fondzarazvoj.rs
Uslovi za korišćenje sredstava
Sadržaj potrebne dokumentacije za preduzetnike
Zahtev za kredit za likvidnost za preduzetnike paušalce
Zahtev za kredit za likvidnost za preduzetnike koji vode dvojno knjigovodstvo
Izjava o državnoj pomoći za likvidnost
Izjava o imovini fizičkih lica
Izjava o povezanim licima
Uslovi za korišćenje sredstava
Sadržaj potrebne dokumentacije za pravna lica
Zahtev za kredit za likvidnost za pravna lica
Izjava o državnoj pomoći za likvidnost
Izjava o povezanim licima
Izjava o imovini fizičkih lica
Izjava o raspodeli dividende
mr Dijana Montiljo Mihajlović
Stručni komentar
10 KOMENTAR IZMENE I DOPUNE UREDBE O

UTVRĐIVANJU PROGRAMA FINANSIJSKE PODRŠKE
PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA ODRŽAVANJE
LIKVIDNOSTI I OBRTNA SREDSTVA U OTEŽANIM
EKONOMSKIM USLOVIMA USLED PANDEMIJE
COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2 - "Sl.
Osnovni uslov za realizaciju kredita je da privredni subjekt u periodu od
15.3.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje
ne smanjuje broj zaposlenih više od 10% kao i da ne može isplaćivati dividende
do kraja 2020. godine
Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za

održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled
pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ("Sl. glasnik RS", br.
54/2020 - dalje: Uredba) definišu se uslovi Programa koji se odnosi na dodelu
kreditnih sredstava privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva,
a detaljni uslovi propisani su Uslovima za korišćenje sredstava Fonda za razvoj (dalje:
Fond).
Dodatni uslovi propisani Uredbom o izmeni i dopuni Uredbe o utvrđivanju

programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i
obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19
izazvane virusom SARS-COV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2020, stupila na snagu
17.4.2020. godine) kao i Uslovima za korišćenje sredstava koje je propisao Fond
odnose se na uslov nesmanjivanja broja radnika i isplatu dividendi.
DOZVOLJENE DELATNOSTI: Pravo na korišćenje sredstava imaju preduzetnici,

zadruge, mikro, mala i srednja privredna društva koja su u većinskom privatnom ili
zadružnom vlasništvu i koja obavlјaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i
polјoprivrednu delatnost. Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti za
organizovanje igara na sreću, lutrije i sl. delatnosti, promet nafte i naftnih derivata i
proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim
propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima smatraju zabranjenim.
KORISNICI SREDSTAVA: Pravo da podnesu zahtev za kredit po ovom programu,

imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti koji dostave zvanične
redovne finansijske izveštaje za prethodne dve godine. Uslov koji se odnosi na
finansijske izveštaje ne primenjuje se na preduzetnike koji nemaju obavezu
podnošenja finansijskih izveštaja. Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim
finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine,
iskazan neto gubitak ali je ostvaren poslovni dobitak.
Izmena i dopuna Uredbe
• Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je da privredni subjekt u periodu

od 15.3.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u
korišćenje ne smanjuje broj zaposlenih više od 10%, ne računajući
zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili
ugovor o radu na određeno vreme pre 15.3.2020. godine za period koji se
završava u navedenom vremenskom okviru.
• Privredni subjekti koji se opredele za korišćenje Programa, ne mogu
isplaćivati dividende do kraja 2020. godine (moguća je isplata u akcijama).
Uslov koji moraju da ispune podnosioci zahteva je da nisu u teškoćama, da nad njima
nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njima ne sprovodi postupak za unapred
pripremlјeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremlјenog
plana reorganizacije (UPPR), da se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na
snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak
likvidacije.
DODATNI USLOVI PROPISANI USLOVIMA KORIŠĆENJA SREDSTAVA FONDA ZA

RAZVOJ:
Krediti se mogu koristiti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava:
1. za izmirivanje obaveza prema dobavlјačima za nabavlјeni materijal, gorivo, sirovine,
2. za dopunu zaliha,
3. za sezonske potrebe,
4. za izmirenje obaveza prema državi,
5. za zarade kao i sva druga plaćanja kojima se omogućava održavanje tekuće

likvidnosti, osim za refinansiranje kredita kod poslovnih banaka, Fonda i drugih
finansijskih organizacija.
USLOVI KREDITA:
• minimalni iznos kredita za privredna društva je 1.000.000 dinara a za

preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u relevantnom registru
200.000,00 dinara;
• maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može

biti:
- za srednja pravna lica do 120.000.000 RSD;

INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA UREDNOG VRAĆANJA KREDITA SU:

U zavisnosti od iznosa kredita, korisnici kredita dostavlјaju sledeća sredstva
obezbeđenja:
- do 1.000.000 dinara: menice korisnika kredita i lične menice osnivača,
- do 2.000.000 dinara: menice korisnika kredita, lične menice osnivača (svih osnivača)
i jemstvo fizičkog lica koje je zaposleno na neodređeno vreme,

osnivača) i jemstvo povezanog pravnog lica,

osnivača) i jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa
korisnikom kredita,
- preko 25.000.000 dinara: menice korisnika kredita, zaloga na opremi u vlasništvu

korisnika kredita ili zalogodavca (1:1 u odnosu na visinu odobrenog kredita) i/ili
hipoteka prvog reda na nepokretnostima čija je tržišna vrednost 1:1 u odnosu na
visinu odobrenog kredita.
DODATNI USLOVI ZA OBEZBEĐENJE KREDITA PROPISANI USLOVIMA

KORIŠĆENJA SREDSTAVA FONDA ZA RAZVOJ:
1. Nepokretnosti i oprema koje služe kao obezbeđenje po kreditima u skladu sa ovim

programom ne moraju biti osigurane i polisa ne mora biti vinkulirana u korist;
2. Ukoliko su osnivači lica koja su strani državlјani ili privredna društva registrovana u
inostranstvu u tom slučaju se ne dostavlјaju lične menice osnivača;
3. Jemac i povezano pravno lice su prihvatlјiv instrument obezbeđenja ukoliko nisu u

teškoćama odnosno da nad njima nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njima
ne sprovodi postupak za unapred pripremlјeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu
mere iz unapred pripremlјenog plana reorganizacije (UPPR), da se nad njime ne
sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije,
finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije; nemaju blokadu dužu od 30 dana
u kontinuitetu u prethodnih godinu dana, odnosno ukupno 90 dana sa prekidima u
poslednjih godinu dana; ostvaruju poslovne prihode najmanje u visini traženog
iznosa kredita za koji jemče po poslednje predatom finansijskom izveštaju; jemac koji
se paušalno oporezuje treba da ima promet preko banaka u 2019. godini najmanje u
visini traženog iznosa kredita za koji jemči;
3. založni dužnik je prihvatlјiv ukoliko nije u teškoćama odnosno da nad njim nije
pokrenut stečajni postupak, da se nad njim ne sprovodi postupak za unapred
pripremlјeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremlјenog
plana reorganizacije (UPPR), da se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na
snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak
likvidacije i da nema blokadu računa u momentu podnošenja zahteva za kredit;
4. povezani privredni subjekti mogu koristiti samo jedan kredit koji je obezbeđen
jemstvom povezanog lica dok ostali krediti moraju biti obezbeđeni drugim
instrumentima obezbeđenja;
5. jemac - fizičko lice ne može biti zaposleno u privrednom subjektu koji je
podnosilac zahteva kao ni u njegovim povezanim licima.
DODATNI KRITERIJUMI ZA ODOBRENJE KREDITA PROPISANI USLOVIMA

KORIŠĆENJA SREDSTAVA FONDA ZA RAZVOJ:
1. za privredne subjekte najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih
poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju,
2. za preduzetnike koji se paušalno oporezuju najviši iznos odobrenog kredita može

biti do 50% ostvarenog prometa kod poslovnih banaka u 2019. godini,
3. podnosilac zahteva za kredit nema blokadu računa dužu od 30 dana u kontinuitetu

u prethodnih godinu dana, odnosno ukupno 90 dana sa prekidima u poslednjih
godinu dana,
4. minimalna pojedinačna vrednost opreme koja se zalaže kod Fonda je 50.000

dinara,
5. visina odobrenog kredita treba da bude u korelaciji sa brojem radnika, na način da

maksimalni iznos kredita (uz ispunjenje ostalih kriterijuma) može biti do 4.000.000
dinara ukoliko privredni subjekt ima zaposlenog jednog radnika (uklјučujući i
osnivača).
SADRŽAJ POTREBNE DOKUMENTACIJE ZA ODOBRENJE KREDITA ZA PRAVNA

LICA:
1. zahtev za odobrenje kredita (sa sajta Fonda),
2. saglasnost korisnika za pribavlјanje izveštaja od Kreditnog biroa, na priloženom

obrascu (sa sajta Fonda),
3. dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa u iznosu od 1.440

dinara,
4. potvrde banaka o ostvarenom prometu na tekućem računu (dinarski i devizni) za

prethodnu i tekuću godinu, posebno po godinama,
5. kartice kupaca i dobavlјača sa obuhvaćenim prometom za 2019. godinu kao i

kartice kupaca i dobavlјača za period od 01.01.2020. godine do dana podnošenja
zahteva,
6. izjava o povezanim licima,
7. izjava o državnoj pomoći,
8. izjava o posedovanju imovine za osnivača/osnivače pravnog lica (ukoliko osnivači

nisu strani državlјani),
9. izjava da se dividenda neće isplaćivati do kraja 2020. godine.
Za privredne subjekte registrovane u APR-u dostavlјanje statusne dokumentacije nije

potrebno, kao ni finansijskih izveštaja za 2018. i 2019. godinu, ukoliko su objavljeni
na APR-u. Za privredne subjekte koji nisu registrovani u APR-u potrebno je dostaviti
izvod ili rešenje o upisu privrednog subjekta u nadležni Registar privrednih subjekata
i akt o osnivanju i/ili statut. Ukoliko nisu još objavlјeni finansijski izveštaji za 2019.
godinu na sajtu APR-a (a jesu objavlјeni za 2017. i 2018. godinu) treba dostaviti
bilans stanja i bilans uspeha i izveštaj o tokovima gotovine za 2019. godinu kao i
statistički izveštaj.
SADRŽAJ POTREBNE DOKUMENTACIJE ZA ODOBRENJE KREDITA ZA

PREDUZETNIKE:
1. zahtev za odobrenje kredita (sa sajta Fonda),
2. saglasnost korisnika za pribavlјanje izveštaja od Kreditnog biroa, na priloženom

obrascu (sa sajta Fonda),
3. dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa u iznosu od 600

dinara,
4. potvrde banaka o ostvarenom prometu na tekućem računu (dinarski i devizni) za

prethodnu i tekuću godinu, posebno po godinama,
5. kartice kupaca i dobavlјača sa obuhvaćenim prometom za 2019. godinu,
6. izjava o povezanim licima,
7. izjava o državnoj pomoći,
8. izjava o posedovanju imovine za preduzetnika,
9. očitana/ fotokopija lične karte osnivača.
Za preduzetnike registrovane u APR-u dostavlјanje statusne dokumentacije nije

potrebno, kao ni finansijskih izveštaja za 2018. i 2019. godinu, ukoliko su objavljeni
na APR-u. Za preduzetnike koji se paušalno oporezuju i ne vode poslovne knjige
dostaviti rešenja o paušalnom oporezivanju (za prethodne dve godine).
SADRŽAJ POTREBNE DOKUMENTACIJE ZA OBEZBEĐENJE KREDITA:
Ukoliko je instrument obezbeđenja jemstvo privrednog subjekta pristupanje

dugu potrebno je dostaviti:
1. dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa u iznosu od 1.440

dinara (ukoliko je jemac pravno lice) sa saglasnošću (na sajtu Fonda),
2. dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa u iznosu od 600

dinara (ukoliko je jemac preduzetnik) sa saglasnošću (na sajtu Fonda),
3. potvrde o ostvarenom prometu na tekućem računu kod svih banaka (dinarski i

devizni) za prethodnu i tekuću godinu, posebno po godinama (potvrde banaka).
Ukoliko je jemac preduzetnik i nisu objavlјeni finansijski izveštaji za 2017, 2018. i

2019. godinu na sajtu APR-a potrebno je dostaviti bilans stanja i bilans uspeha/ili
samo bilans uspeha i poresku prijavu.
Ukoliko je instrument obezbeđenja jemstvo fizičkog lica potrebno je dostaviti:

1. potvrda o zaposlenju na neodređeno vreme sa potvrdom o prosečnim mesečnim
primanjima za prethodna tri meseca,
2. izveštaj o tekućem računu za prethodna tri meseca iz banke u kojoj se uplaćuje

zarada,
3, dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa u iznosu od 246

dinara.
Ukoliko je instrument obezbeđenja hipoteka potrebno je dostaviti:
1. prepis lista nepokretnosti iz katastra,
2. procena tržišne vrednosti nepokretnosti urađena od strane ovlašćenog sudskog

veštaka sa sajta www.mfin.gov.rs/usluge/imenici/, fotografije ponuđenih
nepokretnosti overene od strane sudskog veštaka, a sve u skladu sa sadržajem
procene vrednosti nepokretnosti koja je objavlјena na sajtu Fonda (procena ne može
biti starija od šest meseci),
3. fotokopija poslednjeg rešenja o porezu na imovinu za objekte koji su predmet

hipoteke,
4. fotokopije ličnih karti svih vlasnika nepokretnosti,
5. za nepokretnosti u vlasništvu pravnog lica, Odluku organa upravlјanja o stavlјanju

hipoteke na nepokretnostima, a za nepokretnost u vlasništvu fizičkog lica, saglasnost
fizičkog lica za uspostavlјanje hipoteke,
6. rešenje o registraciji privrednog subjekta iz Registra privrednih subjekata kod

Agencije za privredne registre, statut odnosno akt o osnivanju i OP obrazac ukoliko je
zalogodavac drugo pravno lice.
Ukoliko je instrument obezbeđenja zaloga na opremi:
1. specifikacija proizvodne opreme, koje se predlažu za zalogu (vrsta, inventarski broj,

količina, godina proizvodnje, mesto i adresa gde je oprema locirana);
2. dokazi o osnovu sticanja prava vlasništva na opremi (ugovori o kupovini, fakture,

sa carinskom dokumentacijom ukoliko se radi o uvozu, sa dokazima o isplati cene,
itd);
3. kopiju knjigovodstvene kartice osnovnih sredstava, koja se vodi za predmetnu

opremu, odnosno popisne liste overene od ovlašćenog lica pravnog lica (samo ako je
pravno lice vlasnik pokretnih stvari koje se daju u zalogu);
4. odluku nadležnog organa privrednog subjekta kojom se dozvolјava zasnivanje

ručne zaloge na predmetnoj opremi;
5. procenu vrednosti stvari koje se predlažu za zalogu, izrađenu od strane ovlašćenog

sudskog veštaka ili ovlašćene agencije, odgovarajuće struke, sa spiska sudskih
veštaka koji je prihvaćen od strane
Fonda https://fondzarazvoj.gov.rs/download/spisak-sudskih-vestaka-masinske-
struke.pdf, fotografije ponuđene opreme overene od strane veštaka, a sve u skladu
sa sadržajem procene vrednosti nepokretnosti/pokretnih stvari koja je objavlјena na
sajtu Fonda (procena ne može biti starija od šest meseci).
PRIJEM ZAHTEVA: Prijem zahteva se vrši dok se sredstva iz Programa ne utroše, a

najkasnije do 10. decembra 2020. godine. Rok za realizaciju svake pojedinačne
odluke (puštanje kredita u tečaj) je 90 dana od datuma donošenja odluke Upravnog
odbora Fonda.
Upravni odbor Fonda donosiće odluke po primlјenim zahtevima najkasnije do

31.12.2020. godine, i to do visine trenutno raspoloživih sredstava za realizaciju ovog
programa. Krajnji rok za realizaciju odobrenih sredstava je 31.3.2021. godine. Zahtevi
i celokupna skenirana dokumentacija se dostavlja elektronskim putem na e-
mail: prijemzahteva_covid19@fondzarazvoj.rs, a originali dokumenata se
dostavljaju prilikom potpisivanja ugovora o kreditu.
Stručni komentar
11 RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE OBAVEZA

PO KREDITIMA DODELJENIH IZ PROGRAMA
FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA
ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI I OBRTNA
SREDSTVA U OTEŽANIM EKONOMSKIM USLOVIMA
USLED PANDEMIJE COVID-19
Primeri knjiženja u skladu sa Pravilnikom za mikro pravna lica i MSFI za MSP
Kao jedna od mera Vlade RS za podršku privredi u otežanim ekonomskim uslovima

usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, donet je Program
finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna
sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane
virusom SARS-CoV-2 (dalje: Program) koji se odnosi na dodelu kreditnih sredstava
privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva.
Program sprovodi Vlada u saradnji sa Fondom za razvoj (dalje: Fond), sredstva

obezbeđena za sprovođenje ovog programa iznose 24.000.000.000 dinara iz Budžeta
RS u 2020. godini. Smisao ovog Programa je da se širokoj grupi privrednih
subjekata odobre krediti po značajno povoljnijim uslovima od tržišnih.
Pravo na korišćenje sredstava po Programu, imaju:
- preduzetnici,
- zadruge,
- mikro, mali i srednji privredni subjekti,
koji su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji obavljaju proizvodnu,

uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.
Pravo da podnesu zahtev za kredit po Programu, imaju:
• preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti razvrstani u skladu sa Zakonom

o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), prema poslednje predatim
finansijskim izveštajima i
• zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) i

drugom relevantnom registru, a koji dostave zvanične redovne finansijske izveštaje za
prethodne dve godine. Uslov za zadruge je da je zadruga uskladila svoja akta, organe
i poslovanje sa Zakonom o zadrugama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) i da se
podvrgla zadružnoj reviziji u poslednje dve godine.
Uslov koji se odnosi na finansijske izveštaje ne primenjuje se na preduzetnike koji

nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja (paušalci i koji vode prosto
knjigovodstvo).
Dakle, za potrebe odobravanja sredstava po Programu posmatraju se redovni

finansijski izveštaji za poslednje dve godine koji su registrovani kod Agencije tj.
javno objavljeni. Ukoliko nisu registrovani finansijski izveštaji za 2019. godinu,
čiji je rok pomeren na 90 dana od dana ukidanja vanrednog stanja, za potrebe
razvrstavanja posmatraće se podaci iz registrovanih finansijskih izveštaja za
2018. g. i finansijski izveštaji za 2017. g. za potrebe odobravanja sredstava.
Međutim, ukoliko su finansijski izveštaji za 2019. g. registrovani kod Agencije,
posmatraće se podaci iz finansijskih izveštaja za 2019. i 2018. g.
Propisano je da se kredit može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima

privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine, iskazan neto gubitak ali je
ostvaren poslovni dobitak. Dakle, privredni subjekt ne može da konkuriše za
sredstva iz Programa ukoliko je:
- u finansijskim izveštajima za obe posmatrane godine iskazao neto gubitak ili

- je u jednoj godini iskazao neto dobitak, a u drugoj neto gubitak i ujedno
poslovni gubitak.
Navedeno je u vezi sa uslovima koje moraju da ispune podnosioci zahteva u pogledu

poslovanja, i to da:
- nisu u teškoćama, odnosno da nad njima nije pokrenut stečajni postupak,

- se nad njima ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije
ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),
- se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana
reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.
Pored ovih uslova, Uredbom o izmeni i dopuni Uredbe o utvrđivanju programa
finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna
sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane
virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2020, stupila na snagu 17.4.2020.
godine), propisani su i sledeći uslovi koje moraju da ispune podnosioci zahteva i to:
• kao osnovni uslov za realizaciju ovih kredita navedeno je da privredni subjekt u

periodu od 15.3.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u
korišćenje ne smanjuje broj zaposlenih više od 10%, ne računajući zaposlene koji su
sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno
vreme pre 15.3.2020. godine za period koji se završava u navedenom vremenskom
okviru.
• Privredni subjekti koji se opredele za korišćenje Programa, ne mogu isplaćivati

dividende do kraja 2020. godine (moguća je isplata u akcijama).
Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za

pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br.
54/2020 i 57/2020 - dalje: Uredba) propisani su i dodatni uslovi korišćenja sredstava
Fonda, na način da se krediti mogu koristiti za održavanje tekuće likvidnosti i
nabavku obrtnih sredstava:
1. za izmirivanje obaveza prema dobavlјačima za nabavlјeni materijal, gorivo,

sirovine,
2. za dopunu zaliha,
3. za sezonske potrebe,
4. za izmirenje obaveza prema državi,
5. za zarade kao i sva druga plaćanja kojima se omogućava održavanje tekuće
likvidnosti, osim za refinansiranje kredita kod poslovnih banaka, Fonda i drugih
finansijskih organizacija.
Uslovi odobravanja kredita su sledeći:
• minimalni iznos kredita za privredna društva je 1.000.000 dinara a za preduzetnike,

zadruge i privredne subjekte registrovane u relevantnom registru 200.000,00 dinara;
• maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti:

- za srednja pravna lica do 120.000.000 RSD;

Uredbom su detaljnije propisani i instrumenti obezbeđenja ovih kredita.
Uredbom su takođe propisani i dodatni kriterijumi za odobrenje kredita

zahtevani uslovima korišćenja sredstava Fonda, i to:
1. za privredne subjekte najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih
poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju,
2. za preduzetnike koji se paušalno oporezuju najviši iznos odobrenog kredita može

biti do 50% ostvarenog prometa kod poslovnih banaka u 2019. godini,
3. podnosilac zahteva za kredit nema blokadu računa dužu od 30 dana u kontinuitetu

u prethodnih godinu dana, odnosno ukupno 90 dana sa prekidima u poslednjih
godinu dana,
4. minimalna pojedinačna vrednost opreme koja se zalaže kod Fonda je 50.000

dinara,
5. visina odobrenog kredita treba da bude u korelaciji sa brojem radnika, na način da

maksimalni iznos kredita (uz ispunjenje ostalih kriterijuma) može biti do 4.000.000
dinara ukoliko privredni subjekt ima zaposlenog jednog radnika (uklјučujući i
osnivača).
11-1 Vrednovanje kredita u skladu sa Pravilnikom za mikro pravna lica
U skladu sa odredbama člana 27. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja,

prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima
mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014 - dalje:
Pravilnik za mikro pravna lica) dugoročnim obavezama smatraju se obaveze prema
matičnim, zavisnim i drugim povezanim pravnim licima, obaveze po dugoročnim
kreditima i zajmovima, obaveze po hartijama od vrednosti i ostale dugoročne
obaveze, koje dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana sastavljanja
finansijskih izveštaja, ili u trajanju poslovnog ciklusa ako je on duži od godinu dana.
Finansijske obaveze obuhvataju obaveze po osnovu kratkoročnih i dugoročnih

kredita. Ove obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po
osnovu kredita sadrže i troškove transakcije, odnosno troškove obrade kreditnog
zahteva i druge obaveze koje zajmoprimac otplaćuje banci ili drugom kreditoru.
Troškovi transakcije koji su dodati obavezi po osnovu kredita se amortizuju u toku
otplate kredita, obično u jednakom iznosu koji se izračunava tako što se iznos
troškova podeli sa brojem rata.
Pored toga, potrebno je deo dugoročnih obaveza koji dospeva u roku kraćem od
godinu dana od dana sastavljanja finansijskih izveštaja, iskazati se kao kratkoročna
obaveza.
Takođe je propisano i da se državna davanja dobijena pre ispunjavanja

kriterijuma priznavanja priznaju kao obaveza.
Shodno navedenim odredbama Pravilnika za mikro pravna lica, proizilazi da
se krediti odobreni u skladu sa Programom, evidentiraju kao dugoročni krediti
na računu 414 - Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji, i to po amortizovanoj
vrednosti. Posebno imajući u vidu da se ovi krediti dobijaju po povlašćenim
uslovima u vidu državnih davanja koja se u skladu sa Pravilnikom za mikro
pravna lica priznaju kao obaveza sve do ispunjenja kriterijuma odnosno uslova,
koji su u ovom slučaju propisani Uredbom.
Imajući u vidu da se krediti odobreni u skladu sa Uredbom dobijaju na rok otplate od

36 meseci sa grejs periodom od prvih 12 meseci kada se obračunava samo kamata, u
prvih 12 meseci će se knjižiti samo trošak kamate na računu 562 - Rashodi kamata
(prema trećim licima) i obaveza po tom osnovu. Počev od 13. meseca kada se
počne sa otplatom kredita i kamate, evidentira se odliv sredstava sa tekućeg računa i
zatvara obaveza za kamatu i kredit.
S obzirom na činjenicu da se kamata pripisuje glavnici u grejs periodu i kasnije

zajedno sa istom otplaćuje, a imajući u vidu navedene odredbe Pravilnika za mikro
pravna lica, da obaveze po osnovu kredita sadrže i troškove transakcije, odnosno
troškove obrade kreditnog zahteva i druge obaveze koje zajmoprimac otplaćuje
banci, smatramo da se obaveze po osnovu troškova kamata u grejs periodu
evidentiraju u okviru računa 414. Kamata koja se obračunava nakon grejs
perioda i plaća mesečno uz glavnicu evidentira se preko računa 460 - Obaveze
po osnovu kamata i troškova finansiranja.
Primer 1:
Mikro pravno lice koje primenjuje Pravilnik za mikro pravna lica, dobilo je dana 1. jula
2020. g. kredit u iznosu od 2.000.000 dinara po uslovima iz Programa. Dakle, kredit je
odobren sa rokom vraćanja od 36 meseci, s tim što je prvih 12 meseci grejs period.
Kamata se obračunava 1% na godišnjem nivou uključujući i grejs period i pripisuje
glavnom dugu. Otplata se vrši nakon grejs perioda u 24 jednake mesečne rate. Dati
su odgovarajući instrumenti obezbeđenja.
Knjiženje:
Konto Iznos
R.br. OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 241 Tekući (poslovni) računi 2.000.000
Dugoročni krediti i zajmovi u
414 2.000.000
zemlji
za puštanje kredita u tečaj 1. jul 2020. g.
Rashodi kamata (prema trećim
2) 562 1.667
licima)
414 Dugoročni krediti i zajmovi u 1.667
zemlji
za obračunatu kamatu za jul 2020. g. (evidentiran svakog meseca u grejs periodu od
12 meseci u skladu sa planom otplate)
3) 414 505.000
zemlji
Deo dugoročnih kredita i zajmova
424 505.000
koji dospeva do jedne godine
za deo obaveza koji dospeva u 2021. g. - prenos na 31.12.2020. g.
4) 562 1.597
licima)
Obaveze po osnovu kamata i
460 1.597
troškova finansiranja
za obračunatu kamate za jul 2021. g. (kamata će se knjižiti mesečno u naredna 24.
meseca u skladu sa planom otplate)
5) 424 84.167
460 1.597
241 Tekući (poslovni) računi 85.764
za otplatu anuiteta za jul 2021. g.- glavnice sa pripisanom kamatom iz grejs perioda i
tekuće kamate (knjiženje će se vršiti svakog meseca do otplate kredita u skladu sa
planom otplate)
11-2 Vrednovanje kredita u skladu sa MSFI za MSP
U skladu sa Odeljkom 11 Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS)

za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP),
privredni subjekt se računovodstvenim politikama opredeljuje da li će finansijske
instrumente vrednovati u skladu sa:
• Odeljcima 11 i 12 MSFI za MSP ili
• Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 39 Finansijski

instrumenti: priznavanje i odmeravanje ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014 - dalje:
MRS 39, radi se o verziji koja je prethodila MSFI 9) a u pogledu obelodanjivanja
primeniti zahteve Odeljaka 11 i 12.
Za bilo koju opciju da se opredeli privredni subjekt, vrednovanje finansijskih obaveza

je propisano na isti način. Naime, privredni subjekt treba da prizna finansijsku
obavezu u bilansu stanja samo onda kada ostane jedna od ugovornih strana u
instrumentu.
Pri početnom priznavanju finansijske obaveze, privredni subjekt treba da ih

odmerava po ceni transakcije uključujući troškove transakcije (kada se radi o
kreditima), osim ukoliko aranžman u stvari predstavlja finansijsku transakciju ili za
privredni subjekt finansijsku obavezu, ili za drugu stranu finansijsko sredstvo u
aranžmanu. Aranžman predstavlja finansijsku transakciju ako se plaćanje odlaže
van uobičajenih poslovnih uslova, na primer, davanje beskamatnog kredita kupcu
za prodaju robe, ili se finansira po kamatnoj stopi koja nije tržišna stopa, na
primer, beskamatni ili zajam sa kamatnom stopom nižom od tržišne koji se daje
zaposlenom. Ako aranžman predstavlja finansijsku transakciju, privredni subjekt
treba da odmerava finansijsku obavezu po sadašnjoj vrednosti budućih plaćanja
diskontovanih po tržišnoj kamatnoj stopi za sličan dužnički instrument kao što
je utvrđeno na početnom priznavanju.
Dakle, odobren kredit iz Programa, privredni subjekt treba da vrednuje po fer

vrednosti, odnosno sadašnjoj vrednosti budućih plaćanja diskontovanih po
tržišnoj kamatnoj stopi za sličan dužnički instrument kao što je utvrđeno na
početnom priznavanju.
Imajući u vidu da su krediti odobreni iz Programa po značajno nižoj kamatnoj stopi

od tržišne, početna fer vrednost je značajno niža od iznosa glavnice koja se realizuje
kao priliv gotovine. Naime, kada novčana sredstva po osnovu kredita iz Programa
legnu na tekući račun privrednog subjekta ne bi se trebala evidentirati na
uobičajen način stavom 241/414, već na računu 414 treba da bude evidentirana
fer vrednost obaveze.
Kako se obračunava fer vrednost ove obaveze? Prvo se utvrdi preovlađujuća

tržišna kamatna stopa za slične kredite, a zatim se primenom te stope obračuna
diskontovana vrednost svih budućih otplata predviđenih planom otplate (kamata i
glavnica).
Preovlađujuća tržišna kamatna stopa se utvrđuje na osnovu ponuda na tržištu za iste

ili slične kredite - dinarski kredit bez valutne klauzule sa grejs periodom od 12 meseci
i rokom otplate od 36 meseci, kao i istim ili sličnim obezbeđenjem kredita. Ove
informacije se mogu dobiti uvidom u sajtove banaka i traženjem informativnih
ponuda. Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da Fond inače odobrava kredite
sa nižom kamatnom stopom od one koju nude poslovne banke.
Kada se obračuna tržišna kamatna stopa, kao prosek dobijenih ponuda ili informacija
sa nekoliko sajtova banaka u zemlji, ista se primenjuje za obračun diskonta, čiji je
obračun kompleksan imajući u vidu grejs period od 12 meseci. Isto tako, smatramo
da u periodu od tri godine na koliko se odobrava kredit, vremenska vrednost novca
ne može biti značajna, shodno čemu diskontovani iznos takođe ne može biti
materijalno značajan.
S obzirom na navedeno u vezi sa ovim obračunom, smatramo da ukoliko su

troškovi izrade ovog obračuna viši od koristi koje subjekat dobija od ovih
informacija, kao i ukoliko iznos nije materijalno značajan, ne postoji
obaveza vršenja ovog obračuna.
Međutim, ukoliko bi se privredni subjekt opredelio da vrši obračun diskonta obaveze

uz primenu tržišne kamatne stope, knjiženje obračunate razlike u odnosu na cenu
transakcije tj. stvarnu vrednost obaveze koju subjekt treba da vrati (glavnica +
kamata), bi se evidentirala prilikom puštanja kredita u tečaj stavom 241/669, 414,
tako da na računu 414, bude evidentirana fer vrednost ove obaveze. Imajući u vidu
da se obračun diskonta vrši na datum svakog bilansa stanja, kako bi se obračunala
sadašnja fer vrednost obaveze prema Fondu, stav za knjiženje bi bio 569/414 na
datum svakog narednog bilansa stanja sve do vraćanja kredita u potpunosti. Na ovaj
način bi se ʺnivelisalaʺ obaveza po osnovu kredita tako da na poslednji datum bilansa
stanja pre konačne otplate kredita na računu 414 bude iskazan iznos koji privredni
subjekt realno treba da vrati Fondu.
Moguća su i drugačija tumačenja da se efekat diskontovanja umesto na računu 669,

evidentira preko računa 641 kao prihod od uslovljenog državnog davanja. Međutim,
smatramo da priroda ovog prihoda, a u narednim godinama rashoda više odgovara
klasifikaciji finansijskih prihoda odnosno rashoda, posebno imajući u vidu da u
narednim godinama kada se knjiži rashod po ovom obračunu ne bi mogao da se
klasifikuje kao rashod od državnog davanja jer takav račun nije propisan Kontnim
okvirom, pa ne bi postojala konzistencija u načinu knjiženja.
Ukoliko se privredni subjekt opredeli da ne vrši ovaj kompleksni obračun imajući u

vidu veće troškove od koristi, kao i da iznos nije materijalno značajan, knjiženje bi se
vršilo na uobičajen način upotrebom računa propisanih Pravilnikom o kontnom
okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i
preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014).
Primer 2:
Privredni subjekt koji primenjuje Odeljak 11 i 12 MSFI za MSP u pogledu vrednovanja

finansijskih instrumenata, kao malo pravno lice, dobilo je dana 1. jula 2020. g. kredit
iz Programa u iznosu od 20.000.000 dinara. Dakle, kredit je odobren sa rokom
vraćanja od 36 meseci, s tim što je prvih 12 meseci grejs period. Kamata se
obračunava 1% na godišnjem nivou uključujući i grejs period i pripisuje glavnom
dugu. Otplata se vrši nakon grejs perioda u 24 jednake mesečne rate. Privredni
subjekt je dao odgovarajući instrument obezbeđenja.
Knjiženje:
R. Konto Iznos
OPIS
br. duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 241 Tekući (poslovni) računi 20.000.000
414 Dugoročni krediti i zajmovi u 20.000.000
zemlji
za puštanje kredita u tečaj 1. jul 2020. g.
2) 562 16.667
licima)
414 16.667
zemlji
za obračunatu kamatu za jul 2020. g. (evidentiran svakog meseca u grejs periodu od
12 meseci u skladu sa planom otplate)
3) 414 5.050.000
zemlji
424 5.050.000
za deo obaveza koji dospeva u 2021. g. - prenos na 31.12.2020. g.
4) 562 15.967
licima)
460 15.967
za obračunatu kamatu za jul 2021. g. (kamata će se knjižiti mesečno u naredna 24.
meseca u skladu sa planom otplate)
5) 424 841.667
460 15.967
241 Tekući (poslovni) računi 857.634
za otplatu anuiteta za jul 2021. g. - glavnice sa pripisanom kamatom iz grejs perioda
i tekuće kamate (knjiženje će se vršiti svakog meseca do otplate kredita u skladu sa
planom otplate)
dr Marina Protić
Stručni komentar
12 KOMENTAR NOVE UREDBE O UTVRĐIVANJU

GARANTNE ŠEME KAO MERA PODRŠKE PRIVREDI
ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA PANDEMIJE BOLESTI
COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2 - "Sl.
Korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme ne mogu biti lica
koja imaju dospele a neizmirene obaveze po osnovu poreza u RS
Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za

ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-
CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2020, stupila na snagu 16.4.2020. godine - dalje:
Uredba) se uređuju uslovi, postupak, visina i način obezbeđenja sredstava za
izdavanje garancija Republike Srbije (dalje: RS) u skladu sa garantnom šemom
definisanom ovom uredbom, kriterijumi, uslovi i način odobravanja kredita od strane
banaka, izveštavanje, kao i druga pitanja od značaja za garantnu šemu kao meru
podrške privredi, radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije
bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, sa ciljem povećanja likvidnosti
privrednih subjekata.
Svedeno rečeno, Uredbom su propisani uslovi, način i visina odgovornosti

Republike Srbije za plasmane banaka privredi izvršene u cilju ublažavanja
posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Sa aspekta privrede koja bi konkurisala za plasmane obuhvaćene ovom uredbom,

verovatno najzanimljivija pitanja bi bila:
- koja lica ne mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme;
- koja lica mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme;
- namena i uslovi kredita za koje se može garantovati u skladu sa garantnom šemom;
- rok otplate kredita koji može biti obezbeđen u skladu sa garantnom šemom.
Radi lakšeg razumevanja sadržaja Uredbe daje se nekoliko napomena koje se odnose
na tumačenje pojedinih pojmova koji se u njoj koriste, i to:
• kredit - odobren korisniku od strane banke, u skladu sa ugovorom zaključenim

između banke i korisnika kredita, koji se obezbeđuje garancijom u skladu sa uslovima
propisanim ovom uredbom;
• zanovljen kredit - je novi kredit odobren korisniku kredita od strane banke za

likvidnost i obrtna sredstva koji se obezbeđuje garancijom u skladu sa uslovima
propisanim ovom uredbom, a kojim se vrši zamena postojećih iznosa potraživanja
banke koja dospevaju ili ističu nakon zaključenja ugovora o garantovanju RS,
Narodne banke Srbije (dalje: NBS) i banaka zaključenog u skladu sa ovom uredbom,
a koji su bili ugovoreni pre dana zaključenja ugovora o garantovanju RS, NBS i
banaka u skladu sa ovom uredbom i koji dospevaju najkasnije do 31.12.2020. godine;
• namena kredita koji se obezbeđuje garancijom u skladu sa ovom uredbom - je
krediti za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava;
• rok kredita - je period određen ugovorom o kreditu zaključenim između banke i

korisnika, a koji ne može biti duži od 36 meseci od dana puštanja kredita u tečaj,
uključujući i grejs period u trajanju od devet do 12 meseci;
• dan puštanja kredita u tečaj - je najkasnije 30 dana od dana odobrenja kredita za

nove kredite, odnosno šest meseci od dana odobrenja kredita za zanovljene kredite,
a najkasnije do 31.1.2021. godine;
• maksimalni iznos kredita - je iznos koji je jednak manjem od dva iznosa:
- četvrtina, odnosno 25% prihoda korisnika kredita iz 2019. godine prema

finansijskim izveštajima koje je korisnik kredita dostavio Agenciji za privredne registre
za statističke svrhe za tu godinu ili
- iznos od 3.000.000 evra - za kredite odobrene u evrima, odnosno iznosu jednakom

dinarskoj protivvrednosti iznosa od 3.000.000 evra preračunato po srednjem kursu
NBS važećem na dan zaključenja ugovora o kreditu - za kredite odobrene u dinarima;
• valuta kredita - je dinar (RSD) ili evro (EUR).
12-1 Lica koja ne mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz

garantne šeme
Lica koja ne mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme
su, i to:
1) lica koja su na dan 31.12.2019. godine bila u teškoćama i lica koja su u statusu
neizmirenja obaveza prema regulativi NBS na dan 29.2.2020. godine;
2) lica koja imaju dospele a neizmirene obaveze po osnovu poreza u RS;
3) lica u kojima RS, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima učešće
u vlasništvu preko 50%;
4) korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenja obaveza ili prema kojima je
banka preduzela mere restrukturiranja u periodu od 12 meseci pre 29.2.2020. godine,
a u skladu sa definicijom statusa neizmirenja obaveza prema regulativi NBS, odnosno
restrukturiranog potraživanja prema propisima NBS kojima se uređuje klasifikacija
bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka;
5) privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje

u smislu Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ("Sl. glasnik RS", br.
89/2015), nad kojima se sprovodi postupak u smislu Zakona o stečaju ("Sl. glasnik
RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i
95/2018) (prethodni stečajni postupak, bankrotstvo, reorganizacija) i nad kojima se
sprovodi postupak prinudne likvidacije u smislu Zakona o privrednim društvima ("Sl.
glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/214 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/218 i
91/2019);
6) lica koje su već korisnici kredita obezbeđenog garantnom šemom u skladu sa

ovom uredbom.
12-2 Lica koja mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz

garantne šeme
Lica koja mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme su, i
to:
1) lice sa sedištem u RS uključujući i poljoprivredna gazdinstva, koje je registrovano u

Agenciji za privredne registre i klasifikovano kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje
privredno društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
2) lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi ili zanavljanje
postojećeg kredita za koji RS može garantovati banci u skladu sa ovom uredbom.
12-3 Namena i uslovi kredita koji su predmet Uredbe
Predmet Uredbe su krediti odobreni za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava.
Krediti se ne mogu koristiti za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata

postojećih kredita u portfoliju banke.
Krediti se ne mogu koristiti za refinansiranje kredita kod drugih banaka.
Uredbom su obuhvaćena potraživanja banaka po ugovorima o kreditu

odobrenim pod sledećim uslovima:
- da je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31.1.2021. godine;
- da je rok otplate kredita do 36 meseci od dana puštanja u tečaj, u koji rok je

uračunat i grejs-period od devet do 12 meseci od dana puštanja kredita u tečaj;
- da je kredit odobren u dinarima (RSD) ili evrima (EUR);
- da je način otplate kredita u mesečnim anuitetima;
- da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u

iznosu ne većem od jednomesečne stope BELIBOR uvećane za 2.50% (1M BELIBOR +
2.5 p.p.) za kredite odobrene u dinarima (RSD);
- da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, u

iznosu ne većem od tromesečne stope EURIBOR uvećane za 3.00% (3M EURIBOR +
3.0 p.p.) za kredite odobrene u evrima (EUR);
- da su kao instrument obezbeđenja kredita dostavljene najmanje menice korisnika i
većinskog vlasnika korisnika, gde se pod većinskim vlasništvom podrazumeva
direktno vlasništvo jednako ili veće od 25%;
- da korisnik kredita neće isplaćivati učešće u dobiti (dividende), niti povraćaj

pozajmice osnivača u prvih godinu dana nakon zaključenja ugovora o kreditu;
- da korisnik kredita neće vršiti tokom trajanja grejs-perioda po kreditu prevremenu

otplatu postojećih kredita sa istom namenom kod bilo koje druge banke, a koji nisu
uključeni u osigurani portfolio.
Pod navedenih uslova ugovor o kreditu mora biti zaključen najkasnije do 31.12.2020.
godine i pušten u tečaj najkasnije do 31.1.2021. godine.
12-4 Ugovor o izdavanju pojedinačne garancije i kontrola realizacije

Uredbe
RS, Narodna banka Srbije i banke zaključuju, u skladu sa Uredbom, pojedinačni

ugovor o garanciji RS za kreditiranje privrede sa ciljem ublažavanja negativnih
posledica usled pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Ugovor o kome je reč naročito sadrži bliže preciziranje:
- uslova pod kojima krediti mogu biti obezbeđeni garancijom u skladu sa garantnom
šemom utvrđenom Uredbom u pogledu kriterijuma podobnosti korisnika i
kriterijuma podobnosti kredita;
- postupka odobravanja i ugovaranja kredita koji mogu biti obezbeđeni garancijom u

skladu sa garantnom šemom utvrđenom Uredbom;
- mehanizama za povećanje, odnosno smanjenje osiguranog portfolija;
- mehanizama uključivanja i isključivanja kredita iz osiguranog portfolija;
- roka izdavanja garancije u korist banke;
- uslova i postupka za podnošenje zahteva za plaćanje po garanciji izdatoj od strane

RS u skladu sa ovom uredbom;
- roka važenja garancije;
- izveštavanja;
- naplate, kao i druga pitanja od značaja.
Banka je dužna da izveštava Ministarstvo finansija i NBS o realizaciji garantne šeme iz

Uredbe.
Kontrolu realizacije ove uredbe vrši Ministarstvo finansija, uz stručno-tehničku

podršku Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Užice.
Zaključivanjem pojedinačnih ugovora RS i NBS sa bankama omogućava se bankama
da plasiraju kredite svojim klijentima pod uslovima i na način propisan Uredbom.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
13 RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE KREDITA

ODOBRENIH IZ GARANTNE ŠEME PO OSNOVU
UREDBE O UTVRĐIVANJU GARANTNE ŠEME KAO
MERA PODRŠKE PRIVREDI ZA UBLAŽAVANJE
POSLEDICA PANDEMIJE BOLESTI COVID-19
IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2
Pitanje:
Na koji način privredno društvo evidentira obavezu za kredit odobren iz

garantne šeme po osnovu Uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao
mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti
COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2?
Odgovor:
Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje

posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik
RS", br. 57/2020 - dalje: Uredba) se uređuju uslovi, postupak, visina i način
obezbeđenja sredstava za izdavanje garancija Republike Srbije (dalje: RS) u skladu sa
garantnom šemom definisanom ovom uredbom, kriterijumi, uslovi i način
odobravanja kredita od strane banaka, izveštavanje, kao i druga pitanja od značaja za
garantnu šemu kao meru podrške privredi, radi ublažavanja ekonomskih posledica
nastalih usled pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, sa ciljem
povećanja likvidnosti privrednih subjekata.
Dakle, krediti iz garantne šeme se mogu koristiti za finansiranje likvidnosti i

obrtnih sredstava.
Uredbom su takođe propisani i precizni uslovi prema kojima se vrši odobravanje
kredita.
Imajući u vidu da se kao garant po ovim kreditima javlja država, računovodstveno

priznavanje i vrednovanje je u delokrugu Međunarodnog računovodstvenog
standarda - MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i
obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), odnosno Odeljka 24
Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete
("Sl. glasnik RS", br. 83/2018). Privredni subjekti koji primenjuju Pravilnik o načinu
priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim
finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i
95/2014) postupaju na isti način.
Naime, ovde pre svega govorimo o državnoj pomoći koja predstavlja mere preduzete
od strane države s namerom da pruži ekonomsku korist specifičnu za entitet ili skup
entiteta koji ispunjavaju određene kriterijume.
U skladu sa navedenim računovodstvenim propisima državna pomoć se evidentira u

poslovnim knjigama samo ako se njena vrednost može pouzdano odrediti, ukoliko to
nije slučaj vrši se obelodanjivanje u napomenama uz finansijske izveštaje. Standardi
izričito navode primer garancija kao državne pomoći čija se vrednost ne može
odrediti.
Shodno navedenom, krediti dobijeni iz garantne šeme u skladu sa Uredbom se

evidentiraju na uobičajen način upotrebom računa 414 - Dugoročni krediti i
zajmovi u zemlji na način propisan Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u
kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br.
95/2014), uz obavezu obelodanjivanja ove državne pomoći u Napomenama uz
finansijske izveštaje za subjekte koji imaju obavezu da ih sastavljaju.
Dr Marina Protić
Stručni komentar
14 KOMENTAR UREDBE O FORMIRANJU

PRIVREMENOG REGISTRA I NAČINU UPLATE
JEDNOKRATNE NOVČANE POMOĆI SVIM
PUNOLETNIM DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE U
CILJU SMANJIVANJA NEGATIVNIH EFEKATA
PROUZROKOVANIH PANDEMIJOM BOLESTI COVID-
19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2 - "Sl. glasnik
RS", br. 60/2020
Prijava za dobijanje jednokratne novčane pomoći počinje 15. maja 2020. godine
Vlada je, uz supotpis predsednika Republike Srbije, donela Uredbu o formiranju

privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim
punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih
efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-
CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 60/2020 - dalje: Uredba), koja je objavljena u "Sl.
glasniku RS", br. 60/2020 od 24.4.2020. godine.
Uredba je stupila na snagu istog dana kada je objavljena, odnosno, 24.4.2020.

godine.
U nastavku ćemo bliže objasniti odredbe Uredbe kojima se uređuje koja to lica imaju
pravo na jednokratnu novčanu pomoć, kako se formira privremeni registar državljana
Republike Srbije, kao i način uplate jednokratne novčane pomoći punoletnim
državljanima.
14-1 Lica koja imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć
Kako je i propisano članom 1. Uredbe, lica koja imaju pravo na jednokratnu pomoć, u
cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19
izazvane virusom SARS-CoV-2, su svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na
dan stupanja na snagu uredbe (24.4.2020.) imaju prebivalište na teritoriji Republike
Srbije, sa važećom ličnom kartom i to:
1) svi primaoci penzija;
2) svi primaoci novčane socijalne pomoći;
3) kao i svi oni koji su se prijavili za dobijanje jednokratne novčane pomoći.
Pod primaocima penzija smatraju se i korisnici privremene naknade - invalidi rada

druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, u skladu
sa čl. 223. i 225. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS",
br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 -
dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012,
62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i
86/2019).
Iz navedenih odredbi Uredbe možemo zaključiti da samo primaoci

penzije i novčane socijalne pomoći po automatizmu stiču pravo na jednokratnu
novčanu pomoć, dok se sva druga lica moraju prijaviti za istu.
Drugim rečima, lica koja nisu penzioneri ili primaoci novčane socijalne pomoći, a koja
se ne prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći neće moći da ostvare to
pravo.
Republika Srbija će izvršiti uplatu jednokratne novčane pomoći gore navedenim

licima u iznosu od 100 (sto) evra u dinarskoj protivvrednosti preračunato po
zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan stupanja na snagu Uredbe.
Srednji kurs Narodne banke Srbije za jedan evro, na dan 24.4.2020. godine,
iznosi 117,5940 dinara, što znači da će navedenim licima kao jednokratna
novčana pomoć biti uplaćen iznos od 11.759 dinara.
14-2 Formiranje privremenog registra državljana Republike Srbije
Radi sprovođenja uplate jednokratne novčane pomoći u Ministarstvu finansija

uspostavlja se, na dan stupanja na snagu Uredbe, privremeni registar punoletnih
državljana Republike Srbije (dalje: privremeni registar).
Radi uplate jednokratne novčane pomoći, punoletni državljani Republike Srbije (dalje:
državljani), izuzev primalaca penzija i korisnika prava na novčanu socijalnu
pomoć, podnose prijavu za dobijanje jednokratne novčane pomoći na sledeći način:
1) telefonski - putem kontakt centra ili;
2) elektronski - preko portala Ministarstva finansija - Uprave za trezor (dalje: Uprava

za trezor).
Drugim rečima, primaoci penzije i korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć nisu
dužni da podnose prijavu za dobijanje jednokratne novčane pomoći, niti da
dostavljaju bilo kakve podatke po tom osnovu.
U narednom periodu se očekuje objavljivanje telefonskog broja putem kojeg će biti

moguće prijavljivanje, kao i omogućavanje elektronske prijave na portalu Uprave za
trezor.
Preko telefonskog kontakt centra će pored prijave državljana za dobijanje

jednokratne novčane pomoći biti omogućeno i pružanje informacija, prijem pritužbi -
uključujući i pitanja koja se odnose na sprovođenje uplata i banku kod koje se
uplaćuju sredstva.
Prijava državljana za dobijanje jednokratne novčane pomoći počinje 15.

maja 2020. godine, i podnosi se do 5. juna 2020. godine.
Prilikom podnošenja prijave državljanin dostavlja sledeće podatke:

1) ime i prezime;
2) svoj jedinstveni matični broj (JMBG);
3) registarski broj važeće lične karte;
4) naziv banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će
se uplatiti jednokratna novčana pomoć, kao i;
5) broj telefona i/ili imejl adresu koji će se koristiti radi komunikacije s bankom o
izvršenoj uplati u slučaju da državljanin nije klijent banke kod koje će biti otvoren
račun.
U skladu sa članom 4. stav 1. Uredbe, privremeni registar sadrži:
1) podatke o punoletnim državljanima Republike Srbije na dan stupanja na snagu ove

uredbe, na osnovu pojedinačne prijave lica iz člana 1. ove uredbe koja su se prijavila
u skladu sa čl. 1. i 3. ove uredbe koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike
Srbije i to: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG), registarski broj
lične karte - koje dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova;
Podatke o punoletnim državljanima Republike Srbije na dan stupanja na snagu ove

uredbe iz osnovnih elektronskih evidencija koje su u nadležnosti Ministarstva državne
uprave i lokalne samouprave, i to ime i prezime, datum rođenja - koje dostavlja
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave;
2) podatke o punoletnim državljanima primaocima penzija i invalidnoj deci -

primaocima privremene naknade kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko
osiguranje, na dan stupanja na snagu ove uredbe i to: ime, prezime i jedinstveni
matični broj građana (JMBG), kao i o načinu isplate penzija iz evidencije korisnika
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja - koje dostavlja Republički fond za
penzijsko i invalidsko osiguranje, sa svim neophodnim podacima, uključujući i broj
tekućeg računa za primaoce kojima se penzija uplaćuje preko tog računa kao i
primaoce privremene naknade - invalidna deca;
3) podatke o punoletnim državljanima Republike Srbije primaocima novčane

socijalne pomoći na dan stupanja na snagu ove uredbe i to: ime, prezime i
jedinstveni matični broj građana (JMBG), kao i o načinu isplate novčane socijalne
pomoći iz evidencije korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć - koje dostavlja
ministarstvo nadležno za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
4) podatke o dinarskim računima punoletnih državljana Republike Srbije koji nisu

obuhvaćeni tač. 2) i 3) ovog stava, na koje će biti isplaćena jednokratna novčana
pomoć iz člana 1. ove uredbe, a koji su se prijavili za dobijanje te pomoći, i to: ime i
prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj računa - koje dostavlja
Narodna banka Srbije na osnovu podataka koje joj dostave banke koje vode račune
iz ove tačke;
5) podatke o brojevima računa državljana iz tačke 3) ovog stava na koji se isplaćuje

novčana socijalna pomoć, koje dostavlja Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd.
Ako korisnici penzija,novčane socijalne pomoći i invalidna deca - primaoci

privremene naknade kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
nemaju posebne namenske račune, Banka poštanska štedionica će otvoriti, posebne
namenske račune - jednokratna isplata pomoći.
Ako je državljanin u prijavi naveo banku kod koje nema tekući dinarski račun, ta
banka je dužna da otvori tom državljaninu poseban namenski račun - uplata
jednokratne novčane pomoći Republike Srbije, na osnovu podataka koje joj dostavi
Narodna banka Srbije i u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju tih
podataka.
Odredbama člana 4. st. 3. - 9. Uredbe propisane su još i međusobne obaveze banaka,

organa javne vlasti, Narodne banke Srbije, i Ministarstva finansija u pogledu
dostavljanja i pribavljanja podataka koje se odnose na privremeni registar i račune.
Podaci sadržani u registru se čuvaju i štite u skladu sa odredbama zakona kojim se

uređuje zaštita podataka o ličnosti, a brišu se po isteku godinu dana od dana
stupanja na snagu Uredbe.
14-3 Način uplate jednokratne novčane pomoći punoletnim državljanima

Republike Srbije
Odredbama člana 5. Uredbe propisano je da će se prenos sredstava po osnovu

uplate jednokratne novčane pomoći vršiti sa posebnog namenskog računa
otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija - Uprave za trezor na dinarske
račune državljana.
Za otvaranje i vođenje posebnih namenskih računa, kao i za izvršenje platnih

transakcija i pružanje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za trezor i banka
ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove.
Narodna banka Srbije ne naplaćuje Upravi za trezor naknade i druge troškove za

prenos sredstava po osnovu uplate jednokratne novčane pomoći u platnim
sistemima čiji je operator.
Banka je dužna da obavesti punoletnog državljanina Republike Srbije, svog klijenta,

da je na njegov tekući račun u banci izvršena uplata jednokratne novčane pomoći u
skladu sa ugovorenim načinom komunikacije, a to može npr. biti:
1) dopisom;
2) imejlom;
3) SMS-om, ili;
4) u aplikaciji elektronskog bankarstva.
Državljane kojima je otvoren poseban račun u banci kod koje nemaju tekući dinarski
račun, banka obaveštava o toj isplati:
1) telefonom;
2) imejlom;
3) SMS-om.
Nakon što banka u celini isplati iznos jednokratne novčane pomoći s posebnog
računa ili nakon što državljanin na drugi način raspolaže sredstvima te pomoći u
celini (npr. prenos na drugi račun), banka ima pravo da ugasi taj račun.
Na kraju, napominjemo da će Ministarstvo finansija radi preciziranja načina prijave za

dobijanje jednokratne novčane pomoći, kao i načina isplate sredstava po osnovu
uplate jednokratne novčane pomoći doneti poseban pravilnik.
Bojan Mitković
FINANSIJSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDNIM

GAZDINSTVIMA
Stručni komentar
15 KOMENTAR UREDBE O FINANSIJSKOJ PODRŠCI

POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA KROZ
OLAKŠAN PRISTUP KORIŠĆENJU KREDITA U
OTEŽANIM EKONOMSKIM USLOVIMA USLED
BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-
2 - "Sl. glasnik RS", br. 57/2020
Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva za
odobrenje kreditne podrške banci koja ima zaključen ugovor sa ministarstvom
nadležnim za poslove poljoprivrede do 1. novembra tekuće godine
Imajući u vidu da je u uslovima globalne, pandemijske krize, došlo do pogoršanja

ekonomskog i finansijskog položaja i poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, ukazala
se potreba za dodatnom finansijskom pomoći kroz olakšan pristup kreditima putem
subvencionisanja dela kamatne stope, a u cilju olakšanja njihovog poslovanja.
Dakle u tom smislu doneta je Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim

gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim
uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik
RS", br. 57/2020).
Navedenom uredbomuređuje se finansijska podrška poljoprivrednim gazdinstvima

kroz olakšani pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled
bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Naznačena finansijska pomoć je predviđena za:
- razvoj stočarstva koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja životinja

propisanu ovom uredbom;
- razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva;
- investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu;
- nabavku hrane za životinje;
- investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u
biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji;
- likvidnost.
Ovom uredbom je taksativno navedeno za nabavku čega se ostvaruje pravo na

kreditnu podršku.
Kada je u pitanju olakšani pristup korišćenju kredita za:
- razvoj stočarstva koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja životinja

propisanu ovom uredbom;
- razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva;
- nabavku hrane za životinje;
- likvidnost.
Subvencioniše se deo kamate na kredit na taj način što se kamatna stopa koja
je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije uvećava za pet
procentnih poena i umanjuje za jedan procentni poen (obračunata konformnom
metodom na stvarni broj dana u godini).
Kada je u pitanju olakšani pristup korišćenju kredita za:
- investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu;

- investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u
biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Subvencioniše se deo kamate na kredit na taj način što se kamatna stopa koja
je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije uvećava za 4,5
procentna poena i umanjuje za tri procentna poena (obračunata konformnom
metodom na stvarni broj dana u godini).
Izuzetno, kada su u pitanju investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i
opremu, olakšani pristup korišćenju kredita sa rokom otplate do tri godine, za fizičko
lice - nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano
u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa prebivalištem koje je na području sa
otežanim uslovima rada u poljoprivredi shodno važećem propisu, odnosno koje je
navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola,
subvencioniše se deo kamate na kredit na taj način što se kamatna stopa koja je
jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije uvećava za pet procentnih
poena i umanjuje za jedan procentni poen (obračunata konformnom metodom na
stvarni broj dana u godini).
15-1 Lica koja ostvaruju pravo na kreditnu podršku
Lica koja ostvaruju pravo na kreditnu podršku su:
- fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
- preduzetnik;
- pravno lice, i to:
- zemljoradnička zadruga koja ima minimum pet članova zadruge koji su upisani
u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci ili članovi pet različitih
registrovanih poljoprivrednih gazdinstava:
- ako je razvrstano u mikro ili malo pravno lice shodno zakonu kojim se uređuje
računovodstvo.
Napred navedena lica ostvaruju pravo na korišćenje kreditne podrške ukoliko su

upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu i
ukoliko ispunjavaju posebne uslove u skladu sa ovom uredbom.
Posebni uslovi za ostvarivanje prava na kreditnu podršku su definisani ovom

uredbom.
15-2 Maksimalni iznos kredita
Fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog

gazdinstvamože da ostvari pravo na kreditnu podršku ukoliko je ukupan iznos
kredita do 6.000.000 dinara.
Preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku ukoliko je ukupan iznos

Pravno lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku ukoliko je ukupan iznos
Pravo na kreditnu podršku za likvidnost se može ostvariti ukoliko je iznos kredita za
ovu namenu do 3.000.000 dinara.
15-3 Zahtev za odobrenje kreditne podrške
Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva za

odobrenje kreditne podrške banci koja ima zaključen ugovor sa ministarstvom
nadležnim za poslove poljoprivrede do 1. novembra tekuće godine.
Ovom uredbom je propisana dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za

odobrenje kredita.
Navedena finansijska podrška se kumulira sa eventualnim drugim vrstama pomoći

(podsticaji, subvencije, donacije) shodno posebnim propisima.
Ova sredstva ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Ovom uredbom su predviđene obaveze korisnika finansijske podrške poljoprivrednim

gazdinstvima, kao i nadzor i kaznene odredbe.
Sastavni deo ove uredbe je Prilog - VISINA GODIŠNJIH PREMIJSKIH STOPA KOJE
SUBVENCIONIŠE MINISTARSTVO U PUNOM IZNOSU.
Maja Zagorac
Stručni komentar
16 KOMENTAR UREDBE O NOVČANOJ POMOĆI

POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA U CILJU
UBLAŽAVANJA POSLEDICA NASTALIH USLED
2 - "Sl. glasnik RS", br. 57/2020
Jednokratna uplata bespovratnih novčanih sredstava poljoprivrednim
gazdinstvima
U uslovima globalne, pandemijske krize, došlo je do pogoršanja ekonomskog i
finansijskog položaja i poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, te se ukazala potreba
za dodatnom finansijskom pomoći, a u cilju olakšanja njihovog poslovanja.
Dakle u smislu napred navedenog doneta je Uredba o novčanoj pomoći

poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled
bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2020).
Ista predstavlja dodatni podsticaj poljoprivrednim gazdinstvima, a sve u cilju
ublažavanja negativnih posledica koje su nastale usled bolesti COVID-19 izazvane
virusom SARS-CoV-2.
Navedenom uredbom uređuje se isplata novčane pomoći poljoprivrednim

gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19
izazvane virusom SARS-CoV-2.
Novčana pomoć predstavlja jednokratnu uplatu bespovratnih novčanih sredstava

poljoprivrednim gazdinstvima u skladu sa ovom uredbom.
Lica koja ostvaruju pravo na kreditnu podršku
Ovo pravo ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog
porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ukoliko je upisano u Registar poljoprivrednih
gazdinstava, nalazi se u aktivnom statusu, ako ispunjava jedan od posebnih uslova, i
to ako:
- u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane površine pod gajenjem

povrća u zaštićenom prostoru u skladu sa šifarnikom biljne proizvodnje;
- je vlasnik krave koja je obeležena i registrovana u Centralnoj bazi podataka o
obeležavanju životinja shodno važećem propisu ili je vlasnik krave član njegovog
porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
- je vlasnik ovce ili koze koja je obeležena i registrovana u Centralnoj bazi
podataka o obeležavanju životinja shodno važećem propisu ili je vlasnik ovce ili
koze član njegovog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
- je vlasnik košnice pčela koja je obeležena i registrovana u Centralnoj bazi
podataka o obeležavanju životinja shodno važećem propisu ili je vlasnik košnice
pčela član njegovog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i ako vlasnik košnice
pčela ima 70 ili više godina starosti u 2020. godini.

Novčana pomoć
Iznos novčane pomoći je:
- 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u

zaštićenom prostoru, a maksimum 90.000 dinara;
- 3.000 dinara po grlu krave, a maksimum 30.000 dinara;
- 500 dinara po grlu ovce ili koze, a maksimum 20.000 dinara;
- 800 dinara po košnici pčela, a maksimum 20.000 dinara.
Navedena novčana pomoć se kumulira međusobno, kao i sa eventualnim drugim

vrstama pomoći (podsticaji, subvencije, donacije) shodno posebnim propisima.
Isplatu novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima vrši Ministarstvo finansija -
Uprava za trezor na namenski račun poljoprivrednog gazdinstva otvoren kod
poslovne banke i upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, na osnovu
dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Uprave za agrarna plaćanja
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova sredstva ne mogu biti
predmet prinudnog izvršenja.
Ovom uredbom su predviđene obaveze korisnika novčane pomoći poljoprivrednim

gazdinstvima, kao i kaznene odredbe.
Maja Zagorac
DEVIZNO POSLOVANJE ZA VREME TRAJANJA

VANREDNOG STANJA
Stručni komentar
17 POSTUPANJE BANKE U RADU SA OVLAŠĆENIM

MENJAČEM SA KOJIM IMA ZAKLJUČEN UGOVOR
ZA VREME TRAJANJA VANREDNOG STANJA
Primena Instrukcije o načinu privremenog postupanja banaka u radu sa
ovlašćenim menjačima
Članom 39. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006,
31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018 - dalje: Zakon) propisano je da menjačke
poslove mogu da obavljaju:
- banke i rezident - privredni subjekt koji menjačke poslove obavlja na osnovu

posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost;
- rezidenti - pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije

(dalje: NBS) za obavljanje menjačkih poslova.
Bliži uslovi i način davanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kao i detaljnije
uređivanje načina obavljanja istih, kao i kontrole menjačkih poslova, detaljnije su
uređeni podzakonskim propisima NBS.
Odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova ("Sl. glasnik RS",
br. 84/2018 i 86/2018 - dalje: Odluka) NBS je propisala bliže uslove i način
obavljanja menjačkih poslova, odnosno poslova kupovine (otkupa) od fizičkih lica -
rezidenata i nerezidenata i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji
glase na stranu valutu, uključujući i uslove i način davanja ovlašćenja za obavljanje
menjačkih poslova.
Imajući u vidu vanredno stanje, koje je proglašeno 15.3.2020. godine Odlukom o

proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), guverner NBS je
6.4.2020. godine doneo Instrukciju o načinu privremenog postupanja banaka u
radu sa ovlašćenim menjačima (G. broj 4703, stupila na snagu 6.4.2020. godine -
dalje: Instrukcija), u cilju omogućavanja neometanog rada ovlašćenim menjačima u
toku vanrednog stanja i ispunjavanja njihovih obaveza. Instrukcija je istog dana
objavljena i na internet stranici NBS.1
________________
1
https://nbs.rs/internet/latinica/20/dev/20200406_Instrukcija_menjaci.pdf
17-1 Ugovor sa bankom u vezi obavljanja menjačkih poslova
Tačka 1. Instrukcije glasi:
"Ovom instrukcijom privremeno se uređuje način postupanja banke u radu sa

ovlašćenim menjačem sa kojim ima zaključen ugovor kojim se uređju njihovi
međusobni odnosi u vezi sa obavljanjem menjačkih poslova (dalje: ugovor), u skladu sa
Odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova ("Službeni glasnik RS", br.
84/2018 i 86/2018 - dalje: Odluka) za vreme trajanja vanrednog stanja nastalog usled
bolesti Covid-19."
Imajući u vidu da se Instrukcija odnosi na banke koje imaju zaključene ugovore

sa ovlašćenim menjačima u vezi sa obavljanjem menjačkih poslova, podsetićemo na
odredbe Odluke kojima se uređuje ugovor ovlašćenih menjača i banaka u vezi
obavljanja menjačkih poslova.
Tačkom 2. podtačka 1) Odluke propisano je da menjač, u smislu Odluke, jeste banka,

javni poštanski operator i ovlašćeni menjač.
Ovlašćeni menjač definisan je tačkom 2. podtačka 4) Odluke kao privredni subjekt

koji ima ovlašćenje NBS za obavljanje menjačkih poslova i zaključen ugovor o
obavljanju tih poslova s bankom, odnosno s više banaka.
Tačkom 3. stav 2. podtačka 2) Odluke propisano je da je privredni subjekt dužan da,

uz zahtev za dobijanje ovlašćenja, NBS, između ostalog, dostavi i "pismeno zaključen
ugovor sa bankom o obavljanju menjačkih poslova".
Ugovor sa bankom u vezi obavljanja menjačkih poslova detaljno je uređen tačkom 8.

Odluke, kojom je u stavu 1. propisano da su javni poštanski operator i ovlašćeni
menjač dužni da s bankom zaključe ugovor kojim se uređuju njihovi međusobni
odnosi u vezi sa obavljanjem menjačkih poslova. Takođe, javni poštanski operator i
ovlašćeni menjač mogu pomenuti ugovor zaključiti i sa više banaka.
Ugovor mora da sadrži:
- poslovno ime i sedište ugovornih strana;
- vreme i mesto zaključenja ugovora;
- spisak i važeće adrese menjačkih mesta javnog poštanskog operatora, odnosno

ovlašćenog menjača;
- način predaje efektivnog stranog novca, gotovine u dinarima i čekova koji glase na
stranu valutu;
- obaveze u slučaju utvrđenih razlika - manjka, viška, falsifikata i sl;
- obaveze u slučaju raskida ugovora.
Tačkom 8. stav 3. Odluke posebno je naznačeno da ugovor mora da sadrži odredbu

da ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlašćenje za
obavljanje menjačkih poslova izdato od strane NBS.
Tačkom 8. stav 5. Odluke propisano je da su javni poštanski operator i ovlašćeni

menjač dužni da NBS dostave ugovor odmah po njegovom zaključenju, a najkasnije u
roku od pet radnih dana od dana tog zaključenja. U slučaju izmene, raskida ili
prestanka važnosti ugovora, javni poštanski operator i ovlašćeni menjač dužni su da
odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka te promene,
obaveste NBS i dostave joj kopiju ugovora o izmeni, odnosno o raskidu ugovora.
Najzad, tačkom 8. stav 7. Odluke propisano je da je banka dužna da vodi evidenciju o

zaključenim i izmenjenim, odnosno raskinutim ugovorima, kao i da jednom mesečno
Narodnoj banci Srbije dostavlja izvod iz te evidencije.
17-2 Postupanje banaka u radu sa ovlašćenim menjačima za vreme

vanrednog stanja nastalog usled bolesti Covid-19
Tačka 2. Instrukcije glasi:
"Banka ne može jednostrano da raskine ugovor koji je zaključila sa ovlašćenim

menjačem samo zbog okolnosti koje se odnose na njeno izmenjeno poslovanje tokom
trajanja vanrednog stanja nastalog usled bolesti Covid-19 (npr. smanjenje obima
aktivnosti, privremeni prestanak rada pojedinih poslovnih jedinica i sl)."
Radi zaštite ovlašćenih menjača, smanjenog obima posla i okolnosti koje se odnose
na njihovo izmenjeno poslovanje tokom vanrednog stanja, tačkom 2. Instrukcije
propisano je, dakle, da banka ne može jednostrano da raskine ugovor koji je
zaključila sa ovlašćenim menjačem.
Tačkom 3. stav 1. Instrukcije propisano je da je banka dužna da obezbedi minimum
procesa rada, odnosno da preduzme sve potrebne aktivnosti radi omogućavanja
ovlašćenom menjaču da ispuni obaveze propisane Odlukom, u skladu sa ugovorom,
a naročito prodaju efektivnog stranog novca banci, uplatu gotovine u dinarima na
tekući račun kod banke i slično.
Kako bi banke obezbedile minimum procesa rada ovlašćenim menjačima, tačkom 3.

stav 2. Instrukcije je propisana obaveza banaka da organizuju rad najmanje jedne
ekspoziture ili svog drugog organizacionog dela, odnosno poslovne jedinice na
teritoriji opštine, odnosno grada ili gradske opštine na teritoriji Grada
Beogradana kojoj je, pre uvođenja vanrednog stanja, radila jedna ili više ekspozitura
ili drugih organizacionih delova, odnosno poslovnih jedinica banke.
Istom odredbom Instrukcije je utvrđeno i vremensko trajanje minimuma procesa

rada potrebnog za preduzimanje aktivnosti pomenute ekspoziture ili drugog
organizacionog dela, odnosno poslovne jedinice banke, a koje mora biti svakog
radnog dana i to najmanje dva sata u toku jednog dana, što znači da banke mogu
odrediti i duži vremenski period, ali ne kraći od dva sata u toku jednog dana. Radni
dan, u smislu tačke 3. stav 2. Instrukcije, je svaki dan osim nedelje i dana državnog i
verskog praznika koji je proglašen neradnim danom u Republici Srbiji, a kako je
navedeno u tački 4. Instrukcije.
Pored toga, vreme koje je banka odredila za obavljanje aktivnosti radi omogućavanja
ovlašćenom menjaču da ispuni obaveze propisane Odlukom ne sme biti u vreme
kada postoji zabrana kretanja na javnim mestima, te ne sme da obuhvati
poslednji sat pred početak zabrane kretanja, a u skladu sa Naredbom o ograničenju
i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br.
34/2020, 39/2020, 40/2020, 46/2020 i 50/2020).
Tačkom 3. stav 3. Instrukcije propisano je da je banka dužna da obezbedi kontakt

telefonsku liniju na koju se mogu javljati ovlašćeni menjači, a da na svojoj internet
stranici objavi:
- podatke o brojevima telefona ekspozitura ili drugih organizacionih delova,

odnosno poslovnih jedinica banke koje su određene za obavljanje poslova sa
ovlašćenim menjačima;
- informacije o radnom vremenu ekspozitura ili drugih organizacionih delova,

odnosno poslovnih jedinica banke koje su određene za obavljanje poslova sa
ovlašćenim menjačima.
Branka Đorđević
POREZ NA DODATU VREDNOST

Stručni komentar
18 PORESKI TRETMAN PROMETA DOBARA I

USLUGA SA AUTONOMNOM POKRAJINOM
KOSOVO I METOHIJA
Poseban režim oporezivanja i primene Zakona o PDV u periodu važenja
Rezolucije OUN broj 1244
Oporezivanje potrošnje u Republici Srbiji uređeno je Zakonom o porezu na dodatu

vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007,
93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014,
5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016,
4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019 i 8/2020 - usklađeni din. izn.- dalje: Zakon)i
propisima donetim na osnovu Zakona.
Prema odredbama člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i

pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru
obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Međutim, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija od 1999. godine ima poseban

status u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244 (dalje: Rezolucija 1244).
Naime, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (dalje: APKM) prisutna je
misija OUN i uspostavljen je značajno drugačiji ekonomski i pravni sistem za vreme
važenja pomenute rezolucije. S tim u vezi, bilo je neophodno doneti i posebne
propise koji uređuju oblast oporezivanja prometa dobara i usluga sa APKM, tj.
propise za izvršavanje Zakona na teritoriji APKM za vreme važenja Rezolucije 1244.
Odredbom člana 61. Zakona propisano je da će Vlada Republike Srbije urediti

izvršavanje ovog zakona na teritoriji APKM za vreme važenja Rezolucije Saveta
bezbednosti OUN broj 1244.
Poseban režim oporezivanja prometa dobara i usluga sa APKM uređen je Uredbom o

izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti
OUN broj 1244 ("Sl. glasnik RS", br. 111/2013 I 31/2018 - dalje: Uredba).
Odredbom člana 2. stav 1. Uredbe propisano je da se na promet dobara i usluga koji

obveznici PDV vrše sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (dalje: Republika
van APKM) na teritoriju APKM, kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKM na
teritoriju Republike van APKM, primenjuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona
i ova uredba.
Ova odredba Uredbe znači da Uredba predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon i

druge propise donete na osnovu Zakona, tj. da se, ukoliko Uredbom nije drukčije
predviđeno, na promet dobara i usluga koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike
van APKM na teritoriju APKM, odnosno sa teritorije APKM na teritoriju Republike van
APKM, primenjuje Zakon i drugi propisi doneti na osnovu Zakona. Uredbom je
uređeno oporezivanje prometa dobara koji se vrši sa teritorije Republike van APKM
na teritoriju APKM (otpremanje dobara) i sa teritorije APKM na teritoriju Republike
van APKM (dopremanje dobara).
U poslednje vreme aktuelizovano je pitanje poreskog tretmana prometa dobara i

usluga sa APKM, posebno otpremanje dobara na teritoriju APKM, jer nadležni
carinski organi ne prihvataju račune za isporuku dobara koji sadrže napomenu
o poreskom oslobođenju u skladu sa članom 3. Uredbe ili uopšte bilo koju
napomenu o poreskom oslobođenje. Kod obveznika je ovo stvorilo određenu
konfuziju, jer se postavilo pitanje da li se u tom slučaju može ostvariti poresko
oslobođenje (ako se ne navede napomena ili se ne navede član 61. Zakona i član 3.
Uredbe), kao i da li se i dalje primenjuje Uredba i uslovi za ostvarivanje poreskog
oslobođenja u skladu sa Uredbom. O ovome smo pre nešto manje od mesec dana u
pravnoj bazi Paragraf lex objavili odgovor na pitanje pod naslovom "(Ne)obaveznost
navođenja napomene o poreskom oslobođenju u računu za promet dobara koja
obveznik otprema na teritoriju AP Kosovo i Metohija", a u ovom tekstu na
sveobuhvatan način obrađujemo temu primene Zakona i Uredbe na promet dobara i
usluga sa APKM.
18-1 Otpremanje dobara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju

APKM
Saglasno odredbi člana 3. stav 1. Uredbe, na promet dobara koji obveznici PDV vrše
sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obračunava i ne
plaća, a obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa
Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM.
Dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju APKM smatraju se jedinstvena

isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila
sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, odnosno overena kopija
jedinstvene isprave, kao i izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet
dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na
poslovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara (član 3. stav 2. Uredbe).
Saglasno navedenom, na promet dobara koja se otpremaju na teritoriju

APKM, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na
odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
Navedeno poresko oslobođenje obveznik PDV može ostvariti ako poseduje:
- jedinstvenu ispravu izdatu u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu

da su dobra istupila sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM,
odnosno overenu kopiju jedinstvene isprave i
- izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen
prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni
račun obveznika PDV - isporučioca dobara (dokaz o naplati).
Uredbom nije određeno koji dokument se smatra jedinstvenom ispravom i koji organ
je nadležan za njeno izdavanje. Međutim, shodno Objašnjenju Uprave carina, br. 148-
030-01-466/4/2013 od 16.12.2013. godine, jedinstvenom ispravom izdatom u
skladu sa važećim propisima smatra se carinski dokument, tj. JCI koja se
popunjava u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje popunjavanje deklaracija i
drugih obrazaca u carinskom postupku. Nadležni carinski organ overava istup dobara
na teritoriju APKM na propisani način.
U pogledu obezbeđivanja dokaza o naplati u slučaju kada je kupac fizičko lice sa

teritorije APKM ili je kupac lice koje nije fizičko lice, ali je plaćanje izvršilo u
gotovini, dokazom o naplati smatra se dokument kojim se potvrđuje da su
naplaćena sredstva položena na poslovni račun prodavca.
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-00255/2016-04 od

25.10.2016. godine
"U poreskom periodu u kojem obveznik PDV otpremi dobra na teritoriju APKM,
obveznik PDV mora da poseduje dokaze kojim se potvrđuje da su dobra
otpremljena na teritoriju APKM, i to: jedinstvenu ispravu izdatu u skladu sa
važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike
van APKM na teritoriju APKM, odnosno overenu kopiju jedinstvene isprave, kao i
izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos
novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun
obveznika PDV - isporučioca dobara. S tim u vezi, ako kupac dobara izvrši
plaćanje u gotovini, a obveznik PDV - prodavac gotovinska sredstva položi
na svoj poslovni račun, mišljenja smo da se dokument kojim se potvrđuje da
su gotovinska sredstva položena na poslovni račun obveznika PDV smatra
dokazom da je obveznik PDV izvršio otpremanje dobara na teritoriju APKM u
smislu člana 3. stav 2. Uredbe."
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 430-00-00007/2016-04 od 15.3.2016.

godine
"Kada obveznik PDV vrši promet dobara sa teritorije Republike van teritorije
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija fizičkom licu koje ne poseduje poslovni račun, PDV se ne plaća,
a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom,
pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i
Metohija. U ovom slučaju, dokazima da je izvršeno otpremanje dobara na
teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija smatraju se jedinstvena isprava
izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa
teritorije Republike van teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na
teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, odnosno overena kopija
jedinstvene isprave, kao i dokument kojim se potvrđuje uplata novčanih
sredstava od strane primaoca dobara - fizičkog lica sa teritorije Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija na poslovni račun obveznika PDV."
Kada je reč o obezbeđivanju dokaza o naplati kao jednog od dokaza neophodnih za

ostvarivanje poreskog oslobođenja, postavlja se pitanje da li je moguće ostvariti
poresko oslobođenje u slučaju kada obveznik bez naknade vrši promet
dobarakoja šalje ili otprema na teritoriju APKM. Ovo pitanje nije uređeno Uredbom,
ali postoje mišljenja Ministarstva finansija da jeste moguće ostvariti poresko
oslobođenje i u ovom slučaju, s tim što (podrazumeva se) nije potrebno obezbediti
dokaz o naplati. Napominjemo, iako su predmetna mišljenja data pre stupanja na
snagu Uredbe, mišljenja smo da su ona i dalje aktuelna, imajući u vidu da se i prema
ranije važećoj uredbi (koja se primenjivala do decembra 2013. godine) kao jedan od
dokaza za ostvarivanje poreskog oslobođenja tražio dokaz o naplati.

godine
"…obveznik PDV koji vrši promet kondenzatorske baterije sa teritorije Republike

van APKM na teritoriju APKM, bez naknade, nije dužan da po tom osnovu
obračuna PDV pod uslovom da poseduje dokaz o izvršenom otpremanju
predmetnog dobra na teritoriju APKM…"
Napomena u računu o poreskom oslobođenju nije uslov za

ostvarivanje poreskog oslobođenja
U pogledu ostvarivanja uslova za poresko oslobođenje kod prometa dobara koja se

šalju ili otpremaju na teritoriju APKM, treba istaći da za ostvarivanje ovog poreskog
oslobođenja nije važno da li račun za izvršeni promet sadrži napomenu o
poreskom oslobođenju, odnosno da li sadrži ispravnu napomenu.
Naime, kada je u pitanju izdavanje računa za promet dobara koja se otpremaju na

teritoriju APKM, primenjuju se opšta pravila iz člana 42. Zakona i Pravilnika o
određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima
kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci ("Sl. glasnik RS", br. 123/2012,
86/2015, 52/2018 i 94/2019). Imajući u vidu da je promet dobara koja se otpremaju
na teritoriju APKM oslobođen PDV, obveznik PDV u računu za predmetni promet
navodi opšte podatke, iznos naknade i napomenu da PDV nije obračunat u skladu sa
članom 61. Zakona i članom 3. Uredbe.
Međutim, ukoliko obveznik PDV u računu za promet dobara koja šalje ili
otprema na teritoriju APKM, navede pogrešnu napomenu (npr. član 24. stav 1.
tačka 2) Zakona) ili uopšte ne navede napomenu o poreskom oslobođenju, to
ne dovodi do obaveze obračunavanja PDV za predmetni promet, ako obveznik
ispunjava uslove za poresko oslobođenje predviđene Uredbom. Po ovom pitanju
Ministarstvo finansija je zauzelo stav u više mišljenja, od kojih neka citiramo u
nastavku:
godine
"…kada obveznik PDV koji je izvršio otpremanje dobara na teritoriju APKM, u

računu za izvršeni promet dobara, u napomeni o poreskom oslobođenju, pogrešno
navede zakonsku odredbu na osnovu koje je promet dobara oslobođen PDV sa
pravom na odbitak prethodnog poreza, ta greška ne utiče na ostvarivanje
prava na odbitak prethodnog poreza, odnosno ne dovodi do nastanka
obaveze obračunavanja i plaćanja PDV za predmetni promet."

godine
"…ako za promet za koji ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u

skladu sa Zakonom, obveznik PDV - isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga
izda račun u kojem ne navede nijednu, odnosno ne navede adekvatnu
odredbu Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, reč je o formalnom
nedostatku računa koji ne može da dovede do promene poreskog tretmana
konkretnog prometa niti do promene poreskog dužnika za konkretni promet."
Prema našim saznanjima, obveznici koji vrše promet dobara koja otpremaju na
teritoriju APKM, od 1. aprila 2020. godine imaju problem sa nadležnim carinskim
organima prilikom otpremanja dobara, ako su u računu kao napomenu o poreskom
oslobođenju naveli član 61. Zakona o PDV i član 3. Uredbe.
Kako bi prevazišli novonastalu situaciju, preporučujemo obveznicima da u

računu za promet dobara koja otpremaju na teritoriju APKM ne navode
napomenu o poreskom oslobođenju, pri čemu poresko oslobođenje za
predmetni promet i dalje ostvaruju u skladu sa članom 3. Uredbe, kao i do sada.
Poreski period u kojem obveznik PDV može da ostvari poresko

oslobođenje
Poresko oslobođenje za dobra koja otprema na teritoriju APKM obveznik PDV može
da ostvari u poreskom periodu u kojem su dobra istupila sa teritorije Republike
van APKM, odnosno u poreskom periodu u kojem poseduje sve propisane
dokaze.
Prema tome, obveznik PDV koji poseduje jedinstvenu carinsku ispravu koja sadrži
potvrdu da su dobra istupila na teritoriju APKM, može da ostvari poresko
oslobođenje za promet tih dobara u poreskom periodu u kojem su dobra istupila na
teritoriju APKM, ako dokaz o naplati pribavi do isteka roka za predaju poreske
prijave PDV za taj poreski period, bez obzira što je datum plaćanja u narednom
poreskom periodu u odnosu na poreski period u kojem je izvršeno otpremanje
dobara.
Primer:
Obveznik PDV je izvršio promet dobara koja su otpremljena na teritoriju APKM

20. aprila 2020. godine (datum istupa dobara), a naknadu za promet tih dobara
naplatio je 5. maja 2020. godine. Obveznik PDV poseduje JCI o istupu dobara sa
potvrdom da su dobra istupila na teritoriju APKM.
Imajući u vidu da je obveznik PDV naplatio naknadu i samim tim obezbedio

dokaz o naplati pre isteka roka za podnošenje poreske prijave PDV za poreski
period april 2020. godine, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za
ostvarivanje poreskog oslobođenja iz člana 3. Uredbe u poreskom periodu april
2020. godine. Iznos naknade za predmetni promet obveznik PDV iskazuje u
polju 1.2 Obrasca POPDV i polju 001 Obrasca PP PDV koji podnosi za poreski
period april 2020. godine.
Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija u mišljenju koje citiramo u nastavku:

godine
"Obveznik PDV koji vrši promet dobara sa teritorije Republike van APKM na
teritoriju APKM nije dužan da za promet tih dobara obračuna i plati PDV, pod
uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM, a što znači da poseduje
dokaze o izvršenom otpremanju, i to: jedinstvenu ispravu izdatu u skladu sa
važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike
van APKM na teritoriju APKM (dalje: jedinstvena isprava), odnosno overenu kopiju
jedinstvene isprave, kao i izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za
promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca
dobara na poslovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara (dalje: izvod iz
poslovnog računa). S tim u vezi, kada obveznik PDV u jednom poreskom periodu
poseduje jedinstvenu ispravu, odnosno overenu kopiju jedinstvene isprave, a u
drugom poreskom periodu izvod iz poslovnog računa, smatra se da su ispunjeni
uslovi za predmetno poresko oslobođenje u poreskom periodu u kojem poseduje
jedinstvenu ispravu, odnosno overenu kopiju jedinstvene isprave, ako do isteka
roka za podnošenje poreske prijave za taj poreski period poseduje i izvod iz
poslovnog računa."
Inače, podatak o prometu dobara koja se šalju ili otpremaju na teritoriju APKM, a koji
je oslobođen PDV iskazuje se u polju 1.2 Obrasca POPDV. U istom polju iskazuju se i
podaci o smanjenju ili povećanju naknade za predmetni promet. U polju 1.2 Obrasca
POPDV, kao i u polju 001 Obrasca PP PDV unosi se podatak o iznosu naknade za
izvršeni promet dobara koja se otpremaju na teritoriju APKM, ako su ispunjeni svi
uslovi za ostvarivanje navedenog poreskog oslobođenja i ako obveznik PDV, do
isteka roka za podnošenje poreske prijave za taj poreski period, poseduje sve
potrebne dokaze
Međutim, ako obveznik PDV koji je izvršio promet dobara koja se otpremaju na
teritoriju APKM, do isteka roka za predaju poreske prijave PDV za poreski period u
kojem je izvršen promet nije pribavio dokaz o naplati, dužan je da na naknadu za taj
promet obračuna PDV i da osnovicu i obračunati PDV iskaže u polju 3.2 Obrasca
POPDV. U ovom slučaju obveznik PDV može ostvariti poresko oslobođenje u
poreskom periodu u kojem pribavi dokaz o naplati naknade, tako što u polju 3.6
Obrasca POPDV iskaže umanjenje osnovice i obračunatog PDV, a iznos naknade
iskaže u polju 1.2 Obrasca POPDV.
U navedenoj situaciji, kada obveznik PDV privremeno treba da obračuna PDV za

promet koji se otprema na teritoriju APKM, u praksi se kao sporno postavilo pitanje
po kojoj stopi PDV u navedenom slučaju obveznik PDV obračunava PDV, da li
po propisanoj (20% ili 10%) ili po preračunatoj (16,6667% ili 9,0909%), tj. da li se
ukupan iznos naknade posmatra kao "bruto" (sa PDV) ili kao "neto" (bez PDV). Bez
namere da zalazimo u argumente za i protiv zvaničnog mišljenja Ministarstva
finansija, ukazujemo da je ovo ministarstvo zauzelo stav da se u ovom slučaju PDV
obračunava po preračunatoj stopi PDV, odnosno da se PDV obračunava iz
ugovorene naknade.

25.10.2018. godine
"Dokazima da je izvršeno otpremanje dobara na teritoriju APKM smatraju se

jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da
su dobra istupila sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, odnosno
overena kopija jedinstvene isprave, kao i izvod iz poslovnog računa obveznika
PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog
računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara.
Ako neki od navedenih uslova nije ispunjen, na predmetni promet dobara PDV se
obračunava po propisanoj poreskoj stopi - opštoj ili posebnoj, u zavisnosti od toga
kojom se poreskom stopom oporezuje konkretni promet dobara u skladu sa
Zakonom. S tim u vezi, a uzimajući u obzir da osnovicu za obračunavanje PDV
čini iznos naknade koji obveznik PDV prima ili treba da primi od primaoca dobara
ili trećeg lica, u koju nije uključen PDV, obračunavanje PDV vrši se primenom
preračunate poreske stope od 16,6667% na iznos naknade za promet
dobara koji se oporezuje po opštoj stopi PDV od 20%, odnosno primenom
preračunate poreske stope od 9,0909% na iznos naknade za promet dobara
koji se oporezuje po posebnoj stopi PDV od 10%."
Pored slučaja kada obveznik do predaje poreske prijave PDV za poreski period kada
je izvršio otpremanje dobara na teritoriju APKM ne pribavi dokaz o naplati, do
obračunavanja PDV za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju APKM može
doći i iz razloga što je obveznik izvršio promet (započeo otpremanje ili slanje dobara
na teritoriju APKM) i/ili započeo izvozno carinjenje dobara, a istup dobara nije
potvrđen u tom ili narednom poreskom periodu.
Naime, prema Korisničkom uputstvu Poreske uprave za iskazivanje podataka u

Obrascu POPDV, podatak o iznosu naknade za izvršeni promet dobara koja se
otpremaju na teritoriju APKM iskazuje se u Obrascu POPDV u polju 1.2 u poreskom
periodu kada je potvrđen istup dobara, ako je do predaje poreske prijave za taj
period pribavljen dokaz o naplati.
S tim u vezi, u slučaju kada je u jednom poreskom periodu započeto otpremanje

dobara, odnosno započeto otpremanje dobara i izvršeno izvozno carinjenje dobara,
istup dobara potvrđen od strane nadležnog carinskog organa u poreskom periodu
koji sledi tom poreskom periodu, a prenos novčanih sredstava izvršen do dana
sačinjavanja Obrasca POPDV i podnošenja poreske prijave (u skladu sa Zakonom) za
poreski period u kojem je potvrđen istup dobara, iznos naknade za taj promet
obveznik PDV može da iskaže u polju 1.2 Obrasca POPDV i da ostvari poresko
oslobođenje za poreski period u kojem poseduje izvoznu deklaraciju. Za poreski
period u kojem je započeto otpremanje dobara, odnosno započeto otpremanje
dobara i izvršeno izvozno carinjenje dobara obveznik PDV nema obavezu da
obračuna PDV.
U slučaju kada je u jednom poreskom periodu započeto otpremanje dobara,

odnosno započeto otpremanje dobara i izvršeno izvozno carinjenje dobara, a istup
dobara nije potvrđen od strane nadležnog carinskog organa u poreskom
periodu koji sledi tom poreskom periodu, obveznik je dužan da obračuna PDV
za poreski period u kojem je započeto otpremanje dobara, odnosno započeto
otpremanje dobara i izvršeno izvozno carinjenje dobara, nezavisno od toga da li je
ispunjen uslov koji se odnosi na prenos novčanih sredstava (obveznik PDV je
dužan da podnese izmenjenu poresku prijavu za poreski period u kojem je
započeto otpremanje dobara, odnosno započeto otpremanje dobara i izvršeno
izvozno carinjenje dobara i da iskaže podatke o tom prometu u Obrascu POPDV, u
polju 3.2 - iznos osnovice i iznos obračunatog PDV).
Obveznik PDV koji je u napred navedenom slučaju obračunao PDV za poreski period
u kojem je započeto otpremanje dobara, odnosno započeto otpremanje dobara i
izvršeno izvozno carinjenje dobara, a pod uslovom da je do dana sačinjavanja
Obrasca POPDV i podnošenja poreske prijave (u skladu sa Zakonom) za poreski
period u kojem je potvrđen istup dobara obezbedio i dokaz o naplati, ima pravo da
za poreski period u kojem poseduje izvoznu deklaraciju smanji iznos osnovice i iznos
obračunatog PDV i da ostvari poresko oslobođenje. U tom slučaju, podatak o iznosu
naknade za predmetni promet iskazuje se u polju 1.2 Obrasca POPDV za poreski
period u kojem je potvrđen istup dobara, a u polju 3.6 Obrasca POPDV vrši se
smanjenje iznosa osnovice i iznosa obračunatog PDV.
Ostvarivanje poreskog oslobođenja po osnovu naplate avansa za

promet dobara koja će biti otpremljena na teritoriju APKM
Prema odredbi člana 3. stav 3. Uredbe, poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana
primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog
prometa.
Ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa iz stava 1.
ovog člana, obveznik PDV može da ostvari poresko oslobođenje ako poseduje
ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje pre izvršenog otpremanja dobara na
teritoriju APKM i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom (član 3. stav
4. Uredbe).
Prema tome, obveznik PDV može da ostvari poresko oslobođenje i po
osnovu prijema naknade ili dela naknade za budući promet dobara (avans)
koja će otpremiti na teritoriju APKM. Za ostvarivanje predmetnog poreskog
oslobođenja obveznik PDV treba da poseduje:
- ugovor na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje i
- avansni račun koji izdaje u skladu sa Zakonom.
Navedeno poresko oslobođenje obveznik PDV ostvaruje u poreskom periodu u

kojem je primio avans i u kojem poseduje propisane dokaze. Imajući u vidu da
ostvarivanje poreskog oslobođenja po osnovu prijema avansa ne zavisi od
posedovanja dokaza koji mogu biti odloženo pribavljeni (kao dokaz o naplati kod
samog prometa dobara), obveznici PDV u praksi ovo poresko oslobođenje uvek
ostvaruju u poreskom periodu u kojem su primili avans (logično je da je ugovor kojim
je predviđeno avansno plaćanje zaključen pre samog plaćanja, a obveznik nakon
prijema avansa ima obavezu da izda avansni račun).
Kada je reč o ugovoru kojim je predviđeno avansno plaćanje, naglašavamo da je

potrebno obezbediti bilo kakav dokaz da postoji saglasnost volja da kupac plati
avans za konkretan promet dobara (porudžbenica i prihvat porudžbenice, ponuda (ili
profaktura) i prihvat ponude, elektronska komunikacija i sl).

25.10.2016. godine
"…ako obveznik PDV u jednom poreskom periodu naplati avans za otpremanje

dobara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, poresko oslobođenje
može da ostvari ako poseduje ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje
(dokument na osnovu kojeg se zaključuje da postoji saglasnost volja kupca i
prodavca da će kupac izvršiti avansno plaćanje, nezavisno od naziva
dokumenta), kao i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom."
U praksi se postavilo pitanje šta ako obveznik PDV koji je primio avans za promet
dobara na teritoriju APKM i ostvario poresko oslobođenje po tom osnovu, u
poreskom periodu u kojem izvrši otpremanje dobara na teritoriju APKM ne pribavi
dokaz o naplati preostalog dela naknade, tj. da li je u tom slučaju dužan da obračuna
PDV na ukupnu naknadu ili samo na preostali - neplaćeni deo naknade? Imajući u
vidu da je po osnovu prijema avansa već ostvario poresko oslobođenje, kao i da
poseduje dokaz o naplati tog dela naknade, mišljenja smo da je obveznik PDV u
navedenom slučaju dužan da obračuna PDV samo na preostali iznos naknade. U
poreskom periodu u kojem pribavi dokaz o naplati tog dela naknade, obveznik PDV
ostvaruje poresko oslobođenje u celosti.
Inače, podatak o primljenom avansu za promet dobara na teritoriju APKM po osnovu

čije naplate obveznik nema obavezu da obračuna PDV, iskazuje se u polju 1.7
Obrasca POPDV. Podatak o primljenom avansu iskazuje se u polju 1.7 Obrasca
POPDV samo ako u poreskom periodu u kojem je naplaćen avans nije izvršen promet
dobara za koji je avans naplaćen.
18-2 Poreski tretman otpremanja električne energije na teritoriji APKM
Napred navedena pravila o poreskom oslobođenju za promet dobara na teritoriju

APKM su opšta i važe u svim slučajevima u kojima se mestom prometa dobara koja
se otpremaju na teritoriju APKM smatra Republika Srbija van APKM. Naime, prema
članu 11. stav 1. tačka 1) Zakona, mesto prometa dobara je mesto u kojem se dobro
nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg
lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu.
To znači da se mestom prometa dobara koja se otpremaju na teritoriju APKM
uglavnom smatra teritorija Republike Srbije van APKM, pa je stoga bilo neophodno
propisati poresko oslobođenje za taj promet (kao i kod izvoza dobara).
Međutim, u pojedinim slučajevima mestom prometa dobara koja se otpremaju na

teritoriju APKM ne smatra se Republika Srbija van APKM, već se mesto prometa
određuje prema drugim kriterijumima. Tipičan primer za to je promet električne
energije koja se otprema na teritoriju APKM (u smislu člana 4. stav 2. Zakona
električna energija smatra se dobrom).
Naime, prema odredbama člana 11. stav 1. tač. 4) i 5) Zakona, mesto prometa
električne energije je mesto:
- u kojem primalac električne energije čija se isporuka vrši preko prenosne,

transportne i distributivne mreže, a koji je ova dobra nabavio radi dalje prodaje, ima
sedište ili stalnu poslovnu jedinicu kojima se dobra isporučuju;
- prijema električne energije za krajnju potrošnju.
Prema tome, ako se promet električne energije vrši licu sa sedištem na APKM (ili bilo
gde izvan Republike van APKM) koje električnu energiju nabavlja radi dalje prodaje,
pri čemu se radi o isporuci preko prenosne, odnosno distributivne mreže, mestom
prometa električne energije smatra se APKM, pa se na predmetni promet PDV
ne obračunava u skladu sa članom 61. i članom 11. stav 1. tačka 4) Zakona. To
znači da obveznik PDV za promet električne energije ne ostvaruje poresko
oslobođenje, već da predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV. To dalje znači
da obveznik PDV u ovom slučaju nema obavezu da obezbedi dokaze iz člana 3.
Uredbe.

godine
"Mestom prometa električne energije, čija se isporuka vrši preko prenosne,

odnosno distributivne mreže, a koji vrši obveznik PDV primaocu koji električnu
energiju nabavlja radi dalje prodaje, smatra se mesto u kojem primalac ima
sedište ili stalnu poslovnu jedinicu kojima se električna energija isporučuje. S tim u
vezi, ako je sedište primaoca električne energije kojem se vrši isporuka, odnosno
ako je stalna poslovna jedinica primaoca električne energije kojoj se vrši isporuka,
na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u tom slučaju PDV se ne
obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza
po osnovu te isporuke. U ovom slučaju, za isporuku električne energije obveznik
PDV izdaje račun koji, između ostalog, treba da sadrži napomenu o odredbi
Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja može da glasi: "PDV nije
obračunat u skladu sa odredbama člana 11. stav 1. tačka 4) i člana 61. Zakona.".
Prema našem mišljenju sve napred navedeno primenjuje se i u slučaju prometa

električne energije za krajnju potrošnju, ako je mesto prijema električne
energije APKM. U tom slučaju se PDV ne obračunava u skladu sa članom 61. i
članom 11. stav 1. tačka 5). Zakona.
Napominjemo, u oba slučaja naknada za promet električne energije iskazuje se u

polju 11.1 Obrasca POPDV.
18-3 Poreski tretman dopremanja dobara sa teritorije APKM na teritoriju

Republike van APKM
Prema odredbi člana 4. Uredbe, na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije

APKM na teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća u skladu sa
Zakonom, a prema odredbi člana 5. Uredbe, dopremanje se vrši u skladu sa važećim
propisima. Dakle, Uredba samo upućuje na važeće propise i ne reguliše postupak
dopremanja robe i obračunavanja i naplate PDV.
Uprava carina je donela objašnjenje broj 148-03-030-01-473/2013 od 18.12.2013.

godine, kojim je objašnjen način postupanja sa robom koja se doprema sa teritorije
APKM, a na obračunavanje i plaćanje PDV primenjuje se Zakon.
Prilikom dopreme robe sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM lice koje
vrši dopremu te robe, nadležnom carinskom organu na administrativnoj liniji podnosi
tranzitni dokument kojim se roba upućuje do odredišne carinske ispostave radi
daljeg sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka. Popunjavanje carinske
(tranzitne) deklaracije vrši se u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje popunjavanje
deklaracija u carinskom postupku. U odredišnoj carinskoj ispostavi carinska
deklaracija se popunjava u zavisnosti od toga da li se podnosi JCI za stavljanje u
slobodan promet, privremeni uvoz, aktivno oplemenjivanje, ponovni uvoz, carinsko
skladištenje i uništenje robe. Carinski organ proverava ispunjenost svih propisanih
uslova za zahtevani carinski postupak, uključujući i bankarsku garanciju i vrši obračun
i naplatu uvoznih dažbina u slučajevima u kojima nastaje carinski dug. Carinski organ,
takođe, obračunava i PDV na unos dobara sa teritorije APKM na teritoriju Republike
van APKM, ako se radi o stavljanju robe u slobodan promet.
Prema tome, na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije APKM na

teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća samo ako se ta
dobra stavljaju u slobodan promet na teritoriji Republike van APKM.
Međutim, ako se ta dobra stavljaju u neki drugi carinski postupak (privremeni uvoz,
aktivno oplemenjivanje, skladištenje i sl), PDV se ne obračunava i ne plaća, već se
shodno primenjuju poreska oslobođenja iz člana 26. Zakona, propisana za uvoz
dobara.
Podaci o unosu dobara sa teritorije APKM koja se stavljaju u slobodan promet,

iskazuju se u tabeli 6. Obrasca POPDV.
Poreski tretman prometa motornih vozila koji vrši lice sa sedištem,

odnosno prebivalištem na teritoriji APKM
Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne

pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN
broj 1244 ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005 i 68/2011 - dalje: Stara Uredba), koja je
prestala da važi stupanjem na snagu Uredbe, detaljno je bio propisan način
oporezivanja prometa motornih vozila čiji promet vrše lica sa sedištem, odnosno
prebivalištem na teritoriji APKM. Naime, prema Staroj Uredbi prometom motornih
vozila sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM smatrao se prenos prava
raspolaganja na motornim vozilima od strane lica sa sedištem, odnosno
prebivalištem na teritoriji APKM licu sa sedištem, odnosno prebivalištem na teritoriji
Republike van APKM.
To znači da se kod prometa motornih vozila smatralo da se promet vrši sa teritorije

APKM na teritoriju Republike van APKM, čak i u slučaju kada se predmetno motorno
vozilo već nalazilo na teritoriji Republike van APKM, ako je promet vršilo lice sa
sedištem, odnosno prebivalištem na teritoriji APKM. PDV se obračunavao i plaćao čak
i u slučaju kada je promet motornog vozila vršilo fizičko lice sa boravištem na
teritoriji Republike van APKM, ako ima prebivalište na teritoriji APKM.
Međutim, Uredbom nije propisan poseban način oporezivanja motornih vozila sa

teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, odnosno od strane lica sa sedištem
ili prebivalištem na teritoriji APKM. S tim u vezi, na oporezivanje motornih vozila
primenjuju se opšta pravila kao kod prometa drugih dobara koja se dopremaju
sa teritorije APKM - dakle nadležni carinski organ obračunava PDV u skladu sa
Zakonom. Na oporezivanje prometa motornih vozila u navedenom slučaju nije od
uticaja da li su motorna vozila nabavljena sa PDV ili bez PDV ili su nabavljena uz
poresko oslobođenje ili plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Takođe, na
poreski tretman nije od uticaja ni činjenica da li lice koje doprema motorno vozilo
ima prebivalište ili sedište na teritoriji APKM niti koji je osnov sticanja vozila.
Dakle, oporezivi događaj je faktički unos motornog vozila sa teritorije APKM na
teritoriju Republike van APKM.

godine
"Na promet dobara koji se vrši sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i
Metohija (dalje: APKM) na teritoriju Republike van teritorije Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija (dalje: Republika van APKM), koja su fizička lica stekla na
osnovu ugovora o poklonu ili rešenja o nasleđivanju, primenjuje se Zakon o
porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,
61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon,
142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn.,
108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn. i 113/2017 - dalje: Zakon), Uredba o
izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije saveta bezbednosti OUN
broj 1244 ("Sl. glasnik RS", br. 111/2013 - dalje: Uredba) i drugi propisi doneti na
osnovu Zakona. S tim u vezi, na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije
APKM na teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća u skladu sa
Zakonom. Prema tome, s obzirom da za dopremanje dobara sa teritorije
APKM na teritoriju Republike van APKM, uključujući i dopremanje motornih
vozila, koja su fizička lica stekla na osnovu ugovora o poklonu ili rešenja o
nasleđivanju, nije propisano poresko oslobođenje, predmetno dopremanje
oporezuje se PDV, a ne porezom na nasleđe i poklon u skladu sa zakonom
kojim se uređuju porezi na imovinu".
Ipak, u praksi se događalo da lice sa sedištem ili prebivalištem na APKM vrši promet
motornog vozila koje je registrovano na tablice gradova sa APKM, ali nikada nije
otpremljeno na teritoriju APKM (što znači da se u momentu prometa nalazi na
teritoriji Republike van APKM). U tim slučajevima, a s obzirom da se motorno vozilo
ne doprema sa teritorije APKM, carinski organi nisu nadležni za postupanje i ne
mogu obračunati PDV.
S tim u vezi Ministarstvo finansija je dalo mišljenje da ako predmetno motorno
vozilo nije bilo otpremljeno na teritoriju APKM, na promet tog vozila se ne
obračunava i ne plaća PDV, već se predmetni promet oporezuje u skladu sa
zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, a za obračun i naplatu poreza
nadležna je Poreska uprava.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-84/2014-01, od 5.05.2014.

godine
"Promet motornih vozila, koji se vrši uz naknadu, predmet je oporezivanja PDV u

skladu sa Zakonom ili porezom na prenos apsolutnih prava u skladu sa Zakonom
o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 -
odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i
68/2014 - dr. zakon - dalje: ZPI). S tim u vezi, ako su u konkretnom slučaju
motorna vozila bila otpremljena sa teritorije Republike van APKM na teritoriju
APKM, pa se, po osnovu prodaje od strane lica sa sedištem na teritoriji APKM licu
sa sedištem na teritoriji Republike van APKM, dopremaju sa teritorije APKM na
teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom i
Uredbom. Međutim, ako predmetna motorna vozila nisu bila otpremljena na
teritoriju APKM, na promet tih motornih vozila PDV se ne obračunava i ne
plaća, već se predmetni promet oporezuje u skladu sa ZPI."
18-4 Poreski tretman prometa usluga koje se pružaju licu sa teritorije

APKM, odnosno od strane lica sa teritorije APKM
Članom 2. Uredbe je propisano da se na promet dobara i usluga koji obveznici PDV

vrše sa teritorije Republike Srbije van APKM na teritoriju APKM, odnosno sa teritorije
APKM na teritoriju Republike van APKM, primenjuje Zakon, propisi doneti na osnovu
Zakona i ova uredba.
Prema tome, kod prometa usluga koji se smatra izvršenim na teritoriji APKM
primenjuju se odredbe Zakona. To znači da se promet usluga koji se smatra
izvršenim na teritoriji APKM u skladu sa članom 12. Zakona, ne smatra
predmetom oporezivanja PDV u Republici Srbiji.
Za određivanje mesta prometa usluga primenjuju se pravila propisana odredbama

člana 12. Zakona. Ako se primenom člana 12. Zakona mestom prometa usluga
smatra teritorija APKM, predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV. U
zavisnosti od toga da li se usluga pruža poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski
obveznik, propisana su dva opšta pravila za utvrđivanje mesta prometa usluga (novi
član 12. st. 4. i 5. Zakona):
- kada se usluga pruža licu koje se smatra poreskim obveznikom u smislu člana
12. Zakona, mestom prometa se smatra mesto primaoca usluga, tj. mesto u
kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga
vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima
sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište i
- kada se usluga pruža licu koje se ne smatra poreskim obveznikom u smislu

člana 12. Zakona, mestom prometa se smatra mesto pružaoca usluga, tj. mesto u
kojem pružalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga
vrši iz stalne poslovne jedinice koja se ne nalazi u mestu u kojem pružalac usluga ima
sedište, odnosno mesto u kojem pružalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Od navedenih pravila propisan je određeni broj izuzetaka, tako da kod utvrđivanja

mesta prometa usluge prvo treba utvrditi da li se usluga pruža poreskom obvezniku
ili licu koje nije poreski obveznik, a zatim da li je za određivanje mesta prometa
konkretne usluge propisan izuzetak od opšteg pravila, pa a ako nije primeniti to
opšte pravilo. Tako npr. kada se radi o prometu usluga koje su povezane
sa nepokretnošću koja se nalazi na teritoriji APKM, ta usluga nije predmet
oporezivanja PDV u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 1) Zakona, pa obveznik PDV
koji vrši promet predmetnih usluga ne obračunava i ne plaća PDV.
Naknada za promet usluga koji se u skladu sa Zakonom i Uredbom, smatra izvršenim
na teritoriji APKM, iskazuje se na rednom broju 11.1 pregleda obračuna (Obrazac
POPDV).
Sa druge strane, ukoliko uslugu pruža lice sa teritorije APKM, licu sa teritorije
Republike van APKM, ako se mestom prometa smatra Republika van APKM (u skladu
sa članom 12. stav 4. to će najčešće biti slučaj), primalac usluge ima obavezu da za taj
promet obračuna PDV kao poreski dužnik (tzv. interni obračun PDV). U tom slučaju
podaci se iskazuju u polju 8g.1 osnovica i 3a.2 obračunati PDV, isto kao i u slučaju
kada uslugu pruža strano lice koje nije obveznik PDV u Republici Srbiji.
Jedini izuzetak od primene odredaba člana 12. Zakona kada je u pitanju promet

usluga sa APKM, bio je propisan odredbom člana 2. stav 2. Uredbe. Naime,
odredbom člana 2. stav 2. Uredbe bilo je propisano da se izuzetno, mestom
prometa telekomunikacionih usluga smatra mesto u kojem pružalac usluga obavlja
svoju delatnost, iako se prema odredbama člana 12. Zakona, telekomunikacione
usluge smatraju pruženim u mestu primaoca usluge. Međutim, 28.04.2018. godine
stupila je na snagu Uredba o izmenama Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na
dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja
Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, koja je objavljena u"Sl. glasniku RS", br.
31/2018, od 27.04.2018. godine, a kojom je brisan navedeni izuzetak. Time je
omogućeno stvaranje uslova za nesmetano funkcionisanje svih učesnika kod
prometa telekomunikacionih usluga između lica sa teritorije Republike van APKM i
lica sa teritorije APKM, kao i otklanjanje potencijalnog dvostrukog oporezivanja,
odnosno dvostrukog neoporezivanja tog prometa.
Suština je da se mestom prometa telekomunikacionih usluga koji obveznik PDV

pruža licu sa sedištem, odnosno prebivalištem ili boravištem na teritoriji APKM, počev
od 28.04.2018. godine smatra AP Kosovo i Metohija, pa se na promet predmetnih
usluga ne obračunava PDV. U obrnutoj situaciji, kada lice sa teritorije Republike van
APKM prima telekomunikacione usluge od lica sa sedištem na teritoriji APKM,
mestom prometa tih usluga smatra se Republika van APKM, pa je primalac usluge
dužan da kao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona, obračuna PDV za taj
promet (ako pružalac usluge nije obveznik PDV u Republici van APKM).
Primena odredaba o poreskim oslobođenjima kod prometa usluga sa

APKM
S obzirom da se, u skladu sa odredbom člana 61. Zakona i člana 2. stav 1. Uredbe, na
promet usluga sa APKM primenjuju odredbe Zakona, to znači i da se kod prometa
usluga shodno primenjuju poreska oslobođenja propisana odredbama čl. 24. i 25.
Zakona (ako je u konkretnom slučaju moguće primeniti navedeno poresko
oslobođenje).
Tako npr. odredbom člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona propisano je poresko
oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na
prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili
privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na
poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom.
Prema stavovima resornog ministarstva, predmetno poresko oslobođenje pod
istim uslovima se može ostvariti i za promet usluga koje su neposredno
povezane sa otpremanjem dobara na teritoriju APKM, odnosno tranzitom
dobara koja su upućena iz inostranstva na teritoriju APKM. Iako su mišljenja data
za vreme važenja Stare Uredbe, s obzirom da je ova materija bila na identičan način
regulisana i Starom Uredbom, smatramo da su predmetna mišljenja i dalje aktuelna u
delu mogućnosti primene poreskih oslobođenja. Napominjemo, treba imati u vidu da
su mišljenja data u vreme kada se mesto prometa usluge prevoza dobara određivalo
prema mestu gde se odvija prevoz, pa se poresko oslobođenje ostvarivalo za deo
usluge koji je izvršen na teritoriji Republike van APKM, dok se deo usluge izvršen na
teritoriji APKM nije smatrao predmetom oporezivanja PDV. Prema sada važećem
pravilu iz člana 12. stav 4. Zakona, ako se usluga pruža licu koje se smatra poreskim
obveznikom iz člana 12. Zakona, sa sedištem na teritoriji Republike van APKM, cela
usluga je predmet oporezivanja PDV i za celu naknadu se može ostvariti poresko
oslobođenje iz člana 24. Zakona. Sa druge strane, ako je usluga pružena poreskom
obvezniku sa sedištem na teritoriji APKM, predmetna usluga u celosti nije predmet
oporezivanja u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona. Dakle, napred navedenim
mišljenjima ilustrujemo samo činjenicu da se, principijelno, za promet usluga
koje se smatraju pruženim na teritoriji Republike van APKM, mogu primeniti
poreska oslobođenja propisana čl. 24. i 25. Zakona. Ovo je posebno važno za
primaoce usluga koji su poreski dužnici po tom osnovu, s obzirom da se često radi o
uslugama koje lice sa teritorije APKM pruža licu sa teritorije Republike van APKM.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-2589/2010-04 od 12.10.2010.

godine
"...kada obveznik PDV vrši uslugu prevoza dobara koja se otpremaju sa teritorije
Republike van APKM na teritoriju APKM, što znači da se predmetna usluga delom
pruža na teritoriji Republike van APKM, a delom na teritoriji APKM, obveznik PDV
može da ostvari poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za
deo usluge prevoza pružene na teritoriji Republike van APKM... Dok deo usluge
prevoza pružene na teritoriji APKM nije predmet oporezivanja PDV."
Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-3332/2010-04 od 16.12.2010.

godine
"...na promet usluga prevoza koje su neposredno povezane sa tranzitom dobara

upućenih iz inostranstva na teritoriju APKM, PDV se ne obračunava i ne plaća, a
obveznik PDV - pružalac usluga prevoza ima pravo na odbitak prethodnog poreza
po tom osnovu. Da bi ostvario predmetno poresko oslobođenje obveznik PDV -
pružalac usluga prevoza treba da poseduje dokument na osnovu kojeg se vrši
usluga prevoza (ugovor, račun i dr.), dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR,
CIM, manifest i dr.), kao i original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta,
kojima se dokazuje da su dobra u postupku tranzita prevoznim sredstvima.
Pored toga napominjemo, obveznik PDV - pružalac usluga prevoza koje su

neposredno povezane sa tranzitom dobara upućenih iz inostranstva na teritoriju
APKM, može da ostvari poresko oslobođenje u poreskom periodu u kojem je izvršio
promet predmetnih usluga, ako do isteka roka za podnošenje poreske prijave za
taj poreski period poseduje propisane dokaze. Ako obveznik PDV, do isteka roka za
podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je izvršio predmetni promet
ne pribavi dokaze potrebne za ostvarivanje poreskog oslobođenja, dužan je da za
izvršeni promet usluga obračuna i plati PDV, kao i da podatke o tom prometu
iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi za poreski period u kojem je promet
izvršen... U poreskoj prijavi za poreski period u kojem obveznik PDV obezbedi
dokaze neophodne za ostvarivanje poreskog oslobođenja, obveznik PDV... iskazuje
podatke o iznosu naknade za izvršeni promet za koji je propisano poresko
oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, kao i podatke o smanjenju
poreske osnovice i iznosa obračunatog PDV."
Olica Pješčić
RAČUNOVODSTVO
Stručni komentar
19 ČUVANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE,

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA, AKATA I EVIDENCIJA
PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA
Novi rokovi propisani Zakonom o računovodstvu počev od 1. januara 2020.
godine i čuvanje dokumentacije u elektronskoj formi
Rokovi, uslovi i način čuvanja poslovne dokumentacije, finansijskih izveštaja, akata i

evidencija uređeno je s nekoliko propisa. Imajući u vidu raznoliku lepezu delatnosti
kojima se privredna društva i preduzetnici bave, javlja se veliki broj poslovnih
promena praćen mnogobrojnim različitim pravnim, računovodstvenim, poreskim,
fiskalnim ispravama, aktima i izveštajima.
19-1 Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih

izveštaja
Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja uređeno je

članom 28. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 - dalje: Zakon).
Prema članu 28. Zakona, propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da
uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i
da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo
čuvanje, kao i način čuvanja.
Rokovi čuvanja poslovne dokumentacije u skladu sa Zakonom su:
• Finansijski izveštaji

• Izveštaji o izvršenoj reviziji
20
• Statistički izveštaj
godina
• Godišnji izveštaj o poslovanju (rok je bio 10 godina)
10
• Dnevnik i glavna knjiga
godina
• Pomoćne knjige od dana njihovog zaključivanja
• Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5
godina
• Isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama
platnog prometa
• Isplatne liste ili analitičke evidencije zarada Trajno
Zakon je propisao sledeće u vezi sa čuvanjem i arhiviranjem poslovne dokumentacije,

knjiga i izveštaja:
- rokovi čuvanja računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja

računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose;
- računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu

ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom;
- računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u

poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih
lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga (utvrđuje se
internim aktom o računovodstvu);
- ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima,

pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog
softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli. U slučaju kada pravno lice, odnosno
preduzetnik ne može iz tehničkih razloga da obezbedi funkcionalnost memorisanog
aplikativnog softvera korišćenog za unos, obradu i čuvanje računovodstvenih
podataka, dužan je da dokument sa podacima čuva u clear text formatu.
Pored navedenog, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da obezbedi opis

samih polja, kao i definisanje oznaka koje razdvajaju jedan podatak od drugog
(delimiter podataka).
Zakonom je takođe propisano da se pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja,

računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički predaju likvidacionom, odnosno
stečajnom upravniku.
U slučaju da pravno lice ne čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige,
finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorske izveštaje u rokovima i
na način propisan Zakonom, kao i ukoliko ne zaštiti poslovne knjige koje se vode na
elektronskom mediju u skladu sa Zakonom, kaznenim odredbama u članu 57. stav 1.
tač. 16) i 17) propisana je novčana kazna za privredni prestup od 100.000 do
3.000.000 dinara. Takođe, za privredni prestup propisana je i kazna za odgovorno lice
u pravnom licu u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara. Za preduzetnika koji vodi
dvojno knjigovodstvo propisana kazna je od 100.000 do 500.000 dinara.
19-2 Čuvanje revizorske dokumentacije
Čuvanje revizorske dokumentacije, odnosno dokumentacije koju prikuplja i priprema

ovlašćeni revizor, uređeno je Zakonom o reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019).
U skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o reviziji, radnu dokumentaciju koju prikuplja i
priprema licencirani ovlašćeni revizor, društvo za reviziju čuva najmanje šest godina,
počevši od poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Pod radnom dokumentacijom koju priprema i prikuplja ovlašćeni revizor

podrazumeva se: radni revizorski papiri, sva dokumentacija prikupljena od klijenta,
beleške, dopisi, pisma, na osnovu kojih ovlašćeni revizor izražava mišljenje i izdaje
revizorski izveštaj i sl.
19-3 Čuvanje poslovne dokumentacije za preduzetnike koji knjige vode po

sistemu prostog knjigovodstva
Preduzetnici koji imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga po sistemu prostog

knjigovodstva na način propisan Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl.
glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006,
65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US,
7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni
din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn.,
57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 -
usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni
din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni
din. izn.) i Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog
rezultata po sistemu prostog knjigovodstva ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i
44/2018 - dr. zakon), takođe imaju propisanu obavezu čuvanja dokumentacije.
Članom 45. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da je

preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice je dužan da poslovne knjige po
sistemu prostog knjigovodstva (Obrasci PK-1 - Poslovna knjiga prihoda i rashoda, PK-
2 - Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara, kao i propisane pomoćne evidencije
KL, GP, DPU, KR, PKO, i finansijski izveštaj - Obrazac BU) vodi ažurno i uredno, tako
da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao
i uvid u hronologiju poslovnih promena.
Ove poslovne knjige preduzetnik koji vodi prosto knjigovodstvo, dužan je da drži u
poslovnim prostorijama, a kada je vođenje knjigovodstva povereno
računovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se
čuvati u prostorijama te firme.
Prema članu 48. Zakona o porezu na dohodak građana, poslovne knjige koje se
vode po sistemu prostog knjigovodstva i knjigovodstvene isprave čuvaju se
najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Prema članu 178b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.

glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004,
61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr.,
93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično
tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018 i 86/2019 - dalje:
ZPPPA), poreski obveznik - pravno lice koji ne vodi, odnosno ne čuva evidencije,
odnosno poslovne knjige, ne vrši popis, odnosno plaćanja preko tekućeg računa, ne
zaključi ugovor, odnosno ne dostavi dokumentaciju, podatke ili obaveštenja trećim
licima, propisanim poreskim zakonom kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u
iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara. Za navedene prekršaje kazniće se i
preduzetnik koji vodi prosto knjigovodstvo novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do
500.000 dinara.
19-4 Čuvanje poslovne dokumentacije u elektronskoj formi
U velikim privrednim društvima i sistemima, čuvanje velike količine poslovne

dokumentacije, zahteva veliki skladišni prostor. Iz tog razloga, veliki deo
dokumentacije ova društva sačinjavaju kao "elektronska dokumenta" i čuvaju ih na
nekom od elektronskih ili magnetnih medija.
Članom 28. Zakona je predviđeno da se računovodstvene isprave mogu čuvati na

elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako
je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je
obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i

da su pogodni za dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i

mesto slanja i prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje

zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se
garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na
drugoj lokaciji. Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim
podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje
aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
Takođe skrećemo pažnju, da je Zakonom predviđena obaveza sastavljanja i
dostavljanje faktura isključivo u elektronskom obliku i to počev od 1. januara
2022. godine. Naime, članom 9. stav 3. Zakona je propisano da se faktura (račun)
kao računovodstvena isprava, u smislu ovog zakona, sastavlja i dostavlja pravnim
licima i preduzetnicima u elektronskom obliku i mora biti potvrđena od strane
odgovornog lica koje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom
(utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje
organizaciju računovodstva) potvrđuje njenu verodostojnost.
Prema odredbama člana 2. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj

identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik
RS", br. 94/2017 - dalje: Zakon o elektronskom dokumentu), elektronski dokument
je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video
materijala, u elektronskom obliku. Takođe, je istim članom propisano da je hardver,
softver odnosno hardver sa pripadajućim softverom, ili njihove odgovarajuće
komponente, namenjen elektronskoj obradi, elektronskom prenosu odnosno čuvanju
podataka.
Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, usluga od poverenja je elektronska

usluga koja olakšava poslovnu aktivnost između dve ili više strana pri čemu se
zasniva na tome da pružalac usluge stranama garantuje verodostojnost pojedinih
podataka, a koja je kao takva određena ovim zakonom. Pružalac usluga od
poverenja je pravno lice ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta koje pruža
jednu ili više usluga od poverenja.
Zakonom o elektronskom dokumentu je propisano da je korisnik usluge od

poverenja dužan da čuva sredstva i podatke za formiranje elektronskog potpisa
odnosno pečata od neovlašćenog pristupa i upotrebe, i da iste koristi u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Članom 8. Zakona o elektronskom dokumentu je propisano da, elektronski dokument

koji predstavlja arhivsku građu izrađuje se u formi koja zadovoljava uslove propisane
ovim zakonom za pouzdanu pripremu za elektronsko čuvanje.
Članom 10. Zakona o elektronskom dokumentu je propisano šta se smatra

originalom, a šta kopijom. Naime, elektronski dokument koji je izvorno nastao u
elektronskom obliku smatra se originalom. Elektronski dokument koji ima
istovetan digitalni zapis originalnom elektronskom dokumentu smatra se originalom.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se štampanjem spoljne forme
elektronskog dokumenta. Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom
izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog
dokumenta.
Shodno navedenom, ukoliko je original dokumenta u papirnom obliku, a zatim se

digitalizuje i overi u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, takav
dokumentu daje dokaznu snaga originalnog (papirnog) akta, ali overa
digitalizovanog dokumenta ne znači da se izvorni dokument može uništiti. U
tom slučaju, prema trenutno važećim propisima, papirni original mora da se
čuva.
Čl. 60-63. Zakona o elektronskom dokumentu propisani su uslovi čuvanja
elektronskih dokumenata. Naime, usluga kvalifikovanog elektronskog čuvanja
dokumenata je kvalifikovana usluga od poverenja putem koje se pruža
pouzdano elektronsko čuvanje dokumenata u skladu sa čl. 60-62. ovog zakona.
19-5 Čuvanje poreske evidencije i PDV računa
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004,
86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din.
izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015,
8/2020 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon o PDV) za poreske obveznike propisana
je obaveza vođenja evidencije o PDV radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV i
vršenja kontrole.
Prema članu 47. Zakona o PDV, obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju i
dokumentaciju na osnovu koje vodi ovu evidenciju do isteka roka zastarelosti za
utvrđivanje i naplatu PDV, odnosno najmanje deset godina po isteku kalendarske
godine od momenta prve upotrebe objekata i završetka ulaganja u objekte iz člana
32. ovog zakona.
Imajući u vidu da prema članu 114. ZPPPA, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i
naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je
zastarelost počela da teče i to od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je
trebalo utvrditi porez, kao i da je apsolutni rok zastarelosti 10 godina, obveznik je
dužan da poresku evidenciju i dokumentaciju na osnovu koje vodi ovu
evidenciju čuva najmanje pet, odnosno 10 godina.
Rok čuvanja od pet, odnosno 10 godina odnosi se ne samo na poresku evidenciju

(Knjiga primljenih računa i Knjiga izdatih računa), već i na poresku dokumentaciju
(primljene i izdate račune, interne obračune PDV na osnovu koje je evidencija
sačinjena, uključujući i pregled obračunatog PDV).
Članom 178b ZPPPA, propisano je da poreski obveznik - pravno lice koji ne vodi,
odnosno ne čuva evidencije, odnosno poslovne knjige, ne vrši popis, odnosno
plaćanja preko tekućeg računa, ne zaključi ugovor, odnosno ne dostavi
dokumentaciju, podatke ili obaveštenja trećim licima, propisanim poreskim zakonom
kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Za isti prekršaj kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do
500.000 dinara.
19-6 Čuvanje fiskalnih dokumenata i evidencija
Čuvanje fiskalnih dokumenata i evidencija propisano je Zakonom o fiskalnim

kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012) na sledeći način:
• Kontrolna traka
Rok od tri godine računa se od prvog dana
• Dnevni izveštaj
3 godine naredne godine u odnosu na godinu u kojoj su
• Periodični izveštaj
kontrolna traka i fiskalni dokumenti štampani
(član 17. stav 8)
Rok za čuvanje fiskalnog računa od najmanje tri
• Fiskalni račun godine računa se od prvog dana naredne
3 godine
(član 12. stav 10) godine u odnosu na godinu u kojoj je fiskalni
račun izdat
Čuva se na mestu na kome se vrši promet
• Knjiga dnevnih dobara na malo, odnosno na mestu pružanja
izveštaja 3 godine usluga. Rok od tri godine računa se od prvog
(član 20. stav 4) dana naredne godine u odnosu na godinu u
kojoj je knjiga dnevnih izveštaja formirana
19-7 Čuvanje evidencije o deviznom poslovanju
Prema tački 6. Odluke o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu

kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama ("Sl. glasnik RS", br.
50/2013),rezident koji je izvršio prebijanje iz ove odluke dužan je da čuva
dokumentaciju na osnovu koje je izvršeno to prebijanje i da je dostavi na uvid na
zahtev organa kontrole, a odgovoran je za istinitost podataka i verodostojnost te
dokumentacije.
U skladu sa članom 9. Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po

osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga ("Sl. glasnik
RS", br. 59/2013), dokumentaciju o izvršenom prebijanju, u smislu ove
uredbe, rezident čuva deset godina i dužan je da je pokaže na zahtev nadležnih
organa kontrole. Iste rokove treba primeniti i na ostale izveštaje koji se sastavljaju u
vezi sa spoljnotrgovinskim i deviznim poslovanjem.
Takođe, prema tački 8. Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa

inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 24/2007, 31/2007, 38/2010 i
111/2015), nalogodavac koji je s bankom zaključio ugovor u skladu sa stavom 4. ove
tačke obavezan je da dokument po kome se vrši plaćanje prema inostranstvu, kojim
se dokazuje obaveza plaćanja i određuje osnov plaćanja čuva deset godina od dana
kad je izvršeno plaćanje - u izvornom obliku ili u obliku pogodnom za dokazivanje,
kao i da taj dokument dâ na uvid na zahtev banke ili organa nadležnih za kontrolu
deviznog poslovanja.
19-8 Čuvanje akata i dokumenata prema Zakonu o privrednim društvima

Relevantnim odredbama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br.
36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i
91/2019) propisana je obaveza čuvanja akata i dokumenata i to posebno za društva
s ograničenom odgovornošću, a posebno za akcionarska društva.
U skladu sa članom 240. Zakona o privrednim društvima, propisani su akta i

dokumenti koje je obavezno da čuva društvo s ograničenom odgovornošću kao i
rokovi čuvanja, što je prikazano u sledećem tabelarnom pregledu:
1) osnivački akt;
2) rešenje o registraciji osnivanja društva;
3) opšta akta društva;
4) zapisnik sa sednica skupštine i odluke skupštine;
5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog
organizacionog dela društva;
6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga
čuvaju se trajno
imovinska prava društva;
7) zapisnici sa sednica nadzornog odbora, ako je
upravljanje društvom dvodomno;
8) ugovori koje su direktori, članovi nadzornog
odbora ako je upravljanje društvom dvodomno i
članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu
ovog zakona, zaključili sa društvom.
1) izveštaji direktora i nadzornog odbora društva, ako čuvaju se najmanje pet
je upravljanje društvom dvodomno; godina, nakon čega se
2) evidencije o adresama direktora i članova čuvaju u skladu sa
nadzornog odbora; propisima o arhivskoj
3) evidencije o adresama članova društva. građi
Za akcionarska društva, članom 464. Zakona o privrednim društvima propisana je

obaveza čuvanja sledećih akata i dokumenata u naznačenim rokovima:
1) osnivački akt;
2) rešenje o registraciji osnivanja društva;
3) statut i sve njegove izmene i dopune;
4) opšta akta društva;
5) zapisnici sa sednica skupštine i odluke skupštine;
6) zapisnici sa sednica odbora direktora, odnosno
izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je
čuvaju se trajno
upravljanje društvom dvodomno;
7) godišnji izveštaji o poslovanju društva i
konsolidovani godišnji izveštaji;
8) ugovori koje su direktori, članovi nadzornog
odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ili sa
njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili
sa društvom izveštaje.
1) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog čuvaju se najmanje pet
organizacionog dela društva; godina, nakon čega se
2) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga čuvaju u skladu sa
imovinska prava društva; propisima o arhivskoj građi
3) izveštaji odbora direktora, odnosno izvršnog
odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje
društvom dvodomno;
4) evidencije o adresama direktora i članova
nadzornog odbora ako je upravljanje društvom
dvodomno.
U skladu sa članom 543. stav 4. Zakona o privrednim društvima, poslovne knjige i

dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se u
skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica kome su
poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje registruju se u skladu sa zakonom
o registraciji.
Prema članu 585. Zakona o privrednim društvima, ukoliko društva ne drže i ne čuvaju
akta i dokumenta u skladu sa propisanim odredbama, kazniće se za privredni prestup
novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, a odgovorno lice u društvu
novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
dr Marina Protić
Stručni komentar
20 RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE
ODOBRENIH POPUSTA U ZAVISNOSTI OD VRSTE
Rabati vs. kasa skonto
Popusti predstavljaju umanjenja osnovne cene iz cenovnika. Popust se može

definisati kao svako umanjenje od navedene cene robe, koje je dobavljač dao kupcu.
Umanjenje može biti u obliku gotovog novca ili nekom drugom obliku, na primer
poklon.
Popusti mogu biti iskazani u samoj fakturi ili naknadno odobreni. U praksi najčešće
srećemo sledeće vrste popusta:
• količinski rabat, i
• kasa skonto.
20-1 Količinski rabat
Dobavljači na svim nivoima (kanalima) daju količinski (kvantitativni) rabat kako bi

pospešili svoju prodaju. Količinski rabat se javlja u dve forme:
- Direktno umanjenje prodajne cene koje je bazirano na kupljenoj količini ili

- Besplatno davanje određenog broja jedinica neke robe.
Krajnji rezultat je isti - smanjenje u ceni po kupljenoj jedinici. Navedeno se može

primeniti na prodaju jednog proizvoda, ograničenog broja proizvoda ili kombinaciju
proizvoda u liniji.
Postoje dve vrste količinskog rabata u slučaju kada se vrši direktno umanjenje od
prodajne cene, što je najčešći slučaj:
1) nekumulativni količinski rabat i
2) kumulativni količinski rabat.
Ni kumulativni ni nekumulativni rabati nisu sami po sebi legalni ili ilegalni. Legalnost
zavisi od nekoliko faktora, koji variraju od slučaja do slučaja. Najkraće govoreći,
količinski rabati su legalni, ako su u skladu sa uštedama koje ima dobavljač ili
ostvarivanjem većeg obima posla kod određenih kupaca. Treba dokazati da razlika u
ceni ne premašuje razliku u troškovima proizvodnje, prodaje i isporuke različitih
količina proizvoda. Razlike u ceni mogu biti manje od uštede u troškovima, ali ne
smeju nadmašiti razliku u troškovima. Da bi to dokazao, proizvođač mora pažljivo
analizirati troškove distribucije prema raznim vrstama kupaca u skladu sa
najopravdanijom bazom za alokaciju takvih troškova na kupce ili grupe kupaca.
Ono što je takođe veoma bitno jeste da postoji tačno utvrđen cenovnik, i da se
popusti odobravaju po tačno utvrđenim kriterijumima za sve kupce ili grupe kupaca.
Nekumulativni količinski rabat
Nekumulativni količinski rabatse zasniva na individualnoj nabavci jednog ili više

proizvoda u određeno vreme. Nudi se u slučajevima kada će veće porudžbine
smanjiti troškove proizvodnje, izdatke u vezi sa manipulacijom i transportom,
fakturisanjem i pakovanjem. Takvi popusti podstiču veće narudžbine, ali ne vezuju
kupca za prodavca posle te jedne kupovine. Ovi popusti se često koriste za
dekuražiranje malih porudžbina, koje su skupe za obradu i podstaknu veće
porudžbine.
Primer knjiženja nekumulativnog količinskog rabata odobrenog

u fakturi
Privredno društvo Prodavac je ugovorilo sa privrednim društvom Kupac da za 350 i
više kupljenih jedinica (komada) ostvaruje 4% rabat. Kupac je poručilo 400 jedinica
(komada) robe.
Prodavac je odobrilo rabat Kupcu za isporučenu količinu robe po fakturi br. 10/2020.
Po fakturi br. 10/2020 prodata je roba u vrednosti od 800.000 dinara
Odobren rabat od 4 % što iznosi 32.000 dinara
Osnovica PDV (1-2) 768.000 dinara
PDV po opštoj stopi (20%) 153.600 dinara
Za uplatu (3+4) 921.600 dinara
Nabavna vrednost prodate robe je 750.000 dinara
Knjiženje kod prodavca
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 921.600
Obaveze za PDV po izdatim
470 fakturama po opštoj stopi (osim 153.600
primljenih avansa)
Prihodi od prodaje robe na domaćem
604 768.000
tržištu
za prodatu robu kupcu
1a) 501 Nabavna vrednost prodate robe 750.000
132 Roba u prometu na veliko 750.000
nabavna vrednost prodate robe
Knjiženje kod kupca
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 132 Roba u prometu na veliko 768.000
Porez na dodatu vrednost u
270 primljenim fakturama po opštoj stopi 153.600
(osim plaćenih avansa)
435 Dobavljači u zemlji 921.600
za nabavku robe
Kumulativni količinski rabat
Kumulativni količinski rabat (super rabat),koji se naziva još i patronažni (zbog

toga što stimulira koncentraciju narudžbina na jedan ili manji broj izvora nabavki),
odložni (zbog toga što se obračunava samo posle protoka određenog vremena) ili
obimni zasniva se na ukupnoj količini kupljene robe tokom određenog perioda
vremena ili bonus. Često se koristi za kvarljivu i trajno potrošnu robu. Period za koji
se daje rabat može varirati od mesec dana (za vrlo kvarljivu robu sa velikim obimom
prodaje) do godinu dana, za robu kod koje nije fizička pokvarljivost.
Odobrenje naknadno odobrenih super rabata i drugih popusta kupcima za promet

izvršen u tekućoj godini, najčešće se vrši po isteku kalendarske godine, odnosno u
januaru naredne godine.
Naknadno odobreni popusti (kasa-skonto, super rabat, bonifikacije i sl.) odnose se na

ranije obavljani promet za koji je izdat račun u kojem je iskazan PDV i koji je plaćen i
iskazan u Obrascu POPDV i Obrascu PP PDV za odgovarajući period. Izdavanjem
računa izvršena su i knjiženja u poslovnim knjigama, kako kod prodavca tako i kod
kupca, gde su iskazani troškovi, prihodi i odgovarajuće obaveze i potraživanja.
Naknadno odobreni popusti menjaju navedena knjiženja u poslovnim knjigama, kao i
osnovicu za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV, jer su i podaci o ranijem
prometu izmenjeni.
Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje, ali oni

istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet
robe i usluga.
Uobičajeno je da društva ugovaraju s dobavljačima godišnje bonuse ili rabate, tj.

odobrenja koja zavise od ostvarenog godišnjeg prometa. Iako se u praksi takve vrste
odobrenja većinom u celosti priznaju u prihod, ona imaju obeležje naknadno
odobrenog popusta za nabavljenu robu te bi u stvari trebalo za te iznose korigovati
trošak nabavne vrednosti prodate robe.
Pri tome treba voditi računa o tome da deo robe koja je nabavljena od dobavljača još
nije prodata, već stoji na zalihama. Mišljenja smo da za tu robu iznos takvog
odobrenja ne bi trebalo priznati u bilansu uspeha nego bi za iznos ostvarenoga
bonusa trebalo smanjiti vrednost zaliha trgovačke robe. Time bi se ostvarilo pravilno
povezivanje prihoda i rashoda, a i umanjenje osnovice poreza na dobit.
Kako bi se mogao opravdati takav postupak, trebao bi postojati ugovor ili neki drugi
pisani dokument u kojem je definisano da dobavljač odobrava godišnji bonus (rabat)
s obzirom na ostvareni promet.
Zakonski okvir nalazi se u Međunarodnom računovodstvenom standardu - MRS 2

Zalihe ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), paragraf 11, koji definiše trošak nabavke
zaliha u kojem se navodi da trgovački popusti, rabati i slične stavke oduzimaju kod
određivanja troškova nabavke. Ako se ostvari dodatni bonus od dobavljača u obliku
odobrenja, takav bonus ima obeležje trgovačkog popusta ili rabata za čiji bi iznos
trebalo umanjiti trošak nabavke zaliha. To bi značilo da bonus ostvaren za robu koja
još nije prodata nije u redu priznati u bilansu uspeha nego bi trebalo umanjiti
knjigovodstvenu vrednost tih zaliha. S druge strane, za robu koja je prodata
trebalo bi umanjiti trošak nabavne vrednosti prodate robe.
Na isti način postupaju i pravna lica i preduzetnici koji primenjuju Međunarodni

standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik
RS", br. 83/2018) i Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i
obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih
pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014).
Primer knjiženja kumulativnog količinskog super rabata

odobrenog za poslovnu godinu
1) Privredno društvo - prodavac, obveznik PDV, na osnovu ugovora kojim su uređeni

kriterijumi za utvrđivanje rabata, odobrava privrednom društvu - kupac, obvezniku
PDV, super-rabat za isporučenu robu u toku poslovne godine, iznos od 1.200.000
dinara sa PDV. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje u narednom
poreskom periodu, kojim ga obaveštava da popust iznosi 1.200.000 dinara, a da se
200.000 dinara odnosi na PDV po opštoj stopi od 20%. Polovina robe, na koju se
odnosi rabat, je prodata.
Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super-rabata. U vezi

dobijenog knjižnog odobrenja, kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju
prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 200.000 dinara.
Knjiženje na dan bilansa
a) Kod prodavca:
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) (204) Kupci u zemlji (1.200.000)
Prihodi od prodaje robe na
(604) (1.000.000)
domaćem tržištu
primljenim fakturama po opštoj
2709 200.000
stopi (osim plaćenih avansa) -
Razgraničeni PDV
za naknadno odobren super rabat
b) Kod kupca:
R. Konto OPIS Iznos
br.
1 2 3 4 5 6
Obaveze za porez na dodatu
1) 470 vrednost po osnovu sopstvene 100.000
potrošnje po opštoj stopi
(435) Dobavljači u zemlji (600.000)
(501) Nabavna vrednost prodate robe (500.000)
za dobijeno knjižno odobrenje za deo prodate robe
Obaveze za porez na dodatu
1a) 470 vrednost po osnovu sopstvene 100.000
potrošnje po opštoj stopi
(435) Dobavljači u zemlji (600.000)
(132) Roba u prometu na veliko (500.000)
za dobijeno knjižno odobrenje za deo neprodate robe
Imajući u vidu da je kupcu, na osnovu ugovora sa dobavljačem, poznato da na dan

bilansa ostvaruje pravo na predmetni rabat, dužan je da ispravku odbitka prethodnog
poreza po tom osnovu prikaže u Obrascu POPDV i Obrascu PP PDV koje podnosi za
poreski period kada je stekao pravo na popust. Ukoliko kupac ne iskaže podatke o
ispravci prethodnog poreza u Obrascu POPDV za period kada je stekao pravo na
popust, a time ni u poreskoj prijavi PDV za taj poreski period, dužan je da za taj
poreski period podnese izmenjenu poresku prijavu PDV.
Knjiženje u narednoj godini
a) Kod prodavca:
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
Potraživanja za više plaćeni porez na
1) 279 200.000
dodatu vrednost
primljenim fakturama po opštoj stopi
2709 200.000
(osim plaćenih avansa) - Razgraničeni
PDV
za prenos razgraničenog PDV za knjižno odobrenje primljeno u narednom period a
koje se odnos na promet iz prethodnog poreskog perioda
Dakle, knjiženje se vrši stornom prihoda i rashoda, potraživanja i obaveza za deo

robe koja je prodata (jer odobren rabat predstavlja korektivni događaj koji se
obuhvata u periodu na koji se odnosi ukoliko je knjižno odobrenje primenjeno pre
dana odobravanja finansijskih izveštaja), dok se knjiženje odobrenog popusta za robu
koja nije prodata kod kupca evidentira stornom zaliha i obaveza. Međutim,
umanjenje obračunatog PDV kod prodavca se iskazuje u pregledu obračuna i
poreskoj prijavi za period kada je odobrenje primljeno, a u finansijskim izveštajima se
evidentira kao razgraničeni PDV u period na koji se odnosi, da bi se zatim u
narednom periodu izvršio prenos na odgovarajući račun potraživanja odnosno
obaveza za PDV.
20-2 Kasa skonto
Kasa skonto predstavlja umanjenje od fakturne cene robe, a odobrava se ako se

račun plati za određeni period vremena pre nego što dospe ceo iznos neto duga.
Kasa skonto se daje za stimulisanje ranog plaćanja računa, posebno u novim
uslovima plaćanja. Računa se na neto fakturnu cenu, nakon što je umanjena za
eventualne ostale popuste (količinski rabat, funkcionalni rabat i dr). Popust mora biti
zagarantovan svim kupcima koji ispunjavaju određene uslove plaćanja.
Dakle, kasa skonto predstavlja vrstu finansijskog popusta, odakle potiče i njegov

računovodstveni tretman. Naime, kasa skonto se kao finansijski popust evidentira
u okviru finansijskih prihoda, odnosno rashoda, na kontu 569 - Ostali finansijski
rashodi, odnosno 669 - Ostali finansijski prihodi.
Kupci su zainteresovani za kasa skonto samo ako je njegov iznos veći od gubitka na
kamati za angažovana sredstva za isplatu fakture. Kasa skonto mora biti stimulativan
za proizvođača, da mu omogući veće efekte nego što iznosi popust. Permanentno
stavljanje u odnos efekata sa troškovima je najbolja provera efikasnosti politike kasa
skonto.
U praksi veoma često može doći do toga da se ne može prepoznati radi li se o rabatu
ili kasa skontu. Najčešća situacija je kada dobavljač odobrava popust kupcu u slučaju
kada ovaj u određenom vremenskom periodu povuče robe u tačno utvrđenom
novčanom iznosu. Naime, ovde se radi o prikrivenom količinskom rabatu (a ne kasa
skontu), jer je suština ista kao kada bi se popust vezao za određenu količinu. Dakle,
za klasifikaciju popusta nije bitna jedinica na osnovu koje se utvrđuje popust, već je
bitan osnov popusta (količina robe izražena bilo u vrednosti bilo u količini ili
prevremeno plaćanje).
Zbog veoma izražene nelikvidnosti i otežane naplate potraživanja od kupaca u

poslednje vreme, dešava se da ugovorima zaključenim sa tzv. valutnom klauzulom
odobrava kupcu naknadni popust (kasa skonto i dr.) u slučaju ako plaćanje izvrši pre
ugovorenog roka. Po ovim ugovorima kupac koji vrši plaćanje pre ugovorenog roka,
na dan plaćanja dobavljaču, ugovoreni iznos primljene robe u devizama (koji je
evidentiran u ispostavljenom računu) umanjuje za ugovoreni procenat popusta i za
taj umanjeni iznos utvrđuje i plaća dinarsku protivvrednost po ugovorenom kursu na
dan uplate obaveze dobavljaču.
Dobavljač je za popust koji je kupac ostvario u skladu sa ugovorom za plaćanje

izvršeno pre ugovorenog roka, dužan da ispostavi odgovarajući dokument - knjižno
odobrenje, koji treba da sadrži sve elemente propisane u Pravilniku o određivanju
slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se
mogu izostaviti pojedini podaci ("Sl. glasnik RS", br. 123/2012, 86/2015,
52/2018 i 94/2019).
U praksi dolazi do nejasnoća između kupaca i dobavljača, u tome na koji iznos

dobavljač treba da ispostavi knjižno odobrenje kupcu koji je izvršio plaćanje pre
ugovorenog roka i na taj način stekao pravo iz ugovora da obavezu za uplatu umanji
za ugovoreni procenat.
Nejasnoće se javljaju po pitanju primene kursa na utvrđeni iznos naknadnog popusta

u devizama, da li se u tom slučaju primenjuje kurs pri kojem je utvrđena i iskazana
fakturna vrednost u ispostavljenom računu za izvršeni promet dobara ili usluga ili
naknadno odobrenje odobrenog popusta u devizama, treba obračunati po
ugovorenom kursu koji je važio na dan plaćanja obaveze dobavljaču.
Smatramo da dobavljač treba da izda knjižno odobrenje na dinarsku protivvrednost

utvrđenog popusta u devizama, iskazan po kursu ispostavljenog računa za izvršen
promet dobra ili usluga. Na tako iskazanu osnovicu treba da iskaže procenat PDV i
ukupan iznos na koji izdaje odobrenje (zbir osnovice i PDV).
Primer knjiženja kasa skonta
Privredno društvo Prodavac ugovorilo je isporuku robe privrednom društvu Kupac u

iznosu od 150.000 EUR, bez PDV, plus 20% PDV, što ukupno iznosi 180.000 EUR.
Ugovorom je predviđeno da se naknada za promet obračunava u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu NBS, koji važi na dan isporuke robe, a plaćanje u
roku od 30 dana od dana isporuke, po istom srednjem kursu NBS, koji bude važio na
dan plaćanja, s tim da ako kupac plati robu u roku od 15 dana od prijema robe,
priznaje mu se popust (kasa skonto) od 10% od ugovorene vrednosti.
Prodavac je izvršio isporuku robe 9. marta 2020. godine (srednji kurs NBS tog dana
iznosio je 117,5802 dinara za 1 EUR), isti dan ispostavljen je račun pod brojem
32/2020, koji sadrži sledeće podatke:
1. Ugovorena vrednost robe bez PDV 150.000 EUR 17.637.030

2. PDV po stopi od 20% 30.000 EUR 3.527.406
3. Ukupna fakturna vrednost robe sa PDV 180.000 EUR 21.164.436
Kupac vrši plaćanje robe 16. marta 2020. godine (srednji kurs NBS iznosi 117,6654
dinara za 1 EUR), znači pre ugovorenog roka, i u skladu sa ugovorom ostvaruje pravo
na popust od 10% od ugovorene vrednosti (180.000 x 10%= 18.000), odnosno vrši
uplatu u dinarskoj protivvrednosti od 162.000 EUR (180.000 - 18.000) što iznosi
19.061.795 dinara (162.000 x 117.6654).
Prodavac po prijemu novčanih sredstava na poslovni račun, ispostavlja Kupcu knjižno
odobrenje za finansijski popust (kasa skonto) po ugovoru. Knjiženje odobrenja pored
ostalih obaveznih podataka sadrži sledeće podatke:
Naknadno odobreni popust (po ugovoru br. 12/2020 - račun 15.000

1. 1.764.981
br. 32/2020 od 9.3.2020.) - iznos bez PDV EUR
3.000
2. PDV po stopi od 20% 352.996
EUR
18.800
3. Naknadno odobreni popust sa PDV 2.117.977
EUR
Knjiženje kod Prodavca
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 21.164.436
470 fakturama po opštoj stopi (osim 3.527.406
primljenih avansa)
Prihodi od prodaje robe na
604 17.637.030
domaćem tržištu
za prodatu robu kupcu po računu 32/2020 od 9.3.2020. godine
2) 204 Kupci u zemlji (2.117.977)
470 fakturama po opštoj stopi (osim (352.996)
primljenih avansa)
569 Ostali finansijski rashodi 1.764.981
za odobreni kasa skonto po ugovoru 12/2020
3) 241 Tekući (poslovni) račun 19.061.795
Prihodi po osnovu efekata valutne
664 15.336
klauzule
204 Kupci u zemlji 19.046.459
za naplaćeno potraživanje
Knjiženje kod Kupca
R. Konto Iznos
OPIS
br. duguje potražuje duguje Potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 132 Roba u prometu na veliko 17.637.030
PDV u primljenim fakturama po
270 3.527.406
opštoj stopi
435 Dobavljači u zemlji 21.164.436
za nabavku robe po računu 32/2020 od 9.3.2020. godine
2) 669 Ostali finansijski prihodi 1.764.981
PDV u primljenim fakturama po
270 (352.996)
opštoj stopi
435 Dobavljači u zemlji (2.117.977)
za odobreni kasa skonto po ugovoru 12/2020
3) 435 Dobavljači u zemlji 19.046.459
241 Tekući (poslovni) račun 19.061.795
Rashodi po osnovu efekata
564 15.336
valutne klauzule
za plaćenu obavezu dobavljaču
dr Marina Protić
IZVEŠTAVANJE JAVNIH DRUŠTAVA I VELIKIH PRAVNIH LICA
Stručni komentar
21 PERIODIČNO FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U

SKLADU SA MRS 34
Zakonska obaveza za javna društva i investicione fondove
Sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja, vrši se za periode koji su kraći od jedne

poslovne godine (npr. mesečni, kvartalni, polugodišnji). Za sastavljanje periodičnih
finansijskih izveštaja merodavan je Međunarodni računovodstveni standard MRS
34 Periodično finansijsko izveštavanje ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS
34), koji propisuje minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja kao i principe
za priznavanje i odmeravanje kompletnih ili sažetih finansijskih izveštaja
međuperioda.
MRS 34 ne propisuje od kojih društava treba zahtevati da sastavljaju i objavljuju

periodične finansijske izveštaje, koliko često i u kom roku nakon završetka godišnjeg
izveštavanja. Međutim, države, regulatorna tela nadležna za hartije od vrednosti,
berze i računovodstvena tela često zahtevaju od društava čijim se dužničkim
hartijama od vrednosti ili hartijama od vrednosti sa pravom učešća u dobiti javno
trguje, da objavljuju periodične finansijske izveštaje.
MRS 34 se primenjuje ukoliko se od entiteta zahteva ili entitet izabere da objavljuje

periodične finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog
izveštavanja (IFRS). Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde podstiče
entitete čijim se akcijama javno trguje da obezbede periodične finansijske izveštaje
koji su usklađeni sa principima priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja
uspostavljenim ovim standardom. Naročito se podstiču entiteti čijim akcijama se
javno trguje da:
a) sačinjavaju periodične finansijske izveštaje bar na kraju prvog polugođa svoje

finansijske godine; i
b) svoje periodične finansijske izveštaje učine dostupnim najkasnije u roku od 60
dana od kraja međuperioda.
Navedene preporuke su i zakonski propisane u našem zakonodavstvu, što je bliže

opisano u narednom podnaslovu.
Ukoliko se za periodični finansijski izveštaj društva navodi da je sačinjen u skladu sa

MRS/MSFI, on mora da bude usklađen sa svim zahtevima MRS 34.
21-1 Obaveza periodičnog izveštavanja u Republici Srbiji
Obaveza sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja kao i vanrednih

finansijskih izveštaja u slučaju statusne promene (pripajanje, spajanje, podela i
odvajanje), stečaja i likvidacije propisana je Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik
RS", br. 73/2019 - dalje: Zakon). Međutim, Zakonom nije propisana obaveza
sastavljanja periodičnih finansijskih izveštaja, kao obaveza svih pravnih lica.
Iako Zakonom nije uređeno i propisano sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja,

određeni zakoni koji posebno regulišu poslovanje određenih privrednih subjekata
kao "lex specialis" zakoni, uslovljavaju i sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja, i
to:
• članom 52. Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 112/2015,
108/2016 i 9/2020), propisano je da javno društvo čijim se hartijama od vrednosti
trguje na regulisanom tržištu, obavezno je da za prvih šest meseci poslovne godine, a
najkasnije u roku od dva meseca nakon završetka navedenog polugodišta, sastavi
polugodišnji izveštaj prema pravilima koja važe za godišnji izveštaj, objavi ga,
dostavi Komisiji i regulisanom tržištu na kom su hartije od vrednosti tog društva
uključene u trgovanje (Beogradska berza). Pored toga, članom 53. Zakona o tržištu
kapitala, javno društvo čijim se hartijama od vrednosti trguje na listingu regulisanog
tržišta dužno je da sastavi, objavi javnosti i dostavi Komisiji i organizatoru
tržišta kvartalni izveštaj, najkasnije 45 dana nakon završetka svakog od prva tri
tromesečja tekuće poslovne godine, kao i da obezbedi da ovaj izveštaj bude
dostupan javnosti najmanje pet godina od dana objavljivanja;
• članom 22. Zakona o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006,
51/2009, 31/2011 i 115/2014), propisano je da je društvo za upravljanje
investicionim fondom dužno da javno objavi i Komisiji za hartije od vrednosti (dalje:
Komisija), pored ostalog, dostavi i polugodišnje izveštaje za svaki investicioni fond
posebno do 31. avgusta tekuće godine, za prethodno polugodište;
• članom 72. Zakona o investicionim fondovima propisano je da društvo za

upravljanje investicionim fondom dostavlja polugodišnje i godišnje finansijske
izveštaje svim akcionarima zatvorenog fonda.
Takođe, vrlo čest slučaj je i da određena pravna lica sastavljaju kvartalne i

polugodišnje finansijske izveštaje na zahtev svojih osnivača ili Grupe (uobičajeno
kada je osnivač iz inostranstva), iako nije propisana obaveza sastavljanja nijednim
zakonom. Ti finansijski izveštaji sastavljaju se takođe u skladu sa MRS 34 i specifičnim
zahtevima i potrebama osnivača za izveštavanjem.
Pored Zakona o investicionim fondovima, treba imati u vidu i član 25. Zakona o
otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Sl. glasnik RS", br.
73/2019) kojim je, pored ostalog, takođe propisana obaveza izveštavanja društva za
upravljanje u vidu polugodišnjih i godišnjih izveštaja koji se dostavljaju Komisiji, kao
i Zakon o alternativnim investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019).
21-2 Kompletan (potpun) i sažet set periodičnih finansijskih izveštaja
Periodični finansijski izveštaji sastavljaju se na jedan od sledećih načina:
• kao kompletan (potpun) set finansijskih izveštaja;

• kao sažet set finansijskih izveštaja.

Potpun set finansijskih izveštaja
Ukoliko društvo sastavlja i objavljuje kompletan set periodičnih finansijskih izveštaja,

oblik i sadržaj tih izveštaja treba da je u skladu sa zahtevima Međunarodnog
računovodstvenog standarda MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ("Sl.
glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS 1) i MRS 34. Kompletan set u skladu sa MRS
1 i MRS 34 uključuje sledeće finansijske izveštaje:
1) Bilans stanja;
2) Bilans uspeha;
3) Izveštaj o ostalom rezultatu;
4) Izveštaj o tokovima gotovine;
5) Izveštaj o promenama na kapitalu;
6) Napomene uz finansijske izveštaje
6a) uporedne informacije koje se odnose na prethodni period,
7) Bilans stanja na početku prethodnog perioda kada društvo retrospektivno
primenjuje računovodstvenu politiku ili vrši retrospektivno preračunavanje stavki
u svojim finansijskim izveštajima, ili kada reklasifikuje stavke u svojim finansijskim
izveštajima.
Dakle, radi se o istim finansijskim izveštajima, koje društva imaju obavezu da

sastavljaju i dostavljaju Agenciji za privredne registre za poslovnu (izveštajnu) godinu.
Sažet set finansijskih izveštaja
Sažet set finansijskih izveštaja nije propisan domaćom regulativom, odnosno Zakon
ne propisuje obrasce za sažete finansijske izveštaje. MRS 34 definiše da sažeti
finansijski izveštaji za periodično izveštavanje uključuju:
1) sažeti Bilans stanja;

2) sažeti Bilans uspeha;
3) sažet Izveštaj o ostalom rezultatu;
4) sažeti Izveštaj o tokovima gotovine;
5) sažeti Izveštaj o promenama na kapitalu;
6) sažete Napomene uz finansijske izveštaje.
U skladu sa MRS 34, kada društvo objavljuje set sažetih finansijskih izveštaja u
svom periodičnom finansijskom izveštaju, ti sažeti izveštaji uključuju, kao
minimum, sva zaglavlja i međuzbirove koji su bili uključeni u najskorije godišnje
finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene. Dodatne linijske stavke
ili napomene se uključuju, ukoliko bi njihovo izostavljanje doprinelo tome da sažeti
periodični finansijski izveštaji navode na pogrešne zaključke.
Društvo u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste

računovodstvene politike kao i u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, izuzev za
promene računovodstvene politike posle datuma najskorijih godišnjih finansijskih
izveštaja, koje će biti odražene u sledećim godišnjim finansijskim izveštajima. Ipak,
učestalost izveštavanja društva (godišnje, polugodišnje ili kvartalno) ne utiče na
odmeravanje njegovih godišnjih rezultata. Da bi se postigao taj cilj, odmeravanja za
svrhe periodičnog izveštavanja se vrši na osnovu perioda od početka godine do
datuma izveštavanja.
U sažetim Napomenama uz periodične finansijske izveštaje, društvo kao

minimum, obelodanjuje svaki događaj ili transakciju koja je materijalno
značajna za razumevanje tekućeg međuperioda i to:
- izjavu da su u periodičnim finansijskim izveštajima korišćene iste

računovodstvene politike i metode izračunavanja, u odnosu na najskorije
godišnje finansijske izveštaje, ili, ukoliko su te politike ili metodi promenjene, opis
prirode i efekta promene,
- objašnjavajuće komentare o poslovanju u međuperiodu koje je sezonskog ili
cikličnog karaktera,
- prirodu i iznos stavki koje utiču na imovinu, obaveze, kapital, neto prihod ili
tokove gotovine, koji su neuobičajeni zbog svoje prirode, veličine ili učestalosti
događanja,
- prirodu i iznos promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim
međuperiodima tekuće finansijske godine ili promena procena iznosa o kojima je
izveštavano u ranijim finansijskim godinama, ukoliko te promene imaju
materijalno značajan efekat u tekućem međuperiodu,
- emitovanja, otkupi i isplate dužničkih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti
sa pravom učešća u dobiti,
- plaćene dividende (agregirano ili po akciji) zasebno za obične akcije i druge
akcije,
- informacije o segmentima samo ako društvo ima obavezu izveštavanja o
segmentima,
- materijalno značajne događaje nastale posle završetka međuperioda, koji se
nisu odrazili u finansijskim izveštajima za međuperiod,
- efekat promena strukture društva u toku međuperioda, uključujući poslovne
kombinacije, sticanje ili gubljenje kontrole nad zavisnim društvima i dugoročne
investicije, restrukturiranja i prestanke poslovanja i
- promene potencijalnih obaveza ili potencijalne imovine nastale od kraja
poslednjeg godišnjeg izveštajnog perioda;
- za finansijske instrumente, obelodanjivanja fer vrednosti zahtevana u
paragrafima 91-93(h), 94-96, 98 i 99 u MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti, i
paragrafima 25, 26 i 28-30 i MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja;
- za društva koja postaju ili prestaju da budu investiciona društva, kao što je
definisano u Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja - MSFI 10
Konsolidovani finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019),
obelodanjivanja u paragrafu 9 Međunarodnog standarda finansijskog
izveštavanja - MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima ("Sl.
glasnik RS", br. 92/2019);i
- raščlanjivanje prihoda od ugovora sa kupcima koje se zahteva paragrafima 114-
115, Međunarodnog standard finansijskog izveštavanja - MSFI 15 Prihod od
ugovora sa kupcima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019).

21-3 Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih finansijskih

izveštaja
Prema paragrafu 20 MRS 34, periodični izveštaji obuhvataju periodične

finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) za sledeće periode:
a) Izveštaj o finansijskoj poziciji, odnosno Bilans stanja u našem

zakonodavstvu, na datum završetka tekućeg međuperioda i uporedni izveštaj o
finansijskoj poziciji na datum završetka neposredno prethodne finansijske godine.
b) Bilans uspeha i izveštaj o ostalom rezultatu za tekući međuperiod i kumulativno

od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma izveštaja o ukupnom
rezultatu, sa uporednim izveštajima o dobitku ili gubitku i ukupnom ostalom
rezultatu za uporedive međuperiode (tekući i od datuma početka tekuće godine do
datuma izveštaja o ukupnom rezultatu) neposredno prethodne finansijske godine. U
skladu sa MRS 1 (izmenjen 2011.), periodični izveštaj može da prezentira za svaki
period izveštaj ili izveštaje o dobitku ili gubitku i ukupnom ostalom rezultatu.
c) Izveštaj o promenama na kapitalu kumulativno od datuma početka tekuće

finansijske godine do datuma izveštaja o promenama na kapitalu, sa uporednim
izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.
d) Izveštaj o tokovima gotovine kumulativno za tekuću finansijsku godinu, sa

uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.
Sličan zahtev je propisan i Pravilnikom o sadržini, formi i načinu objavljivanja

godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava ("Sl. glasnik RS",
br. 14/2012, 5/2015, 24/2017 i 14/2020 - dalje: Pravilnik) i obrascima koji se
podnose Komisiji, za bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, i
izveštaj o tokovima gotovine, dok je kod izveštaja o promenama na kapitalu
odstupljeno od MRS 34.
U narednoj tabeli prikazani su finansijski izveštaji sa uporednim podacima na

odgovarajući dan, odnosno period u skladu sa zahtevima MRS 34 i Komisije:
Finansijski
Za tekući period Uporedni podaci
izveštaj
poslednji dan
stanje na poslednji dan prethodne
Bilans stanja kvartala/polugodišta
godine
tekuće godine
Izveštaj o stanje na poslednji dan stanje na poslednji dan prethodne
promenama na kvartala/polugodišta godine i korigovano početno stanje
kapitalu tekuće godine pod 1.1. tekuće godine
kumulativ
Izveštaj o
odgovarajućeg kumulativ odgovarajućeg
tokovima
kvartala/polugodišta kvartala/polugodišta tekuće godine
gotovine
tekuće godine
Bilans uspeha i Kvartal Kumulativno

Kvartal 3 Kumulativno 4
Izveštaj o 1 2
ostalom Kolona
rezultatu Kolona 2 Kolona 3 Kolona 4
1
Periodični bilans uspeha i izveštaj o ostalom rezultatu se popunjavaju u zavisnosti od

toga o kojem se kvartalu radi, i to:
- Kolona 1. za: 1. kvartal 1.1.-31.3. tekuće godine; 2. kvartal 1.4.-30.6. tekuće
godine; 3. kvartal 1.7.-30.9. tekuće godine;
- Kolona 2. za: 1. kvartal 1.1.-31.3. tekuće godine; 2. kvartal 1.1.-30.6. tekuće
godine; 3. kvartal 1.1.-30.9. tekuće godine;
- Kolona 3. za: 1. kvartal 1.1.-31.3. prethodne godine; 2. kvartal 1.4.-30.6.
prethodne godine; 3. kvartal 1.7.-30.9. prethodne godine;
- Kolona 3. za: 1. kvartal 1.1.-31.3. prethodne godine; 2. kvartal 1.1.-30.6.
prethodne godine; 3. kvartal 1.1.-30.9. prethodne godine.
Kao što se vidi iz prethodne tabele u uporednim podacima za prošlu godinu kod
bilansa uspeha, izveštaja o ostalom rezultatu, i izveštaja o izveštaju o tokovima
gotovine, unose se odgovarajući podaci za uporedni kvartal, odnosno polugodište
prethodne godine, a ne podaci sa kraja godine.
Obezbeđivanje ovih podataka je često problem kada društva ne poseduju softver koji
omogućava obezbeđivanje podataka za međuperiode. U tom smislu ukoliko društvo
ne sastavi finansijske izveštaje u obliku i sadržini na način propisan MRS 34, on ne
treba da obelodani da su periodični finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS
34.
21-4 Korišćenje procena prilikom sastavljanja periodičnih finansijskih

izveštaja
Procedure odmeravanja koje treba slediti u periodičnom finansijskom izveštaju su

osmišljene tako da rezultirajuće informacije budu pouzdane i da su prikladno
obelodanjene sve materijalno značajne finansijske informacije relevantne za
razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta. Iako se odmeravanja kako u
godišnjim, tako i u periodičnim finansijskim izveštajima često zasnivaju na razumnim
procenama, sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja uobičajeno zahteva češće
korišćenje metoda procene nego godišnji finansijski izveštaji.
Neki od primera procena koji se koriste prilikom sastavljanja periodičnih finansijskih

izveštaja su:
Zalihe: Ne mora se zahtevati popuno inventarisanje odnosno popis kao i procedure

vrednovanja zaliha na datume perioda. Može biti dovoljno da se izvrše procene na
datume međuperioda, na osnovu prodajnih marži.
Popis imovine i obaveza: Prilikom sastavljanja periodičnih finansijskih izveštaja nije

obavezno vršenje potpunog popisa imovine i obaveza. Najbolje i najispravnije
rešenje bi bilo da društvo, ukoliko ima mogućnosti, izvrši delimičan popis, imovine i
obaveza i to najvažnijih stavki, kao i da usaglasi potraživanja i obaveze samo sa
najvažnijim poslovnim partnerima. Naravno, privredno društvo može izvršiti i potpun
popis imovine i obaveza, kao i usaglašavanje sa svim poslovnim partnerima, iako je
ova zakonska obaveza propisana Zakonom i podzakonskim propisima samo za
godišnje sastavljanje finansijskih izveštaja.
Klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih
obaveza: Prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja društvo raspolaže sa
preciznijim podacima i informacijama za klasifikaciju u odnosu na datume
međuperioda, kada će se za određene stavke za koje nema dovoljno informacija za
klasifikaciju koristiti razumno prosuđivanje i procena.
Procena fer vrednosti osnovnih sredstava i investicionih nekretnina: Ako,

određeno društvo na dan sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, uobičajeno
angažuje ovlašćenog procenjivača za procenu fer vrednosti osnovnih sredstava i
investicionih nekretnina, jer je to njegova izabrana računovodstvena politika, za
periodično izveštavanje može sâm vršiti procenu.
Priznavanje troškova koji nastaju neravnomerno u toku godine: Troškovi koji

nastaju neravnomerno tokom poslovne godine, imaju karakter očekivanih ili
odloženih troškova na datum međuperioda, samo ukoliko se ta vrsta troškova takođe
anticipira ili odgađa na kraju godine. Dakle, ako trošak nastaje neravnomerno u toku
godine, biće priznat u periodičnom finansijskom izveštaju, izuzev u slučaju kad bi, da
se sastavlja samo godišnji račun, taj trošak bio određen za naredni period.
Priznavanje prihoda sezonskog ili cikličnog karaktera: Prihodi koji nastaju na

sezonskoj, cikličnoj ili povremenoj osnovi tokom finansijske godine, nemaju karakter
očekivanih ili odloženih prihoda na datum međuperioda, i zbog toga se neće
priznavati iz razloga što se očekuje određeni priliv, ili se razgraničavati ili procenjivati.
Primeri obuhvataju prihod od dividende, tantijeme i državna davanja. Pored toga,
neka društva dosledno ostvaruju više prihoda u određenim međuperiodima
finansijske godine nego u drugim međuperiodima, na primer sezonski prihodi
prodavca na malo. Takvi se prihodi priznaju kada nastanu. Na primer, društvo je
primilo prihod po osnovu licencne naknade 1. aprila koja se odnosi na celu godinu.
Društvo neće razgraničavati ovaj prihod u slučaju sastavljanja polugodišnjih
finansijskih izveštaja, već će ceo prihod priznati u prvoj polovini godine u
polugodišnjem finansijskom izveštaju.
Utvrđivanje iznosa poreza na dobit. Društvo treba da izvrši i procenu poreza na

dobit, i da na adekvatan način procenjeni iznos poreza na dobit, evidentira u
periodičnim finansijskim izveštajima. Procena se vrši na osnovu utvrđenog
dobitka/gubitka pre oporezivanja, propisane stope poreza na dobit, i vodeći računa o
poreskim propisima, i usklađivanju prihoda i rashoda u poreskom bilansu i poreskim
olakšicama. Takođe, neophodno je utvrditi i odložena poreska sredstva i obaveze.
Odredbama člana 38. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br.
25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,
119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 -
autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019), propisano je da
je poreski period za koji se obračunava porez na dobit poslovna godina, osim u
slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i
statusne promene, kao i u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije. Prema
tome, ne postoji obaveza podnošenja poreskog bilansa prilikom sastavljanja
periodičnih finansijskih izveštaja.
Međutim, privredno društvo, pri sastavljanju periodičnih finansijskih izveštaja,

može zaključiti da bi na osnovu utvrđene dobiti i obračunate dobiti plaćalo
mesečnu akontaciju, znatno različitu od one koju plaća. U tom slučaju društvo
ima pravo da podnese poresku prijavu sa poreskim bilansom, sastavljene na
osnovu periodičnog finansijskog izveštaja, u kojima će iskazati podatke od
značaja za izmenu poreske osnovice.
21-5 Materijalnost (značajnost) kao bitan kriterijum prilikom sastavljanja

periodičnih finansijskih izveštaja
Pri odlučivanju o načinu priznavanja, odmeravanja, klasifikacije ili obelodanjivanja

stavki za svrhe periodičnog finansijskog izveštavanja, procenjuje se materijalnost
(značajnost) u vezi sa finansijskim podacima međuperioda. Prilikom procene
značajnosti, prihvata se mogućnost da se periodična odmeravanja u većoj meri
zasnivaju na procenama nego odmeravanja godišnjih finansijskih podataka.
Neka stavka je materijalno značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili netačno

iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja. U
tom smislu i MRS 1 zahteva zasebna obelodanjivanja materijalno značajnih stavki
prilikom sastavljanja kompletnog seta finansijskih izveštaja.
Takođe, prilikom sastavljanja periodičnih finansijskih izveštaja materijalnost je bitan

kriterijum za sastavljanje, prezentaciju i obelodanjivanje podataka i informacija
međuperioda. Tako, na primer, neuobičajene stavke, promene računovodstvenih
politika ili procena i greške se priznaju i obelodanjuju na osnovu materijalnosti
(značajnosti) u odnosu na podatke međuperioda kako bi se izbegli pogrešni zaključci
koji bi mogli proisteći zbog neobelodanjivanja. Najvažniji cilj jeste da se obezbedi da
periodični finansijski izveštaj sadrži sve informacije koje su relevantne za razumevanje
finansijske pozicije i performansi društva u toku međuperioda.
dr Marina Protić
Stručni komentar
22 DOSTAVLJANJE KVARTALNOG I
POLUGODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA
JAVNIH DRUŠTAVA KOMISIJI ZA HARTIJE OD
VREDNOSTI U 2020. GODINI
45 dana nakon završetka svakog od prva tri tromesečja, odnosno u roku od dva
meseca od završetka polugodišta
Prema odredbama člana 53. stav 1. Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br.
31/2011, 112/2015, 108/2016 i 9/2020 - dalje: Zakon), javno društvo čijim se
hartijama od vrednosti trguje na listingu regulisanog tržišta dužno je da sastavi,
objavi javnosti i dostavi Komisiji za hartije od vrednosti (dalje: Komisija) i organizatoru
tržišta kvartalni izveštaj, najkasnije 45 dana nakon završetka svakog od prva tri
tromesečja tekuće poslovne godine, kao i da obezbedi da ovaj izveštaj bude
dostupan javnosti najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Shodno navedenom, kvartalni finansijski izveštaji za 2020. godinu se dostavljaju

u sledećim rokovima:
• za prvi kvartal 2020. godine (1. januar - 31. mart) najkasnije do 15. maja 2020.
godine;
• za drugi kvartal 2020. godine (1. april - 30. jun) najkasnije do 14. avgusta
2020. godine; i
• za treći kvartal 2020. godine (1. jul - 30. septembar) najkasnije do 14.
novembra 2020. godine.
22-1 Obveznici sastavljanja kvartalnih finansijskih izveštaja
Kao što je navedeno, u skladu sa članom 53. Zakona, kvartalne finansijske izveštaje
dužna su da sastave, objave i dostave Komisiji, javna društva čijim hartijama od
vrednosti se trguje na listingu regulisanog tržišta.
Beogradska berza kao regulisano tržište u Srbiji ima dva listinga, i to:
- Prime listing i
- Standard listing.
Dakle, obaveza sastavljanja i dostavljanja kvartalnih finansijskih izveštaja

odnosi se na akcionarska društva čijim akcijama se trguje preko Prime listinga i
Standard listinga.
22-2 Sadržina kvartalnog izveštaja
Prema Pravilniku o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih,

polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava ("Sl. glasnik RS", br.
14/2012, 5/2015, 24/2017 i 14/2020 - dalje: Pravilnik) javna društva čijim hartijama
od vrednosti se trguje na listing regulisanog tržišta sastavljaju samo kvartalne
izveštaje: za prvo, drugo i treće tromesečje poslovne godine. Kvartalni izveštaj za
drugo tromesečje sadrži istovremeno i podatke za prvih šest meseci poslovne
godine.
U skladu sa Zakonom i Pravilnikom kvartalni finansijski izveštaji sadrže:
1. Kvartalne finansijske izveštaje u skraćenom obimu i to:
• skraćeni bilans stanja koji sadrži uporedni prikaz podataka s podacima iz

bilansa za prethodnu godinu;
• skraćeni bilans uspeha koji sadrži uporedni prikaz podataka za isti period
prethodne godine;
• skraćeni izveštaj o promenama na kapitalu sa uporednim podacima za
prethodnu godinu;
• skraćeni izveštaj o ostalom rezultatu, sa uporednim podacima za prethodnu
godinu;
• skraćeni izveštaj o tokovima gotovine, sa uporednim podacima za isti period
prethodne godine;
• napomene uz kvartalne izveštaje. Napomene uz finansijske izveštaje sadrže
samo značajne poslovne događaje, promene računovodstvenih politika u odnosu
na poslednje objavljene godišnje finansijske izveštaje i objašnjenja neophodna za
razumevanje značajnih promena u finansijskim izveštajima;
2. Kvartalni izveštaj o poslovanju javnog društva sadrži:
• opis značajnih događaja koji su se dogodili nakon isteka poslovne godine,

• uticaj značajnih događaja na kvartalne izveštaje,
• opis najznačajnijih rizika i neizvesnosti koji se mogu javiti do isteka poslovne
godine,
• podatke o značajnim transakcijama između povezanih lica i promene u
transakcijama između povezanih lica, koje su navedene u poslednjem godišnjem
izveštaju, koje bi mogle bitno da utiču na finansijsko stanje ili kvartalne rezultate
poslovanja;
3. Izjavu lica odgovornih za sastavljanje kvartalnih izveštaja uz navođenje:
- njihovih imena, radnih mesta i dužnosti u javnom društvu,

- da je, prema njihovom najboljem saznanju, kvartalni i finansijski izveštaj
sastavljen uz primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i da
pruža istinite i objektivne podatke o imovini, obavezama, dobicima i gubicima,
finansijskom položaju i poslovanju javnog društva.
Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine
i izveštaj o promenama na kapitalu sastavljaju se u skladu sa strukturom i sadržajem
koji su definisani obrascima polugodišnjih i kvartalnih izveštaja dostupnih na internet
stranici Komisije za hartije od vrednosti (PFI-PD, PFI-OSIG/RE, PFI-B, PFI-ZIF, PFI-BDD,
KFI-PD, KFI-OSIG/RE, KFI-B, KFI-ZIF, KFI-BDD).
Javno društvo treba da obezbedi da kvartalni finansijski izveštaj bude dostupan

javnosti najmanje pet godina od dana objavljivanja.
22-3 Sadržina polugodišnjeg finansijskog izveštaja
U skladu sa članom 52. Zakona, i članom 5. Pravilnika, javna društva čije su akcije

uključene na regulisano tržište koje nije listing, obavezna su da sastave
polugodišnji izveštaj za prvih šest meseci poslovne godine.
Rok za sastavljanje, dostavljanje Komisiji i objavljivanje polugodišnjeg

finansijskog izveštaja za 2020. godinu (za period 1. januar - 30. jun) je
najkasnije u roku od dva meseca nakon završetka polugodišta, odnosno
najkasnije do 31. avgusta 2020. godine.
Javna društva čije su akcije uključene na regulisano tržište koje nije listing su
obavezna da polugodišnji finansijski izveštaj objave na svojoj internet stranici i
dostave Komisiji i regulisanom tržištu na kom su hartije od vrednosti tog
društva uključene u trgovanje (Beogradska berza).
Polugodišnji izveštaj koji se objavljuje i dostavlja Komisiji sadrži:
1) Polugodišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju:
• skraćeni bilans stanja koji sadrži uporedni prikaz podataka s podacima iz

bilansa za prethodnu godinu;
• skraćeni bilans uspeha koji sadrži uporedni prikaz podataka za isti period
prethodne godine;
• skraćeni izveštaj o promenama na kapitalu sa uporednim podacima za
prethodnu godinu;
• skraćeni izveštaj o ostalom rezultatu, sa uporednim podacima za prethodnu
godinu;
• skraćeni izveštaj o tokovima gotovine, sa uporednim podacima za isti period
prethodne godine;
• napomene uz polugodišnje izveštaje. Napomene uz finansijske izveštaje
sadrže samo značajne poslovne događaje, promene računovodstvenih politika u
odnosu na poslednje objavljene godišnje finansijske izveštaje i objašnjenja
neophodna za razumevanje značajnih promena u finansijskim izveštajima.
Skraćeni finansijski izveštaji sadrže najviše sva zaglavlja i međuzbirove koji su bili
uključeni u poslednji godišnji finansijski izveštaj, a dodatne stavke se mogu uključiti
samo ukoliko bi njihovo izostavljanje u polugodišnjim finansijskim izveštajima imalo
za posledicu stvaranje pogrešne slike o imovini, obavezama, finansijskom položaju,
dobicima ili gubicima i poslovanju izdavaoca.
Kada javno društvo ima obavezu da finansijske izveštaje u svom godišnjem izveštaju
pripremi na konsolidovanoj osnovi, finansijski izveštaji pripremljeni u okviru
polugodišnjeg izveštaja takođe se pripremaju na konsolidovanoj osnovi i kao takvi
objavljuju.
U slučaju da je vršena revizija polugodišnjih finansijskih izveštaja, javno društvo je
obavezno da objavi i revizorski izveštaj u celini, a ukoliko nije, onda u polugodišnjem
izveštaju mora dati izjavu o tome.
2) polugodišnji izveštaj o poslovanju društva treba da sadrži podatke propisane

članom 52. stav 3. tačka 6. Zakona i to:
• opis značajnih događaja koji su se dogodili u prvih šest meseci poslovne

godine,
• uticaj značajnih događaja na polugodišnje izveštaje,
• opis najznačajnijih rizika i neizvesnosti za preostalih šest meseci poslovne
godine,
• podatke o značajnim transakcijama između povezanih lica izvršene u prvih šest
meseci tekuće poslovne godine koje su bitno uticale na finansijski položaj i
poslovanje javnog društva u tom periodu, kao i promene u transakcijama između
povezanih lica koje su navedene u poslednjem godišnjem izveštaju koje bi mogle
bitno uticati na finansijsko stanje ili rezultate poslovanja društva u prvih šest
meseci tekuće poslovne godine;
3) izjavu lica odgovornih za sastavljanje polugodišnjeg izveštaja, navodeći

njihova radna mesta i dužnosti u javnom društvu, da je, prema njihovom najboljem
saznanju, polugodišnji finansijski izveštaj sastavljen uz primenu MSFI i da daju istinite
i objektivne podatke o imovini, obavezama, dobicima i gubicima, finansijskom
položaju i poslovanju javnog društva, uključujući i društva koja su uključena u
njegove konsolidovane izveštaje.
22-4 Sastavljanje kvartalnog i polugodišnjeg finansijskog izveštaja
Zakonom je predviđeno da se godišnji finansijski izveštaji sastavljaju u skladu

sa Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) i Zakonom o reviziji
("Sl. glasnik RS", br. 73/2019). Zakonom nije propisano na koji način se sastavlja
kvartalni i polugodišnji finansijski izveštaj, osim što je predviđeno da se sastavljaju
skraćeni finansijski izveštaji.
Imajući u vidu da javna društva shodno članu 24. Zakona o računovodstvu obavezno
primenjuju pune MRS/MSFI za sastavljanje finansijskih izveštaja, smatramo da ova
društva i prilikom sastavljanja kvartalnih i polugodišnjih finansijskih izveštaja treba da
primene standarde, odnosno konkretno Međunarodni računovodstveni standard -
MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), o
čemu će biti pisano u posebnom stručnom komentaru.
22-5 Dostavljanje kvartalnih i polugodišnjih finansijskih izveštaja
Način predaje kvartalnog i polugodišnjeg finansijskog izveštaja propisan

je Uputstvom o načinu na koji javna društva i pojedina lica povezana sa njima
dostavljaju informacije Komisiji (objavljeno na internet stranici
Komisije, http://www.sec.gov.rs/ - dalje: Uputstvo). Takođe, na internet stranici,
objavljeno je i Tehničko uputstvo o načinu dostavljanja propisanih informacija
koje se odnose na javna društva, preko Portala Komisije za hartije od vrednosti.
Prema odredbi člana 3. Uputstva, kvartalni i polugodišnji finansijski izveštaji se

dostavljaju Komisiji u papirnom i elektronskom obliku (na CD), u rokovima koji su
propisani Zakonom, odnosno u roku od 45 dana po isteku svakog tromesečja i u
roku od najkasnije dva meseca po isteku polugodišta.
Izuzetno, javno društvo je dužno da prilikom dostavljanja kvartalnog izveštaja komisiji

dostavi dva odvojena dokumenta:
1. kao jedan celovit dokument - godišnji izveštaj u PDF formatu;

2. dodatno, kao zaseban dokument, godišnje finansijske izveštaje u XLS formatu:
bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine i izveštaj o promenama
na kapitalu.
Obrasci kvartalnih finansijskih izveštaja koji se dostavljaju u XLS formatu dostupni su

na internet stranici Komisije:
- privredna društva (KFI-PD);

- društva za osiguranje odnosno društva za reosiguranje (KFI-OSIG/RE);
- banke (KFI-B);
- zatvorene investicione fondove (KFI-ZIF);
- brokersko-dilerska društva (KFI-BDD);
- davaoce finansijskog lizinga (KFI-DFL).
Takođe, obrasci polugodišnjih finansijskih izveštaja koji se dostavljaju u XLS formatu

dostupni su na internet stranici Komisije:
- privredna društva (PFI-PD);

- društva za osiguranje odnosno društva za reosiguranje (PFI-OSIG/RE);
- banke (PFI-B);
- zatvorene investicione fondove (PFI-ZIF);
- brokersko-dilerska društva (PFI-BDD);
- davaoce finansijskog lizinga (PFI-DFL).
Prilikom dostavljanja informacija, obveznik izveštavanja dužan je da navede opšte

podatke potrebne za njegovu identifikaciju, a najmanje:
- poslovno ime i oblik organizovanja (ime i prezime);

- matični broj (JMBG);
- vrsta obaveštenja (prema klasifikaciji informacija navedenih u članu 2.
Uputstva).
Adresa Komisije je Omladinskih brigada broj 1, VII sprat, 11070 Novi

Beograd.
Pored Komisije, kvartalni i polugodišnji finansijski izveštaji iz čl. 52. i 53. Zakona
treba da se dostave i Beogradskoj berzi, kao organizatoru finansijskog tržišta na
adresu Omladinskih brigada broj 1, 11070 Novi Beograd.
Prilikom dostavljanja navedene dokumentacije Komisiji, nije predviđeno plaćanje

naknade.
22-6 Kaznene odredbe za neobjavljivanje kvartalnih i polugodišnjih

finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala
U skladu sa članom 290. Zakona, novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara

kazniće se za prekršaj izdavalac, javno društvo i ponuđač ako ne dostavi na vreme ili
ne objavi kvartalne i polugodišnje finansijske izveštaje u skladu sa odredbama čl. 52. i
53. ovog zakona.
Takođe, po istom osnovu će odgovorno lice pravnog lica biti kažnjeno za prekršaj i
dr Marina Protić
Stručni komentar
23 SASTAVLJANJE GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O

POSLOVANJU JAVNIH DRUŠTAVA ZA 2019. GODINU
Ilustrativni primer
Obaveza sastavljanja i objavljivanja izveštaja o poslovanju za javna društvapropisana

je:
• Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018 - dalje:

Zakon),
• Zakonom o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 112/2015,
108/2016 i 9/2020),
• Pravilnikom o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih,
polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava ("Sl. glasnik RS", br.
14/2012, 5/2015, 24/2017 i 14/2020 - dalje: Pravilnik).
Za potrebe sastavljanja finansijskih izveštaja za 2019. godinu, Zakonom je
propisana obaveza sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju za velika pravna
lica i javna društva (nezavisno od veličine). Matična pravna lica mogu da odluče
da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju
prikažu kao jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za
ekonomsku celinu.
Podsećamo da je 1.1.2020. godine na snagu stupio Zakon o računovodstvu ("Sl.

glasnik RS", br. 73/2019), čijim odredbama je propisano sastavljanje dodatnih
izveštaja počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu i to:
- Godišnji izveštaj o poslovanju - obveznici su velika i srednja pravna lica, kao i

društva od javnog interesa bez obzira na veličinu;
- Izveštaj o korporativnom upravljanju, kao deo godišnjeg izveštaja o

poslovanju -obveznici su javna društva, i društva koja se pripremaju da postanu
javna;
- Nefinansijsko izveštavanje -obveznici su velika pravna lica koja su društva od

javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500
zaposlenih tokom poslovne godine;
- Izveštaj o plaćanjima vladama -obveznici su društva od javnog interesa koja

posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma.
Prema članu 5. Pravilnika, godišnji izveštaj javnog društva sadrži:
1. Finansijske izveštaje i to:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Izveštaj o ostalom rezultatu,
- Izveštaj o tokovima gotovine,
- Izveštaj o promenama na kapitalu,
- Napomene uz finansijske izveštaje;
2. Revizorski izveštaj sa finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije;
3. Izveštaj o poslovanju društva koji sadrži najmanje podatke propisane članom 50.
stav 3. Zakona o tržištu kapitala, kao i podatke propisane Zakonom;
4. Izjavu lica odgovornih za sastavljanje izveštaja koja sadrži podatke propisane

članom 50. stav 2. tačka 3. Zakona o tržištu kapitala;
5. Odluku nadležnog organa o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja;
6. Odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka ukoliko je doneta, ili izjavu da
nije vršena raspodela dobiti, odnosno pokriće gubitka.
U slučaju da navedene odluke nisu donete, do isteka roka propisanog za objavljivanje

godišnjeg izveštaja, sastavni deo godišnjeg izveštaja čini napomena da isti nije
usvojen.
Osnovne elemente godišnjeg izveštaja o poslovanju u skladu sa Zakonom čine:
1) kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog lica;

2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja
pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje relevantne za
određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim pitanjima;
3) informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine;
4) sve značajne događaje po završetku poslovne godine;
5) planirani budući razvoj;
6) aktivnosti istraživanja i razvoja;
7) informacije o otkupu sopstvenih udela;
8) postojanje ogranaka;
9) koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog
položaja i uspešnosti poslovanja;
10) ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa
politikom zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi
zaštita;
11) izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku
novčanog toka, strategije za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove
efektivnosti.
Pored toga, Zakon o tržištu kapitala propisuje da godišnji izveštaj o poslovanju
obavezno sadrži i:
- verodostojan prikaz razvoja i rezultata poslovanja društva, a naročito finansijsko

stanje u kome se ono nalazi, kao i podatke važne za procenu stanja imovine
društva;
- opis očekivanog razvoja društva u narednom periodu, promena u poslovnim
politikama društva, kao i glavnih rizika i pretnji kojima je poslovanje društva
izloženo;
- sve važnije poslovne događaje koji su nastupili nakon proteka poslovne godine
za koju se izveštaj priprema;
- sve značajnije poslove sa povezanim licima;
- aktivnosti društva na polju istraživanja i razvoja;
- informacije o sticanju sopstvenih akcija.
Pored obavezno propisanih elemenata godišnji izveštaj o poslovanju može sadržati i

druge podatke u zavisnosti od potreba konkretnog društva.
Zakon o tržištu kapitala reguliše između ostalog i obelodanjivanje finansijskih i

drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca i javnih društava u
skladu sa ovim zakonom. Prema odredbi člana 50. Zakona o tržištu kapitala,
javno društvo je dužno da sastavi godišnji izveštaj, objavi javnosti i dostavi ga
Komisiji za hartije od vrednosti, a regulisanom tržištu dostavlja ovaj izveštaj
ukoliko su hartije od vrednosti tog društva uključene u trgovanje, i to najkasnije
četiri meseca nakon završetka svake poslovne godine, kao i da obezbedi da
godišnji finansijski izveštaj bude dostupan javnosti tokom najmanje pet godina
od dana objavljivanja.
Skrećemo pažnju da su usled vanrednog stanja, pomereni rokovi za
dostavljanje redovnih finansijskih i konsolidovanih izveštaja i to:
• sva javna (akcionarska) društva, kao i društva za upravljanje investicionim

fondovima, kojima je rok za predaju finansijskih izveštaja sa izveštajem
revizora Komisiji za hartije od vrednosti 30. april, tokom 2020. godine,
svoju obavezu će ispuniti u roku od 60 dana od dana prestanka vanrednog
stanja;
• rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja pomera se na

rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto
zakonskog roka za dostavljanje redovnih finansijskih izveštaja za 2019. godinu
Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) do 30. juna 2020. godine,
privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnici će imati mogućnost
da iste dostave Agenciji u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
• rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pomera se na rok

od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto zakonskog
roka za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu
Agenciji do 31. jula 2020. godine, ovaj rok je pomeren na rok od 120 dana od
dana prestanka vanrednog stanja.
U nastavku komentara dajemo uputstva i smernice za sastavljanje godišnjeg izveštaja

o poslovanju sa ilustrativnim primerima pojedinih obelodanjivanja u samom izveštaju.
Zakonom je propisana sadržina, ali ne i forma izveštaja o poslovanju, tako da svako
društvo može da prilagodi formu svojim potrebama.
23-1 I Kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog

lica
Kratak opis poslovnih aktivnosti pre svega treba da sadrži osnovne informacije
o društvu i narativni opis njegovih poslovnih aktivnosti i organizacione strukture.
Osnovni podaci mogu biti prikazani u sledećoj formi:
I. OSNOVNI PODACI
Poslovno ime Kompanija "ABC" a.d. Beograd
Sedište i adresa Đure Jovića 20, 11000 Beograd
Matični broj 08723458
PIB 100838250
Web site www.abc.com
e-mail adresa abc@co.rs
Broj i datum rešenja o upisu u BD. 12345/2006 od 01.06.2006.
registar privrednih subjekata
Delatnost (šifra i opis) XXXXX
Revizorska kuća koja je "Revizija Co" d.o.o. preduzeće za reviziju i
revidirala poslednji finansijski računovodstvene usluge Beograd, Milutina Jovića
izveštaj 6.
Ovlašćeno lice društva Jovan Jović
Podaci o upravi društva mogu da sadrže sve članove uprave sa sledećim

informacijama:
- ime, prezime i prebivalište;

- obrazovanje;
- sadašnje zaposlenje (poslovno ime firme i radno mesto);
- članstvo u nadzornim odborima drugih društava;
- isplaćeni neto iznos naknade;
- broj i procenat akcija koji poseduju u akcionarskom društvu.
Primer:
PODACI O UPRAVI DRUŠTVA
ČLANOVI NADZORNOG ODBORA
Broj i %
Ime i Članstvo u Isplaćen
akcija
prezime, drugim neto iznos
Sadašnje zaposlenje koje
prebivalište, nadzornim naknade
poseduje
obrazovanje odborima u dinarima
u društvu
Dabić
Miloje Predsednik UO Kompanije 51.172
- -
Beograd "Alfa" d.o.o. Beograd 50,27%
VII dipl. ecc
Vukoslavović
Vukoslav Izvršni direktor za
- 1.000.000 -
Beograd izgradnju
VŠ građ. ing
Andrić Tanja
Beograd
Dipl. pravnik - 800.000 -
VSS dipl.
pravnik
ČLANOVI Obrazovanje, sadašnje zaposlenje Isplaćeni Broj i %
IZVRŠNOG (poslovno ime firme i radno mesto) neto iznos akcija koje
ODBORA članstvo u upravnim i nadzornim naknade u poseduju
odborima drugih društava dinarima u društvu
300
Pirić Ladislav, VII dipl. ecc 1.400.000
(0,50%)
Dišić Zoran, VII dipl. ecc 1.200.000 -
Jezdić Vojo, VII dipl. ecc 1.200.000 -
Društvo treba da opiše i svoju organizacionu strukturu ili da istu predstavi u

tabelarnom pregledu.
23-2 II Verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata

poslovanja pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje
relevantne za određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o
kadrovskim pitanjima
Verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica,

uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje relevantne za određenu vrstu
poslovne aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim pitanjima može da sadrži:
1) Izveštaj uprave o realizaciji usvojene poslovne politike, sa navođenjem slučajeva i

razloga za odstupanje i drugim načelnim pitanjima koja se odnose na vođenje
poslova;
2) Analizu ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja, sa posebnim osvrtom

na solventnost, likvidnost, ekonomičnost, rentabilnost društva i njegovu tržišnu
vrednost. Društvo može obrazložiti sledeće finansijske pokazatelje:
- prinos na ukupni kapital,

- neto prinos na sopstveni kapital,
- poslovni neto dobitak,
- stepen zaduženosti,
- I i II stepen likvidnosti,
- neto obrtni kapital,
- cena akcija - najviša i najniža u izveštajnom periodu, ako se trgovalo (posebno
za redovne i prioritetne akcije),
- tržišna kapitalizacija,
- dobitak po akciji.
Društvo može da obračuna i druge finansijske pokazatelje koje smatra da su značajni

sa aspekta praćenja poslovanja društva. Takođe, može da napravi vertikalnu i
horizontalnu analizu bilansa stanja i bilansa uspeha, a sve u zavisnosti od potreba
društva i informacija koje su značajne za obelodanjivanje.
23-3 Primer izračunavanja finansijskih pokazatelja poslovanja (racio

analiza)
Najvažniji deo godišnjeg izveštaja o poslovanju je prikaz rezultata poslovanja društva.

U ovom delu treba dati finansijske i nefinansijske pokazatelje koji su značajni za
razumevanje poslovanja društva. U nastavku dajemo izvod iz bilansa stanja i uspeha
za potrebe obračuna finansijskih pokazatelja. Izvodi iz finansijskih izveštaja mogu biti
u slobodnoj formi.
IZVOD IZ BILANSA STANJA

na dan 31.12.2019. godine
- u hiljadama dinara -
Iznos
POZICIJA AOP Tekuća Prethodna
godina godina
AKTIVA:
STALNA IMOVINA (0003+0010+0019+0024+0034) 0002 207.462 195.362
NEMATERIJALNA IMOVINA
0003 63 31
(0004+0005+0006+0007+00008+00009)
Koncesije, patenti, licence, robne i uslužne marke, softver i ostala
0005 63 31
prava
NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
0010 204.269 192.721
(0011+0012+0013+0014+0015+0016+0017+0018)
Građevinski objekti 0013 204.269 189.696
Postrojenja i oprema 0018 - 3.025
DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
0024 3.130 2.610
(0025+0026+0027+0028+0029+0030+0031+0032+0033)
Ostali dugoročni finansijski plasmani 0033 3.130 2.610
OBRTNA
0043 61.100 54.392
IMOVINA(0044+0051+0059+0060+0061+0062+0068+0069+0070)
ZALIHE (0045+0046+0047+0048+0049+0050) 0044 11.457 18.743
Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar 0045 11.457 18.743
POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE
0051 29.525 27.307
(0052+0053+0054+0055+0056+0057+0058)
Kupci u zemlji 0056 29.525 27.046
Kupci u inostranstvu 0057 969 673
GOTOVINSKI EKVIVALENT I GOTOVINA 0068 10.871 2.634
POREZ NA DODATU VREDNOST 0069 4.419 1.123
AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 0070 3.859 4.173
UKUPNA AKTIVA = POSLOVNA
0071 268.562 249.754
IMOVINA(0001+0002+0042+0043)
PASIVA:
KAPITAL (0402+0411-0412+0413+0414+0415-0416+0417+0420-
0401 33.568 37.517
0421)≥0 =(0071-0424-0441-0442)
OSNOVNI KAPITAL
0402 1.909 1.909
(0403+0404+0405+0406+0407+0408+0409+0410)
Akcijski kapital 0403 1.909 1.909
REZERVE 0413 51 51
NERASPOREĐENI DOBITAK (0418+0419) 0417 31.608 35.557
Neraspoređeni dobitak ranijih godina 0418 21.124 29.844
Neraspoređeni dobitak tekuće godine 0419 10.484 5.713
DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE (0425+0432) 0424 99.870 63.588
DUGOROČNE OBAVEZE
0432 99.870 63.588
(0433+0434+0435+0436+0437+0438+0439+0440)
Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 0437 7.900 22.627
Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 0439 91.970 40.961
ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0441 840 -
KRATKOROČNE OBAVEZE
0442 134.284 148.649
(0443+0450+0451+0459+0460+0461+0462)
KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
0443 70.657 95.167
(0444+0445+0446+0447+0448+0449)
Ostale kratkoročne finansijske obaveze 0449 70.657 95.167
PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE 0450 390 -
OBAVEZE IZ POSLOVANJA
0451 55.789 46.568
(0452+0453+0454+0455+0456+0457+0458)
Dobavljači u zemlji 0456 55.789 46.568
OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE 0459 6.966 6.915
OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE 0461 482 -
UKUPNA PASIVA (0424+0442+0441+0401-0463)>=0 0464 268.562 249.754
IZVOD IZ BILANSA USPEHA
u periodu od 1.1. do 31.12.2019. godine
- u hiljadama dinara -
Iznos
POZICIJA AOP Tekuća Prethodna
godina godina
PRIHODI REDOVNOG POSLOVANJA
POSLOVNI PRIHODI
1001 331.587 353.315
(1002+1009+1016+1017)
PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA
1009 329.214 346.222
(1010+1011+1012+1013+1014+1015)
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 1014 325.651 337.612
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 1015 3.563 8.611
PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA, DONACIJA I
SL. 1016 2.373 7.093
(201 - 207)
RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
POSLOVNI RASHODI (1019-1020-
1018 311.779 336.459
1021+1022+1023+1024+1025+1026+1027+1028+1029)≥0
TROŠKOVI MATERIJALA 1023 689 105
TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 1024 139.409 159.610
TROŠKOVI ZARADA; NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI
1025 75.942 84.917
RASHODI
TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 1026 46.075 51.736
TROŠKOVI AMORTIZACIJE 1027 41.756 30.145
NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1029 7.909 9.945
POSLOVNI DOBITAK (1001-1018)≥0 1030 19.808 16.856
FINANSIJSKI PRIHODI (1033+1038+1039) 1032 2.969 1.329
FINANSIJSKI PRIHODI OD POVEZANIH LICA I OSTALI
1033 453 147
FINANSIJSKI PRIHODI (1034+1035+1036+1037)
Ostali finansijski prihodi 1037 453 147
POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE
1039 2.516 1.182
KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA)
FINANSIJSKI RASHODI (1041+1046+1047) 1040 14.560 13.358
FINANSIJSKI RASHODI OD POVEZANIH LICA I OSTALI
1041 369 -
FINANSIJSKI PRIHODI (1042+1043+1044+1045)
Ostali finansijski rashodi 1045 369 -
RASHODI OD KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 1046 10.091 9.394
NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE
1047 4.100 3.964
KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA)
DOBITAK IZ FINANSIRANJA (1032-1040) 1048 - -
GUBITAK IZ FINANSIRANJA (1040-1032) 1049 11.591 12.029
RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE
IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ 1051 150 -
BILANS USPEHA
OSTALI PRIHODI 1052 12.500 3.617
OSTALI RASHODI 1053 8.055 3.572
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (1054-1055+1056-1057) 1058 12.512 4.873
POREZ NA DOBITAK
Poreski rashod perioda 1060 2.460 -
Odloženi poreski prihodi perioda 1062 432 840
NETO DOBITAK (1058-1059-1060-1061+1062-1063) 1064 10.484 5.713
Finansijski pokazatelji ili racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije

karakterističnih veličina bilansa stanja i bilansa uspeha koji su od značaja za ocenu
finansijskog statusa, rentabilnosti i upravljanja pravnim licem.
Prinos na ukupan kapital je pokazatelj rentabilnosti (profitabilnosti) društva i

utvrđuje se stavljanjem u odnos bruto dobiti i kapitala, odnosno po formuli:
dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja

prinos na ukupni kapital = x 100
kapital
Prinos na ukupan kapital se izražava u procentima i pokazuje koliki je prinos ostvaren

na ukupno angažovana sredstva.
U našem primeru prinos na ukupni kapital iznosi 0,3727, odnosno 37,27%.
12.512
prinos na ukupni kapital = x 100 = 37,27%
33.568
Neto prinos na sopstveni kapital (ROE - Return on Equity) je takođe pokazatelj

rentabilnosti društva i dobija se stavljanjem u odnos neto dobiti i kapitala, odnosno
po formuli:
neto dobitak
neto prinos na sopstveni kapital = x 100
kapital
Neto prinos na sopstveni kapital se izražava u procentima i meri profitabilnost
ostvarenu angažovanjem sopstvenog kapitala vlasnika.
U našem primeru neto prinos na sopstveni kapital iznosi 0,3123, odnosno 31,23%.
10.484
neto prinos na sopstveni kapital = x 100 = 31,23%
33.568
Stepen zaduženosti je pokazatelj solventnosti i finansijske strukture društva i dobija

se stavljanjem u odnos ukupnih obaveza (uključujući rezervisanja) i ukupne pasive,
odnosno po formuli:
ukupne obaveze
stepen zaduženosti = x 100
ukupna sredstva
Što je stepen zaduženosti manji to je finansijska struktura društva bolja i rizik od

nesolventnosti manji, jer se društvo u većoj meri finansira iz sopstvenih izvora
finansiranja.
U našem primeru stepen zaduženosti je 0,88, odnosno 88%.
234.994
stepen zaduženosti = x 100 = 88%
268.562
Poslovni neto dobitak (stopa neto dobitka) je takođe pokazatelj rentabilnosti

društva i dobija se stavljanjem u odnos neto dobiti i poslovnih prihoda, odnosno po
formuli:
neto dobitak
stepen neto dobitka = x 100
poslovni prihodi
10.484
stepen neto dobitka = x 100 = 3,16%
331.587
U našem primeru stopa neto dobitka je 0,03161, odnosno 3,16% i pokazuje da svakih
100 dinara prihoda od prodaje donosi 3,16 dinara neto dobitka.
I stepen likvidnosti je pokazatelj likvidnosti, odnosno sposobnosti društva da

blagovremeno izmiri sve svoje dospele obaveze i dobija se stavljanjem u odnos
gotovine i gotovinskih ekvivalenata i kratkoročnih obaveza, odnosno po formuli:
gotovinski ekvivalent i gotovina

I stepen likvidnosti =
kratkoročne obaveze
Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara gotovine i gotovinskih ekvivalenata je pokriven
jedan dinar kratkoročnih obaveza. Što je pokazatelj veći društvo je likvidnije, jer
poseduje više raspoloživih novčanih sredstava za izmirenje dospelih obaveza.
Poželjno pravilo za ovaj racio je 1:1.
U našem primeru likvidnost I stepena je 0,08 što je nezadovoljavajuće i pokazuje da

je 1 dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa samo 0,08 dinara gotovine i gotovinskih
ekvivalenata.
10.871
I stepen likvidnosti = = 0,08
134.284
II stepen likvidnosti (racio reducirane likvidnosti ili acid test) dobija se stavljanjem u

odnos kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine i kratkoročnih obaveza,
odnosno po formuli:
kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina

II stepen likvidnosti =
Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara likvidne obrtne imovine odnosno kratkoročnih
potraživanja, plasmana i gotovine je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza.
Smatra se da, kada je ovaj pokazatelj veći od 1 da je društvo likvidno, ali treba uzeti u
obzir i strukturu likvidne imovine, stepen naplativosti potraživanja i sinhronizaciju
tokova priliva i odliva novca.
U našem primeru likvidnost II stepena je 0,30 i pokazuje da je 1 dinar kratkoročnih

obaveza pokriven sa 0,30 dinara obrtnih sredstava (bez zaliha).
29.525 + 10.871
II stepen likvidnosti = = 0,30
134.284
Neto obrtni kapital (neto obrtna sredstva) je deo obrtne imovine finansiran iz
dugoročnih izvora i utvrđuje se po sledećoj formuli:
neto obrtni kapital = obrtna imovina - kratkoročne obaveze
Što je neto obrtni kapital veći, smatra se da je društvo solventnije i likvidnije.
U našem primeru neto obrtni kapital je negativan i iznosi (73.184 hiljada dinara
(61.100-134.284)).
Tržišna kapitalizacija predstavlja tržišnu vrednost akcija akcionarskog društva na

određeni dan i utvrđuje se po sledećoj formuli:
tržišna kapitalizacija = broja akcija x tržišna cena jedne akcije
Obračun:
tržišna kapitalizacija = 1.909 x 800 = 1.527.200

Dobitak po akciji (zarada po akciji, EPS - earnings per share) pokazuje koliku neto
dobit ostvaruje društvo po jednoj običnoj akciji i utvrđuje se deljenjem ostvarene
neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem emitovanih običnih akcija. Dobitak po
akciji dobija se po formuli:
neto dobit
dobitak po akciji =
ponderisan prosečan broj običnih akcija
10.484
dobitak po akciji = = 5,49
1.909
Rezime obračunatih pokazatelja:
II. PODACI O RAZVOJU I REZULTATU POSLOVANJA DRUŠTVA

IZVEŠTAJ
UPRAVE O
REALIZACIJI Osnovni ciljevi poslovne politike za 2019. godinu, realizovani su u
USVOJENE celosti
POSLOVNE
POLITIKE
ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA
Prinos na
37,27%
ukupni kapital
Neto prinos na
sopstveni 31,23%
kapital
Poslovni neto
3,16%
dobitak
Stepen ukupne
88%
zaduženosti
I stepen
0,08
likvidnosti
II stepen
0,30
likvidnosti
Neto obrtni
kapital u 000 (73.184)
dinara
Tržišna
kapitalizacija u 1.527.200
000 dinara
Dobitak po
5,49
akciji u dinarima
Isplaćena 2019. godina 2018. godina 2017. godina
dividenda po
akciji za
poslednje tri 20.000 10.000 -
godine bruto u
dinarima
OPIS MATERIJALNO ZNAČAJNIH PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU GODINU
U okviru stalne imovine imamo značajno povećanje rezultirano
Imovina kupovinom poslovno-magacinskog prostora vrednosti 100.000
hiljada dinara.
U 2019. godini društvo je otplatilo deo dugoročnih kredita i
obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ali je uzelo novi
Obaveze dugoročni kredit za nabavku linije za proizvodnju. Takođe, uzelo
je jedan kredit za likvidnost kod Banke AAA; Beograd u iznosu od
3.000 hiljada dinara.
Ostvarena je neto dobit u iznosu od 10.484 hiljada dinara.
Neto Ostvarena dobit je viša za 46% u odnosu na prethodnu godinu,
dobitak/gubitak što je najvećim delom rezultat smanjenja troškova nabavke goriva
i materijala i zarada.
3) Informacije o ostvarenjima društva po segmentima (formiranim na proizvodnoj i

geografskoj osnovi), u skladu sa zahtevima Međunarodnog standarda finansijskog
izveštavanja - MSFI 8 Segmenti poslovanja ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje:
MSFI 8).
MSFI 8 se primenjuje na:
a) zasebne ili pojedinačne finansijske izveštaje društva:
1) čijim se dužničkim instrumentima ili instrumentima kapitala trguje na javnom

tržištu (domaćoj ili stranoj berzi ili na slobodnom berzanskom tržištu, uključujući
lokalna i regionalna tržišta), ili
2) koji dostavlja ili je u procesu dostavljanje finansijskih izveštaja kod komisije za
hartije od vrednosti ili kod neke druge regulatorne organizacije u cilju emitovanja
bilo koje klase instrumenata na nekom javnom tržištu; i
b) konsolidovane finansijske izveštaje neke grupe sa matičnim društvom:
1) čijim se dužničkim instrumentima ili instrumentima kapitala trguje na javnom

tržištu (domaćoj ili stranoj berzi ili na slobodnom berzanskom tržištu, uključujući
lokalna i regionalna tržišta), ili
2) koji dostavlja, ili mu je u toku dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja
kod Komisije za hartije od vrednosti ili kod neke druge regulatorne organizacije u
cilju emitovanja bilo koje klase instrumenata na nekom javnom tržištu.
Na osnovu iznetog jasno je da javna društva primenjuju MSFI 8 ukoliko imaju

identifikovane segmente poslovanja. U tom slučaju javno društvo je dužno da
obelodani sledeće informacije o poslovanju segmenta:
• Faktore koji se koriste za identifikovanje segmenata društva o kojima se izveštava;
• Vrste proizvoda i usluga kojima svaki segment o kome se izveštava ostvaruje svoje
prihode;
• Informacije o dobitku ili gubitku, imovini i obavezama i to:
a) prihodi od eksternih kupaca;

b) prihodi od transakcija sa drugim segmentima poslovanja istog entiteta;
c) prihod od kamate;
d) rashod kamate;
e) depresijacija i amortizacija;
f) materijalno značajne stavke prihoda i rashoda;
g) učešće entiteta u dobitku ili gubitku pridruženog entiteta i zajedničkih
poduhvata obračunatih metodom udela;
h) poreski rashod ili prihod; i
i) materijalno značajne nenovčane stavke osim depresijacije i amortizacije.
• Informacije o glavnim kupcima (ako prihodi od transakcija sa samo jednim

eksternim kupcem iznose 10 procenata ili više od prihoda društva);
• Informacije o odmeravanju obaveza segmenta;
• Navesti i objasniti svaku promenu veću od 10% u odnosu na prethodnu godinu u:
- imovini i obavezama (prikazanoj po pozicijama datim u izvodu iz finansijskih

izveštaja),
- neto dobitku, odnosno gubitku tog društva;
• Slučajeve kod kojih postoji neizvesnost naplate prihoda ili mogućih budućih
troškova koji mogu značajno uticati na finansijsku poziciju društva;
• Informacije o stanju (broj i %), sticanju, prodaji i poništenju sopstvenih akcija.
4) Informacije o kadrovskim pitanjima.
Kvalifikaciona struktura zaposlenih
Kvalifikaciona struktura zaposlenih na dan 31.12.2019. godine i 31.12.2018. godine je

sledeća:
KVALIFIKACIONA STRUKTURA 31.12.2019. 31.12.2018. INDEKS

VSS 29 31 93,54
VKV 7 7 100,00
SSS 72 73 98,63
UKUPNO 108 111 97,29
Starosna struktura zaposlenih

STAROSNA do 20 do 30 do 40 do 50 do 60
UKUPNO
STRUKTURA god. god. god. god. god.
STANJE: 31.
0 20 70 15 3 108
decembar 2019.
23-4 III Informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine
U ovom delu izveštaja Društvo treba da iznese informacije o ulaganjima u zaštitu

životne sredine u toku 2019. godine.
Primer:
Društvo je u toku 2019. godine imalo ulaganja u iznosu od oko 500.000 hiljada
dinara u filtere za prečišćavanje vazduha.
23-5 IV Opis svih važnijih poslovnih događaja koji su nastupili nakon isteka
poslovne godine za koju se izveštaj priprema
Izveštaj o poslovanju treba da sadrži opis svih važnih poslovnih događaja koji su
nastupili nakon isteka poslovne godine za koju se izveštaj priprema. Ovi događaji su
suštinski događaji koji su opisani u Međunarodnom računovodstvenom standardu
- MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 -
dalje: MRS 10). Društvo može da koristi smernice iz ovog standarda za
obelodanjivanje događaja nakon datuma bilansa. S obzirom da ove informacije
društvo obelodanjuje u Napomenama uz finansijske izveštaje, može iskoristiti
navedena obelodanjivanja.
Primeri naknadnih događaja koji su nastali posle izveštajnog perioda a do dana

sastavljanja izveštaja o poslovanju, koji zahtevaju obelodanjivanje ako su materijalno
značajni su:
- naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa

izvršena ispravka vrednosti ili otpis;
- odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije
izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa;
- prodaja zaliha ispod nabavne cene, odnosno cene koštanja posle dana bilansa
za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog
obezvređivanja;
- prijem sudskog rešenja nakon dana bilansa stanja kojim se utvrđuje da je
pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja, a dotična obaveza
nije ukalkulisana i knjižena;
- otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno
nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su
finansijski izveštaji netačni;
- značajna poslovna kombinacija ili prodaja posle dana bilansa;
- objavljivanje plana za prestanak poslovanja;
- velike kupovine ili otuđenje sredstava posle dana bilansa;
- uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode;
- značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim
akcijama;
- promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle
izveštajnog perioda, a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva
i obaveze;
- preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza;
- početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle
izveštajnog perioda;
- ugrožena stalnost poslovanja i svi drugi bitni događaji koji su nastupili posle
kraja poslovne godine.
Primer:
IV. OPIS SVIH VAŽNIJIH POSLOVNIH DOGAĐAJA KOJI SU NASTUPILI NAKON

ISTEKA POSLOVNE GODINE ZA KOJU SE IZVEŠTAJ PRIPREMA
Bitni poslovni
Počela izgradnja novog poslovno-magacinskog prostora u
događaji koji su se
skladu sa dugogodišnjim planom. Investicija se finansira
desili od dana
1. delom iz sopstvenih a delom iz pozajmljenih sredstava.
bilansiranja do dana
Dobijen je kredit banke AAA na osam godina uz kamatnu
podnošenja
stopu 5,5 p.a.
izveštaja
Na dan 31.12. bila su ispravljena sva potraživanja od čijeg
Naplaćena otpisana roka za naplatu je prošlo više od 60 dana, u ukupnom
2. ili ispravljena iznosu od 3.000.000 dinara. Od navedenog iznosa, do
potraživanja datuma izrade godišnjeg izveštaja o poslovanju naplaćeno
je 1.000.000 dinara.
Izgubljen je sudski spor sa dobavljačem, koji je vođen od
Sudski sporovi
2009. godine. Za spor 31.12. nije bilo formirano
izgubljeni nakon
3. rezervisanje, niti obaveza prema dobavljaču, a prema
isteka poslovne
presudi dobavljaču se mora isplatiti naknada štete od
godine
4.000.000 dinara.
Društvo je donelo Odluku da se pristupi prodaji objekta X
Objavljivanje plana
čija je gradnja obustavljena sredinom 2016. godine. Ne
4. za prestanak
očekuju se materijalno značajni gubici već povraćaj
gradnje
uloženih sredstava.
Opis drugih
5. -
značajnih događaja
Ako nije bilo poslovnih događaja koji su nastupili nakon isteka poslovne
godine, obelodanjivanje može da izgleda na sledeći način:
"Od dana bilansiranja do dana objavljivanja izveštaja o poslovanju nije bilo bitnijih
poslovnih događaja, koji bi zahtevali obelodanjivanje ili bi uticali na verodostojnost
finansijskih izveštaja."
23-6 V Planirani budući razvoj
Opis planiranog odnosno očekivanog razvoja može da sadrži:
- razvoj novih proizvoda ili usluga,

- osvajanje i širenje na nova tržišta,
- razvoj poslovne mreže, pogona, filijala, centara,
- planirana ulaganja odnosno investicije u osnovna sredstva,
- planirane statusne promene (spajanje, odvajanje, podela, osnivanje...),
- sve ostale relevantne aktivnosti vezane za razvoj.
Promene poslovnih politika društva koje treba opisati u izveštaju u poslovanju

mogu se odnositi na:
- promenu odnosa prema kupcima i dobavljačima (npr. promena politike u vezi

sa prihvatanjem reklamacije, promene u plaćanju obaveza prema dobavljačima i
dr.),
- promenu odnosa prema sredini (npr. usvajanje politike vezane za zaštitu
životne sredine i dr.),
- promenu marketing koncepta,
- sve druge promene poslovne politike društva.

23-7 VI Aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja
U godišnjem izveštaju o poslovanju mogu se navesti aktivnosti društva u oblasti

istraživanja i razvoja, kao što su:
- ulaganja u razvoj novog proizvoda i unapređenje postojećih proizvoda,

- ulaganja u razvoj novih tehnologija,
- ulaganja u razvoj nove opreme,
- ulaganja u istraživanje novih tehničkih rešenja,
- ostale aktivnosti istraživanja i razvoja.
Primer:
VI. AKTIVNOSTI U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

R. br. Ulaganja u istraživanje i razvoj Iznos (u hiljadama din.)
2019. 2018.
1. Ulaganje u razvoj novog softvera 50.000 -
23-8 VII Informacije o otkupu sopstvenih akcija
U skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, precizno je propisano koje podatke u

godišnjem izveštaju o poslovanju treba dati o sopstvenim akcijama društva. Ako je
društvo u međuvremenu od sačinjavanja prethodnog godišnjeg izveštaja steklo
sopstvene akcije, u godišnjem izveštaju navode se:
- razlozi sticanja,
- broj i nominalna vrednost sopstvenih akcija, odnosno računovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti,
- imena lica od kojih su akcije stečene,
- označenje iznosa koji je društvo isplatilo po osnovu tog sticanja, odnosno
naznaku da su stečene bez naknade,
- ukupan broj sopstvenih akcija koje društvo poseduje.

23-9 VIII Informacije o postojanju ogranka
Društvo ima registrovani ogranak u Republici Srbiji, osnovan u oktobru 2019. godine.
Poslovanje ogranka je uključeno u finansijske izveštaje društva za 2019. godinu.
Očekuje se značajniji rast poslovanja u 2020. godini i razvoj novih poslova preko
ogranka.
23-10 IX Izloženost i upravljanje finansijskim rizicima
Upravljanje rizicima usklađuje se sa veličinom i organizacionom strukturom

privrednog društva, obimom i specifičnostima njegovog poslovanja. Pojedina
privredna društva svojim aktima propisuju procedure za identifikovanje, merenje i
procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i
pravilima struke. Radi se naročito o sledećim rizicima:
• Tržišni rizik koji se odnosi na moguće promene uslova prodaje dobara i usluga,
promene nivoa cena, odnosno repromaterijala, energije i drugih inputa koji značajnije
utiču na cenu koštanja.
• Rizik likvidnosti i solventnosti je rizik da će Društvo biti suočeno sa poteškoćama
u izmirivanju svojih finansijskih obaveza. Društvo upravlja svojom likvidnošću sa
ciljem da, koliko je to moguće, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele
obaveze, bez neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije. Rizik likvidnosti
proizilazi iz kreditnog i kamatnog rizika.
• Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital Društva usled neizvršenja obaveza dužnika prema Društvu, odnosno rizik
finansijskog gubitka za Društvo ako druga ugovorna strana u finansijskom
instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik prevashodno proističe
po osnovu potraživanja iz poslovanja. Kreditni rizik uslovljen je kreditnom
sposobnošću kupca - dužnika i njegovom urednošću u izvršavanju obaveza prema
Društvu, kao i kvalitetom instrumenata obezbeđenja naplate. Izloženost Društva
kreditnom riziku po osnovu potraživanja iz poslovanja zavisi najviše od individualnih
karakteristika svakog pojedinačnog kupca.
• Rizik kamatne stope vezan je za promene u povratu imovine i obaveza i u

vrednostima proizišlim iz kretanja kamatnih stopa. Početna pozicija za merenje ovog
rizika je pokazatelj kamatno osetljivih sredstava u odnosu na kamatno osetljive
obaveze.
• Devizni rizik se odnosi na nepredviđena kolebanja deviznih kurseva i mogućnost

nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital usled promene deviznog
kursa. Neophodno je objasniti neto izloženost društva riziku od promene deviznog
kursa, kao i usklađenost valutne strukture priliva i odliva novčanih tokova društva i
druge načine zaštite od rizika promene deviznog kursa.
• Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital društva usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih
unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim
sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.
• Zakonski (pravni) rizik je mogućnost nastajanja nepovoljnih efekata zbog

neočekivanih promena sistemskih zakona i prateće regulative, mera ekonomske
politike, i dr.
Konkretno, društvo treba da objasni pretnje koje uslovljavaju konkretne rizike za

društvo, npr:
- ugrožena reputacija društva,

- pojava moćnog konkurenta,
- pojava supstituta glavnog proizvoda,
- promena kamatnih stopa,
- opšti pad cena na tržištu,
- pad kupovne moći potrošača,
- pooštravanje ekoloških pravila vezanih za proizvodnju,
- pojava novih tehnologija,
- promena ukusa potrošača,
- promena modnih trendova,
- svi ostali rizici i pretnje koji mogu negativno uticati na poslovanje društva.
23-11 X Značajni poslovi sa povezanim licima
Međunarodni računovodstveni standard - MRS 24 Obelodanjivanja povezanih

strana ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019) sadrži definiciju povezanih strana, kao i
zahtev za obelodanjivanjem značajnih transakcija sa povezanim stranama i
neizmirenih salda sa povezanim licima u finansijskim izveštajima. Smernice iz ovog
standarda se mogu koristiti za obelodanjivanje transakcija odnosno poslova sa
povezanim stranama. U godišnjem izveštaju o poslovanju mogu se obelodaniti
sledeći značajniji poslovi sa povezanim pravnim licima:
- kupovina ili prodaja usluga od povezanih lica,

- kupovina ili prodaja osnovnih sredstava ili nematerijalnih ulaganja od povezanih
lica,
- davanje ili uzimanje zajmova od povezanih lica,
- sticanje ili prodaja akcija ili udela povezanih pravnih lica,
- osnivanje ili gašenje zavisnih pravnih lica,
- pripajanje ili odvajanje zavisnih pravnih lica,
- sticanje novih pravnih lica kupovinom većinskog paketa akcija ili udela,
- ugovori o posredovanju i zastupanju sa povezanim licima,
- poveravanje određenih delatnosti (npr. prodaje, istraživanja ili neke druge
delatnosti) povezanim licima,
- pružanje ili primanje usluga,
- transfer istraživanja i razvoja,
- transfer prema ugovorima o licenci,
- rezervisanja za garancije ili sredstva obezbeđenja (kolaterale) i
- svi drugi poslovi sa povezanim licima.
Primer:
X. Značajni poslovi sa povezanim licima

Prodaja
zemljišta Prodato je zemljište u vrednosti od 10.000.000 dinara na lokaciji u
1.
povezanim ul. Prote Mateje 5, zavisnom pravnom licu.
licima
Prodaja
osnovnih
Prodata su dva kamiona knjigovodstvene vrednosti od 3.000.000
2. sredstava
dinara zavisnom pravnom licu po knjigovodstvenoj vrednosti.
povezanim
licima
Zajmovi
U toku 2019. godine dat je beskamatni zajam na period od jedne
3. povezanim
godine povezanom licu u iznosu od 2.000.000 dinara.
licima
4. Garancije U toku 2019. godine data je garancija povezanom pravnom licu i
povezanim izvršen je po tom osnovu upis hipoteke u korist poslovne banke.
licima Garancija je na iznos od 15.000.000 dinara sa rokom važnosti do
2021. godine.
dr Marina Protić
Stručni komentar
24 SASTAVLJANJE IZVEŠTAJA O POSLOVANJU ZA

VELIKA PRAVNA LICA ZA 2019. GODINU
Ilustrativni primer za društvo sa ograničenom odgovornošću
podnaslov n1
Obaveza sastavljanja izveštaja o poslovanju propisana je Zakonom o računovodstvu

("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018 - dalje: Zakon)
Obaveza sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju propisana je za velika pravna

lica i javna društva (nezavisno od veličine). Navedena obaveza se ne odnosi na mala i
srednja pravna lica, koja nisu dužna da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju.
Podsećamo da su u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br.

73/2019), počev od 2020. godine, obveznici sastavljanja godišnjeg izveštaja o
poslovanju, velika i srednja pravna lica, kao i društva od javnog interesa bez
obzira na veličinu.
24-1 Sadržina izveštaja o poslovanju
Sadržina samog izveštaja o poslovanju propisana je Zakonom. Prema Zakonu,

godišnji izveštaj o poslovanju treba da sadrži:
1) kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog lica;

2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja
određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim pitanjima;
3) informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine;
4) sve značajne događaje po završetku poslovne godine;
5) planirani budući razvoj;
6) aktivnosti istraživanja i razvoja;
7) informacije o otkupu sopstvenih udela;
8) postojanje ogranaka;
9) koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog
10) ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa
politikom zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi
zaštita;
11) izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku
novčanog toka, strategije za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove
efektivnosti.
Sadržaj izveštaja o poslovanju je propisan Zakonom. Međutim on može da sadrži i

druge podatke u skladu sa prosuđivanjem, potrebama i značajem informacija koje
društvo treba da obelodani i prezentuje.
Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 20 godina od poslednjeg dana poslovne

godine za koju je sastavljen.
U skladu sa članom 30. Zakona, matična pravna lica mogu da odluče da godišnji
izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju prikažu kao
jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.
Matično pravno lice dostavlja Agenciji odluku nadležnog organa o spajanju
godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog izveštaja o poslovanju u
jedan izveštaj. Godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno konsolidovani izveštaj o
poslovanju dostavlja se Agenciji za privredne registre zajedno sa ostalim
podacima iz člana 34. Zakona najkasnije do 30. juna za godišnji, odnosno do 31.
jula za konsolidovani izveštaj o poslovanju.
Skrećemo pažnju, da se rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih

izveštaja pomera na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Dakle, umesto zakonskog roka za dostavljanje godišnjeg izveštaja o
poslovanju za 2019. godinu Agenciji do 30. juna 2020. godine, privredna
društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnici će imati mogućnost da
iste dostave Agenciji u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog
stanja. Takođe, rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja,
pomera se na rok od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle,
umesto zakonskog roka za dostavljanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja
o poslovanju za 2019. godinu Agenciji do 31. jula 2020. godine, ovaj rok je
pomeren na rok od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Primer ovog izveštaja odnosi se na veliko pravno lice organizovano kao društvo sa
ograničenom odgovornošću.
24-2 Primer Izveštaja o poslovanju
I Kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog

lica
Društvo "ABC" d.o.o. Beograd (dalje: "Društvo") osnovano je xxx godine, od strane
dva fizička lica sa učešćem od po 50%. Društvo je upisano u Registar privrednih
subjekata kod Agencije za privredne registre dana xxxx, xxx godine. Osnovna
delatnost Društva je proizvodnja i prodaja kozmetičkih i hemijskih proizvoda.
Društvo, prema podacima unetim u registar Agencije za privredne registre,
predstavlja zakonski zastupnik XXX sa neograničenim ovlašćenjima u zastupanju.
Matični broj Društva je XXXX, a poreski identifikacioni broj XXXX.
Organi upravljanja u Društvu su:
- Izvršni direktor i
- Skupština Društva.
Skupštinu društva čine članovi društva, a funkciju predsednika skupštine vrši Petar
Božić.
Društvo nema zavisna niti povezana pravna lica. Proizvodnja i prodaja se obavljaju na
jednom mestu gde je i registrovano sedište društva, ulica XXXX u Beogradu. Društvo
je organizovano u pet sektora: finansijski sektor, sektor nabavke, sektor prodaje,
sektor ljudskih resursa i sektor proizvodnje.
Celokupno poslovanje Društva regulisano je u skladu sa standardima u oblastima

sistema upravljanja kvalitetom, sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću
na radu, kao i sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Kompanijski procesi
razvoja, proizvodnje i kontrole kvaliteta sertifikovani su i odvijaju se prema
relevantnoj ISO standardizaciji za oblast proizvodnje, razvoja i prodaje kozmetičkih i
hemijskih proizvoda.
II Verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata

poslovanja pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske
pokazatelje relevantne za određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i
informacije o kadrovskim pitanjima
Podaci o razvoju, finansijskom položaju i rezultatu poslovanja društva, finansijski i

nefinansijski pokazatelji, kao i podaci o kadrovskim pitanjima mogu da sadrže:
1) Izveštaj uprave o realizaciji usvojene poslovne politike, sa navođenjem slučajeva i

razloga za odstupanje i drugim načelnim pitanjima koja se odnose na vođenje
poslova;
2) Analizu ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja, analiza osnovnih

finansijskih pokazatelja:
- prinos na ukupni kapital,
- neto prinos na sopstveni kapital,
- poslovni neto dobitak,
- stepen zaduženosti,
- I i II stepen likvidnosti,
- neto obrtni kapital,
- podaci o isplaćenoj dividendi;
3) Objašnjenje svake promene veće od 10% u odnosu na prethodnu godinu u:
- imovini i obavezama,
- neto dobitku, odnosno gubitku tog društva;
4) podatke o broju zaposlenih i kvalifikacionoj strukturi.
Primer:
III Podaci o razvoju i rezultatu poslovanja društva
Osnovni ciljevi poslovne politike za 2019. godinu

IZVEŠTAJ UPRAVE O
realizovani su u celosti, osim ulaganja u gradnju
REALIZACIJI USVOJENE
novog pogona u Novom Sadu što je obustavljeno
POSLOVNE POLITIKE
zbog nemogućnosti kreditiranja od strane banke
ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA
Ukupni prihodi u 000 dinara 1.400.000
Ukupni rashodi u 000 dinara 1.350.000
Bruto dobit 50.000
Neto dobit 42.500
Poslovni prihodi 1.200.000
Kapital 1.000.000
Dugoročna rezervisanja i
1.434.908
obaveze
Kratkoročne obaveze 1.339.753
Kratkoročna potraživanja,
1.286.698
plasmani i gotovina
Stalna imovina 1.156.792
Obrtna imovina 1.431.913
Ukupna aktiva/pasiva 2.570.705
Gotovina i gotovinski
156.089
ekvivalenti
Prinos na ukupni kapital 5,00%
Neto prinos na sopstveni 4,25%
kapital
Poslovni neto dobitak 3,54%
Stepen zaduženosti 55,81
I stepen likvidnosti 0,11
II stepen likvidnosti 0,96
Neto obrtni kapital u 000 dinara 92.160
2019. godina 2018. godina
Isplaćena dividenda u dinarima
360.000 420.000
PROMENE VEĆE OD 10% U ODNOSU NA PRETHODNU GODINU
Povećanje stalne imovine (2019: 1.156.792 hiljada
dinara, 2018: 1.007.582) je rezultat novih ulaganja
Imovina
u softver za proizvodnju i kupovine magacinskog
prostora u Zemunu.
U skladu sa padom proizvodno uslužne delatnosti
u poslovnoj 2019. godini smanjen je i obim inputa
i ulaznih troškova što je rezultiralo smanjenjem
obaveza u odnosu na prethodnu godinu. Takođe,
Obaveze
kompanija je vratila deo dugoročnih obaveza
delom iz tekućih priliva a delom iz refinansiranog
kredita (2019: 1.490.023 hiljada dinara, 2018:
2.105.194 hiljada dinara).
Ostvarena je neto dobit u iznosu od 42.500
hiljada dinara. Ostvarena dobit je niža za 29,17% u
Neto dobitak/gubitak odnosu na prethodnu godinu (60.000 hiljada
dinara), što je rezultat smanjenja obima
proizvodnje u 2019. godini.
Obračun finansijskih pokazatelja
Finansijski pokazatelji ili racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije

karakterističnih veličina bilansa stanja i bilansa uspeha koji su od značaja za ocenu
finansijskog statusa, rentabilnosti i upravljanja pravnim licem. U nastavku dajemo
uobičajen način izračunavanja pokazatelja u praksi kao i obračun za Kompaniju ABC
Beograd čiji su podaci za obračun dati u tabeli.
Prinos na ukupan kapital je pokazatelj rentabilnosti (profitabilnosti) društva i

utvrđuje se stavljanjem u odnos bruto dobiti i kapitala, odnosno po formuli:
dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja

prinos na ukupni kapital = x 100
kapital
Prinos na ukupan kapital se izražava u procentima i pokazuje koliki je prinos ostvaren
na ukupno angažovana sredstva.
U našem primeru prinos na ukupni kapital iznosi 0,05, odnosno 5,00%.
50.000
prinos na ukupni kapital = x 100 = 5,00%
1.000.000
Neto prinos na sopstveni kapital (ROE - Return on Equity) je takođe pokazatelj

rentabilnosti društva i dobija se stavljanjem u odnos neto dobiti i kapitala, odnosno
po formuli:
neto dobitak
neto prinos na sopstveni kapital = x 100
kapital
Neto prinos na sopstveni kapital se izražava u procentima i meri profitabilnost

ostvarenu angažovanjem sopstvenog kapitala vlasnika.
U našem primeru neto prinos na sopstveni kapital iznosi 0,0425, odnosno 4,25%.
42.500
neto prinos na sopstveni kapital = x 100 = 4,25%
1.000.000
Stepen zaduženosti je pokazatelj solventnosti i finansijske strukture društva i dobija

se stavljanjem u odnos ukupnih obaveza (uključujući rezervisanja) i ukupne pasive,
odnosno po formuli:
dugoročna rezervisanja i obaveze

stepen zaduženosti =
ukupna pasiva
Ovaj pokazatelj se izražava u procentima i pokazuje učešće pozajmljenog kapitala u

ukupnim izvorima finansiranja. Što je stepen zaduženosti manji to je finansijska
struktura društva bolja i rizik od nesolventnosti manji, jer se društvo u većoj meri
finansira iz sopstvenih izvora finansiranja.
U našem primeru stepen zaduženosti je 0,5582, odnosno 55,82%.
1.434.908
stepen zaduženosti = x 100 = 55,82%
2.570.705
Poslovni neto dobitak (stopa neto dobitka) je takođe pokazatelj rentabilnosti

društva i dobija se stavljanjem u odnos neto dobiti i poslovnih prihoda, odnosno po
formuli:
stopa neto dobitka = neto dobitak x 100

poslovni prihodi
U našem primeru stopa neto dobitka je 0,0354, odnosno 3,54% i pokazuje da svakih
100 dinara prihoda od prodaje donosi 3,54 dinara neto dobitka.
42.500
stopa neto dobitka = x 100 = 3,54%
1.200.000
I stepen likvidnosti je pokazatelj likvidnosti, odnosno sposobnosti društva da

blagovremeno izmiri sve svoje dospele obaveze i dobija se stavljanjem u odnos
gotovine i gotovinskih ekvivalenata i kratkoročnih obaveza, odnosno po formuli:
gotovinski ekvivalenti i gotovina

I stepen likvidnosti =
Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara gotovine i gotovinskih ekvivalenata je pokriven

jedan dinar kratkoročnih obaveza. Što je pokazatelj veći društvo je likvidnije, jer
poseduje više raspoloživih novčanih sredstava za izmirenje dospelih obaveza.
Poželjno pravilo za ovaj racio je 1:1.
U našem primeru likvidnost I stepena je 0,12 što je nezadovoljavajuće i pokazuje da

je 1 dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa samo 0,12 dinara gotovine i gotovinskih
ekvivalenata.
156.089
I stepen likvidnosti = = 0,12
1.339.753
II stepen likvidnosti (racio reducirane likvidnosti ili acid test) dobija se stavljanjem u

odnos kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine i kratkoročnih obaveza,
odnosno po formuli:
kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina

II stepen likvidnosti =
Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara likvidne obrtne imovine odnosno kratkoročnih
potraživanja, plasmana i gotovine je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza.
Smatra se da, kada je ovaj pokazatelj veći od 1 da je društvo likvidno, ali treba uzeti u
obzir i strukturu likvidne imovine, stepen naplativosti potraživanja i sinhronizaciju
tokova priliva i odliva novca.
U našem primeru likvidnost II stepena je 0,96 i pokazuje da je 1 dinar kratkoročnih

obaveza pokriven sa 0,96 dinara obrtnih sredstava (bez zaliha).
1.286.698
II stepen likvidnosti = = 0,96
1.339.753
Neto obrtni kapital (neto obrtna sredstva) je deo obrtne imovine finansiran iz
dugoročnih izvora i utvrđuje se po sledećoj formuli:
neto obrtni kapital = obrtna imovina - kratkoročne obaveze = 1.431.913 - 1.339.753

= 92.160 hiljada dinara.
Što je neto obrtni kapital veći, smatra se da je društvo solventnije i likvidnije.
Neto obrtni kapital je pozitivan što je zadovoljavajuće.
Kvalifikaciona struktura zaposlenih
Društvo "ABC" na dan 31.12.2019. godine broji 300 radnika (292 zaposlenih 2018.
godine). Kvalifikaciona struktura zaposlenih na dan 31.12.2019. godine i 31.12.2018.
godine je sledeća:
KVALIFIKACIONA STRUKTURA 31.12.2019. 31.12.2018. INDEKS

VSS 265 262 101,15
VŠS 5 5 100,00
SSS 10 3 333,33
KV 20 22 90,91
UKUPNO 300 292 102,74
Starosna struktura zaposlenih
STAROSNA do 30 do 40 do 50 do 60 preko
UKUPNO
STRUKTURA god. god. god. god. 60
STANJE: 31.
38 151 100 10 1 300
decembar 2019.
U skladu sa godišnjim planovima usavršavanja realizovano je oko 10 treninga, za

zaposlene iz proizvodnog sektora. Takođe, za ostale zaposlene iz sektora finansija
organizovan je određeni vid obuke kroz razne forme funkcionalnog usavršavanja,
učenja kao i poseta stručnim seminarima, i slično.
Informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine
Društvo je u toku 2019. godine imalo ulaganja u iznosu od oko 1.100.000 hiljada
dinara u filtere za prečišćavanje vazduha.
IV Opis svih važnijih poslovnih događaja koji su nastupili nakon

isteka poslovne godine za koju se izveštaj priprema
Izveštaj o poslovanju treba da sadrži opis svih važnih poslovnih događaja koji su
nastupili nakon isteka poslovne godine za koju se izveštaj priprema. Ovi događaji su
suštinski događaji koji su opisani u Međunarodnom računovodstvenom standardu
- MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 -
dalje: MRS 10).
U ovom delu su dati materijalno značajni događaji koji su se desili nakon dana
bilansa stanja.
IV OPIS SVIH VAŽNIJIH POSLOVNIH DOGAĐAJA KOJI SU NASTUPILI NAKON

ISTEKA POSLOVNE GODINE ZA KOJU SE IZVEŠTAJ PRIPREMA
Nad Kupcem AB koji učestvuje sa oko 12% u ukupnim
Otvoren prihodima društva otvoren je proces likvidacije. Od ukupnog
proces iznosa potraživanja 1.135.000 hiljada dinara očekuje se naplata
1. restrukturiranja od oko 800.000 dinara u 2019. godini. Ostatak predstavlja
nad kupcem gubitak po osnovu obezvređenja, koji će imati uticaja na
AB finansijski rezultat društva jer društvo nije uspelo da pronađe
novog kupca.
Sudski sporovi
Izgubljen je sudski spor sa dobavljačem ABC, koji je vođen od
izgubljeni
2011. godine. Za spor je pod 31.12. formirano rezervisanje u
2. nakon isteka
vrednosti sudskog spora sa kamatom u iznosu od 3.000.000
poslovne
dinara.
godine
Društvo je u 2019. godini otuđilo deo administrativnih
prostorija koje ne koristi za svoje potrebe. Kupoprodajna
Otuđenje
3. vrednost po ugovoru iznosi 20.000.000 dinara. Do pisanja
objekata
izveštaja plaćene su tri rate od po 5.000.000 dinara, ukupno
15.000.000 dinara.
Naplaćena Na dan 31.12. bila su ispravljena sva potraživanja od čijeg roka
otpisana ili za naplatu je prošlo više od 60 dana, u ukupnom iznosu od
4.
ispravljena 3.000.000 dinara. Od navedenog iznosa, do datuma izrade
potraživanja godišnjeg izveštaja o poslovanju naplaćeno je 1.000.000 dinara.
V Planirani budući razvoj
Opis planiranog razvoja može da sadrži:
- razvoj novih proizvoda ili usluga,

- osvajanje i širenje na nova tržišta,
- razvoj poslovne mreže, pogona, filijala, centara,
- planirana ulaganja odnosno investicije u osnovna sredstva,
- promena poslovnih politika,
- sve ostale relevantne aktivnosti vezane za razvoj.
Promene poslovnih politika društva koje treba opisati u izveštaju u poslovanju

mogu se odnositi na:
- promenu odnosa prema kupcima i dobavljačima (npr. promena politike u vezi

sa prihvatanjem reklamacije, promene u plaćanju obaveza prema dobavljačima i
dr.),
- promenu odnosa prema sredini (npr. usvajanje politike vezane za zaštitu
životne sredine i dr.),
- promenu marketing koncepta,
- sve druge promene poslovne politike društva.
Primer:
V - OPIS OČEKIVANOG RAZVOJA DRUŠTVA, PROMENA U POSLOVNIM

POLITIKAMA DRUŠTVA
Opis Povećanje marketinških aktivnosti i usmeravanje na segmentirane
očekivanog ciljane kupce za visokokvalitetnu gradnju uslovilo je rast prihoda od
razvoja prodaje u zadnjem kvartalu. Istraživanja koja su vršena govore da
1.
društva u će društvo i u narednom periodu preorijentisanjem sa masovne na
narednom pojedinačnu gradnju za ciljane kupce i kupce po porudžbi uvećati
periodu svoje prihode za 30%.
Promena
Društvo je uvelo nove standarde kontrole kvaliteta svojih proizvoda
2. poslovnih
koji su sertifikovani međunarodnim sertifikatom.
politika
VI Aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja
U godišnjem izveštaju o poslovanju mogu se navesti aktivnosti društva u oblasti

istraživanja i razvoja, kao što su:
- ulaganja u razvoj novog proizvoda i unapređenje postojećih proizvoda,

- ulaganja u razvoj novih tehnologija,
- ulaganja u razvoj nove opreme,
- ulaganja u istraživanje novih tehničkih rešenja,
- ostale aktivnosti istraživanja i razvoja.
Primer:
VI AKTIVNOSTI U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Iznos (u hiljadama din.)
R. br. Ulaganja u istraživanje i razvoj
2019. 2018.
1. Ulaganje u istraživanje novih tehničkih rešenja 40.000 4.000
2. Ulaganje u razvoj softvera 500.000 100.000
U toku 2019. godine društvo je započelo proces istraživanja novih idejno-tehničko
tehnoloških rešenja za materijale i samu tehniku gradnje sa orijentacijom na sistem
EKO gradnje.
Društvo je u toku 2019. godine započelo ulaganje u softver za istraživačko razvojni
sektor u okviru proizvodnje.

VI AKTIVNOSTI U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Iznos (u hiljadama din.)
R. br. Ulaganja u istraživanje i razvoj
2019. 2018.
1. Ulaganje u razvoj postojećih proizvoda 20.000 -
2. Ulaganje u razvoj novih proizvoda 500.000 100.000
VII Informacije o otkupu sopstvenih udela
Nema sticanja sopstvenih udela društva u toku 2019. i 2018. godine.
VIII Informacije o postojanju ogranka
Društvo nema registrovane ogranke.
IX Izloženost i upravljanje finansijskim rizicima
U ovom delu izveštaja društvo treba da navede osnovne ciljeve i politike ukoliko su
definisane za upravljanje pojedinim finansijskim rizicima kao i izloženost ovim
rizicima.
Primer:
Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim

finansijskim rizicima i to: riziku od promene cena, riziku likvidnosti i kreditnom riziku.
Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih
uticaja na finansijsku poziciju i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti
finansijskih tržišta. Upravljanje rizicima obavlja izvršni direktor Društva.
Rizik od promene cena
Društvo nije značajnije izloženo riziku od promene cena vlasničkih hartija od

vrednosti s obzirom da ulaganja klasifikovana u bilansu stanja kao raspoloživa za
prodaju, a čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u okviru kapitala, nisu
materijalno značajna.
Društvo je izloženo riziku od promena cena svojih proizvoda, jer se suočava sa

intenzivnom konkurencijom, što Društvo nastoji da nadomesti uvođenjem
raznovrsnog asortimana proizvoda, smanjenjem proizvodnje skupih proizvoda i
proširenjem svog poslovanja na susedne zemlje.
Rizik likvidnosti
Likvidnost predstavlja kontinuiranu sposobnost Društva da obezbedi likvidna

sredstva za isplatu dospelih obaveza, finansiranje rasta aktive i operativnog
poslovanja, kao i za izmirenje ostalih ugovornih obaveza.
Rizik likvidnosti je rizik da će Društvo biti suočeno sa poteškoćama u izmirivanju

svojih finansijskih obaveza. Društvo upravlja svojom likvidnošću sa ciljem da, koliko je
to moguće, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez
neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije. Finansijska služba Društva
nadzire planiranje likvidnosti u pogledu zahteva Društva da bi se obezbedilo da
Društvo uvek ima dovoljno gotovine da podmiri poslovne potrebe. Društvo nema
zadovoljavajuću likvidnost za 2019. godinu. Uzimajući u obzir nove ugovore
zaključene sa inotržištem i njihovu realizaciju u 2019. godini, kao i uzimanje sredstava
obezbeđenja od pojedinih kupaca, smanjenjem roka za naplatu sa 40, na 30 dana
očekuje se poboljšanje likvidnosti u 2020. godini.
Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital Društva usled neizvršenja obaveza dužnika prema Društvu, odnosno rizik
finansijskog gubitka za Društvo ako druga ugovorna strana u finansijskom
instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze.
Kreditni rizik prevashodno proističe po osnovu potraživanja iz poslovanja. Kreditni

rizik uslovljen je kreditnom sposobnošću kupca - dužnika i njegovom urednošću u
izvršavanju obaveza prema Društvu, kao i kvalitetom instrumenata obezbeđenja
naplate. Izloženost Društva kreditnom riziku po osnovu potraživanja iz poslovanja
zavisi najviše od individualnih karakteristika svakog pojedinačnog kupca.
Za sva potraživanja gde je postojao objektivan dokaz umanjenja vrednosti

(obezvređenja), rukovodstvo je izvršilo procenu nadoknadive vrednosti potraživanja i
priznalo gubitak po osnovu obezvređenja. Rukovodstvo Društva smatra da nije
potrebno izvršiti dodatno rezervisanje za izloženost kreditnom riziku, koje prevazilazi
formiranu ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja potraživanja obelodanjenu u
Napomenama uz finansijske izveštaje. Koncentraciju svog kreditnog rizika društvo
"ABC" pokušava da prevaziđe diversifikacijom kupaca i distributera, kako na
domaćem, tako i na inostranim tržištima.
Rizik kamatnih stopa
Tokom 2019. i 2018. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom
kamatnom stopom, koja je vezana za EURIBOR. Obaveze po kreditima sa
promenljivim kamatnim stopama bile su najvećim delom izražene u stranoj valuti
(EUR). Ovi krediti primljeni po promenljivim kamatnim stopama izlažu Društvo
kamatnom riziku tokova gotovine.
U cilju upravljanja ovim rizikom društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene
kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore
finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne obaveze budući da one
predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju.
dr Marina Protić
Stručni komentar
25 OBAVEZA DOSTAVLJANJA GODIŠNJEG

FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA SA IZVEŠTAJEM
REVIZORA JAVNIH DRUŠTAVA ZA 2019. GODINU
KOMISIJI ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Zakonski rok 30. april 2020. godine je pomeren na rok od 60 dana od dana
prestanka vanrednog stanja
Javna društva su u obavezi da pored dostavljanja godišnjih finansijskih izveštaja

Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija), iste dostave i Komisiji za hartije od
vrednosti (dalje: Komisija), zajedno sa izveštajem revizora, godišnjim izveštajem o
poslovanju i drugim izveštajima i dokumentacijom najkasnije do kraja aprila tekuće
godine za prethodnu godinu.
U skladu sa članom 2. stav 1. tačka 43) Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS",
br. 31/2011, 112/2015, 108/2016 i 9/2020 - dalje: Zakon), javno društvo je
izdavalac koji ispunjava bar jedan od sledećih uslova:
- uspešno je izvršio javnu ponudu hartija od vrednosti, u skladu sa prospektom

čije objavljivanje je odobrila Komisija;
- čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu,
odnosno na multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Republici Srbiji.
Dakle, javna akcionarska društva su u suštini sva društva čije su akcije na Beogradskoj
berzi, na Prime market listingu, Standard market listingu i na vanberzanskom
organizovanom tržištu (Open market i MTP).
Pravilnikom o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih, polugodišnjih i

kvartalnih izveštaja javnih društava ("Sl. glasnik RS", br. 14/2012, 5/2015,
24/2017 i 14/2020 - dalje: Pravilnik) uređena je sadržina, forma i način objavljivanja:
- godišnjih izveštaja svih javnih društava;

- polugodišnjih izveštaja javnih društava čijim se hartijama od vrednosti trguje na
posebnom segmentu regulisanog tržišta koji nije listing i
- kvartalnih i polugodišnjih izveštaja javnih društava čijim se hartijama od
vrednosti trguje na listingu regulisanog tržišta.

25-1 Obaveza izveštavanja javnih društava prema Zakonu o tržištu kapitala
U skladu sa članom 50. Zakona, javno društvo je dužno da sastavi godišnji izveštaj,
objavi javnosti i dostavi ga Komisiji, a regulisanom tržištu, odnosno MTP dostavlja
ovaj izveštaj ukoliko su hartije od vrednosti tog društva uključene u trgovanje, i to
najkasnije četiri meseca nakon završetka svake poslovne godine, kao i da obezbedi
da godišnji finansijski izveštaj bude dostupan javnosti tokom najmanje pet godina od
dana objavljivanja.
Sadržina godišnjeg izveštaja o poslovanju
Godišnji izveštaj javnog društva, u skladu sa Zakonom i članom 3. Pravilnika, sadrži:
1)godišnji finansijski izveštaj sa izveštajem revizora. Godišnji finansijski izveštaj se

sastavlja u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i
30/2018), prema kojem javna društva nezavisno od veličine, za priznavanje,
vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima
obavezno primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, odnosno
Međunarodne računovodstvene standarde (MSFI/ MRS). Godišnji finansijski izveštaj
javnih društava u skladu sa Zakonom o računovodstvu i MRS/MSFI obuhvata:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Izveštaj o ostalom rezultatu,
- Izveštaj o tokovima gotovine,
- Izveštaj o promenama na kapitalu,
- Napomene uz finansijske izveštaje.
Revizorski izveštaj sa finansijskim izveštajima koji su bili predmet

revizije.Izveštaj o reviziji potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ključnog lica
odgovornog za reviziju finansijskih izveštaja u celini se obelodanjuje javnosti zajedno
sa godišnjim finansijskim izveštajem. Izveštaj o reviziji sadrži revizorsko mišljenje o
tome da li su godišnji finansijski izveštaji javnog društva sačinjeni u skladu sa MSFI/
MRS, Zakonom o računovodstvu, kao i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski
položaj, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu po svim materijalno
značajnim pitanjima. Revizor javnog društva takođe ima obavezu da dostavi i
Mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema upravljanja rizicima i
sistema unutrašnjih kontrola i da svoje zaključke i nalaze obuhvati u Pismo
rukovodstvu. Ovo mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema
upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola Revizor je dužan da dostavi
Komisiji, upravnom i izvršnom odboru javnog društva.
2) godišnji izveštaj o poslovanju javnog društva. Izveštaj o poslovanju javnog

društva u skladu sa članom 50. stav 3. Zakona i članom 29. Zakona o
računovodstvu kao minimum treba da sadrži:
• kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog lica;
• verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja
određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i podatke važne za procenu stanja
imovine društva, kao i informacije o kadrovskim pitanjima;
• informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine;
• planirani budući razvoj odnosno opis očekivanog razvoja društva u narednom
periodu, promena u poslovnim politikama društva;
• aktivnosti istraživanja i razvoja;
• postojanje ogranaka;
• koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog
• ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa politikom
zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi zaštita;
• informacije o glavnim rizicima i pretnjama kojima je poslovanje društva izloženo
(izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku novčanog
toka), strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti;
• sve značajnije poslove sa povezanim licima;
• pregled pravila korporativnog upravljanja;
• sve značajne događaje po završetku poslovne godine;
• informacije o sticanju i otkupu sopstvenih akcija.
Ako je društvo u međuvremenu od sačinjavanja prethodnog godišnjeg izveštaja

steklo sopstvene akcije, u godišnjem izveštaju navode se razlozi sticanja, broj i
nominalna vrednost sopstvenih akcija, odnosno računovodstvena vrednost kod akcija
bez nominalne vrednosti, imena lica od kojih su akcije stečene, označenje iznosa koji
je društvo isplatilo po osnovu tog sticanja, odnosno naznaku da su stečene bez
naknade, kao i ukupan broj sopstvenih akcija koje društvo poseduje.
Pored obavezno propisanih elemenata Zakonom o računovodstvu i Zakonom,

godišnji izveštaj o poslovanju javnog društva može sadržati i druge informacije.
Praktičan primer sastavljanja Godišnjeg izveštaja o poslovanju za javna društva dat je

u Stručnom komentaru - Poresko-računovodstveni instruktor: SASTAVLJANJE
GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O POSLOVANJU JAVNIH DRUŠTAVA ZA 2019. GODINU: •
Ilustrativni primer •.
3) Izjava lica odgovornih za sastavljanje godišnjeg izveštaja u skladu sa članom

50. stav 2. tačka 3) Zakona treba da sadrži:
- ime/na, radno mesto i dužnosti u javnom društvu,

- izjavu da je, prema njihovom najboljem saznanju, godišnji finansijski izveštaj
sastavljen uz primenu odgovarajućih Međunarodnih standarda finansijskog
izveštavanja i da daje istinite i objektivne podatke o imovini, obavezama,
finansijskom položaju i poslovanju, dobicima i gubicima, tokovima gotovine i
promenama na kapitalu javnog društva, uključujući i njegova društva koja su
uključena u konsolidovane izveštaje.
4) Odluku nadležnog organa o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja. Sve
gore navedene aktivnosti počev od sastavljanja finansijskih izveštaja i izveštaja o
reviziji do održavanja sednice skupštine i usvajanja godišnjeg izveštaja treba završiti
do 30. aprila 2020. godine. U vezi sa ispunjavanjem ovog roka i posledica njegovog
propuštanja, javna društva treba da imaju u vidu odredbu člana 51. Zakona o tržištu
kapitala. Prema tim odredbama, ukoliko nadležni organ javnog društva ne usvoji
godišnji izveštaj najkasnije do 30. aprila 2020. godine, javno društvo treba da uradi
sledeće:
• da obavezno objavi godišnji izveštaj javnosti u navedenom roku, odnosno do

30.4.2020. godine, uz obaveznu napomenu da godišnji izveštaj nije usvojio
nadležni organ društva;
• da, u roku od sedam dana od dana usvajanja posle zakonskog roka objavi
javnosti da je godišnji izveštaj usvojen od strane nadležnog organa društva, i da
ga objavi ako se razlikuje od prethodno objavljenog;
• objavi u celosti i odluku nadležnog organa o usvajanju godišnjeg izveštaja,
odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka ako ove odluke nisu sastavni deo
godišnjeg izveštaja.
5) Odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka ukoliko je doneta od

strane skupštine društva, ili izjavu da nije vršena raspodela dobiti, odnosno
pokriće gubitka koju potpisuje zakonski zastupnik.
Rok za dostavljanje i objavljivanje godišnjeg finansijskog izveštaja
Javno društvo je dužno da godišnji izveštaj objavi na svojoj internet stranici najkasnije
četiri meseca nakon završetka poslovne godine, odnosno do 30. aprila 2020. godine i
da ga istovremeno dostavi Komisiji i regulisanom tržištu, odnosno MTP, ukoliko su
njegove hartije od vrednosti uključene u trgovanje.
Dakle, rok za dostavljanje, usvajanje i objavljivanje godišnjeg finansijskog

izveštaja za 2019. godinu je četiri meseca od dana završetka poslovne godine,
odnosno do 30. aprila 2020. godine. Međutim, usled vanrednog stanja,
pomereni su rokovi za dostavljanje redovnih finansijskih i konsolidovanih
izveštaja i to:
• sva javna (akcionarska) društva, kao i društva za upravljanje investicionim

fondovima, kojima je rok za predaju finansijskih izveštaja sa izveštajem
revizora Komisiji 30. april, tokom 2020. godine, svoju obavezu će ispuniti u
roku od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
• rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja pomera se na

rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto
zakonskog roka za dostavljanje redovnih finansijskih izveštaja za 2019.
godinu Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) do 30. juna 2020.
godine, privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnici će
imati mogućnost da iste dostave Agenciji u roku od 90 dana od dana
prestanka vanrednog stanja;
• rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pomera se na rok
od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, umesto
zakonskog roka za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za
2019. godinu Agenciji do 31. jula 2020. godine, ovaj rok je pomeren na rok
od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
Javno društvo je dužno da obezbedi da objavljeni godišnji izveštaj bude dostupan

najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Članom 56. Zakona, propisan je i jedan izuzetak od obaveze sastavljanja, dostavljanja

i objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja a koji glasi da: javna društva koja
isključivo izdaju dužničke hartije od vrednosti kojima se trguje na regulisanom
tržištu, odnosno MTP, čija je vrednost po jedinici najmanje 50.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti.
Forma i način dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja i druge

dokumentacije Komisiji
Način predaje godišnjeg finansijskog izveštaja, kao i izveštaja o reviziji, godišnjeg

izveštaja o poslovanju i drugih izveštaja i dokumentacije Komisiji propisan
je Uputstvom o načinu na koji javna društva i pojedina lica povezana sa njima
dostavljaju informacije Komisiji (objavljeno na internet stranici
Komisije, http://www.sec.gov.rs/ - dalje: Uputstvo). Takođe, na internet stranici,
objavljeno je i Tehničko uputstvo o načinu dostavljanja propisanih informacija
koje se odnose na javna društva, preko Portala Komisije za hartije od vrednosti.
Prema odredbi člana 3. Uputstva, gore navedene informacije i izveštaji se dostavljaju

Komisiji u papirnom i elektronskom obliku (na CD), u rokovima koji su propisani
Zakonom o tržištu kapitala, odnosno do 30. aprila tekuće za prethodnu godinu.
Informacije koje se dostavljaju u elektronskom obliku moraju biti dostavljene u PDF
formatu i potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izuzetno, javno društvo je
dužno da prilikom dostavljanja godišnjeg izveštaja, Komisiji dostavi dva odvojena
dokumenta:
1. kao jedan celovit dokument - godišnji izveštaj u PDF formatu;

2. dodatno, kao zaseban dokument, godišnje finansijske izveštaje u XLS formatu:
bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine i izveštaj o promenama
na kapitalu.
Obrasci finansijskih izveštaja koji se dostavljaju u XLS formatu dostupni su na internet

stranici Komisije i to obrasci godišnjih finansijskih izveštaja za:
- privredna društva (GFI-PD);

- društva za osiguranje odnosno društva za reosiguranje (GFI-OSIG/RE);
- banke (GFI-B);
- zatvorene investicione fondove (GFI-ZIF);
- brokersko-dilerska društva (GFI-BDD);
- davaoce finansijskog lizinga (GFI-DFL).
Prilikom dostavljanja informacija, obveznik izveštavanja dužan je da navede opšte
podatke potrebne za njegovu identifikaciju, a najmanje:
- poslovno ime i oblik organizovanja (ime i prezime);

- matični broj (JMBG);
- vrsta obaveštenja (prema klasifikaciji informacija navedenih u članu 2.
Uputstva).
Propisane informacije, dostavljene Komisiji, objavljuju se na internet stranici Komisije.
Adresa Komisije je Omladinskih brigada broj 1, VII sprat, 11070 Novi

Beograd.
Pored Komisije, finansijski izveštaji, godišnji izveštaj o poslovanju i druga

dokumentacija iz člana 50. Zakona treba da se dostave i Beogradskoj berzi, kao
organizatoru finansijskog tržišta na adresu Omladinskih brigada broj 1,
11070 Novi Beograd.
Prilikom dostavljanja navedene dokumentacije Komisiji, nije predviđeno plaćanje

naknade.
Kaznene odredbe za neobjavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa

Zakonom o tržištu kapitala
U skladu sa članom 290. Zakona, novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara

kazniće se za prekršaj izdavalac, javno društvo i ponuđač ako ne dostavi na vreme ili
ne objavi finansijske izveštaje u skladu sa odredbama čl. 50, 52. i 53. ovog zakona.
Takođe, po istom osnovu će odgovorno lice pravnog lica biti kažnjeno za prekršaj i
dr Marina Protić
AKTUELNA PITANJA I ODGOVORI
Porez na dobit pravnih lica

Pitanje i odgovor
26 MOGUĆNOST IZMENE MESEČNE AKONTACIJE

POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA ZA VREME
VAŽENJA UREDBE O FISKALNIM POGODNOSTIMA I
DIREKTNIM DAVANJIMA PRIVREDNIM
SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU I NOVČANOJ
POMOĆI GRAĐANIMA U CILJU UBLAŽAVANJA
EKONOMSKIH POSLEDICA NASTALIH USLED
BOLESTI COVID-19
Pitanje:
• S obzirom na novonastale okolnosti obveznik ima u planu da podnese

poresku prijavu radi izmene akontacija poreza na dobit za 2020. godinu. Da
li ako konačnu prijavu poreza na dobit za 2019. obveznik podnese
početkom juna (npr. 10. juna) može prijavu radi izmene akontacija podneti
do 30. juna, na osnovu perioda januar - maj, odnosno, da li je sve moguće
uraditi u istom mesecu - junu?
Ako nema prepreka za ovo, da li se plaća razlika po izmenjenoj prijavi u
odnosu na do tada plaćene akontacije u toku godine, i da li s obzirom da se
obveznik opredelio za fiskalne pogodnosti predviđene Uredbom i odložio
plaćanje akontacija za mesece mart, april i maj, i za ove akontacije koje su
odložene plaća razliku ili ne?
Odgovor:
U skladu sa odredbama člana 68. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl.
glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010,
101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 -
autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019 - dalje: Zakon), ako u
tekućoj godini dođe do značajnih promena u poslovanju obveznika, promene poreskih
instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza,
poreski obveznik može, po podnošenju poreske prijave iz člana 63. stav 1. ovog zakona,
podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom, u kojoj će iskazati podatke od značaja
za izmenu mesečne akontacije i obračunati njenu visinu, najkasnije u roku od 30 dana
po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans.
Poreski obveznik može započeti plaćanje akontacije u skladu sa poreskom prijavom iz

stava 1. ovog člana za mesec u kome je prijava podneta, i to počev od prvog dana
narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.
Prema odredbi člana 4. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima

privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju
ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br.
54/2020 i 60/2020 - dalje: Uredba), privrednim subjektima - pravnim licima,
uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica (dalje: pravna lica), može da
se odloži dospelost za plaćanje poreza na dobit pravnih lica za mart, april i maj mesec
2020. godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za
2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske
godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije
poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020.
godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit
pravnih lica za odgovarajući poreski period.
S tim u vezi, obveznik koji usled promenjenih okolnosti koje utiču na izmenu akontacije
poreza na dobit želi da izmeni visinu akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, može
nakon podnošenja konačne poreske prijave za 2019. godinu da podnese poresku
prijavu za izmenu akontacija poreza na dobit na Obrascu PDP i poreski bilans na
Obrascu PB 1 za period od 1. januara 2020. godine do poslednjeg dana perioda za koji
sastavlja poreski bilans (u navedenom primeru do 31.5.2020. godine). Drugim rečima,
nema smetnji da obveznik u istom mesecu - junu podnese prvo konačnu poresku
prijavu za 2019. godinu, a da zatim do 30. juna podnese i poresku prijavu za izmenu
akontacija poreza na dobit.
Napominjemo, rok za podnošenje poreske prijave poreza na dobit pravnih lica

pomeren je na 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja, što znači da obveznik,
ukoliko to želi, može da podnese poresku prijavu i nakon 29. juna 2020. godine.
Obveznik plaća akontacije poreza na dobit u skladu sa prijavom za izmenu akontacija

tek počev od akontacije za mesec u kojem je podneta poreska prijava za izmenu
akontacija. U navedenom primeru, obveznik poreski bilans i poresku prijavu za period
1.1.2020. - 31.5.2020. podnosi najkasnije do 30. juna, a plaćanje akontacije u skladu sa
tom izmenjenom prijavom obveznik može započeti za mesec u kojem je prijava
podneta, odnosno za jun, počev od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u
kojem je prijava podneta, a prva akontacija koju bi obveznik u navedenom slučaju
trebalo da plati je akontacija za jun, koja se plaća do 15. jula tekuće godine.
Drugim rečima, prilikom izmene mesečnih akontacija obveznik menja visinu akontacija
i počinje uplatu za naredni period tako utvrđenih akontacija od prvog dana narednog
meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta, pri čemu ne obračunava razliku
u odnosu na do tada plaćane akontacije u toku godine, kao ni razliku po akontacijama
kojima je Uredbom odloženo plaćanje.
Napominjemo, prilikom podnošenja konačne poreske prijave za 2019. godinu u junu

mesecu, obveznik ima obavezu da plati razliku po konačnoj prijavi, kao i razliku po
akontacijama za mesece januar i februar iz 2020. godine, dok razliku za mesece mart,
april i maj obveznik nema obavezu tada da plati, s obzirom da je Uredbom odložena
njihova dospelost.
Bojan Mitković
Poreski postupak
Pitanje i odgovor
27 KONTROLA PRIMENE ZABRANE ISPLATE

DIVIDENDE U SKLADU SA UREDBOM KOJOM SU
PROPISANE FISKALNE POGODNOSTI I DIREKTNA
DAVANJA IZ BUDŽETA
Pitanje:
• Koja inspekcija kontroliše primenu zabrane isplate dividende u skladu sa

uredbom kojom su propisane fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz
budžeta, i sa kojim ovlašćenjima?
Odgovor:
Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u

privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih
posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i 60/2020 -
dalje: Uredba) u članu 16. uređuje zabranu isplate dividende, propisujući u stavu 1. da
privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020.
godine. U stavu 4. ovog člana propisano je da se pod dividendama, u smislu ovog
člana, podrazumevaju sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po
osnovu njihovog vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.
Tumačenjem odredaba Uredbe, samostalno i u vezi sa zakonima koji se primenjuju na

privredna društva, zaključujemo da se zabrana iz Uredbe odnosi na isplate vlasniku po
osnovu kapitala (vlasništva kapitala), a da se ne može proširiti i na isplate vlasniku po
osnovu trgovinskog (komercijalnog) odnosa, vršenja kontrole, upravljanja i zastupanja
društva, kao i radnog i srodnog odnosa vlasnika u društvu, u skladu sa zakonom,
odgovarajućim ugovorima i odlukama društva. U tom smislu, nalazimo da su
dozvoljene isplate po osnovu zajma članu društva - sa kamatom ili beskamatni (npr.
zajam zavisnog društva - matičnom društvu), vraćanja dodatnih uplata, naknade za
upravljanje, odnosno naknade po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju, kao i
bonusa, nagrada i drugih primanja po osnovu doprinosa vlasnika u svojstvu
zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.
Za inspekcijski nadzor (inspekcijsku kontrolu) nad primenom odredaba o zabrani

isplate dividendi u smislu Uredbe nadležna je Poreska uprava. Članom 12. stav 2.
Uredbe propisano je da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava svakog poslednjeg
dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaklјučno sa 31. oktobrom 2020.
godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31.
oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i
poreska administracija.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.
glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005,
85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007,
20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013,
108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016,
108/2016, 30/2018, 95/2018 i 86/2019 - dalje: ZPPPA) određuje poresku kontrolu kao
postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze,
kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno
drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu,
računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši
Poreska uprava, u skladu sa ovim zakonom (član 123. stav 1. u vezi sa članom 160.
stav 1. tačka 3) ZPPPA).
Kada je reč o sankcijama za postupanje suprotno zabrani, ako bi privredni subjekti u

privatnom sektoru isplatili dividende, tada gube pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom i, shodnom primenom člana 12. ove
uredbe, bili bi u obavezi da plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje
plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši
obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana
kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje
plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka
prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, i izvrše povraćaj direktnih
davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za
kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna
direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Kaznenim odredbama Uredbe (čl. 17. i 18.)
propisani su prekršaji za povredu odredaba ove uredbe.
Poreska uprava, kao organ koji vrši poresku kontrolu (inspekcijski nadzor), u skladu sa
ZPPPA, Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr.
zakon i 95/2018) i Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br.
18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), ovlašćena je na izvođenje dokaza uvidom
u poslovne knjige, evidencije, odluke, ugovore, izvode i drugu dokumentaciju, odnosno
isprave društva - u papirnom i elektronskom obliku, kao i na izvođenje drugih dokaza i
prikupljanje podataka na drugi propisani način, radi utvrđivanja činjenica na osnovu
kojih donosi odluku u postupku poreske kontrole.
Ono na šta posebno ukazujemo je da se u poreskoj kontroli, u skladu sa načelom
fakticiteta iz člana 9. ZPPPA, poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj
suštini, a ne prema nazivu i pravnoj formi pravnog posla i pravnog akta koji predstavlja
pravni osnov posla. Ako se simulovanim (prividnim) pravnim poslom prikriva neki drugi
pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao, tj.
onaj posao i onaj cilj koji su stranke imale u vidu u vreme zaključenja posla. Sa ovim u
vezi, a imajući ovde u vidu sličnosti poreske obligacije i ugovorne obligacije, Zakon o
obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl.
list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br.
18/2020 - dalje: ZOO) uređuje prividan (simulovani) ugovor u članu 66, propisujući da
prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor
prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu
valjanost. Prema članu 25. stav 3. ZOO, odredbe ovog zakona koje se odnose na
ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.
Sledstveno, ako bi privredno društvo u privatnom sektoru, koje se opredeli da koristi

fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta u skladu sa Uredbom, i njegov
vlasnik sklopili simulovani pravni posao, tako da taj posao prikriva novčanu isplatu po
osnovu vlasništva nad osnovnim kapitalom društva - akcijama, odnosno udelima,
Poreska uprava je ovlašćena da, primenom načela fakticiteta iz člana 9. ZPPPA, utvrdi
da je došlo do kršenja zabrane isplate dividende iz člana 16. Uredbe, da izrekne
upravne mere (sankcije) u skladu sa ovom Uredbom u vezi sa ZPPPA - plaćanje
odloženih obaveza sa kamatom i povraćaj direktnih davanja sa kamatom, i da podnese
prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj propisan
ovom uredbom. Primera radi - uz napomenu da konačan pravni zaključak zavisi od
činjeničnog stanja i konkretnih okolnosti - Poreska uprava bi mogla da primeni načelo
fakticiteta i preduzme mere za koje je nadležna ako bi društvo, u svojstvu zajmodavca,
zaključilo ugovor o zajmu sa vlasnikom, u svojstvu zajmoprimca, a potom mu dug po
osnovu tog zajma oprostilo ili bi ga prebilo sa potraživanjem po osnovu učešća u
dobiti, kvalifikujući zajam kao simulovani pravni posao, a isplatu dividende, odnosno
učešća u dobiti po osnovu vlasništva nad osnovnim kapitalom društva - kao
disimulovani (prikriveni) pravni posao. Takođe, naknada za upravljanje bi morala bude
naknada za stvarno, a ne prividno upravljanje i rukovođenje društvom, što bi
podrazumevalo donošenje poslovnih odluka, zaključivanje poslovnih ugovora,
izdavanje obavezujućih uputstava od strane društva kome je povereno upravljanje,
davanje poslovnih naloga i dr, uz njihovo dokumentovanje. Isto tako, ako bi društvo
isplatilo bonus vlasniku društva koji je u radnom odnosu u društvu bez prethodno
definisanog osnova i utvrđenih kriterijuma (npr. poslovni uspeh društva kojim je
postignut ili premašen postavljeni cilj u pogledu obima prodaje, ostvarenih prihoda,
povećanja broja klijenata itd.), moguće je da bi inspektor poreske kontrole, rukovodeći
se ekonomskom suštinom posla, okvalifikovao ovakav bonus kao isplatu vlasniku
društva po osnovu vlasništva nad osnovnim kapitalom.
U ovom svetlu, ukazujemo da je bitan element pravnog posla - kauza (osnov), odnosno
ishod, cilj koji su ugovorne strane imale u vidu pri zaključivanju ugovora, odnosno
pravnog posla. Prema našem mišljenju, ako je namera ugovarača bila nepoštena,
odnosno nedozvoljena, ogledajući se u izigravanju odredaba propisa, radi sticanja
imovinske koristi, radi se o zloupotrebi, pa bi i Poreska uprava, kao nadležni
inspekcijski organ, imala ovlašćenje da, u skladu sa načelom fakticiteta, ceni u kom
cilju je zaključen pravni posao i preduzme mere iz svoje nadležnosti. ZOO, u ovom
pogledu, uređujući osnov (pauzu) posla u čl. 51, 52. i 53, pored ostalog, propisuje da
svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov, da je osnov nedopušten ako je
protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, da je ugovor
ništav ako osnov ne postoji ili je nedopušten i da će ugovor biti bez dejstva ako je
nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i
ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati.
Milan Stefanović
Naknade za korišćenje javnih dobara
Pitanje i odgovor
28 ODREĐIVANJE STOPE PO KOJOJ SE

OBRAČUNAVA I PLAĆA KAMATA NA IZNOS MANJE
PLAĆENE NAKNADE ZA KORIŠĆENJE JAVNIH
DOBARA ZA VREME VANREDNOG STANJA
Pitanje:
• Po kojoj stopi se plaća kamata na iznos manje ili više plaćene naknade za
korišćenje javnih dobara za vreme vanrednog stanja?
Odgovor:
U praksi se sve češće postavlja pitanje obračunavanja i plaćanja kamate na iznose

manje ili više plaćenog iznosa naknade za korišćenje javnih dobara za vreme
vanrednog stanja imajući u vidu da je Uredbom o poreskim merama za vreme
vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 38/2020 - dalje:
Uredba) uređena stopa po kojoj će se obračunavati i plaćati kamata na iznose manje
plaćenih poreza i sporednih poreskih davanja.
U skladu sa stavom 1. člana 271. Zakona o naknadama za korišćenje javnih

dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019 i 86/2019 - usklađeni din. iznosi-
dalje: Zakon o naknadama) u pogledu postupka utvrđivanja, kontrole, naplate,
povraćaja, kamate, prinudne naplate, zastarelosti i ostalog što nije propisano ovim
zakonom lica nadležna za utvrđivanje naknade shodno primenjuju odredbe zakona
kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema članu 3. Uredbe poreskim obveznicima - pravnim licima, preduzetnicima,

poljoprivrednicima i fizičkim licima za vreme vanrednog stanja na iznos manje ili više
plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća
kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.
Shodno napred navedenom, na iznos manje plaćene naknade za korišćenje javnih

dobara (odnosi se na sve naknade propisane Zakonom o naknadama) za vreme
vanrednog stanja kamata se obračunava i plaća po stopi jednakoj godišnjoj
referentnoj stopi Narodne banke Srbije (od 9.4.2020. godine referentna stopa
iznosi 1,5%).
Platni promet i krediti za likvidnost
Pitanje i odgovor
29 ZASTOJ U OTPLATI OBAVEZA (MORATORIJUM) -

ODNOSI SE SAMO NA POTRAŽIVANJA BANAKA I
DAVALACA LIZINGA, NE I NA POTRAŽIVANJA
DRUGIH POVERILACA
Pitanje:
• Da li se odlaganje plaćanja kredita u trajanju od 90 dana odnosi i na

administrativne zabrane zaposlenih po osnovu ugovora o kreditu sa
prodavnicama (npr. otplata po osnovu kupovine bele tehnike, obuće itd)?
Odgovor:
Odlukom o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema ("Sl.

glasnik RS", br. 33/2020) su obavezane samo banke da dužnicima (fizičkim licima,
poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima) ponude zastoj u otplati
obaveza (moratorijum), a ne i druga pravna lica poverioci.
Ostala potraživanja drugih poverilaca ostaju, u pogledu naplate, nepromenjena.
Pitanje naplate je faktički uslovljeno načinom rada drugih organa koji ih prinudnim
putem naplaćuju - sudovi i javni izvršitelji koji su na sajtu Ministarstva pravde odnosno
Komore javnih izvršitelja objavili uputstva o načinu rada o ovim okolnostima. Cilj mera
utvrđenih ovom odlukom je da se putem finansijskog sektora omogući ostatku privrede
i građanima nesmetana organizacija života i rada ne i da ostala privreda nosi teret
smanjenje likvidnosti zbog nastalih okolnosti.
Ukazuje se da je Komora javnih izvršitelja donela uputstvo u kome se kaže da će javni

izvršitelji putem telefona ili elektronskih sredstava komunikacije obavestiti izvršne
dužnike da za vreme trajanja vanrednog stanja mogu privremeno da zastanu sa
dogovorenim uplatama, kao i da se neće preduzimati izvršne radnje u slučaju
nepoštovanja sporazuma o otplati komunalnih i srodnih dugova na rate.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
30 NAPLATA PO MENICAMA U USLOVIMA

VANREDNOG STANJA - NAPLATA NIJE
ZABRANJENA DRUGIM PRAVNIM LICIMA VEĆ
SAMO BANKAMA KAO POVERIOCIMA
Pitanje:
• Da li je u vreme vanrednog stanja zabranjena realizacija menica koje su

dospele na naplatu ili samo postoji preporuka da se to ne radi?
Odgovor:
Odlukom o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema ("Sl.

glasnik RS", br. 33/2020 - dalje: Odluka), propisano je, između ostalog, tačkom 2. da je
banka dužna da dužnicima (fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i
privrednim društvima) ponudi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) u roku od tri
dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Stavom 7. ove tačke Odluke propisano je i to da tokom trajanja vanrednog stanja koje
je uvedeno zbog pandemije banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a
neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne
naplate prema dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate
potraživanja od dužnika.
Može se zaključiti da naplata po menici nije zabranjena generalno, već je samo

bankama, ne i drugim pravnim licima, naloženo da ne pokreću postupke prinudne
naplate prema dužniku niti da preduzimaju druge pravne radnje u cilju naplate
potraživanja od dužnika pod čim se između ostalog podrazumeva i prinudna naplata
po menicama.
Naplata po menici, koja se ne odnosi na poslovni odnos obuhvaćen citiranom odlukom,

bi bio dopušten, u smislu da se radi o transakciji zaduženja računa čiji osnov je menica
i da se radi o poslovnom odnosu u kome banka nije poverilac po pravnom poslu za koji
je morala da ponudi svom klijentu zastoj u ispunjenju obaveza na koji klijent nije
odgovorio da želi da ispunjava svoje obaveze tokom tog perioda.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
31 MOGUĆNOST PREIMENOVANJA PRENOSIVOG

POS APARATA U USLOVIMA VANREDNOG STANJA -
PRENOS IZ RESTORANA U MALOPRODAJU
Pitanje:
• Da li je dozvoljeno da privredno društvo koje je zatvorilo restoran zbog

vanrednog stanja, ali se bavi i maloprodajom, koristi prenosivi POS aparat
za plaćanje platnim karticama koji je korišćen u restoranu za plaćanje u
maloprodaji (usluge keteringa i dostave hrane) budući da ima višak POS
terminala iz restorana (prema informaciji banke POS aparat se ne može
preimenovati, a uslovi kretanja su znamo ograničeni)?
Odgovor:
Suština pitanja jeste da li restoran, koji ne funkcioniše, može da se preregistruje kao

mesto odakle se pružaju ketering i usluge dostave na kućnu adresu kako bi kasa za
koju je vezan POS prenosni aparat mogao da funkcioniše i da se promet prikaže po
kasi za koju je aparat vezan.
Suština odgovora je da se POS aparat uklopi u stanje kase za koju je vezan. Ovde nije
toliko problem samo mesto koliko činjenica da se radi o isporuci robe iz marketa koja
se naplaćuje putem POS aparata vezanog za restoran.
Ukoliko prethodno nije moguće odluka firme o korišćenju slobodnih POS aparata za
ove svrhe uz potvrdu banke o nemogućnosti preimenovanja, o kome je reč u pitanju, a
pod uslovom da se nađe način poklapanja stanja kasa koje su izdale račun za robu na
dostavu i slipa putem kojeg je ta roba naplaćena, bi morao da bude dovoljan u
okolnostima ograničenog kretanja i iznuđenih rešenja.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
32 POSTUPANJE POSLODAVCA PO
ADMINISTRATIVNOJ ZABRANI U USLOVIMA
VANREDNOG STANJA
Pitanje:
• Kako treba da postupa poslodavac u uslovima vanredne situacije kada je

reč o administrativnim zabranama na zarade zaposlenih, odnosno da li i
dalje treba da postupa po ovim zabranama prema svim poveriocima (npr.
banke, privredna društva - trgovci, obustave po rešenjima suda, izvršitelja,
po osnovu alimentacija)?
Odgovor:
Sa pozicije poslodavca, posmatranje na administrativnu zabranu je relativno

jednostavno - moglo bi se svesti na pravilo ako nema izmenjenih zahteva poverilaca
nema ni promene u ponašanju. Naime, dužničko poverilački odnos između zaposlenog
i njegovog poverioca, u čiju korist je izdata administrativna zabrana, ne obuhvata
poslodavca, već se njega tiče utoliko što je ovim obavezan da deo zarade, odnosno
njene naknade, odnosno redovnog prihoda, usmerava na račun i u korist poverioca
navedenog u njoj.
Kada je reč o postupanju po moratorijumu, banke su obavezane da obaveste svoje

klijente o njegovom nastupanju a samim tim, ukoliko klijenti nisu zahtevali nastavak
uredne otplate kredita, i isplatioce redovnih prihoda odnosno druge dužnikove dužnike
da treba da obustave sa postupanjem po administrativnoj zabrani.
Podsećamo da u skladu sa Uputstvom za rad Javnih izvršitelja za vreme vanrednog

stanja koji je donela Komora javnih izvršitelja Srbije 18.3.2020. godine, javni izvršitelji
za vreme vanrednog stanja, neće odlučivati o predlozima za izvršenje i neće
preduzimati izvršne radnje u postupcima radi namirenja novčanih i ostvarenja
nenovčanih potraživanja, i to naročito u onim predmetima u kojima se izvršenje
sprovodi sledećim sredstvima izvršenja: prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika,
prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, zajedničkom prodajom nepokretnosti i
pokretnih stvari, prenosom zarade ili plate, odnosno prenosom naknade zarade ili
naknade plate, penzije i drugih stalnih primanja, predajom pokretnih stvari izvršnog
dužnika i ispražnjenjem i predajom nepokretnosti izvršnog dužnika.
Ovo uputstvo ne odnosi se na predmete u kojim se namiruje potraživanje na osnovu

zakonskog izdržavanja, kao i na sprovođenje izvršenja na računima fizičkih lica, tako
da u slučaju izvršenja na osnovu administrativne zabrane za kupovinu roba ili
obustava koje imaju zaposleni zbog svojih obaveza prema poslodavcu se neće odložiti
za vreme trajanja vanrednog stanja.
Može se zaključiti da ukoliko nema pismenog zahteva poverioca, odnosno suda,

ili javnog izvršitelja poslodavac ne sme da menja bilo šta u postupanju po
administrativnoj zabrani.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
33 : BLOKADA RAČUNA I MOGUĆNOST

KORIŠĆENJA FISKALNIH POGODNOSTI I DIREKTNIH
DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA
Pitanje:
• Da li privredno društvo koje je blokirano po osnovu prinudne naplate ima

pravo na paket državne pomoći vezano za minimalnu zaradu ukoliko je
prethodne mesece predavalo poresku prijavu PPP PD i obračunavalo
doprinose na najnižu osnovicu bez isplate neto zarade?
Odgovor:
Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u

privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih
posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje:
Uredba), uređuju se fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije
privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica
nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade
za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim
građanima Republike Srbije iz budžeta.
Ovom uredbom propisani su uslovi za dobijanje direktnih davanja koji se tiču radno
pravnog statusa zaposlenih u tom privrednom subjektu, ne i urednosti u ispunjavanju
svojih finansijskih obaveza u vezi s čim je privredno društvo u blokadi.
Uredbom nije propisan razlog zbog kojeg bi privrednom društvu bilo uskraćeno
direktno davanje koje je predmet postavljenog pitanja.
Predrag Ćatić
Pitanje i odgovor
34 LIMIT DRŽAVNE POJEDINAČNE POMOĆI ZA

LIKVIDNOST I MAKSIMALNI IZNOSI KREDITA ZA
LIKVIDNOST I OBRTNA SREDSTVA - NEDOUMICE U
PRAKSI
Pitanje:
• Programom finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje
likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled
pandemije COVID-19 je propisan maksimalan iznos kredita 120.000.000,00
dinara za srednja pravna lica. Međutim, Uredbom o uslovima i
kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog
poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-
19 se propisuju drukčiji uslovi, i to:
1. nominalni iznos pojedinačne pomoći po učesniku na tržištu ne prelazi
800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem deviznom
kursu NBS na dan kada je državna pomoć dodeljena (član 3) kao i
2. iznos glavnice, za kredite sa kamatom obračunatom na način sa rokom
dospeća posle 31.12.2020. godine, ne sme preći:
(1) dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne pomoći
(uključujući doprinose za socijalno osiguranje i trošak osoblja zaposlenog
na lokaciji učesnika na tržištu, ali formalno na platnoj listi podugovarača ili
drugog poslodavca) za 2019. godinu ili za poslednju dostupnu godinu (ako
je učesnik na tržištu osnovan od 1.1.2019. godine maksimalni iznos kredita
ne sme biti veći od procenjenih godišnjih rashoda za plate za prve dve
godine poslovanja) ili
(2) 25% ukupnog prometa korisnika ostvarenog u 2019. godini.
Takođe, u dokumentaciji koja se podnosi, podnosilac zahteva potvrđuje i
daje izjavu "da privredni subjekt zajedno sa povezanim licima nije primio
državnu pomoć, čija bi visina zajedno sa delom državne pomoći sadržane u
kreditu Fonda, prekoračila iznos od 800.000,00 EUR". Da li se limiti iz ove
uredbe primenjuju na kredite koji se daju u skladu sa Programom
finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i
obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-
19 izazvane virusom SARS-CoV-2?
Odgovor:
• Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima

za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima
usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br.
54/2020 i 57/2020) definišu se uslovi Programa koji se odnosi na dodelu kreditnih
sredstava privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva, a detaljni
uslovi propisani su Uslovima za korišćenje sredstava Fonda za razvoj (dalje: Fond).
Pravo da podnesu zahtev za kredit po ovom programu, imaju između ostalih i srednji
privredni subjekti koji dostave zvanične redovne finansijske izveštaje za prethodne dve
godine. Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima
privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine, iskazan neto gubitak ali je
ostvaren poslovni dobitak.
Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je da privredni subjekt u periodu od 15.3.2020.

godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje ne smanjuje broj
zaposlenih više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u
privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.3.2020. godine
za period koji se završava u navedenom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji se
opredele za korišćenje Programa, ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine
(moguća je isplata u akcijama).
Minimalni iznos kredita za privredna društva je 1.000.000 dinara, a maksimalan iznos

kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti za srednja pravna
lica do 120.000.000 dinara. Dodatni kriterijum za odobrenje kredita propisan uslovima
korišćenja sredstava Fonda je da za privredne subjekte najviši iznos odobrenog kredita
može biti do 50% ostvarenih poslovnih prihoda po poslednjem predatom finansijskom
izveštaju.
• Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi

otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom
zarazne bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020) propisano je da se
državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu može dodeliti između ostalog i kao
državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih
stopa za kredite.
Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, povoljnijih uslova

plaćanja (npr. subvencionisane kamatne stope na kredite ili garancije države ili svakog
pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima date po uslovima
povoljnijim od tržišnih), otpisa duga, poreskih i carinskih olakšica ili drugog
instrumenta dodeljuje se u obliku šeme pri čemu nominalni iznos pojedinačne pomoći
po učesniku na tržištu ne prelazi 800.000 evra na dan kada je državna pomoć
dodeljena.
U članu 4. stav 1. tacka 2) ove uredbe se navodi da kod državne pomoći za likvidnost
učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa iznos glavnice, za kredite
sa kamatom obračunatom na način sa rokom dospeća posle 31.12.2020. godine, ne
sme preći:
(1) dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne pomoći (uključujući

doprinose za socijalno osiguranje i trošak osoblja zaposlenog na lokaciji učesnika na
tržištu, ali formalno na platnoj listi podugovarača ili drugog poslodavaca) za 2019.
godinu ili za poslednju dostupnu godinu (ako je učesnik na tržištu osnovan od 1.1.2019.
godine maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od procenjenih godišnjih rashoda za
plate za prve dve godine poslovanja) ili
(2) 25% ukupnog prometa korisnika ostvarenog u 2019. godini.
• Zakonom o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) je propisano
da je državna pomoć svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje
javnog prihoda koju dodeljuje davalac državne pomoći u bilo kom obliku, kojom se
određeni učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se
daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga, kojom se narušava ili postoji
opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i utiče na trgovinu između Republike
Srbije i zemalja članica Evropske unije. Individualna državna pomoć je pomoć koja se
dodeljuje na osnovu akta davaoca državne pomoći unapred određenom korisniku ili
pomoć individualnom korisniku koja se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći, a za
koju postoji obaveza prijave na osnovu ovog zakona.
Državna pomoć može se dodeliti, između ostalog i kroz subvencionisanu kamatnu

stopu na kredite. Prema Uputstvu za utvrđivanje referentne i diskontne kamatne stope
("Sl. glasnik RS", br. 76/2015) definiše se referentna kamatna stopa koja se koristi za
obračun iznosa i diskontovanja državne pomoći i izračunavanje iznosa dodeljene
državne pomoći. Referentna kamatna stopa koristi se kao zamena za tržišnu kamatnu
stopu prilikom izračunavanja iznosa državne pomoći koja se dodeljuje putem
subvencionisanja kamata i/ili u vidu kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih.
Odatle proizilazi da se limit od 800.000 evra pojedinačne pomoći po učesniku na
tržištu na dan kada je državna pomoć dodeljena ne odnosi na iznos samog
kredita već na deo državne pomoći sadržane u kreditu (u smislu uštede ostvarene
u razlici između ukupno do dospeća plaćene kamate na kredit Fonda i tržišnoj kamati
koju bi platili kod neke finansijske institucije na sličan kredit).
Imajući u vidu da se sâm kredit i kamata obračunata po subvencionisanoj kamatnoj

stopi moraju vratiti i ne predstavljaju bespovratna sredstva, iznos državne pomoći se
ogleda u subvenciji dela kamate (manje plaćenoj kamati nego na tržištu), sto je
relativno mali iznos.
Što se drugog dela pitanja tiče, uslov kojim se ograničava da iznos glavnice, za
kredite sa kamatom obračunatom na način sa rokom dospeća posle 31.12.2020.
godine, ne sme preći dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne
pomoći ili 25% prometa korisnika ostvarenog u toku 2019. godine nije jasno
kako bi se primenio, budući da je u uslovima korišćenja sredstava Fonda kao
maksimalni iznos kredita koji može biti dodeljen naveden kriterijum 50%
poslovnih prihoda prethodne godine.
Pitanje i odgovor
35 NAČIN IZRAČUNAVANJA DRŽAVNE POMOĆI

OSTVARENE KROZ SUBVENCIONISANU KAMATNU
STOPU NA KREDIT
Pitanje:
• Između ostalih dokumenata koji se podnose Fondu za razvoj za dobijanje

kredita za likvidnost i obrtna sredstva prilaže se i izjava kojom se pod
punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da korišćena
državna pomoć ne prelazi iznos od 800.000 eur, u skladu sa Uredbom o
uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći zbog pandemije
uključujući i deo pomoći sadržane u kreditu Fonda. Kako se izračunava
korišćena pomoć kada se ne zna iznos dela pomoći sadržane u kreditu
Fonda kao i deo državne pomoći sadržane u kamatnoj stopi ukoliko se radi
o subvencionisanoj kamatnoj stopi za kredit kod poslovne banke?
Odgovor:
Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja

ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-
19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba) propisano je da se državna pomoć za
likvidnost učesnika na tržištu može dodeliti između ostalog i kao državna pomoć za
likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite.
Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, povoljnijih uslova

plaćanja (npr. subvencionisane kamatne stope na kredite ili garancije države ili svakog
pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima date po uslovima
povoljnijim od tržišnih), otpisa duga, poreskih i carinskih olakšica ili drugog
instrumenta dodeljuje se u obliku šeme pri čemu nominalni iznos pojedinačne pomoći
po učesniku na tržištu ne prelazi 800.000 evra na dan kada je državna pomoć
dodeljena.
Prema Zakonu o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) državna pomoć
je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda koju
dodeljuje davalac državne pomoći u bilo kom obliku, kojom se određeni učesnik na
tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se daje prednost
proizvodnji određene robe i/ili usluga, kojom se narušava ili postoji opasnost od
narušavanja konkurencije na tržištu i utiče na trgovinu između Republike Srbije i
zemalja članica Evropske unije. Individualna državna pomoć je pomoć koja se dodeljuje
na osnovu akta davaoca državne pomoći unapred određenom korisniku ili pomoć
individualnom korisniku koja se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći, a za koju
postoji obaveza prijave na osnovu ovog zakona.
Državna pomoć može se dodeliti, između ostalog i kroz subvencionisanu kamatnu

stopu na kredite. Imajući u vidu da se sâm kredit i kamata obračunata po
subvencionisanoj kamatnoj stopi moraju vratiti i ne predstavljaju bespovratna sredstva,
iznos državne pomoći se ogleda u subvenciji dela kamate (manje plaćenoj kamati nego
na tržištu), što je relativno mali iznos, tako da limit za kredit od 120.000.000 dinara za
srednja pravna lica nije u koliziji sa propisima o državnoj pomoći i limitom od 800.000
evra pojedinačne pomoći po učesniku na tržištu na dan kada je državna pomoć
dodeljena.
Kada je reč o načinu izračunavanja državne pomoći ostvarene kroz subvencionisanu

kamatnu stopu na kredit, Uputstvom za utvrđivanje referentne i diskontne kamatne
stope ("Sl. glasnik RS", br. 76/2015 - dalje: Uputstvo) se propisuje način utvrđivanja,
izračunavanja i ažuriranja osnovne referentne kamatne stope i izračunavanja
referentne i diskontne kamatne stope koje se koriste za obračun iznosa i diskontovanja
državne pomoći i izračunavanje iznosa dodeljene državne pomoći.
Referentna kamatna stopa koristi se kao zamena za tržišnu kamatnu stopu prilikom
izračunavanja iznosa državne pomoći koja se dodeljuje putem subvencionisanja
kamata i/ili u vidu kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih.
Diskontna kamatna stopa se koristi za izračunavanje neto sadašnje vrednosti državne

pomoći prilikom sticanja prava na njenu dodelu, kada se državna pomoć isplaćuje u
više rata, odnosno kada se sredstva prenose korisniku.
Prema Uputstvu osnovna referentna kamatna stopa za tekuću godinu utvrđuje se na

osnovu prosečne vrednosti 6M BELIBOR kamatne stope, a izračunava se na osnovu
dnevnih podataka o visini te stope u septembru, oktobru i novembru prethodne godine.
Ovako utvrđena osnovna referentna kamatna stopa ažurira se svake godine i objavljuje
na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći. Od maja 2020. godine u primeni je
osnovna referentna stopa od 1,72% na godišnjem nivou, prema Obaveštenju o
ažuriranju referentne i diskontne kamatne stope Komisije za kontrolu državne pomoći
objavljenom 15.4.2020. godine.
Referentna kamatna stopa izračunava se tako što se osnovnoj referentnoj kamatnoj

stopi dodaje marža određena u Tabeli 1, a u slučaju novoosnovanog privrednog
subjekta ili zajmoprimca koji nema kreditnu istoriju ili ocenu kreditnog rejtinga,
osnovnoj referentnoj kamatnoj stopi dodaje se marža od najmanje 400 baznih poena, u
zavisnosti od dostupnog obezbeđenja, pri čemu marža ne može biti niža od marže koja
se primenjuje u slučaju matične kompanije. Marža zavisi od kreditnog rejtinga
privrednog subjekta i ponuđenog obezbeđenja, a izražava se u rasponu od 60 do 1.000
baznih poena. Za ocenu kreditnog rejtinga mogu se koristiti sistemi ocenjivanja
kreditnih rejtinga koje primenjuju banke za izračunavanje stope rizika neizmirenja
obaveza.
Diskontna kamatna stopa se izračunava tako što se osnovna referentna kamatna stopa
uvećava za fiksnu maržu od 100 baznih poena i objavljuje na sajtu Komisije za
kontrolu državne pomoći. Od maja 2020. godine u primeni je diskontna stopa od
2,72% na godišnjem nivou, prema Obaveštenju o ažuriranju referentne i diskontne
kamatne stope Komisije za kontrolu državne pomoći objavljenom 15.4.2020. godine.
Tabela 1.
Marža kod kredita u baznim poenima

Obezbeđenje
Kreditni rejting
Visoko Uobičajeno Nisko
Jak (AAA-A) 60 75 100
Dobar (BBB) 75 100 220
Zadovoljavajući (BB) 100 220 400
Slab (B) 220 400 650
Loš/Finansijske
400 650 1000
teškoće (CCC i manje)

Pitanje i odgovor
36 NEPOSTOJANJE OBAVEZE DOSTAVLJANJA

MENICA OSNIVAČA - STRANIH FIZIČKIH LICA KAO
SREDSTVA OBEZBEĐENJA KREDITA ZA LIKVIDNOST
I OBRTNA SREDSTVA
Pitanje:
• Da li osnivači - strana fizička lica mogu da izdaju menice u Srbiji kao

sredstvo obezbeđenja sredstava za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva?
Odgovor:
Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za

pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020)
utvrđuje se Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje
likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije
COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (dalje: Program), koji je odštampan uz ovu
uredbu i čini njen sastavni deo.
U delu IV Programa - Uslovi korišćenja sredstava, stav 5. utvrđena su sredstva

obezbeđenja urednog vraćanja kredita koja, u zavisnosti od iznosa kredita, dostavljaju
dužnici - korisnici kredita. Stavom 7. istog dela Programa propisano je da ukoliko su
osnivači dužnika lica koja su strani državljani ili privredna društva registrovana
u inostranstvu u tom slučaju se ne dostavljaju lične menice osnivača.
Shodno navedenom, dužnici, odnosno korisnici kredita po Programu čiji su

osnivači lica koja su strani državljani nisu u obavezi da dostavljaju lične menice
osnivača - stranih fizičkih lica.
Jasmina Vasilić
Pitanje i odgovor
37 UTVRĐIVANJE MAKSIMALNOG IZNOSA

KREDITA ZA JEDNOG KORISNIKA KREDITA SA
POVEZANIM LICIMA
Pitanje:
• Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške za likvidnost se

definišu maksimalni iznosi kredita za koje se može prijaviti kod Fonda za
razvoj za povezana lica. U slučaju dva povezana lica (malo i srednje) da li je
njihov zajednički limit 120.000.000, ili ukoliko srednje pravno lice uzme
kredit od 60.000.000,00 da li malo pravno lice može da uzme kredit od
10.000.000? Takođe, ukoliko je preduzetnik povezan sa AD malo pravo lice,
koliki se maksimalni iznos kredita može odobriti svakom ponaosob?
Odgovor:
Povezana lica se posmatraju u odnosu na zakon kojim se uređuju privredna društva i

zakon kojim se uređuju banke kumulativno.
Prema Uredbi o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za

pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i
57/2020) maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima
može biti:
1) za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000 dinara
2) za mala pravna lica do 40.000.000 dinara i
3) za srednja pravna lica do 120.000.000 dinara.
Ukoliko za kredit konkuriše više povezanih lica, limit za celu grupu povezanih
lica je onaj koji važi za lice najveće veličine u grupi. U slučaju povezanog malog
i srednjeg pravnog lica, maksimalni iznos kredita je 120 miliona dinara za
grupu ukupno. Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti svakom ponaosob će
zavisiti od ostalih kriterijuma koji se uzimaju u obzir kao što su: iznos 50% ostvarenih
poslovnih prihoda ili prometa kod poslovnih banaka u 2019. godini, adekvatnog
obezbeđenja kredita i broja radnika koji mora biti u korelaciji sa visinom odobrenog
kredita. Maksimalni iznos kredita može biti do 4.000.000 dinara ukoliko privredni
subjekt ima zaposlenog jednog radnika (uklјučujući i osnivača).
U slučaju povezanog preduzetnika i malog pravnog lica, maksimalni iznos je 10
miliona dinara ukupno. Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti svakom
ponaosob će zavisiti od ostalih kriterijuma koji se uzimaju u obzir, kako je već
navedeno.
KRATKI ODGOVORI NA PITANJA IZ PRAKSE
KRATKI ODGOVORI
38 ODGOVORI NA ODABRANA PITANJA ČITALACA
38-1 Porez na dodatu vrednost
1. Privredno društvo (koje nije finansijska institucija) se bavi davanjem

vozila u zakup, i fakture za zakupnine izdaje mesečno. Zbog novonastale
vanredne situacije, klijent društva traži zastoj u plaćanju od tri meseca.
Dakle, klijent želi da zadrži vozilo, ali da mu naredna tri meseca društvo ne
fakturiše zakupninu. Da li privredno društvo vrši poreski prekršaj ako
klijentima odobri korišćenje vozila, a da pritom ne izdaje fakture u naredna
tri meseca? Te rate koje sada ne bi fakturisalo, društvo bi srazmerno
raspodelilo na buduće zakupnine, pa bi porez platilo u budućem periodu.
Po navedenom pitanju ništa nije posebno uređeno aktima Vlade niti bilo kojim
drugim propisom kojim bi se odstupilo od zakonskih obaveza. Iz ugla Zakona o
porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr.,
61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 -
dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni
din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni
din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019 i 8/2020 - usklađeni
din. izn. - dalje: Zakon o PDV), ukoliko obveznik i dalje pruža uslugu primaocu
usluge zakupa, pri čemu mu odlaže plaćanje zakupnine koja se odnosi na određene
periode, to ne znači da obveznik ne pruža uslugu zakupa. Naime, i u tom slučaju je
usluga zakupa pružena, samo se menja rok za izmirenje naknade za zakup. Prema
tome, u ovom slučaju postoji obaveza izdavanja računa i obračunavanja PDV za
predmetnu uslugu, ali nije zabranjeno (niti je prekršaj) da zakupodavac i zakupac
ugovore odlaganje plaćanja naknade za zakup za određeni period (to je stvar
ugovornih odnosa između ugovornih strana). Međutim, s obzirom da poreska
obaveza po osnovu PDV nastaje danom pružanja usluge (poslednji dan perioda za
koji se izdaje račun), a ne danom naplate zakupnine, u konkretnom slučaju nije
moguće odložiti obavezu zakupodavca da obračuna i plati PDV.
2. Distributer unutrašnjih i spoljašnjih vrata je kupcu prodao 11 komada

vrata uz obavezu ugradnje u hotel u izgradnji, a PDV nije obračunao prema
članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV. Međutim, kupac je naknadno
utvrdio da mu vrata ne odgovaraju (konceptualno i estetski) i želi da ih
vrati distributeru. Distributer je prihvatio povraćaj. Da li se vraćanje
predmetnih dobara smatra novim prometom za koji kupac obračunava PDV
po stopi od 20%?
S obzirom da je promet vrata bio ugovoren sa ugradnjom, ako u konkretnom slučaju

nije došlo do ugradnje stolarije, predmetni promet nije ni izvršen. S tim u vezi,
prilikom vraćanja stolarije isporučiocu ne radi se o (novom) prometu dobara.
Naime, prema odredbi člana 14. stav 1. tačka 2) Zakona o PDV, promet dobara
nastaje danom preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili
montaže dobara od strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica.
Prema tome, isporuka stolarije sa ugradnjom predstavlja promet dobara iz oblasti

građevinarstva koji se smatra izvršenim danom preuzimanja ugrađenih dobara od
strane naručioca (zapisnički ili na drugi prikladan način). Ukoliko u konkretnom
slučaju nije došlo do ugradnje stolarije, promet nije ni izvršen niti je za kupca nastala
poreska obaveza u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV. Samim tim,
prilikom vraćanja stolarije (ako je ona fizički dopremljena do kupca ali nije ugrađena)
ne smatra se da je izvršen novi promet.
Ukoliko je u konkretnom slučaju stolarija ugrađena, pa se vrši njena demontaža i

vraćanje, reč je o novom prometu iz ugla Zakona o PDV i Pravilnika o načinu
izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost("Sl.
glasnik RS", br. 86/2015), a PDV za taj promet obračunava obveznik PDV koji vraća
dobra. Naime, u ovom slučaju nije reč o jednoj od situacija iz člana 4. stav 6.
navedenog pravilnika, tako da se u konkretnom slučaju ne smatra da je došlo do
smanjenja osnovice za obračun PDV za promet stolarije sa ugradnjom.
3. Da li obveznik PDV koji obračunava PDV na primljena dobra i usluge kao

poreski dužnik iz člana 10. Zakona o PDV, treba da sačini interni obračun u
papirnoj formi (na fakturi ili na posebnom internom dokumentu) za
potrebe poreske kontrole, ili je dovoljno samo evidentirati obračun u PDV
evidencijama?
Tzv. interni obračun PDV je način (metod) obračunavanja PDV u onim slučajevima u
kojima je za promet dobara i usluga poreski dužnik lice kojem je promet izvršen.
Prema tome, interni obračun nije dokument i ne postoji obaveza sačinjavanja
internog obračuna kao dokumenta, iako je to široko rasprostranjeno u praksi. Dakle,
kada je obveznik poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) ili stav 2. Zakona o PDV,
dužan je da obračuna PDV za taj promet, da obezbedi podatke u PDV evidencijama i
iskaže podatke u Obrascu POPDV, ali nije dužan da sačini interni obračun kao
poseban dokument.
Međutim, poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV (primalac dobara i
usluga čiji promet vrši strano lice u koje u Republici Srbiji nije obveznik PDV) ima
obavezu da za promet stranog lica sačini interni račun. Naime, odredbama člana
24b Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja
računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci ("Sl. glasnik
RS", br. 123/2012, 86/2015, 52/2018 i 94/2019 - dalje: Pravilnik o računima)
propisano je da primalac dobara i usluga koji se smatra poreskim dužnikom za
promet koji mu vrši strano lice, sačinjava interni račun na dan nastanka poreske
obaveze u skladu sa članom 16. Zakona, odnosno na dan kada se najranije izvrši
jedna od sledećih radnji, i to:
1) promet dobara i usluga;
2) plaćanje, ako je naknada ili deo naknade plaćen u novcu pre prometa dobara i
usluga;
3) izdavanje računa kod usluga prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i

srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne
svojine, usluga neposredno povezanih sa tim uslugama, kao i usluga tehničke
podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni
vremenski period.
Izuzetno od tačke 3), ako dan kada je strano lice izdalo račun i dan kada je poreski
dužnik primio račun nisu u istom poreskom periodu, poreski dužnik sačinjava interni
račun u poreskom periodu u kojem je primio račun stranog lica.
Prema tome, primalac dobara ili usluga koji je poreski dužnik za promet dobara ili
usluga koji vrši strano lice, ima obavezu da na dan nastanka poreske obaveze sačini
interni račun u kojem obračunava PDV za promet koji mu je (ili će mu biti) izvršen.
Dakle, datum sastavljanja internog računa mora biti ili datum plaćanja avansa ili
datum prometa dobara i usluga, osim u slučaju usluga prenosa, ustupanja i davanja
na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i
drugih prava intelektualne svojine, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim
uslugama kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i
druge opreme na određeni vremenski period, kada obaveza sačinjavanja internog
računa može nastati kada strano lice izda račun za predmetni promet, pa čak i kada
primalac dobara i usluga primi taj račun.
4. Obveznik PDV nabavlja od drugog obveznika PDV dobra - građu za
palete i materijal za palete, i ta dobra dalje isporučuje u slobodnu zonu
korisniku slobodne zone. Da li obveznik PDV - dobavljač može da ostvari
poresko oslobođenje za predmetni promet, s obzirom da kupac predmetna
dobra otprema u slobodnu zonu?
Odredbom člana 24. stav 1. tačka 5. Zakona o PDV propisano je poresko oslobođenje
sa pravom na odbitak prethodnog poreza za unos dobara u slobodnu zonu,
prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane
sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik -
korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra
ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da su suštinski uslovi za ostvarivanje

poreskog oslobođenja u sva tri navedena slučaja sledeći:
- da se promet dobara ili usluga vrši korisniku slobodne zone,
- da je korisnik slobodne zone kojem se vrši promet obveznik PDV, i
- da se radi o dobrima i uslugama po osnovu čije nabavke (ili uvoza) bi obveznik PDV
- korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra
ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Prema tome, za promet dobara koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV koji
nije korisnik slobodne zone, ne može se ostvariti predmetno poresko oslobođenje,
bez obzira što će taj obveznik dalje izvršiti promet korisniku zone i uneti dobra u
zonu. To znači da se za predmetni promet obračunava PDV u skladu sa Zakonom o
PDV, a obveznik PDV kojem se vrši promet ima pravo da tako obračunati PDV odbije
kao prethodni porez.
5. Pravno lice se bavi pružanjem usluga prevoza putnika. Izvršilo je prevoz

na relaciji Pančevo - Temišvar - Pančevo. Na koji način je ispravno
fakturisati predmetnu uslugu prevoza u smislu obračuna PDV?
Mesto prometa usluga prevoza lica određuje se prema mestu gde se odvija prevoz, u
skladu sa članom 12. stav 6. tačka 2) Zakona o PDV. Ako se prevoz obavlja i u
Republici Srbiji i u inostranstvu, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo
prevoza izvršen u Republici.
Prema tome, kod usluge prevoza putnika na relaciji Pančevo - Temišvar - Pančevo,
PDV se obračunava samo na deo usluge koji se odnosi na deo prevoza u Republici
Srbiji (od Pančeva do granice i od granice do Pančeva), dok se na deo usluge u delu
prevoza koji se odvija na teritoriji Rumunije ne obračunava PDV u skladu sa članom
12. stav 6. tačka 2) Zakona o PDV. Deo naknade za prevoz koji se odvija na teritoriji
Republike Srbije utvrđuje se srazmerno broju kilometara na teritoriji Republike Srbije
u odnosu na ukupnu dužinu rute. Deo naknade za prevoz u Republici Srbiji (osnovica
i PDV) iskazuju se u polju 3.2 Obrasca POPDV, a naknada za deo prevoza u
inostranstvu u polju 11.1 Obrasca POPDV.
6. Kada obveznik PDV dobije avansni račun koji je izdat u poreskom

periodu koji je prošao, a u tekućem poreskom periodu još nije izdat
konačan račun, da li obveznik ovaj avansni račun može da evidentira u
tekućem poreskom periodu i da koristi pravo na odbitak prethodnog
poreza?
Avans dat za promet dobara i usluga u Republici Srbiji koji vrši obveznik PDV i za koji
taj obveznik obračunava PDV, iskazuje se u polju 8a.7 Obrasca POPDV.
Prema Pravilniku o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV i o obliku
i sadržini pregleda obračuna PDV ("Sl. glasnik RS", br. 90/2017, 119/2017,
48/2018, 60/2018 i 75/2019) i Korisničkom uputstvu Poreske uprave za
popunjavanje Obrasca POPDV, podatak o plaćenom avansu u delu osnovice iskazuje
se u poreskom periodu u kojem je avans plaćen, bez obzira da li je primljen avansni
račun. Podatak o iznosu PDV iskazuje se u poreskom periodu u kojem je izdat
avansni račun, odnosno u poreskom periodu kada je račun primljen, ako nije primljen
do isteka roka za predaju poreske prijave PDV za poreski period kada je račun izdat.
Iznos PDV iskazuje se i u polju 8e.1 (kao prethodni porez koji obveznik može da
odbije) ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 28. Zakona o PDV.
Naime, prema članu 2a stav 2. tačka 2) navedenog pravilnika, podaci o prometu

dobara i usluga koji je obvezniku PDV izvršio drugi obveznik PDV ili lice koje nije
obveznik PDV (strano ili domaće lice), uključujući i podatke o izmeni naknade,
osnovice, odnosno vrednosti tog prometa, evidentiraju se na osnovu računa o
izvršenom prometu, izmeni naknade, osnovice, odnosno vrednosti tog prometa,
odnosno drugog dokumenta kojim se dokazuje poslovna promena, osim podataka o
(između ostalog) plaćenom avansu, bez PDV, nezavisno od vrste prometa.
Takođe, prema opštoj smernici broj 18. Korisničkog uputstva Poreske uprave za
popunjavanje Obrasca POPDV, podaci o plaćenim avansima, u delu osnovice,
iskazuju se na osnovu plaćenog avansa, a podaci o plaćenim avansima, u delu PDV,
na osnovu avansnog računa.
7. Kakav je poreski tretman preduzetnika koji će, usled trenutne vanredne

situacije, registrovati privremeni prekid obavljanja delatnosti? Da li je
preduzetnik u obavezi da podnosi PDV prijavu za svaki mesec, iako neće
vršiti nikakve poslovne aktivnosti?
Privremeni prekid obavljanja delatnosti ne utiče na status preduzetnika kao

obveznika PDV, odnosno registracijom privremenog prekida obavljanja delatnosti se
preduzetnik ne briše iz sistema PDV u smislu Zakona o PDV.
Saglasno odredbama člana 38a Zakona o PDV, obveznik koji u prethodnih 12 meseci
nije ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, može da podnese zahtev za
brisanje iz evidencije PDV nadležnom organu. Nadležni organ sprovodi postupak i
izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije PDV.
Ukoliko se preduzetnik dobrovoljno opredelio da se evidentira u sistem PDV, on ima

obavezu plaćanja PDV najmanje dve godine i tek posle isteka tog perioda može da
podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV nadležnom poreskom organu
(saglasno odredbama člana 33. stav 5. Zakona o PDV ili, u slučaju poljoprivrednika,
saglasno odredbama člana 34. stav 8. Zakona o PDV).
U skladu sa navedenim, ukoliko preduzetnik koji je evidentiran u sistemu PDV,

registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti, a ne podnese zahtev za brisanje iz
evidencije PDV u skladu sa navedenim uslovima, dužan je da u periodu prekida
obavljanja delatnosti podnosi poreske prijave PDV periodično, iako nema poslovnih
promena jer ne obavlja delatnost (iako to znači da će podnositi takozvane prazne
poreske prijave PDV).
8. Obveznik PDV se bavi prodajom robota i delova za robote. Želi da proda

određene delove svom kupcu, koji posluje u slobodnoj carinskoj zoni. Da li
obveznik PDV treba da izda račun sa ili bez PDV, s obzirom da vrši promet
za pravno lice koje posluje u slobodnoj carinskoj zoni?
Saglasno odredbama člana 24. stav 1. tačka 5) Zakona o PDV, PDV se ne plaća na
unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona
koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj
zoni, za koje bi obveznik - korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak
prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja
delatnosti van slobodne zone.
Saglasno odredbama člana 6. stav 1. tač. 1) - 3) Pravilnika o načinu i postupku

ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog
poreza("Sl. glasnik RS", br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016,
21/2017, 48/2018, 62/2018, 44/2018 - dr. zakon, 104/2018, 16/2019 i
80/2019),poresko oslobođenje za unos dobara u slobodnu zonu obveznik koji vrši
promet dobara može da ostvari ako poseduje:
1) dokument preduzeća koje upravlja slobodnom zonom (dalje: preduzeće) kojim se

potvrđuje da između preduzeća i korisnika slobodne zone - primaoca dobara postoji
važeći ugovor o korišćenju slobodne zone;
2) račun isporučioca dobara koja se unose u slobodnu zonu overen od strane

nadležnog carinskog organa, odnosno overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje
da su dobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima;
3) izjavu korisnika zone da se radi o dobrima za koja bi obveznik - sticalac dobara

imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe
obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Drugim rečima, ukoliko obveznik PDV koji vrši promet dobara licu koje je korisnik
slobodne zone, poseduje navedenu propisanu dokumentaciju, ima pravo da, po
osnovu ovog prometa, izda račun na kojem PDV nije obračunat i iskazan. Umesto
toga, u ovom slučaju, lice koje vrši navedeni promet dobara ističe napomenu da PDV
nije obračunat u skladu sa odredbama člana 24. stav 1. tačka 5) Zakona o PDV.
9. Obveznik PDV, domaće pravno lice, pruža stranom pravnom licu uslugu
montaže elektronskih vrata na objektu u Srbiji. Da li obveznik PDV
obračunava PDV za taj promet? Strano pravno lice se nije evidentiralo
preko poreskog punomoćnika za obavezu plaćanja PDV u Srbiji.
Ukoliko obveznik uslugu montaže vrata pruža i fakturiše stranom pravnom licu,
mestom prometa se, saglasno odredbama člana 12. stav 6. tačka 1) Zakona o PDV,
smatra mesto u kojem se nalazi nepokretnost. Naime, prema članu 2. stav
1. Pravilnika o utvrđivanju usluga u vezi sa nepokretnostima za svrhu
određivanja mesta prometa usluga, u smislu Zakona o PDV ("Sl. glasnik RS", br.
21/2017 - dalje: Pravilnik), uslugama u vezi sa nepokretnostima, u smislu člana 12.
stav 6. tačka 1) Zakona, smatraju se samo one usluge koje su neposredno povezane
sa nepokretnostima.
Prema odredbama stava 2. istog člana Pravilnika, smatra se da su usluge neposredno

povezane sa nepokretnostima u sledećim slučajevima:
1) ako se pružaju pomoću nepokretnosti u smislu da je nepokretnost ključna i nužna

za pružanje usluge;
2) ako se pružaju na nepokretnosti ili su usmerene ka nepokretnosti, a za cilj imaju

promenu koja se odnosi na nepokretnost (pravnu ili fizičku).
Saglasno odredbama člana 3. stav 1. tačka 13) Pravilnika, uslugama u vezi sa

nepokretnostima se smatra instaliranje ili montaža mašina ili druge opreme koja se
posle instaliranja ili montaže smatra sastavnim delom nepokretnosti.
U skladu sa navedenim, mestom prometa se smatra Republika Srbija, odnosno

usluga podleže oporezivanju PDV.
Međutim, odredba člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV se primenjuje samo u
slučaju kada se promet vrši između dva obveznika PDV. U konkretnom slučaju,
primalac usluge je strano pravno lice, koje nije obveznik PDV u Republici Srbiji i zbog
toga nije moguće primeniti odredbu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV u vezi sa
ovim prometom. Drugim rečima, s obzirom da se usluga ne pruža poreskom
obvezniku niti licu iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV, obveznik PDV koji vrši promet
usluge montaže vrata se smatra poreskim dužnikom za ovaj promet, obračunava PDV
za taj promet i iskazuje ga na računu koji izdaje stranom pravnom licu.
38-2 Računovodstvo i izveštavanje

10. Kako mikro pravna lica koja primenjuju Pravilnik, evidentiraju imovinu
koja je nabavljena putem finansijskog lizinga?
Evidentiranje finansijskog lizinga u poslovnim knjigama mikro pravnih lica vrši se

zaduženjem računa grupe 02 - Nekretnine, postrojenja i oprema (račun 022 -
Građevinski objekti ili račun 023 - Oprema) za iznos nabavne vrednosti (fakturna
vrednost uvećana za zavisne troškove nabavke koji su neposredno vezani za nabavku
imovine putem finansijskog lizinga), računa 270 - Porez na dodatu vrednost u
primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa), ukoliko postoji pravo
odbitka prethodnog poreza u skladu sa poreskim propisima, uz istovremeno
odobrenje računa 416 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Ukoliko društvo
nema pravo odbitka prethodnog poreza, porez na dodatu vrednost se uključuje u
nabavnu vrednost imovine koja je nabavljena putem finansijskog lizinga, računi
grupe 02.
U nabavnu vrednost imovine se ne uključuje trošak kamate (kamata sadržana u

ugovoru o finansijskom lizingu i anuitetnom planu otplate lizinga). Izdatak po osnovu
kamate evidentira se kao rashod perioda na računu 562 - Rashodi kamata (prema
trećim licima) u periodu kada dospeva. Dakle, unapred obračunata kamata se ne
priznaje u finansijskim izveštajima.
Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga, nakon usklađivanja sa valutnom

klauzulom, treba reklasifikovati na kraju svakog izveštajnog perioda (na kraju
poslovne godine) na obaveze koje dospevaju do godinu dana, zaduženjem računa
416, uz istovremeno odobrenje računa 425 - Deo dospelih dugoročnih obaveza koje
dospevaju do jedne godine.
11. Iznos poreza na imovinu je korigovan od strane Uprave javnih prihoda

za prethodne godine 2016 - 2018, i tekuću 2019. godinu (kvadratura se nije
slagala). Korigovana rešenja su primljena u 2019. godini na veći iznos u
odnosu na prvobitno utvrđenu obavezu. Datum iskazan na svim rešenjima
je 15.3.2019. godine. Kako se nastala poslovna promena evidentira u
poslovnim knjigama?
U skladu sa Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama društva i

definisanim pragom materijalnosti, treba utvrditi da li je nastala greška (s obzirom na
to da se odnosi na ranije godine) materijalno značajna ili je materijalno beznačajna.
Ukoliko je greška materijalno značajna, a odnosi se na ranije godine, evidentiranje se
vrši preko računa rezultata ranijih godina, račun 340 - Neraspoređeni dobitak ranijih
godina ili račun 350 - Gubitak ranijih godina. Naime, zadužuje se račun 340 ili 350 uz
istovremeno odobrenje računa 482 - Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz
nabavke ili na teret troškova.
Ukoliko greška nije materijalno značajna evidentiranje se vrši preko računa rashoda
perioda, i to zaduženjem računa 592 - Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih
godina koje nisu materijalno značajne, uz istovremeno odobrenje računa 482 -
Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova. U
finansijskim izveštajima za 2019. godinu, samo obaveza po osnovu poreza na
imovinu za tekući period (2019. godina) evidentira se preko računa 555 - Troškovi
poreza.
12. Privredno društvo nabavlja osnovno sredstvo putem donacije, i to jedan

deo iznosa plaća fondacija, a drugi, manji deo, plaća preduzetnik. Da li je
ispravno ovu donaciju knjižiti kao prihod perioda?
Ukoliko nabavljeno sredstvo služi isključivo za obavljanje delatnosti preduzetnika, a

sredstva po osnovu donacije nisu uslovljena, evidentiranje se vrši zaduženjem računa
grupe 02 - Nekretnine, postrojenja i oprema uz istovremeno formiranje obaveza iz
poslovanja, račun 435 - Dobavljači u zemlji (za iznos koji plaća preduzetnik) i
formiranje prihoda perioda, račun 640 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija,
regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina, za iznos koji je doniran
preduzetniku.
Kod uslovljenih donacija evidentiranje prihoda po osnovu donacije vrši se tek po

ispunjenju kriterijuma koji su definisani ugovorom o donaciji. Dakle, umesto računa
640, knjiženje se vrši preko računa 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije. Nakon
ispunjenja kriterijuma koji su definisani ugovorom o donaciji, vrši se zatvaranje
računa 495 u punom iznosu, uz istovremeno evidentiranje prihoda na računu 641 -
Prihodi po osnovu uslovljenih donacija.
AKTUELNA MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA
39 POREZ NA DODATU VREDNOST
Određivanje PDV dužnika za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u

slučaju kada obveznik PDV vrši uklanjanje starih i postavljanje novih horizontalnih
i vertikalnih oluka stambenoj zajednici
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 07-00-513/2019-04 od 20.12.2019.
godine)
"U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004,
86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn.,
68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 -
usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 -
usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn. i 72/2019 - dalje: Zakon), za
promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV izvrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, obavezu obračunavanja i
plaćanja PDV ima obveznik PDV - primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz
člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti
građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost
("Sl. glasnik RS", br. 86/2015 - dalje: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana
10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.
Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV izvrši licu koje
nije obveznik PDV, odnosno koje nije lice iz člana 9. stav 1. Zakona, poreski dužnik je
obveznik PDV - isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga.
Saglasno navedenom, a imajući u vidu da stambena zajednica u konkretnom slučaju

nije obveznik PDV, niti lice iz člana 9. stav 1. Zakona, za promet dobara (uklanjanje
starih i postavljanje novih horizontalnih i vertikalnih oluka) koji se smatra prometom
iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, kao aktivnosti iz
grupe 43.99 - Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi koja je navedena u
članu 2. stav 1. tačka 19) Pravilnika, koji obveznik PDV izvrši toj stambenoj zajednici,
poreski dužnik je obveznik PDV - isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga, što
znači da je obveznik PDV koji izvrši predmetni promet dužan da obračuna PDV, da
izda račun i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, plaćanjem
naknade za izvršeni promet stambena zajednica faktički snosi i trošak PDV koji je za
taj promet obračunao obveznik PDV, pri čemu ne postoji zakonski osnov da se taj
iznos PDV umanji, odnosno da se ne obračuna i ne plati."
PDV tretman prometa investicionog zlata

godine)
"Obveznik PDV koji vrši promet investicionog zlata na koji se ne plaća PDV u skladu
sa ovim članom, a koji proizvodi investiciono zlato ili prerađuje zlato u investiciono
zlato, ima pravo da odbije kao prethodni porez PDV obračunat za promet dobara i
usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji su u neposrednoj vezi sa
proizvodnjom ili preradom tog zlata (stav 10. istog člana Zakona).
Obveznik PDV iz st. 5. i 7. ovog člana koji se opredelio za obračunavanje PDV na

promet investicionog zlata i promet usluga posredovanja kod prometa investicionog
zlata, ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom (stav 11.
istog člana Zakona).
Obveznik PDV koji vrši promet investicionog zlata dužan je da izdaje račune za
promet investicionog zlata, da vodi evidenciju o svim aktivnostima u vezi sa
investicionim zlatom, posebno o licima kojima je izvršio promet investicionog zlata,
kao i da čuva evidenciju u skladu sa ovim zakonom (stav 12. istog člana Zakona).
Pravilnikom o načinu i postupku dostavljanja obaveštenja o opredeljenju za

obračunavanje PDV za promet investicionog zlata, sadržini računa za promet
investicionog zlata i sadržini evidencije o tom prometu ("Sl. glasnik RS", br. 23/2018)
bliže se uređuje način i postupak dostavljanja obaveštenja o opredeljenju za
obračunavanje PDV za promet investicionog zlata, sadržini računa za promet
investicionog zlata i sadržini evidencije o tom prometu."
40 IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA
Postojanje obaveze plaćanja poreza na dohodak građana na prihod od

samostalne delatnosti po osnovu naknade za odbranu, koji fizičko lice -
državljanin Republike Srbije ostvari kao advokat - branilac pred međunarodnim
institucijama u Kraljevini Holandiji

godine)
"…prihod koji fizičko lice državljanin Republike Srbije kao advokat - branilac pred
Međunarodnim sudom pravde uspostavljenim za zločine učinjene na teritoriji bivše
Jugoslavije (ICTY) odnosno kao branilac pred Mehanizmom Ujedinjenih nacija (MICT),
ostvari po osnovu naknade za odbranu, koji prihod ostvari kao lice koje nema status
osoblja, odnosno službenika UN ili njenih specijalizovanih agencija prema Konvenciji
o privilegijama i imunitetima UN i Konvenciji o privilegijama i imunitetima
specijalizovanih ustanova ("Sl. vesnik Prezidijuma NS FNRJ", br. 25/51), saglasno
Zakonu oporezuje se porezom na dohodak građana kao prihod od samostalne
delatnosti.
Ako taj prihod pojedinačno, odnosno zajedno sa prihodima po drugim osnovima koji
ulaze u osnovicu godišnjeg poreza prelaze propisani neoporezivi iznos, podleže
plaćanju i godišnjeg poreza na dohodak građana (na deo iznad neoporezivog
iznosa), kao dodatnog poreza, u skladu sa odredbama čl. 87. do 89. Zakona.
II Između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije

zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na
dohodak i na imovinu, sa Protokolom ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br.
12/82 - dalje: Ugovor) koji se primenjuje od prvog januara 1984. godine.
Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između

Republike Srbije i Kraljevine Holandije.
Ugovor je, sa početkom primene od 1. januara 2020. godine, izmenjen

Multilateralnom konvencijom za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije
poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore ("Sl. glasnik RS -
Međunarodni ugovori", br. 3/2018).
Napominjemo, da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 16.
pored ostalog, predviđa da su: "Opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i
potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i
neposredno se primenjuju."
Član 14. (Samostalne lične delatnosti) Ugovora propisuje:
1. Dohodak koji ostvari fizičko lice koje je rezident jedne od država (u konkretnom
slučaju, Republike Srbije) od profesionalnih delatnosti ili drugih samostalnih
delatnosti sličnog karaktera može se oporezivati u toj državi (u konkretnom slučaju, u
Republici Srbiji). Takav se dohodak izuzima od oporezivanja u drugoj državi (u
konkretnom slučaju, u Kraljevini Holandiji), osim u slučajevima predviđenim u stavu 2.
ovog člana.
2. Dohodak koji ostvari fizičko lice koje je rezident jedne od država (u konkretnom
slučaju, Republike Srbije) od profesionalnih delatnosti ili drugih samostalnih
delatnosti sličnog karaktera u drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Kraljevini
Holandiji) može se oporezivati u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Kraljevini
Holandiji) ako fizičko lice održava stalnu bazu u toj drugoj državi (u konkretnom
slučaju, u Kraljevini Holandiji) u razdoblju ili razdobljima koja ukupno iznose 183
dana ili više u toj kalendarskoj godini, a dohodak se pripisuje toj stalnoj bazi.
3. Izraz "profesionalne delatnosti" posebno obuhvata samostalne naučne, književne,

umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti te samostalne delatnosti lečnika,
advokata, inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa."
Imajući u vidu navedeno, ukazujemo da obavljanje samostalnih ličnih delatnosti

isključuje obavljanje industrijskih i komercijalnih delatnosti, kao i obavljanje
profesionalnih delatnosti po osnovu radnog odnosa (npr. lekara koji radi kao
medicinsko osoblje u fabrici) koji su regulisani drugim članovima Ugovora.
U skladu sa teorijom i praksom međunarodnog poreskog prava, a za potrebe

primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja reč je, dakle, o
delatnostima fizičkih lica koja iste, radi ostvarivanja dohotka, obavljaju za svoj račun,
što podrazumeva snošenje rizika potencijalnih gubitaka nastalih prilikom obavljanja
delatnosti.
Značenje izraza"samostalne lične delatnosti", bliže je objašnjeno navođenjem (u članu
14. stav 3. Ugovora) niza najčešćih primera tzv. "liberalnih profesijaʺ. Nabrajanje ima
isključivo karakter objašnjenja i ni u kom slučaju nije konačno. Moguće teškoće koje,
u primeni Ugovora, u posebnim slučajevima, mogu nastati u pogledu usaglašavanja
stavova da li neka delatnost ima karakter "samostalne lične delatnosti" u smislu
Ugovora, rešavaju se u Postupku sporazumevanja (po današnjoj terminologiji,
Postupak zajedničkog dogovaranja, između nadležnih organa država ugovornica (iz
člana 25. Ugovora).
Kada je reč o kriterijumu "stalne bazeʺ, kao uslovu da se prihodi lica koja obavljaju
samostalne lične delatnosti oporezuju u državi izvora (u konkretnom slučaju, u
Kraljevini Holandiji) ukazujemo da, u skladu sa međunarodnom praksom prilikom
zaključivanja, tumačenja i primene ugovora o izbegavanju međunarodnog
dvostrukog oporezivanja, nije uobičajeno da se, u ovom članu Ugovora, precizno
definiše značenje izraza "stalna baza". Međutim, uobičajeno je da se pod izrazom
"stalna baza" podrazumeva centar aktivnosti stalnog ili trajnog karaktera (minimum
šest meseci) koji rezident države ugovornice (u konkretnom slučaju, fizičko lice -
rezident Republike Srbije) ima u drugoj državi ugovornici (u konkretnom slučaju, u
Kraljevini Holandiji) za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti (u konkretnom slučaju,
stalnu bazu predstavlja advokatska kancelarija ili neka druga prostorija u kojoj
advokat obavlja advokatsku delatnost).
S obzirom na izneto, ukoliko advokatsku delatnost, preko advokatske kancelarije ili

neke druge prostorije, u Kraljevini Holandiji obavljate u vremenskom periodu ili
periodima koji ukupno iznose 183 dana ili više u odnosnoj kalendarskoj godini, a
dohodak se pripisuje toj stalnoj bazi, smatramo da će Kraljevina Holandija, shodno
rešenju iz člana 14. (Samostalne lične delatnosti) stav 2. Ugovora, imati (neisključivo)
pravo oporezivanja (što znači, da će to isto pravo imati i Republika Srbija) predmetne
naknade za odbrane - navedeno, u svemu u skladu sa domaćim poreskim propisima
Kraljevine Holandije (u suprotnom, ako napred navedeni uslov nije ispunjen, pravo
oporezivanja ima samo Republika Srbija).
Dvostruko oporezivanje koje tom prilikom može nastati (oporezivanjem predmetne

naknade i u Kraljevini Holandiji i u Republici Srbiji) izbegava se primenom rešenja iz
člana 23. (Otklanjanje dvostrukog oporezivanja) stav 4. tačka a) Ugovora prema
kojem, pored ostalog, Republika Srbija, kao zemlja rezidentnosti, navedenu naknadu
izuzima od oporezivanja.
Izuzimanje od oporezivanja u Republici Srbiji, odnosi se ne samo na cedularni (u toku

godine) porez na dohodak (prihod od samostalne delatnosti) već i na godišnji porez
na dohodak građana.
Napominjemo, da za primenu metoda izuzimanja nije od značaja činjenica da li je

porez u Kraljevini Holandiji stvarno plaćen, već je odlučujuća činjenica da li Kraljevina
Holandija, na osnovu napred navedene odredbe člana 14. (Samostalne lične
delatnosti) stav 2. Ugovora, ima ili nema pravo oporezivanja."
(Ne)postojanje obaveze obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku na naknadu

od davanja u zakup plovila sa pravom otkupa, koju pravno lice iz Austrije -
zakupodavac, ostvaruje od rezidentnog pravnog lica iz Srbije
godine)
"…vlasnik plovila je isključivo nerezidentno pravno lice, pri čemu vlasništvo nad
predmetnim plovilom prelazi na zakupca (obveznika) posle isplate dogovorene
naknade u celosti, kao i urednog ispunjenja svih obaveza obveznika po Ugovoru o
zakupu, nezavisno od činjenice da obveznik, saglasno propisima o računovodstvu,
isto plovilo evidentira u svojim poslovnim knjigama na odgovarajućem računu na
kojem se evidentira imovina u vlasništvu obveznika. Naime, prema propisima o
računovodstvu, u okviru računa 023 - Postrojenja i oprema, iskazuje se, između
ostalog, kod primaoca lizinga oprema uzeta u finansijski lizing.
Saglasno napred navedenom, mišljenja smo da je obveznik, u konkretnom slučaju,

prilikom isplate naknade za pravo korišćenja plovila kao predmeta zakupa (na
teritoriji Republike) dužan da obračuna i plati porez po odbitku, ukoliko
međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije
uređeno.
II Između Republike Srbije i Republike Austrije zaključen je Ugovor o izbegavanju

dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu ("Sl. glasnik
RS - Međunarodni ugovori", br. 8/2010 - dalje: Ugovor) koji se primenjuje od prvog
januara 2011. godine.
Ugovor je, sa početkom primene od 1. januara 2020. godine, izmenjen

Multilateralnom konvencijom za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije
poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore ("Sl. glasnik RS -
Međunarodni ugovori", br. 3/2018).
Napominjemo, da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 16.
Ustava, pored ostalog, predviđa da su, opšte prihvaćena pravila međunarodnog
prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike
Srbije i neposredno se primenjuju.
Ugovor, u članu 7. (Dobit od poslovanja) stav 1. propisuje:
"(1) Dobit preduzeća države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Austrije)

oporezuje se samo u toj državi (u konkretnom slučaju, Republici Austriji) osim ako
preduzeće obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici (u konkretnom slučaju,
Republici Srbiji) preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi (u konkretnom
slučaju, u Republici Srbiji). Ako preduzeće obavlja poslovanje u drugoj državi
ugovornici (u konkretnom slučaju, u Republici Srbiji) preko stalne poslovne jedinice,
dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u
Republici Srbiji) ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici."
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenice iz vašeg napred navedenog zahteva da, u
konkretnom slučaju, nerezidentno pravno lice iz Republike Austrije, u svojstvu
zakupodavca, predmetnu naknadu od davanja u zakup plovila sa pravom otkupa (što,
kako navodite, predstavlja vrstu finansijskog lizinga) koju mu (u svojstvu zakupca)
isplaćuje rezidentno pravno lice (pri čemu, vlasništvo nad predmetnim plovilom
prelazi na zakupca posle isplate dogovorene naknade u celosti) nije ostvarilo preko
stalne poslovne jedinice u Republici Srbiji, navedena naknada za nerezidentno pravno
lice iz Republike Austrije ima karakter "Dobiti od poslovanja" koja se (shodno članu 7.
stav 1. Ugovora) oporezuje samo u Republici Austriji.
Navedeno, uz prethodno ispunjenje uslova predviđenih Zakonom i Ugovorom -

prezentovanje validne potvrde o rezidentnosti na propisanom obrascu Republike
Srbije ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ
Republike Austrije.
Posledica navedenog je da, u konkretnom slučaju, shodno članu 2. stav 8. Pravilnika o

sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i
naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica ("Sl. glasnik RS", br.
97/2015, 111/2015, 14/2016, 15/2016 - ispr. i 20/2018 - dalje: Pravilnik), ne postoji
obaveza podnošenja poreske prijave o obračunatom i obustavljenom porezu na
Obrascu PDPO/S koji je propisan Pravilnikom.
Ukoliko navedeni uslovi iz Zakona i Ugovora nisu ispunjeni, primeniće se odredba

člana 40. stav 1. tačka 4) Zakona, prema kojoj se predmetna naknada oporezuje u
Republici Srbiji, porezom po odbitku po stopi od 20%, uz obavezu podnošenja
poreske prijave o obračunatom i obustavljenom porezu na Obrascu PDPO/S koji je
propisan Pravilnikom."
41 RAČUNOVODSTVO
Računovodstveno evidentiranje dodatnih uplata članova društva prilikom statusne

promene
Mišljenje Ministarstva finansija (Sektor za finansijski sistem), br. 430-00-

625/2019-04 od 11.3.2020. godine
"Članom 178. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011,
83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) takođe je uređeno da se dodatnim
uplatama ne povećava osnovni kapital društva i da dodatne uplate mogu biti samo u
novcu.
Odredbama člana 180. stav 5. Zakona o privrednim društvima, propisano je da je u

slučaju prenosa udela društvo u obavezi da dodatne uplate vrati prenosiocu udela,
osim ako ugovorom o prenosu udela nije drugačije određeno. Na osnovu sadržine
predmetnog zahteva pretpostavljamo da je u ugovoru o prenosu udela predviđeno
da se dodatna uplata ne vraća, već se ista prenosi sa prenosom udela.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o privrednim društvima, prema kojima

dodatne uplate nemaju karakter osnovnog kapitala društva, kao i da eventualno
vraćanje dodatnih uplata zavisi od konkretnih okolnosti (da li su potrebne za pokriće
gubitka ili namirenje poverilaca društva), računovodstveno evidentiranje treba
sprovesti na jedan od sledećih načina:
1) ukoliko nije izvesno da će dodatne uplate biti vraćene članovima društva, odnosno
ne postoji odluka o momentu vraćanja dodatnih uplata, što znači da ne postoji
sadašnja obaveza u smislu Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje ("Sl.
glasnik RS", br. 92/2019), dodatne uplate treba evidentirati u okviru klase 3 - Kapital.
S obzirom na to da Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru
za privredna, društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - dalje:
Pravilnik) nije predviđen poseban račun za evidentiranje dodatnih uplata članova
društva, evidentiranje treba izvršiti u korist računa 322 - Statutarne i druge rezerve.
Naime, prema članu 25. stav 3. Pravilnika, na računu 322 iskazuju se rezerve koje se
formiraju u skladu sa opštim i drugim aktom pravnog lica i preduzetnika;
2) ukoliko se dodatne uplate vrše sa ciljem pokrića gubitka društva, u skladu sa

odlukom skupštine društva i članom 180. stav 1. Zakona o privrednim društvima,
gubitak se može neposredno pokriti u korist računa 350 - Gubitak ranijih godina, na
teret računa 241 - Tekući (poslovni) računi ili 244 - Devizni račun (u slučaju uplata
članova iz inostranstva u skladu sa zakonom);
3) ukoliko je odlukom skupštine društva utvrđena obaveza društva da izvrši povraćaj

dodatnih uplata i ispunjeni su uslovi za priznavanje sadašnje obaveze u smislu
Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje, računovodstveno evidentiranje
dodatnih uplata vrši se u korist računa 469 - Ostale obaveze, na teret računa 241 -
Tekući (poslovni) račun i/ili na teret računa 322 - Statutarne i druge rezerve (ukoliko
je odluka o povraćaju doneta nakon prethodnog evidentiranja dodatnih uplata u
korist računa 322).
Prema tome, računovodstveno evidentiranje dodatnih uplata treba izvršiti u korist

(ukupnog) kapitala ili obaveza prema članovima društva, u zavisnosti od odluke
skupštine društva i njihove namene u skladu sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl.
glasnik RS", br: 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019)."
Obaveza usklađivanja ranije potpisanog višegodišnjeg ugovora o reviziji sa novim

Zakonom o reviziji
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-88/2020-16 od 25.2.2020.

godine
"Novim Zakonom o reviziji uređeno je:

1) ugovor o reviziji mora biti posebno zaključen za svako angažovanje društva za
reviziju (član 33. stav 3. Zakona);
2) obaveza društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa da

predaju dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije (član 40. Zakona).
Novim Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) uređeno je da

društvo za reviziju takođe:
1) daje mišljenje o tome: (1) da li je godišnji izveštaj o poslovanju usklađen sa

redovnim godišnjim finansijskim za istu poslovnu godinu i (2) da li je godišnji izveštaj
o poslovanju sastavljen u skladu sa važećim zakonskim odredbama;
2) sastavlja izjavu, u smislu da li na osnovu poznavanja i razumevanja pravnog lica i

njegovog okruženja stečenog tokom revizije, utvrdilo materijalno značajne pogrešne
navode u godišnjem izveštaju o poslovanju i stiče prirodu tih navoda.
Pitanja:
1) da li JP mora da "preugovori", odnosno sačini posebne ugovore/anekse za svako

angažovanje društva za reviziju:
a) po pravnom licu - subjektu revizije;

b) po vrsti revizorskog izveštaja i to:
- pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavljenih u skladu sa računovodstvenim
propisima Republike Srbije;
- konsolidovanih finansijskih izveštaja sastavljenih u skladu sa računovodstvenim
propisima Republike Srbije;
- konsolidovanih finansijskih izveštaja sastavljenih u skladu sa zahtevima MRS i
MSFI i
- navedenih specijalnih računa?
2) ako je odgovor da je isto potrebno, da li zaključen ugovor treba da se raskine i

obustavi postupak revizije uz obaveštenje Komore ovlašćenih revizora i davanje
obrazloženja o razlozima koji su doveli do raskida ili je moguće zaključiti anekse po
već zaključenom ugovoru?
3) da li je potrebno dodatno ugovarati obavezu društva za reviziju koja se odnosi na

dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije i sastavljanje izjave, u vezi
godišnjeg izveštaja i kvalifikacije da li je godišnji izveštaj o poslovanju sastavljen u
skladu sa važećim zakonskim odredbama?
U vezi sa navedenim, ukazujemo sledeće:
Odredbama člana 33. st. 1 - 4. Zakona propisano je da se međusobna prava i

obaveze društva za reviziju i subjekta revizije kod kojeg se vrši revizija uređuju
ugovorom o reviziji.
Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.
Ugovor o reviziji mora biti posebno zaključen za svako angažovanje društva za

reviziju.
Ugovor o reviziji, pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuju obligacioni
odnosi, mora da sadrži:
1) strukturu revizorskog tima;
2) podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije, po članovima revizorskog

tima;
3) odredbu da revizorsko društvo po završetku revizije sastavlja obračun potrošenih

sati po članovima revizorskog tima i ispostavlja konačni račun;
4) ukupnu cenu za uslugu revizije.
Odredbama člana 40. Zakona (stupio na snagu 1. januara 2020. godine) uvedena je
nova obaveza društvima za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa
da predaju dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije, u roku za dostavljanje
revizorskog izveštaja u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, a propisana je
i minimalna sadržina ovog izveštaja.
Saglasno odredbama člana 33. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019,
stupio na snagu 1. januara 2020. godine) revizija redovnih godišnjih i konsolidovanih
godišnjih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje
revizija.
Društvo za reviziju takođe:
1) daje mišljenje o tome:
a) da li je godišnji izveštaj o poslovanju usklađen sa redovnim godišnjim

finansijskim izveštajem za istu poslovnu godinu; i
b) da li je godišnji izveštaj o poslovanju sastavljen u skladu sa važećim zakonskim
odredbama;
2) sastavlja izjavu, u smislu da li je na osnovu poznavanja i razumevanja pravnog lica i

njegovog okruženja stečenog tokom revizije, utvrdilo materijalno značajne pogrešne
navode u godišnjem izveštaju o poslovanju i ističe prirodu tih navoda.
Odredbe stava 2. ovog člana shodno se primenjuju na konsolidovane godišnje

finansijske izveštaje i na konsolidovane godišnje izveštaje o poslovanju.
Imajući u vidu navedeno, a na osnovu informacija iznetih u zahtevu, u konkretnom

slučaju mišljenja smo da:
1) nije potrebno raskinuti ugovor o reviziji finansijskih izveštaja za period od tri

godine 2019-2021. godine, koji je zaključen sa društvom za reviziju nakon
sprovedenog postupka javne nabavke u skladu sa propisima kojima se uređuje
materija javnih nabavki;
2) je potrebno da se izvrši aneks postojećeg ugovora počevši od revizije finansijskih

izveštaja za 2020. godinu, koji bi sadržao minimum podataka definisanih članom 33.
Zakona, i u kome bi bilo navedeno koje vrste revizorskih usluga u kom iznosu se
pružaju svakom od korisnika usluga (npr. navesti i zavisna društva čiji su pojedinačni
izveštaji predmet revizije i iznos usluge revizije finansijskih izveštaja po svakom
društvu);
3) s obzirom da su stupanjem na snagu novog Zakona, kao i novog Zakona o

računovodstvu (stupili na snagu 1. januara 2020. godine) uvedene nove obaveze za
društva za reviziju i subjekte revizije u pogledu izveštavanja, potrebno je počevši za
revizije finansijskih izveštaja za 2020. godinu aneksom ugovora obuhvatiti i obavezu
izrade tih izveštaja (npr. Dodatni izveštaj saglasno članu 40. Zakona, odnosno
izveštaja iz člana 33. Zakona o računovodstvu).
Takođe, ovom prilikom želimo da ukažemo da se na reviziju finansijskih izveštaja za

2019. godinu primenjuju odredbe Zakona o reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i
30/2018) s obzirom da su ugovori o obavljanju revizije finansijskih izveštaja za 2019.
godinu zaključeni u toku 2019. godine kada je bio u primeni taj zakon, kao i da su
društva za reviziju pre stupanja na snagu Zakona (stupio na snagu 1. januara 2020.
godine), već započela aktivnosti u vezi sa revizijom tih izveštaja kod subjekata
revizije."
Obaveza nefinansijskog izveštavanja i sastavljanja izveštaja o plaćanjima

autoritetima vlasti za društva od javnog interesa počev od finansijskih izveštaja za
2020. godinu
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-88/2020-16 od 25.2.2020.

godine
"Odredbama člana 2. Zakona definisani su sledeći pojmovi i aktivnosti neophodni za

sprovođenje Zakona:
31) pravno lice koje deluje u ekstraktivnoj industriji je pravno lice sa delatnošću koja
uključuje istraživanje, traženje, otkrivanje, razvoj i vađenje uglja, sirove nafte i
prirodnog gasa, metalnih ruda, ruda obojenih metala, ostalo rudarstvo i vađenje
kamena, peska, gline, šljunka i dr;
33) autoritet vlasti, u smislu ovog zakona, je bilo koji nacionalni, regionalni ili lokalni
organ vlasti Republike Srbije, države članice ili treće zemlje. To uključuje i odeljenje,
agenciju ili privredno društvo koje kontroliše taj organ vlasti u smislu odredaba čl. 39.
i 40. ovog zakona;
35) plaćanje, u smislu ovog zakona, je iznos koji je plaćen, bilo u novcu, robi,
uslugama ili pravima za aktivnosti pravnih lica iz tač. 31) i 32) ovog člana. Plaćanja
mogu biti u obliku:
1) prava na proizvodnju;
2) poreza na prihod, proizvodnju ili dobit pravnih lica, isključujući poreze na

potrošnju kao što je porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak građana ili
akcize;
3) povlastica;
4) dividendi;
5) bonusa za potpisivanje, otkrivanje i proizvodnju;
6) naknada za licence, naknade za najam, ulazne naknade i ostale licence i/ili

koncesije; i
7) plaćanja za unapređenje infrastrukture.
Odredbama člana 39. Zakona uređena je materija koja se odnosi na obavezu

sastavljanja Izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti. Saglasno ovom članu, društva
od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma
obavezna su da sastave i objave izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti na godišnjoj
osnovi (uključuje se u godišnji izveštaj o poslovanju). Odredbama ovog člana
uređena je sadržina izveštaja (minimum informacija koje izveštaj mora da sadrži), a
definisani su i izuzeci od obaveze sastavljanja ovog izveštaja, kao i izuzeci od obaveze
iskazivanja pojedinih iznosa plaćanja u tom izveštaju.
Shodno stavu 4. ovog člana, plaćanja koja iznose manje od 100.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti u poslovnoj godini, u smislu člana 6. stav 7. ovog zakona, bilo da su
izvršena kao jednokratno plaćanje ili kao niz povezanih plaćanja, ne moraju se
prikazati u izveštaju iz stava 1. ovog člana.
Odredbama člana 40. Zakona uređena je materija u vezi sa obavezom sastavljanja

Konsolidovanog izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti.
Imajući u vidu navedeno, a na osnovu informacija iznetih u zahtevu, u konkretnom

slučaju mišljenja smo da:
1) je JP u obavezi da počevši od finansijskih izveštaja za 2020. godinu u godišnji i

konsolidovani izveštaj o poslovanju uključuje i nefinansijsko izveštavanje i izveštaj o
plaćanjima autoritetima vlasti (za finansijske izveštaje za 2019. godinu ne postoji ova
obaveza);
2) je JP dužno da u izveštaj unese sve iznose naknada koje plaća autoritetima vlasti
samo za delatnosti u oblasti ekstraktivne industrije u smislu člana 2. tačka 31. Zakona.
Izuzetno, plaćanja koja iznose manje od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u
poslovnoj godini, u smislu člana 6. stav 7. ovog zakona, bilo da su izvršena kao
jednokratno plaćanje ili kao niz povezanih plaćanja, ne moraju se prikazati u izveštaju
iz stava 1. ovog člana."
SPECIJALIS ZA CARINE
Carinsko poslovanje
Stručni komentar
42 KOMENTAR ODLUKE O USLOVIMA ZA

IZUZIMANJE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA
ZA ODREĐENU ROBU - "Sl. glasnik RS", br. 48/2020
Uvozne i izvozne dažbine utvrđuju se na osnovu carinske tarife, koja, između ostalog,
obuhvata i autonomne mere kojima se predviđa smanjenje ili izuzimanje određene
robe od carinskih dažbina.
Odredbom člana 43. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br.
95/2018 i 91/2019 - dr. zakon) je propisano da Vlada propisuje uslove i način
primene ovih autonomnih mera za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se
ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće privrede i
tržišta.
Na osnovu ovlašćenja iz člana 43. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona Vlada je

donela Odluku o uslovima za izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina za
određenu robu ("Sl. glasnik RS", br. 48/2020 - dalje: Odluka), koja je stupila na
snagu i počela da se primenjuje 1. aprila 2020. godine.
Odlukom se propisuje izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina na uvoz etil-alkohola,

alkoholne jačine 80% vol ili jače, nedenaturisanog, iz tarifne oznake 2207 10 00 00
Carinske tarife. Razlog za donošenje Odluke je nestašica sredstava za dezinfekciju u
uslovima pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2.
S obzirom da se autonomne mere mogu utvrditi na određeni rok, Odlukom je

propisano da se etil-alkohol izuzima od plaćanja carinskih dažbina u periodu do 1.
maja 2020. godine.
Prilikom podnošenja carinske deklaracije, radi primene propisane mere, u rubriku 36.
JCI upisuje se šifra zakonskog osnova "306L1", propisana Prilogom 8 (Kodeks šifara
za popunjavanje isprava u carinskom postupku) uz Pravilnik o obliku, sadržini,
načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom
postupku ("Sl. glasnik RS", br. 42/2019, 51/2019, 58/2019, 65/2019, 74/2019,
96/2019, 11/2020 i 43/2020).
Dragan Simić
Stručni komentar
43 KOMENTAR UREDBE O PRIMENI ROKOVA U

UPRAVNIM POSTUPCIMA ZA VREME VANREDNOG
STANJA SA ASPEKTA CARINSKO-UPRAVNOG
POSTUPKA
Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana proglašava se vanredno
stanje na osnovu člana 200. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006),
koji član i nosi naziv "Vanredno stanje".
Uredbom o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja

("Sl. glasnik RS", br. 41/2020 i 43/2020 - dalje: Uredba) propisano je postupanje u
vezi sa primenom rokova u upravnim postupcima za vreme trajanja vanrednog
stanja.
Treba imati u vidu da se ovde ne radi o obavezama lica propisanim materijalnim

zakonom čije ispunjenje je određeno rokovima (materijalni rokovi), već se radi o
procesnim rokovima u upravnom postupku propisanim Zakonom o opšte
upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično
tumačenje - dalje: ZUP) ili posebnim upravnim postupcima.
Intencija zakonodavca prilikom donošenja ove Uredbe je da posledice

vanrednog stanja, vodeći računa o opštem interesu, ipak ne padnu na teret
stranke, imajući u vidu konsekvence prekluzivnih rokova čijim protekom stranka gubi
pravo preduzimanja određene radnje u postupku koje je mogla preduzeti unutar
roka, kao i postojanje vanrednih okolnosti koje stranci otežavaju ili onemogućavaju,
bez njene krivice, da postupi u propisanom roku.
Uredbom je propisano postupanje sa rokovima koji se odnose na stranke i organ koji

postupaju u carinsko-upravnom postupku pri čemu je zakonodavac, imajući u vidu
neophodnost i značaj pojedinih postupaka, predvideo dve situacije:
1. U postupcima "utvrđivanja, plaćanja, naplate i kontrole javnih prihoda poreskih i

carinskih obveznika", dakle u postupcima naknadne naplate, rokovi za izradu rešenja
su oni redovni rokovi propisani članom 145. ZUP, odnosno članom 51. stav
10. Zakona o carinskoj službi ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018). U ovim
postupcima, zakonodavac je primenu Uredbe predvideo jedino na rokove za
podnošenje pravnih lekova protiv prvostepenog rešenja, gde će se isti smatrati
isteklim kad protekne 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja (član 3a Uredbe).
Ovo stoga jer u carinsko-upravnim stvarima žalba ne odlaže izvršenje rešenja čime se
ne dira u učinkovitost predmetnih postupaka.
2. U svim ostalim carinsko-upravnim stvarima propisano je postupanje sa rokovima

koji se tiču stranke i koji se tiču organa.
a) Odredbama člana 2. stav 2. Uredbe propisano je računanje rokova za stranke,
a koji se odnose na dostavljena pismena i radnje obaveštavanja u upravnom
postupku za vreme trajanja vanrednog stanja koji se ne mogu produžiti i isti će
se smatrati izvršenim protekom 15 dana od dana prestanka vanrednog
stanja.Sledstveno tome, kako se u carinsko-upravnim stvarima radi o podnescima i
pismenima, gde su rokovi određeni na dane, koji su dostavljeni za vreme vanrednog
stanja, pa je bitno da početak računanja roka, a to je dan kada je obaveštavanje
izvršeno (član 80. stav 2. ZUP), pada u vreme trajanja vanrednog stanja. Dakle, ako se
radi o podnesku koji je donet pre vanrednog stanja, ali nije dostavljen stranci, već je
isto izvršeno u vreme trajanja vanrednog stanja, primenjivaće se odredbe o rokovima
koji su propisani članom 2. stav 2. Uredbe imajući u vidu da podnesak proizvodi
pravno dejstvo momentom uručenja stranci. Treba napomenuti da se ovde ne radi o
rokovima propisanim članom 79. ZUP za koje je predviđena mogućnost produženja
(dilatorni rokovi). Ovo stoga što je zakonodavac u redovnom postupku otklonio
mogućnost nastanka štetne posledice njihovog proteka za stranke kojoj su određeni,
ostavljajući joj pogodnost da pre isteka propisanog roka podnese zahtev za
produženje roka uz navođenje opravdanih razloga za to. Odredbe člana 2. stav 2.
Uredbe se odnose samo na rokove koji se ne mogu produžavati, čak i ako organ
smatra to opravdanim a to su zakonski rokovi za koje zakonom nije propisana
mogućnost produžavanja.
b) Odredbama člana 3. stav 1. Uredbe propisano je računanje rokova za organ, a

koji se odnose na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka
(donošenje rešenja) kao i odlučivanje o izjavljenim pravnim sredstvima za
vreme vanrednog stanja na koji način se ti rokovi faktički produžuju, budući da
se isti smatraju isteklim kad protekne 30 dana od dana prestanka vanrednog
stanja.
Stručni komentar
44 UVOZ MASKI ZA VREME TRAJANJA ZARAZNE

2
Proglašenjem vanrednog stanja, a radi sprečavanja epidemije zarazne bolesti COVID-

19, povećano je interesovanje privrednika za uvoz maski. U zavisnosti od specifičnih
karakteristika, namene, kao i načina na koji ih deklariše proizvođač, maske
mogu biti medicinsko sredstvo ili predmet opšte upotrebe, od čega zavisi da li će
se na uvoz maski primenjivati odredbe Zakona o medicinskim sredstvima ("Sl.
glasnik RS", br. 105/2017) ili odredbe Zakona o predmetima opšte upotrebe ("Sl.
glasnik RS", br. 25/2019), odnosno koju dokumentaciju je potrebno priložiti
prilikom sprovođenja postupka stavljanja u slobodan promet.
Ukoliko se prilikom sprovođenja redovnog carinskog postupka nesporno može

utvrditi da se određena vrsta maski ne može smatrati medicinskim sredstvom,
prilikom uvoza istih potrebno je priložiti samo rešenje ili potvrdu graničnog
sanitarnog inspektora, shodno Zakonu o predmetima opšte upotrebe. Kontrolu
predmeta opšte upotrebe sprovodi granična zdravstveno sanitarna inspekcija, koja
nakon sprovedene kontrole izdaje Rešenje ili Potvrdu kojom se odobrava carinjenje i
koja se prilikom uvoznog carinjenja prilaže uz carinsku deklaraciju. Napominjemo da
se ova kontrola vrši u ispostavama carinjenja a ne na graničnim prelazima.
Međutim, ukoliko carinski službenik ne može sa sigurnošću da utvrdi da li se u

konkretnom slučaju radi o maskama koje su medicinsko sredstvo potrebno je
da se uvoznik obrati Agenciji za lekove i medicinska sredstva (dalje: ALIMS) radi
dobijanja mišljenja. Odredbom člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o medicinskim
sredstvima je propisano da je ALIMS nadležna da utvrđuje status proizvoda, odnosno
utvrđuje da li je određeni proizvod medicinsko sredstvo ili ne.
Ukoliko, u konkretnom slučaju, maska predstavlja medicinsko sredstvo, shodno

Zakonu o medicinskim sredstvima, iste mogu da uvoze pravna lica koja su od
Ministarstva zdravlja dobila Dozvolu za promet na veliko medicinskim
sredstvima. Pored te dozvole, prilikom uvoznog carinjenja prilaže se Rešenje o
registraciji samog medicinskog sredstva (ako je ono registrovano na teritoriji
Republike Srbije) ili Odobrenje za uvoz neregistrovanog medicinskog sredstva (ako
nije registrovano u Republici Srbiji). Obe ove isprave izdaje ALIMS.
Međutim, u cilju zaštite zaposlenih od bolesti COVID-19, kao i suzbijanja širenja

ove bolesti, a dok traje epidemija COVID-19, maske, koje predstavljaju
medicinsko sredstvo, mogu uvoziti i ostala pravna lica, bez obzira na delatnost,
ali je uslov da iste uvoze samo za sopstvene potrebe, odnosno kao zaštitno
sredstvo za svoje radnike i da iste ne smeju da prodaju drugim licima. Međutim, bez
obzira što u ovom slučaju uvoznik ne mora da poseduje Dozvolu za promet na veliko
medicinskim sredstvima, sva zainteresovana pravna lica koja žele da uvezu maske
za sopstvene potrebe, za vreme trajanja epidemije virusa korona (COVID-
19), potrebno je da podnesu zahtev za stručno mišljenje ALIMS.
Zahtev za izdavanje stručnog mišljenja se podnosi elektronskim putem preko

portala Agencije (https://ms.alims.gov.rs). Napominjemo da pre elektronskog
podnošenja zahteva za izdavanje stručnog mišljenja, podnosilac zahteva mora da
poseduje korisničke podatke (korisničko ime i lozinku) za pristup portalu ALIMS.
Prilikom popunjavanja Zahteva za izdavanje stručnog mišljenja formira se elektronska
profaktura, a taksa za davanje stručnog mišljenja o pitanjima iz nadležnosti ALIMS
iznosi 12.000,00 dinara.
Prilikom popunjavanja obrasca Zahteva za izdavanje stručnog mišljenja, koje se vrši

"online" preko portala ALIMS, u polju "Pitanje za koje se traži stručno mišljenje"
potrebno je navesti naziv proizvoda, naziv proizvođača i broj (količinu) maski koje se
uvoze. Uz Zahtev se dostavlja sledeća dokumentacija:
- inoprofaktura ili inofaktura,

- Izjava (pod punom materijalnom, moralnom i krivičnom odgovornošću) da će se
maske, koje se uvoze, koristiti isključivo za zaštitu zaposlenih, koji zbog specifičnosti
procesa rada ne mogu da rade od kuće, kao i da se neće koristiti za dalju prodaju.
Ukoliko uvoznik poseduje Deklaraciju o usaglašenosti (Declaration of Conformity) za

maske koje se uvoze, potrebno je dostaviti i taj dokument uz zahtev, kako bi ALIMS
ustanovila da li se radi o medicinskim ili zaštitnim proizvodima, pa u skladu sa tim i
izdala mišljenje za konkretan uvoz. Mišljenje se daje sa rokom važenja od godinu
dana.
Nakon dobijanja zahteva i razmatranja istog ALIMS izdaje mišljenja da "u skladu sa

izjavom krajnjeg korisnika da će se proizvod isključivo koristiti kao lična
zaštitna oprema zaposlenih i da se isti neće koristiti u medicinske svrhe niti za
dalju prodaju, za isti nije potrebno pribaviti rešenje o registraciji medicinskog
sredstva". Pošto iste predstavljaju predmet opšte upotrebe predmet su kontrole
zdravstveno-sanitarne inspekcije.
U skladu sa napred navedenim, prilikom uvoza maski u navedene svrhe, prilikom

uvoznog carinjenja potrebno je uz carinsku deklaraciju priložiti:
- Mišljenje ALIMS da se konkretne maske ne smatraju medicinskim sredstvom,
- Rešenje o ispunjenju propisanih uslova u pogledu zdravstvene ispravnosti, odnosno

bezbednosti predmeta opšte upotrebe koji se uvoze ili Potvrdu graničnog sanitarnog
inspektora kojim se odobrava uvoz, i
- Izjavu uvoznika pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, na memorandumu

firme, da se maske uvoze u cilju zaštite zaposlenih od bolesti COVID-19.
Nova procedura, koja je uvedena sa ciljem zaštite zaposlenih od bolesti COVID 19,
koji u vreme epidemije ne mogu da rade od kuće, odnosi se na maske koje se
mogu smatrati medicinskim sredstvima i omogućila je pravnim licima, koja u
redovnom postupku nemaju pravo da uvezu maske i rukavice (koje se mogu smatrati
medicinskim sredstvima), jer nisu registrovana za promet na veliko medicinskim
sredstvima, da iste uvezu u svrhu zaštite svojih zaposlenih.
Za razliku od prethodne situacije, ukoliko ALIMS dâ mišljenje da se konkretne

maske ne smatraju medicinskim sredstvom, uvoz maski i rukavica može se
obavljati i radi dalje prodaje. I u ovoj situaciji je takođe, shodno Zakonu o
predmetima opšte upotrebe‚ potrebno priložiti Rešenje ili Potvrdu graničnog
sanitarnog inspektora, a nije potrebno priložiti izjavu uvoznika.
Dragan Simić
Stručni komentar
45 PRIMENA ODLUKE O PRIVREMENOJ ZABRANI

IZVOZA OSNOVNIH PROIZVODA BITNIH ZA
STANOVNIŠTVO OD 1.5.2020. GODINE - "Sl. glasnik
RS", br. 63/2020
Vlada Republike Srbije je na sednici 30. aprila 2020. godine usvojila Odluku o
izmenama i dopuni Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda
bitnih za stanovništvo ("Sl. glasnik RS", br. 63/2020 - dalje: izmene i dopuna
Odluke), koja se primenjuje od 1. maja 2020. godine.
Izmene i dopuna Odluke su donete na osnovu člana 19. stav 4. Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr.
zakon, 88/2011 i 89/2015 - dr. zakon) i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Sl.
glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 - ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012
- odluka US, 72/2012, 7/2014 - odluka US, 44/2014 i 30/2018 - dr. zakon).
Odluka o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo

("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i 59/2020), koja je u primeni od 13. aprila 2020.
godine, ima za cilj da uvede privremenu zabranu izvoza osnovnih proizvoda bitnih za
stanovništvo i tako spreči kritičnu nestašicu ovih proizvoda. Procenu da li postoji
nestašica određenih proizvoda rade nadležne institucije (ministarstva) u saradnji sa
Privrednom komorom Srbije.
Izmena Odluke je doneta zbog brisanja tarifne oznake 3402 90 90 00 kako bi se

ukinula zabrana izvoza deterdženta koja se do sada nije odnosila samo na toaletne
kuglice, tablete za mašinsko pranje sudova i sredstva za pranje vetrobranskih stakala
na motornim vozilima.
Na osnovu raspoloživih podataka za proizvode iz tarifne oznake 3402 90 90 00

("preparati za pranje i preparati za čišćenje, u pakovanjima koja nisu za prodaju na
malo") je utvrđeno, pre svega, da postoji dovoljna domaća proizvodnja koja je u
konstantnom porastu, kao i da je stabilno domaće tržište i da stoga ne postoje
prepreke za izvoz viškova, posebno uzimajući u obzir ranije ugovorene poslove sa
tradicionalnim partnerima u regionu i šire.
Podsećamo da je mera zabrane izvoza deterdženata, uz manje izmene (uvođenje ex

naimenovanja toaletne kuglice i tablete za mašinsko pranje sudova, a kasnije i za
sredstva za pranje vetrobranskih stakala na motornim vozilima), bila u primeni
neprekidno od 14. marta 2020. godine, na osnovu prethodno važeće Odluke o
privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo ("Sl.
glasnik RS", br. 28/2020, 33/2020, 37/2020, 39/2020, 41/2020 i 43/2020).
Sa druge strane, dopune Odluke se odnose na novu tačku 1a koja propisuje da se

zabrana izvoza medicinske zaštitne opreme (tarifne oznake 3926 20 00 00, 4015 90
00 00, 6210 10 92 00, 6307 90 98 00 i 9004 90 10 00), koja je navedena u tački 1.
Odluke, ne odnosi na izvoz u zemlje članice EU.
U vezi sa ovim novim stavom 2 u tački 2. Odluke propisano je da se odredbe

navedene u stavu 1. te tačke (izuzimanje od zabrane robe koju domaće lice kupi u
drugoj državi ili carinskoj teritoriji a koja je namenjena da se otprema van Republike
Srbije nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka) ne primenjuju u
slučajevima iz tačke 1b.
Razlog za prestanak zabrane izvoza medicinske zaštitne opreme treba tražiti u

potrebi da se uvedu recipročne mere merama koje primenjuje Evropska unija.
Naime, Evropska komisija je donela Uredbu o sprovođenju (EU) 2020/568 od 23.
aprila 2020. godine kojom određeni proizvodi namenjeni izvozu (zaštitne naočare i
viziri, sredstva za zaštitu usta i nosa i zaštitna odela) podležu izvoznim dozvolama
(Commission Implementing Regulation (EU) 2020/402 making the exportation of
certain products subject to the production of an export authorisation, "Službeni list
EU" - serija L broj 77 od 15. marta 2020. godine). Uredba EK propisuje ograničavanje
izvoza zaštitne opreme (uvođenje dozvola za izvoz) neophodne zbog izbijanja
epidemiološke krize prouzrokovane virusom SARS-CoV-2, tj. bolesti COVID-19 i
porasta potrebe za zaštitnom opremom pre svega za medicinsko osoblje i za
stanovništvo Evropske unije. Uredba je stupila na snagu 26. aprila 2020. godine i
primenjivaće se 30 dana. Članom 2. stav 4. ove Uredbe propisano je da, između
ostalog, izvoz u Srbiju ne podleže zabrani izvoza.
Inače, Uredba o sprovođenju (EU) 2020/568 omogućava kontinuitet u primeni

Uredbe o sprovođenju (EU) 2020/402 od 14. marta 2020. godine kojom određeni
proizvodi namenjeni izvozu podležu izvoznim dozvolama (Commission Implementing
Regulation (EU) 2020/402 making the exportation of certain products subject to the
production of an export authorisation, "Službeni list EU" - serija L broj 77 od 15.
marta 2020. godine), koja je bila doneta na period od šest nedelja (imala je jednu
izmenu Uredbom 2020/426 od 19. marta 2020. godine), a koja se odnosila na širu
grupu proizvoda koji spadaju u medicinsku zaštitnu opremu (pored navedenih i
štitnici za lice i rukavice).
Suština dopuna u tački 2. Odluke (novi stav 2) je da se navedena medicinska

zaštitna oprema, kupljena u zemljama članicama Evropske unije, ne može
ponovo izvoziti sa teritorije Republike Srbije. Na ovu robu se ne primenjuju
odredbe Odluke koje se odnose na izuzimanje od zabrane izvoza robe koja se
reeksportuje (stav 1. tačke 2.). Napominjemo da je dozvoljen ponovni izvoz u zemlje
članice Evropske unije, robe iz navedenih tarifnih oznaka za medicinsku zaštitnu
opremu, kada je ona kao strana roba prethodno stavljena u postupak aktivnog
oplemenjivanja na osnovu ugovora, za vlasnika robe iz zemlje članice Evropske unije.
Radi realizacije izmena i dopune Odluke, u Informacionom sistemu Carinske službe

(ISCS) za tarifne oznake za medicinsku zaštitnu opremu navedenih u novoj tački 1a,
izvršene su izmene i dopune u ex naimenovanjima (novine označene sa *), tako da
sada imamo sledeće ex pozicije:
- za tarifnu oznaku 3926 20 00 00 (rukavice i odeća i pribor za odeću, od

plastičnih masa):
05* - izvoz u zemlje članice EU, osim ponovnog izvoza robe kupljene u zemljama
članicama EU;
10* - za reeksport, osim za robu kupljenu u zemljama članicama EU;
20 - humanitarna pomoć/donacija po posebnom aktu Vlade ili redovno snabdevanje

po posebnom aktu Vlade (tačka 3. Odluke);
- ostalo.
- za tarifnu oznaku 4015 90 00 00 (gumena zaštitna odela):
01 - zaštitno odelo;
05* - izvoz u zemlje članice EU, osim ponovnog izvoza zaštitnog odela kupljenog u
zemljama članicama EU;
10* - zaštitno odelo, za reeksport, za zaštitno odelo kupljeno u zemljama članicama

EU;
20 - humanitarna pomoć/donacija po posebnom aktu Vlade ili redovno snabdevanje

po posebnom aktu Vlade (tačka 3. Odluke);
80 - ostalo
-za tarifnu oznaku 6210 10 92 00 (tekstilna hirurška odela):
članicama;
10* - za reeksport, osim za robu kupljenu u zemljama članicama EU;
20 - humanitarna pomoć po posebnom aktu Vlade RS (tačka 3. Odluke);
80 - ostalo.
-za tarifnu oznaku 6307 90 98 00 (maske, osim maski u celosti izrađenih od

tkanog tekstilnog materijala, nekombinovanih sa drugim materijalima,
isključujući elemente za pričvršćivanje i prijanjanje):
01 - ortoze (ovaj ex nije za primenu Оdluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih

proizvoda bitnih za stanovništvo, već Zakona o PDV);
02 - maske, osim maski u celosti izrađenih od tkanog tekstilnog materijala,

nekombinovanih sa drugim materijalima, isključujući elemente za pričvršćivanje i
prijanjanje;
članicama EU;
10* - maske na zabrani, za reeksport, osim maski na zabrani kupljenih u zemljama

članicama EU;

80 - ostalo.
-za tarifnu oznaku 9004 90 10 00 (zaštitne naočare):
01 - teleskopske naočare (ovaj ex nije za primenu Оdluke o privremenoj zabrani

izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo već Zakona o PDV);
02 - tamne naočare sa bočnim štitnicima (ovaj ex nije za primenu Оdluke o

privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo već Zakona o
PDV);
03 - gotove korektivne naočare (ram sa dioptrijskim "staklom") (ovaj ex nije za

primenu Оdluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za
stanovništvo već Zakona o PDV);
04 - zaštitne naočare;
05* - izvoz u zemlje članice EU, osim ponovnog izvoza zaštitnih naočara kupljenih u
zemljama članicama EU;
10* - zaštitne naočare, za reeksport, osim za zaštitne naočare kupljene u zemljama

članicama EU;
80 - ostalo.
Nadica Pantović
Aktuelna pitanja i odgovori
Pitanje i odgovor
46 UVOZ ZAŠTITNIH MASKI, KOJE SE DOBIJAJU

KAO DONACIJA, ZA SOPSTVENE POTREBE
Pitanje:
• Da li kompanija koja se bavi proizvodnjom može da izvrši uvoz zaštitnih
maski za sopstvene potrebe, koje se dobijaju od matične kompanije kao
donacija, uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina?
Odgovor:
Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Sl. list SRJ", br. 53/2001, 61/2001 -
ispr. i 36/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) propisano je da primaoci
donacije mogu biti: državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća,
javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i
strane humanitarne organizacije.
Donacije i humanitarna pomoć, u smislu ovog zakona, mogu biti u robi osim duvana i
duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i putničkih automobila, uslugama, novcu,
hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima.
Primalac donacije i humanitarne pomoći je oslobođen od plaćanja carine, drugih

uvoznih dažbina i taksi, koje se plaćaju prilikom uvoza robe koja je predmet donacije i
humanitarne pomoći, pod uslovom da podnese sledeće dokaze:
- izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomoći iz koje se vidi da se roba

šalje besplatno, odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po
osnovu donacije i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i
po osnovu korišćenja ustupljenih prava,
- izjavu da će roba biti upotrebljena u humanitarne, naučne, prosvetne, kulturne,

sportske, verske i umetničke svrhe, unapređenje uslova života stanovništva i
zdravstvene zaštite, zaštitu životne sredine i sl.,
- izvod iz registra, ili drugi dokaz da se bavi jednom od navedenih delatnosti.
Imajući u vidu navedene odredbe, a pre svega činjenicu ko može biti primalac donacije,
smatramo da, u konkretnom slučaju, pravno lice koje se bavi proizvodnjom i ostvaruje
dobit, ne može da izvrši uvoz zaštitnih maski uz oslobođenje od plaćanja uvoznih
dažbina.
Napominjemo da pravno lice koje se bavi proizvodnjom ima pravo da, za sopstvene
potrebe, izvrši uvoz zaštitnih maski, koje ne predstavljaju medicinsko sredstvo, odnosno
kao zaštitno sredstvo za svoje radnike, bez Dozvole za promet na veliko medicinskih
sredstava. Da bi mogao da se sprovede odgovarajući carinski postupak, pravno lice
treba da se obrati Agenciji za lekove i medicinska sredstva za dobijanje mišljenja o
statusu proizvoda, pri čemu je potrebno da u svom zahtevu obrazloži za koju namenu
uvozi iste, kao i da navede da će iste koristiti isključivo za higijensku zaštitu zaposlenih.
Ukoliko predmetne maske ne predstavljaju medicinsko sredstvo iste predstavljaju

predmet opšte upotrebe, a samim tim su i predmet kontrole zdravstveno-sanitarne
inspekcije, odnosno potrebno je da uvoznik priloži
Rešenje o ispunjenju propisanih uslova u pogledu zdravstvene ispravnosti, odnosno

bezbednosti predmeta opšte upotrebe koji se uvoze ili Potvrdu graničnog sanitarnog
inspektora kojim se odobrava uvoz.
Dragan Simić
Pitanje i odgovor
47 STAVLJANJE SRPSKOG ZNAKA USAGLAŠENOSTI

NA UVEZENU LIČNU ZAŠTITNU OPREMU I
SADRŽINA DEKLARACIJE O USAGLAŠENOSTI
Pitanje:
• 1) Da li uvoznik lične zaštitne opreme (LZO) može da stavlja srpski znak o

usaglašenosti na uvezenu LZO?
2) Da li je forma deklaracije o konformitetu propisana u prilogu Pravilnika
o ličnoj zaštitnoj opremi obavezna?
3) Šta je od dokumentacije potrebno dati na uvid organima tržišnog
nadzora?
Odgovor:
1. Uvoznik može staviti srpski znak usaglašenosti, ali samo kao izuzetak od pravila da
srpski znak na LZO stavlja proizvođač ili njegov zastupnik u Srbiji. Naime, u skladu sa
članom 10. stav 3. Pravilnika o ličnoj zaštitnoj opremi ("Sl. glasnik RS", br. 23/2020 -
dalje: Pravilnik) za LZO koja se uvozi u Republiku Srbiju, stavljanje znaka usaglašenosti
može obavljati i uvoznik LZO, u skladu sa propisima kojima se uređuje sprovođenje
ocenjivanja usaglašenosti i način stavljanja i upotreba znakova usaglašenosti.
2. Forma deklaracije koja je propisana Pravilnikom nije obavezna ali Deklaracija o

usaglašenosti mora da sadrži minimum informacija (odnosno mora da ima sadržinu)
utvrđenu Pravilnikom, u Prilogu 9:
Deklaracija o usaglašenosti LZO sadrži:
1) opis LZO, uključujući opšti naziv, tip, serijski broj, oznaku partije i sl.;
2) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta proizvođača i kad je primenjivo,

njegovog zastupnika; 10. mart 2020. Broj 23 17
3) izjavu da se Deklaracija o usaglašenosti izdaje na isključivu odgovornost

proizvođača;
4) predmet Deklaracije o usaglašenosti (identifikacija LZO koja omogućuje sledljivost,
dovoljno jasna slika u boji može takođe biti deo deklaracije);
5) izjavu da je LZO opisana u tački 4. ovog priloga usaglašena sa ovim pravilnikom;
6) pozivanje na primenjene srpske/harmonizovane standarde; ako je to odgovarajuće,

pozivanje na druge standarde i tehničke specifikacije kad su one primenjene;
7) kad je primenljivo, poslovno ime, odnosno naziv, adresu sedišta i jedinstveni broj
Imenovanog tela koje je izvršilo Pregled tipa, broj Sertifikata o izvršenom pregledu tipa,
kao i pozivanje na taj Sertifikat;
8) kad je odgovarajuće, primenjeni postupak ocenjivanja usaglašenosti u skladu sa

Prilogom 7. ili Prilogom 8. ovog pravilnika, pod nadzorom Imenovanog tela čije ime i
jedinstveni broj se navode;
9) dodatne informacije: mesto i datum izdavanja Deklaracije;
10) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za sačinjavanje Deklaracije o

usaglašenosti u ime proizvođača ili njegovog zastupnika.
3. Na obrazložen zahtev organa tržišnog nadzora ali i drugih nadležnih organa,

uvoznik dostavlja informacije, odnosno dokumentaciju, u papirnom ili elektronskom
obliku, neophodnu za potvrđivanje usaglašenosti LZO (isprave o usaglašenosti,
tehničku dokumentaciju ali i druge potrebne informacije u skladu sa članom 34. stav 2.
tačka 1) Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti ("Sl.
glasnik RS", br. 36/2009) na srpskom jeziku. Uvoznik sarađuje sa nadležnim organima,
na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje
predstavlja LZO koju je stavio na tržište.
Nikola Mirković
KORISNE INFORMACIJE
48 KORISNE INFORMACIJE
Poštovani Pretplatnici,
Podatke koje smo do sada objavljivali u štampanom izdanju časopisa, a koji se
odnose na:
- Kalendar poreskih i drugih obaveza;
- Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima;
- Aktuelne statističke podatke i informacije,
Možete ubuduće pronaći na početnoj stranici našeg zvaničnog sajta paragraf.rs, kao

i na naslovnoj strani naše elektronske baze.
49 FORMULE ZA PRERAČUN SA NETO NA BRUTO

IZNOS PRIMANJA ZA ISPLATE OD 1. JANUARA
2020. GODINE
49-1 Zarada i privremeni i povremeni poslovi
ZARADA -
viša od
ZARADA - niža od najniže, a ZARADA - viša od
ZARADA
najniže osnovice niža od najviše osnovice
najviše
osnovice
B = N - 1.630 + (NnO x B = N - 1.630 + (NvO x
Zarada B = N - 1. 630
19,9%) 19,9%)
zaposlenog 0,701
0,9 0,9
Zarada B = N - 1. 630 + (NnO x B = N - 1.630 + (NvO x
B = N - 1.630
zaposlenog 19,15%) 19,15%)
0,7085
penzionera 0,9 0,9
PRIVREMENI UGOVORENA UGOVORENA UGOVORENA
I NAKNADA - niža od NAKNADA - NAKNADA - viša od
POVREMENI najniže osnovice viša od najviše osnovice
POSLOVI najniže, a
niža od
najviše
osnovice
Ugovorena
naknada za
lice koje nije
B = N + (NnO x 19,9%) B = N + (NvO x 19,9%)
na školovanju B = N / 0,701
0,9 0,9
ili je starije
od 26
godina
Ugovorena
naknada za
B = N + (NnO x 14,0%) B = N + (NvO x 14,0%)
korisnika B = N / 0,760
0,9 0,9
starosne
penzije
Legenda:
B - bruto prihod
N - neto prihod
NnO - najniža osnovica za obračun i plaćanje doprinosa
NvO - najviša osnovica za obračun i plaćanje doprinosa
49-2 Ugovorene naknade kada se priznaju normirani troškovi - po raznim

vrstama ugovora
R. Koeficijent
Vrsta prihoda
br. za preračun
Prihod autora i nosioca srodnih prava uz priznavanje 50%
1. normiranih troškova - kada se plaća porez, doprinos za PIO i 1,386962552
doprinos za zdravstvo
2. 1,294498382
normiranih troškova - kada se plaća porez i doprinos za PIO
3. 1,111111111
normiranih troškova - kada se plaća porez
5. 1,350165395
6. Prihod autora i nosioca srodnih prava uz priznavanje 43% 1,128668172
8. 1,429183936
9. 1,152073733
Ugovor o delu - kada se plaća porez, doprinos za PIO i doprinos
10. 1,806358382
za zdravstvo
11. Ugovor o delu - kada se plaća porez i doprinos za PIO 1,572327044
12. Ugovor o delu - kada se plaća porez 1,19047619
Ugovor o trgovinskom zastupanju - kada se plaća porez,
13. 1,806358382
doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo
Ugovor o trgovinskom zastupanju - kada se plaća porez i
14. 1,572327044
doprinos za PIO
15. Ugovor o trgovinskom zastupanju - kada se plaća porez 1,19047619
Primanja članova organa uprave pravnog lica - kada se plaća
16. 1,806358382
porez, doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo
17. 1,572327044
porez i doprinos za PIO
18. 1,19047619
porez
Naknada poslanicima i odbornicima - kada se plaća porez,
19. 1,806358382
doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo
Naknada poslanicima i odbornicima - kada se plaća porez i
20. 1,572327044
doprinos za PIO
21. Naknada poslanicima i odbornicima - kada se plaća porez 1,19047619
Naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne
22. zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda - kada se plaća 1,806358382
porez, doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo
porez i doprinos za PIO
porez
25. Primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija 1,806358382
porotnika i sudskih tumača - kada se plaća porez, doprinos za
PIO i doprinos za zdravstvo
Primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija
26. porotnika i sudskih tumača - kada se plaća porez i doprinos za 1,572327044
PIO
Primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija
27. 1,19047619
porotnika i sudskih tumača - kada se plaća porez
Prihodi po osnovu obavljanja privremenih i povremenih
28. poslova preko omladinske zadruge lica do navršenih 26 1,106194690
godina i koje je na školovanju
29. Dopunski rad - kada se plaća porez i doprinos za PIO 1,572327044
30. Dopunski rad - kada se plaća porez 1,19047619
Naknada za lice koje je na stručnom osposobljavanju i
31. 1,319957761
usavršavanju
Prihod od zakupa pokretne stvari kada se priznaju normirani
32. 1,19047619
troškovi od 20%
Prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti kada se priznaju
33. 1,176470588
normirani troškovi od 25%
Prihodi profesionalnih sportista, sportista amatera,
sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu - uz priznavanje
34. 1,386962552
normiranih troškova od 50% kada se plaća porez, doprinos za
PIO i doprinos za zdravstvo
sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu - uz priznavanje
35. 1,294498382
normiranih troškova od 50% kada se plaća porez i doprinos za
PIO
36. sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu - uz priznavanje 1,111111111
normiranih troškova od 50% kada se plaća porez

Paragraf 234 - MAJ 2020

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Paragraf 234 - MAJ 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR

UREDBA O FISKALNIM POGODNOSTIMA I DIREKTNIM

1 KOMENTAR DOPUNA UREDBE O FISKALNIM

Posle tačno dve nedelje od usvajanja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i

Najvažnije dopune odnose se na čl. 9. i 10. Uredbe, kojima se uređuju direktna

Takođe, predmetnim dopunama se definiše datum do koga privredni subjekti moraju

U nastavku teksta detaljnije objašnjavamo navedene, kao i ostale dopune.

Podsećamo da je odredbama člana 9. st. 1. i 3. Uredbe propisano da preduzetnik,

- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvodbroja zaposlenih sa

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim

Dakle, onako kako je bilo propisano pre Uredbe o dopunama, proizlazilo je da

Broj zaposlenih iz stava 1. alineja druga ovog člana umanjuje se i za broj

Broj zaposlenih iz stava 1. alineja treća ovog člana umanjuje se i za broj

Sa druge strane, utvrđivanje visine direktnih davanja koja će isplaćivati u

U nastavku detaljnije objašnjavamo šta navedene dopune znače kada je u pitanju

Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u maju

To znači da se iznos direktnih davanja koje će se isplaćivati u maju određuje kao

Podsećamo da se u skladu sa članom 9. stav 4. Uredbe, broj zaposlenih iz stava 1.

Dakle, za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u maju, u

- zaposleni koji su bili u radnom odnosu tokom celog obračunskog perioda,

- zaposleni kojima je prestao radni odnos u toku obračunskog perioda,

- zaposleni sa kojima je zasnovan radni odnos u toku obračunskog perioda.

Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u junu

Međutim, u skladu sa novim stavom 5. člana 9. Uredbe, u broj zaposlenih za koji

Dakle, pravo na direktna davanja koja se budu isplaćivala u junu, privredni

- kojima je prestao radni odnos do 9. aprila,

Na primer, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje, koje će

Naravno, i za utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u junu mesecu

Utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u julu

Međutim, u skladu sa novim stavom 6. člana 9. Uredbe, u broj zaposlenih za koji

Dakle, pravo na direktna davanja koja se budu isplaćivala u julu, privredni

- koji su radili ceo obračunski period (ceo maj),

Na primer, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje za

Naravno, i za utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u julu mesecu

Napominjemo da navedene dopune, ni na koji način ne utiču na pravila kojima se

Podsećamo da je odredbama člana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano da pravno lice

- zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada

- zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim

Dakle, navedene odredbe nisu dopunjene Uredbom o dopunama i to osnovno

Međutim, u skladu sa Uredbom o dopunama, dopunjene su odredbe člana 10. stav 3.

Bespovratna novčana sredstva iz stava 1. ovog člana, isplaćuju se:

Dakle, izvršene su dopune kada su u pitanju direktna davanja koja će se velikim

Kada su u pitanju direktna davanja koja će se isplaćivati u maju mesecu, veliko

1-3 Preciziran datum do kada se mogu iskoristiti direktna davanja

Dakle, privredni subjekti su dužni da do tog datuma iskoriste sredstva sa namenskog

Podsećamo da je odbredbama člana 12. Uredbe propisano u kojim slučajevima

S tim u vezi, novim stavom 4. predmetnog člana Uredbe propisano je da se povraćaj

1-5 Precizirano šta se smatra dividendom u smislu člana 16. Uredbe

Podsećamo da je odredbama člana 16. Uredbe propisana zabrana isplate dividende

Novim stavom 4. člana 16. Uredbe propisano je sledeće:

Pod dividendama, u smislu ovog člana, se podrazumevaju sve isplate koje

Predmetno preciziranje je izvršeno budući da se, u skladu sa Zakonom o privrednim

Sa druge strane članovi društva sa ograničenim odgovornošću imaju pravo na isplatu

Takođe, smatramo da nakon ovog preciziranja, ne bi trebalo da bude sporno da se

Na kraju, napominjemo da ne postoji formalna zabrana da društvo isplaćuje bonuse

1-6 Dodat novi član Uredbe (član 19a)

2 DA LI PREDUZETNIK KOJI ISPLAĆUJE LIČNU

Jedno od čestih pitanja vezanih za primenu Uredbe, tiče se načina na koji će

Naime, suština pitanja je da li ovi preduzetnici celokupan iznos direktnog davanja

U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje zavisi i poreski tretman isplate predmetnih

Podsećamo da je odredbom člana 2. tačka 2) Uredbe propisano da direktna davanja

Takođe podsećamo da su pojam "zarada" i "naknada zarade" definisane Zakonom o

Međutim, preduzetnici ne mogu sebi isplaćivati ni zaradu ni naknadu zarade, jer