Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Архитектура

Андријана Ђокић 10/21

Манастир Грачаница
Семинарски рад

Фебруар, 2022. године

 MАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
Апстракт
Манастир Грачаница један је од најлепших манастира јужно од Ибра на просторима
Косова и Метохије, тј. У Косову у 14. веку. Отворен је 1315. године, а завршен
1321.године.вском делу. Налази се на око 7км од Приштине и саграђен
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и
представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир је обновљен после другог светског рата, и обновиле су га монахиње, па од
тада служи и као женски манастир. У њему данас живи око двадесетак сестара.
Манастир Грачаница саграђен је је од тесаног камена положеног у редове двојних и
тројних редова опека и има пет кубета и три апсиде. Изведена је у естетском и
грађевинско-архитектонском савршенству и врло је складних пропорција. Црква
манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као
таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна
припрата је саграђена у крајем 14. века у време кнеза Лазара.

Кључне речи: Манастир, Косово и Метохија, Грачаница, Архитектура, Краљ

Милутин.

GRACANICA MONASTERY
Abstract
Gracanica Monastery is one of the most beautiful monasteries south of the Ibar in Kosovo
and Metohija, ie. In Kosovo in the 14th century. It was opened in 1315, and completed in
1321. It is located about 7 km from Pristina and the built monastery belongs to the Diocese of
Raska and Prizren of the Serbian Orthodox Church and represents an immovable cultural
asset as a cultural monument of exceptional importance. The monastery was renovated after
the Second World War, and it was renovated by nuns, and since then it has served as a
nunnery. About twenty sisters live in it today. The Gracanica Monastery was built of hewn
stone laid in rows of double and triple rows of bricks and has five domes and three apses. It is
executed in aesthetic and architectural perfection and is of very harmonious proportions. The
church of the Gračanica monastery is a building with five domes with the base of an
inscribed cross, and as such belongs to the group of first-class architectural achievements of
its time. The outer narthex was built at the end of the 14th century during the reign of Prince
Lazar.
Keywords: Monastery, Kosovo and Metohija, Gracanica, Architecture, King Milutin.
 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................1
1. MАНАСТИР ГРАЧАНИЦА......................................................................................................2
1.1. АРХИТЕКТУРА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА..............................................................3
1.2. ИКОНЕ И ФРЕСКЕ.............................................................................................................3
2. ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА.............................................................................4
3. О КРАЉУ СТЕФАНУ УРОШУ II МИЛИТИНУ....................................................................5
3.1. ЗАДУЖБИНЕ КРАЉА МИЛУТИНА...............................................................................6
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................7
ПОПИС СЛИКА............................................................................................................................8
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................................9
УВОД

Насеље се налази на реци Грачанки, десној притоки Ситнице, у њеној проширеној

долини испод Грачаничког језера и јаловишта рудника олова и цинка Кишница – Ново
Брдо. Окружују га брда Велетин и Стежевац и коса Гласновик. Два километра југозападно
од насеља налази се археолошко налазиште Улпијана. Грачаница се први пут помиње као
Grazaniza 1303. године у једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину
везано за католичку парохију у Јањеву и рударску колонију Кишница изнад Грачанице.
Под данашњим именом први пут га помиње краљ Милутин 1321. године у Грачаничкој
повељи која није сачувана у папиру, али јесте на зиду унутар манастира издатој поводом
оснивања манастира. При продирању Аустријанаца преко Косова до Скопља 1689. године,
насеље је било напуштено, а после њиховог поновног похода (1737) је сасвим опустело.
Око 1840. године населили су га Албанци из села Мрамора. Иако у њему није било
ниједне српске куће, забележено је да се у манастирској порти одржавао сабор о Великој
Госпојини, јер су околна села била српска. Албански насељеници из Мрамора одржали су
се ту око тридесетак година, да би отишли због епидемије неке болести. Поред Манастира
Грачаница, у центру насеља се налази и споменик изгинулим ратницима из Балканских и
Првог светског рата, а у близини насеља је и испосница св. Луке, у Кишничком потоку, и
ранословенска некропола Гладнице, у њивама поред Грачанке, источно од манастира.
За време НАТО бомбардовања, први пројектили су погодили велико подземно
складиште муниције на брду Стрњик, на североистоку Грачанице; две недеље су
одјекивале експлозије испод земље и горео војни материјал, од чега је страдало неколико
грачаничких кућа.
Док је била село Грачаница је имала Доњу, Горњу и Школску махалу. Данас, десет
година након доласка међународних снага, силом прилика, постала је административни,
здравствени, образовни и културни центар Срба централног Косова. Захваљујући великом
приливу албанског становништва у околна насеља и град Приштину и експанзији дивље
градње, она је спојена са Приштином, али у самој Грачаници нема Албанаца.
У Грачаници се на Видовдан одржава велики народни сабор, уз служење литургије
косовским јунацима, а уочи Видовдана Видовданско песничко причешће.

1 1
1. MАНАСТИР ГРАЧАНИЦА

Историја Косова и Метохије је уско повезана са историјом средњовековне српске

државе. Многобројни манастири и цркве као и остали споменици културе сведоче о
присуству многих народа још из античког доба.
Манастир Грачаница са црквом посвећеном Успењу Богородице представља ремек
дело не само српске средњовековне већ и свехришћанске уметности.
Манастир је подигнут 1310. године у седишту старовизантијске епископије
Улпијане. Ктитор манастира био је краљ Стефан Урош Милутин, највећи ктитор и
градитељ цркава у средњовековној Србији. Из оснивачке повеље Грачанице, исписане на
зиду ђакона 1321. године, сазнаје се да је манастиру при оснивању приложен велики број
поседа, села и заселака ради његовог одржавања. Грачаница је одмах постала седиште
епископа липљанских, а касније и седиште епископа и митрополита грачаничког, односно
новобрдског. Манастир је први пут страдао 1383.
године, када је током турске најезде изгорео
пристан на коме су се чувале књиге.

Слика 1. - спољашност манастира

После пада Новог Брда и других косовских градова под Турке 1455. године,
новобрдски митрополит Венедикт нашао је уточиште из Грачанице у још неосвојеном
делу Србије, у манастиру Враћевшници. Грачанички активисти су наставили да се боре
под Турцима за опстанак свог манастира, који није одмах изгубио све приходе.

2
1.1. АРХИТЕКТУРА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА

Главна манастирска црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице и њена

архитектура припада касновизантијском стилу. Материјал који је коришћен за њену
градњу је првенствено тесани камен, али и опека.

Слика 2. Манастир Грачаница саграђен од тесаног камена и опеке.

1.2. ИКОНЕ И ФРЕСКЕ

Иконе и фреске овог средњовековног манастира свакако представљају његово

богатство. Фреске које се и данас могу видети на зидовима главне манастирске цркве
представљају родослов Немањића. У предњем делу наоса се и данас може видети
породично стабло династије Немањић, као и фреске које приказују сцене страшног суда. У
главној куполи се налази фреска која приказује Христа Пантократора, а ту су и фреске
које приказују сцене Христовог страдања, Христовог рођења и Христовог Васкрсења.

Слика 3. Страшни суд, нартекс око 1320.

3
 2. ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА

Братство је 1570. године добило обавезу да гаји соколове за султана, да би заузврат

добијало одређене бенефиције. Током друге половине 16. века, за време митрополита
новобрдског Никанора, у манастиру је заживео снажан преписивачки центар. Кратко
време је у Грачаници радила једна од првих штампарија не само у Србији већ и на
Балкану. У њему је, по наредби митрополита Никанора, 1538/9. штампао један Октоих
петоугао. Крајем 17. века манастир је почео да пропада, постепено постајући световна
црква.
Црква у Грачаници подигнута је на темељима старе византијске базилике из 11. века.
Има основу крста уписаног у правоугаоник. Купола је постављена на четири слободна
стуба, а у угловима зграде су четири мање куполе. Пастири дуж главне олтарске апсиде
изграђени су као посебне просторије. Два масивна стуба одвајају унутрашњу припрату од
наоса. Уске степенице које воде у катихумен који се налази изнад припрате уграђене су у
један стуб.
Лепота цркве у Грачаници огледа се у постепеном успону форме. Неимар је то
постигао постављањем два двоструко укрштена свода: доњи сводови су широки колико и
црква, док су виши сводови знатно ужи у основи велике куполе и малих купола (?); ове
куполе се затим уздижу изнад таласасте масе зидова, сводова и забата. Осећај мере
непознатог градитеља огледа се и у видљивој суздржаности при украшавању фасада, које
је, за разлику од набрекле форме, само благо проткао циглама.
Вероватно је у другој половини 14. века цркви дограђена отворена спољна припрата,
чији аркадни сводови прате опште кретање маса. 1570. године, за време патријарха
Макарија Соколовића и поновног успостављања Пећке патријаршије, грачаничка црква је
обновљена: отвори на припрати су зазидани и добила је нову фреску. Ову обнову водио је
тадашњи митрополит херцеговачки, будући Патријарх српски Антоније, који је био
пореклом из исте породице Соколовић.
Метафорички речено, живопис грачаничке цркве представљао је генералну пробу за
монументалну декорацију унутрашњости цркве, где су заједно наступали ктитор,
иконописци, литургичари и сликари; њихова вештина је у потпуности потврђена неколико
деценија касније, у енциклопедијском духу живописа манастира Дечани.
Грачанички сликари успели су да на јасан и сажет начин распореде стотине ликова и
сцена унутар подељеног простора цркве.

4
 3. О КРАЉУ СТЕФАНУ УРОШУ II МИЛИТИНУ
На самом почетку владавине краљ Милутин се прикључује коалицији против
Византије, основаној у Орвијети, годину дана раније. Као много бољи војсковођа од
брата Драгутина, одмах је продро на Византијску територију и у трајан
посед заузео  за Србију Скопље, учинивши га својом престоницом. Освојио је области:
Горњи и Доњи Полог, Овче поље, Злетово и Пијанец у подручју Брегалнице. Брзина и
снага краљева продора изненадила је Византице. Срећна околност била је у томе што пре
тих освајања у Србију, а вероватно и у Византију, нису биле стигле вести о великом
масакру Анжујаца на Сицилији који су извршили Арагонци (познато Сицилијанско
вечерње, 31. III 1282. године). Тај масакр је избацио из даљих активности Карла I
Анжујског, покретача те антивизантијске коалиције.

Слика 4. Фреска Стефана Уроша II Милутина

Преговори за четврто венчање претпостављали су као могућу Милутинову супругу

Евдокију, сестру цара Андроника II, удовицу трапезунског цара Јована, која је средином
1298. године стигла у Цариград. Међутим, наводна њена упорност, одбијање да се уда за
човека који је још у свом легалном браку и то трећем, наводе краља Милутина да својом
јачом војном активношћу против Византије изнуди брже опредељење Цариграда. Под
појачаним Милутиновим притисцима, цар је био принуђен да Милутину понуди своју
малолетну кћерку Симониду, До венчања је дошло 1299. године уз услов
да Симонида после венчања буде одгојена на српском двору до своје спремности за брак.

5
 Слика 5. Краљица Симонида

3.1. ЗАДУЖБИНЕ КРАЉА МИЛУТИНА

Краљ Милутин се сматра највећим градитељем и донатором српских цркава и

манастира међу Немањићима због чега га је српска црква канонизовала 1324. године
као светог краља, а његов биограф наводи да је владао четрдесет година и подигао
четрдесет цркава. Он није основао ни један нов манастир, јер их је у то доба било
довољно, већ је обнављао старе и место некадашњих малих и скромних манастира
подизао нове богате и велике задужбине. Поред сакралних објеката у самој краљевини
Србији, он их је обнављао и помагао и по Византији (Солуну и Цариграду), Светој
гори, Палестини, Синају, па чак и по Италији. Иван Јастребов наводи податак да је
у Барију на цркви Светог Николе натпис из 1319. године који доказује да је Милутин
владао и Албанијом.

Четири најважнија манастира које је Краљ Милутин подигао су:

1. Манастир Грачаница - саградио је краљ Милутин 1321. године и посветио Успењу

Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 7 км. удаљен од Приштине,
административног центра Косова и Метохије.
2. Богородица љевишка - је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је
подигнута у периоду 1306-1307. на остацима катедрале из 11. века, која је такође основана
на месту старије, ранохришћанске цркве. Црква је историјско седиште Епископа
призренског Српске православне цркве.
3. Манастир Светог Ђорђа - у Старом Нагоричану налази се недалеко од села Старо
Нагоричане, 13 км источно од Куманова у Македонији. Подигао ју је на основу раније
цркве из 1071. године краљ Србије Милутин (1282-1321) у периоду од 1313. до 1318.
године, као једну од његових многобројних задужбина, посветивши је Светом Ђорђу
4. Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила - је око 1312/13. основао и подигао
краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града Јерусалима (Свете земље), у
близини храма Гроба Господњег (Црква Васкрсења Христовог) и Грчке Патријаршије.

6
ЗАКЉУЧАК

Манастир Грачаница је од изузетног историјско-културног значаја, првенствено за људе

који су хришћанске вероисповести, а онда и за подручје у којем се налази, као и целој
држави. Манастир Грачаница је декларисан као културни споменик прве категорије који
функционише као црква села у којем се налази, али и као истоимени женски манастир.
Манастир је неколико пута гранатиран од стране Албанских терориста током рата на КиМ
1998. године, када је претрпео оштећења предње фасаде. Грачаница припада УНЕСКО
светском културном наслеђу у опасности. У дворишту манастира се одржавају културни
догађаји који су јако значајни за српско становништво у овом дело аутономне покрајине
Косова и Метохије.

7
ПОПИС СЛИКА

Слика 1 - Спољашност манастира................................................................................................2

Слика 2 - Манастир Грачаница саграђен од тесаног камена и опеке.......................................3
Слика 3 - Страшни суд, нартекс око 1320...................................................................................3
Слика 4 - Фреска Стефана Уроша II Милутина..........................................................................5
Слика 5 - Краљица Симонида.......................................................................................................5

8
ЛИТЕРАТУРА

1. https://www.panacomp.net/manastir-gracanica/
2. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_
%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD
3. https://www.znanje.org/i/i2014/2014iii09/2014iii09091224/
zaduzbine_kralja_milutina.html
4. https://manastiriusrbiji.com/manastir-gracanica/