„Сунцокрети“ Јован Дучић

Песма „Сунцокрети“ припада циклусу „Вечерње песме“. Говори о сунцокретима који на крају дана савијају своје главе са тужним
очима.
Каква је биљка сунцокрет? Са чим је у директној вези и биљка и њен назив?

Сунцокрет се увек везују за сунце. Име је добио по свом цвету који подсећа на сунце. Током дана сунцокрети прате сунце на
његовом путу преко неба, окрећу своје главе за њим све док оно не нестане са небеског свода. (Неотворен цвет има јединствену
способност да прати кретање сунца по хоризонту, па изгледа као да покреће своју главу. Отворен цвет сунцокрета увек гледа
према истоку.)
Сунце је симбол живота и извор светлости, а сунцокрети постоје на овом свету захваљујући том извору. Они своје главе окрећу
ка небу, као простору узвишености, неограничености, слободе. Када сунце зађе, глава сунцокрета се спусти „погледа“ упртог у
земљу. Ноћ је за сунцокрет доба мировања, одсуство светлости, одсуство живота. Он чезне за јутром и за сунцем, и свако
спуштање ноћи за сунцокрет је претња и извор страха, стрепње и туге.

Шта је симболично садржано у тужном оку сунцокрета?

У првој строфи наилазимо на тужно око сунцокрета. Ту тугу у његовом оку изазива ноћ, вече. То је време мировања, одсуства
сунца и одсуства живота. У оку сунцокрета можемо видети за чим он жуди, а то је сунце, извор његове енергије и живота. У
његовом оку су сабране све жеђи овога света, сва неспокојства и све жудње. Тако гледајући горе, и ми гледамо у своје идеале. То
у нама буди неспокојство јер су иделаи далеки, недокучиви, али за њима жудимо и њима тежимо свим својим бићем. Када се
гледа у небо, обично се размишља о неким стварима која муче нашу душу.

Од чега сунцокрети имају највећи страх? Какво је симболично значење мрака?

Какав је веза између природе и бога у овој песми?

Сунцокрети су у страху од мрака и у том страху сунцокрети проговарају. Друга и трећа строфа представљају речи сунцокрета. За
сунцокрете је један зрак светлости мера и цена свију ствари. Све што зари створио је Бог, а све оно што се налази у тами, за
сунцокрете, јесте проклество. Све оно што не гледа у висине и не тежи бољем, не тежи наставку живота и није сјало и није
осетило праву радост живљења и борбе.
Песма открива пантеистички однос уметника према свету и животу. Пантеизам је схватање по којем су бог и природа једно тј. бог
не постоји као творац, него је бог у свакој ствари у природи.
У четвртој строфи песник нам даје метафоричну слику сунцокрета. Сунцокрети постају краљеви са истока, обучени у тешко
злато. Они стоје плачни и жале за последњим зрацима сунца, просјачки вапе за само још једним зраком. Наспрам сени,
сунцокрети не желе таму, и сен и тама се супростављају сунцокретима и сунцу као извору живота и светлости.
У чему песник налази сагласност између себе и сунцокрета?
У петој строфи на сцену излази песник. Помало изненађује експлицитни исказ да су „те тужне очи сунцокрета у мом су срцу
отворене“. Овим песник показује да су његова осећања иста као и осећања сунцокрета на смирају дана. Очи сунцокрета су
отворене, али извор живота је негде далеко, на крају света и у њихов живот сада силазе мрак и сене. Овде се симболички
представља и човеков живот. У свом срцу песник осећа да је светлост негде далеко, да у свету владају мрак и ништавило.
Какав се однос између сила светлости и сила мрака успоставља у песми?
У шестој строфи сунцокрети лагано умиру, односно спуштају своје главе ка земљи јер наступа ноћ. То природан ток ствари, а
тако је и у животу; неке ствари се не могу променити. Истина је да ноћ мора наступити, али је истина и да ће сунце поново изаћи.
Затим нам песник говори да су упркос тој смрти сунцокрета, у њиховим су очима сачувана сва жарка сунца овога света тј. да
праве вредност трају вечно. Тако ће са следећим даном, сунцокрети поново оживети и неће се предати. У овој строфи добро,
светлост, живот и вера односе победу над смрти и тамом.
Која је симболика сунцокрета у овој песми?
Сунцокрети у овој песми добијају троструку симболику:
- светлост као извор живота,
- тежња ка висинама и пространствима,
- тежња ка идеалима.

Поента је у неуништивости живота и жудње, у неуништивости светлости и њене енергије скупљене у злату сунцокрета.
Песма о сунцокретима је песма о светлости као извору живота; о људској тежњи ка висинама и пространствима; о исконској
тежњи ка идеалима; о светлости и тами, ведрини и неспокоју у људском животу. Примарни мотив су сунцокрети. Секундарни
мотиви су тама и смрт, али су они добили периферно место и немају снагу поенте.