PSIHIČKI TRENING INDISKIH

FAKIRA I JOGIJA

Autor: Ž1VORAD MIHAJLOVIĆ dipl. Psiholog

1
 UVOD

Interesovanje za orijentalne sisteme praktične filozofije u naglom je porastu zadnjih

godina u svetu. Ta opšta tendencija nije mimoišla ni nas. Ovaj kurs napisan je da bi se
premostio jaz između tog rastućeg interesovanja i nepostojanja adekvatne literature na
našem jeziku. Mnogobrojna pisma koja sam dobio zadnjih meseci od zainteresovanih
čitalaca uglavnom govore o višegodišnjem bezuspešnom traganju po knjižarama i
bibliotekama za knjigama koje bi na pristupačan način govorile
0 filozofiji i psihičkom treningu naroda Dalekog Istoka. Na stranim jezicima postoji
nepregledno more radova, među kojima nije lako snaći se, naročito početniku bez
mnogo godina iskustva iza sebe. Većina postojećih radova je tkz. teorijskog tipa, u
kojima se naširoko raspravlja o tome šta fakiri i jogi mogu da postignu specijalnim
treningom, raspravlja se o njihovim izuzetnim sposobnostima, daje se detaljan opis
života mnogih istaknutih sledbenika orijentalnih filozofskih sistema, ali će zain-
teresovani čitalac uzalud tragati za instrukcijama koje govore KAKO da on sam
razvije svoje sposobnosti i psihičke moći, KAKO da trenira volju i koncentraciju,
KAKO da postigne kontrolu psihe itd.

Autor ovog kratkog priručnika čvrsto zastupa stav da glavni cilj i najvažnije
opravdanje za objavljivanje radova iz bilo koje oblasti mora biti mogućnost provere i
praktične primene iznetog materijala. Izlaganje autorovog mišljenja o nekom aspektu
realnosti i gola deskripcija, ma koliko dubokoumni i originalni, sasvim su nedovoljni.
Mnogi pisci izlagali su svoj stav i mišljenje o orijentalnoj filozofiji, ali takvo izlaganje
samo po sebi nije dovoljno. Sam naslov ovog kursa orijentisao je čitaoca na jako
iščekivanje u pravcu mogućnosti primene izloženog znanja. Da bi uklonili svako
moguće nerazumevanje, dužni smo odmah reći da je autor pokušao da izloži metod
fakirskog i joga treninga kao koristan instrument samorazvića i da istovremeno pruži
kratak, jasan i svakome razumljiv priručnik, a ne obično izlaganje sopstvenih pogleda
na orijentalne sisteme srodne sa jogom.
Moramo na ovom mestu istaći da postoji izvestan broj čitalaca, koji su nažalost u
većini, koji i očekuju da u ovakvom tekstu nađu znanje isključivo teorijskog tipa. Da
su ovakvi čitaoci u većini dokaz je što radovi ove vrste dominiraju u zaista velikoj
meri. To je donekle objašnjivo, jer je mnogo udobnije čitati o čudima i misterioznim
događajima, nego se lično oprobati na seriji teških i zamornih vežbanja, koja su
sasvim logična i lišena prizvuka misterioznosti, a koja vode praktičnoj primeni
pročitanog. Daleko je lakše pričati sa prijateljima o orijentalnim sistemima, nego ih
primeniti u praksi.

Spomenuću jedno od svojih ranih iskustava ove vrste. Pre deset godina, kao student
psihologije na početku, studija, a imajući iza sebe više godina posvećenih izučavanju
(čisto teorijskog tipa) indijske ortodoksne filozofije, dugo sam bezuspešno pokušavao
da stupim u kontakt sa ljudima sličnih interesovanja, koji bi za razliku od Mene
posedovali praktično znanje. Tragajući tako, stupio sam u kontakt sa Dr. K. A., ženom
koja je u periodu između dva svetska rata imala istaknutu ulogu na polju filozofije u
beogradskim intelektualnim krugovima. Bio sam obavešten da se ona, pored ostalog

2
interesovala za sisteme praktične filozofije naroda Dalekog Istoka. Bila je jedan od
inicijatora grupe ljudi sličnih interesovanja, grupe koja se pretežno bavila
proučavanjem zapadnih hermetičnih sistema srodnih sa jogom. Nasuprot raširenom
shvatanju da su razlike između praktične filozofije Zapada i Istoka velike i nepre­
mostive, bolje poznavanje ukazuje da obe tradicije stoje na istoj osnovi i ono što pada
u oči jesu sličnosti, a ne razlike.

Njen stav me je sasvim iznenadio. Saopštila mi je da zna neke ljude koji proučavaju
jogu, ali da oni ta interesovanja;. kriju, tako da ne može da mi omogući kontakt sa
njima. Sto se tiče nje same, Dr. K. A. zadržala se tokom tih mnogih godina na nivou
suvopamog teorijskog izučavanja. Kroz razgovor saznala je da sam u to vreme čitao
radove Sva-mija Vivekanande i Artura Avalona. Začudila se da tražim nešto više od
knjiškog izučavanja. »Imate te knjige, pa ih samo dalje izučavajte!« Bila je tipičan
predstavnik one vrste ljudi koji na samorazviće gledaju kao na sterilno gomilanje
suvopamih činjenica i mentalnog balasta. Sasvim je ispustila iz vida samu suštinu
praktične filozofije — direktnu primenu teorijski stečenog znanja. Pohvalno je saznati
hemijsku formulu vode, ali tim saznanjem niko ne može ugasiti, žeđ.
Razočaran susretom sa ovom osobom i literaturom koju sam do tada čitao, nastavio
sam traganje. Sećajući se teškoća: kroz koje sam prošao u tom periodu, ovaj priručnik
napisao sam da bi ljudi sličnih interesovanja uštedeli sebi vreme i besplodne napore.
Jer u većini knjiga koje obrađuju ovu oblast, sve što se tiče praktičnih instrukcija jesu
tvrdnje da će ozbiljan student naći takve instrukcije kada bude za njih zreo, odn.
»psihički spreman«. Najčešće se navodi stara istočnjačka izreka: »Kada je čela
(učenik) spreman, guru (učitelj) se pojavljuje.« Za čitaoca koji se čvrsto drži zdravog
razuma, ovo je najobičnija mistifikacija. Verovatni razlog za široku upotrebu ove
mistifikacije je nedostatak znanja nekompetentnih autora. Logično je pretpostaviti da
učenik treba nekako da se pripremi za susret sa učiteljem.

U ovom sažetom kursu biće vam pružene sve informacije o najvažnijim elementima
orijentalne psihologije, zajedno sa jasnim direktivama kako da se podvrgnete treningu
fakirskog i joga sistema na logičan i siguran način. Neće vam biti izložena samo jedna
od komponenata orijentalnog učenja, naprimer disanje (pranajama) ili asane
(položaji), što je čest slučaj sa knjigama iz ove oblasti. Ovde je usvojen sasvim dru­
gačiji pristup. Sve najvažnije komponente fakirskog i joga sistema treninga psihičkih
moći izložene su na sažet i pristupačan način, a na kraju kursa pružen je pregled
literature iz ove oblasti, tako da zainteresova-ni čitalac može sam kritički da uporedi
materijal izložen ovde sa drugačijim pristupima istom predmetu.
Prema tome, ovo nije tekst za sticanje teorijskih znanja i činjenica. Ovde nećete naći
godinu kada se Buda rodio, istorijat širenja joge na Zapadu i nastanak zen-budizma i
njegovih mnogobrojnih šizmatičnih ogranaka. Jer, kao što je rečeno, ovaj tekst treba
da utoli žeđ, a ne da bombarduje pamćenje čitaoca »formulama.«
Akademski pristup praktičnoj filozofiji nije svojstven samo Zapadu. Na
mnogobrojnim univerzitetima u Indiji koji poseduju izvanredno bogate biblioteke
»svetih knjiga«, odn. starih sanskritskih rukopisa posvećenih našem predmetu, boravi
veliki broj istraživača, koji su ceo život posvetili proučavanju tih »svetih knjiga«,
zaboravljajući da učine svetom jedinu zaista važnu stvar — svoj sopstveni život.
Čitalac koji ima izvestan fond znanja iz oblasti radža-joge i zen—budizma, dobiće
utisak da granice između fakirskog sistema treninga i ova dva sistema nisu ovde jasno
povučene i da im se predmeti donekle poklapaju. Takav utisak nikako neće biti
pogrešan, bar što se tiče stanovišta pisca ovog kursa. Jer svi sistemi praktične

3
filozofije naroda Dalekog Istoka, kao i sistemi zapadne hermetičke tradicije bazirani
na TAROTU, nisu ništa drugo do grane istog drveta. Istina je zajedničko stablo iz
koga su proistekli.

OSNOVNA ZNANJA
Same reči joga, fakirizam, samkhja, vedanta, zen itd. izazivaju kod Zapadnjaka
gotovo automatski stav podozrenja, neverice i nekritičkog odbacivanja, a kod jednog
malog broja dezorijentisanih intelektualaca (naročito u zadnje vreme) slepo i
egzaltirano prihvatanje orijentalnih sistema kao univerzalnog ključa za sve probleme
savremenog čoveka. Među ovim sistemima najgoru reputaciju uživa fakirizam.
Mnogobrojne verske sekte i fanatici u zemljama Bliskog i Dalekog Istoka uglavnom
su doprineli rđavoj reputaciji fakirizma, tako da ovaj naziv budi asocijacije na
beskućnike, koji polugladni i odeveni u rite lutaju, prose i prikazuju jeftine trikove na
ulicama provincijskih gradova. Međutim u krugovima posvećenih sledbenika
orijentalnih sistema treninga istinski adepti fakirizma oduvek su smatrani ravnim
adeptima ostalih sistema. Takozvani »fakiri« koji zarađuju hleb providnim
iluzionizmom, nisu ništa drugo nego imitatori dostojni sažaljenja. Oni imitiraju znanje
i razvijene psihičke moći pravih adepta, delujući preko neznanja širokih masa i jeftine
želje za senzacijama.

Zato ističemo odmah na početku da će svaki onaj ko se nada da će u ovom tekstu naći
instrukcije kako da guta vatru, leži na ekserima i hoda po žaru ostati duboko
razočaran. Ovo je sistem mentalnog i psihičkog treninga, čiji je krajnji cilj
SAMOREALIZACIJA, a ne priručnik za vašarske artiste.
Fakirizam je jedan od mnogih empirijskih pokreta, nastalih na Istoku, koji su odraz
opšteg stava prema životu, ljudskoj sudbini i smislu egzistencije. Kroz istorijski
razvoj ljudskog društva Zapad se postepeno okretao spoljašnjem svetu i materijalnim
vrednostima, a Istok u suprotnom pravcu — unutrašnjem, subjektivnom svetu. Ako
psihološki uprostimo stvar, mogli bi reći daje introverzija tipična odlika
Istočnjaka, a da ekstrovertan stav karakteriše Zapadnjake. Dok Zapad meri razvitak
ljudskog društva tonama proizvedenih dobara, potrošnjom struje, hartije, sapuna itd.,
na Istoku se smatra da smisao života leži u duhovnoj ravnoteži i kontroli, dominaciji
psihičkog nad fizičkim i svesnom ubrzanju lične evolucije (za detaljnije poznavanje
orijentalnih učenja vidi udžbenik «KLJUCEVI ISTINSKE JOGA NAUKE«).
Sa spiritualno plodnog tla Istoka ponikli su mnogi pokreti i filozofske struje, koji -svi
teže istom cilju — SAMOREALIZACIJI. U Mongoliji se razvio šamanizam, u Japanu
zen, u Tibetu lamaizam, u Indiji budizam, fakirizam, joga, samkhja, vedanta itd. Kao
što je ranije rečeno, fakirizam nije izložen ovde u čistoj formi, jer takva i ne postoji,
pošto su mnogi metodi, tehnike i postupci zajednički većem broju sistema; ovaj kurs
eklektički prikazuje kompleksan sistem orijentalnog treninga koji je najbliži fakirizmu
i radža-jogi.

Jedna od čudnih odlika Hindusa je isključiva koncentracija na jedan cilj u datom

trenutku. Kada Hinduse nešto interesuje, oni postaju time tako opsednuti da zanemare
sve drugo. Mnogi od današnjih visoko razvijenih nauka vuku svoj koren iz Indije.
Matematika je nastala u Indiji; takozvani arapski brojevi došli su u srednjovekovnu
arapsku kulturu iz Indije. Arapska, a preko nje i evropska medicina pozajmila je
osnovna znanja iz anatomije i fiziologije iz indijske nauke, a otuda potiče i primena

4
metala u medicini. U jednom periodu razvitka indijske kulture (pre nekih četiri hiljade
godina) ljudska svest i njene funkcije postale su isključivi objekt interesovanja
indijskih mislilaca. U tom periodu fizičke nauke doživele su naglo opadanje. Uticaj
duha na telo i obratno, psihički fenomeni, bol i njegovo savlađivanje, funkcije
podsvesti, telepatija, trans, tehnike koncentracije i meditacije, sve su to bile oblasti
nove nauke regularno izučavane. Mnogobrojne škole fakirizma i joge prihvatile su se
najrazličitijih eksperimenata u oblasti ljudskog duha. Neke su eksperimentisale sa
bojama i svetlom, ispitujući njihovo dejstvo na telo i psihu. Njihovi pripadnici nosili
su odeću određene boje, bojili hranu i predmete svakodnevne upotrebe određenim
bojama itd. Kao rezultat tih empirijskih eksperimenata došlo je do upotrebe boja u
pranajami.

Druge sekte eksperimentisale su sa zvukom. Ritmički su otvarali i zatvarali uši,

izlažući ih najraznovrsnijim zvucima. Varirali su dužinu intervala slušanja i zvučne
izolacije. Od njih potiče upotreba zvukova u pranajami i kundalini-jogi. Takozvane
»svete reci«, kao što su OM, JAM, RAM, LAM, HUM itd. izgovaraju se u sebi
prilikom koncentracije na tačno određene nervne centre ili CAKRE, da bi ovi bili
aktivirani. Svaki nervni centar ima zvuk koji ga najefikasnije budi. Ovakva energetska
dejstva zvuka bliska su znanju savremenog čoveka — svakome je poznato da ima
zvukova koji razdražuju, kidaju nerve, da ima muzike koja podiže raspoloženje ili
izaziva meditativna raspoloženja itd.

Neke škole eksperimentisale su sa ostalim čulima i telesnim funkcijama. Ispitivale su

uticaj zadržavanja daha na svest i telo. Posle mnogo vekova konačno se formirala
pranajama ili nauka o kontroli psihičke energije, sa, tačno određenim odnosima
između trajanja udisaja, i zadržavanja daha, sa precizno definisanom ulogom
vizualizacije pri disanju i detaljno proučenim odnosom između disanja i misaonih
procesa.
Empirijskim putem utvrđeno je dejstvo različih vrsta hrane na te-lesne funkcije i
mentalne procese — nastalo je vegetarijanstvo kao naj-celishodnijd način ishrane.
Glavna vrednost tih iskustvenih (naučnom terminologijom rečeno nekontrolisanih)
eksperimenata je u tome što su mnoge generacije istraživača proučavale funkcije
ljudskog duha u najvećem delu svoga života. Tako su u Indiji nastale razne grane
joge, mnoge struje fakirizma, a i svi ostali dalekoistočni sistemi, koji imaju za cilj
SAMOREALIZACIJU, izgrađeni su isključivo na empirijskoj osnovi.
Premda svi praktični orijentalni sistemi teži istom cilju, tehnike im se donekle
razlikuju.

Radža-joga je sistem mentalnog treninga, očišćen od emocija i lišen fizičkog

vežbanja, osim pranajame koja prethodi glavnoj fazi — koncentracije misli. Kada se
postigne 12 sekundi neprekidne koncentracije, dostignut je šesti stupanj radža-joge
zvani DHARANA. 12 takvih dhara-na (ili 144 sekunde neprekidne koncentracije) čini
sedmi stepen zvani DHIANA, a 12 dhiana čini osmi i poslednji stadij zvani
SAMADHI ili transcendentalno stanje nadsvesti.

Džnana-joga predstavlja razrađen sistem meditativnog samoudubljivanja i

kontinuirane autoanalize. Iz nje se u Japanu razvio ZEN.

5
Mantra-joga, slična po tehnici metodu autosugestije francuskog psihologa Emila
Kuea, deluje na svest indirektno, neprekidnim impregniranjem podsvesti odabranim
mantrama tj. autosugestijama. Neki smatraju mantru magijskim formulama i pridaju
im čudesna svojstva u izazivanju određenih stanja svesti. U njima, međutim, nema
nikakve mistike — sve se svodi na adekvatna zvučna dejstva na određene nervne
centre.

Laja-joga ili kundalini-joga teži direktnom buđenju onog vida ko smičke energije koji
u ljudskom organizmu uzima oblik KUNDALINI SAKTI ili zmijske snage. Ovo je
najopasnija forma joge. Mada se u većini priručnika joge upozorava na opasnost
preranog buđenja Kundalini, na Zapadu ova vrsta joge izaziva najjaču radoznalost, jer
izgleda, na prvi pogled, da nudi prečicu do stanja nadsvesti, bez dugogodišnjeg napor­
nog procesa meditacije.

Karma-joga je staza ispravnog življenja — svaki akt u profesionalnoj aktivnost, svaka

reč, svaka misao obojeni su idejom ispravnosti.

Svakodnevni život postaje neprekidni ritual posvećenja ispravnom životu.

Fakirizam teži istom cilju — samorealizaciji ili po orijentalnoj terminologiji
SAMADHI. Kroz kontrolu tela i telesnih funkcija, a naročito specijalnim sistemom
disanja, postiže se kontrola mentalnih procesa i emocionalnih reakcija. Ako su delovi
tela, udovi, unutrašnji organi, oči i jezik stavljeni pod kontrolu volje, onda, uči
fakirizam, kontrola duhovne strane našeg bića sledi gotovo automatski. Samokontrola
dovodi nužno do kontrole spoljašnjeg sveta, okolnosti i, kako neki tvrde, prirodnih
pojava.

Kako vidimo, svi izloženi sistemi (zbog ograničenog prostora nemoguće je spomenuti
sve postojeće) vode istom cilju, kao što do planinskog vrha, Izgubljenog u daljini,
vodi više staza. Od samog čoveka zavisi koju će stazu izabrati.
Orijentalna praktična učenja pristupačna su svakome ko je spreman da uloži napor u
njihovo savlađivanje. Ali, izvesne barijere i ovde postoje! To nisu spoljašnje barijere,
već one postoje u samim ljudima. To su barijere psihičke nezrelosti, koje zamagljuju
»hvatanje većine ljudi. Ovde se podrazumeva da će svaki čitalac suditi o ovome kursu
sa svoje individualne tačke gledišta. Onaj čiji je uobičajen stav da bez ozbiljnog
proučavanja odbacuje postojanje fenomena, za čije upoznavanje je nužno ulagati
napor i vreme, bez ikakve sumnje smatraće ovaj tekst za niz običnih gluposti. Naš cilj
nije da takve preobraćamo ili menjamo njihove ideje. Ovaj priručnik napisan je
prvenstveno za one koji prema orijentalnim učenjima osećaju intuitivno privlačenje.
Takvi će naći ovde ono što su godinama uzaludno tražili.

DIJETA I GLADOVANJE

Po orijentalnoj psihologiji telo i duh čine nerazdvojno jedinstvo i, prema tome,

zahtevaju jednaku pažnju. Telo je nosač duha i njegova »druga strana.« Svaki telesni
poremećaj nužno se odražava u poremećaju duhovnih funkcija. Kako sva energija
našeg tela potiče od disanja i hrane koju unosimo u organizam, izuzetna važnost hrane
nameće se sama po sebi. Hrana je važna za čovečji organizam iz dva razloga: 1) Za
izgradnju i obnavljanje tkiva i 2) Kao energetski materijal za njegove mnogobrojne
funkcije.

6
Kada telo ostane bez hrane duže vreme, ono počinje da troši samo sebe: prvo salo i
masne naslage unutrašnjih organa i po zidovima krvnih sudova, zatim mišićno tkivo i
u zadnjem stadiju srž iz kostiju i moždano tkivo.
Ako prividnu raznovrsnost hrane svedemo na njene sastavne komponente, onda ćemo
doći do četiri osnovne vrste hrane: 1) Belančevine; 2) Ugljeni hidrati; 3) Masti i 4)
Vitamini i mineralne materije.

Fakirizam, kao i svi ostali sistemi ličnog usavršavanja na Istoku, smatra

vegetarijanstvo najcelishodniji i jedinim dozvoljenim načinom ishrane. Tome
nasuprot, zapadna medicina tvrdi daje vegetarijanstvo najbrži put do bolesti, jer se na
taj način unose nedovoljne količine belančevina u organizam, a belančevine su od
vitalnog značaja. Kratak životni vek u vegetarijanskim zemljama, velika smrtnost
dece, mnogobrojne bolesti itd., sve su to navodno dokazi koji ukazuju na nužnost
unošenja proteina životinjskog porekla u organizam. Telo, kaže se u medicinskoj
literaturi, ima potrebu za određenom količinom belančevina. Od te količine izvestan
procenat mora biti životinjskog porekla. Pri tome se uglavnom misli na meso.

U ovim razmatranjima ispuštaju se iz vida velike oblasti proverenih činjenica, koje

ceo problem osvetljavaju na sasvim suprotan način. Na prvom mestu, ne pravi se
razlika između vegetarijanaca koji imaju dovoljnih količina vegetarijanske hrane i
vegetarijanaca konstantno pod-hranjenih. Uglavnom se ova druga grupa uzima kao
pogodna za izvođenje gornjeg zaključka. Odmah ćemo pokazati koliko je ovakvo
zaključivanje pogrešno.

Ako se uzmu srednje imućni i bogati slojevi društva u Indiji, među njima nema
znakova telesnog propadanja i bolesti čiji je uzrok navodno vegetarijanstvo. Ti
društveni slojevi imaju dovoljnih količina vegetarijanskih namirnica za zdravu i
celishodnu ishranu. Cerealije, mahunasti i koštunjavi plodovi, zajedno sa mlekom i
mlečnim proizvodima, daju sve potrebne sastojke organizmu, lišavajući ga
istovremeno toksičnih materija koje potiču od mesa i životinjskih masnoća. Sa druge
strane, kod indijske sirotinje zaista nailazimo na tragove telesne degeneracije, ali je
tome glavni razlog izgladnjavanje, nedostatak vegetarijanske hrane, a ne
vegetarijanstvo kao takvo.

Pogledajmo sirotinju u zemljama gde je ishrana mesom pravilo, na primer u zemljama

Latinske Amerike i Afrike! SreSćemo se sa istom telesnom degeneracijom i bolestima
koje potiču od izgladnelosti. Prema tome, treba razlikovati vegetarijanstvo od
nedostatka vegetarijanske hrane, od pothranjenosti.
Ako sada uporedimo imućne grupe vegetarijanaca i nevegetarijanaca, opazićemo
značajnu razliku: Visok nivo zdravstvenog standarda vegetarijanske grupe i ogroman
procenat oboljenja nevegetarijanaca. Srednje imućni Hindusi (vegetarijanci) odlikuju
se snažnim zdravljem, dugovečnošću, otpomošću na bolesti i mirnoćom duha i tela.
Oslobođeni su nervne napetosti i sukoba sa okolinom. Nasuprot tome, u razvijenim
zemljama Zapada, gde je visok standard omogućio unošenje znatnih količina mesa u
organizam, takav način ishrane je glavni uzrok oboljenja srca i krvnih sudova, jetre,
reumatizma i dr. Lekari, čak i u ovim zemljama, zabranjuju bolesnicima hranu
životinjskog porekla, već im propisuju dijetu za vreme bolesti.
Ovaj problem dobij a u jasnoći kada se pogleda hemijski sastav belančevina. One su
sastavljene od aminokiselina, čiji je glavni sastojak azot. Njih ima veliki broj, od kojih
su neke tkz. ključne aminokiseline, odnosno aminokiseline čijom se kombinacijom

7
mogu sintetisati sve ostale aminokiseline. Organizam može da izađe na kraj sa
nedostatkom nekih aminokiselina ako ima na raspolaganju ključne aminokiseline, jer
je u stanju da ostale, koje mu nedostaju, sam sintetiše iz ključnih koje su u njega
unete. Meso sadrži veliike KOLIČINE aminokdselina, ali ih ima u malom broju i
nedostaju mu mnoge ključne aminoUciseline. Nasuprot tome, mleko je skoro idealna
hrana jer sadrži sve ključne aminokiseline.

Zato svi orijentalni, praktični sistemi smatraju mleko idealnom hranom, a kravu
svetom životinjom. Nije slučajno da se novorođenče isključivo hrani mlekom.
Prema tome, vegetarijanac koji unosi u organizam dovoljne količine belančevina u
vidu pasulja, graška, jaja, mleka i mlečnih produkata ima istovremeno kompletnu i
zdravu hranu. Zato savetujemo čitaoca da dnevno popije najmanje litar mleka. Uz
ostalu navedenu hranu meso mu zaista neće biti potrebno.
Takođe se u nekim izvorima iznosi tvrdnja d aje u evoluciji ljudske vrste čovek naglo
razvio svoj mozak prešavši sa biljne na mesnu hranu. Za dokazivanje netačnosti ove
tvrdnje dovoljno je ukazati na sle-deće: nauka, filozofija i slične misaone discipline ne
bi se u vegetarijanskoj Indiji mogle razviti, a činjenica je da su u najranijem periodu
kulturne istorije na njenom tlu cvetale, dok su u istom periodu mesojedi sa Zapada
lutali u poludivljim hordama.

Međutim, izvestan broj izuzetnih umova i na Zapadu usvojio je vegetarijanstvo kao

najcelishodniji način ishrane, bez ikakvog poznavanja principa orijentalne psihologije,
čisto intuitivno. Leonardo da Vinči, Bernard So i Nikola Tesla, da spomenemo trojicu
najistaknutijih. Ne samo da su dostigli visok nivo naučnih odn. umetničkih
dostignuća, već su doživeli duboku starost, budući do zadnjeg dana vrlo produktivni.
Zadnjih godina neka strogo laboratorijska ispitivanja bacila su novu svetlost na
problem unošenja neophodnih količina proteina, odn. aminokiselina, čiji je glavni
sastojak azot. Sovjetski fiziolog Prof. Mihail Volski na čelu grupe istraživača dokazao
je hipotezu koja je potresla osnove savremene fiziologije — ČOVEK I 2IVOTINJA
SPOSOBNI SU DA VRŠE SINTEZU BELANČEVINA IZ ATMOSFERSKOG
AZOTA. Do njegovih istraživanja smatralo se da azot mogu da vezuju samo tkz. ni-
trobakterije. Volski je izračunao da organizam u toku jednog dana apsorbuje 14,5
litara ili 18 grama čistog azota.

Ako gornje važi za sve ljude, onda daleko više važi za trenirane jogije i fakire, koji
specijalnom tehnikom disanja (vidi docnije PRANA-JAMA) apsorbuju mnogo veće
količine vazduha odn. azota, koji zatim služi za sintezu belančevina. Proces apsorpcije
azota odigrava se u fazi zadržavanja daha (koji se naziva KUMBHAKA), kojoj se u
pranajami posvećuje najveća pažnja. To je jedno od objašnjenja joga teorije da pri
zadržavanju daha vitalna snaga prelazi u telo.
Takođe pri postu i dugotrajnom namemom gladovanju, kojima pribegavaju iz
zdravstvenih razloga i da bi ojačali volju, fakiri smatraju obaveznim povećanje broja
pranajama iznad uobičajenog. Tako se energetske rezervo organizma obnavljaju sa
druge strane.
Način ishrane igra veliku ulogu i u fizičkim aktivnostima i u mentalnoj koncentraciji.
Mesojedi poseduju sposobnost mobilisanja velike energije u kratkom periodu, ali
nemaju ni približno istrajnost i izdržljivost vegetarijanaca. Vegetarijanca su u stanju
da rade veoma dugo bez znakova većeg umora, dok mesojedi mogu da obave veoma
težak rad u kratkom vremenskom periodu, a zatim brzo gube snagu i osećaju glad.

8
Kroz fakirski trening u toku nekoliko godina, nervni sistem postaje tako osetljiv daje
u stanju da oseti svaki poremećaj pri unošenju hrane. Tada samo nekoliko zalogaja
mesa remete uspostavljenu suptilnu ravnotežu i otežavaju koncentraciju. Telesni miris
se, prelaskom na vegetarijansku dijetu, bitno menja. On je jedan od značajnih
indikatora stanja u kome se nalazi sistem. Vegetarijanci imaju veoma blag, gotovo
neprimetan telesni miris. Njima nasuprot mesojede karakteriše veoma oštar, prodoran
i neprijatan miris. U to ćete se sami uveriti, ako pređete na vegetarijansku dijetu —
dezodorans vam neće biti potreban.
Ustvari, orijentalni sistemi uče da sva hrana koju uzimamo predstavlja PRANU (o
prani vidi detaljnije u poglavlju »Nauka o disanju indijskih fakira«) u vidu sunčane
energije, u različitim transformacijama. Hrana je utoliko zdravija za organizam
ukoliko je manji broj transformacija kroz koji sunčeva energija prođe pre unošenja u
organizam. Biljni svet direktno (kroz hlorofilnu asimilaciju) apsorbuje sunčevu
energiju i pretvara je u biljni organizam, seme i plodove (to je PRVA TRANSFOR­
MACIJA). Hrana, koja predstavlja prvu transformaciju sunčane energije, za čoveka je
najcelishodnija — količina toksina u njoj je najmanja, a uz to omogućava duge
periode neometane mentalne koncentracije.

Životinje biljožderi hrane se biljnom hranom, prerađuju je i koriste njene energiju.

Mišići, vezivna tkiva, koža itd. predstavljaju energiju koju životinja nije upotrebila, a
do koje je došla jedući biljke. Kada ljudi ili životinje-mesožderi jedu ovakvo meso,
oni .unose u sebe istu sunčevu energiju, koja je do sada .prošla kroz DVE
TRANSFORMACIJE. Da sa brojem transformacija opada vrednost hrane, pokazuje
svakodnevna praksa da ljudi jedu meso isključivo biljoždera. Meso zverova se ne
jede, ono ljudima zaudara, izaziva odvratnost. Sunčeva energija u svojoj TREĆOJ
TRANSFORMACIJI nije pogodna za hranu čoveka.

Budući da je čovek odn. jedan deo ljudskog društva tokom evolucije prešao na
mesnatu hranu, jedan interesantan eksperiment pokazuje šta se dešava sa bićima koje
podvrgnemo sličnom procesu eksperimentalnim putem. Dve grupe zečeva ispitivane
su tokom 16 nedelja. Svi zečevi bili su iste starosti i zdravlja. Prva grupa hranjena je
hranom u kojoj je bilo mesa. Druga grupa hranjena je hranom iste vrste, ali bez mesa.
Obe su živele pod istim uslovima u laboratoriji. Posle 16 nedelja, zečevi iz prve grupe
imali su u velikoj većini otvrdnjavanje zidova krvnih sudova, dok nijedan zec iz druge
grupe nije pokazivao takve poremećaje. Utvrđeno je da su ti poremećaji skoro
identični sa arteriosklerozom kod ljudi.

Čovek današnjice je izvanredno osetljiv na nastupanje starosti, jer je ona neka vrsta
predznaka okončanja egzistencije na zemlji. U strahu od starosti pribegava se svim
mogućim sredstvima da bi se njen dolazak odgodio. Pri tome se uglavnom obraća
pažnja na spoljašnji izgled. Međutim, starenje organizma zavisi od biološkog
mehanizma svojstvenog svakom čoveku. Podvrgavanje treningu našeg sistema
dovodi, pored ostalih korisnih posledica, do USPORAVANJA BIOLOŠKOG ME­
HANIZMA STARENJA — svi sledbenici našeg sistema izgledaju daleko mlađi od
svojih vršnjaka. Kad prvom prilikom stupite u lični kontakt sa takvom osobom, to će
van besumnje pasti u oči. Nekoliko istinskih adepta koje sam imao prilike da sretnem,
delovali su i pored poodmaklih godina vrlo mladoliko, gotovo dečački. Tako sam se
uverio da mudrost i izgled starosti ne idu uvek zajedno, kako smo mi obično navikli.
Da istaknemo još jednu, za savremenog čoveka relativno važnu činjenicu: RAK,
DANAS JEDAN OD TRI GLAVNA UZROČNIKA SMRTNOSTI U RAZVIJENIM

9
ZEMLJAMA, GDE JE VELIKA POTROŠNJA MESA, PRAKTIČNO JE
NEPOZNAT U VEGETARIJANSKIM ZEMLJAMA...
Da pređemo sada na drugi deo ovog poglavlja, na gladovanje, koje predstavlja koliko
jednostavnu toliko i efikasnu metodu svih orijentalnih sistema.
Fakirizam i joga veoma naglašavaju važnost posta i povremenog gladovanja, naročito
za vreme bolesti i emocionalne depresije. Pri gladovanju ne samo da se iz organizma
eliminišu toksini, već i masne naslage oko unutrašnjih organa i sa zidova krvnih
sudova bivaju sagorene. Pri tome se nameće jedna značajna opreznost — gladovanje
treba daje sistematsko, unapred planirano i ne srne biti praćeno prejedanjem »da bi se
nadoknadila izgubljena težina.«

Gladovanje je najstariji metod lečenja u istoriji. Od najranijih vremena isticano je da

ništa nije zdravije od povremenog gladovanja, da bi se »stomak odmorio.« Pri tome
čovek sledi prirodni instinkt — kada je bolestan on bez dubljeg razmišljanja odbija
hranu. Slično postupa bolesna životinja; ona odbija hranu čekajući da ozdravi.
Ukoliko nešto jede, to je neuobičajena hrana, naprimer, pas jede neke biljke, tražeći
po instinktu leka svojoj bolesti.
Svaki sledbenik ovog sistema treba s vremena na vreme da predu-zima preventivan
post ili, ako je moguće, apsolutno gladovanje. Kako se život na Zapadu značajno
razlikuje od života jogija u Indiji, to su dugotrajna gladovanja praktično neizvodljiva.
Savremen život, zbog profesionalnih obaveza, stavlja čoveka pod velika radna i druga
naprezanja, pa bi dugotrajno gladovanje više štetilo nego koristilo. Zato treba naći
razumnu sredinu. Jedan dan u nedelji .najbolje uvek isti, treba se podvrgnuti
apsolutnom gladovanju. To znači da se u organizam osim čiste vode ne srne ništa
drugo unositi, a vodu treba uzimati u količinama 3—4 puta većim od uobičajene.
Treba popiti 5—6 litara vode, najbolje u čestim intervalima po jednu čašu. Tako
velika količina vode služi da se organizam iščisti, a toksini eliminišu. Ako posle prvih
nekoliko čaša osetite lako gađenje od vode, stavite u vodu nekoliko kapi limunovog
soka. Nemojte stavljati šećer, to bi poništilo svaku vrednost gladovanja. Gladovanje
bez velikih količina vode je opasno, jer želudačni sokovi mogu oštetiti sopstvene
zidove.

Osim gornjeg, gladovanje je izvanredno sredstvo za podmlađivanje. Kao takvo

isticano je još u ŠASTRAMA, svetim indijskim knjigama, starim više od dva
milenijuma. Razlog je sasvim jasan — uzrok starenja su masne naslage i
nagomilavanje toksina. Kako gladovanje otklanja te glavne uzroke starenja, ono je
samim tim izvanredno sredstvo za podmlađivanje organizma.
Najnoviji biohemijski eksperimenti potvrđuju drevna fakirska učenja. Ruski
biohemičar Vladimir Nikitin postavio je interesantnu hipotezu koja objašnjava proces
podmlađivanja glađu. Utvrdio je da u procesu starenja važnu ulogu ima sistem
endokrinih žlezda. Tokom vremena podželudačna žlezda bitno se menja i proizvodi
sve manje hormona insulina, koji pomaže organizmu u preradi hranljivih materija.
Nadbubrežne žlezde, međutim, proizvode hormone koji su antagonisti insulina i
njihova produkcija se ne smanjuje sa godinama. Tako se narušava harmoničan odnos
između ova dva hormona, smanjuje se delovanje insulina i nesagorele hranljive
materije talože se u ćelijama i izazivaju starenje organizma. Nikitin dokazuje da se
pomoću gladovanja može uspostaviti hormonska ravnoteža u telu. Pošto jedno vreme
ostaje bez novih hranljivih materija .organizam počinje aktivno da sagoreva ono što se
nataložilo u ćelijama.

10
Svoju hipotezu Nikitin bazira na višegodišnjim eksperimentima na pacovima, koji su
usled gladovanja živeli oko dve godine duže nego obično. A to je kod pacova, čiji je
životni vek veoma kratak, izvanredno značajno produženje života. Takođe je
zapaženo da se pacovi stari 3 godine, koji su povremeno izlagani gladovanju, po
starosti tkiva i vitalnosti ne razlikuju od pacova starih 3 meseca koji su se hranili
normalno.

Kao što vidite, posle dugog vremena savremena nauka približava se značajnim
»otkrićima.« Za nas neće biti nikakvo iznenađenje ako jednog dana otkrije pranajamu,
čakre, nadsvest i ostale komponente orijentalnih sistema, o kojima joga i fakirizam
uče više od tri hiljade godina.
Osim gornjeg, moramo naglasiti važnost gladovanja za trening volje (O TRENINGU
VOLJE vidi docnije). Gladovanje izvanredno efikasno jača volju. Za naše mentalne
mišiće to je najbolja gimnastika. To je sasvim logično. Ljudska volja je utoliko jača
ukoliko je instinktivna strana našeg bića pod jačom kontrolom. Kad čovek gladuje, on
ustaje protiv najsnažnijeg, bazičnog nagona samoodržanja. Ukoliko je impuls koji
savlađujemo jači, utoliko više raste snaga volje.

Molim vas, nemojte pobrkati ovde izložen proces samokontrole sa psihološkim

pojmom potiskivanja. Potiskivanje je NESVESTAN mehanizam, odigrava se
automatski i njime se čovek često lišava onog čemu svesno najviše teži. Potiskivanje
ni najmanje ne doprinosi samorazviću. Samokontrola je proces SVESTAN U
NAJVEĆEM STEPENU i zahteva ulaganje napora pri ostvarivanju postavljenog cilja.
Potiskivanje dovodi do podvajanja i disociranja našeg JA, samokontrola od njegove
ekspanzije. Potiskivanje nas slabi, samokontrola jača.

BRANAJAMA ILI NAUKA O DISANJU INDIJSKIH PAKIRA

U ovom kratkom kursu nemoguće je obuhvatiti u potpunosti orijentalnu nauku o
disanju, jer vežbanja, koja sva imaju za cilj kontrolu disanja i preko nje kontrolu viših
psihičkih procesa, ima na stotine. Ova nauka zajednička je raznim granama joge,
lamaizmu, fakirizmu, kao i zapadnom hermetizmu. Morate posvetiti veliku pažnju
pranajami iz razloga koji će vam tokom proučavanja ovog kursa postati jasni. Zadnjih
nekoliko desetina godina metodi disanja Istoka privukli su pažnju savremenih
naučnika. Razvoj fiziologije naročito fiziologije centralnog nervnog sistema, baca
novu svetlost na vrednost ovih drevnih vežbanja. U ovom udžbeniku dati su osnovni
principi, metodi i vežbanja pranajame jednostavnim i razumljivim jezikom, a
sanskritstoi termini, čak i oni dobro poznati na Zapadu, izbegavani su u najvećoj meri.
Pošto izložimo osnove pranajame, osvmućemo se na zadnje nalaze savremene
fiziologije.

Fakirizam razlikuje tri vrste disanja: 1) Grudno disanje; 2) Trbušno disanje i 3)

Potpuno ili pranično disanje. Samo treća vrsta pripada fakirizmu i jogi, prve dve
nedovoljne su u različitom stepenu.
GRUDNO DISANJE karakteriše pri udisanju podizanje grudi, ramena i ključnjača,
uvlačenje stomaka i dizanje dijafragme. Pri ovakvom disanju angažovan je samo
gornji deo pluća koji je najmanji po zapremini. Pošto se dijafragma diže, pluća mogu
da se šire samo u gornjem pravcu. Na ovaj način minimalna količina vazduha dopire u

11
pluća, a napor pri disanju je najveći. Kod žena je ovaj način disanja veoma čest.
Posledice ovakvog disanja su slaba ventilacija, grub glas, razdražljivost i brzi zamor.
TRBUSNO DISANJE, na Zapadu poznato kao »duboko disanje«, u najvećoj meni
angažuje dijafragmu i daleko je bolje od grudnog di­
sanja, ali i ono samo delimično puni pluća vazduhom. Vazduh dopire u donji i srednji
deo pluća, a gornji deo ostaje neangažovan.
Daleko najbolji metod disanja je PRANIČNO ili POTPUNO disanje i to je metod koji
se u svim istočnim sistemima isključivo upotrebljava. Takvo disanje ispunjava ćela
pluća vazduhom i omogućava da se apsorbuje maksimalna količina kiseonika i prane
ili nervne energije (odn. pra-ne koja se ovde javlja kao nervna energija). Ovaj način
disanja angažuje ćela pluća, sve bronhiole, svaki plućni mehur. Dijafragma je mak­
simalno angažovana, a napor pri disanju najmanji.
Potpuno ili pranično disanje je osnov celokupne pranajame i mora se u potpunosti
savladati, ako se želi uspeh u docnijim- težim vežbama. Svaki pokušaj da se vežbaju
viši oblici pranajme uz primenu grudnog ili trbušnog disanja dovešće do neuspeha,
isto tako kao što je studiranje više matematike nemoguće bez tablice množenja.
Čitalac koji zanemari ovu osnovnu vežbu, sasvim sigurno neće moći da izdrži naporni
ritam docnijih vežbanja i duge periode zadržavanja daha (kumbhaka). Evo kako treba
vežbati pranično disanje:
1) Sedite na stolicu potpuno prave kičme, ali pri tome ne smete leđima dodirivati
naslon. Počnite da udišete lagano, prvo u donji deo pluća, potiskujući trbuh napolje i
naniže. Kad je taj deo pun vazduha, nastavite da udišete bez ikakvog prekida u
srednji, zatim u gornji deo pluća, ne dižući ramena. Kada budete udisali u gornji deo
pluća, stomak će vam se nešto malo uvući. Ovako kako smo opisali pranično disanje,
izgleda kao da se udisaj sastoji iz tri posebna dela. Morate se, međutim truditi, da se
sva tri sliju u jedan jedini ravnomeran pokret.
2) Kad ste napunili pluća vazduhom, zadržiti ga u plućima nekoliko sekundi.
3) Izdahnite lagano i ravnomemo.
Ove vežu treba upražnjavati tri puta dnevno, pre uzimanja hrane, po nekoliko minuta,
sve dok ovaj način disanja ne usvojite kao stalan tj. sve dok vam ne pređe u naviku.
Naravno, ne mora se ceo proces izvoditi perfektno.

FAKIRIZAMI PRANA
Na Zapadu vlada velika konfuzija u vezi sa pranom. Postoji veliki broj reci kojima se
termin »prana« prevodi. Najčešće se sreće prevod »dah« i »disanje«, pa se njeno
značenje daljom simplifikacijom svodi na količinu kiseonika. Međutim, reč »prana«
ima mnogo šire implikacije
Prana je univerzalna, kosmička energija koja se javlja u bezbroj vidova, nalazi se u
svim oblicima materije, od najgrubljeg minerala do najviše forme koju materija može
uzeti — čoveka. Ćelo ljudsko telo, od pojedinih organa do sićušnih ćelija pod
kontrolom je prane. Kao što smo rekli, prana se nalazi u svim vidovima materije, pa
ipak ona nije materija, prana je kosmička energija koja oživljava i prožima materiju.
Mi apsorbujemo pranu kroz vazduh koji udišemo, ali ona nije kiseonik; kroz hranu
koju jedemo i tečnost koju pijemo, ali ona se ne svodi na neki od hemijskih
elemenata, već su hrana i tečnost samo posrednici preko kojih se prana prenosi.
Pošto je to izuzetno važno, ponovićemo da je prana sveukupna kosmička energija,
koja se manifestuje u bezbroj vidova: kao gravitacija, magnetizam, elektricitet,
toplota, kretanje tela, energija misli i emocionalna energija. Reč »pranajama« složena
je iz dva termina: »prana« — energija i »jama« — kontrola. Prema tome pranajama je
kontrola prane. Onaj deo prane koji se manifestuje kao individualna energija svakog

12
ljudskog bića, najočiglednije se ispoljava u vidu disanja, pa se i kontrola te energije
najefikasnije postiže kroz kontrolu disanja, mada vežbe koncentracije, meditacije i
pranajame nisu ništa drugo do metodi za kontrolu najviših oblika javljanja prane —
energije ljudskih misli. Cilj našeg sistema je da se, dovodeći kroz pranajamu niže
oblike prane pod kontrolu, postigne kontrola njenih najviših oblika — procesa
mišljenja.

0 ovome govori i stara priča, koja je uistinu nabijena simbolizmom visoke vrednosti
(ovde treba istaći da se adepti istočnog hermetizma veoma često služe u poučavanju
svojih učenika alegorijama. Priča izaziva javljanje serije slika i u njihovom metodu
vidimo realizaciju vekovima stare mudrosti — »jedna slika vredi hiljadu reci«). U
staro vreme živeo je mudri vezir starog maharadže. Na daleko su bile poznate njegove
pravedne odluke. Međutim, lični neprijatelji su ga oklevetali kod maharadže da
sprema izdaju. Mudri vezir bude osuđen da umre od gladi na vrhu visoke kule. Ali on
je imao vemu suprugu, koja dođe noću pod kulu
1 zapita ga da li mu može nekako pomoći. Vezir joj reče da naredne noći donese
sledeće: živog jelenka, malo meda, tanak svileni konac, tanak kanap, jak debeo kanap
i debelo dugačko uže. Vema supruga učini tako. Vezir joj reče da namaže jelenku
rogove medom, da za njega veže svileni konac i da ga stavi na zid kule sa glavom
naviše. Osećajući ispred sebe miris meda, jelenak se peo uz kulu, vukući za sobom
svileni konac sve dok nije došao do vrha. Tako je u ruke mudrog vezira dospeo jedan
kraj svilenog konca. On viknu ženi da za drugi kraj konca veže tanki kanap. Kad je
ona to uradila vezir, vukući svileni konac, dohvati kraj tankog kanapa. Zatim su na isti
način ponoviti ceo proces sa debelim kanapom i uzetom, niz koga se mudri vezir
spusti i tako uteče u slobodu.

Ova priča alegorično opisuje proces kontrole prane, kako ih uči naš sistem. Svileni
konac jesu pokreti grudnih mišića koji upravljaju disanjem. Kroz njihovu kontrolu
steći ćemo kontrolu nad procesom disanja (tanak kanap); preko kontrole disanja
postići ćemo kontrolu psihičke prane (debeo kanap), a preko nje konačno ćemo
dostići kontrolu procesa mišljenja (debelo uže) i preko nje oslobođenje (MUKTA) od
okova materije.
Kao što je rečeno, naj očiglednije ispoljavanje prane u našem telu je kretanje mišića
koji izazivaju disanje. Kad prestane proces disanja, sve ostale telesne funkcije
automatski prestaju. Ako u nesreći želimo da utvrdimo da li je neko ko leži
nepomično preživeo, prvo gledamo da li još diše. Zato je sasvim logičan put koji
usvaja fakirizam u dostizanju samokontrole — kontrolom disanja i pokreta tela postići
kontrolu viših i najviših oblika ispoljavanja prane. Kroz vežbe pranajame ćelo telo
postepeno dolazi pod kontrolu. Posle izvesnog vremena savesnog vežbanja čitalac će
biti u stanju da pošalje pranu, iz nervnih centara u kojima je akumulirana, u sve
delove tela preko nervnih vlakana i tako ćelo telo dovede pod kontrolu volje. Tada svi
oblici oboljenja dolaze pod kontrolu učenika i bivaju po volji, gotovo automatski,
izlečeni.

Na kontroli prane zasniva se tzk. duhovno lečenje, odnosno lečenje hipnozom.

Verovatno ste čuli da hipnotizer može da izleći glavobolju pacijenta dajući mu
sugestiju pod hipnozom: »Glava vas više ne, boli!« Ono što leci pacijenta nisu same
reci, već kontrola prane bolesnika, koja se najlakše postiže u hipnotičkom stanju.

13
Međutim, učenik orijentalnog hermetizma ne treba za svoje boljke da traži
hipnotizera. Zahvaljujući pranajami i kontroli misli njegova mentalna koncentracija je
toliko jaka da se prana automatski usmerava u pravcu u kome on želi. Mogli bi reći da
učenik po svojoj volji stupa u stanje hipnoze (autohipnoze) i vraća se u budno stanje.
Pri običnom, površnom disanju mi unosimo u organizam samo male količine prane ali
kada je disanje kontrolisano kroz pranajamu, moguće je za kratko vreme uneti
neuporedivo veće količine prane, koje se akumuliraju u nervnim centrima. Glavni
akumulator prane u organizmu je MANIPURA CAKRA ili, zapadnom
terminologijom rečeno, pleksus solaris. Čak i mozaik u kritičnim trenucima izvlači
energiju iz ovog velikog rezervoara. Ne samo da prana ulazi u naš sistem, već iz njega
i neprekidno ističe; ustvari, prana kroz nas neprekidno cirkuliše. Glavni putevi kojima
prana ističe jesu: ljudski izdisaj, vrhovi prstiju ruku, pol-ni organi, oči, jezik i pleksus
solaris. Na ovaj problem vratićatće mo se docnije u vezi sa vežbom LJULJASKE, ili
CARSKE PRANAJAME, koja se u ovom udžbeniku prvi put pojavljuje u zapadnoj
literaturi o jogi i fakirizmu. U toj relativno lakoj vežbi, svako ko ima malo upornosti 1
strpljenja biće u stanju, van ikakve sumnje, da oseti vibracije prane u gore navedenim
delovima.
Kada se dete udari i počne da plače, majka nesvesno usmerava svoju pranu u pravcu
bolnog mesta da bi mu pomogla — ona gladi rukom udareno mesto i duva u njega.
Sličnih primera ima bezbroj, pa ih nećemo navoditi. Kontrola prane dovodi do
kontrole bola. Izlaganja mučenju izvesnih ekstremnih sekti indijskih fakira, čiji
pripadnici sebe probadaju, seku, izlažu vatri itđ. ne znače sposobnost da se bol
podnese, jer bola i nema, već sposobnost da se osećaj bola kontroliše. Fakir je jednako
osetljiv na bol kao i bilo koji laik; razlika je u tome što on svesno može da odluči da li
će bol osećati ili ne.

Zadnjih godina pojavili su se na Zapadu različiti metodi disanja pozajmljeni iz

pranajame, koji se primenjuju u specijalne svrhe: u metodu tkz. bezbolnog porođaja,,
u treningu glasa glumaca i pevača, u fiziološkom pristupu psihoterapiji (metoda
autogenog treninga Dr Sulca, na koju ćemo se docnije vratiti ) itd. Da bi objasnili
uticaj pranajame na organizam, naročito na nervni sistem, neophodno je dati osnove
fakirske i joga anatomije.

Po učenju orijentalnog hermetizma ljudski organizam podseća na veliku bateriju

struje, čiji su delovi povezani hiljadama nervnih sprovodnika. Kroz ceo sistem
neprekidno cirkuliše prana. Tri glavne struje prane u telu su: SUSUMNA, koja teče
kroz sredinu kičmene moždine, IDA, koja teče levom stranom kičme i PINGALA,
koja teče desnom stranom kičme. Na donjem kraju kičme, tamo gde se završava
sušumna kanal, leži izvanredno važan centar MULADHARA CAKRA, u kome je
sedište KUNDALINI ili zmijske snage. Kundalini je visoko koncentrisana prana u
latentnom stanju. Kada se ovaj ogromni akumulator nervne snage, koji je kod
neupućenih ljudi u uspavanom stanju, počne da aktivira pod dejstvom pranajame,
Kundalini počinje da se diže kroz sušumna kanal i da se probija ka mozgu. Na svom
putu Kundalini se kreće od niižh nervnih centara (CAKRI) ka višim. Posledica toga je
da se sloj za slojem svesti otvara posvećeniku (sledbeniku hermetičke staze) i mnoge
vizije i snage postaju mu dostupne. Kako se kundalini diže uz kičmu, tako raste
telesna temperatura onih delova tela do kojih je Kundalini dospela. Na osnovu toga
moguće je čisto objektivnim postupkom utvrditi dizanje Kundalini (običnim
stavljanjem ruke na razne delove tela posvećenika koji je u transu). Čak i u stanju

14
najdubljeg SAMADHI — stanja (nadsvest), kada je telo ukočeno i hladno kao les,
ostaje u oblasti temena glave, gde se nalazi SAHASRARA CAKRA, slaba toplota.
Postoji sedam čakri ili psihičkih centara, koji približno odgovaraju nervnim
pleksusima (spletovima) u medicini Zapada. Cakre imaju svoje centre u sušumni koja
prolazi sredinom kičmene moždine, a njihova stabla su nervni spletovi ili endokrine
žlezde. Te čakre ijesu:
1.) MULADHARA čakra, na donjem kraju kičme;
2.) SVADISTHANA čakra, u oblasti prostate;
3.) MANIPURA čakra, u oblasti pleksusa solarisa;
4.) ANAHATA čakra, u oblasti srca;
5.) VISUDHA čakra, u oblasti štitne žlezde;
8.) ADZNA čakra, između očiju;
7.) SAHASRARA čakra, u oblasti temena glave.
Buđenje Kundalini kroz pranajamu i druge orijentalne hermetičke metode jedan je od
puteva samorealizacije ili postizanja stanja nadsvesti. Svaki od orijentalnih
hermetičkih metoda ima, pored tehnika koje su svim metodama zajedničke, svoju
dominantnu tehniku za buđenje Kundalini. To su intenzivna koncentracija (radža
joga), usredsređena snaga čiste volje (džnana joga), stanje egzaltirane ljubavi (bhakti
joga), stimulativne zvučne vibracije u obliku formula (mantra joga) itd. Pra-najama,
kao što ćete videti tokom ovog kursa, nije jednostavno duboko disanje i asimilacija
povećane količine kiseonika. Odlučujuću ulogu u pranajami igra VIZUALIZACIJA
ili stvaranje mentalnih slika kroz napor imaginacije, a odmah zatim dolazi po važnosti
RITAM disanja, odnosno strogo određen odnos trajanja faza udisanja, zadržavanja
daha i izdisanja. Na ovome mestu treba istaći da kontrola psihičke prane kroz tehnike
disanja, ritam i vizualizaciju nije isključivi monopol Istoka. Iste tehnike i metode
koristi, uz male modifikacija, zapadna hermetička tradicija. Ako ste zainteresovani za
zapadni hermetizam baziran na TA-ROTU, obratite se na adresu datu na kraju ovog
kursa i pogledajte kratak sadržaj novih dveju knjiga istog pisca koje će uskoro izaći iz
štampe. Sada ćemo preći na konkretna vežbanja pranajame, a zatim ćemo osvetliti
nauku o disanju indijskih fakira poslednjim otkrićima savremene fiziologije.

ANULOMA VILOMA PRANAJAMA

Pre nego što pređete na ovu i sledeće vežbe, pretpostavlja se da ste savladali pranično
disanje gotovo u potpunosti. Sada sedite na stolicu ili ivicu tvrde postelje, držeći
kičmu, vrat i glavu u pravoj liniji. Noge ukrstite u člancima. Palcem desne ruke
zatvorite desnu nozdrvu. Ravnomemo udišite kroz levu nozdrvu dok u sebi izgovarate
pet puta reč »OM«. Zatim kroz istu (levu) nozdrvu izdišite duplo sporije, dok u sebi
ponovite deset puta reč »OM«. U većini vežbanja pranajame vreme izdisanja je dva
puta duže od vremena udisanja. Ponovite ovu vežbu sa levom nozdrvom deset puta.
Sada zatvorite levu nozdrvu sa malim i domalim prstom desne ruke (uvek se, u ovim
vežbama, služimo DESNOM rukom) i lagano udišite kroz desnu nozdrvu u periodu
dok u sebi izgovarate pet puta reč »OM«. Zatim izdišite dok u sebi ponovite deset reci
»OM«. Trudite se da se prilikom disanja čuje što slabiji zvuk. Pri udisanju nemojte
unositi u pluća preveliku količinu vazduha, ali se zato pri izdisanju napregnite da u
potpunosti ispraznite pluća.

Ovu vežbu treba da radite ovako oko dve nedelje, a zatim povećajte broj ponavljanja
sa svakom nozdrvom sa deset na dvadeset puta. Obratite pažnju da u ovoj vežbi nema

15
zadržavanja daha; čim je završen udisaj, počinje izdisaj. Posle mesec dana pređite na
drugu vežbu. Anu-loma viloma pranajamu ne treba više da radite. Još samo da
spomenem da se ova vežba radi dva puta dnevno, najbolje ujutro i uveče.

VEŽBA BR. 2

Sedite u isti položaj kao u prvoj vežbi. Zatvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i
udišite kroz levu nozdrvu, izgovarajući u sebi reč »OM« šest puta tj. »OM, OM, OM,
OM, OM, OM«. Zatim odmah, bez pauze, zatvorite levu nozdrvu malim i domalim
prstom, sklonite palac sa desne nozdrve tako da je ona sada otvorena i kroz nju
izdahnite izgovarajući reč »OM« dvanaest puta. Izgovaranje reci »OM« treba da traje
oko jedne sekunde, znači u ovoj vežbi odnos udisanja i izdisanja treba da bude
otprilike 6.: 12 sekundi. Ovo do sada opisano čini prvu polovinu vežbe. Druga
polovina ide obratnim redom. Ne ostavljajući ni za trenutak pluća prazna, udahnite
kroz DESNU nozdrvu (leva je još uvek zatvorena) brojeći šest »OM«. Zatvorite desnu
nozdrvu palcem, oslobodite levu nozdrvu i kroz nju izdahnite brojeći dvanaest reci
»OM«. Ovo sve skupa čini kompletnu vežbu br. 2. Ponovite deset takvih kompletnih
vežbanja.
Posle izvesnog vremena, kad ne budete osećali napor pri ovoj vežbi, produžite periode
udisanja i izdisanja na 7 :14 sekundi, odnosno 7 :14 reci »OM«, a zatim na 8 :16.
Treba da radite ovu1 vežbu dva puta dnevno svakoga pre nego što pređete na vežbu
br. 3. Tada ovu vežbu više ne radite.

VEŽBA BR. 3

U ovoj vežbi počinjete sa zadržavanjem daha. Vrhunac pranajame sadržan je u ritmu

1:4:2, što znači da na jedan period udisanja dolazi zadržavanje daha u četiri puta
dužem periodu, a zatim izdisanje u dva puta dužem periodu (od perioda udisanja).
Ovaj vid pranajame je najopasniji i zato se mora vežbati uz veliko strpljenje i
opreznost. Udahnite kroz levu nozdrvu (zatvorivši desnu nozdrvu placem)
ponavljajući u sebi četiri reci »OM«. Sada zatvorite obe nozdrve (levu sa malim i
domalim prstom) i zadržite dah u sebi dok izgovorite šesnaest reci »OM«. Sklonite
palac sa desne nozdrve i kroz nju izdahnite dok ponavljate u sebi osam »OM«. To je
pola vežbe. Sada udišite na desnu nozdrvu dok ponavljate četiri »OM«, zadržavajte
dah za vreme 16 »OM« i izdišite osam »OM«. Ukoliko ste savesno radili prethodne
vežbe, nećete osetiti preveliki zamor od ovog ritma, osim u početku. Fakiri i jogi
obično upotrebljavaju ritam 16 :64 :32, ali posle više godina svakodnevnog vežbanja.
Opominjemo sve čitaoce ovog kursa da se drže ritma 4 :16 :8 i da ga ne povećavaju
NI PO KOJU CENU! U ovoj vežbi postoji velika opasnost od nenormalnog rastezanja
plućnog tkiva i miniranja celog nervnog sistema. Zato nemojte raditi više od 4—5
ovih vežbanja ujutro i uveče, uvek na prazan stomak tj. pre jela.

Ova vežba omogućava da se unese velika količina prane i kiseonika u nervni sistem,
da ih organizam asimilira i da se sasvim eliminiše ugljen dioksid. U fazi zadržavanja
daha (koja se zove KUMBHAKA) doći će do jakog znojenja tela, čak i u vrlo hladnoj
prostoriji. Naročito je povoljan i zdrav znak ako počne da vam se znoji koren kose.
Posle mesec dana vežbanja dolazi do uključivanja najvažnijeg faktora —
VIZUALIZACIJE. Dok udišete i dok ponavljate četiri puta reč »OM«, zamislite da
struja boje mleka ili beličastog dima ulazi kroz otvorenu nozdrvu i ide niz kičmu sve
do njenog donjeg kraja gde leži mulad-hara čakra. Tu čakru zamislite kao omanji

16
trougao koji svetli kao rastopljeno zlato. U periodu zadržavanja daha (16 reci »OM«),
zamislite da ta mlečno bela struja udara u vidu jakog mlaza u zlatni trougao. U
periodu izdisanja (8 »OM«) zamislite tu belu struju kako se penje uz kičmu i napušta
telo kroz otvorenu odgovarajuću nozdrvu (ako je ušla na levu, izlazi na desnu i
obratno). Napregnite svu snagu svoje imaginacije da ta slika bude što oštrija. Od
jasnoće mentalne slike i pravilnosti ritma zavisi uspeh u praktikovanju pranajame, a
ne od količine udahnutog vazduha. Ovu vežbu radite najmanje 6 meseci, a možete je
raditi čitavog života.

VEŽBA BR. 4

Ova vežba je slična vežbi br. 3, sa tom razlikom što su pluća u srednjem periodu
lišena vazduha odn. prazna. Kako to izgleda? Udiše se 4 »OM«, zatim se odmah
izdiže u trajanju od 8 »OM«, a u trećoj fazi pluća su sasvim prazna u trajanju od 16
»OM«. Zamišlja se ista mentalna slika kao u trećoj fazi. Neka vas ne buni to što
vazduha nema u plućima, jer beličasta struja nije vazduh, već produkt usresređene
imaginacije. Ova vežba, mada teža za izvođenje od prethodne, skoro je sasvim
bezopasna, tako da je možete raditi koliko hoćete puta, dok je za treću vežbu
maksimum 4—5 puta ujutro i 4—5 puta uveče.
Da se ukratko osvrnemo na produkciju (vokalnu odn. imaginarnu reci »OM«. Ova
reč, kao i mnoge druge koje se koriste u pranajami i meditaciji, spada u tkz. svete reci.
One su nastale akumuliranjem iskustava velikog broja generacija o dejstvu zvučnih
vibracija na materiju, prvenstveno na nervne centre. Reč »OM« treba izgovarati prvo
glasno sa izvesnim otezanjem »O-o-o-om«, a zatim u vežbi po sećanju je u sebi
reprodukovati. Da se upuštamo u detaljnija objašnjenja principa delovanja ove i
ostalih reci ne možemo usled nedostatka prostora, pogotovo što će to biti mnogo
studioznije obrađeno u sledećem kursu istog pisca »KLJUČEVI ISTINSKE JOGA
NAUKE«.

PLEKSUS SOLARIS DISANJE

Hrana koju unosimo u organizam distribuira se po ćelom nervnom sistemu, ali postoje
nervni spletovi, koji liče na akumulatore, u kojima se skuplja najveća količina prane.
Glavni takav akumulator u nervnom sistemu je pleksus solaris ili sunčev splet, koji se
nalazi odmah ispod grudne kosti. Bokseri znaju za osetljivost toga centra, pa je on
često meta njihovih napada. Udarac u pleksus solaris izaziva izvanredno mučno
osećanje, gubitak svesti, a ponekad i smrt. Iz tog centra prana neprestano ističe i
raspoređuje se po ćelom nervnom sistemu. Često se kaže da se u trenucima opasnosti
čoveku preseče dah. To je ustvari nejasno osećanje naglog isticanja prane iz pleksusa
u nervni sistem, da bi se prana stavila na raspolaganje organizmu za begstvo ili borbu.
Hermetički sistemi posvećuju veliku pažnju ovom centru. Postoje različite vežbe
pranajame koje razvijaju ovaj važni centar, među kojima je najvažnija masaža
pleksusa ili pleksus solaris disanje. Kad pristupite ovoj vežbi morate biti sasvim
zdravi i dobro raspoloženi. Ako imate glavobolju ili ste deprimirani, odložite vežbu
do bolje prilike.

Ležite na pod ili tvrd ležaj držeći ruke pored sebe. Sasvim se opustite (u poglavlju o
autohipnozi detaljno je opisano kako se izvodi relaksacija ili opuštanje celog

17
organizma). Posle 1—2 minute relaksacije pređite na sledeću masažu: Udahnite
duboko dok brojite u sebi od jedan do šest. Zatim saterajte sav vazduh što više možete
u donji deo pluća i stomak. Držeći vazduh tako potisnut brojite u sebi do tri. Zatim ga
prebacite u gornji deo pluća u što je moguće većoj meri, pri čemu se stomak uvlači a
grudi izdižu. Zatim ga odmah bez ikakve pauze potisnite dole u stomak, u prvobitni
položaj, držite ga tamo tri sekunde, vratite ga u gornji deo pluća itd. četiri puta, ne
ispuštajući iz pluća nimalo vazduha. Kad četvrti put vratite vazduh iz stomaka u
gornji deo pluća lagano izdahnite brojeći od jedan do šest. Ako vam je broj masaža u
jednom udisanju preveliki, onda smanjite broj masaža (u jednom udisanju) sa četiri na
dve. Ovu vežbu ponovite tri do pet puta. Ne morate je raditi svakodnevno. Ona se radi
uporedo sa prethodnim vežbama (koje se rade svakodnevno) jednom u nedelju dana.
Njen efekat na ceo nervni sistem je izvanredan.

AKUMULACIJA PRANE KROZ RITMIČKO DISANJE

Naziv ove tehnike donekle izaziva konfuziju, jer je ranije rečeno da sve vežbe
pranajame dovode do akumulacije prane u nervni sistem. Međutim, ovo je jedna od
tehnika pranajame kojom se akumulira povećana količina prane za kratko vreme.
Ležite na tepih ili tvrdu postelju položivši ruke pored tela na podlogu. Opustite sve
mišiće tela što više možete. Posle minut do dva počnite sa ritmičkim disanjem.
Zamislite da sa svakim udisajem unosite veliku količinu prane u organizam. Zamislite
da vam je ćelo telo potopljeno u svetio crvenu tečnost i da sa svakim udisajem ta
svetio crvena tečnost ulazi u pluća kroz obe nozdrve i odatle se širi po ćelom telu
prožimajući ga. U periodu zadržavanja daha zamislite da se prana skuplja u pleksusu
solarisu i odatle zrači na okolinu. Za vreme izdisanja zamislite da crvena tečnost izlazi
kroz nos napolje. Za ovu vežbu upotrebljavajte ritam 4:4:4 sekunde, a reč »OM« ne
treba ponavljati. Znači jednostavno brojite u sebi: jedan, dva, tri, četiri. U ovoj vežbi
odlučujuću ulogu igra oštra i jasna psihička slika opisanog procesa. To ne znači da
treba fizički da se naprežete, stežete zube i pesnice. Jednostavno budite potpuno
opušteni, dišite ritmički i formirajte sliku opisanog.

TRANSMUTACIJA SEKSUALNE ENERGIJE

Svi sistemi samorazvića posvećuju veliku pažnju kontroli seksualne energije. To je

sasvim logično. Seksualni motiv je jedan od najjačih pokretača ljudske aktivnosti i
zato svaki značajniji stepen samokontrole implicira držanje ovog motiva pod
kontrolom volje. Seksualna apstinencija igra značajnu ulogu u razvoju psihičkih
snaga. To važi na prvom mestu za ljude koji su ceo život posvetili sistemima
samorazvića. Za nas pak, koji želimo da primenimo hermetička učenja u praktičnom
životu, postavlja se pitanje mogućnosti transformacije seksualne energije. Seksualni
motiv igra veliku ulogu u ponašanju čoveka, mada su tvrdnje ekstremnih
psihoanalitičara o njegovoj sveopštosti preterane. Postoje i druge težnje i motivi osim
seksualnih. Ono što je za čitaoca ovog kursa najvažnije jeste sam tehnički postupak
transformacije seksualne energije. O važnosti kontrole seksualne energije govori se u
mnogim knjigama o jogi, ali se opis same tehnike transformacije vrlo retko sreće u
literaturi. Potrudićemo se da popunimo ovu prazninu.
Seksualni akt je akt pražnjenja velikih količina prane u vidu seksualne emocionalne
energije, koji se od ostalih oblika energetskog ispoljavanja razlikuje po relativno

18
velikom gubitku energije u kratkom vremenskom periodu. Mada je pri tom utrošak
fizičke energije mali, sam akt praćenje krajnjom iscrpenošću organizma. Po mišljenju
većine

19
sledbenika našeg sistema, seksualni akt predstavlja u većini slučajeva traćenje
dragocenih količina energije koja se može celishodnije upotrebiti. Seksualna energija
je kreativna energija i transformisana pogodnim metodom uzima oblik vitalnosti,
izdržljivosti, upornosti i radnog elana. Seksualna energija predstavlja veoma
koncentrisanu pranu, pa je vrednost njene transformacije utoliko veća.

Sama tehnika transmutacije seksualne energije, koja je zajednička svim orijentalnim

sistemima, vrlo je jednostavna. Zasnovana je na pravilnom ritmičkom disanju (u čiju
će visoku vrednost svaki sledbenik našeg sistema imati priliku ne jedanput da se
uveri) i jasnoj vizualizaciji. Ova vežba ne radi se po unapred utvrđenom rasporedu,
već onda kad osetite potrebu za. kontrolom instinktivne energije. Zauzmite uobičajeni
stav sa pravom kičmom. Dišite ritmički minut-dva, a tada ritmu dodajte ovakvu
mentalnu sliku: Pri udisanju zamislite da izvlačite seksualnu energiju iz genitalnog
regiona naviše, ka pleksusu solarisu. Zamislite da je ta energija mlečno bele boje,
nalik na maglu ili paru. Zamislite i trudite se da to osetite, kako osećate mali otpor pri
tome. Dok udišete recite sebi: »Sad izvlačim seksualnu energiju u pleksus solaris.« Pri
zadržavanju daha dajte sebi sugestiju; »Seksualna energija skuplja se u pleksusu
solarisu«. Pri tome zamislite psihički sliku kako se bela magla koncentriše u centru.
Prilikom izdisanja recite sebi: »Sad uklanjam iz sebe erotične misli«. Napregnite se da
iz pluća istisnete sav vazduh i u toj fazi zamišljajte ga uvek u formi sivog ili crnog
dima, kao da nešto nezdravo napušta vaše telo. Iako je u svim vežbama pranajame i
koncentracije imperativ držanje tela pri kome je kičma prava, u ovoj vežbi normalno
je da vam se glava nagne nešto malo napred i naniže. Sledbenik našeg sistema, koji se
bavi intelektualnim radom, može se brzo uveriti u efikasnost tehnike transmutacije.
Ne samo da će biti u stanju da neometano radi, već će mu znatno porasti radna
sposobnost i moć koncentracije. Seksualna apstinencija smatra se na Istoku kao
praksa koja se sama po sebi razume sve dok se ne stupi u brak, kao i u slučajevima
kada se ostane bez partnera uslovljenog prirodom. Međutim, ovakav način života nije
odlika samo Istočnjaka; i na Zapadu sreću se mnogi velikani duha koji intuitivno, bez
ikakvog znanja istočnjačke filozofije, usvajaju apstinentski način života. Ne samo u
široj javnosti, nego i u medicinskim krugovima, malo je poznato d aje Nikola Tesla
bio potpuni seksualni apstinent, pored toga što je bio strogi vegetarijanac.

DISANJE KROZ KOSTI

Posle 2—3 meseca savesnog rada na napred datim vežbama, kada je ritam postao
pravilan i lako izvodljiv, kada je sposobnost vizualizacije tj. sposobnost formiranja
psihičkih slika donekle napredovala (sposobnost vizualizacije razviće vam se u punoj
meri tek kada uspešno prođete kroz početni i viši kurs mentalne koncentracije, koji su
dati docnije u ovom udžbeniku) možete se poduhvatiti vežbe zvane »disanje kroz kos­
ti«, koja se samo povremeno vežba, ne češće odjednom u sedam dana. Vrednost ove
vežbe je u prožimanju svake ćelije organizma talasima prane, vitalizacija i čišćenje
nervnog sistema i, što je najvažnije, napajanje čakri strujama prane i njihovo blago
buđenje na potpuno bezopasan način. Blagotvorno dejstvo ove vežbe ubrzo ćete
osetiti na sebi. Evo kako se ona izvodi. Ležite na tepih ili ravan tvrd ležaj. Sedeći
položaj je nepogodan. Treba da vam je nos čist, odnosno da vazduh bez smetnji
prolazi kroz nozdrve. Dišite minut-dva ritmički. Tada ritmu pripojte sle-deću psihičku
sliku: Treba da vidite svojim duhovnim okom kako udišete prana prožima ceo

20
organizam i najzad (dok izdišete) izlazi napolje kroz ćelu površinu nogu. Za vreme
zadržavanja daha zamislite kako vam prana prožima ceo organizam i najzad (dok
izdišete) izlazi napolje kroz noge. Predstavite sebi vazduh jasno crvene boje, da
podseća na svetio—crveni dim i to u sve tri faze ove vežbe. Važan uslov za uspeh ove
vežbe je da vam vazduh slobodno cirkuliše kroz nos, jer tada možete da se lako
koncentrišete na pomenutu psihičku sliku. Inače ako se iz nosa čuje šištavi zvuk, misli
se i protiv volje usredsređuju na oblast nosa i koncentracija na ostale regione biva
nemoguća. Kad ste završili sa nogama, predstavite sebi da vam crveno obojena prana
cirkuliše kroz ruke; zatim kroz čelo; zatim kroz pleksus solaris; tada usmerite svoje
misli na sedam čakri, naravno ne u isto vreme već sukcesivno. Ranije vam je ob­
jašnjeno gde su čakre smeštene, pa to ćemo ovde ponavljati. Koncentracija i disanje
skupa ne treba da vam uzmu više od 15 minuta.

CARSKA PRANAJAMA ILI VE2BA LJULJASKE

Kao što je ranije rečeno ova vežba, koja je verovatno najefikasnija u celoj nauci o
disanju, nikada ranije nije objavljena u literaturi o jogi i fakirizmu. Njena vrednost je
trostruka:
1.) Vrlo je jednostavna za izvođenje.
2.) Količina prane koju nervni sistem apsorbuje na ovaj način najveća je, a napor koji
prati apsorpciju je najmanji.
3.) Svaki učenik, koji ovu vežbu bude radio 2—3 puta nedeljno može sam da se uveri,
van ikakvih sumnji, u istinitost akumulacije prane u nervni sistem. Pri ovoj vežbi
dolazi do jakih vibracija u nervnim centrima i nervnim završecima, što svaki vežbali
može čisto fizički osetiti. Ne samo to. Kritički posmatrač sa strane može lako da se
uveri u postojanje jakih vibracija u telu onog koji vežbu radi.
Na ovom mestu ne možemo se upuštati u komplikovanu orijentalnu psihologiju, koja
je u osnovi ove vežbe, kao i ostalih koje čine pranajamu, ali ćemo istaći jedan
momenat utvrđen pre mnogo vekova u orijentalnom hermetizmu, a to je odnos
između intelektualnih i emocionalnih stanja sa jedne strane i disanja sa druge.
Hermetizam uči d aje svako mentalno i fizičko stanje organizma automatski praćeno
specifičnim ritmom disanja. Važi i obratno, a to je momenat od izuzetnog značaja ! !!
Znači, telesna i duhovna stanja i ritam disanja su nerazdvojni. Svako telesno i
duhovno stanje odmah se nužno odražava na ritam disanja i obratno. Sada će vam biti
jasna sledeća, do skoro brižljivo čuvana tajna fakirskog i joga sistema treninga:
SVESNO I NAMEHNO IZVOĐENJE DISANJA PO ODREĐENOM RITMU IMA
ZA REZULTAT JAVLJANJE TELESNOG I PSIHIČKOG STANJA KOJE TOM
RITMU ODGOVARA!! !
Kada smo besni ili zaplašeni mi dižemo drugoj ačije nego kad smo sigurni u sebe ili
smireni. Svako osećanje ima svoj odgovarajući ritam disanja. Ako pažljivo posmatrate
ljude oko sebe u različitim situacijama, uverićete se da je.to tačno. Istovremeno
začudićete se kako to ranije niste primetili. Ono što nas ovde interesuje je ranije
pomenuta činjenica — namemo disanje po ritmu koji odgovara nekoj emociji ima za
posledicu javljanje te emocije. Ovim principom služe se indijski jogi i fakiri da bi
izazvali u sebi i održali filozofski mir. Sva mudrost je u tome da se pazi na disanje,
odnosno na njegov ritam. Sada prelazimo na tehniku vežbe Ljuljaške ili carske
pranajame. Pazite sada dobro na sledeće dve stvari:

21
 1. Kao što postoji određen ritam disanja za svako telesno i duhovno stanje, tako
isto POSTOJI IZ VEST AN RITAM KOJI PRIRODA UPOTREBLJAVA DA BI
NAS SISTEM ZA KRATKO VREME POVRATIO UTROŠENU PRANU U VIDU
NERVNE ENERGIJE i to u slučajevima kada je nervna energija bila iscrpena usled
snažnih fizičkih, duhovnih ili emocionalnih napora. Ovaj ritam za svakog čoveka je
individualan.
2. NAMERNO DISANJE PO OVOM RITMU IMA ZA NEPOSREDNU
POSLEDICU DALEKO BRZE UPIJANJE PRANE U NERVNI SISTEM U
NEUPOREDIVO VEČIM KOLIČINAMA OD NORMALNE, kojima student
hermetizma može da se služi po svojoj volji!!!
Napregnite se da razumete obe gornje tvrdnje, jer je u njima sadržano više od
polovine praktične orijentalne filozofije. Najbolje je da ih pročitate nekoliko puta
uzastopno, čak iako vam se čini da ste sve potpuno razumeli.
Kao što je rečeno, ovaj »tajni« ritam je individualan, za svakoga drugačiji. Zato vam
se ne može reći određeno, kao što je to bio slučaj sa ostalim vežbama, da udišete
toliko i toliko sekundi, da zadržavate dah toliko i toliko sekundi itd. Taj ritam, pošto
je individualan, morate sami otkriti. A to je zaista lako. Potrebno je da u toku nekoliko
dana vršite pažljivo samoposmatranje u situacijama kada ste izloženi jakim naporima.
Evo kako ćete konkretno postupiti u otkrivanju te dugo čuvane fakirske tajne: U
svojoj sobi radite vrlo brzo neku tešku fizičku vežbu 5— 10' minuta, na primer penjite
se na stolicu i silazite sa nje što brže možete.. Ili trčite od prizemlja do zadnjeg sprata
visoke zgrade i si. Možete raditi šta god hoćete, samo pri tome morate izazvati veoma
jako naprezanje. Zatim dok ste jako zadihani stanite i pažljivo posmatrajte svoje
disanje. Posle nekoliko vrlo brzih i dubokih udisaja, nastupiće znatno duža faza
odmerenih i dubokih, ritmičkih udisaja i izdisaja, koji pod-sećaju na ravnomemo
ljuljanje klatna na zidnom časovniku ili Ljuljaške (koja se i upotrebljava za
vizualizaciju pri docnijem vežbanju i po kojoj ova vežba i nosi ime). Ovaj odmereni
»zlatni*, ritam trajaće neko vre-me, a zatim, kad se oporavite od zamora, biće
zamenjen ritmom kojim stalno dižete, jer su nervni centri (čakre) popunili svoje
rezerve prane. Ovaj opisani ritam je, znači, »tajni ritam« koji orijentalni hermetisti ve-
kovima upotrebljavaju za apsorpciju neuporedivo većih količina prane nego
netrenirani laici.

Jeste li ikada pročitali nešto jednostavnije, a istovremeno značajnije? Nemojte

zanemariti vežbu Ljuljaške zbog njene jednostavnosti! Nemojte težiti za mističnim
frazama i obećanjima koja nikada neće moći lično da proverite! Jer ovo je zaista
carska pranajama i kad se jednom uverite u njenu vrednost primenjivaćete je do kraja
života. Jedina donekle neprijatna stvar u učenju vežbe Ljuljaške je izlaganje sebe
jakom naporu koji izaziva željeni ritam disanja, da bi ga trajno zapamtili. Zapamtite
ga dobro, tako da ga docnije možete po volji reprodukovati. Za to će vam biti
potrebno nekoliko dana, verovatno ne više od dve nedelje. Da lije to skupa cena za do
skoro brižljivo čuvanu tajnu fakirske i joga nauke? Zapitajte se i brzo ćete naći
odgovor do koga su mnogi pre vas došli. \

Kad budete uspeli u sećanju da donekle fiksirate opisani ritam, spojite ritmičko
disanje sa vizualizacijom objekta koji se ritmički njiše. Na taj način daleko lakše ćete
reprodukovati »vaš« ritam. Postupite na sledeći način. Sedite držeći glavu, vrat i leđa
u pravoj liniji. Isprepletite prste ruku i tako skopčane spustite ih u krilo. Noge ukrstite
u člancima. Zatvorite oči i zamislite pred sobom Ljuljašku proizvoljnog oblika. Za­
mislite da se ona ravnomemo ljulja, tako da svaki njen zamah čini polukrug. Jedan

22
takav zamah biće udisaj, drugi izdisaj. Dišite ravnomemo prateći u svom duhovnom
oku njihanje Ljuljaške, istovremeno sledeći njeno njihanje svojim udisajima i
izdisajima. Vežbajte tako jednom dnevno nekoliko minuta, uvek pre jela. Kako ćete
znati da li ste tačno reprodukovali svoj »zlatni« ritam? Postoji jedan nepogrešivi znak.
Kad završite vežbu, a docnije i za vreme same vežbe, osetićete čudno treptanje u će­
lom telu. Kao da neko kroz vas propušta slabu struju. Tokom vremena ovo treperenje
biće sve jače. Ono se najjasnije oseća u usnama, prstima ruku, očnim kapcima, vrhu
jezika i nosa i u pleksusu solarisu.. Ako produžite vežbu na period od 10— 15 minuta,
strujanje će postati izvanredno jako i doći će do kočenja u šakama i prstima i do
krivljenja usana usled malog grča. To su sve izvanredno povoljni znaci. Ako osetite
jako vibriranje u donjim kapcima očiju, onda čim prestanete sa tim ritmičkim
disanjem stanite pred ogledalo i izbliza pažljivo pogledajte svoje donje kapke.
Videćete da oni zaista fizički trepere u izvanredno brzom ritmu. Te vibracije mogu i
drugi ljudi da zapaze gledajući izbliza u vaše lice. Ne radi se, znači, o subjektivnoj
iluziji.

Ukoliko minut-dva od početka vežbe osetite glavobolju ili nesvesticu znači da niste
našli pravi ritam. Odmorite se nekoliko minuta pa nastavite vežbu nešto sporijim ili
nešto bržim ritmom. Greška u koju zapadaju mnogi učenici-početnici sastoji se u
izvođenju veštačkog ritma — u pokušaju da se broji u sebi trajanje udisaja i izdisaja
(to je jako teško već i zbog toga što1 je, ma d aje ritam svakog čoveka individualan,
trajanje udisaja i izdisaja vrlo kratko, može da traje nešto manje ili nešto više od jedne
sekunde).

Ako budete savesno vežbali po datim instrukcijama, sasvim sigurno ćete otkriti
»zlatni ritam« Ljuljaške. To će biti najvažniji korak na stazi hermetizma. Nećete se
nikada pokajati zbog uloženog napora.
Vežbajući pranajamu naići ćete na jednu smetnju koja kod neiskusnih početnika uvek
izaziva konfuziju. Stvar je u tome što, pri disanju, struja vazduha ne teče sve vreme
podjednako kroz obe nozdrve, već je obično jedna od njih manje ili više zatvorena, a
to ometa vežbanje. To ne treba da vas zbunjuje jer se u toj pojavi naizmenične
prolaznosti nozdrva manifestuje zakon o ritmičkom smenjivanju funkcija. Ova pojava
gotovo je nepoznata savremenoj medicini. Ona je u većini normalnih slučajeva veoma
pravilna, naime prolaznost odn. zatvorenost nozdrva pokazuje veliku pravilnost u
smenjivanju, i vezana je za ritmičke promene u prirodi (u ovom konkretnom slučaju
za mesečeve mene). U ćelom periodu dok se mesec povećava disanje živih bića, od
izlaska sunca nadalje, počinje kroz levu nozdrvu, dok je kroz desnu nozdrvu znatno
slabije, gotovo ga i nema. Takvo stanje traje oko dva sata. Zatim u periodu od
nekoliko minuta disanje ide podjednako kroz obe nozdrve. Sledeća dva sata struja
vazduha je izrazito jača kroz desnu nozdrvu, zatim (posle kratkog perioda jednake
prolaznosti) opet dva sata kroz levu itd. svakodnevno do punog meseca. Sve vreme
dok se mesec smanjuje, disanje počinje sa izlaskom sunca na desnu nozdrvu,
menjajući se opet svaka dva sata. Vreme između dva perioda, kad vazduh jednako
struji kroz obe nozdrve, najbolji je momenat za početak vežbanja. Kao što je rečeno
ova alternacija prolaznosti nozdrva sasvim je prirodan proces i svako ZNAČAJNIJE
ODSTUPANJE od gore pomenutog pravila ukazuje na
poremećaj organizma. Stoje veće odstupanje, teži je poremećaj u pitanju.
Efekti savesno vežbane pranajame jesu:
1. Rapavost i kreštavost glasa gube se zauvek. Glas postaje čist i zvonak.
2. Otpornost prema nazebu i kijavici!

23
3. Trajno otklanjanje nesanice i glavobolje.
4. Koža lica i tela postaje čista i glatka. Znoj gubi neprijatan miris i podseća na miris
sasvim malog deteta,
5. Lakoća tela, izdržljivost, otpornost prema gladi i žeđi i izvanredno opšte
osećanje.
6. Duhovna mirnoća i moć duboke mentalne koncentracije.
7. Brza akumulacija velikih količina prane i sposobnost izazivanja fakirskih
fenomena.
Dugo je Zapad tražio objašnjenje za efikasnost vežbanja pranajame, jer se svi njeni
povoljni efekti ne mogu objasniti isključivo većom količinom apsorbovanog
kiseonika. U ovom udžbeniku prvi put nailazite na objašnjenje lišeno mistike i
praznih fraza. Pre nekih 12— 13 godina vežbao sam veoma intenzivno pranajamu.
Kako sam tada imao iza sebe već više od dve godine napornog rada, počeo sam da
tragam po medicinskim udžbenicima za naučnim dokazima da svoje vreme ne traćim
uzalud (dokaze subjektivne prirode, kao što su gore pomenuti efekti pranajame, o
kojima svaki čovek može isključivo sam da sudi, već sam imao). Pošto ništa o tome
nisam mogao da nađem, zaključio sam da medicina još nije na tome stupnju da bi
mogla da pruži takvo objašnjenje. Međutim, jednoga dana u razgovoru sa prijateljem,
koji je po profesiji lekar, saznao sam da je zabrinut zbog predstojeće operacije na
svome nosu, kojom je trebalo ispraviti krivinu nosnog kanala. Primetio sam da je
veoma sujetan jer mu je nos, spolja gledano, bio sasvim pravilan. Odgovorio m ije da
najnovija fiziološka otkrića pokazuju sledeće. Mnogi unutrašnji organi, na prvom
mestu srce., stimulisani su preko nervnih završetaka koji dopiru do nosne sluzokože.
Pri disanju ti nervni završetci bivaju nadraženi. Na taj način vrlo značajna stimulacija
vitalnih organa dolazi iz nosa. Zapuštenost jedne ili obeju nozdrva na duže vreme do­
vodi do ozbiljnih oštećenja srca. Ako se u jednostavnom eksperimentu zamorčetu
zapuše nozdrve, takso da diše samo na usta. pri čemu količina unetog kiseonika ostaje
ista, ono umire za tri dana. Pod istim uslovima pas umire za 24 časa. Takođe ozbiljna
oštećenja nastaju na srcu čoveka čiji je nos zapušen za duže vreme. Zato se kod
iskrivljenosti nosne kosti ili rskavice, gde je jedna nozdrva konstantno manje ili više
zatvorena, insistira na operativnom ispravljanju nosnog kanala, inače srce i drugi
unutrašnji organi bivaju trajno oštećeni.

Moj prijatelj nije ništa znao o orijentalnim sistemima disanja, ali me je nehotice
uputio na objašnjenje visoke vrednosti pranajame. Njene vežbe, u kojima se jedna
nozdrva zatvara tako da pojačani mlaz vazduha draži sluzokožu otvorene nozdrve,
sasvim prirodno i veoma povoljno stimulišu funkcije unutrašnjih organa. Bolja
stimulacija ne postoji. U kontekstu ovog objašnjenja treba da shvatite tvrdnje, na koje
ćete naići u nekim knjigama o radža-jogi i hata-jogi, da pranajama stvara zaštitni
oklop oko srca učenika, koji ga štiti od starosti i bolesti.

Efekat koncentracije na nervne centre (čakre) za vreme pranajame ima takođe svoje
objašnjenje u fiziologiji i psihologiji. Koncentracija misli ima sasvim određeno
dejstvo na telesne funkcije. Pri koncentrisanom mišljenju glava postaje teža usled
širenja krvnih sudova u mozgu. Svaki akt usredsređenosti izaziva pojačan priliv krvi u
mozak. Ne samo to. Ako se čovek koncentriše na neki deo svoga tela, povećava se
priliv krvi u taj deo. To je sve davno (još prošlog veka) utvrđeno u psihologiji pre­
ciznim merenjima tkz. veberove vage, naravno bez ikakve veze sa jogom. Ovi nalazi
važe za netreniranog laika, čija je mentalna koncentracija vrlo slaba i, usled toga,
uticaj misli na krvotok i priliv prane veoma slab. Shvatljivo je da će te promene kod

24
sledbenika Staze hermetizma, koji godinama vežba koncentraciju misli i volju, te
reakcije biti mnogo jače. Pored toga, u hermetičkom treningu misli nisu usmerene
prema bilo kome delu tela, već prema visoko osetljivim nervnim centrima, na koje
pojačana koncentracija misli i pojačana cirkulacija krvi (dejstvo zvučnih vibracija
ranije je pomenuto) ima dalekosežno dejstvo. Sva ta kompleksna dejstva na nervne
centre izazivaju sasvim određene promene u svesti. Kakve su to promene prosudićete
sami pošto u ovaj sistem uložite svoje vreme i istinski napor.

TRENING FAKIRSKOG POGLEDA — UPOTREBA OKA U KONTROLI

LJUDI I ŽIVOTINJA

U literaturi, Zapada i Istoka, postoji ogroman broj instrukcija za upotrebu oka kao
instrumenta interpersonalnog komuniciranja i uticaja. Treba samo ovlaš prelistati
mnogobrojne priručnike hipnoze, pa ostati zapanjen pred gomilom gluposti napisanih
o ovom predmetu. Teško je naći objašnjenje te pojave. Verovatan razlog leži u
interesu za dejstvo ljudskog pogleda, koji postoji od prvih početaka ljudskog društva.
Dejstvo pogleda tretira se u vezi sa različitim fenomenima, počevši od »urokljivog
oka«, do masovne fakirske hipnoze, šminkanja očiju vašarskih hipnotera i stavljanja u
oči hemijskih sredstava koja daju sjaj.

Podatak, oko koga postoji slaganje većine autora i hipnotizera praktičara je primena
tkz. »centralnog pogleda«. U skoro svakoj knjizi o hipnozi naći ćete instrukcije kako
da vežbate centralni pogled i tvrdnje o svemogućnosti takvog pogleda. Sve te
instrukcije svode se na savet da se gleda između oba subjektova oka, odnosno u
»koren nosa«. Nema ničeg pogrešnog u takvoj vrsti fiksiranja, ali naš sistem nudi
mnogo efikasniji metod.

Prethodni način, savetovan od hipnotizera, dovodi do konvergencije ili ukrštanja

pravaca oba oka na posmatranom predmetu. Posledica ovakvog fiksiranja je napor u
očima, jer su pri tome cilijami mišići oka u zgrčenom stanju. Napor je utoliko veći
ukoliko je objekt posmatranja bliži. Pošto u svakodnevnom kontaktu gledamo ljude u
oči sa bliskog odstojanja, napor pri ovakvom fiksiranju dovodi vrlo brzo- do umora i
suženja očiju. Druga posledica ovog metoda je skupljanje ženica. Pri gledanju
udaljenih predmeta ženice se šire; pri gledanju bliskih one se
skupljaju. Ovaj momenat, potpuno zanemaren u savremenoj psihologiji, veoma je
značajan u procesu uticanja na ljudsku volju.

Pri gledanju udaljenih predmeta cilijami mišići oka su opušteni, oko c>e odmara, a
ženica širi. Fakirski pogled koristi prirodna svojstva samoga oka i zato je lakši i
efikasniji. On je zasnovan na dejstvu koje na čoveka ima širenje ženica sagovomika.
Izvesne osobe, koje su u stanju da kontrolišu volju i postupke sagovomika u velikoj
meri, zahvaljuju to svojoj sposobnosti širenja ženica po volji. Pri širenju ženica
operatora (onoga koji vrši dejstvo) subjekt (onaj na koga se deluje) vidi da se neka
promena dešava na licu ispred njega, ali ne može da shvati kakva je to promena.
Rezultat ovakvog delovanja je stanje pasivnosti i prijem-živosti subjekta. Na ovaj
način, širenjem ženica, ponašanje i volja neupućenih mogu se kontrolisati u visokom
stepenu.

25
Sa vremena fiziologija kao jedini razlog skupljanja ženice navodi povećanje jačine
svetla. Da je to samo polovina istine fakirizam zna već stotinama godina. U to se
možete sami uveriti posmatrajući svoje lice u ogledalu ili, promene u očima domaćih
životinja. Mačka, naprimer, na jakom svetlu ima maksimalno sužene ženice, ali ako
vrabac ili miš uđe u njeno vidno polje ženice će se proširiti ,mada se količina svetla
nije smanjila. Zenice će se proširiti preko ćele dužice. Kad jednom savladate tehniku
fakirskog pogleda, moći ćete po volji da širite svoje ženice. (Verujem da uviđate da u
ovom udžbeniku nema praznih priča o čudima, misterioznim događajima, niti slatkih
praznih obećanja koja se nikada neće ispuniti. Sve što je izneto odmah se stavlja na
praktičnu proveru, tako da sami možete da se uverite da li je to istina ili obična
glupost. Ovaj priručnih je istinski ključ za razumevanje i kontrolu snaga u samom
čoveku i svetu oko njega. Možda je to posledica činjenice da g aje pisao diplomirani
psiholog, ali psiholog koji je imao otvorene oči za stvari koje se ne uče u tkz. naučnoj
psihologiji. Nadam se da shvatate šta hoću da kažem.) Vreme je da se vratimo tehnici
fakirskog pogleda.
Evo kako se izvodi fakirski pogled. Sva veština je u malom triku. Sa svoja dva oka vi
gledate u DVA OKA SAGOVORNIKA, PRI č e m u su p r a v c i v a š i h očiju p a r a l e l n i
i n i g d e SE NE UKRŠTAJU ! ! ! To na prvi pogled izgleda komplikovanije nego što je ­
ste. Vi zapravo i ne gledate u subjekta, nego KROZ NJEGA, U DALJINU, KAO DA
ŽELITE DA VIDITE NEŠTO IZA NJEGA. Malo uvežbavanje sa svojim likom u
ogledalu pomoći će vam da ovo shvatite mnogo bolje nego dugačka detaljna
objašnjenja. Kao što je rečeno, postoji mali trik, koji podseća na trik voženja bicikla i
kad savladate taj trik dalje ide lako kao sa običnim pogledom. Taj trik najbolje ćete
shvatiti na ovaj način: Usmerićete pogled na neki detalj na zidu svoje sobe. Zatim,
dok još uvek gledate taj detalj, pređite rukom sebi ispred očiju, oko 10— 15 cm. od
lica, ali pri tom nemojte menjati tačku fiksiranja tj.

I DALJE GLEDAJTE U ZID, A NE U RUKU! Ruku nećete videti jasno, već

dvostruko i nejasno, jer sada pravci gledanja vaših očiju idu paralelno kroz ruku.
Ponoviću da je najbolje da vežbate na svome liku u ogledalu. Odaberite po
mogućnosti veće ogledalo (nešto veće od glave), naprimer ogledalo u kupatilu ili
toaletno ogledalo. Stanite ispred njega. Bacite pogled ustranu na neki deo nameštaja,
pa ga zatim lagano pomerajte ka ogledalu sve dok vam se ne ispreči lik vaših očiju u
ogledalu. Tada nastavite da gledate kroz njih, KAO DA HOĆETE DA VIDITE DEO
ZIDA KOJI SE NALAZI IZA VAŠE GLAVE.

Gornje instrukcije ne navode vas da gledate ukočeno. Naprotiv, na ovaj način gledate
sagovomika mimo i pomalo odsutno kao kad se zamislite ili kad sanjarite. Zenice su
vam raširene, cilijami mišići opušteni, tako da se oči odmaraju. Fakirskim pogledom
možete gledati subjekta vrlo dugo bez umora, treptanja i suženja očiju. Fakirski
pogled ima dejstvo jednake fascinacije na ljude i životinje. Ne samo to. Životinje koje
do plena dolaze fascinacijom žrtve, naprimer zmije, upravo i gledaju na takav način
— paralelnim, odsutnim pogledom »kroz žrtvu«.

Van čisto optičkih momenata, isto toliko važan energetski momenat ulazi u igru pri
fakirskom pogledu. Rekli smo, u poglavlju o pranajami, da prana kontinuirano
cirkuliše kroz organizam i da su glavni kanali isticanja prane iz tela vrhovi
ekstremiteta, jezik, pleksus solaris i oči. Kroz očni nerv prana ističe iz mozga u
pravcu u kome gledamo. Veličina ženice reguliše ne samo količinu svetla koja pada u
oko, već i količinu prane koja iz oka ističe. Zato su kod vitalnih osoba ženice uvek

26
donekle proširene. Veličina ženice je najsigurniji pokazatelj životnog elana i vitalnosti
individue. Kod narkomana, čiji je nervni sistem sasvim ruiniran, ženice su sužene na
dimenziju tačke. Njima nasuprot, ženice osoba sa zdravim nervnim sistemom su
proširene i zato im oči izgledaju sjajne.

U trenucima velikih uzbuđenja ženice se šire, jer povećana količina prane zrači iz
organizma kroz sve njegove izlazne kanale. Za nas je važna činjenica (a to je jedna od
fakirskih tajni) da svesno i namemo širenje ženica izaziva, pored optičkog efekta
fascinacije, strujanje daleko veće količine prane u pravcu gledanja. Tako je efekat
fakirskog pogleda udvostručen.
Jednom prilikom dobro poznati profesor univerziteta držao je vežbe studentima
psihologije o uticaju bola na organizam. Pored ostalog spomenuo je da se pod
uticajem bola ženice šire i da je to najsigurniji indikator utvrđivanja postojanja bola
jer, rekao je taj istaknuti naučni psiholog, »Niko ne može da širi ženice svojom
voljom.« Slučajno je jedan od prisutnih studenata bio sledbenik orijentalnog
hermetičkog sistema izloženog u ovom kursu. Nije ništa rekao, samo se nasmejao. Pi­
tao se koliko će vremena proći dok nauka ne utvrdi ono što je nekim ljudima van
naučne psihologije vekovima poznato.

Kao što sam spomenuo, većina priručnika daje instrukcije za praktikovanje centralnog
pogleda. Od ozbiljnih autora jedini Jogi Ramačaraka detaljno objašnjava tehniku
fakirskog pogleda. Međutim, prva knjiga iz oblasti hermetizma, koja mi je došla u
ruke kao šesnaestogodišnjem gimnazijalcu, detaljno je opisivala fakirski pogled. Ovo
spominjem zato što se jedan primerak te knjige na srpskohrvatskom jeziku nalazi u
Narodnoj biblioteci u Beogradu. Naslov te knjižice od tridesetak strana je »Lični
magnetizam«. Autor je Abi Nauls. Sadržaj koji se ne odnosi na trening pogleda inače
je nabijen izvanredno naivnim optimizmom. Kako sam kratko vreme potom naišao na
ozbiljniju literaturu, zaboravio sam datu tehniku pogleda. Tek mnogo godina docnije,
radeći sa grupom hermetista u Stokholmu, dobio sam gotovo identične instrukcije.

Praktična primena pogleda stečenog ovim treningom ostavljena je u potpunosti vama.

Moram istaći ovde da po ZAKONU KARME (o reinkarnaciji i zakonu karme vidi
detaljnije u priručniku koji uskoro izlazi iz štampe — »KLJUČEVI ISTINSKE JOGA
NAUKE«), u čije dejstvo svi hermetisti čvrsto veruju, sve ono što se kosi sa
interesima ljudi na koje se vrši uticaj ima za samog operatora najcrnje posledice. Ta­
kođe se na životinje može primeniti ovakvo dejstvo samo u eksperimentalne svrhe.
Da nagovestim još samo to da su vodozemci najbolji subjekti ovakvog
eksperimentisanja, a od sisara psi, naročito psi mirne naravi.

FAKIRSKA HIPNOZA

Kada se govori o fakirima najčešće se spominje čuveni fakirski trik sa uzetom. O

tome i sličnim trikovima pisano je u popularnim časopisima veliki broj puta. Najčešće
se opis trika svodi na sledeće. Fakir sedi prekrštenih nogu, okružen radoznalim
gledaocima i monotono pevuši nerazumljivu pesmu ili ritmički ponavlja nekakve reci.
Obično lagano maše rukama u pravcu gledalaca. Pored njega je polugoli dečak, koji
služi kao asistent. Fakir vadi iz korpe uže, baca ga uvis, a uže se diže u vis kao daje
vučeno nevidljivom rukom, dok donji kraj ne ostane da visi stopu-dve iznad zemlje.

27
Na zapovest fakira dečak se penje uz konopac i sa visine viče nešto što očigledno
razbesni fakira. Fakir mu daje zapovest da siđe, a dečak to odbije. Naljućeni fakir vadi
iz korpe široku sablju, sa njom u zubima penje se uz konopac i seče dečaka na
komade, koji pred zaprepašćenom publikom padaju na zemlju. Zatim se spusti niz
uže, stavlja krvave delove tela u korpu, mrmmlja nerazumljive reci i iz korpe pred
iznenađenu publiku iskače živ, zdrav i nasmejan dečak.

Neki od radoznalih turista, opremljeni fotografskim aparatom, fotografisali su

izvođenje ovog trika. Na razvijenoj fotografiji video se, umesto zastrašujućeg prizora,
samo fakir kako sa usredsređenim izrazom lica pilji u publiku, dok dečak mimo sedi
kraj njega.

Drugi putnici — očevici doneli su na Zapad priču o triku sa ubrzanim rastenjem

biljaka. Fakir bi uzeo nekakvu semenku, stavio b ije na dlan i ukočeno fiksirao. Posle
nekoliko sekundi iz semenke bi se pomolila klica, za njom stablo biljke, ona bi rasla
na očigled posmatrača, procvetala bi, cvetovi bi otpali da ustupe mesto plodovima,
koje bi fakir ubrao slobodnom rukom i podelio gledaocima. Iz njihovih ruku plodovi
bi nestali.

I dan danas Zapadnjaci lupaju glavu, tražeći objašnjenje ovih trikova. Većina
objašnjenja svodi se na pretpostavku da fakir hipnotiše masu, pa su takvi trikovi dobili
popularan naziv fakirske hipnoze.

Gde leži tajna ovih fenomena u sklopu sistema koji sada upoznajete? Najkraće rečeno
u izvanredno snažnoj, godinama treniranoj imaginaciji odn. VIZUALIZACIJI. Kako
se stiče sposobnost izazivanja fenomena fakirske hipnoze? Sistem mentalnog treninga
izložen ovde, naročito vežbe koncentracije misli, osnova je za razvoj tako plastične
imaginacije. Posle nekoliko godina napornog, sistematskog, svakodnevnog treninga
sposobnost vizualizacije tj. sposobnost formiranja psihičkih slika postaje veoma
velika, tako d aje sledbenik Staze u stanju da stvara jasne, žive mentalne slike, da ih
vidi u svom »duhovnom oku« tako živo kao da su realno postojeće. Daljim
specijalizovanim treningom stiče se sposobnost INDUKOVANE IMAGINACIJE,
koja se razlikuje od sličnih fenomena poznatih na Zapadu samo u stepenu razvijenosti
primenjene sposobnosti. Da bi olakšali shvatanje fenomena fakirske hipnoze istaći
ćemo tri faktora.
1. POLJE DEJSTVA INDUKCIJE;
2. MONOTONO PONAVLJANJE IZVESNIH ZVUKOVA i
3. ELEKTRO-MAGNETSKA PRIRODA PSIHIČKE SLIKE.
Prvi momenata (polje dejstva indukcije) odnosi se na prostorno ograničenje
sposobnosti indukovane imaginacije. Pri izazivanju masovne iluzije fakir najčešće
crta na zemlju dva koncentrična kruga između kojih, po njegovom zahtevu, treba da
stoje posmatrači. Svi autoriteti fakirizma ističu da izlaženje iz prostora omeđenog sa
ta dva koncentrična kruga dovodi odmah do nestanka iluzije. Dovoljno je povući se
nekoliko koraka pa da iluzija nestane. Iz gornjeg proizilazi da postoji polje dejstva
indukovane iluzije, unutar koga se subjektivni fenomen psihičke slike materijalizuje.
Verovatno ste čuli za magnetsku indukciju. Ako stavite komad gvozda u neposrednu
blizinu jakog magneta, posle izvesnog vremena ranije neutralno gvožđe pretvara se u
magnet. Drugim recima magnet izaziva, indukuje, u gvozdu slično stanje koje u nje­
mu postoji. Slično postoji i u međuljudskim odnosima. Razdražen čovek indukuje
slično stanje u ljudima oko sebe — on nervira, razdražuje svoju okolinu.

28
Sada vam je verovatno jasniji mehanizam indukovanja psihičke slike u polju dejstva
indukcije. Oko fakir a postoji izvestan prostor unutar koga se materijalizuje odn.
objektivizira ono što fakir u svom duhovnom oku vidi. Fakir formira izvesnu psihičku
sliku ili seriju slika i slično stanje, odn. slika indukuje se u svesti posmatrača koji se
nalaze u polju dejstva indukcije.
Drugi momenat (monotono ponavljanje zvukova) odnosi se na ritmičko ponavljanje
serije zvukova u pravilnim razmacima. Ovom postupku pribegava većina fakira u
prikazivanju opisanih trikova. Izvesni posmatrači objašnjavali su fenomen fakirske
hipnoze baš tim »magijskim zvucima«, što predstavlja objašnjenje na temelju čistog
sujeverja. Malo pažljivije posmatranje pomenutog postupka ukazuje na veliku sličnost
sa metodom zapadnih hipnotizera u izazivanju hipnotičkog sna. Hipnotizer obično
ponavlja monotonim glasom: »Vaši kapci su sve teži i teži... sve teži i teži... vama se
spava sve više i više ... sve više i više...« itd. Ova monotonija izaziva suženje svesti i
stanje duhovne pasivnosti koje prethodi hipnotičkom snu.

Treći momenat (elektro-magnetska priroda psihičke slike) odnosi se na sledeće. Do

danas u celokupnoj poznatoj literaturi ne može se naći objašnjenje prirode psihičke
slike koja se objektivizira odn. čisto subjektivni fenomen imaginacije materijalizuje
se, bar u polju dejstva indukcije. Naravno, ovde izuzimamo sva ona objašnjenja koja
fenomen fakirske hipnoze a priori odbacuje kao izmišljotinu i sujeverje.
Međutim, skorašnji eksperimentalni nalazi iz naučnih laboratorija ukazuje na pravo
rešenje. Nedavno preminuli sovjetski naučnik Vasiljev izveo je, ispitujući psihičke
fenomene, ovakav eksperiment: Doveo je subjekta u stanje duboke hipnoze. Subjekt
je ležao na postolju oko koga se mogao bešumno kretati veoma snažan elektromagnet.
I pored toga što je subjekat bio u stanju duboke hipnoze, vezane su mu oči. Subjekat
nije znao za postojanje elektromagneta. Eksperimentator je zatim dao sugestiju
subjektu da zamisli pravo ispred sebe, što jasnije može, sliku nekog jednostavnog
predmeta, naprimer kocke. Subjektova mentalna koncentracija sada je daleko jača
nego u budnom stanju, jer hipnoza izaziva suženje svesti u pravcu sugestije koju daje
operator. U isto vreme dok subjekat vizualizira (zamišlja) sliku kocke ispred svojih
očiju, eksperimentator bešumno primiče elektromagnet neposredno iza potiljka
subjekta i uključuje ga. Zatim postavlja subjektu pitanje: »Gde sada vidiš sliku?«
Subjekt daje odgovor da je vidi iza potiljka. Sada je operator insistirao da subjekt
zamisli kocku ispred sebe, u prethodnom položaju, ali je ovaj odgovorio da nije u
stanju; uprkos svih subjektovih napora slika kocke se nalazi sve vreme iza potiljka.
U nastavku eksperimenta operator menja položaj elektromagneta, naravno bez znanja
subjekta. • Približava ga sa leve strane. Subjekt odmah izveštava da vidi sliku sa leve
strane, u oblasti leve slepoočnice i, uprkos novog zahteva eksperimentator a da zamisli
sliku u nekom drugom položaju naprimer u oblasti potiljka, nije u stanju da izvrši
sugestiju. Eksperiment se nastavlja uz pomeranje elektromagneta u sve moguće
položaje sa istim rezultatima. Iz ovog eksperimenta nameće se zaključak (do koga su
orijentalni mislioci došli pre nekoliko hiljada godina) da su PSIHIČKE SLIKE
ELEKTROMAGNETSKE TVOREVINE ! ! Kod subjekta u budnom stanju
nemoguće je postići isti rezultat, jer usled slabosti vizualizacije prosečnog čoveka
(svest nije sužena) on nije u stanju da formira jasnu sliku, već mu neprekidna struja
misli navire u svest i ruši koncentraciju. Međutim, kod sledbenika našeg (i ostalih
hermetičkih) sistema, čija je moć koncentracije odn. vizualizacije razvijena
dugogodišnjim treningom, psihička slika predstavlja daleko intenzivniju
elektromagnetsku tvorevinu, koja svojom visoko koncentrisanom energijom izaziva u

29
svesti posmatrača (U POLJU DEJSTVA INDUKCIJE) istu sliku. Nesumnjivo da je
ovo objašnjenje fenomena fakirske hipnoze najpotpunije.

Još jedan momenat privlači pažnju u vezi sa fakirskom hipnozom. Cesto vidimo da se
ova sposobnost prenosi sa oca na sina u porodicama fakira. Razlog je jednostavan. Za
razvijanje tako velike sposobnosti koncentracije potreban je dugogodišnji naporan
trening, odnosno nužno je sa vežbama početi u ranom detinjstvu, da bi se željena
sposobnost razvila do zrelog doba. Još kao dete budući fakir počinje sistematski da
vežba imaginaciju, formirajući jasnu i oštru sliku nekog jednostavnog predmeta
naprimer zrna pirinča. Kako se sposobnost postepeno razvija, uzimaju se kao objekti
vizualizacije sve složeniji predmeti — cvetovi, likovi bliskih osoba, grupe predmeta
itd., sve dok učenik nije u stanju da ih vidi u svom »duhovnom oku« kao što neki
slikari imaju sposobnosti vizualiziranja lika modela koga su samo jedanput videli.
Tako da mogu slikati model bez njegovog fizičkog prisustva.
Tokom niza godina kontinuiranog vežbanja fakiri i ostali hermetisti, koji se
podvrgavaju sličnom treningu, stiču sposobnost formiranja slika predmeta i događaja,
kao što je ranije opisani trik sa uzetom tj. oni su u stanju da ih vide u svom duhu tako
jasno kao da ih zaista gledaju telesnim očima. Kad je ovaj stadij dostignut, fakir,
svojom koncentrisanom voljom, projektuje svoju psihičku sliku u svest ljudi oko sebe.
Ta pojava predstavlja indukovanu imaginaciju u najvećem stepenu.
Kako se stiče moć koncentracije misli, koja je istinski ključ ovog fenomena, detaljno
je opisano u poglavlju TRENING MENTALNE KONCENTRACIJE.

TRENING MENTALNE KONCENTRACIJE

U uvodu u ovaj kurs istaknuta je neraskidiva veza između duha i tela i pristup koji
tom jedinstvu čini orijentalni hermetizam — kroz sistematski trening telesnih pokreta
i disanja dostići kontrolu misaonih procesa. Posle sistematskog vežbanja po našem
sistemu, verovatno ćete utvrditi da psihičke slike, koje su najvažniji element
pranajame, čine ovu daleko efektivnijom od običnog dubokog disanja i obratno — up-
ražnjavanje pranajame pomaže razvitak moći vizualizacije. Još davno je rečeno —
»Pranajama je ključ do svih duhovnih uspeha.« Zato je vežbanje pranajame u trajanju
od 3—6 meseci nužan preduslov za početak višeg treninga, treninga kontrole misli.
Sposobnost koncentracije od najveće je važnosti za efikasno delovanje u
svakodnevnom životu. Moramo biti koncentrisani na sve što radimo. Na prvi pogled
čini se da koncentracija nije prisutna kod tkz. navika, međutim bliže ispitivanje
pokazuje problem u pravoj svetlosti. Kod aktivnosti koje su visoko automatizovane,
pa izgleda da se obavljaju bez ikakvog učešća svesti, svestan duh zaista nije
koncentrisan, ali je nesvestan duh koncentrisan u najvećoj meri. Čim dođe do najma­
nje greške u naučenoj aktivnosti čovek se trgne. Zašto? Zato što potpuno usredsređeni
nesvesni duh daje signal daje došlo do greške.
Sta je koncentracija? Koncentracija je usredsređivanje, fokalizacije u određenom
pravcu na određen sadržaj ili predmet bilo namemo ili nenamemo. Na osnovu ovog
zadnjeg kriterija razlikujemo dve vrste pažnje: namemu (voljnu) i nenamemu
(spontanu) pažnju. Ova zadnja zastupljena je u najvećoj meri kod dece i nerazvijenih
individua. Međutim, koncentracija u užem smislu je voljna koncentracija. U sistemu
fakirskog i joga treninga samo voljna koncentracija zaslužuje pažnju.

30
U inače vrlo bogatoj literaturi o jogi i zapadnoj hermetičkoj tradiciji mogu se naći
samo vrlo štura i fragmentarna uputstva o koncentraciji, samo izolovani podaci i
saveti. Izvanredno je teško naći razrađen, koherentan sistem u koji bi se učenik uveo
od najlakših ka težim vežbama, a to je jedini pravilan metod. Skoro u svim knjigama
navodi se d aje za teža vežbanja neophodan lični kontakt sa prosvetljenim učiteljem
(guruom). To je u izvesnoj meri tačno, ali se ta tvrdnja veoma široko koristi od strane
mnogih autora kao paravan za sopstveno neznanje. Tako čitalac u najvažnijem
momentu ostaje praznih šaka. Sistem treninga koncentracije izložen u ovom kursu
ispunjava tu nelogičnu prazninu. Jedan od razloga za pisanje ovog priručnika je želja
da se premosti jaz između mnogih, čisto teoretskih radova o koncentraciji i praktične
primene ove dragocene moći ljudskog duha u svakidašnjem životu.
Ako pokušate da nađete uputstva u oblasti naučne psihološke literature, uputstva kako
da vežbate koncentraciju, ostaćete duboko razočarani. Osim dela Riboa i nekih drugih
zastarelih radova još iz prošlog veka, koji nemaju nikakvu praktičnu vrednost, nema
gotovo ničega. Vršeni su i malobrojni eksperimenti u kojima je »utvrđeno« daje naj­
duži mogući akt pažnje 6— 8 sekundi, a najveći obim pažnje 4—5 predmeta. Na kraju
ovog kursa, ako budete naporno i savesno vežbali, moraćete da se nasmejete ovim
tvrđenjima. Da li ćete razviti svoju koncentracije ili ne zavisi samo od vas. Ovde je
put pokazan. Čoveka možete dovesti do izvora, ali ga ne možete naterate da pije.
Glavni princip koncentracije pokazaćemo na jednostavnom pri-meru. Stavite na sto
ispred sebe zapaljenu svecu. Uzmite u ruku kuhinjski levak, stavite uži kraj levka —
cev u usta, a širi kraj okrenite ka sveci i pokušajte daje duvajući ugasite. Ma koliko se
naprezali nećete moći da ugasite taj slabi plamen. Sad okrenite levak i stavite širi kraj
preko usta, a cev upravite prema sveci. Dunite minimalnim naporom i plamen će se
ugasiti.

Sta nam pokazuje ovaj primer? U prvom slučaju, i pored naprezanja svih naših moći,
upotrebljena energija bila je rasplinuta, rasejana i prema tome neefikasna. U drugom
slučaju ta ista energija koncentrisana na daleko manji broj tačaka sva je usmerena u
jednom pravcu i lako je postigla ono što je prethodno izgledalo nemoguće. Sličan pri­
mer je oštrenje noža. Taj akt nije ništa drugo do smanjivanje površine oštrice kojom
delujemo pri sečenju. To isto želimo da postignemo u duhovnom treningu — da
izoštrimo svoj duh i učinimo ga pouzdanim, prodornim oruđem, na koje ćemo uvek
moći da se oslonimo.

Sličan princip srećemo u karateu. Da bi se smanjila udarna površina i povećala njena

prodornosti i jačina udarca, udara se ivicom dlana, ivicom stopala, vrhovima prstiju
itd. Snaga udarca raste srazmemo smanjivanju udarne površine.

Takozvani »fakiri« koji nastupaju na vašarima i samo imitiraju istinske sledbenike

ovog sistema, leže često na dasci prekrivenoj sa nekoliko stotina eksera. U svetlosti
gornjeg objašnjenja principa koncentracije to je veoma providan trik, pogotovu što su
vrhovi eksera dobro zatupljeni. Nije se još pojavio vašarski »fakir« koji bi ležao na
pet-šest eksera. Ovaj osnovni princip koncentracije biće nam ideja vodilja kroz ceo
sistem treninga.

Sto se tiče uslova za uspeh u vežbama koncentracije, zdrava logika najbolje

nagoveštava ko će postići uspeh i u kojoj meri. SISTEMATSKI SVAKODNEVNI
TRENING JE NEOPHODAN I NIŠTA GA NE M 02E ZAMENITI. Mnogo je bolje
svakog dana vežbati po 10 minuta, nego svakog drugog dana po 40 minuta. Naravno,

31
usled bolesti ili putovanja može se preskočiti jedan dan ili nekoliko dana, ali svako
učestano izostavljanje vežbanja dovodi samo do jednog rezultata — razočaranja. Tu
nema pomoći! Zato ako ne postignete očekivani uspeli posle određenog vremena,
razloge potražite u samom sebi, a ne u spoljašnjim smetnjama. Zapitajte se da li ste
uradili ono što ste bili dužni.
VEŽBA BR. 1
Najbolje vreme za vežbanje koncentracije je jutro ili veče. Po mogućnosti ustalite
određeno vreme za vežbanje i držite ga se. Posle nekoliko nedelja takvog vežbanja,
osetićete blagotvorno dejstvo svoje istrajnosti. U periodu, na koji ste se navikli, duh
će vam biti mirniji nego inače, spreman za vežbu, osećaćete potrebu da sednete i
koncentrišete se. Uverićete se u istinitost stare izreke: »Navika je jedna muka, a
odvika dve.«

Prva vežba odnosi se na kontrolu položaja i pokreta tela. Nevoljni pokreti, trzanja i
grčenja ometaju i slabe koncentraciju. Nemoguće je biti koncentrisan dok se lupka
stopalom o pod, dobuje prstima po stolu, grizu usne itd. Nepomičan stav je stav
čoveka koji je maksimalno koncentrisan. Kao što je za parnu mašinu nemoguće da se
brzo kreće ukoliko ima pukotine na kazanu, kroz koje para izlazi, tako će za vas na­
predak u koncentraciji biti nemoguć dok ne postignete kontrolu položaja i pokreta
tela. Mišići, ligamenti, oči, prsti, stopala, jezik i usne, vrat i trup, sve su to posrednici
preko kojih se prazni energija. Glavni cilj voljnih sposobnosti je da upravljaju
psihofizičkom celinom po diktatu najviših svesnih centara. Samokontrola obuhvata
kontrolu pokreta, impulsa, emocija i misli. Od stepena u kome ste to postigli zavisi
stepen vaše koncentracije.
Sedite u udobnu stolicu, ne dodirujući leđima naslon. Kičma vam mora biti sasvim
prava. Prekrstite noge u člancima, a dlanove položite na butine. Sasvim se opustite.
Kad ste se potpuno relaksirali, probajte da ostanete u tom položaju što duže sasvim
nepomični. Ispred vas na stolu treba da leži časovnik sa sekundarom, tako da možete
meriti vreme — koliko ste dugo ostali nepomični. Ne zaboravite, ne srne vam izmaći
nijedan pokret! To je daleko teže nego što izgleda na prvi pogled. Ne srne -vam
promaći ispod kontrole nikakav nevoljni pokret ruke, prsta, jezika, obrva, očnih
kapaka itd. Pošto većina ljudi ne može da izdrži da ne trepne, treptanje neka bude
jedini izuzetak. Kad osetite da ne možete više izdržati bez treptanja, recite sebi: »Sad
ću da trepnem.« Trepnite, zatim nastavite da sedite nepomično. Dobro pazite na jednu
stvar. Vaš duh, koga po prvi put pokušavate da kontrolišete, opiraće se tome pokušaju
služeći se najlukavijim trikovima. Već posle 20—30 sekundi javiće vam se želja da
pomaknete nogu da bi se »bolje namesti-11.« Zatim će doći želja da se pomeri ruka,
isprave leđa itd.

Većina početnika smatra da može ostati nepomično bez muke sat ili dva. To je velika
zabluda. Vaš zadatak je prvog dana jedan minut i budite zadovoljni ako ga postignete.
Drugog dana postavite sebi za zadatak dva minuta nepomičnog sedenja, trećeg dana
tri itd. povećavajući svakog dana trajanje za jedan minut, sve dok ne postignete 15
minuta. Ako se pokrenete pre isteka vremena, koje ste dužni da postignete, moraćete
početi ispočetka vežbu određenu za taj dan. Naprimer, posle nedelju dana postigli ste
sedam minuta nepomičnog sedenja, ali vam osmog dana već posle pet minuta
izmakne neki nevoljan pokret, onda prekinite vežbu, malo se odmorite i ponovo se
vratite zadatku čvrsto rešeni da postignete zadatak od osam minuta.

32
Kad ste uspešno završili zadatak od 15 minuta, vreme je da pređete da sledeću vežbu.
NEMOJTE PRECI NA SLEDECU VE2BU DOK PRETHODNU NISTE
SAVLADALI DO KRAJA, A TO VA2I ZA SVE VEZBE U OVOM PRIRUČNIKU
!!!
Ovaj položaj, ili ako hoćete joga terminologijom rečeno asana, biće osnova svih
daljihAvežbanja koncentracije, a dobro je da ga primenjujete i u praktikovanju
pranajame, zato ga morate savladati u potpunosti. Hata-joga razvila je veliki broj
položaja ili asana. Većina priručnika obrađuje 84 najvažnije asane. Mnogi autori
pripisuju čudesne posledice redovnom praktikovanju asana. Međutim u njima nema
ničeg natprirodnog. To su telesni položaji, za Zapadnjake veoma često teški za
izvođenje, koji podsećaju na švedsku gimnastiku. Očekivati čuda od njihovog
vežbanja sasvim je glupo, mada to mnogi obećavaju. Čuda postoje, ali samo u mašti
autora takve literature. Najpriznatiji autoriteti svih orijentalnih sistema praktične
filozofije ne priznaju vrednost nekih specijalnih položaja za koncentraciju. Veliki
mudrac Ramana Maharši redovno je upotrebljavao stolicu. Isto to činio je i Sri
Orobindo Goze. Svami Vivekanada, istaknuti eksponent radža-joge i džana-joge, daje
najlogičniju direktivu za položaj u kome se meditira. Po njemu svaki čovek treba da
usvoji, kao svoju stalnu asanu, položaj u kome može da provede duže vreme, a da se
ne umori, uz uslov da kičma i glava budu u pravo) liniji. Ležeći položaj ni] e
pogodan, jer dovodi do pospanosti. Prema tome, ako vam neki položaj više odgovara
od gore opisanog, slobodno ga usvojite i držite ga se od sada nadalje.

VEŽBA BR 2.

Sedite u »svoju« uobičajenu asanu. Uzmite u desnu ruku dugačku olovku. Tu ruku
dignite ustranu do visine ramena. Okrenite glavu na desnu strane za nešto manje od
90 stepeni. Uočite neku tačku na zidu i na nju nanišanite vrhom olovke. Tako ćete
moći da kontrolišete da li vam ruka drhti. Trudite se da vam olovka u ruci stoji što
mirnije, gotovo nepomično. Prvog dana trudite se da vam olovka ne zadrhti za vreme
od 30 sekundi i svakodnevno povećavajte trajanje dok ne dostignete 5 minuta, a da
vam ruka ne zadrhti. Treba da vežbate obe ruke naizmenično, prvo desnu, pa onda
levu. Kad postignete cilj od 5 minuta sa svakom rukom, možete preći na sledeću
vežbu. Pored toga što predstavlja nužan stepen u razviću koncentracije i postizanja sa-
mokontrole, ova vežba veoma efikasno smiruje živce.

VEZBA BR. 3

Napunite običnu čašu do vrha vodom, tako da nivo vode dopire da same ivice čaše i
uzmite je u desnu ruku. Opružite ruku pravo Ispred sebe. Koncentrišete se na površinu
vode sa željom da vam ruka nimalo ne drhti. To ćete lako konstatovati po stanju vode
u čaši. Radite prvo sa desnom, zatim sa levom rukom. Ova vežba ima isto dejstvo kao
prethodna, samo je nešto teža.

VEZBA BR. 4

Stegnite lako obe pesnice. Stavite ih ispred sebe na sto, tako da nadlanice leže na
površini stola. Palčevi treba da su previjeni preko ostalih prstiju. Koncentrišite svu
pažnju na desnu pesnicu. Zatim suzite pažnju na vrh desnog palca. Počnite lagano da
ga opružate budući koncentrisani isključivo na njegov vrh, sve dok se palac sasvim ne

33
opruzi. Zatim koncentrišite pažnju na vrh kažiprsta, dok ga lagano opružate. Morate
se sasvim uneti u taj pokret. On ne sme biti isprekidan, već ravnomeran i polagan.
Zatim se koncentrišite na srednji prst, čineći sa njim isto. Onda sa ostala dva.

Sada je na redu obratan proces. Koncentrišite se na vrh opruženog malog prsta desne
ruke. Počnite lagano da ga savijate unazad dok ne dođe u početnu poziciju. Zatim
učinite to isto sa ostalim prstima, dok ponovo nemate na stolu pesnicu u prvobitnom
položaju. Vrlo je verovatno da će pri opružanju i skupljanju malog i domalog prsta
dcći do pomeranja i susednog prsta, pored onoga na koji ste u tom trenutku
koncentrisani. Neka vas to ne brine.
Ovo je čuvena fakirska vežba. Ona razvija kontrolu pokreta, volju, koncentraciju i
svest o onome što ste godinama nesvesno činili. Ona utiče na vaše kretanje i
ponašanje. Treba da je radite tri puta sa levom i tri puta sa desnom rukom svakog
dana. Kada ste stekli izvesnu rutinu u ovoj vežbi, pređite na sledeću.

VEŽBA BR. 5

Uzmite u levu ruku 15 zrna pirinča. Uzmite jedno zrno, stavite ga na sredinu
otvorenog dlana desne ruke i koncentrišite se na njega. Napregnite svu moć svoje
koncentracije, kao d aje to sada najvažnija stvar na svetu. Ona to i JESTE! Ako tako
ne postupite, samo ćete traćiti svoje vreme, a vreme koje protekne — proteklo je
zauvek. Koncentrišite se na prvo zrno jedan minut, onda dodajte drugo zrno i koncen­
trišite se jedan minut na ta dva zrna zajedno. Dodajte treće zrno i koncentrišite se na
grupu od tri zrna jedan minut itd. sve dok konačno ne budete imali pred sobom grupu
od 15 zrna sa zadatkom da se na nju koncentrišete jedan minut. Zrna ne moraju biti na
dlanu pravilno raspoređena. Kad ste završili sa grupom od 15 zrna, uzmite jedno zrno
iz grupe, stavite ga na otvoren dlan leve ruke i koncentrišite se na njega jedan minut.
Zatim na dva zrna itd. Tako ćete ovu vežbu raditi dva puta po 15 minuta, u ukupnom
trajanju od 30 minuta.

VEŽBA BR. 6

Uzmite bilo koje dnevne novine. Odaberite iz njih kraći članak. Pročitajte ga,
koncentrišite se isključivo na sadržaj. Kad ste završili, poklopite ga, uzmite olovku i
hartiju i napišite sve čega se sećate. Uporedite ispisan tekst sa pročitanim člankom.
Kolika je razlika? Isecite taj članak iz novina, spojite ga sa tekstom koji ste napisali
po sećanju i stavite ih ujedan veliki koverat. Ponavljajte istu vežbu 10— 15 dana sa
člancima približno iste dužine, uvek ih isecite iz novina, spojite ih sa originalnim
tekstom i stavljajte ih u gore pomenuti koverat.
Posle rečenog vremena nađite otprilike dva puta duži članak. Učinite sa njim istu
stvar. Nastavite da to radite sa člancima približno iste 50
dužine novih 10— 15 dana. Posle isteka tog vremena uzmite zadnji članak iz ove
druge, duže serije i uporedite ga sa člankom i originalnim tekstom od prvog dana kad
ste počeli vežbu. Primetićete veliku razliku. Koncentracija je direktno povezana sa
pamćenjem. Sto je jača koncentracija, dublji su tragovi u mozgu koje ostavlja sadržaj
na koji smo se koncentrisali.

34
 VEŽBA BR. 7
Ova vežba predstavlja uvod u viši kurs koncentracije. Ona čini osnovu vizualizacije
ili kreativne imaginacije, odnosno sposobnosti formiranja psihičkih slika. Sakupite sa
raznih strana što veći broj različitih stvarčica koje se mogu naći u svakoj kući: starih
ključeva, dugmeta, zapušača za boce, kreda, starih olovaka, krpica, eksera i dr. Držite
ih u nekoj većoj kesi. Treba da ih bude jedna od dve stotine. Se-dite za nepokriven sto
ili sto zastrt jednobojnim stolnjakom. Nasumice zahvatite jednu ili dve šake predmeta
iz kese i raspite ih ispred sebe na sto. Čim ste to uradili pokrite ih nekom maramom,
tako da ne možete više da ih vidite. Osim toga, stavite ispred sebe sat sa sekundarom
(naravno otkriven), tako da možete kontrolisati vreme. Dišite ritmički 3—4 minuta, a
onda uklonite maramu i sa maksimalnom koncentracijom fiksirajte gomilu predmeta.
Gledajte ih samo jedan minut. Obratite pažnju na njihov oblik, veličinu i mesto gde se
nalaze. Kad protekne jedan minut ponovo pokrite sve predmete i, bez ikakve pauze,
ispišite imena svih predmeta kojih se možete setiti i njihov položaj u grupi. Na prvi
pogled reklo bi se da je ova vežba vrlo laka, ali je istina sasvim suprotna. To je jako
naporna vežba. Neki zapadni sistemi, srodni sa jogom, smatraju ovu vežbu jednom od
najvažnijih u ćelom mentalnom treningu. Kolika je njena vrednost uverićete se sami
kad pređete na sledeće vežbe koncentracije. Kada budete u stanju da navedete sve
predmete sa gomile bez greške, sazreli ste da pređete na viši kurs koncentracije.

VIŠI KURS KONCENTRACIJE VEŽBA BR. 1 — PRATJAHARA

Sva praktična uputstva za trening koncentracije u udžbenicima joge, fakirizma i

zapadnog hermetizma svode se na zahtev da se misli usmeravaju uporno, uvek iznova,
na odabrani objekt koncentracije. Međutim, tokom treninga javlja se jedan period
kada se takav zahtev sukobljava sa velikim teškoćama. Ukoliko više vraćamo misli na
željeni objekat, utoliko se one više otimaju, utoliko više sve nove asocijacije naviru,
rušeći samopouzdanje i veru u konačni uspeh vežbanja. Ako bi, posle vežbe br. 7,
nastavili da se koncentrišemo na isti način, vrlo je verovatno da bi pretrpeli neuspeh.
Na ovom stepenu, kada je vežba br. 7 savladana, nužna je jedna međufaza u treningu
— vežba poznata na Istoku pod imenom PRATJAHARA ili odeljivanje svesti.
Uputstava za pratjaharu, koja se mogu naći u retkim knjigama, izvanredno su mag­
lovita i neprecizna. Trudićemo se da popunimo tu prazninu.

Većina učenika-početnika, kad pročita uputstva za vežbanje pratjahare dobije utisak

da je to najlakša od svih vežbanja. Avaj! Ubrzo će se otrezniti suočavajući se sa
mukotrpnim radom, koji može da se potegne na period od nekoliko meseci. Teškoće
se vam biti jasne već posle prvog dana vežbanja. Na ovom stupnju većina učenika
slabe volje i labave-motivacije odustaje od daljeg vežbanja. Oni koji istraju jedini
mogu da sude o neprocenjivoj vrednosti ove naporne vežbe.
Sedite u svoju ustaljenu asanu. Uradite 4—5 pranajama, upotrebljavajući ritam 6:6:6
ili 4:4:4. Potpuno opustite sve telesne mišiće. Zatvorite oči i počnite pažljivo da
posmatrate tok svojih misli. Ćela vežba treba da traje oko 10 minuta. Isprva će u vašu
svest navirati veliki broj misli koje se odnose na svakodnevne događaje, profesionalne
brige, ono što ste toga dana videli, ranije događaje itd. Zauzmite stav NEUTRAL­
NOG POSMATRACA, toka svojih misli i ničim ih nemojte remetiti! Ova će vežba
biti za vas manje ili više teška, zavisno od toga u kojoj ste meri savladali pranajamu i
prethodnih sedam vežbi koncentracije. Glavna stvar koju morate imati na umu jeste
da ne zaboravite na sebe, na svoj neutralni stav posmatrača i da krajnje pažljivo

35
sledite struju haotičnih misli, koje plave vašu svest. Pazite da vas struja misli ne
povuče za sobom, a naročito pazite da se ne upustite u sanjarenje. Ako osetite da ste
umorni ili pospani prekinite za časak vežbu i poprskajte lice i gornji deo tela hladnom
vodom, tako da se vratite na rad osveženi.
Ranije ste videli d aje teško vezati misli za željeni objekat; sad se možete uveriti da
nije ništa lakše dati im potpunu slobodu. Ljudski duh podseća na mazgu koja stoji kao
ukopana kad želite da krene, a otima se kao mahnita kad želite da stoji mimo. Duh će
se otimati svim silama ispod vaše vlasti, pokušavajući da vas prevari na sve moguće
načine — primamljivim fantazijama, željom da se slatko ispavate i sličnim trikovima.
Od vas zavisi hoće li u tome uspeti.
Ova vežba, za razliku od ostalih treba da se radi dva puta dnevno po 10 minuta i to
ujutro i uveče. Ovo je prosečno trajanje vežbe, ali ako vam se posle mesec dana učini
da sporo napredujete produžite trajanje vežbe prema svojim mogućnostima. Sa druge
strane budite pažljivi u kontroli svog nestrpljenja i želje za naglim uspehom, jer je nji­
hovo javljanje loš znak. Jaka želja da se vežba jedan ili dva sata dnevno pokazuje
sama po sebi, da se brzo približava period kada će se takav učenik sasvim ohladiti za
rad i dići ruke od celog treninga. Zato budite oprezni i držite se umerenosti. Ničega
previše. Srednja Staza je Staza
mudrosti.
U prvoj fazi vašeg treninga u pratjahari primetićete da gomile misli hrle u polje svesti,
da se izvanredno brzo smenjuju i skaču sa predmeta na predmet bez ikakve uočljive
veze. Tako i treba da bude. Ne smete pokušavati da mislima date smisao i povezanost.
Ali, ako istrajete, primetićete da misli, od nedelje do nedelje, postaju sve manje
haotične, sve manje silovite i znatno sporije. Konačno posle 4—6 meseci samo će
pojedine izolovane misli prodirati u svest, kao iz velike daljine, tako da ćete gotovo
moći da im pratite nastanak i razvoj.
Poslednji stadij pratjahare nastaje kad otkrijete jednu zanimljivu pojavu. Primetićete
da pogled vaših očiju (zatvorenih za vreme vežbanja) ne može se održati sve vreme na
jednoj tački. On stalno klizi ustranu, a svako premeštanje pogleda izaziva promenu u
toku misli. Ako se koncentrišete na jednu stvar, bićete u stanju da na nju mislite sve
dok vam oči ne odu ustranu. Zato, počinjući zadnji stadij pratjahare, iskoristite tu
pojavu na sledeći način: STARAJTE SE DA SLEDITE POKRETE OČIJU, KAO
STO STE NA POČETKU SLEDILI POKRETE MISLI. Taj pokret podseća na crtanje
beskonačne linije, kada olovka se ne odvaja od hartije ili na namotavanje
beskonačnog klubčeta. Sada »namotajte« pogledom nevidljivo klube. Tokom vremena
nokti će postati sve sporiji i sporili, a vaše misli će se smiriti. Prestaće da se baca kaju
sa predmeta na predmet kao pomahnitali majmun. Tek tada, kad pogled zatvorenih
očiju prestane da se seta od jedne tačke do druge, odnosno kad misli prestanu da se
šetaju od jednog predmeta do drugog, tada je svest dostigla sposobnost poniranja u
svoje sopstvene tokove. To stanje naziva se EKAGRA (koncentracija). Tada je
završena pratjahara i počinje DHARANA. (O višim stanjima svesti biće detaljnije reci
u sledeća 2 kursa: »KLJUČEVI ISTINSKE JOGA NAUKE« i »KLJUČEVI
PSIHIČKE MAGIJE«).

Kad postignete ovo stanje učinili ste veliki korak napred u kontroli svojih misaonih
procesa i vreme je da pređete na sledeće stup-stanje naziva se EKAGRA
(koncentracija). Tada je završena pratjahara sasvim će omesti uspeh u svim daljini
vežbama. Zapamtite da samo od vas zavisi da li će vam sopstveni duh biti veran sluga
ili svirep gospodar.

36
 VEŽBA BR. 2
Kad budete zadovoljni svojim rezultatima u pratjahari, pređite na sledeću vežbu.
Sediti u asanu i odvežbajte 5—6 pranajama sa crvenom bojom, po ritmu 6:6:6.
Zamislite da idete dobro poznatom ulicom. Trudite se da se u mašti krećete sasvim
polako, kao da bez žurbe šetate, gledajući pažljivo oko sebe. Izazovite u mislima sve
pojedinosti: zgrade pored kojih prolazite, njihov oblik, boju zidova, neobične detalje
na kapijama i fasadama, drveće, firme i izloge ako ih ima u toj ulici itd. Dođite u
mislima do odabrane zgrade ili scene i posmatrajte je. Pokušajte da je u svojoj
psihičkoj slici naslikate u svim detaljima, a da vam duh ne odluta. Ovo je u prvo
vreme izvanredno teško postići i zato, ako vam se duh snažno opire, pribegnite
ovakvom triku: Svakih nekoliko sekundi, čim osetite otpor duha, promenite položaj
sa koga gledate objekat i pokušajte da objekat reprodukujete živo i plastično sa svih
tih različitih stajališta. Bićete iznenađeni siromaštvom detalja kojih se tokom puta i na
samom objektu možete setiti. To samo pokazuje da vam je koncentracija slaba i da ste
mnogo puta i kod očiju slepi.
Nemojte se nervirati pri ovoj vežbi, niti se fizički naprezati. Izbegavajte stezanje zuba
i očnih koraka. To vam neće pomoći, jer ne otima se psihička slika, na koju se
koncentrišete, već vaš duh. Budite potpuno mirni dok formirate psihičku sliku, KAO
KAD POKUŠATE DA SE SETITE IZBLEDELOG SNA. To je jedini pravilan
pristup.

Ako vam, tokom šetnje, misli odlutaju pre nego što dođete do odabrane scene,
prekinite njihov tok i počnite sve ispočetka. Prvom prilikom kada zaista budete išli
tim putem obratite mnogo veću pažnju na detalje i trudite se da uočite sve ono što
vam je ranije izmaklo. Sve te novouočene detalje izazovite u svesti kad budete sledeći
put vežbali. Ovu vežbu treba raditi jednom dnevno oko 15 minuta. Ona izvanredno
razvija moć vizualizacije. Radite je oko dve nedelje ili duže, ukoliko niste zadovoljni
postignutim rezultatom.

VEŽBA BR. 3

Ovo je vežba koncentracije na slova abecede. Počnite da prizivate slova u svest onim
redom kojim su poredani u abecedi. Slova mogu biti kakvog bilo oblika i ne moraju
sva biti istog tipa. Recite u sebi »A« i zamislite što jasnije možete to slovo. Najčešće
se u svesti javljaju slova koja viđamo u oglasima ili naslovima listova koje redovno
čitamo. Dok gledate pred sobom sliku slova »A« ne dajte da vam ništa poremeti
koncentraciju, naročito NE DAJTE DA VAM U SVEST PRODRE SLIKA
SLEDECEG SLOVA IZ ABECEDE. To se veoma često događa jer su slova
povezana dugim iskustvom, pa pomisao na jedno slovo automatski izaziva sledeće.
Kad ste svojim duhovnim okom gledali 10— 15 sekundi slovo »A«, pređite na sledeće
slovo itd. Neka vam po istom postupku prodefiluju sva slova u duhu. Ovu vežbu
radite nedelju dana.

VEŽBA BR. 4

Stavite ispred sebe na sto svećnjak sa običnom svećom. Ako nemate svećnjak, stavite
ispod svece kao postolje nekoliko knjiga. To je sporedan detalj; glavno je da vam
plamen svece bude otprilike na visini očiju. Uradite nekoliko crvenih pranajama,
upotrebljavajući ritam 8:8:8. Zamislite da je ceo prostor ispunjen svetlo-crvenom
svetlošću ili, ako vam je to teško zamislite da je ćela soba osvetljena crveno. Dok

37
udišete, brojeći u sebi do osam, zamislite kako vam crvena tečnost ulazi kroz nos i
ispunjava ćelo telo. Pri zadržavanju daha napregnite se da vidite kako crvena tečnost
prožima svaku ćeliju organizma, a naročito pluća i unutrašnjost glave. Dok izdišete
zamišljajte kako crvena tečnost izlazi kroz nos napolje. Kad ste završili sa
pranajamom, koja smiruje nerve 1 olakšava koncentraciju, zapalite svecu. Sasvim se
opustite. Udovi treba da su vam potpuno mlitavi, kao mrtvi. Plamen svece treba da
bude na nivou očiju, da se očni mišići ne bi zamarali. Fiksirajte plamen svece jedan
minut, ne pomerajući nijedan deo tela. Zatvorite oči i napregnite se da, tako
zatvorenih očiju, gledate u tačku koja se nalazi između obrva, tačku gde se nalazi
AD2NA-CAKRA. Pokušajte da odmah Izazovete sliku plamička u toj tački. Sada ćete
se uveriti u efekat ranijih vežbanja — gotovo odmah će se pojaviti svetli plamičak.
Izgledaće sasvim realno. Gledajte u njega jedan minut, brojeći u sebi ravnomemo od
jedan do šezdeset. Tada otvorite oči i piljite u plamen opet jedan minut, pokušavajući
da što jasnije urežete njegovu sliku u svest. Zatim zatvorite oči, usmerite pogled u
pravcu adžna-čakre i prizovite 1 istu sliku plamena svece. To ponovite ukupno pet
puta. Znači vežba traje oko 10 minuta. Da spomenemo na kraju da treba sprečiti svaku
jaču cirkulaciju vazduha u sobi, da bi plamen mogao mimo, gotovo nepomičnoAda
gori. Ubrzo ćete se uveriti u blagotvoran uticaj koncentracije na plamenAsveće.
Gotovo ništa ne smiruje duh i nerve tako kao ta jednostavna vežba.

VEŽBA BR. 5

Sedite na uobičajen način. Obratite pažnju na sadržaj sobe. Pređite pogledom po svim
predmetima, obraćajući pažnju na najsitnije detalje, kao da se tu prvi put nalazite.
Koncentrišite se na oblik predmeta, veličinu, boju i položaj u odnosu na ostale
predmete. Zatvorite oči i pokušajte da zamislite ćelu sobu odjednom sa svim
detaljima. Uve-rićete se da će slika biti neodređena, rasplinuta i da će se pojedini
detalji naizmenično pojavljivati jasnije u svesti. Ako se koncentrišete na jedan deo
sobe ili neki detalj, primetićete d aje njegova slika znatno jasnija od slike ćele sobe.
Ovo je bila ilustracija činjenice da su i u imaginaciji detalji jasniji od celine.
Sada stavite ispred sebe na sto ogledalo (uspravno). Posmatrajte usredsređeno svoj
lik. Posle izvesnog vremena suzite pažnju samo na levo oko. Lice treba da vam je
sasvim nepomično. Fiksirajte levo oko otprilike oko 30 sekundi, zatim zatvorite oči i
pokušajte da ga reprodukujete u mislima. Biće vam lakše ako za trenutak zamislite
ceo lik, a zatim suzite pažnju postepeno na levo oko. Napregnite se da sliku učinite
što oštrijom i tačnijom. Posle nekog vremena, kada slika počne da bledi, otvorite oči i
ponovo se usredsredite na levo oko novih 30 sekundi. Zatvorite oči i ponovo ga
reprodukujte u imaginaciji. Ceo postupak ponovite nekoliko puta, tako da vežba ne
traje duže od 15—20 minuta. Na opisani način radite vizualizaciju levog oka 3—4
dana. Zatim na isti način vežbajte vizualizaciju desnog oka 2—3 dana. Najzad, posle
tog perioda, slici desnog oka dodajte sliku levog oka, tako da se koncentrišete na sliku
oba oka istovremeno. Dok fiksirate oči, pre reprodukcije u imaginaciji, morate obratiti
pažnju na sve detalje — veličinu ženica, boju dužice, sitne krvne sudove kojima je
beonjača prošarana, gustinu i dužinu trepavica debljinu i oblik kapaka. Sve to
pokušajte da reprodukujete u svojoj mentalnoj slici. Koncentracija na oba oka treba da
vam uzme takođe 2—3 dana. Isti postupak ponovite sa ostalim glavnim delovima
svoga lica, sve dok posle 15—20 dana nemate pred sobom kompletan portret. Ova
vežba izvanredno razvija kreativnu imaginaciju. Posle dvadesetak dana pređite na
sledeću vežbu.

38
 VEŽBA BR. 6

Stavite ispred sebe zapaljenu svecu kao u vežbi br. 4. Uradite nekoliko crvenih
pranajama sa ritmom 8:8:8. Relaksirajte se potpuno. Počnite da fiksirate plamen
svece, ali ovog puta na sasvim nov način.
Primetićete da plamen svece ima tri sloja. Spoljašnji, koji je svetio žut, srednji, koji je
plav i unutrašnji, koji je sasvim taman. Koncentrišite se isključivo na taj tamni deo.
Gledajte ga nekoliko minuta. Ako osetite potrebu da trepnete, slobodno to učinite, taj
akt neće poremetiti vašu koncentraciju. Posle nekoliko minuta, kada ste se sasvim
smirili, zatvorite oči i zamislite lik osobe koja vam je najdraža, na-primer lik majke ili
brata. Ako se u vašoj imaginaciji ta osoba kreće, utoliko bolje, glavno je da ga ne
ispuštate iz duhovnog oka. Ovakva vrsta koncentracije na lik treba da traje oko 15—
20 minuta. Kad god vam lik iščezne iz polja svesti izazovite ga ponovo, primenjujući
ovaj koristan trik: zamislite kako ta osoba izgleda kad se smeje ili kad se ljuti,
odnosno kako je izgledala u nekoj posebnoj prilici.
Ova vežba ima veliku reputaciju među indijskim, javanskim i burmanskim fakirima.
Mnogi pripisuju čudotvorne posledice redovnom praktikovanju ove vežbe. Tako je
čuveni indijski fakir Kjuda Baks, poznat kao »čovek koji je mogao da vidi bez očiju«,
tvrdio daje pomoću ove vežbe razvio sve svoje psihičke moći. O njegovom životu na­
pisano je nekoliko knjiga i veliki broj reportaža. Poznati lekari klinike Cerdng Kros u
Londonu ispitivali su njegovu sposobnost hodanja po vatri i sposobnost da vidi bez
očiju odn. u situacijama kada je strogo eksperimentalnim postupkom čulo vida bilo
eliminisano. Lepili su mu očne kapke neškodljivim lepkom, preko tako zatvorenih
očiju stavljali su neprovidne metalne folije, debele slojeve platna i preko svega
vezivali zavoj. Sva ta sredstva nisu mogla da ga spreče da vidi, pod uslovom da mu je
bilo koji deo gole kože izložen objektu posmatranja. Bio je u stanju da čita knjige
svojom golom šakom.
Zadnjih godina u SSSR-u vršena su mnoga laboratorijska ispitivanja neobičnih
psihičkih fenomena. Pored ostalog ispitana su tri slučaja osoba koje su takođe videle
bez očiju, s tim što su uglavnom videle vrhovima prstiju. Sovjetski naučnici dali su
sledeće, relativno neubedljivo, objašnjenje. U vrhovima prstiju moraju postojati čulne
ćelije, identične sa 5ulnim ćelijama u mrežnjači oka, jer »mora postojati materijalna
osnova čulnog akta viđenja, tj, čulne ćelije sposobne da prime svetlosnu draž.«
Međutim, ovako nategnuto objašnjenje sasvim je ne-tačno, što čak i rudimentarno
znanje iz anatomije nervnog sistema može da pokaže. Ako postoje čulne ćelije
viđenja u vrhovima prstiju, formirane na tom mestu na neobjašnjiv način, gde su
nervna vlakna, koja moraju povezivati čulnu ćeliju sa centrom viđenja u mozgu da bi
se javio oset? Nervna vlakna, koja su povezana sa nervnim ćelijama u oku, skupljaju
se i formiraju očni živac. Kad bi takva vlakna postojala u navedena tri slučaja, a
sovjetski naučnici nisu mogli takva vlakna da otkriju i pored svih napora, ona bi
morala ići sasvim izolovano ćelom dužinom ruke, prolaziti kroz rame, vrat i glavu do
centra viđenja u kori velikog mozga. Očigledno je daje gornje objašnjenje sasvim kli­
mavo i netačno.
Sa druge strane, Kjuga Baks je video ćelom površinom svoje gole kože, a ne samo
prstima. To čini sovjetsko objašnjenje još slabijim, jer bi, u njegovom slučaju, nervna
vlakna morala da polaze iz svih delova tela odn. kože i da se prikupe u centar. Sam
Kjuđa Baks, i ostali fakiri sa istim sposobnostima, nije tu sposobnost posedovao od
rođenja, već ju je razvio napornim, sistematskim dugogodišnjim treningom. Očigled­
no je da TAKAV TRENING razvija rečenu sposobnost, a ne može da stvori čulne
ćelije i nervne veze tamo gde ih pre treninga nije bilo.

39
Da se vratimo našem treningu. Ovu vežbu treba raditi najmanje dve nedelje. Mnogi
fakiri rade je celog života. Kjuda Baks vežbao je nekoliko godina svakodnevno,
mereći svoj napredak sa štopericom u ruci. Moć viđenja bez očiju razvila mu se kad je
postigao pet minuta neprekidne koncentracije na Jiik. Ako imate želju da se oprobate
u ovom pravcu, ništa vam ne stoji na putu osim više godina napornog treninga. Do
vas stoji hoćete li uložiti napore u tom pravcu ili ćete nastaviti sa sledećim vežbama.
Za svakidašnji praktičan život dve nedelje vežbanja (ali istinskog!) su sasvim
dovoljan period. Jer zašto bi se mučili godinama da bi videli bez očiju, kad možete
lepo njima da se služite.

VEŽBA BR. 7

Uzmite kutiju šibica i ispraznite je. Posmatrajte je pažljivo, okrećući je sa svih strana.
Zapamtite sve detalje. Tada zatvorite oči i prizovite sliku šibice. Zamislite prvo daje
gledate odozgo, kao da se nalazite neposredno iznad nje. Posle toga zamislite da je
gledate odozdo, kao da se nalazite ispod stola, i da gledate naviše kroz providnu ploču
stola. Zatim zamislite da je gledate stojeći sa strane. Najzad pređite na najteži
momenat ćele vežbe — počnite u mislima da kružite oko nje, idući naniže u
polukrugu i to od tačke neposredno iznad šibice do samoga poda, zatim naviše,
gledajući je ćelo vreme dok po periferiji kruga menjate položaj. Vežbajte tako
nekoliko dana, a onda postepeno povećavajte brzinu tog kretanja. Krećite se u
mislima mnogo brže nego na početku, sve dok ne povećate brzinu do krajnjih granica,
tako da za jednu sekundu napravite nekoliko krugova oko šibice. Usled velike brzine
sve slike šibice stopiće se u jednu. Kad ste dostigli izvesnu veštinu u tom aktu, tako da
dođe do stapanja svih slika u jednu sliku, bolje reći u telo, jer ga vidite
trodimenzionalno, vreme je da vežbu proširite. Otvorite šibicu, ispraznite je i
pogledajte je iznutra. Obratite pažnju na boju površina, nabore, njihov uzajamni odnos
i sve ostale detalje. Nekoliko dana koncentrišite se, zatvorenih očiju samo na tu sliku.
Ovoga puta nije potrebno da se krećete u mislima, jednostavno gledajte tu psihičku
sliku što mirnije možete, izbegavajući naprezanje. Tada pređite na najteži deo vežbe.
Morate u mislima spojiti sve slike odjednom tj. spojite sve spoljašnje slike šibice sa
njenom unutrašnjošću. KAO DA VIDITE KUTIJU ISTOVREMENO SPOLJA I
IZNUTRA IZ SVIH POLOŽAJA. Uverićete se d a je to izvanredno teško. Na ovom
stadiju treninga morate uporno voditi bitku sa svojim još uvek neposlušnim duhom
više nedelja ili čak meseci. Koristi od ove vežbe za razvitak fakirskih sposobnosti su
neprocenjive, pa su zato i napori izuzetni, kako po intenzitetu tako i po trajanju. I u
psihičkom treningu važi neumitni zakon karme. — Uvek je akcija jednaka reakciji. Za
veću nagradu potreban je veći napor.
Neki učenici pribegavaju psihološkom triku, da bi olakšali sebi ovu tešku vežbu: oni
zamisle da se šibica nalazi u centru njihove glave. Mnogi izjavljuju da im taj trik jako
pomaže, a neki tvrde d aje to jedini moguć način da se cilj vežbe postigne. Neka vaše
lično iskustvo bude, kao i uvek, merilo za ocenu ovog saveta.

VEŽBA BR. 8

Kad ste zadovoljni rezultatima prethodne vežbe, možete preći na sledeću. Uzmite
sliku ili fotografiju bilo kakvog prizora, koji sadrži dosta detalja. Najbolje su, u tu
svrhu, razglednice gradova slikane iz ptičje perspektive. Posmatrajte je što pažljivije,
obraćajući pažnju na sve detalje. Zatim zatvorite oči i reprodukujte ćelu sliku. Počnite
u imaginaciji da sužavate fokus pažnje ka centru slike, odnosno ka nekom detalju koji

40
se u centru slike nalazi. Primetićete jednu interesantnu pojavu — kako sužavate
pažnju, tako prfzomostaje sve jasniji. Prvo otpadaju detalji sa periferije slike, onda
bledi, nestaju oni bliže centru i na kraju ostaje samo centralni detalj, koji je" sada
daleko oštriji linija nego na početku. Pustite svoj duh da se nekoliko sekundi bavi tako
izoštrenim centralnim detaljem, a potom počnite da širite svoju pažnju lagano ka
periferiji. Ovog puta morate obratiti pažnju na jedan važan momenat — trudite se
svim silama da slika ne gubi ništa u oštrini pri ekspanziji, već da ostane jasna i oštra
kao zadnji, centralni detalj. Da je to vrlo teško ne treba isticati. Ali šta je — tu je!
Čovek mora sam da uloži napore u svoje razviće i samorealizaciju. Nije dovoljno
kupiti kurs koncentracije i samim tim steći tu toliko željenu sposobnost. To bi bilo
vrlo jeftin način da se dođe do najskuplje dragocenosti — vaše nove ličnosti. Mora se
platiti veća cena; ne u novcu, nego u ličnom naporu. Tu vam niko sa strane ne može
pomoći, kao što niko ne može popiti lek da bi vi ozdravili. Morate sami dobro osetiti
gorki ukus napora.

VEZBA BR. 9 — PASIVNA KONCENTRACIJA

Ako ste savesno vežbali vežbe iz uvodnog i višeg kursa, takozvana pasivna
koncentracija neće vam zadavati mnogo teškoća. Za razliku od aktivne koncentracije,
gde spadaju sve prethodne vežbe, pasivna koncentracija sastoji se u pražnjenju svesti
od svakog misaonog sadržaja. Savremena psihologija uči d a je nemoguće zaustaviti,
čak ni za kratki trenutak, tok misli, da biti svestan znači, samim tim, imati u svesti iz-
vestan sadržaj. Nasuprot tome, fakirizam, ruku pod ruku sa svim ostalim sistemima
praktičnog orijentalnog hermetizma, uči da je moguće isprazniti duh od svakog
sadržaja, a ipak biti toga potpuno svestan. Kao i uvek do sada, neka vaše lično
iskustvo odluči gde leži istina.
Sama tehnika pasivne koncentracije izgleda ovako. Sedite u svoju uobičajenu asanu
za koncentraciju i relaksirajte se. Zatvorite oči. Nemojte reći sebi: »Sad ću da
ispraznim svest... Neću da mislim ni na šta.'..« itd. jer to može delovati sugestivno,
tako da dođe do iluzije da vam je svest prazna, iako je ispunjena nekim sadržajem.
Nemojte sebe obmanjivati! Jednostavno pažljivo se posmatrajte i odbacite svaku mi­
sao čim prinietite da se rada u svesti. Ništa, apsolutno ništa ne srne biti u vašoj svesti,
samo potpuna praznina. Ni slika, ni reci, ni zvukova, ni sećanja. Nemojte obraćati
pažnju na telesne senzacije ili disanje, jer sam akt pažnje na njih čini sadržaj svesti i
ukida stanje apsolutne praznine. Držite se ovog stanja što duže možete. Isprva bićete u
stanju da postignete stanje prazne svesti samo nekoliko trenutaka, ali uporan dalji rad
produžiće trajanje tog stanja. Konačni cilj vežbe postignut je kad postignete trajanje
od tri minuta bez kakve promene u svesti. Održavanje ovog stanja duže od tri minuta
opasno je, jer ova vežba sadrži jedan elemenat nerealnosti. Radite je 15 minuta na
dan. Savesno savladana pratjahara pomoći će vam u velikoj meri.

VEŽBA BR. 10 — VELIKI TIBETANSKI TEST

Na kraju nekih vežbanja rečeno vam je da ste postigli veliki uspeh kada ste za toliko i
toliko sekundi zadržali svoju svest na objektu koncentracije. Na taj način merili ste
uspeh u vežbama koncentracije objektivnim putem. Ali postoji i drugi način da se
učenik, koji je savesno vežbao po opisanom programu, uveri u novostečenu moć
svojih misli. Neke škole orijentalne misli pridaju ogromnu važnost direktnom uticaju
na materiju kroz koncentrisanu ljudsku volju, odnosno koncentracijom misli, što je
samo drugi naziv za istu stvar. Eksperimentu koji sledi pridaje se naročita važnost u

41
tradiciji tibetanskih lama. Ako ste proradili sve vežbe kako treba moći ćete sami da
izvedete taj eksperiment.
Kanite malo ulja na svoje prste i, trljanjem prstiju, razmazite masnoću po celoj
njihovoj površini. Tako zamašćenim prstima protrljajte tanku čeličnu iglu. Stavite tu
iglu popreko na viljušku i lagano prinesite čaši napunjenoj vodom. Polako, sasvim
polako, spustite viljušku u vodu, pazeći da igla bude paralelna sa površinom vode u
čaši. To je važno zato da bi, dok spuštate viljušku, igla dodimula površinu vode u
istom trenutku ćelom površinom. Nastavite da spuštate viljušku i dalje. Ona će
potonuti, ali će masna igla ostati da pliva po površini Ona treba da pliva otprilike na
sredini čaše, da ne bi dodirivala njene zidove.
Ovo je, naravno, tek priprema za eksperiment. Nemojte slučajno pomisliti, ako do
sada niste čuli za trik plivanja igle na površini, da je to neko čudo. Taj trik možete
često naći u zabavnicima za decu. Pravi eksperiment tek sada počinje.
Čaša treba da stoji ispred vas na stolu. Kičma treba da vam je potpuno prava. Stavite
laktove na sto i poduprite dlanovima bradu. Posmatrajte iglu. Ona treba da leži sasvim
nepokretno na površini vode pre nego što pređete na koncentraciju. Dišite lagano i
ritmički, jer to doprinosi uspehu eksperimenta. Zatim se snažno koncentrišite na iglu
sa željom daje okrenete oko poprečne osovine. Zamislite da iz vaših očiju izlaze dve
jake struje, kao dve providne trake, koje vuku krajeve igle. U ovoj vežbi ne smete
treptati. Sad je nastupio momenat vrhunske provere snage vaših misli, odnosno
uspeha sa kojim ste savladali prepreke u sopstvenom duhu. Sad više sebe ne možete
obmanjivati. Našli ste se oči u oči sa svojom slabošću ili svojom snagom. U skladu sa
serijom vežbanja, kroz koju ste prošli, ne smete dozvoliti da vam nikakva druga misao
prodre u svest. Vaša pažnja mora biti isključivo koncentrisana na želju da se igla
okrene za 45 do 90 stepeni. Ako imate dovoljno jaku koncentraciju, igla će se lagano
okrenuti. Ukoliko niste uspeli, jedini logičan savet je da se vratite još jednom na
čitavu seriju vežbanja i prođete isti put sa više savesnosti i samopoštovanja.

Kad u školi ne savladate gradivo predviđeno za određen razred, morate _ ponavljati i

ići još jednom. Tako je isto u školi života.
Ako ste uspeli, to će besumnje za vas predstavljati zapanjujući primer dejstva
koncentrisane ljudske misli na materiju. Taj uspeh daće vam ogromno samopouzdanje
i veru u sopstvene snage. Očit primer direktnog uticaja duha na materiju izazvaće
dalekosežne posledice u vama. Verovatno izmenu pogleda na svet u kome živite.
Međutim, učenik ne srne govoriti nikome o ovoj, kao ni o ostalim vežbama u ovom
kursu! Ovo je ozbiljna opomena. Nemojte privlačiti pažnju na sebe jeftinim
hvalisanjem. Sto je najvažnije nećete moći :to nikom da dokaže-te, jer u prisustvu
poamatrača ova moć iščezava. Objašnjenje te pojave vrlo je prosto. Radoznale misli
drugih ljudi otežavaju i ruše koncentraciju. Najvažnije je da VI ZNATE TO. Zato se
pridržavajte apsolutnog čitanja o svojini vežbama.

Došli smo do kraja kursa koncentracije. Samo o toj sposobnosti i njenom razviću
mogla bi se napisati debela knjiga. Ustvari, mnoge takve knjige i postoje ali su, pored
korisnih vežbanja opterećene nizom nepotrebnih detalja, mnoge vežbe su
necelishodne, neke zahtevaju više vremena nego što je nužno, neke daju slabe
rezultate, dok su neke sasvim besmislene. Postoji samo nekoliko knjiga u kojima
su vežbe date u obliku logičnog hijerarhijskog sistema. Najbolje od tih priručnika
navešćemo na kraju kursa. Nažalost, većina njih su van prodaje i mogu se dobiti samo
kao skupi rariteti u velikim evropskim gradovima. Izvesne grupe ljudi, takozvana
okultna ili hermetička bratstva, lože i ritualne organizacije na Zapadu, poseduju u

42
svojim bibliotekama mnoge zaista vredne udžbenike, ali je do njih jako teško doći. U
svakom slučaju, ko traži — naći će!

Razvijena moć koncentracije je univerzalno primenjiva. Isto kao što završena srednja
škola omogućava upis na različite fakultete i akademije, tako isto učenik, koje je
uspešno prebrodio sve teškoće ovog kursa, može da primeni novostečenu moć u
raznim oblastima života po svojoj želji. Većina fenomena fakirizma ima u svojoj
osnovi ovu moć ljudskog duha. Mentalna koncentracija je istinski kalauz do
nevidljivih zakona prirode i do uspeha u svim aktivnostima svakidašnjeg života.
Pored toga koncentracija je samo drugi naziv za ljudsku volju. Jaka volja nije ništa
drugo nego koncentrisana volja. To najjasnije pokazuje primer narkomana, koji ima
izuzetno slabu volju za sve svakidašnje aktivnosti i nije sposoban ni za kakav jači i
trajniji napor, ali kada treba da dođe do droge, na koju je izuzetno koncentrisan,
ispoljava neverovatnu volju i upornost u uklanjanju svih prepreka. Prema tome,
razviće koncentracije dovodi do razvića volje, upornosti d istrajnosti. Jaka
koncentracija je garancija jakog pamćenja. Najbolje pamtimo one sadržaje na koje
smo najjače koncentrisani. Zato se detalji iz filmova bolje pamte nego detalji iz
knjiga. Dosadni sadržaji, od kojih beži netrenirana pažnja, slabo se pamte i brzo
zaboravljaju.

U oblasti sugestije i hipnoze koncentracija daje na i očigledni je rezultate. Sugestija

rasejanog operatora nema nikakvu prodornu snagu. To i nije sugestija. Lično iskustvo
pokazaće vam najbolje vrednost koncentracije u ovim oblastima.
Za učenika koji sledi našu Stazu koncentracija igra daleko važniju ulogu u oblasti
autosugestije, odnosno u oblasti iskorenjivanja sopstvenih slabosti ličnosti. Kompleks
inferiornosti, stidljivosti, strah i anksioznost, neefikasno delovanje na okolinu,
nepotrebno osećanje krivice, svi ti otrovni sadržaji naše psihe bivaju efikasno
tokorenjeni kroz autosugestiju i autohipnozu, izoštrene kroz koncentraciju. Lišene
koncentracije autosugestije ne deluju na podsvest, kao što rasejani zraci ne pale trud,
ali koncentrisani kroz lupu lako izazivaju plamen.
Ključ fenomena fakirske hipnoze je istrenirana plastična imaginacija operatora, kao
što je već ranije objašnjeno. Učenik će sam imati prilike da se uveri da je snažno
razvijena mentalna koncentracija zlatni kalauz, koji otvara vrata svih fenomena
orijentalnog hermetizma, uključujući i fenomene dematerijalizacije, odnosno četvrte
dimenzije, o kome će docnije biti reci.

Takođe zapadni hermetizam ističe najveću važnost sposobnosti koncentracije. Sve

zapadne škole, bazirane na Kabali i Tarotu, koriste koncentraciju kao metod ubrzanja
spiritualne evolucije pojedinca i postizanja iluminacije. Metode i tehnike zapadnog
hermetizma biće detaljno obrađene u priručniku »KLJUČEVI PSIHIČKE MAGIJE«,
tako da primenu koncentracije u tim oblastima ne možemo ni ukratko prikazati.

43
 KONTROLA PODSVESTI — AUTOSUGESTIJA I AUTOHIPNOZA

Po praibtičnoj istočnjačkoj filozofiji, učenik na Stazi ne sme, osim u izuzetnim

slučajevima, da deluje na svoju okolinu direktno. Direktan utjecaj smatra se na
Zapadu za najefikasniji vid delovanja na ljude i kao jedini celishodan način. Zato se
traži da čovek bude agresivan, sposoban da manifestuje svoja htenja i nameće volju
Sto većem broju ljudi oko sebe. Rečeno i psihološkim rečnikom zrela, produktivna
ličnost treba da bude ekstrovertna i agresivna, sposobna da direktno zahvati okolinu i
d aje menja po svojoj volji, čoveka ne treba da se tiču duševni doživljaji ljudi na koje
utiče i čiji otpor slama.
Suprotan, sasvim suprotan, je pristup sledbenika orijentalnog hermetizma. Uvek
moramo uzeti u obzir neizbežni zakon Karme — Akcija je jednaka reakciji. To isto
davno je rečeno narodnom izrekom: »Sto čovek seje, to će i žnjeti.« Umesto direktnog
dejstva na ljude, ovde imamo direktno dejstvo na sebe, svoje telo, svest i podsvest, a
na taj način vršimo istovremeno dejstvo na okolinu. Jer (Pazite, ovo je istinska tajna! !
!) CEO NAS SVET, SA SVIM POJEDINOSTIMA, A NA PRVOM MESTU
MEĐULJUDSKI ODNOSI, ZAVISI OD STANJA NAŠE PODSVESTI I SVI
DOGAĐAJI, KOJE DOŽIVLJAVAMO, FILTRIRAJU SE KROZ NASU
PODSVEST KOJA IM DAJE BOJU I KARAKTER. Taj filter (podsvest) menja se
pod uticajem naše okoline a, što je najvažnije, reaguje veoma spremno na lične napore
čoveka da ga izmeni. Da ponovimo: taj filter, koji čini naš svet onim što jeste, je naše
lično nesvesno ili podsvesni duh. U fakirizmu i jogi to se naziva aurom ili psihičkom
atmosferom koja okružava svakog čoveka. Psihička atmosfera je nalik na ogledalo i
jedan od najvažnijih ciljeva joga treninga jeste da učeniku omogući da stekne kontrolu
ove psihičke sfere. Sledbenik orijentalnog hermetizma ne sme, osim u izuzetnim
okolnostima (ovo ponavljamo jer je izuzetno važno), da direktno deluje na spoljašnji
svet, ali on može i mora da direktno izmeni i restruktuira svoj subjektivni svet.
Posledica ovog biće da će učenik doći u takve nove relacije sa spoljašnjim svetom, da
će spoljašnji svet za njega biti formiran prema njegovoj novoj tački gledišta, ZATO
STO SU NAJDUBLJI SLOJEVI LJUDSKOG BIĆA DELOVI ODGOVARAJUĆIH
SLOJEVA »KOLEKTIVNOG NESVESNOG« ĆELE LJUDSKE RASE. Pošto stvari
tako stoje, sledbenik orijentalnih sistema mora se dokopati efikasnih ključeva do
snaga koje spavaju u podsvesti, odvojene debelim branama od svesnog duha. Ti
ključevi jesu:
1. SADAŠNJE VREME DEJSTVA;
2. EMOCIONALNO U2IVLJAVANJE i
3. VIZUALIZACIJA.
Plašim se da ova sredstva ne odbiju neiskusnog početnika kao suviše jednostavna. To
bila velika šteta. Ne treba tragati za »zakukuljenim tajnama« i frazama koje su lišene
stvarnog značenja.već ozbiljno prionuti na metode i sredstva koja su izdržala probu
vekova. Učenik, koji traži metode za transformaciju svoje ličnosti i rešenje
individualnih problema, može lako da uvidi da u ovom , po broju strana kratkom
udžbenika, Ima IZVESNIH STVARI koje ne može naći u drugim pisanim izvorima.
Date tehnike su do krajnosti uprošćene, teoretisanje je svedeno na minimum. Ono što
je za svakog pametnog čoveka najvažnije — PRAKSA,PRAKSA,PRAKSA — dato je
ovde na izuzetno kondenzovan način. U ovom kursu nema naivnih priča o čudima,
koje uvek služe nekompetentnim autorima da pokriju sopstveno neznanje, već kako
da sve to sami i proverite, kako da vi, VI KOJI SADA CITATE OVE REDOVE,
razvijete u sebi te mnogo spominjane sposobnosti. Da vas učim kako da novostečene
psihičke sposobnosti primenite u praktičnom životu sasvim je izlišno. Čovek koji ume

44
da zaradi novac, sasvim sigurno ume da ga potroši. Zato ako bilo koji sistem, ma kako
lepo izložen, ne izdrži praktičnu proveru — u koš sa njim! To važi i za sistem ovde
izložen.
O autosugestiji napisano je mnogo knjiga, a razni ljudi postižu kroz nju različite
rezultate. Izgleda kao da autosugestija nekad deluje, a nekad ne deluje. Za neke ljude
»radi« u izvesnom periodu, a u drugom nema nikakvih rezultata. Dobija se utisak da
je u ovoj oblasti teško izdvojiti žito od kukolja. Za ovakvo stanje ima više razloga,
koji će vam postati jasni kroz praktičnu primenu materijala.
Početkom ovog veka francuski istraživač Emil Kue objavio je delo pod nazivam
»Gospodarenje sobom pomoću svesne autosugestije« (knjiga je prevedena na naš
jezik. Jedan primerak nalazi se u Narodnoj biblioteci u Beogradu), koje mu je za
kratko vreme donelo svetsku slavu. Jedno vreme izgledalo je da je njegov sistem
čudotvoran i da je kroz njega moguće realizovati svaku želju. Ubrzo je, međutim,
oduševljenje splaslo i Kueov sistem pao je u zaborav. Sam Kue nije otkrio ovaj me­
tod delovanja na podsvest, već je samo prilagodio svome vremenu metod star
desetinama vekova. Razlozi eventualnog neuspeha autosugestije nisu njeni nedostaci,
već neprecizna ili sasvim pogrešna primena ove metode, koja je najjednostavniji
postupak za menjanje sopstvene ličnosti i, prema gore rečenom, sveta oko nas.
Izneću vam sažeto principe delovanja autosugestije i atrtohipnoze, koja nije ništa
drugo do izuzetno duboka autosugestija sa potpunim suženjem svesti na sugerirani
sadržaj.
Svaki čovek normalnih čula i duševnih sposobnosti u stanju je da obavlja
mnogobrojne funkcije svesti. Međutim, po orijentalnoj filozofiji ne postoji nikakva
moć ni u čoveku ni u univerzumu bez svoje suprotnosti. Stvari postoje i razvijaju se
kroz suprotnosti. Na taj način možemo smatrati podsvest kao suprotnost svesti. Sve
ono što u normalnoj svesti podvodimo pod pojmove mišljenja, osećanja, pamćenja,
voljnih aktivnosti itd-. reflektuje se u podsvesti na suprotan način. Otuda proizilazi da
je podsvest podstrekač svega nepoželjnog u nama. Zato je neophodno preobraziti
ovaj antagonistički aspekt našeg »ja«, tako da on ne samo ne čini nikakvu štetu, već
da nam, nasuprot tome, pomogne u realizaciji želja. Podsvest nužno zahteva
PROSTOR i VREME da bi realizovala svoje sadržaje u fizičkom svetu. Prostor i
vreme su osnovni principi transformacije svih stvari SA PLANA MISAONIH FORMI
NA PLAN FIZIČKE REALNOSTI. Ako lišimo podsvest prostora i vremena suprotan
pol stvari prestaće da utiče na nas, tako da ćemo biti u stanju da ostvarimo svoje želje
kroz podsvest. Eliminacija prostora i vremena je prvi ključ za praktičnu primenu
autosugestije. Primer će to najbolje osvetliti. Ako usadimo u -podsvest želju da sutra
ili u neko drugo vreme ne popustimo nekom karakternom nedostatku naprimer da ne
pušimo ili ne pijemo alkohol i si., podsvest će imati dosta vremena da tu na-meru
omete na ovaj ili onaj način. U većini slučajeva, imajući pred sobom slabu volju
prosečnog čoveka, podsvest će uspeti da nas prevari, izazivajući tako neuspeh
autosugestije. Nasuprot tome, ako iz podsvesti isključimo prostor i vreme, dok je
istovremeno impregniramo određenom željom, samo pozitivan pol podsvesti uticaće
na nas i naša želja, budući neometana, realizovaće se. Ovo je istinski ključ za uspeh
autosugestije, koji je od najveće važnosti pri njenoj praktičnoj primeni.
Kako to izgleda u praksi? To znači da nećete formulisati svoju autosugestiju ovako:
»Ja se neću plašiti«, »Ja neću sutra osećati želju za pušenjem,« itd., nego da ćete
formulisati svoje autosugestije na ovaj način: »Ja se ne bojim!«, »Ja ne osećam želju
za pušenjem!« itd., zavisno
od toga šta Želite postići. Znači, autosugestija mora uvek biti izražena u sadašnjem
vremenu.

45
Druga dva, isto tako važna, ključa su OSEĆANJE koje prati sugestiju i PSIHIČKA
SLIKA koj a j e ilustruj e.
Vrednost autosugestije nije u samim recima, nego u osećanju koje iza njih stoji. Vi
morate OSEĆATI ono što govorite. To ne sme biti prazno, papagajske ponavljanje,
već UREĐIVANJE samog sebe, prožeto emocijama. Ako dajete sebi sugestiju da ne
pušite, treba da glumite samo osećanje, da ga zamišljate i uživljavate se unjega. Dok
izgovarate »ja ne osećam nikakvu želju za pušenjem«, treba da osetite u sebi
zadovoljstvo što ne pušite i lakoću kojom dišete plućima oslobođenim štetnog dima
itd.
Na podsvest je najlakše uticati noću, ili u svako drugo vreme pred spavanje, odnosno
ujutro, neposredno posle buđenja, kada smo sanjivi. Tada brana između svesti i
podsvesti popušta i pristup sugestijama do podsvesti je olakšan. To ne znači da ostalo
vreme nije pogodno, već da u polubudnom stanju svest najspremnije reaguje na su­
gestije. To je jedan od razloga zašto sledbenik naše Staze ne treba nikad da ode u
postelju u stanju razdraženosti, lutnje, depresije ili straha, U takvim situacijama bolje
je provesti pola sata bez sna, da bi se sredili i smirili, jer emocionalno stanje sa kojim
smo pali u san, nastavlja svoje dejstvo u podsvesti.
Postavlja se pitanje koliki treba da bude broj sukcesivnih autosugestija u jednoj
seansi. Sasvim je dovoljan broj od 40, mada će se mnogim početnicima učiniti
prevelik i zamoran. Međutim, rezultati koji se time postižu opravdavaju napor. Da
vam se pažnja ne bi rasejala prilikom ponavljanja, najbolje je da napravite nešto nalik
na brojanice. Uzmite 40 pasulja ili jeftinijih kupovnih kuglica nanižite ih na konac i
uzmite ih sa sobom uvek kad krenete na spavanje. Jedna kuglica treba da je veća od
ostalih. Od nje počnite. Kad ponovo dođete do nje, pomerajući jednu kuglicu za svaku
autosugestiju, znači da ste ponovili svih 40 sugestija. Prema tome, uvek pred spavanje
uzmite svoje brojanice, odaberite sugestiju i dok ležite tiho ponavljajte, naprimer »Ja
sam hrabar« i svaki put kad ponovite sugestiju pomerite jedno zmo, sve dok ne dođete
do kraja. Ako niste sami u sobi, ponavljajte sugestije u sebi, da ne bi privukli pažnju
na svoju aktivnost. Glavna stvar i ključ do uspeha je da zamislite (vizualizirate) svoju
želju kao VEĆ OSVARENU, KAO DA VEĆ ZAISTA POSTOJI. Ako zaspite pre
nego što ste uspeli da 40 puta ponovite sugestiju, utoliko bolje, sugestija je na najbolji
način uronila u podsvest i tamo nastavlja svoju nevidljivu aktivnost. Ujutro čim se
pobudite, dok ste još u sanjivom polubudnom stanju, dohvatite svoje brojanice i
ponovite istu sugestiju ponovo 40 puta. Ima ljudi koji noću ustaju iz kreveta da
mokre, piju vodu i si. Ako je sa vama taj slučaj, onda je to izvrsno vreme da se vežba
ponovi. Ukoliko više vežbanja utoliko je efekat jači i želja pre realizovana. Jer ovde
neumitno deluju dva zakona: Zakon akcije i reakcije i zakon o neuništivosti energije.
Prvo, uvekje akcija jednaka reakciji. To ovde znači: što jača akcija svesnog duha to je
želja pre realizovana.
Drugo, emocionalna energija koja prati želju, plus misaona energija materijalizovana
u psihičkoj slici NE MOGU NESTATI ! ! ! One se ulivaju u podsvest i tamo se
transformišu u željeni odgovor. Na isti način se u vašem detinjstvu serija traumatskih
doživljaja iskristalisala u neki od bolnih kompleksa koji vas psihički obogaćuje.
Najefikasniji ključ do uspešne autosugestije -je psihička slika. Trening koncentracije
opisan u ovom kursu razviće vam sposobnost formiranja psihičkih slika do željenog
nivoa. Zašto je potrebno da vizualizirate svoju želju? Razlog je taj što je u evoluciji
ljudskog roda govor relativno kasno nastao; davno pre njega postojala je sposobnost
formiranja psihičkih slika. Zato podsvest daleko spremnije reaguje na psihičku sliku
nego na reci. Ako dođu u sukob reč i psihička slika, ova druga uvek pobeđuje.
Naprimer, ako glumac, koji ima tremu pred izlazak na binu, da sebi sugestiju »Ja ne

46
osećam tremu«, ali mu pri tom stoji pred očima slika sebe kako stoji preplašen na
bini, onda će njegova sugestija imati negativno dejstvo uprkos verbalne formulacije i
trema će se pojačati. Zato je od velike važnosti kontrola psihičkih slika koje nam
izlaze pred oči dok se izlažemo sugestiji. Ne zaboravite, psihička slika je materijalna,
elektromagnetska tvorevina koja odlazi u podsvest i tamo deluje tiho, neprimetno,
proizvodeći docnije u svesti rezultate u skladu sa svojini sadržajem. Proces
kondenzovanja misli u psihičku sliku liči na mućenje masla iz pavlake. Alko se pažnja
<usređsredi na misao u obliku slike, onda duh može tom misaonom formom da rukuje
kao što ruke manipulišu materijalnim objektom. Adepti joge i fakirizma uče da je
nesvesna koncentracija na sadržaje, koji su spušteni u podsvest, mnogo jača od svesne
koncentracije, jer ona ne može biti poremećena i odvučena od objekta. Ona je
fiksirana na željeni objekat danima, mesecima ili čitavog života, zavisno od težine
zadatka. Mnogobrojna umetnička dela i naučna otkrića bazirana su na toj neprekidnoj
usmere nosti visoko koncentrisanog nesvesnog duha. Zato se mogućnost angažovanja
podsvesti da nam pomogne ne ograničava na davanje autosugestija za izgradnju
najrazličitijih problema. Mnogi to znaju iz iskustva, Naprimer, dovoljno je pred
spavanje dati sebi čvrstu sugestiju da ćemo se probuditi u određeno vreme, pa ćemo
se tada zaista probuditi. Potrebno je samo malo vežbe da se podsvest zaposli na
rešavanju mnogobrojnih problema koji na svesnom planu izgledaju nerešivi. U tom
procesu najvažnije je naći psihičku sliku koja adekvatno predstavlja problem. Zatim
učenik treba da se, potpuno relaksiran, koncentriše iz sve snage na problem pred
sobom, sa željom da ga reći. Takva koncentracija treba da traje nekoliko sekundi.
Zatim treba da zamisliti psihičku sliku koja oličava ceo problem i da je spusti u
podsvest. Kako izvesti ovo zadnje? Učenik treba da zamisli na nivou svoga struka
pregradu nejasnih oblika, kao plavičastu membranu, nalik na površinu vode; ili kao
uspravnu membranu iza potiljka, koja liči na zavesu iza koje se može lako
promaći.Zatim treba da, kroz napor imaginacije, zamisli kako slika propada kroz
membranu, ili prolazi kroz zavesu iza leđa, dajući istovremeno sugestiju: »Pazi na
ovo!« Učenik treba da se obraća svojoj podsvesti kao odvojenom biću čiji je
poslodavac i da pri tom zauzme stav jakog iščekivanja skorog odgovora. Ako je
problem, koji treba da se resi, komplikovan, sa velikim brojem komponenata, onda
koncentrišite pažnju na sve te komponente po redu. Dok se koncentrišete na prvu
komponentu, zaboravite sve ostale. Posle nekoliko sekundi koncentracije na prvu
komponentu, spustite je kroz membranu, a zatim sve napore usredsredite na sledeću
komponentu, zatim nju spustite iza membrane itd. Kad je sav materijal, koji se na
problem odnosi, tako prerađen, treba izvršiti »opšti pregled« izvesno vreme, a onda ga
spustiti u podsvest u vidu slike (totalne slike koja predstavlja ceo problem a ne
pojedine komponente), proprativši taj akt sa sugestijom: »Pazi na ovo!« Ujutro
prizovite problem, ili će on sam iskočiti u svesti bez poziva. Primetićete da su
elementi problema bolje sređeni, jasniji, tako daje rešenje u mnogome olakšano.

Mnogobrojne narodne izreke ukazuju na rad nesvesnog duha, na-primer »Jutro je

pametnije od večeri«. Svako zna d aje dobro ostaviti problem da se »odmori«. Mnogi
poznati, uspešni advokati, koji su u svom poslu često suočeni sa iznenadnim pitanjima
i problemima, koriste, i ne znajući to, svoju podsvest kao slugu neprocenjive
vrednosti. Advokatska praksa ih je poučila d a je ludost izgubiti samopouzdanje kad
im se postavi iznenadan problem. Zato je u takvoj situaciji prva stvar da, zadržavajući
izgled samopouzdanja i sigurnosti, maskiraju pauzu u kojoj njihov nesvesni duh traga
za rešenjem, iznesu nekoliko konvencionalnih fraza, dok iznenadno rešenje ne sevne
u duhu i briljantan odgovor se rodi »sam od sebe«, koji preteći neuspeh pretvara u

47
trijumf. U takvim slučajevima nesvesnom duhu se ne upućuje verbalna komanda
»pazi«, već sama, izuzetno jaka duhovna potreba deluje kao neverbalni zahtev.
Iz svog ličnog iskustva možete se setiti sličnih slučajeva. Kada vam iznenada postave
pitanje, često je prva reakcija reći: »Čekajte da razmislim.« Obično u toj pauzi nema
svesnog mišljenja, već čovek samo pilji ispred sebe potpuno prazne svesti, dok
nesvesni duh grozničavo i neprimetno traga za rešenjem. Istu ulogu imaju u govoru
otezanja i reci i fraze koje popunjavaju pauzu, kao »ovaj«, »šta sam hteo da kažem«
itd.

Od mnogih priznatih psihologa koji su ovaj problem proučavali K.G. Jung bio je
najbliži istini. Smatrao je da nesvesni duh ima daleko veće mogućnosti, više znanja i
veće sposobnosti. Treba samo otvoriti vrata između svesti i nesvesnog, pa doći do
svih informacija koje su nam potrebne. Međutim, po orijentalnoj psihologiji, ne treba
brkati nesvesni duh i intuiciju, koja spada u domen nadsvesti, što ovaj veliki psiholog
očigledno nije razlikovao. Podsvest je vema robinja, ako znamo da postupamo s njom
kako treba, a nadsvest je idealni prijatelj beskrajno finiji i mudriji. On nam
neprekidno daje savete i pruža ruku, ali mi to često ne čujemo i ne vidimo.
Verovatno će svakog interesovati kakve se sve želje mogu realizovati kroz metod
autosugestije. Može se postići ostvarenje svih želja koje se odnose na telo i ličnost,
naprimer eliminisanje karakternih nedostataka, slabosti, poremećaja; razvijanje
pozitivnih crta ličnosti, potenciranje postojećih itd. Sasvim je logično da želje, koje se
ne odnose na ličnost, kao dobici na sportskoj prognozi i si. ne mogu biti realizovane
na ovaj način. Sledbenik koji se ozbiljno poduhvati autosugestije i, što je najvažnije,
istraje u tom metodu kroz tkz. suve periode, to jest periode u kojima se na prvi pogled
ne vidi napredak, uveriće se u efikasnost ovog metoda i pribegavaće mu celog života.

AUTOHIPNOZA

Kao i sve neobične sposobnosti ljudskog duha, sposobnost da se hipnotišu ljudi i

životinje i da se bude hipnotisan oduvek je bila zamagljena misticizmom i sujeverjem.
Međutim, u fenomenu hipnotizma nema ničeg natprirodnog. Hipnoza je vrsta
veštačkog sna, izazvanog ili voljom operatora (heterohipnoza) ili same individue
(autohipnoza), čija je glavna karakteristika suženje svesti i, u vezi s tim, pojačana
prijemčivost za sugestije.

Sugestije date sebi u stanju autohipnoze daleko su efikasnije od sugestija datih u

budnom stanju. Razlog je taj što autohipnoza omogućava čoveku da otkloni sopstveno
kritičko rasuđivanje i tako čini svest receptivnom u visokom stepenu. Ukoliko je trans
dublji, utoliko je svest manje kritična; ukoliko je svest manje kritična, utoliko je
prijemčivija za sugestije i utoliko će ih brze apsorbovati. Ima više metoda autohip­
noze; detaljno ću opisati samo najvažnije. Za sve metode je bitno da počinju
kompletnom relaksacijom tela. To je najvažnije upamtiti — bez relaksacije nema
autohipnoze, bar dok se ne stekne veliko iskustvaA Psiholozi i lekari upoznati sa
metodom AUTOGENOG TRENINGA Dr. Šulca naći će dosta sličnosti između
njegove terapeutske metode i tehnika izloženih u ovom kursu. Takođe izvesne
komponente pranajame, date ranije u ovom priručniku, čine važan deo Sulcove
metode. Na metodu autogenog treninga osvmućemo se na kraju ovog poglavlja.
Na samom početku izlaganja moram upozoriti čitaoca da je autohipnoza daleko teži
postupak od autosugestije. Trening autohipnoze, po težini i vremenu potrebnom da se
savlada, dolazi odmah iza treninga koncentracije. Kao što je više puta rečeno,

48
međutim, veći napori dovode do veće nagrade. Ko bude, uz pomoć istrajnosti,
savladao tehniku hipnotisanja samog sebe, steći će zlatan ključ za vrata podsvesti i
dobiće pristup ogromnim količinama instruktivne energije, koja ništa drugo ne želi
nego da je što pre upotrebimo. To je istovremeno zlatan ključ za transformaciju
sopstvene ličnosti. Neproporcionalan strah, nesigurnost, stidljivost, kompleks manje
vrednosti biće iskorenjeni iz podruma duše jednom zauvek. Ali ako vam tokom
napornih i dosadanjih vežbanja motivacija presahne, znajte da ćete samo gubiti
vreme. Zato se sada odlučite.

Neophodne pripreme sadrže sledeće: ležite na pod ili na postelju u zamračenoj sobi.
Zaključajte vrata da vas niko ne bi uznemiravao. Iznad uzglavlja pričvrstite malu
električnu lampu, najbolje sa baterijom. Između očiju i lampe postavite u vidu zaklona
neprovidan karton. Na njemu probušite malu rupu, tako da do vaših očiju (kad ležite)
dopire sićušan zrak svetlosti. Svetlosni izvor mora biti tako postavljen da vam pri
fiksiranju oči budu usmerene ka obrvama, tako da, dok ležeći gledate u svetlost,
osetite lak napor u očima.

Zatvorite oči i počnite sa relaksacijom svih delova tela. Počnite sa vrhovima nožnih
prstiju. Zamislite kako su teški i potpuno bez života. To treba da osetite. Zatim pređite
na listove nogu. Zamislite da izvlačite životnu snagu iz mišića listova. Pri svakom
udisanju zamišljajte da prana napušta listove i da oni postaju teški i beživotni. Kad
završite sa listovima, koncentrišite se na butine i ponovite proces sa njima. Zatim
pređite na donji deo stomaka i reproduktivne organe. Zatim po redu na grudi, ruke,
vrat, i na mišiće glave. Tu je najvažnije da relaksirate mišiće koji zatežu kožu na čelu
i temenu. Kod većine oni su konstantno napeti.
Da se ne bi obeshrabrili znajte da ćete samo na početku proces relaksiranja izvoditi
polako i postepeno. Docnije, kad kroz istrajna vežbanja budete stekli rutinu, bićete u
stanju da koristite posthipnotičke sugestije i ceo proces biće veoma ubrzan, tako da će
do relaksacije dolaziti za vrlo kratko vreme, gotovo automatski.
Kada ste se potpuno relaksirali, uradite, ne menjajući položaj, nekoliko pranajama.
Zatim otvorite oči i fiksirajte svetlost lampe (koja prolazi kroz rupu na kartonu) iznad
glave. Kao što je rečeno, najvažnije je da osetite mali napor u očima. Sad recite sebi:
»Ja ću sada polako brojati do deset. Kad budem izbrojao do deset moje oči će se
čvrsto zatvoriti.« Počnite da brojite na sledeći način, »1 — moje oči su umorne
— 2 —meni se spava — 3 — meni se sve više spava — 4 — meni se spava sve više i
više — 5 — da, zaista, meni se spava, ja sam jako pospan
— 6 — očni kapci su mi teški kao da su od olova — 7 — kapci su mi sve teži i teži,
sve teži i teži... kad budem rekao »10«, neću moći da otvorim oči — 8 — meni se sve
više spava, ja tonem u san — 9 — moje oči se zatvaraju čvrsto, čvrsto... čvrsto... —
10 — Moje oči su čvrsto zatvorene, ja ne mogu da ih otvorim.«

Cilj opisanog postupka je da stvorite uslovni refleks uspavljivanja, tako da ubuduće

nemate nikakvih teškoća u izazivanju autohipnotičkog transa. Sve što će biti potrebno,
da bi doveli sebe u hipnotički trans, je da brojite od 1 do 10, sa željom da se uspavate.
Prema tome, prvi deo rada na autohipnozi je stvaranje uslovnog refleksa uspavlji­
vanja brojanjem od jedan do deset.
Normalno je da vam se oči, prvih nekoliko puta, neće zatvoriti kad dođete do 10. To
ne treba da vas brine. Kad izgovorite »deset«, jednostavno ih sami zatvorite, kao da
ste zaista pali u hipnotički trans. Čineći tako vi ustvari vežbate proces uslovljavanja i
posle izvesnog broja ponavljanja oči će se, na vaše iznenađenje, same zatvoriti.

49
Kad ste izvesno vreme ponavljali opisani proces, dodajte gornjoj autosugestiji
sledeće. Pre nego što pređete na samo brojanje, recite sebi: »Sad ću brojati do deset.
Kako budem brojao, moji kapci biće sve teži i teži, moje oči sve umornije i umornije.
Kada budem rekao »deset«, moje oči biće čvrsto zatvorene i nikakva spoljašnja draž
neće moći da ih otvori. U trenutku kada mi se oči zatvore, ja ću pasti u stanje duboke
autohipnoze. Ja ću biti potpuno svestan svega što se događa, ja ću sve čuti i sve
primećivati. Tada ću dati svom nesvesnom duhu sugestije koje budem želeo.« Zatim
nastavite da brojite, kao što je gore opisano, od
jedan do deset.

Posle izvesnog broja ponavljanja, koji varira od slučaja do slučaja, pašćete u

hipnotički trans. Tada prelazite, budući da ste svesni situacije, na davanje hipnotičkih
i posthipnotičkih sugestija. Međutim, kako nije savetno naglo se vraćati iz stanja
transa u budno stanje, čim završite sa davanjem sugestija, a pre nego što želite da se
probudite, recite sebi sledeće: »Za nekoliko trenutaka probudiću se iz stanja transa,
dok budem brojao unatrag od 10 do 1. Kako budem izgovarao brojeve, budiću se sve
više i više. Kad dođem do 1, biću sasvim budan, smiren, osvežen i zadovoljan. Evo
sada počinjem da brojim i osećanje težine u telu napušta me. 10... 9... 8.. osećam se
sve lakšim... 7... 6... 5... budim se sve više... 4... 3... osećam da mi hladan Vazduh du-
va u oči... 2 ... kapci su mi laki... 1... oči mi se otvaraju.«
Na kraju opisa tehnika autohipnoze date su gotove sugestije ili afirmacije za
uklanjanje različitih nedostataka i sticanje poželjnih osobina ličnosti Primeri su
sasvim proizvoljno odabrani i ne .morate ih se kruto držati, važno je da shvatite njihov
duh. Ustvari, najbolje je da formirate sopstvene sugestije, jer sami najbolje znate koje
su vam slabosti i kakve su vam potrebe.

TEHNIKA ABECEDE

Pripremite se na isti način kao u pivom slučaju. Ležite na postelju pazeći da vas odeća
ne steže. Fiksirajte svetlost. Recite sebi sledeće: »Sada ću početi da izgovaram slova
od A do H. Kad stignem do H, pašću u dubok hipnotički trans. H je signal za hipnozu.
A... ja sam potpuno opušten, telo m ije teško kao od olova. B... mišići na čelu sasvim
su mi opušteni i beživotni, kao da ih nema. C... kapci su mi sve teži i teži. Sada ću, da
bih povećao pospanost reći »D« i biću sasvim pospan, umoran i opušten. D... tonem
sve dublje u san, ali sam potpuno svestan i koncentrisan na sugestije koje ću sebi
davati. E... sve dublje tonem u san, sve dublje i dublje. F... ja se približavam stanju
najdublje hipnoze. G— tonem sve dublje i dublje, sve dublje i dublje.
H... ja sam u stanju najdublje hipnoze, koncentrisan samo na sugestije koje ću sebi
dati. Ništa ne može da me probudi iz ovog sna. Svaki put kad budem koristio ovu
tehniku autohipnoze, sve brže ću padati u san...« Zatim se prelazi na davanje
odabranih autosugestija (koje su date na kraju ovog poglavlja) i najzad se daju
autosugestije za postepeno, ravnomemo buđenje iz transa. »Kad budem došao u
brojanju do jedan, biću sasvim svež, odmoran i raspoložen. 10... počinjem da se
budim... 9... 8... 7... 6... budim se lagano iz sna 5... 4... 3... 2... 1 oči se otvaraju, ja sam
svež, odmoran i dobro raspoložen.«

50
 TEHNIKA FAKIRA HARLEDŽANA
Kao što sam naziv kaže, ova tehnika nosi ime jednog od čuvenih fakira, jer ju je on u
najvećoj meri popularisao. Naravno ova tehnika je postojala i bila praktikovana i
davno pre njega. Umesto sijalice iznad postelje, koju danas većina upotrebljava, fakiri
koriste fiksiranje neke sjajne zvezde, pa se na nju usmeravaju, potiskujući iz svog vid­
nog i duhovnog polja sve ostalo. Vama, pošto živite u dvadesetom veku, zvezde nisu
potrebne, držite se svoje električne lampice.
Pošto ste se relaksirali kao u prethodne dve tehnike, dajte sebi sledeću sugestiju: »Ja
ću sad početi da brojim od 1 do 10 i dok budem brojao padaću u san sve dublje i
dublje... Kad budem stigao do 10, biću u dubokom hipnotičkom snu, dostići ću
najdublji trans. Moja svest biće sasvim očuvana, ali za mene neće postojati ništa na
svetu osim sugestija koje ću sebi davati. Kad završim sa davanjem sugestija, počeću
da se budim, brojeći od 10 do 1. Kad budem rekao »jedan«, probudiću se. Evo,
počinjem da brojim 1... 2... 3... 4...«
Sada ćete početi da brojite; ali za razliku od prve dve tehnike, u harledžanovoj metodi
ćete naizmenično otvarati i zatvarati oči. Na svaki neparan broj otvorićete oči, a
zatvorićete ih na svaki paran broj. »1 (otvorite oči i fiksirajte svetlost dok dajete sebi
sugestiju) meni se spava ... spava ... spava ... 2 (zatvorite oči) moji kapci su teški,
meni se sve više spava... 3 (otvorite oči) toliko mi se spava da ne mogu ni za trenutak
da ostanem budan... 4 (zatvorite oči)« itd. Kad izgovorite 10 ostanite zatvorenih očiju.
Ako se niste uspavali, počnite od počet- „ ka da brojite, naizmenično otvarajući i
zatvarajući oči.

Naizmenično otvaranje i zatvaranje očiju ima izvanredno hipnotičko dejstvo na svest.

Međutim, mora se izvoditi polako i ravnomemo, bez trzanja i stiskanja očiju. Ova
tehnika primenjuje se samo kad su dve prethodne savladane.
Kad ste kroz praktikovanje ove tri tehnike uspeli da dostignete hipnotički trans
počinje se sa davanjem hipnotičkih i posthipnotičkih. sugestija, afirmacija, koje su
navedene na kraju poglavlja o autohipnozi.
Sto važi za dve prethodne metode, važi i ovde — kad se dostigne hipnotički trans,
potrebno je da objektivno proverite njegovu istinitost, Jer ljudi sa jakom maštom
mogu da uobraze da se nalaze u stanju autohipnoze. Ako primenite sledeća dva testa,
čija je vrednost opšte priznata, bićete načisto sa samim sobom da li ste zaista dostigli
dubok hipnotički trans.

TEST I

Kad dostignete stanje transa, brojeći od 1 do 10, ili kad u tehnici abecede stignete do
H, dajte sebi sledeću sugestiju: „Ja sada duboko dišem i svakim udisajem moja desna
ruka postaje sve teža i teža. Evo, moja ruka je teška kao olovo. Ona postaje sve teža i
teža. Ona je tako teška d aje ne mogu pomeriti. Ja ne mogu, zaista ne mogu daje po­
dignem. Sada ću pokušati da je dignem i neću moći. Evo, ne mogu da je dignem!«
Sada probajte da podignete ruku. Ako ste u stanju hipnotičkog transa — zaista nećete
moći. Zatim poništite dejstvo sugestije obrnutim procesom. Koncentrišite se na to da
će vam ruka postajati sve lakša i recite to: »Moja nuka postaje sada sve lakša i lakša.
Ja ću moći sa lakoćom daje podignem, bez ikakvog napora.«

51
 TEST 2
Stavite kraj postelje iglu ili bilo kakav šiljat predmet Kad ste dostigli dubok hipnotički
san, stigavši do deset u brojanju, ili do »H« u tehnici abecede, sugerirajte sebi: »Ja
sam u dubokom hipnotičkom transu. Ja se koncentrišem samo na svoju desnu ruku.
Ona se sve više kruti. Ćela ruka je sve manje osetljiva. Kad budem izbrojao do 4, biće
sasvim neosetljiva na bol. Moći ću da radim sa njom šta hoću, ali nikakav bol neću
osetiti. Nikakav, apsolutno nikakav bol neću osetiti. U mojoj levoj ruci nalazi se vata
natopljena etrom. Ja sada mažem desnu ruku etrom i činim je neosetljivom na bol.
Nikakav bol ne osećam na desnoj ruci, apsolutno nikakav.« Zatim uzmite pripremljen
šiljati predmet (iglu); treba da mu je vrh prethodno sterilisan na plamenu šibice i
ubodite se u desnu ruku. Ako ste u stanju dubokog transa, nećete osetiti boL Odmah
zatim pređite na poništavanje dejstva sugestije, jer ona donekle remeti krvotok. Dajte
sebi sugestiju da vam je krvotok normalan, da vam se osetljivost vraća i kad vam
osećaj utmulosti, koji prati neosetljivost iščezne, test je završen i možete preći na
davanje odabranih sugestija.
Afirmacije koje treba davati u stanju transa ne moraju imati isti oblik koji je ovde
naveden. Ovde su dati proizvoljno odabrani primeri. Treba shvatiti opšte ideje koje
iza njih stoje. Najbolje je da sam student formuliše svoje autosugestije. Savetno je
naučiti ih napamet i ponavljati ih u istom obliku. Naravno, ako se neka reč ispusti ili
zameni drugom, to neće uticati na efekat sugestije. Afirmacije će se razlikovati od
jedne do druge individue, zavisno od toga šta se želi postići. Bazni ljudi imaju
različite psihološke potrebe. Ipak postoje crte ličnosti koje se zahtevaju u većini
praktičnih aktivnosti i problemi zajednički većem broju ljudi; zato vam dati primeri
mogu dobro poslužiti.

SUGESTIJE ZA RAZVOJ MENTALNE KONCENTRACIJE

»Ja sam u stanju duboke hipnoze. Ja sam usmeren samo na svoje sugestije. Ja imam
jaku koncentraciju. Šta god da radim — čitam, pišem, slušam, učim — moja je misao
usmerena samo na taj sadržaj i ništa više. Ništa, apsolutno ništa više ne postoji za
mene. Samo predmet na koji sam usmeren. Moja koncentracija postaje sve jača.«
Ovo ponovite 2—3 puta u toku jedne hipnotičke seanse. Ovo je pravi trenutak da vas
upozorim da se prilikom jedne seanse daje samo jedna sugestija (broj ponovljenih
afirmacija zavisi, naravno, od vremena koje vam je na raspoloženju). Nećete za vreme
jedne seanse odvikavati sebe od pušenja, lečiti kompleks manje vrednosti, razvijati
hrabrost, uklanjati inhibicije isl. To bi bilo protivno osnovnom principu koncentracije.
Usmerite se svaki put na jednu određenu stvar i uspeh će doći lako i prirodno.

SUGESTIJE ZA UČENJE I PAMĆENJE

»Ja sam u stanju duboke hipnoze. Moj nesvesni duh kao sunđer upija ovo: »Ja volim
da učim. Ja želim da učim. Ja nalazim ogromnu radost u učenju. Za mene ne postoje
dosadne stvari. Privlači me sve što učim. Ja pamtim u potpunosti sve što učim, jer
imam odlično pamćenje. Ja pamtim sve — celinu, delove, detalje, primere, imena,
brojeve.
76
Sve što sam čuo i pročitao ja pamtim u potpunosti. Ja imam jako i nepogrešivo
pamćenje. Ja imam nepogrešivo pamćenje.« Ponovite to nekoliko puta.

52
 SUGESTIJE ZA RAZVIJANJE UPORNOSTI
»Ja sam uporan. Ja sam izvanredno uporan u svemu čega se poduhvatim. Šta god
započnem, ja završim do kraja, zahvaljujući svojoj velikoj upornosti. Sva moja
energija usmerena je na upornost i istraj-nost u svakodnevnim aktivnostima.«

SUGESTIJE ZA ISKORENJTVANJE KOMPLEKSA INFERIORNOSTI

»Ja imam veoma jaku ličnost. Ja dobro znam svoju vrednost. Moja unutrašnja
vrednost zrači kroz moju pojavu i ljudi je dobro osećaju. Ljudi me vole. Ljudi traže
moje društvo, ljudi cene moje mišljenje, ljudi mi se dive. JA VREDIM... Ja znam da
vredim! To znaju svi iz moje okoline. Ja sam oličenje uspeha u svemu. Ja sam siguran
u sebe. Sve svoje želje ja slobodno izražavam. Ja vredim! Ja vredim! Ja vredim!«
U mnogim slučajevima dovoljna je vrlo kratka formula, naprimer »Ja sam hrabar, ja
sam neustrašivo hrabar.« Ili »Ja ne mucam. Ja čisto polako i odmereno govorim.« Hi
još kraće — »Ja nikad ne crvenim. Ja nikad ne crvenim. Ja nikad ne crvenim«.
Kao što je gore rečeno, važno je da shvatite opšti duh postupka autohipnoze, pa da na
svoje potrebe primenite opisane tehnike. Siguran sam da želite da iskorenite neke
slabosti i nedostatke isto onako nemilosrdno kao što su oni vas držali u lancima.
Zapitajte se koji su to nedostaci. Uzmite olovku i hartiju, pa ih redom ispišite. Takođe
ispišite crte ličnosti koje želite da steknete. Neke sposobnosti, naprimer inteligencija,
ne mogu se razviti ovim metodama, ali vi za tim sigurno ne osećate potrebu. Još
davno je rečeno daje pamet dobro koje je najpravednije raspodeljeno svim ljudima na
kugli zemaljskoj — jer niko se ne žali da je malo ima. Ali vi možete razviti
koncentraciju! Covek prosečne inteligencije, sa jakom koncentracijom, usmerava na
problem, koji želi da resi, mnogo veću misaonu energiju, nego čovek daleko više
inteligencije čije misli lutaju. Ovaj drug5 liči na parnu mašinu čiji su zidovi izbušeni,
pa pogonska snaga napušta kotao na neupotrebljiv
način.
Imate li slabu volju? Ako želite jaku volju, formirajte svoje sugestije u tom smislu i
vizualizirajte sebe kao čoveka jake volje, pred kojim sve brane padaju, za koga ne
postoji nemoguće. U svojim mislima neprestano držite sliku sebe kakav želite da
budete. Vaše subjektivno stanje nužno se, posle izvesnog vremena, počinje
reflektovati na okolinu (hermetički zakoni, koji regulišu ove mehanizme, biće tretirani
do najsitnijih detalja u udžbeniku »KLJUČEVI PSIHIČKE MAGIJE«). Uve-ričete se
u to kroz praksu.
Mnogi početnici zaplašeni su metodom autohipnoze i pre nego što je primene u
praksi. Kao najčešći razlog navodi se opasnost da se čovek ne probudi iz hipnoze. Šta
će se desiti, pitaju mnogi, ako čovek stupi u stanje transa, a nekako propusti da sebi da
sugestiju da se probudi? Da, zaista, šta će se desiti? Proći će pet, deset, petnaest
minuta hipnotičkog sna. Čovek kao da zaista spava dubokim snom. Ali posle 30—35
minuta probudiće se sam od sebe (čak i u slučaju da je nekom greškom dao sebi
sugestiju da se nikad ne probudi!) odmoran i svež. Nemoguće je ne probuditi se! Jer u
nesvesnom postoji neka vrsta alarmnog mehanizma i čim nam zapreti bilo koja
opasnost (u ovom slučaju neprekidna autohip-noza), ono šalje alarm i budi nas
sigurno i nepogrešivo. Prema tome, ne bojte se! Vaš problem nije kako da se
probudite iz transa, već kako da ga izazovete! Mislite samo na to. Zato na početku, u
pripremnom periodu, morate obratiti pažnju da vas niko ne ometa. Ulazak u sobu ne­
kog lica, promaja, lupa, iznenadna svetlost, sve to deluje kao alarm i budi čoveka.

53
Treba da budete svesni da je autohipnoza, po svojoj prirodi, isti proces kome smo
inače čitavog života izloženi. Naprimer, reklame cigareta i alkoholnih pića su
neprestani udarci malja, koji u vašu pod-svest ukivaju klin želje da pušite ili pijete
alkohol. Istu ulogu imaju opsesivne misli o tome da ste slabi i neuspešni, psihičke
slike u kojima vidite sebe poraženim, poniženim itd. Ovi primeri predstavljaju lagane,
postepene procese. Ako vas neko hipnotiše i sugerira vam želju da pušite, to je
rapidan negativan proces. Isti takav rapidan proces, ali pozitivan! je autohipnoza.
Uspeh autohipnoze zasniva se na savlađivanju vaše sposobnosti kritičkog mišljenja i
na koncentraciji svih energija na datu sugestiju. Dejstvo je isto kao kod sabiranja
sunčevih zraka lupom. Efekat je ustostručen.
Približili smo se kraju poglavlja o autohipnozi. Mnoge knjige napisane su u ovoj
metodi kontrole podsvesti, a biće ih sigurno još, jer se autohipnoza bavi ljudskim
duhom koji ima veliki broj aspekata a sa svakog od njih može se ovom predmetu
jednako efikasno prići. Ko želi dodatne informacije o primeni autohipnoze, neka se
obrati na adresu datu na kraju ovog kursa. Detalji, dodatne tehnike i postupci koji do­
vode do trenutne autohipnoze, kao i korišćenje hermetičkih simbola u izazivanju
transa biće predmet jednog od sledećih priručnika.

Ovde moram dati jedno upozorenje. Mnogi učenici, kada se prvi put upoznaju sa
mogućnostima autohipnoze, lako padaju u grešku da je smatraju univerzalnim
sredstvom protiv svih nevolja, bolesti itd. T6 je nelogičan i pogrešan stav. Bolovi u
stomaku mogu poticati od tumora, kamena u žuči ili nekog trećeg razloga. Koristiti
autohipnozu u ovakvim slučajevima znači sebe obmanjivati, a cilj ovog kursa je
upravo suprotan. Cilj je probuditi sebe iz dugogodišnjeg sna u kome većina ljudi pro­
vede ceo život. Transformacija ličnosti i spiritualno buđenje — to je cilj! Da se na
kraju ukratko osvrnemo na jednu od metoda površinske psihoterapije, na metodu
autogenog treninga Dr Sulca. Sam tvorac metode naziva autogeni trening
psihofiziološkim pristupom psihoterapiji. On tvrdi da je ova metoda fundirana na
iskustvima rada sa hipnozom i da ima sličnosti sa orijentalnim sistemima »srodnim sa
jogom«. Čitalac koji poznaje orijentalne sisteme, čak i početnik, koji je samo pročitao
ovaj kurs hermetičkog treninga, brzo će otkriti da autogeni trening nije ništa drugo do
primena fakirskih i joga učenja u psihoterapiji i njihova adaptacija savremenom
Zapadnjaku prožetom neurotičnim simptomima. Autogeni trening zasniva se na
sledećem. Postoji neraskidiva veza između tela i psihe; jedno utiče na drugo. Ovaj
uzajamni odnos može da se prekine, ako se izmeni jedna od komponenata koje ga
sačinjavaju. U ovoj metodi, umesto da se deluje na bolesne psihičke sadržaje (to je
pristup ostalih metoda psihoterapije), deluje se na njihove organske vidove
ispoljavanja. Umesto da se deluje na strah, deluje se na organske pojave straha, kao
što su nepravilnost u radu srca, isprekidano i površno disanje, mišićna tenzija itd.
Promena u ovim sferama dovešće do promene u psihi pacijenta. Sama tehnika je
skoro u potpunosti kopija fa-kirskog i hata-joga metoda. Počinje se relaksacijom celog
tela, zatim se usmerava pažnja na ritam srca, uvodi se ritmičko disanje, samoudublji-
vanje i samohipnoza. Takođe se koristi koncentracija na pleksus solaris
i njegova revitalizacija.

54
Ono što je najinteresantnije, u stanjima duboke autohipnoze javljaju se fenomeni
hipermnezije ili izuzetno žive uspomene iz ranog de-tinjstva i jasne, žive halucinacije.
Učenik, koji je savesno vežbao metode autohipnoze date u ovom kursu i vežbe
koncentracije, doživeće isto i sasvim će jasno sagledati osnove metode Dr Sulca. Kao
što vidite, činjenica je da se medicinska nauka koristi, istina dosta stidljivo, elemen­
tima fakirizma i joge koji su vekovima poznati. Pa kad se drugi time koriste, ZAŠTO
NE BISTE I VI?

NADSVEST ILI SAMADHI

Po učenju svih orijentalnih sistema, koji su vredni pomena, postoje tri nivoa
funkcionisanja ljudskog duha — podsvest, svest i nadsvest. Pošto je učenje o
nadsvesti relativno strano našim čitaocima, a prodor u stanje nadsvesti (samadhi)
predstavlja cilj svih ortodoksnih sistema, zađržaćemo se na opisu tog stanja. Da bi
prikazali orijentalno učenje o strukturi duha najbolje je da ga uporedimo sa učenjem
savremene psihologije. Moramo odmah istaći da Zapad govori uglavnom o ličnosti, a
Istok o duhu, smatrajući ličnost daleko užim pojmom, efemernom maskom koja se
menja pod uticaj em sa strane i ličnim naporom.
Danas je na Zapadu gotovo opšte prihvaćena Frojdova teorija o strukturi ličnosti, koju
je on objavio početkom ovog veka. Prema toj teoriji, kod novorođenog deteta ličnost
ne postoji. Formiranje ličnosti vrši se, tokom razvoja, pod uticajem sredine.
Vremenom nastaje mentalni aparat, koji se sastoji iz tri funkcionalno različita dela ili
instance. To su id, ego i superego.
ID je izvor svih energija. On sadrži nagonske, instinktivne snage koje slepo teže
zadovoljenju.
EGO je produkat razvoja. Sastoji se iz procesa koordinacije i adaptacije urođenih
nagona sredini.
SUPER-EGO je rezultat te adaptacije. On predstavlja inkorpora-ciju roditeljskih
zahteva i zabrana. Super-ego ili nad-ja sadrži u sebi moralnu i socijalnu svest.
Ego ili JA predstavlja centralni, središni deo ličnosti i dinamički centar ponašanja, jer
održava ravnotežu ličnosti, koordinirajući zahteve ida i super-ega.
Da se zadržavamo na detaljnom psihološkom objašnjenju razvitka ovih instanci
prevazilazi inamenu našeg kursa, pogotovu što o tome postoji obimna literatura. Za
nas je važna činjenica da, po psihodinaimč-kom shvatanju koje je danas opšte
prihvaćeno na Zapadu, deflstvo zahteva i zabrana nad-ja na našu svest ne dovodi do
kvalitativne promene svesti. Kratko rečeno, kad se nad-ja spusti (kroz svoje dejstvo) u
JA, on ga u suštini ne menja, već samo menja njegovo ponašanje. Potpuno
podređivanje J’a višoj instanci Super-egu ili nad-ja — ne koristi ljudskom biću, već
predstavlja poremećaj. To je suštinska razlika između savremene psihologije i
orijentalnih sistema. Po učenju ovih sistema, kad se dostigne najviši nivo
funkcionisanja svesti — nadsvest, kad se Ja sasvim uzdigne u nadsvest, ljudsko biće
je jednom i zauvek iznie-njeno i njegova evolucija je završena.
Po praktičnoj orijentalnoj filozofiji postoji tri stanja ili tri nivoa funkcionisanja
ljudskog duha, koji nisu ništa drugo nego otkrivanje jedne iste univerzalne svesti. To
su: podsvest, svest i nadsvest ili
samadhi.

55
Kad čovek govori, gleda, sluša itd. on to čini svesno. Kad se hrana vari, srce kuca,
ženice skupljaju i šire itd. to čini nesvesno. Ipak to se sve odigrava u istom čoveku.
Međutim, sve te nesvesne funkcije mogu biti doveden« pod 'kontrolu volje
specijalnim treningom, odnosno mogu biti učinjene svesnim. Sta to znaiči? To znači
da sve funkcije, koje se obavljaju ispod praga svesti, vršimo mi, ali ih vršimo
nesvesno. Varenje hrane nije praćeno osećanjem Ja. Postoje, dakle, dva nivoa (pored
trećeg nadsvesnog) na kojima obično funkcioniše ljudski duh. Prvi je svesni nivo, na
kome je svaka delatnost spojena sa osećanjem svoga Ja; drugi je nesvesni nivo
funkcionisanja, gde nijedna aktivnost nije praćena
osećanjem svesnog Ja.
Ali to nije sve. Tamo gde se savremena psihologija završava, orijentalna psihologija
nastavlja. Jer, kao što smo rekli, postoji i treći, najvdži nivo funkcionisanja duha, koji
prevrzilazi svakidašnju svest. To je SAMADHI ili nadsvesni nivo. Osećanje Ja postoji
samo na srednjem nivou, jer su ga i stanje podsvesti i stanje nadsvesti lišeni. Na
nadsves-nom nivou Ja se rastapa i gubi. Iščezava razlika između objekta i subjekta.
To stanje predstavlja smisao samorealizacije i čini krajnji stadij evolucije ljudske
svesti.
Kada se duh spusti u podsvest ili uzdigne u nadsvest gubi se ose-ćanje J’a, a ipak duh
nastavlja da funkcioniše. Ponoviću još jednom gore rečeno — kada se duh uzdigne
iznad nivoa samosvesti, doživljava se stanje nadsvesti. Međutim, postavlja se pitanj«,
po čemu znamo da se čovek, dostigavši samadhi (nadsvest), nije spustio ispod nivoa
svesti, u podsvest, jer u oba slučaja nedostaje osećanje Ja. Odgovor je vrlo jed­
nostavan. Da lije postignuta iluminacija ili ne znamo po posledicanaa, po rezultatima
toga akta. Kad čovek stupi u stanje dubokog sna bez snova, on se spustio nesvesno.
On obavlja i dalje sve telesne funkcije (diše itd.), čak može da vrši pokrete, ali inu
nedostaje osećanje Ja. Stoje najvažnije, kad se vrati iz tog stanja na nivo svesti, om je
i dalje isti onaj fcovek kakav je bio kad je u stanje sna bez snova stupio. Spuštanje u
nesvesno ne menja čoveka. Znanje koje je pre toga posedovao ostalo je isto, nije se
povećalo. Nema nikakvog prosvetljenja, niti rešenja problema vezanih za Ja.
Za razliku od gornjeg slučaja, Ikad čovefc dostigne samadhi, odnosno nadsvest, AKO
JE STUPIO U NJEGA KAO BUDALA, IZAĆI ĆE IZ NJEGA KAO MUDRAC. »Šta
čini razliku? Iz jednog stanja čovek izlazi isti onakav kakav je bio ranije, iz drugog
stanja čovek izlazi pro-svetljen — mudrac, prorok. Ceo njegov karakter je izimenjen,
njegov život je izmenjen, prosvetljen. OVO SU DVE RAZLIČITE POSLEDICE I
ZATO I UZROCI MORAJU BITI RAZLIČITI!! Kako je iluminacija, sa kojom se
čovek vraća iz samadhija, daleko iznad onog stanja u kome se vraća iz nesvesnog, a
takođe daleko iznad stanja do koga se može doći rezonovanjem na nivou svesti, to
STANJE MORA BITI NADSVES-NO I ZATO SE SAMADHI NAZIVA
NADSVESNIM STANJEM!!!«
»Ovo je, ukratko, ideja samadhija. Kakva je njegova praktična primena? U sledećem.
Oblast razuma ili svesne delatnosti duha je suviše uska i ograničena. Uzan je krug
unutar koga je ljudski duh prinuđen da se kreće. On ne može prodreti izvan tog kruga
i svaki takav pokušaj je uzaludan. A baš izvan kruga u kome se kreće razum leže
pitanja koja su čovečanstvu najdraža. Sva ta pitanja — da li postoji besmrtna duša, šta
je smisao ljudske egzistencije, da li postoji najviša inteligencija koja vlada
univerzumom — leže izvan polja razuma. Rezonovanjem se na njih ne može
odgovoriti.«

56
Znači, jedino prevazUaženjem stanja u kome normalno iunkeio-nise naše Ja,
izdizanjem u stanje samadhi ili nadsvest, osnovni problemi ljudske egzistencije mogu
biti rešeni. Samadhi i jeste, da opet ponovim, krajnji cilj svih sistema indijske
ortodoksne filozofije.

Interesantno je pomenuti da se zadnjih godina kod nekih psihoanalitičara javlja ideja o

srodnosti stanja naidsvesti u učenjima Istoka i takozvanog uvida u psihoanalizu. Erih
From smatra da postoji skoro identičnost između psihoanalitičkog uvida i stanja
nadsvesti, postignutog treningom zen-budističkih kaluđera, koje se terminologijom
žena naziva ŠATORI. To je vrlo značajno gledište, pošto se Froimi, marksistički ori-
jentisanom psihologu, ne može imputirati misticizam.
Mada se stavovi tipičnih Istočnjačka i Zapadnjaka razlikuju, ciljevi kojima teže su,
ukoliko problem donekle uprostimo, bezmalo isti. Psihoanalitička tehnika i
istočnjački sistemi psihičkog treninga usmereni su u istom pravcu — reintegracija
ličnosti, samorealizadja, ili da upotre-bimo istočnjačku terminologiju — samadhi (kod
joge, samkhje, vedante, fa'kirizma i lamaizma), šatori (kod žena) i nirvana (kod
ortodoksnog budizma). Termini su različiti, ali je suština željenog stanja ista — uzdi­
zanje u nadsvest. Interesantno je Fromovo opažanje da je psihoanalitičkim uvidom
čovefc korenito izmenjen. Po njemu »Pravi psihoanalitički uvid je iznenadan, dolazi
bez prisiljavanje i čak bez predumišljaja. On se ne začinje u mozgu, već u ćelom
telu... Recima se ne može formulisati, a ako to čovek pokuša, uvid mu izmiče, ali ipak
je stvaran i konkretan, OSOBA KOJA GA DOŽIVLJAVA IZMENJENA JE.«
Kao što je više puta rečeno, cilj svih istočnjačkih filozofskih sistema je iluminacija ili
nadsvest. To nije patološko stanje egzaltacije svesti, niti je to trans u kome se svest
gubi, što možemo videti (kod nekih verskih sekti, koje imaju mali broj sledbenika d
nebulozne ciljeve. Samadhi je stanje totalne spontanosti koje automatski vodi istini.
To je spiritualno buđenje čoveka koji je od najranijeg detinjstva izgubio vezu sa
prirodom i bio u stanju ipolusna. To je nalaženje kamena mudrosti evropskih
srednjevekovnih alhemičara. Ovo jedinstveno iskustvo, koje u potpunosti preobražava
čoveka koji ga je postigao, objašnjava čuvend indijski filozof Šankaračarija ovako:
»Celokupan zbir fenomenalnih egzistencija je realan sve dotle dok se ne postigne
samadhi — prosvetlje-nje, kao što su priviđenja u snu realna dok se spavač ne
probudi, čovek koji spava vidi u snu mnoge stvari i do samog trenutka buđenja uveren
je da njegove ideje dolaze od stvarnog opažanja, ne sumnjajući da je njegovo
opažanje samo .prividno. Kao što na mađioničara, toj! stvara iluziju za drugi svet, ni
najmanje ne utMe ta magijska iluzija, jer .je nerealna, tako: i prosvetljen čovek nije
vezan prividnim pojavama svoga sna, jer ona ne prate budno stanje i viša stanja
svesti.«

57
 ČETVRTA DIMENZIJA

Budući da uobičajen logički način mišljenja ne daje odgovor na osnovna pitanja

ljudske egzistencije, najviša istina može se dostići, po učenju našeg sistema, samo kad
prevaziđemo trodimenzionalni plan postojanja i prodreono 'iza prostora i vremena. To
prevazilaženje nije nikakav spoljašnji akt, već isključivo subjektivna pramena,
kvalitativna pro-mena u svesti čoveka. Obično iskustvo i znanja čovek stiče kroz čula
i preradom čulnih podataka, ali takozvana nadčulna percepcija pripada iđključivo
oblasti četvorodimenzionalnog plana postojanja.
Mnogobrojne teorije pokušale su da objasne ili samo ilustruju četvrtu dimenziju. U
vezi sa njima često se pominju imena Ajnštajna, Gau-sa i Minkovskog. Neke teorije
smatraju četvrtu dimenziju jednostavno četvrtom koordinatom vremena, pored opšte
usvojenih (prošlost, sadašnjost i .budućnost). Pošto orijentalna tradicija ne smatra
vreme kao nešto realno, već isključivo kao produkat ljudskog duha, mi ćemo, držeći
se orijentalnih sistema kristalisanih u VEDANTI, odbaciti tu koncepciju. Oslanjajući
se na trodimenzionalni plam kao na 'polaznu tačku, naš sistem se u objašnjenju četvrte
dimenzije služi isključivo ilustracijama, ostavljajući završnu reč ličnom iskustvu.
Mi možemo lako shvatiti jednodimenzionatoost, jer živimo u superiornom svetu,
svetu tri dimenzije. Treba da predpostsvimo da postoje bića čija se egzistencija odvija
na planovima podređenim našem planu — na jednodimenzionalnom i
dvodimenzionalnom planu. Pođimo od prvog plana, plana jednodimenzionalnosti. On
»je predstavljen bilo Ikojom pravom linijom. Brava nije ništa drugo nego niz tačaka.
Matematika nas uči da tačka nema dimenzija, pa ipak niz tačaka stvara jednodi-
menzionalnost. Ovo je vrlo važno, jer ZNACI DA NEŠTO STO NEMA NIKAKAV
ELEMENAT DIMENZIONALNOSTI MOŽE DA DA KONCEPCIJU NEČEG
VIŠEG, JER TO VISE IMA DIMENZIJU. Uzmimo kao primer za prikazivanje
jednodimenzionalnosti voz koji se kreće po šinama pravo ka svome odredištu.
’Dvodimenzionatai plan egzistencije pored dužine ima i širinu, znači novu dimenzaju.
»Dvodmenzionalna biča« mogu s lakoćom da shvate zbivanja na
jednodhnenzionalnoim planu, jer je u odnosu na njega njihov plan egzistencije
superioran, ali je za njih nedokučiva misterija viši plan — trodimenzionalni. Uzmimo
kao primer dvodimen-zionalnosti brod koji plovi rekom u istom pravcu kao i voz u
gornjem
primeru. "

Trodimenzionalni plan poseduje treću dimenziju — visinu. Za primer ćemo uzeti

avion koji leti ka istom cilju kao voz i brod iz gornjih primera.
Kakva će biti reakcija bića jednodimenzionalnog plana egzistencije na normalne
pojave đvodimenzionalnosti? Ona neće moći da shvate ništa od zbivanja na višem,
dvodimenzionalnom planu. Mogli bi reći da vozovođa ne vidi ništa van pruge kojom
se kreće. Ako brod koji plovi paralelno sa vozom izađe iz prave linije, odnosno počne
da se kreće DVODMENZIONALNO, to će biti neobjašnjivo čudo za »putnike iz
voza« ili jednodimenzionalna bića, koja su u stanju da misle samo u terminima
dužine. Za njih to pje nešto slično dematerijalizaciji — natprirodno nestajanje iz
vidnog polja. Međutim, za »putnike sa broda« to je sasvim prirodna pojava u 'kojoj
nema ničeg mističnog, jer je njihova suština dvođimenzionalna. Sada je sasvim jasno
da je za PRAVU LINIJU BILO KOJA. MA KOLIKO MALA POVRŠINA NEŠTO
NALIK NA ONO STO JE BESKONAČNOST ZA .NAS, JER SE NA POVRŠINI

58
JEDNE GEOMETRIJSKE SLIKE, NAPRIMER KVADRATA, M 02E POVUCI
BEZBROJ1 LINIJA PARALELNIH MEĐUSOBNO, POSTO ONE NEMAJU
ŠIRINU. Ovo je značajno za odnose ostalih dimenzija.
Dvodimenzionama bića mogu da se prirodno kreću po površini, ali ona ne mogu da se
spuste ispod ili dignu iznad nje, jer bi time bila transportovana u višu, treću
dimenziju. Ova je za njih neshvatljiva kao kopneni svet za jednu ribu. Isto tako
neposvećen čovek ne može da zamisli četvrtu dimenziju kao realno postojeću.
Putnici sa 'broda doživljavaju svoje kretanje kao sasvim logično, ali njima dizanje
aviona u vis izgleda kao čudo. Isto toliko čudo je kad ga vide da ponovo aterira. To je
ono što se u hermetizmu naziva dema-terijalizaoijom i rematerijalizacijom.
Ako sada pređemo na četvrtu dimenziju, videćemo da njena svojstva, u odnosu na
trodimenzionalni svet, moraju biti ista kao svojstva naše tri dimenzije u odnosu na
dvodimenzionalni plan egzistencije tj. u odnosu na naš svet ČETVRTA DIMENZIJA
JE NEŠTO KAO VECNOST, JER SE U NJOJ MOŽE ODIGRATI BEZBROJ
FENOMMENA KOJI SU NA NAŠEM PLANU OGRANIČENI PROSTOROM I
VREMENOM. Sagledavanje onog đela vremena koji nazivamo budućnošću
(vidovitost) je normalan opažaj za svest 'koja je u stanju da funkcionare
četvorodimen-zionalno. Pojavljivanje u ograničenom prostoru izvesnog objekta i nje­
govo isto takvo iščezavanje je normalni fenomen postojanja i kretanja na višem planu.
Na taj način prirodni zakoni četvrte dimenzije jesu čuda i natprirodni događaji za
treću dimenziju, odnosno za bića koja u njoj žive i čija svest funkcioniše
»trodimenzionalno«.
Ključ za sve fenomene četvrte dimenzije jeste, ona moć ljudskog duha o kojoj smo
toliko puta do sada govorili — mentalna koncentracija.
«

SAMORAZUMEVANJE I RAZARANJE IDEALIZOVANE SLIKE O SEBI

Da se upuštamo u objašnjenje neurotičnih konflikata savremenog čoveka prevazilazi

svrhu ovog kursa. Međutim, kako su neurotični poremećaji stalni pratilac današnjeg,
industrijskog društva, taiko da se Često govori i piše o neurotičnoj ličnosti našeg
doba, prikazaćemo ukratko jednu od psiholoških tehnika, kojom se duži sistem,
izložen u ovoj knjizi, da bi eliminisao neurotične konflikte tuđe covekovoj istinskoj
prirodi!
Postoji više načina na koje neurotitar nastoji da resi svoje intimne intraipsihičke
konflikte. Najčešće korišćeni jesu psihološki mehanizam potiskivanja ili represije i
mehanizam stvaranja i održavanja ide-alizovane slike o sebi. Uloga ovog drugog
mehanizma je da zamagli stvarne odnose između neurotičara i njegove okoline.
Idealizovana slika je skup nerealnih elemenata, za koje neurotičar veruje da sam treba
da bude i u šta sebe stalno uverava da jeste. Ta slika stvorena je nesves-nim procesima
kroz ulaganje ogromnih količina psihičke energije i u mnogome se razlikuje od realne
ličnosti ineurotičara. Baš ta razlika između realnog bića i idealizovane slike traži
napor da bi se provalija premostila. Idealizovana slika razlikuje se od jedne do druge
individue zavisno od njihovih psiholoških potreba. Razni ljudi naprežu se da svoju
idealizovanu sliku učine inteligentnom, pouzdanom, hrabrom, tolerantnom, dobrom,
voljenom itd., pridajući joj sve ono Sto realnoj ličnosti nedostaje i što je čini
vrednijom.
Idealizovana slika neurotičara lako je uočljiva posmatraču sa strane, ali isti takav
štetan mehanizam postoji kod svih tkz. normalnih ljudi. Zato je u ovom poglavlju dat
ozbiljnom čitaocu tehnički 'postupak za oslobođenje od tiranskog pritiska

59
idealizovane slike, da bi kroz njeno razaranje smanjio psihološko trenje sa okolinom i
islobodio energiju sapetu psihičkih konfliktima.
*"*" Ne smete pobrkati idealizovanu sliku sa idealima koje svaki čovek treba i mora
da poseduje. Ideali pokreću, gone na akciju, održavaju aktivnost. Idealizovana slika
NE DOPUSTA NIKAKVU AKTIVNOST, jer takvom aktivnošću može biti
raskrinkana i uzdrmana. Sto je najgore, idealizovana slika postepeno raste kao parazit,
dobij a u snazi i zamenjuje naše ideale, sputava nas i demobiliše Postavlja se problem
kalko, kojim postupkom eliminisati tog nevidljivog polipa iz psihe. Naš sistem nudi
metod koji vodi do istinske slobode.
Da li je uravnotežena ličnost odlika malog broja adepta ili može postati svojstvo
svake individue? Da bi je stekli potrebna nam je, na prvom mestu, sposobnost
samoposmatranja stečena dugom i savesnom praksom pratjahare. Morate biti načisto
sa sobom da li vam je potrebna takva vrsta pomoći. Da, zadsta, kako ćete znati da li
vam je pomoć potrebna ili ne? Odgovor je koliko jasan, toliko i kratak. Ako u našim
odnosima sa drugim ljudima postoje poremećaji, alko imamo neprijatne sukobe,
strahove, želju da se svetimo, dominiramo ili se podređujemo, drugim recima ako
PATIMO na bilo koji način, znači da ne razumemo sami sebe, da nam nedostaje
UVID u svoju ličnost i možemo biti sigurni da pribegavamo idealizovanoj slioi kao
metodu odbrane od neprijatne istine. Nema nikakve koristi kriviti spoljašnj svet za
naše teškoće. Problemi leže u nama samima, a ne u spoljašnj em svetu. Kao i uvek
sledbenik hermetičke staze mora da se okrene samom sebi. Mi ne možemo izmeniti
spoljašnj i svet, ali možemo izmeniti svoje reakcije. Samim tim spoljašnji svet dobija
drugi vid i naše trenje sa okolinom nestaje.
Na prvom mestu moramo priznati sami sebi da u našoj ličnosti nešto ne valja. To je
prvi napad na idealirovanu sliku o sebi, ali i prvi korak ka svome istinskom JA, koje
je oslobođeno patnje. Učenik koji želi da dođe do tog dalekog ali vređnog cilja mora
savesno da pretraži same osnove svoje ličnosti. Zašto voli jednu vrstu ljudi, a oseća
odbojnost prema drugoj? Zašto se grčevito drži izvesnih verovanja koja drugi ljudi
odbacuju? Zašto se oseća bolno pogođenim kad god mu neko ospori visoke vrednosti?
Zašto mora da konstatno i grčevito brani sebe od primedbi okoline? Zašto je utučen,
oduševljen, zavidan ili zavisan? Sledeći korak ka samom sebi je prestanak
iđenti likovanja sa bilo 'kojom crtom ličnosti. Nismo ni dobri, ni zli, ni mudri, ni
agresivni. Crte ličnosti nemaju ničeg zajedničkog sa istinskim JA. »Ako imamo
unapred stvoreno verovanje o tome ŠTA SMO, nikada nećemo moći da otkrijemo KO
ZAISTA JESMO«. Predrasude o tome šta smo jesu komponente naše idealizovane
slike o sebi, kojima ona sprečava da bude demaskirana.

Da bi uspeli u toj nameri moramo, uvek kad izbegavamo da učinimo nešto što želimo,
krijući se iza providnih racionalizacija i kad radimo nešto što ne želimo, postati svesni
da upravo TO činimo, da obmanjujemo sami sebe. U tom raskrinkavanju svoje glume
moramo zauzeti stav neutralnog posmatrača, kao da gledamo nešto što nas se mnogo
ne tiče. To je jedini način da se stekne istinski uvid.
Na ovom mestu umesno je zapitati se zašto treba razoriti idealizovanu sliku o sebi,
ako nas ona štiti od nesnosnog pritiska sopstvenih konflikata? Odgovor se nameće iz
ličnog iskustva svakog od nas. Idealizovana slika je vrlo nepostojana. Kada nam je
najpotrebnija da nas štiti, ona nas izdaje. Ona je krajnje ranjiva na primedbe okoline i
sudare sa stvarnošću. .

Pretpostavimo da smo formirali sliku o sebi kao o neustrašivo hrabrom čoveku.

Kao i u nekom drugom slučaju ta slika nas sprečava da vidimo sebe u istinskom

60
svetlu. Nemilosrdna realnost, koja ne uzima u obzir kule u vazduhu, napada i nagriza
našu ddealizovanu sliku svakodnevno. Svaki napad na nju izaziva strah i nove napore
da se održi. Sukobljavajući se sa ljudima i nailazeći na probleme mi osećamo strah,
Znači, metod koga smo se godinama držali uistinu nam ne pomaže. Služili smo se i
služimo se idealizovanom slikom, ali nas ona napušta kad nam je najpotrebnija. Znači
treba nam nešto korenito novo. Treba priznati sebi pošteno da se plašimo! Taj korak,
koji se ne usuđuje da učini ogromna većina ljudi na ovoj planeti, predstavlja presudan
koriat ka mudrosti i večnoj slobodi od straha bilo koje vrste. Sam akt sagledavanja
sebe kao plašljive osobe dovodi do raspada idealizovane slike o hrabroj osobi koja se
ne plaši. TREBA BITI PLAŠLJIV, ALI PRI TOME SEBE PAŽLJIVO I
NEUTRALNO POSMATRATI. Svaki svoj akt, koji je prožet strahom, treba kao
takav registrovati. Ne smemo se zadovoljiti nejasnom svešću o svome stanju, već
moramo jasno i određeno reći sebi »Ja se sada plašim toga i toga«. Jer, kao što smo
videli, idealizovana slika o neustrašivoj osobi, ranjiva i fragilna na trenje sa
stvarnošću, SAMA JE KAO TAKVA IZVOR STRAHA! Kratko rečeno, UZROK
NAŠEG STRAHA JE U LAŽNOJ SLICI O SEBI KAO HRABROJ OSOBI!!! Sada
je jasno da uništenje takve slike uništava i strah
u nama.
Sta više, psihička energija neprekidno ulagana u tu nezdravu strukturu i traćena u
beskorisnim naporima, biva jednom zauvek oslobođena i stavljena na raspolaganje
istinskom JA za njegove svesne i kontrolisane aktivnosti.
Verovatno uviđate da i u ovom slučaju istočnjačka tradicija nudi ključeve za rešenje
problema savremenog čoveka. U tome nema ničeg čudnog. Nisu li problemi
savremenog čoveka fundamentalno isto kao problemi njegovih predaka, koji su
gradili piramide i prinosili žrtve bogovima? Problemi smisla života i smrti, uskraćene
ljubavi, gubitka voljene osobe itd., nisu se promenili hiljadama godina, a neće ni moći
sve dok čovek ostane to što jeste, jer traganje za rešenjem tih problema 6ini sušt.'nu
ljudskog bića. Orijentalni hermetizam teži samo jednom cilju —
SAMOREALIZACIJI. Kada istinsko JA ugleda samog sebe u bisernoj svctlosti istine,
/problemi i patnje zauvek su prevaziđeni. Zato zlatna staza uvek vodi u diubinu
sopstvenog bića. Tu leži rezanje svih naših problem;? i patnji.

LITERATURA.
Početkom ovog veka Amerikanac W. W. Alflcinson objavio je, pod. pseudonimom
Yoga Ramacharaka, seriju radova o jogi i Orijentalnoj filozofiji. Mada je zadnjih
sedamdeset godina objavljen ogroman broj radova sa tom tematikom, Ramačarakine
knjige ostaju neprevaziđeni vodič za početnika. Treba ih proučavati ovim redom:
»HINDU YOGI SCIENCE OP BREATH« (»NAUKA O DISANJU INDIJSKIH
JOGLTA«), »HATHA YOGA« (»Hata yoga«), RAJA YOGA« (»Radža joga«),
»FOR-TEEN LESSONS ON YOGA PHILOSOPHY AND ORIENTAL OCCUL-
TISM« (»Četrnaest lekcija joga filozofije i orijentalnog okultizma«) i »GNANI
YOGA« (»Džnana joga«).
W. W. Atkinscm objavio je izvestan broj radova pod svojim pravim imenom, a neke
pod pseudonimom Swami Panchađasi. Svi navedeni radovi mogu se i danas kupiti
kod izdavačkog preduzeća »Yogi publication society« u Cikagu. Interesantno je
spomenuti da je Rama-čarakina »Gnani yoga« prevedena kod nas u periodu između
dva svet-ska rata pod naslovom »Vrhovna mudrost«. Jedan primar ak te knjige nalazi
se u Narodnoj biblioteci u Beogradu.

61
Posle detaljnog proučavanja Ramačarake, sav etno je preći na radove Swami
Vivekanande i Swami Sivanande. Možete ih naći u svakom većem katalogu literature
na engleskom jeziku. Naročito je vredan rad Svamiija Vivekanande »RAJA YOGA«
(»Radža joga«).
Sledeći a našoj listi su radovi savremenog jogija Swami Nara-yanande koji, ikoliko je
meni poznato, još uvek poučava sledbendifce iz celog sveta u Rišiikešu, na
Himalajima. Najbolje je ići ovim redom: »SECRETS OF PRANA PRANAYA~MA
AND YOGA ASANAS« (»Tajne prane, pranajame i joga asana«). »MIND-POWER«
»Duhovna moć«) i

»THE PRACTICAL GUIDE TO SAMADHI« (»Praktični vodič do samad-hija«).

Navedene knjige mogu se kupiti od izdavača:
N. K. Prasad Company
Y oga-t>oofcs-Publishers
P. O. Rishikesh(U.P.) Himalavas, India
Napredni studenti imaće velike koristi od proučavanja radova Sadu Mounija (Sadhu
Mouni). Ovaj autor učenik je čuvenog mudraca Sri Kamatne Maharšia i gigantska
ličnost učitelja nadkriljuje sve radove njegovog obdarenog učenika. Treba ih čitati
redom kojim su pisani: »IN DAYS OF GREAT PEACE« (»U danima velikog mira«),

THE CON-CENTRATION« (»Koncentracija«), THE SAMADHI« (»Samadhi«),

THE MEDITATION« (»Meditacija«) i »THE TAROT« (»Tarot«).
Zapadna hermetička- tradicija zastupljena je u literaturi malim brojem autora koje
vredi spomenuti. To su Dr Israel Regardie koji i danas, u dobokoj starosti, radi u San
Francisku kao psihoterapeut jun-govske orijentacije, Dion Fortune, W. E. Butter,
Gareth Knight i Alei-ster Crowley. Ovaj poslednji /treba da bude proučavan sa
velikom dozom opreznosti. Njegov način izlaganja je veoma težak za praćenje, jer u
potpunosti odražava čudnu i kontroverznu ličnost ovog čoveka. Njegova romansirana
biografija, koju je napisao Somerset Mom, prevedena je na naš jezik pod naslovom
»Čarobnjak«.

Uporedo sa prodajom prvog izdanja moje knjige, ikoje je imalo neuglednu spoljašnju
formu skripata umnoženih na šapirografu, dobijao sam veliki broj pisama iz svih
krajeva naše zemlje u kojima se, pored ostalog traže detaljnije informacije o literaturi
i mogućnosti kupovine navedenih knjiga. Svima zainteresovanima, da im ne bih
pojedinačno odgovarao, daću opšte informacije. Kod nas postoje prdeuzeća ikoja se
bave kupovinom knjiga iz inostranstva za potrebe svojih kupaca. To su
»Jugoslovenska knjiga« u Beogradu i Zagrebu i »Mladinska knjiga« u Ljubljani. Ona
imaju svoja ođeljenja sa 'katalozima iz celog sveta. Tražite kataloge onog jezika kojim
se služite. Zatim u katalogu nađite predmet »joga«, koji se piše sa »y« (Voga). Tu ćete
naći po redu sve knjige iz naše oblasti, koje se nalaze u prodaji, jer neke od navedenih
knjiga danas ne možete kupiti. Literatura koju sam naveo je opšte priznata kao
najbolja, ali svakodnevno izlaze nove knjige. Naravno, postoji veliki broj autora čije
radove treba izbegavati. Njihove knjige više mirišu na prašinu biblioteka, nego na
znoj ličnih napora autora.
Konačno, za čitaoce koji se služe engleskim jezikom, evo adresa nekoliko izdavačkih
kuća, -koje objavljuju ozbiljnu literaturu koja obrađuje naš predmet i srodne oblasti:
92
1. The Aquarian Book Service Pates Manor, Hatton Road Bedfont, Middx. England
2. Samuel Waiser INC. 734 Brodway. N. Y. C. GR. 7 — 8453 U. S. A.

62
3. Lewellyn Publications St. Paul, Minnesota 55101
U. S. A. Čitaoci koji se služe nemačkim jezikom, najbolje da se obrate na
adresu:
4. Herman Bauer KG
78 Freiburg • Breisgau — Haslach Deutschland

ADDENDA

U mnogobrojnim pismima koje sam dobio zadnjih meseci i u ličnim kontaktima pala
mi je u oči interesantna činjenica — ljudi zain-teresovani za sisteme samorazvića i
duhovnog treninga upiru oči isključivo na Istok, čvrsto verujući da se rešenje
individualnih problema može naći isključivo u praktičnoj istočnjačkoj filozofiji.
Svako dete u osnovnoj školi zna po nešto o jogima i falkirima, ali i dobro verzirani
čitaoci obično začuđeno dižu obrve kada se spomene Zapadna hermetička tradicija.
Ovo je samo potvrda drevne mudrosti da je slađa smokva preko plota i da niko nije
prorok u svome selu.
Ovakvo stanje je donekle paradoksalno. Istočna tradicija kod nas je (a to je slučaj i sa
ostalim zemljama na Zapadu) daleko bolje poznata od hermetičke tradicije ponikle na
našem tlu. Ovakvo stanje posledica je različitih društveno istorijskih uslova i opšteg
stava prema individualnom duhovnom razviću. Na Istoku ne samo da nisu stavljana
nikakva ograničenja na širenje i propagiranje ortodoksnih učenja, već je prema njima
ispoljavana najveća moguća tolerancija. Nasuprot tome na Zapadu je netolerantnost
prema sledbenicima henmetičkih sistema često u toku dugih perioda išla do otvorenog
proganjanja. To je, međutim, slučaj sa mnogim učenjima poniklim na Zapadu. Frojd
bi, da se nešto ranije rodio, verovatno završio na lomači. Usled navedenih razloga
dominantna forma hermetičkog rada, prenošenja znanja i davanja inicijacije (posve­
ćenja) bila je, u zemljama Zapada, tajna organizacija, okultno bratstvo, loža ili
hermetička grupa. Zadnjih godina, promenom opšte političke i intelektualne klime u
zapadnim zemljama, tajnih organizacija sve je manje. Ono što se ranije smatralo
velikim Misterijama za/padne tradicije danas je, bar u znatnoj meri, u posedu javnosti.
Savremene hermetičke organizacije većinom su javne, mada se izvesne aktivnosti
loža odvijaju daleko od radoznalih očiju. Razlog je sledeći. Za svaku organizovanu
ljudsku aktivnost postoje optimalni uslovi koje treba realizovati. Koncerti se
održavaju u koncertnim dvoranama; hirurške operacije vrše se u sali za operacije;
najzad i psihoanalitička terapija odvija se pod strogo određenim uslovima — u četiri
oka, bez trećih lica, u poluzamrače-noj sobi itd. Psihoterapija je naročito pogodna za
ovakvo poređenje, jer predstavlja istinsku magijsku operaciju — kroz stvaranje
analitičkog UVIDA menija se subjektivni svet pacijenta i tako se indirektno zahvata i
transformiše spoljašnji, objektivni svet. U zapadnom hermetizmu osnovno sredstvo
komuniciranja sa ličnom i kolektivnom nesvesti jesu kompleksni simboli; simbolizam
je kamen temeljac zapadne tradicije. Kroz simbole čovek voljno stupa u kontakt sa
svojom podsvešću, a preko nje sa kolektivnom nesvešću ćele ljudske rase. Takve
operacije, naročito ikada se obavljaju grupno, zahtevaju izolaciju od svakodnevnih
aktivnosti, posebno stanje duha i maksimalnu koncentraciju. Ove uslove nemoguće je
zadovoljiti pred očima radoznalih posmatrača. Ukoliko bi se našao operator dovoljno
budalast da to pokuša, neminovno bi pretr-peo neugpeh i zatim bio ismejan.
U svakom slučaju, do Drugog svetskog rata najveći deo aktivnosti odvijao se u tajnim
udruženjima. Istini za volju mnoge takve organizacije imale su sve razloge da se ne

63
eksponiraju previše u javnosti, jer su morale da kriju svoje neznanje. Najveći /broj
tajnih • društava imao je svoje sedište u Nemačfcoj. Tokom 19. veka u Engleskoj je
došlo do zamiranja hermetičkih aktivnosti. Izgledalo je da ne postoji nijedna grupa sa
ozbiljnim članstvom i aktivnošću koja bi bila više od običnog šarlatanstva. Seriozni
hermetisti uglavnom su individualno proučavali stare, mnogo puta preštampavane
tekstove i ponekad upirali poglede ka Indiji.
Najzad, krajem 19. veka dolazi do naigle renesanse hermetdznia, kroz formiranje
tajnog rozenkrojcerskog udruženja zvanog Zlatna Zora (Golden Dawn), koje je na
veliki broj eminentnih ljudi Engleske ostavilo neizbrisiv pečat. Zlatnu Zoru
pominjemo zato što su njena unutrašnja struktura i rituali postali prototip za
formiranje i rad većine ostalih organizacija sa srodnom aktivnošću.
Sam nastanak Zlatne Zore 'prilično je nejasan, prekriven velom tajnosti i, verovatno,
namemim mislifikacijama. Na osnovu većine prikaza može se reći sledeće. Poznati
istraživač <u oblasti okultizma Dr Vud-men sasvim slučajno je pronašao u nekoj
antikvarnici šifrovani manuskript. JMi on, ni njegov intimni satradnik Dur Vin
Vestkot nisu mogli da dešifruju rukopis, mada im je bilo jasno da se radi o
hermetičkom sadržaju velike vrednosti. Zato su se, posle uzaludnih napora, obratili
naj-emlnentnijem okultisti Engleske, po imenu S. L. Mate« Mekgregor. Njegova
ogromna erudicija iz oblasti Hebrejske srednjevekovne mudrosti pomogla inu je da
reći šifru manuskripta. Rukopis je bacao svetlost na mnoge probleme Taro ta i Kabale,
sadržao je detaljno razrađen ritual pogodan za grupni rad i, pored ostalog, adresu
žene-adepta po imenu Sprengel koja je živela u Nemačkoj. Dr Vin Veskot stupio je s
njom u kontakt i dobio dozvolu da formira okultno bratstvo, ikoje je dobilo ime
Zlatna Zora (u literaturi se često sreću samo njegovi Inicijali G. D.).

U kojoj meri je S. L. Mekgregor Meters tačno dešifrovao rukopis, odnosno u ikojoj je

meri, na osnovu svog velikog znanja egiptologije i Kabale sam dodao originalu nikad
se neće saznati. Tek dešifrovani manuskript, kakav je S. L. Mekgregor Meters izneo
pred svoje saradnike, sadržao je seriju veoma efikasnih ključeva za grupnu psihičku
aktivnost, čiji je cilj bila ekspanzija svesti kroz ritualnu magiju. Svi (pripadnici Zlame
Zore, većinom istaknuti intelektualci, otvoreno su priznavali dalekosežni uticaj
magijskih rituala Zlatne Zore na sopstvenu psihičku reintegraciju i ekspanziju svesti.
Organizacija je imala samo nekoliko ženskih "članova, od kojih je najpoznatija bila
Florans Far, direktorka Ebi teatra i intimna prijateljica Bernarda Soa. Istaknutu ulogu
u bratstvu imao je čuveni naučnik-hemičar Alan Benet. Zatim njegov prijatelj Ser
Džerald Keli, predsednik Kraljevske akademije, Alister Krauld (koga sam spomenuo
u bibliografiji) i proslavljeni irski pesnik, dobitnik No-belove nagrade za književnost
W. B. Yeats. Jedna od poznatijih članica, u periodu posle Prvog svetskog rata, ikada
je Zlatna Zora dozi vela naglo opadanje, bila je Violeta Flrt, koja je tokom vremena
sama osnovala ezoterično bratstvo (»Društvo Unutrašnje Svetlosti«) i postala slavna
kao autor okultlstičke literature pod pseudonimom Daden Fočun (Dion Fortune).
Od šefova bratstva prvi je umro Dr Vudmen. Između Vina Vest-kota i Mekgregora
Metersa došlo je do sukoba i pod pritiskom ovog drugog Ves’Jkot se povukao iz
aktivnog vodstva. Tako je Zlatna Zora došla pod individualno vodstvo Mekgregora
Metersa, koji je, dok je mogao upravljao organizacijom autoritativno, gotovo
despotski. Jedno vreme dirigovao je radom bratstva iz Pariza gde se, kratko vreme
pred svoju smrt oženio ćerkom Anri Bergsona.

Zlatna Zora postala je poznata široj javnosti kada je, početkom ovog veka, Alister
Krauli objavio njene rituale u svom časopisu »Equi-nox«. Zbog toga je došao u oštar

64
sukob sa liderom bratstva Mekgregorom Metersom, jer je ovakvim svojim aktom
prekršio zakletvu tajnosti datu organizaciji i ovaj gaje ekskomunicirao.
Alister Krauli je izuzetna ličnost zapadnog hermetizma. Covek ogromne erudicije,
koji je univerzitetsko obrazovanje stekao u Kembri-džu, šahovski majstor, svetski
putnik, proslavljeni pesnik i alpinista svetskog glasa, pisac mnogih dela iz oblasti joge
i okultizma poznat je u ezoteričnim krugovima pod nazivom Crni Mag. Pisao je pod
sopstvenim imenom i pseudonimima Master Therion, Fratar Perdurabo i drugim.
Kada je isključen iz Zlatne Zrtre, osnovao je novu okultnu ložu, poznatu u javnosti
samo po inicijalima A. A. (Anonimni Adepti). Umro je posle Drugog svetskog rata,
koliko sam obavešten 1947. godine, pošto je izvršio trajan uticaj na mnoge generacije
dfcultista. On je jedan od retkih ljudi koji su još za života postali legende. Nazvan je
Crni Mag uglavnom zbog prakse seksualne magije i upotrebe hašiša (koji dvadesetih
godina ovog veka nije bio zakonom zabranjen!).

Takođe hermetičke organizacije Sjedinjenih Država i Kanade izrađene su na bazi

rituala Zlatne Zore. Naročito je KalifOrfiija stecište svakojakih hermetičkih
organizacija i sekti. U Los Anđelosu Pol Foster Keis osnovo je bratstvo Graditelji
Adituma (The Builders «f Aditum), koje je isključivo posvećeno proučavanju Tarota.
LUis Culling osnovao je malobrojnu, ali efikasnu organizaciju poznatu u ezoteričnim
krugovima pod inicijalima GJ3.G.
Vreme je, čini mi, se za malu opomenu. Kao što možete naslutiti ima mnogo
hermetičkih organizacija ili bar takvih koje pretenduju da to budu, jer sam spomenuo
samo mali broj onih-.Za koje mi se čini, na osnovu onog što znam, da ih vredi
spomenuti. Takve organizacije većinom imaju kurseve korespondencije za članove
koji žive daleko od sediš-ta lože. Naravno da takvi kursevi putem korespondencije
koštaju novaca. Tu leži opasnost, po mome mišljenju jedina, za neiskusnog početnika.
Organizacije koje su u osnovi hohštapterske, teže da vam uzmu novac za što kraće
vreme. Zato oglašavaju naveliko svoje kurseve, obećavajući za kratko vreme brda i
doline — magnetsku ličnost, psihičke tnoći za koje su jogima potrebne godine, moć
nevidljivosti itd. Najvažniji momenat koji se ističe u oglasima je kratko— vreme za
koje »e to može postići i odsustvo svakog napora. Njihovi, metodi su tako čudesni da
je potrebno samo da platite i psihičke moći su vaše.
Njima nasuprot ozbiljna organizacija propagira svoju aktivnost uglavnom
neupadljivo, napritner na .kraju DOBRE knjige ponekad možete naći adresu takve
organizacije. Ili u katalogu knjiga i na sličnim mestima. Njihova obećanja su uvek
vrlo umerena. Natprimer kaže vam se da ćete, Ukoliko budete naporno radili, steći
uravnoteženu Kčnost i bolji uvid u lične odnose. Vidovitost, ibuđenje Kandalini,
telepatiju i si. obično ne spominju, a na takvim izvorima uglavnog ih jedino i možete
upoznati, pored individualnog rada na osnovu dobrog udžbenika, što je ipak
najmučniji vid sticanja takvih znanja.
Validna organizacija nikad ne zahteva veću sumu novca d nikad ga ne traži unapred.
Kad završite sa jednom lekcijom, uplatite za sle-deću itd. Na taj način možete uvek
odustati. Obično ste ofcaveznd da vodite dnevnik o svojim vežbama, čiju kopiju
šaljete redovno na pregled svome supervizoru, jer najčešće imate takvog instruktora.
Gena jedne lekcije mora biti proporcionalna troškovima — poštarina, pakovanje,
umnožavanje i pisanje materijala, vreme potrebno supervizoru da pregleda dnevnik,
da napiše komentar na mašini itd. Verovanje da se pod uslovima modernog života
može naći neko ko će preuzeti na sebe prozaične troškove ovakve vrste našeg
školovanja, predstavlja iluziju koje se moramo što pre osloboditi. Tako nešto moguće
je u Indiji, gde su opšti društveni i klimatski uslovi sasvim drugojačiji od naših. Ako

65
tako nešto želite, krajnje je vreme da se pakujete za Daleki Istok; ako želite da živite
ovde, onda se morate prilagoditi postojećim uslovima, inače doživećete mnoga
razočarenja.

Ne želim da pomislite da se aktivnost valjane organizacije svodi na poučavanje putem

korespondencije. Naprotiv, to je nužno zlo. Najbolje je ako početnik živi u niestu gde
je sedište grupe, tako daj e u stanju da redovno posecujc sastanke. Postoji takozvana
grupna svest, koja svakom pripadniku grupe olakšava obavljanje aktivnosti na koju je
ćela grupa usmerena. Ta pojava identična je sa fenomenom poznatim u socijalnoj
psihologiji da su daleko lakši agresivni i histerični ispadi u masi nego pojedinačno. Na
sličan način koncentracija grupe na jedan cilj čini zadatak lakšim svakom pojedincu.
Psihička slika daleko je oštrija i življa nego kad se svaki član pojedinačno koncentriše
na nju u svojoj sobi. Međutim, pošto kod nas nema nijedne henmetičke validne grupe,
bar koliko sam do sada imao prilike da vidim, jasno je da vam preostaje individualan
rad i, posle dužeg vremena kad steknete sposobnost izdvajanja žita od kukolja i znanje
neophodnu za takvu diskriminaciju, kursevi putem korespondencije neke pouzdane
grupe. Ukoliko znate za neku grupu na teritoriji naše zemlje, koja poseđuje stvarno
znanje, obaveštite me, molim vas. Hado bih joj se pridružio.
Ako je ova knjiga prvi tekst ovakve vrste koji ste pročitali, vero-vatno ćete dobiti
utisak da ste naišli na autora razbuktale i nekontro-lisane mašte. To je sasvim logično.
Ali ako nastavite da tragate u nago-veštenom pravcu, ako steknete izvesno znanje i,
što je najvažnije, ako to znanje stavite na praktičnu proveru, situacija će se donekle
izmeniti. Ono što ste ranije doživljavali na sasvim određen i stabilan, nepromen-Ijiv
način, dobiće sasvim novu dimenziju. Naprimer, članke u novinama o pojedinim
istaknutim ličnostima i njihove biografije moći ćete da čitate između redova.
Određeno značenje ima činjenica da je pokojni predseđnik Kenedi bio u stanju da
zaspi u svakom trenutku po svojoj volji. On se, očigledno, služio metodom trenutne ili
blic autohipnoze, koja koristi tehniku simbola. Nikola Tesla mogao je da bez reci
prizove golubove sa velike daljine — služio se metodom telesugestije. Takođe je bio
pravi adept vizualizacije. Većinu svojih pronalazaka bio je u stanju da zamisli do
najsitnijih detalja u procesu funkcionisanja, pre nego Sto bi ih realizovao na
materijalnom planu. Američki državnik I čuveni advokat Dendel Vebster dok je
govorio pred porotom.netremice je gledao u lice porotnika. Ne da ih hipnotiSe, kao
što su mislili neki naivni posmatrači, već da bi znao kad da prekine govor. Po
položaju očnih kapaka i usta porotnika mogao je da oceni u kojoj su meri prihvatili
odbranu njegovog klijenta. U oblasti književnosti neće vam biti teško da otkrijete
pisca 'koji kroz svoje radove provlači svilenu nit her-metizma. Dobar primer je
nobelovac Herman Hese. Njegove knjige otkrivaju veliko teoretsko i praktično znanje
hermetizma. U »Demijanu« je izvanredno sugestivno opisao proces davanja
posvećenja učeniku od strane ličnog učitelja-adepta. Knjiga »Igra staklenih perli«
pisana je po modelu Tarota, izvanrednog simboličkog sistema. Hermetičkim idejama
bogat je i njegov »Stepski vuk«. Da li ste čitali Teodora Drajzera, Somerseta Moma,
JLorensa Darela (»Aleksandrijski kvartet«). Tomasa Mana i druge. Ako niste, ne bi
bilo loše da to uradite. Neka književna dela, naprimer roman Džemsa Džonsa
»Odavde do večnosti« daju neposredan opis izvesnih hermetidkih operacija. U
Džonsovom romanu na jednom mestu dat je skoro školski opis takozvane astralne
projekcije, ođn. operacije u kojoj henmetista napušta svoje telo, zadržavajući pri tom
sve vreme punu svest. Džems Džons je sasvim sigurno praktični okultista velikog
znanja.

66
Nemojte steći pogrešan utisak da se primena hermetičkih znanja dešava samo u
legitimne svrhe. Čak i u široj javnosti poznato je da su nacistički lideri intenzivno
proučavali mogućnost primane hermetizma u političke i vojne svrhe. Najistaknutiji
među njima u tom pogledu bili su Rudolf Hes i sam Hitler. Obadvojica su, u periodu
pre nego što su se nacisti dočepali vlasti, bili aktivni članovi cmomagijske
organizacije Tule. Organizacija SS bila je po svome ustrojstvu imitacija Tule grupe.
Hitler je dobro poznavao joga filozofiju, ali je iz nje u praksi izbacio sve
fundamentalne etičke principe. Aktivno se bavio hipnozom, masovnom sugestijom, a
svi simboli nacizma su uzeti iz okultizma; bilo istočnog ili zapadnog. I danas vlada
pogrešno uverenje da je Hitler izmislio simbol nacizma kukasti krst ili svastiku.
Međutim, svastika je simbol istočnjačke fDozofije star preko dva milenija. Predstavlja
ciklus kosmič-kog kretanja. Krajem prošlog veka, znatno pre nastanka racizma u Ne-
ma<Skoj, usvojili su ga teozofi. Osnovni nacistički pozdrav — uzdignutu i opruženu
rutau mnogi pripisuju Hitleru. Za poznavaoce hermetizma to je nedvosmislen znak da
je on bar površno poznavao Tarot, simbolički sistem koji sam više puta pomenuo.
Tarot predstavlja simbolički, slikovni prikaz arhetipova kolektivnog nesvesnog ćele
ljudske rase. Prvi arkanum ili prvi ključ Tarota je magus ili čarobnjak. On oličava
svesnu ljudsku volju 1 transmisiju kosmioke energije na fizički, zemaljski plan
egzistencije. Koncentracija na taj arhetip, smatra se u hermetizmu, pojačava pomenute
kvalitete svesti u čoveku koji vrši takvu kom-

Naš cilj je da JOGA CENTAR postane okosnica što većeg broja ljudi zainteresovanih
za hermetičku tradiciju Istoka i Zapada. Do danas ovakva organizacija u našoj zemlji
nije osnovama. Postoje klubovi, organizacije i udruženja filatelista, numizmatričara,
šahista, alkoholičara itd. ali ne postoji nikakva organizacija ljudi zainteresovanih za
herme-tička učenja, mada takvih ljudi ima mnogo, bar sudeći po broju pisama koje
dobijam iz svih krajeva naše zemlje i inostranstva. Zato ako želite da se pridružite,
pišite na datu adresu. Članarina se ne plaća i nisu potrebne nikakve kvalifikacije niti
preporuke. Samo želja da se bude u kontaktu sa ljudima sličnih interesovanja. Sve
informacije tražite na adresu:
JOGA CENTAR
P. fah 38-134
11061 — Beograd
Ili na moju kućnu adresu:
Z1VORAD MIHAJLO VIC dipl. psiholog Maksima Gorkog 89/IV 11000 Beograd

U prodaji je fantastična knjiga

„KLJUČEVI PSIHIČKE MAGIJE" PRAKTIČAN UDŽBENIK

Zapadni okultni sistemi

Ovo je drugi iz serije planiranh udžbenika od istog pisca. Prvi udžbenik »Psihički
trening indijskih fakira i jogi ja« postigao je izvanredan uspeh kod čitalaca i izazvao
pravu poplavu pisama u kojima su tražene informacije, saveti, detaljne instrukcije itd.
Mnogi čitaoci raspitivali su se da li postoje sistemi psihičkog treninga koji bi u većoj

67
meri bili prilagođeni savrememm uslovima života. »Ključevi psihičke magije«
predstavljaju odgovor na mnoga od postavljenih pitanja. Pisac se i ovde čvrsto drži
istih principa kao i u prvom udžbeniku. Nema praznog teoretisanja i lepih priča o
čudima za naivne, već je ovde maksimalno koncentrisana PRAKSA. Sva uputstva su
objašnjena do najsitnijih detalja. Korak -po korak instrukcije za praktičnu primenu
herme-tičkih principa i zakona u savremenom životu. Kratak sadržaj:
Osnove hermetizma • Zakon analogije • TETRAGRAMATON — magokabaMstička
reč • Psihička evolucija • Zakon karme i renkar-nacije • Drvo 2ivota • Konstrukcija
Drveta Života i njegova primena u meditaciji • Principi simbolizma • Skale boja za
hermetički rad • Kosmička svest • Inicijacija-posvećenje • Zakoni vizualizaoije • Ka-
balističke sfere u psihi • Astralna projekcija • Psihički napad i psihička samoodbrana •
Principi samoodbrane • Magijske tehnike • Ritualna magija • Ritual pentagrama •
Primena psihičke magije u praktičnom životu • Astralna psihička magija • itd.
Poručite dopisnicom. Cena je 51 dinar.

68