ФРАЗЕОЛОГИЗМИ И ФРАЗЕОЛОГИЈА

Устаљен скуп од двеју или више речи које заједно добијају јединствено,
ново значење, назива се фразеологизам (израз, фраза).
Примери:
-држати језик за зубима = „ћутати“
-медвеђа услуга = „штета“
-Ахилова пета = „слабост“
Фразеологизми су предмет изучавања фразеологије, дисциплине која је у
саставу лексикологије у ширем смислу.
Фразеологизми обично настају тако што се у језику временом формирају
склопови речи који се дуго и често понављају улазећи у људско искуство и не
мењајући се вековима. У томе су фразеологизми слични пословицама и
изрекама, у којима су, као у колективном памћењу, сачуване чињенице
значајне за националну културу.
Фразеологизам треба да:
-садржи најмање две речи (покондирена тиква);
-обележи нов садржај, тј. све речи заједно треба да добију ново значење
(испод жита = „кришом“)
-постане устаљен, што значи да га чине увек исте речи, и то у истом
распореду и облику (од главе до пете, а не од носа до пете или од пете до
главе или од главе до пета).
Речи које улазе у састав фразеологизама често означавају делове људског
тела (стати на своје ноге), одећу (остати кратких рукава), различите
људске активности (бацати удицу), биљке и животиње (везати мачку о реп,
бити у свакој чорби мирођија).
У оквиру фразеологизама ново значење могу носити све речи заједно
(шпанска села = „нешто непознато, страно“) или само делови
фразеологизама ( наћи се у небраном грожђу = „наћи се у неприлици,
незгодној ситуацији“).
 Према својој структури, фразеологизми могу бити:
-синтагме (црна овца);
-поредбене конструкције (као гром из ведра неба);
-реченице (кад на врби роди грожђе).
Фразеологизмима се може исказивати и позитиван или негативан однос
према неком појму. Позитивну обојеност имају фразеологизми којима се
изражава нежност, поштовање, одушевљење (бити луд за неким /нечим =
„обожавати неког /нешто“ ). Негативну обојеност имају фразеологизми
којима се изражава иронија, презир, потцењивање (млад као роса у подне =
„стар“).

РАСЛОЈЕНОСТ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА
Фразеологизми се јављају у свим функционалним стиловима. Тако, на
пример, постоји:
-разговорна фразеологија, која се јавља у свакодневним ситуацијама и
животним приликама ( млатити празну сламу = „говорити којешта“);
-књижевна фразеологија, која води порекло из разноврсних предања,
митова и других текстова као дела европске или народне традиције ( прећи
Рубикон = „начинити одлучан корак“);
-научна фразеологија, која води порекло из различитих наука (ставити
знак једнакости, дићи на куб).