ИТАЛИЈА

Географски положај
Италија се налази у јужној Европи, између 35° и 47° сјеверне географске ширине и 6° и 19°
источне географске дужине.
Италија обухвата Апенинско полуострво, три велика острва на Средоземном мору: Сицилију,
Сардинију и Елбу, као и неколико мањих.
Једину копнену границу има на сјеверу, на Алпима, гдје се граничи са Француском, Швајцарском,
Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан су енклаве унутар територије
Италије, док је Кампионе д’Италија италијанска енклава у Швајцарској. Облик земље подсјећа на
чизму ( слика 1.), а Сицилија асоцира на троугао ( слика 2.).

Слика 1. Слика 2.

Природне одлике
У сјеверној Италији и вишим дијеловима Апенина доминира листопадна шума; у вишим
дијеловима Алпа четинарска, на планинским голети; у приморским медитеранска вегетација.
Све низије у Италији одликују се плодним земљиштем, а посебно Падска долина која је
прекривена дебелим слојем лувијалних наноса.
Флора централне и јужне низије Италије је типично медитеранска. Биљке карактеристичне за ова
подручја су: маслине, поморанџе, лимунове палме.
Италија има веома мали број животињских врста у поређењу са другим регионима Европе. Мали
број дивокоза живи у Алпима. Медвједи, бројни у древним временима, сада су изумрли, али
вукови и дивље свиње и даље лутају планинама.

1
Рељеф
Укупна површина државе износи 301.230 km², од чега је 294.020 km² копно, а 7.210 km² је вода.
Кроз цијело полуострво простиру се Апенини ( слика 3.), а на сјеверу један дио Алпа припада
Италији. Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор, висине 4.748 m.
Дуж западне италијанске обале протежу се са сјевера у правцу југа следеће ривијере: Италијанска
ривијера у Лигурији, Етрурска ривијера у Тоскани и Напуљска ривијера у Кампањи.
Држава се налази на граници Евроазијске и Афричке плоче, што доприноси значајној сеизмичкој и
вулканској активности.
У Италији се налази 14 вулкана, од којих су четири активна: Етна на Сицилији, Стромболи,
Вулкано и Везув. Везув ( слика 4. ) је једини активни вулкан у континенталној Европи и познат је
због своје ерупције која је уништила Помпеју и Херкуланеум.

Слика 3. Слика 4.

Клима
Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у зависности од локације.
Приморским дијеловима Лигурије и већим дијелом Апенинског полуострва јужно од Фиренце
влада класична медитеранска клима.
Већи дио сјеверних унутрашњих области Италије, око Торина, Милана и Болоње има
континенталну климу, која се често класификује и као влажна суптропска клима.
Приморски дијелови полуострва могу имати драстично другачију климу од планина и долина у
унутрашњости, посебно током зимских мјесеци, када на планинским дијеловима владају хладноће
и снијег. Приморски региони имају благе зиме и топла и обично сува љета, мада и долине у
унутрашњости могу бити прилично топле љети.

Хидрографија
Италија има велики хидроенергетски потенцијал.
Ријеке Италије отичу у Јадранско, Јонско, Средоземно, Тиренско, Лигурско, Црно и Сјеверно
море. Најдуже ријеке су По, Адиђе, Тибар, Ада, Ољо, Танаро, Тичино и Арно. По ( слика 5.) , са
652 km је најдужа италијанска ријека, и улива се у Јадранско море.
У највећа италијанска језера убрајају се Гарда (367,94 km²), Мађоре (212,51 km², на граници са
Швајцарском и Комо (145,9 km²) у сјеверној Италији и Тразименско језеро (124,29 km²) и Болсена
(113,55 km²) у средњој Италији.
И сјеверни и полуострвски дио Италије има бројна језера ( слика 6.).

2
Најважнија језера сјеверне Италије су: Гарда, Мађоре, Комо и Лугано, а од полуострвских језера,
која су знатно мања, најзначајнија су: Тразименско, Болсена и Брачано.

Слика 5. Слика 6.

Привреда
Највеће површине плодног земљишта су у долини ријеке По. Због повољних климатских услова ту
се гаје пшеница, кукуруз, шећерна репа, воће, поврће, а у влажним приједелима доњег тока ријеке
и пиринач.Сточни фонд Италије је велики. Гаје се говеда, свиње и овце.
Индустрија је развијена на сјеверном дијелу Италије. У италијанским фабрикама производе се
аутомобили и мотори као што су Фијат, Ферари, итд. У склопу петрохемијске индустрије на
острвима Сицилија и Сардинија прерађује се нафта. У Милану је развијена и модна индустрија
(слика 7).
Туризам је такође веома развијен. По броју страних туриста Италија је међу првим земљама у
свијету. Туристи долазе да виде како природне феномене као што су Везув и Етна, тако и чуда која
је створио човек — антички Рим, цркву св. Петра у Риму, Помпеје, катедралу у Милану, Венецију,
итд.( слика 8 ).

Слика 7. Слика 8.

3
Становништво
Италија има 60,532,020 становника, налази се на двадесет и другом мјесту свјетске ранг листе и
четвртом мјесту ранг листе Европске уније послије Њемачке, Француске и Уједињеног
Краљевства. Ова бројка укључује грађане земље, радне мигранте и илегалне имигранте.
Становништво Италије чини 93,5% аутохтоног становништва (Талијани), а остало су углавном
Албанци, Румуни и Арапи. Руска дијаспора броји 130 хиљада људи.
Званични језик је италијански. У неким провинцијама се даје право на употребу мањинских језика.
67% Италијана живи у градовима и то претежно на сјеверу. Главни град је Рим. Највеће миграције
из неразвијених региона у градове биле су у периоду од 1950. до 1960. Од 1980. овај тренд се
пребацио на предграђа и мале градове.
У просјеку мушкарци живе око 78, а жене око 83 године. Око 19% Италијана су старији од 65
године. У Европи Италијани су људи који најдуже живе послије Грка и Швеђана. Као разлог
наводи се италијанска кухиња и медитеранска исхрана.

Занимљивости
Град Венеција је изграђен на 118 пјешчаних острва. Улице града су у ствари канали којих има
преко 150. Трамваје и аутомобиле замјењују гондоле и мали бродови. Од грађевина се истичу
Дуждева палата и црква св. Марка, потом црква Санта Марија дела Салуте и бројне друге палате.
Сада је град спојен са копном насипом дугим 3.600 m преко којег иде жељезничка пруга. Познати
мост је Понте Ријалто. Пред црквом св. Марка састају се 3 канала: Канал Гранде, Канал ди Сан
Марко и Канал де ла Ђудека.
Фиренцу многи сматрају за један од најлепших градова Италије. Налази се на ријеци Арно. Овдје
се родио Данте Алигијери, као и други великани: Бокачо, Петрарка, Донатело, Микеланђело
Буонароти, Ђото, Макијавели, Леонардо да Винчи. Фиренца је постала италијанска Атина са
великим бројем споменика којима у свијету има мало равних.
Око Фиренце су се нанизала бројна насеља као нпр. Пиза ( слика 9.) , с кривим торњем на ком је
Галилео Галилеј изводио своје експерименте из физике.
Колосеум ( слика 10. )је највећи амфитеатар античког доба и највећи на свијету уопште. У њега је
могло стати око 100.000 гледалаца. Зидан је 70 год. н. е. Колосеум се не зове тако због своје
величине него због тога што је раније на том месту била огромна Неронова статуа, висока 40 m.

Слика 9. Слика 10.

4
 БУГАРСКА

Географски положај
Бугарска је држава која се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву (слика 11), у
његовом сјевероисточном делу. Територија Бугарске се простире између 44 степена и 41 степена
географске ширине и између 22 и 28 степени географске дужине.
Географски положај Бугарске ставља је на раскрсницу путева између три континента: Европе,
Азије и Африке.
Државе са којима се Бугарска граничи су: Румунија, Турска, Грчка, Северна Македонија и Србија
( слика 12.). Површина државе износи 110.993,6 km².
Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу
Европу са Малом Азијом и Блиским истоком.
Одличан географски положај Бугарске ствара идеалне предуслове за развој туристичке индустрије
и имиџа туристичке земље која краси ову прелијепу област.

Слика 11. Слика 12.

5
Природне одлике
Састоји се од четири геолошке и морфолошке области.
Сјеверни дио између Дунава и Старе планине заузима Дунавска плоча, изграђена од палеозојских,
кредних и неогених наслага покривених заставом.
Јужно од дунавске висоравни простире се око 550 км дуге оковане планине Старе планине са
врховима: Ботев Гољам, Кадемлија, Вежен и други.
Централна Бугарска обухвата област прелазне планинске долине. Планински масиви и ланци
Витоше, Средње Горе са Срном Гором, Сакара и Странџе затварају Подбалканску, Софијску,
Самоковску котлину и друге котлине, као и Горњотракијску и Бугарску низију.
Јужни дио Бугарске заузимају Родопи са Рилским, Пиринским масивима и Осоговско-Белашићком
групом, која само делимично припада Бугарској.
Сјеверозападна Бугарска има умјерено континенталну климу, сјевероисточну степу, а Стару
планину и Родопе планинске.
Јужна обала Црног мора има медитеранску климу чији утицаји продиру у унутрашњост кроз
рјечне долине.

Рељеф
Бугарска је рељефно разнолик простор.
Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). Око Марице простире се Горњотракијска
низија (називају је и Маричком низијом). Низија је ограничена Родопима и Балканом.
Јужније су стари Родопи, једно од два изразита планинска подручја у Бугарској. Родопи су
највише и најстарије планине у Бугарској. Најпознатији планински масиви су Витоша, Рила и
Пирин. Најлепши и најзначајнији међу њима је Рила. Врх Мусала на Рили представља највиши врх
Бугарске, Балканског полуострва и југоисточне Европе ( слика 13 ).
Сјеверно од Марице налази се Стара планина ( слика 14.) или Балкан која дели северну Бугарску
од долине ове ријеке. Протеже се средином Бугарске у дужини од 570 км. У грађи ове планине
учествују и старије стијене са лежиштима руда.
Од котлина треба истаћи низ везаних: Софијска, Златичка, Карлова, Казанличка, Сливенска и др.
које се пружају између Балкана и паралелног низа Витоше, Средне горе) и Срнене горе.
Између Балкана и Дунава налази се заравњен простор чију подину чине стари слојеви у облику
плоче. Овај простор назива се Бугарска или Дунавска плоча.

Слика 13. Слика 14.

6
Клима
Бугарска је ближа Еквадору него Сјеверном полу.
Умјерена клима са суптропским утицајем, карактерише земљу коју је подједнако лијепо посјетити
и зими и љети, али и у прољеће и јесен. Чињеница да се налази у климатском рају чини земљу,
вегетацију и животињске врсте које насељавају Бугарску разноврсном.
Положај Бугарске на мапи свијета одређује и релативно веома широк угао под којим падају
сунчеви зраци, што значи да је већина дана у овој земљи претежно сунчана.
Црно и Егејско море такође утичу на климу Бугарске. Утицај Медитерана на климу Бугарске је
веома интензиван, посебно у јужним дијеловима земље, а Црно море дефинише климу
унутрашњости земље у просеку 40 километара дубоко.
Ријека Дунав, која протиче кроз неколико европских земаља, укључујући Србију и Бугарску,
значајан је климатски фактор. Дунав утиче и на разноврсност живих организама, а не само на
просјечну температуру.

Хидрографија
Бугарска има врло густу мрежу од око 540 ријечних токова, од којих је већина релативно мала и са
ниским водостајима.
Ријеке припадају црноморском и егејском сливу.
Притоке Дунава, који је главна ријека Бугарске, јесу Огоста, Искар, Јантра и Лом.
Најдужа ријека која у потпуности протиче кроз бугарску територију је Искар ( слика 15. ), дужине
368 km. Директно у Црно море уливају се Луда Камчија и Средецка ријека, а у Егејско море:
Марица, Струма и Места ( слика 16. ).
На лиманским ушћима настала су језера: Мандренско, Варненско и друга.
Обала Црног мора слабо је разуђена. Главни заливи су Бургас и Варна.

Слика 15. Слика 16.

Привреда

Привреда Бугарске функционише на принципима слободног тржишта, има велики приватни

сектор и мањи јавни.
Главне гране индустрије Бугарске су хемијска и текстилна, затим металургија, прехрамбена,
машинска, електротехничка, дрвна индустрија и производња грађевинског материјала. Цијела
индустрија ослања се на локалне, природне ресурсе.

7
Скоро трећина становништва ради у индустријском сектору.
Бугарске главне минералне сировине укључују: боксит, бакар, олово, цинк, угаљ, лигнит, руде
гвожђа, нафту и природни гас.
Најдинамичнији сектори су текстилна индустрија, фармацеутска индустрија, производња
козметичких препарата и сада и производња мобилних телефона и софтвера.
У спољној трговини Бугарска има негативан биланс. У извозу највећи значај имају хемијски и
текстилни производи, затим гвожђе и челик, прехрамбени производи . Увозе се нафта и плин и
роба широке потрошње.
Главни трговински партнери су: Русија, Немачка, Италија и Грчка.

Становништво
Бугари су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској.
Очекивана старост становништва према проценама износила је 69 година за мушкарце и 76 година
за жене.
Већина становништва живи у градовима јужно од Балканских планина.
Бугари су већином православне вјероисповести, али има и Муслимана и Католика. Бугарски језик
припада словенској групи индоевропске породице језика.
Најгушће насељене области су Софијска котлина и Тракијска низија, а најријеђе насељени су
Родопи. Бугарско становништво је претежно урбанизовано и углавном концентрисано у
административним центрима 28 бугарских провинција. Већина комерцијалних и културних
активности је фокусирана на главн и највећи град, Софију.

Занимљивости
Бугарска једина земља Европској Унији која користи ћирилицу.
Основана 681. године, Бугарска је једна од најстаријих земаља Еуропе.
Бугарска је позната и као најсиромашнија земља Европске уније.
Софија ( слика 17. ) је настала пре 7 хиљада година, а од почетка до данас, кроз њу су прошли
бројни народи, различите културе и цивилизације које су иза себе оставиле упечатљив траг,
видљив и дан данас.
Бугарска је на трећем месту у Европи (после Италије и Грчке), по броју својих вриједних
археолошких споменика.
Улице Софије испуњавају историјски споменици, као што је екстравагантна црква Александра
Невског ( слика 18. ), која се налази у центру града.

Слика 17. Слика 18.

8
 ГРЧКА

Географски положај
Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске ( слика 19.)
Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 km.
Граничи се са Албанијом у дужини од 282 км, Бугарском 494 км, Турском 206 km, Сјеверном
Македонијом 246 км. Обале су јој дуге 13.676 км.
Обала је веома разуђена, са мноштвом острва, полуострва и залива. Њихова обала је по
разуђености друга у Европи.
Највећи део државе је под планинама, највиши врх је Олимп са 2.911 м надморске висине. Земља
није погодна за развој пољопривредне културе осим у неким долинама уз ријеку ( слика 20.).

Слика 19. Слика 20.

Природне одлике
Грчка је земља природних лепота са импресивним планинским предјелима, разуђеним обалама и
прелијепим плажама.
Грчка је земља полуострва и ланца острва, који су настали из упоредних низова планина које је
преплавило Средоземно море.
У Јонском и Егејском мору има око три хиљаде острва која припадају Грчкој. Највеће од ових
острва је Крит ( слика 21. )
Грчка је претежно планинска земља, са веома неравном обалом.

9
Западно од земље су планине Пинд, које се настављају на Пелопонез и Крит. У сјевероисточном
дијелу Грчке налазе се планине Родопи, чији је највиши врх Олимп ( слика 22.)
Низија је малобројна и удаљена између Тракије, Солунске низије и Тесалије. Тесалију називају и
житницом Грчке.
На острву Санторини постоји активан вулкан, а земљотреси су чести.

Слика 21. Слика 22.

Рељеф
Рељеф Грчке је претежно планински. Дуж западних обала пружају се Пиндске планине ( слика
24.), на које се настављају планине на Пелопонезу и Криту.
У сјевероисточном дијелу су Родопске планине ( слика 25.)
Низија је мало и настале су таложењем ријечних наноса. То су у долини ријеке Пиниос Тесалија, у
долини ријеке Вардар Солунска низија и у долини ријеке Марице Тракија. Тло је на овом простору
нестабилно, због чега су чести земљотреси.

Слика 24. Слика 25.

Клима
Грчка првенствено има медитеранску климу, са благим, влажним зимама и топлим, сувим љетима.
Ова клима се јавља на свим приморским локацијама.
Пиндус планине снажно утичу на климу земље, због веће изложености југозападном систему
довођења влаге.

У планинским областима сјеверозападне Грчке, као и у планинским централним дијеловима

Пелопонеза карактеристична је алпска клима са обилним сњежним падавинама.

10
У унутрашњости јсеверне Грчке, у централној Македонији и Источној Македонији и Тракији
карактеристична је умјерена клима са хладним, влажним зимама и топлим, сувим љетима. Сњежне
падавине се јављају сваке године у планинама и сјеверним дијеловима, а кратке сњежне падавине
се ријетко јављају у нижим јужним областима, као што је Атина.

Хидрографија
Бистрица ( слика 26. ) је најдужа ријека у Грчкој са укупном дужином од 322 км.
Ријека је друга по дужини у историјској области Македонији, послије реке Вардар дуге 388 км.
Бистрица извире на планини Грамос (Сјеверни Пинд), у сјеверозападној Грчкој на граници са
Албанијом под именом Бјелица, затим тече ка југоистоку ка области Западна Македонија, прави
велики завој и почиње да тече ка сјевероистоку ка области Средишња Македонија, гдје се улива у
Солунски залив Егејског мора у великој делти коју уз Бистрицу чине и ријеке: Караазмак (Лудиас)
и Вардар (Аксиос).
Највеће језеро у Грчкој је Трихонида и налази се у округу Етолија-Акарнанија.

Слика 26. Слика 27.

Привреда
Грчка је развијена земља са развијеним риболовом, индустријом, па донекле и пољопривредом.
Више се гаје маслине, дуван, памук, грожђе и још неке врсте воћа. Козе и овце су обиљежје грчког
сточарства. Шуме обухватају 28% површине државе.
Пољопривреда је слабије развијена због недостатка погодног тла, али се све више наводњава тако
да је сваке године све већа производња. Главне пољопривредне културе су: пшеница, кукуруз,
јечам, пиринач, маслине, агруми и мандарине. Такође се практикује и виноградарство.
Рударство, условљено природним богатством руда, се у последњем вијеку поприлично развило.
Грчка је богата рудама: боксит, манган, никл, цинк, барит, сумпор, со, сребро и др.
Индустрија се развила последњих 30 година. Развијена је обојена металургија, прехрамбена,
текстилна, хемијска, електротехничка, фармацеутска, текстилна индустрија, бродоградња, кожна и
дрвна индустрија. Такође постоји и неколико рафинерија нафте у Грчкој.
Позната је и по туризму јер има излаз на Јонско море и Егејско море. Због многобројних острва
јако је примамљиво место многим туристима за одмор и уживање.

Становништво

11
Грчку настањује око 10 милиона Грка. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану. Грци чине
око 98% становништва, а остале етничке мањине су Турци, Роми и Бугари (једине званично
признате националне мањине) као и Албанци и Македонци, који нису признати.
Више од 95% Грчке популације припада грчкој православној цркви која је овде традиционално
већинска.
Модерни грчки језик је језик већине популације. Модерни грчки користи исти алфабет који су
користили и становници у античким временима. После модерног грчког најзаступљенији су
енглески и њемачки, као и језици мањина: турски, албански, бугарски и македонски језик.

Занимљивости
Грчка има 2.000 острва, од којих је 170 насељено ( слика 28).
Главни град Грчке, Атина, један је од најстаријих градова у Европи. Такође је родно мјесто
демократије, филозофије, Олимпијских игара, политичких наука, књижевности, историографије,
математичких принципа итд.
Акропољ – буквално значи град на брду и најчешће се повезује са грчким градовима (Атина,
Аргос, Теба и Коринт). Један од најпознатијих акропоља је Атински акропољ, који је због својих
историјских асоцијација и чувених грађевина изграђених на њему, опште познат само као
„Акропољ”.
Многе енглеске ријечи потичу из грчког језика. Уобичајене ријечи за енглески и грчки су:
академија, извини, маратон, сирена, писмо и многе друге ријечи.
Око 16,5 милиона туриста посети Грчку сваке године. То је више од укупног становништва земље.
Деда Мраз је ријеч грчког порекла. Вјеровања кажу да је Свети Никола био богат Грк који је свој
новац давао сиромашнима.
Грчка је била дом првобитних Олимпијских игара.
Маратон је добио име по Грку Фидипеду, који је трчао 42 км од Маратона до Атине да би објавио
победу Грчке над Персијанцима.
Грчка се сматра првом демократском земљом на свету.
Грчки језик се говори већ 3.000 година, што га чини најстаријим европским језиком.

Слика 28. Слика 29.

12