Knjiga - Poslovne Racunarske Aplikacije U Praksi

Проф.
др Љиљана Станојевић
ПОСЛОВНЕ РАЧУНАРСКЕ АПЛИКАЦИЈЕ

у пракси
Рецензенти:
Проф. др Алемпије Вељовић

Др Мирољуб Захорјански
Лектор:
Љиљана Михаиловић
2
Садржај
ПРЕДГОВОР....................................................................................................... 9
1 MS Word .................................................................................................. 10
1.1 Основни елементи странице .......................................................... 11
1.2 Општа подешавања самог програма MS Word .............................. 13
1.2.1 Дефинисање локације на којој ће се документа чувати ........ 14
1.2.2 Подешавање јединице мере .................................................. 15
1.2.3 Искључивање аутоматске провере граматике и правописа .. 16
1.3 Подешавање изгледа странице ...................................................... 17
1.4 Рад са текстом ................................................................................. 21
1.4.1 Избор величине и типа Фонта................................................. 22
1.4.2 Форматирање пасуса .............................................................. 25
1.4.3 Селектовање текста ................................................................. 29
1.4.4 Копирање текста ..................................................................... 30
1.4.5 Премештање текста са једне позиције на другу .................... 31
1.4.6 Налажење и замена низа знакова – Find and Replace ............ 31
1.4.7 Промена слова - Change Case.................................................. 33
1.4.8 Поништавање или понављање претходне операције – Undo и
Repeat 34
1.4.9 Зумирање документа .............................................................. 34
1.4.10 Отварање и снимање докумената .......................................... 35
1.4.11 Заглавље и подножје - Header и Footer .................................. 36
1.4.12 Вежба 1 .................................................................................... 38
1.5 Форматирање и прецизно позиционирање текста на страници ... 39
1.5.1 Позиционирање текста коришћењем табулатора и лењира . 39
1.5.2 Коришћење лењира за прецизно позиционирање текста и
значење симбола на лењиру ................................................................. 41
1.5.3 Подвлачење целог пасуса линијом и његово сенчење .......... 42
1.5.4 Набрајање и поднабрајање .................................................... 46
1.5.5 Нумерација страна .................................................................. 48
1.5.6 Коришћење прелома страница .............................................. 49
3
1.5.7 Вежба 2: ................................................................................... 52
1.6 Напредне технике рада са текстом ................................................ 54
1.6.1 Рад са стиловима и насловима ............................................... 54
1.6.2 Креирање садржаја ................................................................. 56
1.6.3 Рад са фуснотама..................................................................... 58
1.6.4 Рад са табелама....................................................................... 58
1.6.5 Рада са графиком .................................................................... 73
1.6.6 Циркуларна писма................................................................... 77
1.6.7 Вежба 3 .................................................................................... 84
2 MS Excel 2013 .......................................................................................... 88
2.1 Увод у MS Excel – основни елементи радног листа........................ 89
2.2 Рад са подацима ............................................................................. 93
2.2.1 Унос текста............................................................................... 94
2.2.2 Унос бројева ............................................................................ 94
2.2.3 Унос датума и времена ........................................................... 94
2.2.4 Аутоматско попуњавање листе ............................................... 95
2.2.5 Измена података ..................................................................... 98
2.2.6 Именовање опсега ћелија....................................................... 98
2.2.7 Брисање садржаја и формата ћелија.................................... 100
2.3 Форматирање радних листова ..................................................... 102
2.3.1 Форматирање ћелија ............................................................ 102
2.3.2 Копирање и преношење формата и опција Paste Special .... 108
2.3.3 Транспоновање табеле ......................................................... 110
2.3.4 Аутоматско форматирање табеле......................................... 110
2.3.5 Условно форматирање .......................................................... 112
2.3.6 Припрема документа за штампање - Page Setup ................ 113
2.3.7 Прелом страница у MS Excel-у .............................................. 116
2.3.8 Вежба 1 .................................................................................. 119
2.4 Рад са формулама ......................................................................... 120
2.4.1 Уношење формула ................................................................ 120
2.4.2 Употреба релативних и апсолутних адреса (референци) .... 121
4
2.4.3 Позивање на друге радне листове у документу и рад са 3-Д
референцама ........................................................................................ 122
2.4.4 Грешаке у формулама ........................................................... 124
2.4.5 Именовање ћелија ради побољшања радног листа ............ 124
2.4.6 Исправљање и копирање формула ...................................... 126
2.5 Коришћење уграђених функција .................................................. 127
2.5.1 Израда аутоматских међузбирова–функција Subtotal ......... 132
2.6 Израда дијаграма.......................................................................... 135
2.6.1 Основни термини .................................................................. 136
2.6.2 Израда дијаграма .................................................................. 136
2.6.3 Вежба 2 .................................................................................. 139
2.7 Рад са листама .............................................................................. 141
2.7.1 Сортирање података ............................................................. 141
2.7.2 Филтрирање података .......................................................... 143
2.7.3 Замрзавање дела радног листа ............................................ 144
2.7.4 Вежба 3 .................................................................................. 146
3 МС Power Point ..................................................................................... 147
3.1 Увод у МS Power Point................................................................... 148
3.2 Преглед менија ............................................................................. 149
3.3 Врсте приказа ................................................................................ 150
3.3.1 Приказ - Normal ..................................................................... 150
3.3.2 Приказ - Slide Sorter View....................................................... 151
3.3.3 Приказ - Slide Show ............................................................... 152
3.3.4 Приказ - Notes Page ............................................................... 153
3.3.5 Приказ - Outline View ............................................................. 154
3.4 Убацивање новог слајда и рад са текстом ................................... 155
3.4.1 Убацивање новог слајда и брисање непотребних слајдова 155
3.4.2 Додавање оквира за текст – Text Box-а ................................ 156
3.4.3 Форматирање и позиционирање текста на слајдовима ...... 157
3.5 Избор дизајна слајдова и његова измена кроз мастер слајд ...... 159
3.6 Убацивање графичких елемената и видео записа ....................... 162
3.7 Цртање шема и измена геометријских облика на шеми ............. 163
5
3.7.1 Измена позиције једног објекта у односу на други ............. 165
3.7.2 Стилизована слова - WordArt ................................................ 166
3.8 Припрема за пројекцију слајдова – Slide Show ............................ 167
3.8.1 Креирање прелаза између слајдова..................................... 169
3.8.2 Анимације ............................................................................. 169
3.8.3 Чување и прилагођавање презентације различитој публици ...
............................................................................................... 172
3.9 Нумерација слајдова и убацивање текста у подножје (футер)
слајда ....................................................................................................... 173
3.10 Штампање слајдова ...................................................................... 174
3.10.1 Вежба 1 .................................................................................. 176
4 MS Access .............................................................................................. 177
4.1 Увод у базе података .................................................................... 178
4.2 Основе рада у програму MS Access 2013 ...................................... 182
4.2.1 Примарни кључ ..................................................................... 185
4.2.2 Типови података.................................................................... 186
4.2.3 Lookup Wizard ........................................................................ 191
4.2.4 Маска за унос података - Input Mask .................................... 194
4.2.5 Валидационо правило - Validation Rule ................................ 196
4.2.6 Уношење података у табелу ................................................. 197
4.2.7 Сортирање података ............................................................. 198
4.2.8 Брисање записа ..................................................................... 199
4.2.9 Измене података у оквиру записа ........................................ 200
4.2.10 Проналажење записа ............................................................ 201
4.2.11 Проналажење и замена вредности у ћелијама.................... 202
4.2.12 Филтрирање података .......................................................... 203
4.3 Упити ............................................................................................. 207
4.3.1 Креирање и чување упита..................................................... 207
4.3.2 Измене упита......................................................................... 209
4.3.3 Додавање критеријума за филтрирање ............................... 210
4.3.4 Џокерски знакови код филтрирања ..................................... 212
4.3.5 Проналажење празних ћелија – NULL вредности ................ 213
6
4.3.6 Оператор OR .......................................................................... 214
4.3.7 Оператор AND - И .................................................................. 215
4.3.8 Сортирање резултата упита .................................................. 216
4.3.9 Сакривање колона из резултата упита ................................. 217
4.3.10 Калкулације помоћу упита .................................................... 218
4.3.11 Вертикалне калкулације .............. Error! Bookmark not defined.
4.3.12 Проналажење дупликата помоћу упита ............................... 221
4.4 Форме............................................................................................ 225
4.4.1 Креирање форме помоћу чаробњака................................... 226
4.4.2 Измене података и унос нових записа преко форме ........... 228
4.4.3 Проналажење и брисање записа на форми ......................... 229
4.4.4 Сортирање и филтрирање записа на формама .................... 230
4.4.5 Модификовање дизајна форме ............................................ 232
4.4.6 Накнадно додавање поља на форму .................................... 234
4.4.7 Поравнавање и фино намештање објеката на форми ......... 235
4.4.8 Измена редоследа заустављања табулатора ....................... 236
4.4.9 Додавање логоа и слика ....................................................... 237
4.4.10 Додавање системског (тренутног) датума и времена .......... 237
4.4.11 Поља за калкулације – Calculated field.................................. 238
4.5 Извештаји ...................................................................................... 242
4.5.1 Креирање извештаја помоћу чаробњака ............................. 242
4.5.2 Груписање код извештаја...................................................... 244
4.5.3 Извештаји на основу упита ................................................... 247
4.5.4 Брзо креирање извештаја ..................................................... 247
4.5.5 Измене изгледа извештаја .................................................... 248
4.5.6 Штампање извештаја ............................................................ 249
4.5.7 Прављење PDF фајла од извештаја....................................... 250
4.6 Релационе базе података - базе података са више табела ......... 251
4.6.1 Повезивање табела ............................................................... 252
4.6.2 Референцијални интегритет ................................................. 254
4.6.3 Преглед и измена података кроз подтабеле........................ 255
4.6.4 Коришћење Lookup поља у табелама ................................... 256
7
4.6.5 Индексирање ........................................................................ 257
4.6.6 Упити над подацима из више табела ................................... 258
4.6.7 Врсте спајања код упита........................................................ 259
4.6.8 Креирање форме над упитом од више табела ..................... 260
4.6.9 Креирање извештаја над подацима из више табела ........... 261
5 Литература............................................................................................ 263
8
ПРЕДГОВОР
Уџбеник Пословне рачунарске апликације у пракси намењен је

студентима Прве године Основних академских студија, Факултета за
примењени менаџмент, економију и финансије, студијског програма
Примењене информационе технологије. Циљ ове публикације је да
подигне ниво дигиталне писмености студената кроз стицање знања и
вештина прописаних ECDL стандардима.
Практикум је подељен у четири поглавља. Прво поглавље покрива
технике рада у MS Word-у 2013 и у оквиру њега обрађене су следеће теме:
основни елементи странице, општа подешавања самог програма MS Word
2013, подешавање изгледа странице, рад са текстом, форматирање и
прецизно позиционирање текста на страници и напредне технике рада са
текстом.
Друго поглавље обухвата технике рада у MS Excel 2013 и у оквиру
њега су обрађене следеће теме: основни елементи радног листа у MS Excel,
рад са подацима, форматирање радних листова, рад са формулама,
коришћење уграђених функција, израда дијаграма, рад са листама.
Треће поглавље бави се техникама рада у МС Power Point 2013 и у
оквиру њега обрађене су следеће теме: преглед менија, врсте приказа,
убацивање новог слајда и рад са текстом, избор дизајна слајдова и његова
измена кроз мастер слајд, убацивање графичких елемената и видео записа,
цртање и измена облика, припрема за пројекцију слајдова – Slide Show,
нумерација слајдова и убацивање текста у подножје (футер) слајда,
штампање слајдова.
Четврто поглавље односи се на основне и напредне технике рада у
MS Access-у 2013 и у оквиру овог поглавља обрађене су следеће теме: рад
са табелама, формама, извештајима, успостављање релација између
табела.
.
Аутор
1 MS Word
1.1 Основни елементи странице

1.2 Општа подешавања самог програма
1.3 Подешавање изгледа странице
1.4 Рад са текстом
1.5 Форматирање и прецизно позиционирање текста на
страници
1.6 Напредне технике рада са текстом
Основни елементи странице
1.1 Основни елементи странице
MS Word је програм намењен уносу и обради текста, стога је и

његово графичко окружење у потпуности прилагођено тој његовој
функцији. Покретањем и учитавањем програма на екрану се појављује
изглед странице који је идентичан изгледу странице који ће она имати
приликом штампања. Овај приказ назива се висивиг (WYSIWYG - од
енглеског појма – what you see is what you get – оно што видите на екрану је
оно што ћете добити приликом штампања, слика 1).
Основне елементе сваке странице чине: заглавље (хедер - Header),
подножје (футер - Footer) и централни део странице који служи за унос
текста (слика 1).
Zaglavlje (heder - Header)
Centralni deo stranice
Podnožje (futer - Footer)
Слика 1 – Изглед једне странице MS Word-у

У заглављу документа најчешће се налази:
❑ слика или лого фирме, на пример приликом креирања
меморандума,
❑ назив семинарског, завршног, мастер рада, докторске
дисертације или назив уџбеника,
❑ назив поглавља унутар семинарског, завршног, мастер рада,
докторске дисертације или уџбеника, и друго.
У подножју документа најчешће се налази:
11
Основни елементи странице
❑ нумерација страна,
❑ контакт адресе,
❑ контакт телефони и друго.
Пример изгледа једне странице у MS Word-у приказан је на слици 1.
Текст написан у заглављу и подножју странице није истовремено
активан кад и текст који се пише на централном делу странице. MS Word
прави разлику између ових целина и омогућава рад и писање текста или у
заглављу и подножју документа или на централном делу странице.
Заглавље и подножје документа су део странице који припада
горњој и доњој маргини документа. Осим горње и доње маргине, сваки
документ има и леву и десну маргину. Док лева маргина увек остаје празна
(због коричења) у десној маргини се могу налазити и штампати коментари
или називи подпоглавља.
Изглед странице приказан на слици 1, назива се Print Layout.
Међутим, ово није и једини изглед или приказ странице. У оквиру MS Word-
а постоје и други прикази. Њихов избор врши се у оквиру менија View, а
значење је следеће:
Print Layout (приказ који одговара изгледу странице приликом
штампања) – Служи за форматирање докумената. У овом приказу се види
распоред текста на страницама документа, као и форматирање које је над
њим примењено. Такође, приказана су заглавља и подножја. Ово је
подразумевани или основни приказ документа.
Full Screen Rading – приказује документ у форми књиге за читање и
уклања све непотребне меније са екрана. На екрану се истовремено
приказују по две стране документа, при чему тастери за навигацију
омогућавају једноставно „прелиставање“ садржаја документа.
Web Layo – Користи се за форматирање Web страница које ће бити
on-line приказиване. Боје се појављују једино код ове врсте прегледа.
Пребацивањем на Web Layout преглед, може се видети како изгледају
странице којима се приступа on-line преко веб борузера.
Outline – Ова врста приказа документа омогућава лакши рад са
насловима и поднасловима и дозвољава прилично једноставно
премештање и промену редоследа наслова и поднаслова као и пратећег
текста који се налази испод њих.
Draft – приказује само текст без елемената странице (као што су
заглавље или подножје документа).
Пре него што се крене са било каквим радом у MS Word-у, потребно
је извршити нека општа подешавања самог програма, након његовог
покретања.
12
Општа подешавања самог програма MS Word
1.2 Општа подешавања самог програма MS Word
У нека општа подешавања самог програма MS Word 2007, која

сваком кориснику могу бити од помоћу су:
❑ дефинисање локације на којој ће се документа чувати,
❑ подешавање јединице мере (односно приказивање величина у
сантиметрима уместо у инчима),
❑ искључивање аутоматске провере граматике и правописа (осим
у случају када је на рачунару инсталиран речник српског језика).
До менија, у оквиру кога се врше сва ова општа подешавања,

долази се тако што се левим тастером миша кликне на стрелицу која се
налази у горњем левом углу екрана. Том приликом појавиће се мени, са
кога треба изабрати опцију More Commands (трећа команда од дна менија)
(слика 2).
Слика 2 –Мени за општа подешавања
Избором те команде појавиће се читав низ опција за

прилагођавање радног окружења (слика 3):
13
Слика 3 – Општа подешавања у MS Word-у
Са леве стране овог прозора приказаног на слици 3, стоје називи

менија, чијим избором се појављују разне опције за општа подешавања.
Овде ће бити објашњено како да се промене јединице мере на сантиметре
и да се измени локација на хард диску, која ће прва бити понуђена када се
изабере опција за чување документа.
1.2.1 Дефинисање локације на којој ће се документа чувати
Да би се изабрала нека друга локацију на хард диску, која ће прва

бити понуђена када се изабере опција за чување документа, потребно је
кликнути на назив Save са леве стране прозора приказаног на слици 3.
14
Слика 4 – Подешавање локације на којој ће се документа чувати
Након избора Save опције, са десне стране појављују се опције које

омогућавају не само промену локације на којој ће документа бити
сачувана, већ и дефинисање локације на којој ће MS Word правити
резервне копије током рада (AutoRicover File locations). Опција која
омогућава промену путање на којој ће документа бити сачувана назива се
Default file location. Да би се одредила нова путања потребно је кликнути на
натпис: Browse (која одговара опцији Default file location) који омогућава
избор неке друге локације која ће бити прва понуђена приликом чувања
документа.
1.2.2 Подешавање јединице мере
Уколико је приликом инсталирања MS Office пакета, основни језик

био енглески, тада ће и сва подешавања бити постављена према енглеским
стандардима. То укључује и димензије папира, јединице мере, итд. Да би
се ово изменило и странице и јединице мере прилагодиле нашим
стандардима потребно је кликнути на мени Advance (слика 3). Померањем
клизача, који се налази са десне стране прозора, пронаћи опцију Display
(слика 5).
15
Слика 5 – Подешавање јединица мере
У оквиру ове групе, под ставком: Show measurements in units of (приказати

јединице мере у), са листе која се појављује када се кликне на стрелицу
поред назива јединице мере, изабрати сантиметре. Затворити овај прозор
како би се измене и примениле.
1.2.3 Искључивање аутоматске провере граматике и правописа
Уколико на рачунару није инсталирана подршка за српски језик и

није инсталиран речник српског језика, тада је потребно искључити
аутоматску проверу граматике и исправности откуцаног текста, како MS
Word не би подвлачио текст црвеном или зеленом линијом. Такође,
потребно је искључити опцију којом MS Word сваки везник „i“ претвара у
велико слово I.
Да би се све ове опције
искључиле потребно је
изабрати кликнути на
Proofing, а потом
искључити све опције које
се појављују у прозору са
десне стране.
Такође, потребно је још
искључити све опције до
којих се долази када се
кликне на дугме са
натписом AutoCorrect
Option (слика 6).
Слика 6 – Искључивање аутоматске провере граматике
И правописа
Када се изврше сва ова основна подешавања, она трајно бивају

запамћена у MS Word-у.
16
Подешавање изгледа странице
Након ових подешавања, а пре уноса било каквог текста, потребно је

још подесити изглед странице.
1.3 Подешавање изгледа странице
Под појмом подесити изглед странице, у општем смислу,

подразумева се:
❑ избор оријентације папира,
❑ избор димензије папира на коме ће документ бити штампан,
❑ дефинисање вредности маргина, као и
❑ подешавање изгледа позадине.
Све команде које су везане за подешавање изгледа странице налазе

се у оквиру Page Layout менија (слика 7).
Слика 7 – Изглед Page Layout менија
Неке од најчешће коришћених команди издвојене су као засебне

иконице. Ово се, пре свега, односи на подешавање маргина (иконица
Margins), оријентације папира (иконица Orientation) или избор димензије
папира (иконица Size). У оквиру менија Page Layout налази се неколико
целина или подменија. То су подменији за:
❑ подешавање изгледа странице – Page Setup
❑ подешавање изгледа пасуса – Paragraf
❑ Подешавање положаја графике (слика) унутар текста, као и рад
са графичким објектима – Arrange.
У овом подпоглављу биће приказано како се подешава изглед

странице, односно како се бира оријентација папира, њена димензија и
како се подешавају маргине. Све ове команде, као што је раније било
речено, издвојене су и као засебне ставке у менију Page Layout, па се
њихово подешавање може извршити, тако што се левим тастером миша
кликне на стрелицу испод назива иконице и изабере жељена вредност.
Други начин је – да се кликне на стрелицу која се налази скроз десно у
односу на назив подменија – у овом случају Page Setup. Тада се отвара
мени који садржи све ове команде на једном месту (слика 8).
17
Слика 8 – Изглед менија Page Setup

Мени Page Setup садржи три картице:
❑ картицу за подешавање маргина и оријентацију папира
(Margins),
❑ картицу за подешавање димензија папира (Paper) и
❑ картицу за подешавање изгледа прве стране или парних и
непарних страна (Layout).
У наставку текста ће бити објашњено конкретно значење и употреба

сваке од ових картица.
На првој картици – Margins, подешавају се маргине и оријентација
папира. Сваки документ има четири маргине: горњу (Top), доњу (Bottom),
леву (Left) и десну (Right) маргину. Промена величине маргине може се
урадити на један од два начина:
❑ пребрисати број који је видљив на екрану и уместо њега унети
нови број. Притом водити рачуна да, ако се уноси децимални
број мора да се користи исти сепаратор децималних места као
што је био приказан пре брисања броја. Дакле, није свеједно да
ли се користи тачка или зарез као сепаратор децималних
бројева. Уколико се употреби супротан симбол од онога који је
био приказан, MS Word ће пријавити грешку приликом
затварања овог прозора.
❑ Да би се ово избегло за промену величине маргина често се
користи други начин: притиском на стрелице које се налазе на
18
крају сваког поља са величином маргине, величина маргине се

може повећати или смањити.
Промена оријентације папира врши се избором једне од понуђених

опција:
❑ Портрет – вертикално оријентисан папир,
❑ Landscape – хоризонтално оријентисан папир.
❑ У овом кораку треба поставити:
❑ да све маргине буду 2 цм, изузев леве која, због коричења,
треба да буде 3 цм, и
❑ изабрати – Портрет, оријентацију папира.
Други корак при подешавању

изгледа странице је избор
димензије папира. Да бисмо
дошли до ове опције, треба
изабрати другу картицу са
Paper, са слике 8. Димензију
папира треба поставити на А4,
јер је то по нашим стандардима
основни формат папира (слика
9).
Слика 9 – Избор димензије папира
19
На трећој картици Layout

налази се опција која
омогућава да прва страница
документа буде различито
форматирана од осталих
страница (Different first page,
слика 10).
Ова опција омогућава да се на
првој страници документа не
приказује заглавље или
нумерација страна. Ово се
користи, на пример код
креирања насловне стране
семинарског или завршног
рада.
Слика 10 – Картица Layout
Када су сва подешавања извршена, да би се она и применила

потребно је кликнути на ОК и затворити прозор за подешавање изгледа
странице.
20
Рад са текстом
1.4 Рад са текстом
У основне технике рада са текстом спадају:

❑ избор тип и величине Фонта или слова,
❑ промена боје слова и начина на који се исписује текст на
екрану,
❑ брисање и копирање текста,
❑ подешавање изгледа параграфа,
❑ проналажење текста,
❑ замена текста.
Унос текста увек се врши на месту где се тренутно појављује курсор

на екрану. За унос текста потребно је разумети значење појединих тастера
на тастатури.
Велика слова куцају се на један од следећих начина:
❑ уколико је потребно откуцати само једно велико слово тада је
потребно притиснути тастер SHIFT на тастатури и док се он
држи притиснут притисне се и тастер са жељеним словом.
Потом се пусти тастер SHIFT.
❑ Други начин користи се када је потребно откуцати реч у којој
ће сва слова бити велика. У том случају притисне се једанпут
тастер Caps Lock (на тастатури) како би укључили куцање
великих слова, откуца се реч или реченица, а затим поново
притисне тај тастер како би се искључило куцање великих
слова.
Брисање текста врши се на један од два начина:

❑ притиском на тастер DEL који брише слово по слово на месту
где се налази курсор на екрану, или
❑ притиском на тастер Bk Sp (Backup space) који брише слово по
слово уназад у односу на место на коме се налази курсор
тренутно на екрану.
Прелазак у нови ред врши се притиском на тастер ENTER. Враћање курсора

на почетак реда врши се притиском на тастер HOME, а пребацивање
курсора на крај реда притиском на тастер END.
Тастери PgUp и PgDn листају страницу по страницу, на горе (PgUp) или на
доле (PgDn). На почетак документа враћа се притиском на тастере – CTRL и
HOME, а на крај документа одлази се помоћу – CTRL и END.
21
За брзо померање по документу помоћу миша користе се клизачи који се

налазе са десне стране екрана. Померањем клизача по вертикалној линији
врши се брзо померање страна документа.
1.4.1 Избор величине и типа Фонта
Након подешавања изгледа странице, следећи корак је избор

величине и типа фонта којим ће документ бити откуцан. Опције за избор
типа и величине фонта слова налази се на HOME менију, у оквиру подгрупе
Font. У оквиру ове подгрупе, неке од најчешће коришћених опција
издвојене су као иконице (слика 11). То су опције за:
❑ избор типа Фонта,
❑ избор величине Фонта,
❑ писање подебљаног текста – Bold,
❑ писање искошеног текста – Italic,
❑ писање подвученог текста – Underline,
❑ писање текста или бројева у индексу или на степену,
❑ подвлачење теста одређеном бојом,
❑ промена боје Фонта, као и
❑ брисање свих формата – Clear All Formatting.
Слика 11 – Избор величине И типа Фонта
До свих осталих опција долази се кликом на стрелицу која се налази у

доњем десном углу подгрупе Font (слика 12).
22
Слика 12 - Приказ менија за рад са Fontовима
Прозор приказан на слици 12 има две картице: Font и Character

spacing. На првој картици у пољу под називом Font налазе се расположиви
Fontови. MS Word, види и користи све оне Fontове које користи и Windоwс.
У пољу под називом Font Style одређује се стил Фонта. Понуђене су
опције Regular (Normalан запис), Italic (искошена слова), Bold (подебљана
слова) и Bold Italic (подебљана и закошена слова).
Поље Size служи за избор величине слова којима се пише текст.
Избор је могуће извршити избором величине са листе или уносом жељене
величине (ако она није на листи) у то поље.
У прозору Preview може се, у сваком тренутку, видети како се
промене одражавају на текст.
У пољу Font color може се изабрати боја слова. Избор се врши
једноставно тако што се кликне на стрелицу и изабере, са листе која се том
приликом отвара, жељена боја.
У пољу Underline style бира се начин подвлачења текста. Понуђене
су опције:
❑ Ноне (нема подвлачења),
❑ Words Only (у тексту се подвлаче само речи, а не и размак
између њих).
Са падајуће листе испод натписа Underline (подвлачење) могу се
изабрати начини подвлачења текста. Подвлачење је могуће извршити:
❑ обичном линијом,
❑ дуплом линијом,
❑ задебљаном линијом,
23
❑ тачкицама,
❑ задебљаним тачкицама итд.
❑ Уколико се одабере неки од начина подвлачења текста, могуће
је одабрати и боју подвлачења у пољу Underline color.
У доњем делу прозора налази се и група опција за подешавање ефеката
(Effects). Понуђене су следеће опције:
❑ Strikethrough (прецртан текст),
❑ Double strikethrough (текст прецртан двема цртама),
❑ Superscript (писање текста у експоненту),
❑ Subscript (писање текста у индексу),
❑ Shadow (текст има сенку),
❑ Outline (виде се контуре слова),
❑ Emboss (текст је издигнут),
❑ Engrave (текст је урезан),
❑ Small Caps ("мала велика слова" - мала слова у тексту су и даље
мања од првог слова, ако њима почиње реченица, али су
писана као велика слова,
❑ All Caps (све што се куца, куца се великим словима) и
❑ Hidden (сакривање текста који се куца).
Избор жељене опције врши се кликом на квадратић испред њеног
имена. Опција је изабрана ако се у том квадратићу налази знак за потврду.
Друга картица - картица Caracter Spacing служи за подешавање
размака између самих слова. Битније опције су Spacing и Position. У оба ова
поља, иницијално је изабрана опција Normal - дакле, нема никаквих
посебних подешавања.
Поље Spacing, које служи за подешавање размака између два слова
у речи, даје листу са три опције:
❑ Normal (Нормалан размак између слова, који диктира величина
Фонта слова),
❑ Expanded (проширено – повећан размак између слова на
величину која се одреди у пољу за унос величине - поље By) и
❑ Condensed (сабијено – смањен размак између слова на
величину која се одреди у пољу за унос величине - поље By).
Опција Position служи за одређивање позиције знака у односу на
хоризонталу. Може се одредити:
❑ Нормална позиција (Normal),
❑ подигнута – за писање у експоненту (Raised) и
❑ спуштена, за писање у индексу (Lowered).
У пољу By се одређује за колико тачака је позиција подигнута или
спуштена.
Опција Kerning for Fonts дефинише размак између слова. Овим
подешавањима постиже се не само да слова у изабраном тексту буду
24
лепше распоређена, већ и да се одреди величина слова од које ће ова

опција почети да важи.
Након што се изврши избор величине и типа слова (фонта) прелази
се на подешавање изгледа параграфа или пасуса.
1.4.2 Форматирање пасуса
Под пасусом се подразумева текст куцан у континуитету без

коришћења тастера ENTER. Притиском на тастер ENTER започиње се са
писањем новог пасуса или параграфа.
За подешавање пасуса користи се подгрупа Paragraph у оквиру
HOME менија (слика 13). Значење појединих иконица које се најчешће
користе за форматирање пасуса приказано је на следећој слици. До осталих
команди долази се кликом на стрелицу у доњем десном углу Paragraph
подменија (слика 14).
Поравнавање текста уз леву маргину – опција - Left
Центрирање текста на страници – опција CENTER
Поравнавање текста уз десну маргину – опција Right

Поравнавање текста и са левом и са десном маргином - опција
Justify
Слика 13 – Форматирање пасуса – опције у подгрупи Параграф
У оквиру прозора који омогућава форматирање пасуса налазе се

две картице: Indents and Spacing i Line and Page Breaks.
На првој картици могу се уочити три групе опција – General,
Indentation и Spacing (слика 14).
25
Слика 14 - Изглед менија опције Paragraph
У оквиру прве групе опција: General, могуће је подесити положај

текста, унутар пасуса у односу на десну и леву маргину. Ово се постиже
избором одговарајуће опције са падајуће листе поред натписа: Alignment
(подешавање положаја теста у односу на леву и десну маргину). На
поменутој падајућој листи доступне су следеће могућности:
❑ Left (лево поравнање – лева ивица текста је поравната уз леву
маргину, док је а десна слободно формирана),
❑ Centered (текст је центриран између леве и десне маргине),
❑ Right (десно равнање, десна ивица текста је поравната са
десном маргином, док је лева слободно формирана) и
❑ Justified (текст је поравнат и по левој и по десној ивици - ова се
опција најчешће користи код припреме текста за штампање).
У групи опција Indentation (слика 14) подешава се размак текста од
леве маргине (Left), размак текста од десне маргине (Right) и "посебни"
ефекти који се односе на прву линију (величину увлачења прве линије
пасуса, зашта се користи, иначе, табулатор). Овде постоје две могућности:
❑ First Line – увлачење прве линије и
❑ Hanging - увлачење свих осталих линија, сем прве у односу на
маргину.
26
Наиме, може се поставити да сваки пасус почиње тако што се прва

реч у њему увуче за 1,5 цм од леве маргине. У том случају се бира, у пољу
Special, опција First Line, а у пољу By се подеси вредност 1,5 цм. Или када
пишемо неку дефиницију можемо увући дрги ред пасуса и све остале
редове за величину коју дефинишемо избором опције Hanging.
Група опција Spacing служи за дефинисање размака између пасуса.
Може се подесити колико тачака празног простора желимо да оставимо
пре (Before) и после (After) сваког пасуса. Кликом на стрелице врши се
повећавање или смањивање величине тог простора, у тачкама.
Одређивање прореда или размака између два реда у тексту врши се
помоћу опције Line Spacing. Значење појединих опција је следеће:
❑ Избором опције Single подешава се аутоматски размак између
линија, који зависи од величине Фонта слова.
❑ Опција 1.5 Lines означава да је проред у величини 1.5 линије.
❑ Опција Double означава проред од две линије.
❑ Опција At Least одређује колика је најмања величина за проред
(дефинише се у пољу At).
❑ Опцијом Exactly дефинише се стриктна величина прореда (у
пољу At) и од те величине проред не сме да буде ни већи ни
мањи.
❑ Опцијом Multiple може се (у пољу At) навести број линија
прореда које желимо у документу.
У доњем десном углу прозора Paragraph (слика 14) постоји дугме Tab,
које омогућава подешавање табулације, односно величине помака курсора
на екрану притиском на тастер Tab на тастатури (слика 15). Као стандардна
величина (Default Tab Stops) дата је величина 1.27 цм. Уколико је потребно
променити ову величину, тада се у поље Tab Stop Position уносе нова
вредност у сантиметирма (слика 15).
27
Слика 15 - Изглед прозора Табс
Група опција Leader служи да дефинише којим се знаком попуњава

празнина која настаје притиском на табулатор. Табулатори се користе када
је потребно текст или бројеве прецизно поставити у оквиру истог реда.
Пример је формирање насловна страна семинарског рада када је потребно
написати име и презиме професора и студента тачно испод групе којој
припадају. Ово ће бити објашњено касније.
Други пример је формирање ценовника, код кога се са једне стране наводе
артикли, а са друге цена. Пошто цена може бити изражена и у децималама,
онда се може користити и децимално поравнавање бројева (бројеви се
равнају у односу на децималну тачку).
Осим стандардних дугмади, у овом прозору имамо и дугме Сет (да се нека
вредност табулатора постави у табелу испод поља Tab STop Position), Цлеар
(за брисање неке вредности позиције табулатора) и Цлеар Алл (за брисање
свих постављених вредности табулатора).
Тастер који се налази са леве стране тастатуре и има нацртане две
стрелице које показују лево и десно, користе се за рад са табулаторима као
и за увлачење првог реда пасуса.
Када су урађена сва потребна подешавања, прелази се на унос
текста, коришћењем тастатуре, што је најједноставнији део посла.
Приликом рада, може се подесити и обрнут редослед операција -
да се прво унесе текст, а да се након тога изврше сва горе наведена
форматирања текста. У овом случају текст се мора прво селектовати, па тек
онда применити неки од облика форматирања које је претходно описано.
28
1.4.3 Селектовање текста
Свака промена формата над написаним текстом започиње његовом

селекцијом. Изабрани (селектовани) део текста се разликује од остатка јер
је осенчен. Постоји неколико начина да се изврши селекција одређеног
дела написаног текста. У ту сврху може се користити тастатура или миш.
Помоћу тастатуре селекција текста се врши тако што се држи
притиснут тастер SHIFT и помоћу стрелица за померање курсора или
тастатуре HOME или END или Page Up и Page Down, врши се избор жељеног
дела текста. На пример, притиском на тастер SHIFT и стрелицу десно,
селектује се текст који се налази десно у односу на тренутни положај
курсора. Да би се завршила селекција потребно је пустити тастер SHIFT.
Поништавање селекције се врши тако што се пусти тастер SHIFT и
притисне, рецимо, неки од тастера са стрелицама.
За селекцију дела документа помоћу миша постоји неколико
начина. Најједноставнији избор неког дела текста, од једног карактера до
другог (није битно на коликој се они удаљености налазе - без обзира да ли
се жели изабрати само једно слово или неколико страница), врши се тако
што се постави показивач миша испред оног знака одакле је потребно
започети селекцију. Потом се притисне леви тастер миша и док се он држи
притиснут пређе се преко текста који је потребно селектовати.
Ако је потребно селектовати само једну реч у документу, постави се
показивач миша било где унутар те речи и брзо кликне два пута.
За избор целог једног пасуса (параграфа) поставити показивач миша
било где унутар тог пасуса и брзо кликнути мишем три пута.
Ако је потребно селектовати само један ред пасуса, онда се
показивач миша постави у простор леве маргине испред тог реда, тако да
се показивач миша промени из вертикалне линије у стрелицу која показује
у десну страну и кликне се једанпут на леви тастер миша.
Избор више редова врши се тако што се изабере, на начин
описан у претходном пасусу, први линија од оних које желимо да
изаберемо, затим се показивач миша повуче на доле у правцу редова које
је потребно селектовати.
На крају, избор целог документа врши се тако што се показивач
миша доведе било где у простор леве маргине и док се држи притиснут
тастер CTRL, кликне се левим тастер миша. Опција Select All у менију HOME -
Editing , такође селектује цео документ.
Поништавање селекције помоћу миша врши се или на начин који је
описан уз помоћ тастатуре или притиском на леви тастер миша било где
унутар документа (не у маргинама).
29
1.4.4 Копирање текста
Копирање текста је операција која се често користи приликом рада

са текстом. Постоји неколико начина да се изврши копирање селектованог
текста.
❑ Први начин је да се селектује одређени текст, а потом са HOME

менија, из прве групе команди – Clipboard, изабере опција
менија Copy. Након тога се (мишем или стрелицама)
позиционирамо на место где желимо да копирамо селектовани
текст и из исте групе команди изаберемо опцију Paste. Овде је
важно напоменути да овакав начин копирања копира и текст и
формат текста. Када желимо да избегнемо копирање формата и
желимо да копирамо само чист текст, тада користимо следеће:
уместо опције Paste, са падајуће листе испод овог назива
изаберемо опцију Paste Special. А затим, у прозору који се
појављује изаберемо последњу опцију – Unformated Unicod
Text.
Слика 16 – Опција Paste Special
На овај начин брише се формат текста и копира се само текст. Ово се често
користи приликом копирања текста из других докумената или са интернета.
❑ Други начин је избор опција Copy и Paste помоћу тастатуре.
Опција Copy се бира притиском на тастере CTRL и C, а опција
Paste притиском на тастере CTRL и В.
❑ Трећи начин је – селектовати текст, притиснути тастер CTRL и
левим тастером миша повући селектовани текст на нову
локацију. Потом, прво пустити тастер CTRL па онда леви тастер
миша. Приликом оваквог копирања поред селектованог текста
појавиће се знак +.
Копирањем текста, текст се смешта у радну меморију (Clipboard) и

тамо остаје све док поново у њу не унесемо неки други садржај опцијом
30
Copy. То значи да се последње смештени садржај може користити

неколико пута узастoпно помоћу опције Paste.
1.4.5 Премештање текста са једне позиције на другу
Као и копирање и премештање (Cut) текста је операција која се

често користи. Она се користи онда када је потребно одређени део текста
преместити са једног места на друго. И овде постоји неколико начина да се
изврши премештање изабраног текста.
❑ Први начин је да се селектује одређени текст, а потом са HOME
менија, из прве групе команди – Clipboard, изабере опција
менија Cut. Након тога је (мишем или стрелицама) потребно
кликнути мишем на ред у који желимо да преместимо
селектовани текст и из исте групе команди изаберемо опцију
Paste. На овај начин текст се брише са претходне локације и
премешта на другу.
❑ Други начин премештања текста је помоћу тастатуре. Опција
Cut се бира притиском на тастере CTRL и X, а опција Paste
притиском на тастере CTRL и В. Када се садржај једанпут
пренесе у Clipboard опцијом Cut он такође, ту остаје све док се
други садржај ту не смести. То заправо значи да се опција Paste
може користити више пута узастопно.
❑ Трећи начин је да селектујемо текст и левим тастером миша
повучемо селектовани текст на нову локацију. Овог пута се не
користе помоћни тастери са тастатуре. Овај начин не
дозвољава вишеструку употребу опције Paste.
1.4.6 Налажење и замена низа знакова – Find and Replace
За проналажење текста у документу користи се подгрупа Editing на

менију HOME и опција Find. Избором ове опције појављује се прозор као на
слици 17.
31
Слика 17 – Опције Find and Replace
У пољу Find What уноси се текст или број који је потребно пронаћи
(неколико слова једне речи, целу реч, више речи и слично). Поље More
нуди могућност избора дела документа који претражујемо. Могуће су
вредности All (претраживање целог документа), Up (претраживање од
курсора навише – према почетку) и Down (претраживање од курсора
наниже – према крају документа).
У овом менију су занимљиве и опције Match Case и Find Whole
Words Only. Првом опцијом Match Case, уколико је укључена (у квадратићу
испред се налази знак за потврду) налазе се само оне појаве жељеног низа
знакова које одговарају, по великим и малим словима, низу који је унет у
поље Find What.
Дакле, ако је потребно пронаћи реч WORD и укључена је опција
Match Case, онда систем тражи сва појављивања речи WORD где је она
написана великим словима, док се појављивања те речи малим словима
или неком другом комбинацијом слова осим свих великих, не региструју.
Опција Find Whole Words Only значи тражење само целих речи. Дакле, ако
је тражени низ знакова нпр.: дан, онда ће се пронаћи само реч дан, а не и
појава низа „дан“ у речи данас или ненадано и слично.
Од дугмади која се налазе у овом прозору, корисно је дугме Find
Next које проналази следеће појављивање траженог низа.
Дугме Format омогућава да форматирамо низ знакова који
тражимо. На пример, може се задати тражење неке речи, чија су слова
величине 14 тачака, подебљана или подвучена и сл. Дугме Special се
користи онда када желимо да нађемо неки специјални знак (ENTER,
табулатор, цртицу, звездицу и слично). Уколико је раније било наведено
неко форматирање, онда је доступно и дугме No Formating, којим се сва
претходна форматирања поништавају.
32
Када је у целом тексту једну реч или више њих потребно заменити
другом тада је потребно прво изабрати опцију Find и унети реч која се
тражи. Потом са истог прозора, приказаног на слици 17, изабирати другу
картицу: Replace и унети реч са којом је потребно заменити претходно
пронађену. Потом се кликне на дугме Replace All како би се замена
извршила у целом тесту. Уколико се замена врши на само једном, тада се
изабере дугме Replace.
Трећа картица на овом прозору односи се на опцију: Go To. Уколико
документ има више страница, за прелазак на тачно одређену страницу у
документу користи се опција Go To. Ова опција има и своју пречицу на
тастатури, а то је функцијски тастер F5. Испод натписа: Go to what, у случају
да се жели прећи нпр. са друге на 56 страну у документу потребно је
изабрати опцију Page, и унети број странице 56 у поље испод натписа
ENTER Page Number.
У ово поље може се унети и релативан број странице. На пример,
уколико је потребно да се са текуће странице оде две странице унапред,
онда се у поље ENTER Page Number уноси +2, а ако је потребно да се са
текуће странице оде три странице уназад, онда се уноси -3.
1.4.7 Промена слова - Change Case
Приликом рада са текстом може се десити да је одређени део

текста откуцан, на пример, малим словима уместо да сва слова буду велика
и обрнуто. Да се не би дати текст брисао и поново куцао испочетка, у
WORD-у постоји опција која то ради аутоматски. Та опција носи назив:
Change Case и налази се у подгрупи Font у оквиру Home менија. Мени на
коме се налазе опције за промену величине слова активира се када се
левим тасетом миша кликне на стралицу поред великог и малог слова А
(слика 18).
Слика 18 – Промена величине слова
Да би се извршила промена над написаним текстом потребно га је

прво селектовати, а затим са падајућег менија, приказаног на слици 18
изабрати жељену опцију. Ова команда има своју пречицу и са тастатуре.
Уколико се притисне тастер SHIFT и функцијски тастер F3, селектовани текст
ће се изменити. Узастopним притискивањем функцијског тастера F3 (док се
притиснут тастер SHIFT), MS Word ће пролазити кроз исте команде које су
33
приказане и на слици 18. Када се изврши измена над текстом потребно је

најпре пустити и тастер SHIFT, па функцијски тастер F3.
1.4.8 Поништавање или понављање претходне операције – Undo и

Repeat
Приликом рада у MS Word-у, а нарочито када се ради са пасусима,

може се десити да изабрани формат не одговара крајњој намени текста.
Поништавање извршене операције врши се избором опције Undo, која се
налази у горњем левом углу екрана, поред иконице за чување документа.
То је стрелица која има смер у супротном правцу од казаљке на сату.
Поништавање претходне операције: Undo, може се извести
притиском на тастере CTRL и слово: З, или притиском на иконицу за
поништавање претходне операције (која се налази у горњем левом углу
екрана и има симбол стрелице која показује на правац кретања супротан
казаљкама на сату). MS Word дозвољава да се поништи не само претходна,
већ и неколико претходних операција.
Супротно поништавању претходне операције, WORD дозвољава и
да се понови претходна операција. Ово се изводи избором опције Repeat,
која се налази поред иконице за команду Undo.
Помоћу тастатуре се ова опција бира притиском на тастере CTRL и Y
или на функцијски тастер F4, док се ова опција може извршити и притиском
на икону за понављање претходне операције.
1.4.9 Зумирање документа
За бољи преглед документа у WORD-у или сагледавање више страна

на једном екрану, користи се опција View/Zoom.
34
Слика 19 – Зумирање документа
На слици 19 приказане су могућности увећања или умањења

приказа. Величина 100% представља Нормалну величину, већи бројеви су
за повећавање приказа, а мањи за смањење. Може се уочити да, осим
бројчаних опција постоје и четири текстуалне:
❑ Опција Page Width – приказује целу страницу (по ширини) на
екрану.
❑ Опција Text Width приказује целу страну по ширини текста.
❑ Опција Whole Page приказује изглед целог листа.
❑ Опција Many Pages даје могућност избора броја страна које је
потребно приказати истовремено.
Зумирање документа може се постићи и помоћу клизача који се

налази у доњем десном углу екрана:
Слика 20 – Бржи начин за зумирање
1.4.10 Отварање и снимање докумената
За отварање документа са диска или екстерне меморије потребно је

кликнути на Office дугме (круг у горњем левом углу) и са менија који се
појави изабрати опцију: Open.
35
Ако је потребно сачувати документ, тада приликом

првог чувања документа, је потребно одредити
локацију и име документа. После тога, WORD
аутоматски ажурира фајл на тој локацији сваки пут
када је снимите.
За чување документа користи се опција Save
(уколико снимамо под истим именом) или опција
Save As (уколико снимамо под неким другим, новим
именом). Обе опције налазе се у оквиру File менија
приказаног на слици 21.
Уколико је потребно документ сачувати под другим
именом, користе се опција Save As. Тада се поново
дефинише име и локација на којој ће документ бити
сачуван.
Слика 21 – File мени
1.4.11 Заглавље и подножје - Header и Footer
Заглавље документа (Header) је текст који се смешта у простор

горње маргине документа, који се уноси на једној страници, а понавља на
свим осталим страницама.
Од верзије MS Office 2007 па надаље, да би се приступило заглављу
документа довољно је два пута брзо кликнути левим тастером миша на део
странице који припада горњој маргини. Тада се појављује мени за рад са
заглављем и подножјем, приказан на слици 22. На исти начин долази се и
до подножја документа, с тим да је тада потребно кликнути на део
странице који припада доњој маргини.
Слика 22 – Изглед менија за рад са заглављем и подножјем документа
Унос текста и рад са текстом идентичан је као и рад са текстом на

централном делу странице. За позиционирање текста у заглављу користе се
иконице са HOME менија, из подгрупе Paragraf приказане на слици 13.
36
Исти поступак примењује се када се уноси текст у подножје

документа. Међутим, у подножје документа често се поред текста уноси и
нумерација стране која ће бити објашњена у оквиру следећег поглавља.
37
1.4.12 Вежба 1
Покрените MS Word 2007 и урадите следеће:

❑ Извршите основна подешавања у MS Word-у. Подесите:
❑ јединице мере – поставите да буду сантиметри,
❑ Искључите проверу правописа и граматике - spelling and
grammer
❑ Искључите све опције које су наведене под AutoCorrect.
❑ Активирајте заглавље документа и у њему напишите своје име
и презиме и у реду испод број индекса. Сав текст поравнајте уз
десну маргину.
❑ Активирајте футер и убацити: адресу становања и број
телефона. Вратите се на централни део странице тако што ћете
два пута кликнути на њу.
❑ Откуцајте следећи текст:
Поштовани господине Ивковићу,

Истражујемо могућности за покретање потпуно новог софтверског
пакета за рачуновође. Задужен сам за истраживачки пројекат који ће
обухватити одабрану групу наших купаца, а Ви сте посебно изабрани
као неко ко би нам могао помоћи. Сврха овог пројекта је да сазнамо
коју врсту софтвера за рачуновође користите, које његове особине су
за Вас корисне и које програмске алате бисте волели да имате у
оквиру тог софтвера. Молим вас да одговорите на неколико питања
која вам шаљем у прилогу.
Унапред хвала.
С поштовањем,
Јован Николић
Директор развоја
Коришћењем опција за форматирање пасуса описаних у оквиру

поглавља 1.3.2., урадите следеће:
❑ поравнајте написани текст позивног писма од маргине до
маргине – опција Justify,
поставите да размак између редова буде 1.5,
❑ На почетку текста, презиме поставите да буде написано
великим словима користећи опцију Change Case,
❑ Почетак писма напишите – Bold, Italic, промените боју
Фонта.
❑ Користећи опцију Find and Replace замените у целом
тексту реч: рачуновође са речју комерцијалисте.
38
Форматирање и прецизно позиционирање текста на страници
1.5 Форматирање и прецизно позиционирање текста на

страници
У наставку рада са текстом биће објашњене следеће технике:

❑ позиционирање текста коришћењем табулатора,
❑ подвлачење целог пасуса произвољном линијом и његово
сенчење,
❑ коришћење лењира за прецизно позиционирање текста и
значење симбола на лењиру,
❑ набрајање и поднабрајање,
❑ нумерација страна,
❑ коришћење прелома страница,
❑ рад са стиловима и насловима,
❑ креирање садржаја.
1.5.1 Позиционирање текста коришћењем табулатора и лењира
У поглављу 1.3.2 објашњене су технике позиционирања текста уз

леву или десну маргину, поравнавање са левом и десном маргином као и
његово центрирање.
Други начин који се користи приликом прецизног позиционирања
текста, јесте позиционирање помоћу табулатора и лењира.
У левом углу лењира постоји дугме чијим узасTopним притискањем
левим тастером миша, мења се његов приказ. Ово дугме, приказано на
слици 23, служи за избор врсте табулатора.
Слика 23 – Приказ дугмета за избор адекватног табулатора

Постоји пет различитих симбола за табулаторе, а њихово значење је
следеће:
Леви табулатор одређује почетну позицију текста, и поравнава текст

уз леву вертикалну ивицу симбола. Притом, текст који се куца
помера се у десно у односу на вертикалну ивицу овог симбола.
Центрирани табулатор одређује позицију средине текста. Текст ће
при куцању бити центриран у односу на вертикалу овог симбола.
Десни табулатор одређује десни крај текста. Текст ће се при куцању
померати улево у односу на вертикалну ивицу овог симбола.
Децимални табулатор поравнава бројеве око децималног зареза.
Независно од броја цIFара, децимални зарез ће бити на истој
39
позицији. (Бројеви могу да се поравнавају само око децималних

знакова; децимални табулатор не може да се користи да би се
поравнали бројеви око неког другог знака, попут цртице или
амперсанда.)
Тракасти табулатор не служи за позиционирање текста. Он служи за
уметање вертикалне линије на позицији табулатора.
Осим ових симбола, на овом истом дугмету налазе се и симбол који

личи на пешчани сат. Он се, заправо састоји из три независна симбола:
горње стрелице, доње стрелице и правоугаоника. Њихово значење бити
објашњено у следећем подпоглављу.
Пример коришћења табулатора
Један од примера коришћења табулатора јесте и креирање

насловне стране семинарског или завршног рада. Тада, насловна страна
рада, осим наслова рада, садржи и име и презиме ментора или професора
као и име и презиме студента (слика 24).
Слика 24 – Пример коришћења табулатора
Да би се у два узастoпна реда текст прецизно позиционирао један

испод другог, нпр. име и презиме испод назива функција (Професор,
Студент) користи се леви табулатор. У том случају, поступак рада је
следећи:
❑ при дну стране откуцати: Професор, а затим кликнути левим
тастером миша на лењир, нпр. на 11 цм. Тада ће се појавити
симбол левог табулатора,
❑ притиснути једанпут тастер TAB са тастатуре како би курсор
поставили на позицију на коју указује табулатор,
❑ откуцати: Студент и притиском на ENTER прећи у нови ред,
❑ MS Word има особину да, са сваким преласком у нови ред
понавља формат претходног реда. У овом случају то значи да
ће запамтити позицију табулатора на лењиру, па је стога
довољно откуцати име и презиме професора, поново
притиснути једанпут тастер TAB са тастатуре и откуцати име и
презиме студента,
❑ Након тога прећи у нови ред и избрисати табулатор.
40
Брисање табулатора – Ознака табулатора са лењира брише се тако што се

кликне на симбол табулатора (на лењиру) левим тастером миша и док се
држи притиснут леви тастер миша, повуче се симбол табулатора на доле ка
страници.
1.5.2 Коришћење лењира за прецизно позиционирање текста и

значење симбола на лењиру
За увлачење текста, било да се ради само о првом реду пасуса или

другом и свим осталим редовима, користе се симболи стрелице, приказани
на лењиру. Њихово значење је следеће:
Горња стрелица повлачи први ред пасуса лево или десно, у

зависности од смера померања ове стрелице.
Доња стрелица помера друге и све остале редове унутар једног
пасуса, али не и први ред.
Правоугаоник помера и горњу и доњу стрелицу заједно, односно
помера цео пасус на десно или лево, у зависности од смера
померања.
Десна стрелица дефинише крај написаног текста са десне стране
пасуса. Њеним померањем на десно, одмиче се пасус од десне
маргине.
Пример коришћења ових симбола показаћемо на следећем тексту:
Информационе технологије - Термин којим се означава широк спектар

алата и техника, који се користе приликом креирања, складиштења и
дистрибуције података и информација.
Повлачењем горње стрелице на 1цм постиже се следећи ефекат над горе

написаним текстом:
Повлачењем доње стрелице на десно, постиже се следећи ефекат:
Повлачењем правоугаоника десно, помера се цео пасус од леве маргине:
41
Повлачењем десне стрелице лево, помера се цео пасус од десне маргине:
Да би поништили ефекат ових померања, потребно је вратити

симболе на њихове почетне положаје.
1.5.3 Подвлачење целог пасуса линијом и његово сенчење
Уколико је потребно део текста истаћи или написати дефиницију

која ће се разликовати од остатка текста, тада се често користи опција рада
са линијама којом се може постићи да се написани текст уоквири линијама
са свих страна или само са изабраних страна.
Да би текст написан у оквиру једног пасуса, уоквирили линијама
потребно је или селектовати цео пасус или једноставно поставити курсор
било где унутар самог пасуса. Потом са HOME менија, из подгрупе Paragraf
кликнути на стрелицу која се налази поред квадрата који је исцртан
линијама (слика 25).
Слика 25 – Мени за избор линија
42
Са менија приказаног на горњој слици изабрати последњу опцију – Borders

And Shading (оквири и сенке). Избором ове опције појављује се прозор као
на слици 26.
Слика 26 – Избор линија
У оквиру прозора приказаног на слици 26 постоје три картице:

Borders , Page Border и Shading . Прве две картице: Borders и Page Border су
наизглед исте, с тим да се прва односи на постављање линија око пасуса, а
друга на постављање линија по ивицама целе странице. Ова друга картица
се ретко користи. Последња картица односи се на сенчење позадине
написаног текста.
Да би уоквирили селектовани пасус произвољном линијом
потребно је да буде активна прва картица – Borders. У оквиру ње постоје
три вертикалне целине. Њихов редослед појављивања дефинише и
редослед рада са линијама.
Прва целина носи назив Settings и њоме се дефинише крајњи
ефекат који ће бити постигнут. Значење појединих иконица и назива поред
њих је следећи:
❑ None – изабрани пасус неће бити уоквирен линијама. Ако је
претходно био уоквирен неким линијама, избором ове опције
могуће их је све уклонити.
❑ Box – изабрани пасус ће бити уоквирен са свих страна
изабраном линијом.
❑ Shadow – изабрани пасус ће бити уоквирен са свих страна
изабраном линијом и са десне и доње стране имаће ефекат
сенке.
43
❑ 3-D – изабрани пасус ће бити уоквирен са свих страна

изабраном линијом које ће стварати тродимензионални (или
3-D) ефекат.
❑ Custom – корисник сам дефинише које линије жели да уведе.
Ова опција се најчешће користи и она ће овде бити објашњена.
Први корак у избору линије јесте избор једне од опција из групе Settings.
Овде ће бити приказана опција Custom. Након избора ове опције, потребно
је изабрати тип линије, њену боју и дебљину из друге целине. MS Word има
велики избор разних стилова линија, зато и поред ове опције постоји
клизач који служи за прегледање целе листе. Након избора типа линије,
њене боје и дебљине, у трећој целини која носи назив Preview – или изглед,
потребно је кликнути на неку од иконица које указују на позицију линије.
Овде постоје четири иконице:
Активира линију са горње стране пасуса

Активира линију са доње стране пасуса
Активира линију са леве стране пасуса
Активира линију са десне стране пасуса
На слици 26, изабране су прве две опције које постављају линију са

горње и доње стране изабраног пасуса. Када се једном кликне на изабрану
иконицу линија се појављује. Када се други пут кликне на исту иконицу
линија се брише.
Када се линије поставе за жељене позиције потребно је изаћи из
овог прозора кликом на дугме ОК. Тада ће се линије појавити, на истим
местима и на изабраном пасусу.
Друга опција која се често користи, а налази се у оквиру истог
менија је сенчење позадине текста. На овој картици налази се
расположива палета боја. Избором неке од понуђених боја, у прозору са
десне стране приказује се ефекат овог избора. Када се кликне на ОК тада се
изабрана боја и линије примењују и на цео пасус.
Разлика између сенчења и подвлачења текста приказана је на
следећим примерима:
Осенчен текст (коришћењем опције Borders and Shading):

алата и техника, који се користе приликом
креирања, складиштења и дистрибуције
података и информација
44
Подвучен текст (коришћењем опције Text Highlight Color из подгрупе Font у

оквиру HOME менија):

алата и техника, који се користе приликом
креирања, складиштења и дистрибуције
података и информација
45
1.5.4 Набрајање и поднабрајање
Кад год је потребно приказати неко набрајање користи се

аутоматско набрајање и поднабрајање, како би се избегла ручна
пренумерација услед брисања или убацивања новог текста. Код набрајања
могу се користити симболи или бројеви. Када је потребно користити
набрајање са поднабрајањем тада се, ради прегледности, користе бројеви
у комбинацији са бројевима или словима.
Коришћење набрајања и поднабрајања биће објашњено на
следећем примеру:
Пример:
Све хардверске компоненте рачунара могу се сврстати у следеће
четири категорије:
1. Улазне компоненте. Пример су:
1.1. миш
1.2. тастатура
1.3. wеb камера, итд.
2. Излазне компоненте:
2.1. монитор
2.2. звучници
2.3. штампач, итд.
3. Процесор и меморија.
4. Уређаји за секундарно складиштење података.
За набрајање и поднабрајање користе се иконице на HOME менију у

оквиру подгрупе Paragraf.
Слика 27 – Иконице за набрајање и поднабрајање
Њихово значење је следеће:
Прва иконица у низу (Bullets) омогућава избор симбола који ће

се користити приликом набрајања. Када се левим тастером
миша кликне на стрелицу поред ознака, отвара се помоћни
мени са кога се врши избор симбола.
Друга иконица у низу (Numbering), омогућава коришћење
бројева, слова или римских бројева приликом набрајања.
46
Трећа иконица у низу (Multilevel list), користи се за избор стила

набрајања и поднабрајања. Када се клинке на стрелицу поред
ознака, отвара се помоћни мени на коме постоје следећи
прикази набрајања и поднабрајања:
❑ иза бројева и слова стоје сиве линије – ово набрајање и
поднабрајање користи се за рад са текстом.
❑ иза бројева и слова стоје ознаке стилова. Нпр. Heading 1,
Heading 2, итд. – ово набрајање и поднабрајање користи се
искључиво за рад са насловима.
Поред иконица за набрајање и поднабрајање, у истој групи
налазе се и две иконице које се користе приликом
поднабрајања. Код набрајања и поднабрајања имају улогу
промене нивоа поднабрајања.
Да би се креирала листа приказана у претходном примеру, потребно је

урадити следеће:
❑ Кликнути на стрелицу поред симбола за набрајање и
поднабрајање (трећа иконица, слика 27) и изабрати стил
набрајања.
❑ На екрану, на месту где се налазио курсор у том тренутку,
појавиће се редни број 1. Тада је потребно откуцати текст, који
треба да стоји иза овог редног броја.
❑ Притиснути тастер ENTER и прећи у нови ред. Тада се појављује
редни број 2. Да би наставили да куцамо текст у поднабрајању,
нпр. под а), потребно је кликнути на иконицу са плавом
стрелицом која има смер на десно и зове се Increase Indent
(слика 27). Редни број 2 ће прерасти у: а). Откуцајте текст који
припада овом нивоу поднабрајања и поново притисните ENTER.
MS Word и даље остаје на истом нивоу поднабрајања. Унети
текст, из примера 1, који је наведен под б) и ц) .
❑ Када се заврши са уносом текста у поднабрајању, притиснути
ENTER како би се прешло у нови ред. Тада се појављује ознака
д). Кликом на иконицу са плавом стрелицом усмереном на
лево (Decrase Indnet, слика 27), ова ознака прераста у редни
број 2.
❑ Коришћењем ових техника откуцати цео текст наведен у
примеру 1.
❑ Када се заврши са набрајањем, да би се изашло из овог мода
рада, потребно је притиснути два пута тастер ENTER или
искључити иконицу за набрајање и поднабрајање, која се
налази у оквиру Параграф подменија.
47
1.5.5 Нумерација страна
Најлакши начин да се дође до менија за нумерацију стране јесте да

се два пута кликне на заглавље и подножје документа (Header или Footer), у
зависности од тога где желимо да поставимо нумерацију страна. Најчешће
се нумерација страна поставља у подножју или футеру документа. Други
начин да се приступи нумерацији страна је преко Insert менија. И у једном и
у другом случају појављује се иконица Page Numbering – нумерација страна.
Садржај менија који се појављује избором ове опције приказан је на слици
28:
Слика 28 – Изглед менија за нумерацију страна
Значење појединих опција из менија за нумерацију страна је следеће:
Top of the Page – Убацује нумерацију страна на врх странице

односно у заглављу – омогућава избор позиције
нумерације у заглављу (лево десно или у центру).
Bottom of the Page – Убацује нумерацију страна на дну странице,
односно у футер – омогућава избор позиције
нумерације у футеру (лево десно или у центру).
Page Margins – Убацује нумерацију у некој од изабраних маргина.
Currrent position – Нуди избор разних стилова нумерације.
Format Page Numbers – Опција која отвара нови прозор који даје
могућност да се ознака поглавља уврсти у
нумерацију страна или да се прецизира број од
кога ће почети нумерација страна.
48
Слика 29 – Мени за промену формата нумерације страна
Насловне стране семинарских или завршних радова се никада не

нумеришу. Да би искључили нумерацију са прве стране документа, и
омогућили да се све остале странице у документу нумеришу потребно је
селектовати опцију Different First Page (Прва страница различито
форматирана – која је објашњена у подпоглављу 1.2.3 слика 10). У овом
случају поставља се да нумерација стране крене од нуле (опција Start at,
слика 29).
1.5.6 Коришћење прелома страница
Прелом странице (Page brake) користи се приликом писања

семинарског или завршног рада када је потребно да неки наслов или
поднаслов буде увек на почетку неке странице, без обзира на измене у
тексту које се врше на претходној страници.
Наиме, уколико би се на нову страницу прешло узастопним
притискивањем тастера ENTER, тада би свако додавање или брисање текста
на претходној страни, повлачило или спуштало текст на следећој страни. Да
би се то избегло користи се опција за прелом стране која се налази на Page
Layout менију (мени – Распоред на страници) у оквиру Page Setup
подменија (подменија Страница) и назива се Breaks или прелом странице
(слика 30).
49
Слика 30 – Прелом странице
Прелом странице убацује се, на месту тренутне позиције курсора,

избором опције Breaks - Page, са менија Page Layout (слика 30). Поред ове
опције на падајућем менију постоје и друге опције. Друга и трећа команда:
Column и Text Wraping у оквиру исте групе, намењене су раду са више-
колонским текстом (пример су новински ступци). Остале команде, које се
налазе у делу овог подменија испод наслова Section Breaks, односе се на
рад са секцијама.
Један од примера када се користи рад са секцијама је различита
нумерација страна у семинарском или завршном раду. Према
стандардима, странице на којима се налази текст увода и садржаја,
нумеришу се римским бројевима (I, II, III), а остатак документа (рачунајући
и литературу и списак прилога) арапским бројевима (1, 2, 3, итд.).
Да би различито нумерисали узастопне странице потребно је
отворити нову страницу коришћењем опције Next Page приказане на слици
30 (прва опција у другој групи опција). Наравно, овде се подразумева да је
претходно уведена нумерација свих страница у документу.
На новој страници два пута кликнути на футер. Добићете изглед
странице какав је приказан на слици 31.
50
Слика 31 – Изглед футера код рада са секцијама и опција Link to previous
Изнад линије, која представља границу између футера и централног

дела странице стоје два натписа:
❑ Натпис са леве стране: Footer – Section 2 – показује да је нова
страница отворена као нова секција,
❑ Натпис са десне стране: Same as Previous – означава да је футер
на новој страници форматиран на исти начин као и футер на
претходној. Односно, у овом случају, да нумерација страна има
исти формат.
Да би се прекинула веза са претходном страном, потребно је

кликнути на иконицу Link to previous која се налази у оквиру подменија
Navigation (менија Design, слика 31) који се активира када се уђе у заглавље
(хедер) или футер документа.
Након тога изгубиће се натпис са десне стране - Same as Previous.
Сада је потребно вратити се на футер претходне стране, селектовати
нумерацију стране, и из подменија Header&Footer (који је такође, видљив
на екрану и налази се као први са леве стране) изабрати опцију Page
Number. Са падајућег менија селектовати опцију Format Page Numberс. Тада
се отвара прозор који је приказан на слици 29. Прва опција Number format
омогућава да се са падајуће листе изаберу римски бројеви, па то треба и
учинити.
На овај начин ће све странице до нове секције бити нумерисане
римским бројевима, а све странице од нове секције, па до краја документа,
биће нумерисане арапским бројевима.
51
1.5.7 Вежба 2:
1. Отворити нови документ:

a. Подесите да лева и десна маргина буду 3 цм, а горња и
доња 2,5 цм.
b. Подесите да је формат странице А4, као и да прва страна
буде различито форматирана од осталих (Different first
Page).
c. На средини прве стране у центру откуцати: Информационе
технологије (16пт Font, Bold),
d. Подесити у новом реду: принципи, пракса и могућности
(14пт, Bold, центар).
e. Искључити Bold, вратити Фонт на 12пт.
f. При дну стране откуцати, следећи текст коришћењем
табулатора:
Аутор: Издавач
J. Seen Компјутер библиотека
2. Коришћењем прелома странице - Page бреак отворити нову

страницу.
3. На новој страници откуцати следећи текст:
Информационо доба
Доба у коме живимо назива се информационо доба, јер је информација

постала суштински важан ресурс. За почетак информационог доба узима се
1957. година када је број запослених у администрацији премашио број
запослених у пољопривреди и индустрији.
❑ Испод откуцаног текста откуцати следећу дефиницију и

форматирати је на следећи начин:
❑ Откуцани текст поравнајте од маргине-до маргине (Justify).
❑ Текст: Информационе технологије, означите црвеном бојом и
подебљајте са: Bold.
❑ Други и остале редове увуците тако да их поравнате са
почетком дефиниције.
❑ Осенчите позадину параграфа произвољном бојом.
❑ Откуцану дефиницију надвући и подвући произвољном
линијом.
52
Информационе технологије представљају термин којим се означава широк

спектар алата и техника, који се користе приликом
креирања, складиштења и дистрибуције података
и информација.
❑ Испод ове дефиниције откуцајте следећи текст:
Основне компоненте ИТ-а су:
1. Компјутери, а њихове основне компоненте су:

1.1. Хардвер:
1.1.1.Улазне компоненте
1.1.2.Излазне компоненте
1.1.3.Процесор и меморија
1.1.4.Уређаји за секундарно складиштење података,
1.2. Софтвер:
1.2.1.системски и
1.2.2.апликативни
1.3. Подаци и информације
1.4. Процедуре
1.5. Корисници
2. Комуникационе мреже
3. Способности
Приликом куцања набрајања и поднабрајања користити опцију: Multilevel

list (слика 27).
❑ У заглављу документа написати: Информационо доба.

Позиционирати текст уз десну маргину и подвући произвољном
линијом са доње стране.
❑ У Footer-у увести аутоматску нумерацију страна. Центрирати
нумерацију на средину странице и одвојити је, од остатка странице,
произвољном линијом са горње стране.
❑ Сачувајте документ под именом Вежба 2.
53
Напредне технике рада са текстом
1.6 Напредне технике рада са текстом

1.6.1 Рад са стиловима и насловима
Под појмом стил подразумева се скуп команди, које се односе на

форматирање текста и пасуса, сачуваних под једним именом. У MS Word
постоје унапред предефинисани стилови, а неки од најчешће коришћених
су стилови за:
❑ писање текста – Normal стил
❑ писање наслова – Heading стилови
❑ нумерацију слика и табела – Caption стил
❑ рад са фуснотама – Footnote стил
У оквиру овог поднаслова биће објашњено коришћење стилова за

рад са насловима и поднасловима. Касније у тексту биће објашњено
коришћење и осталих стилова.
За рад са стиловима користи се подмени Styles који се налази у
оквиру HOME менија (слика 32).
Слика 32 – Мени са стиловима
Да би применили неки стил на већ написани текст потребно је тај

исти текст селектовати. Потом се са менија, приказаног на слици 32 изабере
одговарајући стил.
Овај поступак приказаћемо на примеру креирања наслова:

❑ Откуцати текст: Информационе технологије.
❑ Селектовати откуцани текст.
❑ Кликнути на назив Heading 1, из подменија Styles приказаног на
слици 32.
Написани текст ће променити боју у плаву и величину на 16.

Промениће величину растојања у односу на ред испред и ред иза овог
текста. Дакле, основна суштина креирања и коришћења стилова јесте да се
више различитих команди, које се односе на форматирање текста или
пасуса, сачувају под једним именом, а потом примене кад год постоји
потреба за њима.
54
У оквиру подменија Styles постоји више стилова који се односе на

наслове, а њихово значење је следеће:
Heading 1 – је стил наслова који се односи на главни наслов или наслов
првог нивоа,
Heading 2 – је стил наслова који се односи на поднаслов или наслов другог
нивоа, итд.
Када се ради о дужем тексту тада је потребно нумерисати наслове и
поднаслове како би се текст лакше пратио. За нумерацију наслова и
поднаслова користимо поступак објашњен у подпоглављу 1.4.4. када је
било речи о набрајању и поднабрајању.
Разлика је у томе што се овог пута са падајуће листе бира онај стил
набрајања и поднабрајања који се односи на наслов, односно где иза броја
стоји ознака стила Heading 1, Heading 2, Heading , итд. (слика 33).
Слика 33 – Нумерација наслова и поднаслова
Када се изабере ова опција, приказана на слици 33, она бива стално
запамћена на ниво тог документа. То значи да се у менију, приказаном на
слици 32, уз сваку ознаку стила који се односи на наслове, појављују сада и
бројеви. Редни број наслова ажурираће се аутоматски, сваки пут када се
изабере одговарајући стил наслова (слика 34).
55
Слика 34 – Приказ нумерације наслова
1.6.2 Креирање садржаја
Рад са стиловима је предуслов за аутоматско креирање садржаја.

Када су сви наслови обележени, коришћењем одговарајућих стилова, тада
се са Reference менија бира опција Tabel of Contents, која служи за
аутоматско генерисање садржаја.
Садржај се увек убацује на потпуно празну страницу, па ако она није
предвиђена раније у документу, треба је креирати поступком за прелом
странице који је објашњен у подпоглављу 1.5.6.
Поступак за креирање садржаја је следећи:

❑ кликнути левим тастером миша на почетак било ког реда на
празној страници и откуцати реч : Садржај.
❑ На Reference менију кликнути на иконицу опцију Tabel of
Contents и са падајуће листе, који се том приликом појављује
или изабрати неку од већ понуђених опција или изабрати
опцију Insert Table of Contents (трећа опција од дна менија).
Уколико се изабери нека од понуђених изгледа садржаја тада
ће се заједно са садржајем појавити и текст на енглеском
језику: Table of Contents који је потребно избрисати.
❑ Уколико је изабрана опција: Insert Table of Contents, појављује
се прозор који омогућава да се изврше додатне промене у
изгледу самог садржаја, као и да се изабере ниво поднаслова
који треба да се појави у садржају (слика 35).
56
Слика 35 – Избор опција и начина приказивања садржаја
Неке од најчешћих измена које се врше у овом прозору су:

❑ Промена броја нивоа наслова и поднаслова. Обично се
приказују наслови до трећег нивоа. Али ако у документу постоји
више од три поднивоа наслова(нпр. наслове поднивоа 4 или 5)
тада је потребно повећати број са 3 на 4 или 5 – опција Show
levels. Наравно ако у документу постоји мање од три нивоа
наслова MS Word ће их приказати и без икаквих измена у овом
кораку.
❑ Избор типа линије која ће бити приказана на екрану од текста
до нумерације стране – опција Tab leader.
Када се изврше све потребне измене у овом прозору, кликне се на

ОК да би се садржај појавио на изабраној страници. Пример садржаја је
приказан на слици 36.
Слика 36 – Пример садржаја
57
1.6.3 Рад са фуснотама
Фусноте се користе увек када је потребно навести извор неке

тврдње, дефиниције, слике или табеле која је преузете из неког другог
текста, књиге или са веб странице.
Када се ради о тексту који је преузет из неког другог материјала,
тада се фуснота ставља на крају последње реченице. Када се ради о табели
или слици, фуснота се ставља на крају назива табеле или слике.
Убацивање фусноте врши се преко Reference менија изабере опција Insert
Footnote која се налази у оквиру Footnotes подменија. Активирањем ове
команде MS Word ће додати број 1, на месту где је био курсор (на крају
пасуса или ознаке табеле или слике) и истовремено спустити курсор на дно
странице како би се откуцала фуснота (слика 37). Тада треба откуцати тачан
извор одакле је преузета дефиниција. Након тога вратити се на део
странице где се налази сама дефиниција како би се наставило са радом.
Слика 37 – Убацивање фусноте
1.6.4 Рад са табелама
Рад са табелама у MS Word-у најбољи је у домену табеларних

приказа и њиховог сортирања. Међутим, када се јави потреба за применом
неких формула његове могућности су врло оскудне и тада треба прећи на
коришћење MS Excel-а.
MS Word омогућава убацивање табела на врло једноставан начин.
Са Insert менија потребно је изабрати подмени Tables и у оквиру њега
кликнути на иконицу Table (слика 38).
58
Слика 38 – Убацивање табеле
На подменију који се отвори (слика 38) може се изабрати један од

два начина за креирање табела:
❑ први подразумева да се мишем уоквири онолико квадратића
колико желимо да табела има колона и редова, или
❑ да се изабере опција Insert Table и да се у прозору који се
појави наведе број колона (Number of Columns) и број редова
(Number of Rows) табеле и након тога, кликне на ОК.
Слика 39 – Убацивање табеле коришћењем опције Insert Table
59
Пример табеле:
КОЛОНА
РЕД
Писање текста унутар табела идентично је писању текста било где

на страници, с тим да се сада текст пише унутар једне ћелије дате табеле.
Ћелија табеле је пресек колоне и реда. Уколико је текст дужи, MS Word ће
аутоматски повећавати висину реда како би цео текст стао, али неће
мењати ширину колоне.
Подешавање висине реда или ширине колоне се може
извести на два начина. Први начин је визуелно
подешавање, које се постиже тако што се показивачем
миша поставимо на линију која раздваја две колоне, на
крај оне колоне коју желимо да проширимо или смањимо.
Slika 40 – Promena Тада показивач миша добија изглед као на слици 40.
širine kolone Када се показивач миша постави на жељено место, кликне
се и држи притиснут леви тастер миша и повлачи линија која дели две
колоне улево, ако смањујемо, односно удесно, ако је потребно повећати
њену ширину. Овакав поступак можемо да применимо над свим колонама.
Други, прецизнији начин да одредимо ширине колона (и висину редова)

подразумева унос величине колоне или реда у сантиметрима. Пре него што
се овај поступак примени потребно је селектовати дату колону (колоне) или
ред (редове).
Селекција колоне врши се тако што се курсор миша постави
непосредно изнад те колоне, тако да показивач миша добије облик
стрелице и кликне левим тастером миша. Тада ће цела колона бити
селектована. Сличан поступак је и за селекцију реда, с тим што се тада
курсор миша доведе у леву маргину у висини датог реда.
У следећем кораку потребно је кликнути десним тастером миша на
селектовану колону или ред и са помоћног менија изабрати последњу
опцију - Table Properties. Прозор који се тада појављује приказан је на слици
41.
60
Слика 41 - Изглед прозора Table Propreties
Прозор приказан на слици 41 има четири картице:

❑ Table – где је могуће одредити неке опште особине табеле,
❑ Row – омогућава подешавања над редовима, попут висине
реда,
❑ Column – омогућава подешавање над колонама, попут ширине
колоне и
❑ Cell – где је могуће подесити неке особине самих ћелија табеле.
На картици Table (слика 41) могуће је подесити ширину табеле, њен

положај на страници као и положај текста у односу на табелу. Ширину
табеле подешава се помоћу опције Size (ширина) штиклирањем квадратића
Preffered width (жељена ширина). Након тога потребно је унети величинe у
сантиметрима.
Група опција Alignment, на истој картици омогућава подешавање
положаја табеле на страници, односно поравнавање табеле у односу на
маргине (а не текста у табели). Овде се може изабрати лево поравнавање
табеле (Left), центрирање (CENTER) и десно поравнавање табеле (Right).
Поље Indent from Left дефинише удаљеност прве колоне табеле од леве
маргине.
Група команди Text wrapping омогућава подешавање положаја текста
односу на табелу. Текст може бити постављен: и испод и изнад ње (None)
61
или око ње (Around) што се такође постиже кликом на одговарајућу

сличицу.
Дугме Options отвара мени у коj је могуће у пољу Default cell Margins
подесити маргине табеле, односно колико би табела требало да буде
одмакнута од леве, десне, горње или доње ивице папира. У пољу Default
cell spacing могуће је подесити величину празног простора између ћелија,
док је у пољу Options могуће подесити да се висина и ширина ћелија
аутоматски прилагођавају тексту за време његовог уношења (Automatically
resize to fit contents).
Дугме Borders and Shading отвара мени за подешавање оквира и
сенчења како за табелу тако и за целу страну у документу.
Друга картица - Row даје могућности да се подесе параметри за
редове (слика 42). У пољу Size налази се опција Specify height која
омогућава подешавање висине реда уношењем вредности у. Када је
укључена опција Specify height могуће је изабрати опцију At Least или
опцију Exactly што се бира опцијом Row height is. Опција At Least (најмање)
служи да се дефинише минимална висина реда. Наравно, уколико се појави
ситуација да унесени текст превазилази подешену величину, онда се ред
аутоматски повећава. Опција Exactly (тачно) служи да се ред фиксира на
одређену висину, од које не може бити ни мањи ни већи. Уколико се,
приликом уноса текста деси да се премаши дефинисана величина реда, он
се неће повећати, што за последицу има да део текста неће бити приказан.
Слика 42 – Подешавање висине и особине редова
У пољу Options (слика 42) налазе се опције као што су Allow row to
break across page којом се једном реду дозвољава да се текст у реду
62
преломи када пређе на нову страну. Друга опција је Repeat as Header row at
the Top of each Page која може да се укључи само ако је обележен први ред
неке табеле (или првих неколико редова табеле) и омогућава да тај ред
буде приказан на свакој новој страни документа као заглавље табеле, у
случају када се одређена табела преломи на другу страницу документа
(или више њих).
Опционо дугме које се зове Allow Row to Break Across Pages
омогућава да се, уколико је реч о већем реду или ако се тај ред нађе на
прелому странице, изврши "преламање реда" - тако да један његов део
остане на претходној, а други да буде на следећој страници. Уколико је ова
опција искључена, преломи реда неће бити дозвољени, већ ће садржај
целог реда бити написан на једној страници.
Трећа картица: Columns даје могућности да се подеси ширина
колоне у пољу Preffered width у мерним јединицама. Ова измена односи се
на колону која је тренутно селектована. Прелазак на претходну колону
могуће је кликом на дугме Previous Column, а на следећу колону кликом на
дугме Next Column. Када се изврше жељене промене, кликом на дугме на
ОК сва ова подешавања бивају примењена над датом табелом. Изглед
прозора за рад са колонама врло је сличан прозору приказаном на слици
42.
Након подешавања димензија колона и редова може се прећи на
стилизовање изгледа саме табеле. Под тим се подразумева промена типа и
боје линија као и примена сенчења редова или колона.
У MS Word-у постоји велики

избор унапред дефинисаних
изгледа табеле или тзв. ауто
формата. Ова опција налази
се у оквиру Design менија. Да
би овај мени постао активан и
видљив потребно је да се
курсор налази било где
унутар табеле. Тада је
довољно изабрати било који
од приказаних ауто формата,
да би се он и применио над
датом табелом.
Слика 43 – Избор ауто формата табеле
63
Уколико ниједан од понуђених ауто формата не одговара крајњој

намени табеле, тада је могуће извршити појединачне измене над колонама
или редовима. Овакве измене увек започињу селекцијом колоне или реда
над којим се врши измена изгледа. У наставку текста биће објашњен начин
селекције целе табеле или појединачних колона и редова, ко и поступак
измене изгледа само једног реда (заглавља табеле).
Уколико је потребно селектовати целу табелу тада је довољно

кликнути на крстић који се налази у горњем левом углу табеле, који се
појављује када се мишем пређе преко табеле. Притиском на крстић
селектоваће се цела табела. Други начин је преко Layout менија (слика 44)
избором опције Select – Select Table. Овај мени је видљив само онда када
се курсор налази било где унутар табеле.
Слика 44 – Layout мени
Падајући мени приказан на слици 44, омогућава селекцију: једне

ћелије, реда, колоне или целе табеле. Уколико је потребно селектовати
први ред табеле, коришћењем овог падајућег менија, тада је потребно да
се курсор налази у било којој ћелији унутар првог реда. Селекцију реда
можемо извршити и на раније описани начин: довести курсор миша у леву
маргину и кликнути левим тастером миша у висини реда. Када је ред
селектован можемо прећи на промену стила линија у заглављу табеле.
За подешавање типа линије и сенчење позадине реда потребно је
кликнути на иконицу Propreties (Table Tools мени – Layout – секција Table –
Propreties, приказану на слици 44) и са прве картице Table изабрати опцију
Borders and Shading (слика 45).
64
Слика 45 – Измена стила линија унутар табеле
Прозор приказан на слици 45, идентичан је прозору који је раније

објашњен у склопу поглавља 1.4.3 – форматирања пасуса – слика 26.
Редослед избора опција и овде је исти. Најпре је потребно, из групе Settings
изабрати на које линије ће се односити ове измене. Уколико је потребно да
се измене односе само да доњу линију тада се изабере опција Custom.
Потом, се из следеће групе команди бира стил линије, њена боја и
дебљина. И на крају, у делу који носи назив Preview кликне се на иконицу
која означава доњу линију, како би приказали нову линију.
Пре него што се изађе из овог прозора, потребно је још осенчити
позадину ћелија које се налазе унутар првог реда, а затим са картице
Shading (сенчење) изабрати било коју боју са понуђене палете боја. Потом
затворити овај прозор кликом на дугме ОК. Изглед табеле са наведеним
изменама приказан је на следећој слици:
У раду са табелама које имају велики број редова, може се десити

да се таква табела преломи на више страна. Тада је потребно активирати да
се заглавље табеле види на свакој страници на којој се појављују и редови
саме табеле.
Заглавље табеле је или први ред или првих неколико редова
табеле. Да би заглавље табеле било приказано на свакој страници
потребно је кликнути на било коју ћелију унутар првог реда и из Layout
65
менија изабрати (из последње групе команди), опцију Repeat Header Rows.
Уколико више првих редова чини заглавље табеле, тада прво треба
селектовати све те редове, па потом изабрати исту ову иконицу.
Писање текста унутар ћелија табеле идентично је писању текста било где на
страници документа. За позиционирање текста унутар ћелије: десно, лево,
у центру, користе се исте иконице и технике које су раније објашњење за
рад са пасусима (параграфима). Међутим, овде је могуће текст центрирати
истовремено и по ширини и по висини ћелије (слика 46). Ова опција назива
се Cell Alignment (подешавање положаја текста унутар ћелије) и до ње се
долази или преко Table tools менија, и групе команди које се налазе у
подменију – Alignment (слика 46) или преко помоћног менија (десним
кликом миша на ћелију или селектовану групу ћелија).
Слика 46 – Позиционирање текста унутар ћелија табеле
Унутар саме табеле користе се и команде за аутоматско набрајање

када је потребно извршити аутоматску нумерацију редова дате табеле.
Примера ради, када табела приказује неки списак, тада се увек у првој
колони постављају редни бројеви постављени коришћењем команде за
аутоматско набрајање. У том случају поступак је следећи: селектују се
ћелије које припадају првој колони и изабере се иконица за аутоматско
набрајање која се налази на HOME менију у оквиру подменија Paragraf.
Рад са овом опцијом објашњен је раније. На овај начин сваки нови ред који
се додаје табели биће аутоматски нумерисан. Такође, приликом брисања
редова извршиће се аутоматска пренумерација осталих редова. Пример
нумерације редова приказан је у следећој табели:
Редни
број
1.
2.
3.
4.
66
1.6.4.1 Додавање нових редова и колона
Врло често јавља се потреба да се накнадно измени структура

табеле, односно да се додају нови редови или колоне. Раније је истакнуто
да свака измена над написаним текстом започиње његовом селекцијом.
Исти је случај и са табелама. Колона или ред додају се испред или иза
селектоване колоне или реда. Ако је селектована једна колона или ред MS
Word ће убацити само једну нову колону или један нови ред. Ако је пак
селектовано више колона или редова, MS Word ће убацити онолико нових
колона или редова колико је корисник селектовао. Постоје два начина да
се додају колоне или редови.
Први начин је избор опције Insert - за убацивање колоне или реда са
помоћног менија (слика 47). Поступак убацивања нове колоне је следећи
(исти принцип важи и за убацивање нових редова):
❑ Селектовати колону испред или иза које желимо да убацимо

нову колону.
❑ Десним тастером миша кликнути на селектовану колону и са
помоћног менија изаберете опцију Insert.
❑ Са помоћног менија, који се том приликом отвара изабрати
опцију убацивања колоне испред или колоне иза, у зависности
шта се жели постићи.
❑ Значење појединих опција са тог подменија је следеће (слика
47):
❑ Insert Columns to the Left – убацује једну или више колона са
леве стране у односу на селектовану колону. Ако су
селектоване две колоне, онда ће две колоне и бити убачене са
леве стране, итд.
❑ Insert Columns to the Right - убацује једну или више колона са
десне стране у односу на селектовану колону.
❑ Insert Rows Above – убацује један или више редова изнад
селектованог реда или редова.
❑ Insert Rows Below - убацује један или више редова испод
селектованог реда или редова.
❑ Insert Cells – убацује нову ћелију у односу на ћелију у којој се
тренутно налази курсор, а остале ћелије помера десно, лево,
горе или доле у зависности која се опција изабере из прозора
који се том приликом појави.
67
Слика 47 – Убацивање колоне или реда
Такође, могуће је убацити једну или више ћелија избором опције

Insert Cells (слика 47). Притом у прозору који се отвори потребно је
дефинисати да ли се преостале ћелије померају улево (SHIFT Cells Left) или
нагоре (SHIFT Cells up) или се брише цео ред (Delete entire row) или цела
колона (Delete entire Column).
На помоћном менију приказаном на слици 47 налазе се и следеће
команде које се често користе приликом рада са табелама:
❑ Merge Cells – селектоване ћелије спаја у једну ћелију.

❑ Супротно опцији Merge Cells, постоји и опција Split Cells, и она се
појављује само онда када је селектована ћелија која је добијена
спајањем више ћелија. Она служи да се једна спојена ћелија
издели на више делова или врати на почетни изглед, какав је
био пре спајања.
❑ Text Direction – омогућава промену правца и смера писања
текста унутар ћелије или ћелија (ако је селектовано више њих,
слика 48). Текст унутар табеле могуће је писати и усправно, а
смер писања одређујемо избором једне од опција приказаних
на слици 48.
68
Слика 48 – Промена оријентације текста унутар ћелија табеле
На помоћном менију приказаном на слици 47, налазе се неке од

најчешће коришћених функција за рад са табелама. Све остале налазе се на
Layout менију приказаном на слици 44, који постаје активан тек када се
курсор миша налази било где унутар табеле.
Једна од операција која се често користи приликом рада са
табелама, а налази се само на Layout менију је сортирање табеле - опција
Sort. Избором ове опције појављује прозор као на слици 49.
Слика 49 – Сортирање табеле по изабраној колони
Пре него што се дефинишу критеријуми за селекцију података у

прозору приказаном на слици 49, потребно је проверити да ли је
селектована опција Header row – што значи да табела има дефинисано
заглавље. Када је ова опција селектована онда то значи да тај ред
(заглавље табеле) не треба да буде обухваћен приликом сортирања
података (слика 49). Када је селектована опција Header row (заглавље
69
табеле), тада се испод натписа Sort By (сортирај по), у падајућој листи

појављују називи из заглавља сваке колоне.
MS Word ће сам препознати који тип записа се налази у
селектованој колони – да ли је реч о тексту или бројевима, тако да није
потребно вршити никакве измене поред натписа Тype (тип података). Оно
што је потребно изабрати је једна од две понуђене опције за сортирање:
❑ Ascending – сортирање у растућем поретку (ако је текст у
питању то значи од А до З) или
❑ Descending – сортирање у опадајућем поретку.
Табела се може сортирати по више колона. У том случају, испод

натписа Then By (онда по) треба додати назив следеће колоне по којој је
потребно извршити сортирање након што се прво уради сортирање по
првој изабраној колони. Када се подесе критеријуми, кликне се на ОК и
табела ће се сортирати по датој колони или колонама, редоследом који по
коме су наведени критеријуми за сортирање. На пример нека су подаци о
имену, презимену и месту рођења клијената наведени у посебним
колонама неке табеле. Уколико се поставе критеријуми за сортирање у
следећем редоследу:
1. Презиме
2. Име
3. Место рођења
тада ће се подаци у табели, након сортирања приказати сортирани прво по
презимену, потом по имену па по месту рођења.
1.6.4.2 Нумерација табела ( или слика )
Свака табела (или слика) у семинарском или завршном раду мора

бити нумерисана и имати свој назив. Нумерација табеле и њен назив увек
стоје изнад табеле, јер табела може да се преломи и на више страна. С
друге стране, нумерација слика и њен назив увек стоје испод слике.
Нумерација табеле (или слике) назива се Caption и може се убацити
на два начина:
❑ селектовати целу табелу, па потом кликнути десним тастером
миша на селекцију. Са помоћног менија изабрати опцију Insert
Caption (слика 50):
70
Слика 50 – Убацивање нумерације табеле

❑ или кликнути било где унутар табеле, па са Референце менија
изабрати опцију Insert Caption.
И у једном и у другом случају појавиће се прозор за нумерацију табеле као

на следећој слици:
Слика 51 – Нумерација табеле
Текст: Табела 1, испод назива Caption само је приказ како ће

изгледати нумерација када се кликне на дугме ОК. У овом пољу се не може
писати текст. Ако у том пољу не пише исправан назив, нпр. Табела, Слика,
итд., него пише назив на енглеском, потребно је изабрати адекватан назив
са падајуће листе поред натписа Label. Ако пак ни на тој падајућој листи не
постоји адекватан назив, тада их је потребно прво креирати па онда поново
изабрати са ове падајуће листе.
Нови натписи креирају се помоћу дугмета New Label. Његовим
избором појављује се прозор као на слици 52 у који треба унети само назив
без броја. На пример: унети Табела или Слика или Једначина, итд. у
71
зависности шта се жели нумерисати, а потом кликнути на ОК како би се тај

натпис и креирао. Потом се тај натпис бира са падајуће листе поред ознаке
Labels.
Слика 52 – Креирање нових натписа

За свако писмо – ћирилицу и латиницу, потребно је креирати посебне
натписе.
Следећа опција коју треба правилно изабрати је позиција дате

ознаке. Поред натписа Position, на слици 51 постоји такође, падајућа листа
са две могућности:
❑ Above Selected item – када је она изабрана натпис ће бити
убачен изнад табеле или слике.
❑ Below Selected item – када је она изабрана натпис ће бити
убачен испод табеле или слике.
Код нумерације табела потребно је изабрати прву опцију - Above Selected
item.
На слици 51 постоје још два дугмета чије ће значење у наставку овог

текста бити објашњено.
Дугме Delete Label, користи се да би се избрисао натпис који је тренутно
селектован под Label. Дугме Numbering (слика 53) отвара прозор који
омогућава промену формата бројева, који се користе приликом
означавања, као и могућност да се ознака поглавља уврсти у нумерацију
табела или слика. Уколико се то жели потребно је селектовати опцију
Include chapter number приказану на слици 53.
72
Слика 53 – Промена начина нумерације слика или табела
Када се изабере адекватан назив потребно је изаћи из прозора,

приказаног на слици 51 притиском на дугме ОК. Тада предстоји још унос
наслова табеле или слике у продужетку саме ознаке. Пример је приказан
Уколико је табела, у оригиналу преузета из неке књиге или неког

другог извора, потребно је на крају назива унети и фусноту, на начин како је
то објашњено у подпоглављу 1.5.3.
1.6.5 Рад са графиком
Кад год је потребно приказати неку организациону шему, графичку

поделу или графички приказ тока неког догађаја или процеса рада, тада је
најбоље користити уграђене графиконе који се називају Smart Art и налазе
се у оквиру Insert менија (слика 54).
73
Слика 54 – Приступ опцијама за рад са различитим шемама и графиконима
Избором ове опције отвара се прозор приказан на слици 55, који

омогућава избор различитих шема, у зависности од тога шта се жели
приказати и како. Рад са шемама биће објашњен на примеру
хијерархијских дијаграма. Стога је потребно селектовати групу дијаграма
који носе заједнички назив: Hierarchy и прву од понуђених опција из њеног
подменија (који је приказан у десном делу прозора, слика 55), па потом
кликнути на ОК.
Слика 55 – Избор врсте шеме
Избором ове опције појављује се изабрана шема. Сваки од

правоугаоника приказан на слици 56, представља један оквир за писање
текста или Text Box. За унос текста довољно је два пута кликнути на
средиште Text Box-а и унети текст. За форматирање текста унутар Text Box-а
користе се све опције са Font подменија који се налази у оквиру HOME
менија.
74
Слика 56 – Пример хијерархијске шеме
Измене изгледа саме шеме врши се на следећи начин:

❑ Уколико је потребно избрисати неки Text Box, довољно је
кликнути на његов оквир, а не на садржај, и притиснути тастер
Delete са тастатуре.
❑ Уколико је потребно изменити изглед шеме: променити стил,
боју позадине текста или додати нови Text Box на неком
хијерархијском нивоу, потребно је два пута кликну на оквир
целе шеме како би се појавио Design мени (слика 57):
❑
Слика 57 – Design мени
У оквиру овог менија постоје четири подменија:

❑ Create graphic – подмени са опцијама за измене структуре дате
шеме (додавање нових елемената, промену положаја
постојећих елемената шеме)
❑ Layout – подмени са опцијама за измену типа шеме,
❑ SmartArt Styles – подмени са разним опцијама за измену стила
и боја саме шеме, и последњи је
❑ Reset Graphic – након измена вратити изглед шеме на почетни
изглед.
У наставку текста биће објашњене опције у оквиру првог подменија Create

graphic (додај нови графички елемент), јер у оквиру ње постоје различите
могућности за промену изгледа самог графикона. Све остале, поменуте
опције, одмах приказују измене након њиховог избора.
75
Прва опција у оквиру Create graphic подменија служи за додавање нових

графичких елемената (у овом случају Text Box-а) постојећој шеми – Add
Shape (слика 58).
Слика 58 – Подмени Create graphic - Додавање нових елемената постојећој шеми
Да би се додао нови елемент постојећој шеми потребно је

селектовати елемент или Text Box у односу на који се додаје нови. Примера
ради уколико је потребно на последњем хијерархијском нивоу додати још
један, четврти Text Box потребно је кликнути на оквир последњег Text Box-а
и са падајућег менија, приказаног на слици 58 изабрати прву опцију – Add
Shape After. Значење осталих опција на овом падајућем менију је следеће:
❑ Add Shape Before – додаје нови елемент испред селектованог
елемента,
❑ Add Shape Above – додаје нови елемент изнад селектованог
елемента,
❑ Add Shape Below – додаје нови елемент испод селектованог
елемента,
❑ Add Shape Assistant – између два хијерархијска нивоа умеће
један нови елемент.
Значење осталих опција у оквиру подменија Create graphic, приказаних на

слици 58 је:
Помера селектовани графички елемент десно или лево у

оквиру истог хијерархијског нивоа.
Омогућава промену положаја графичког елемената на

поднивоу у односу на селектовани елемент.
Promote – помера селектовани графички елемент на један

хијерархијски ниво више.
Demote - помера селектовани графички елемент на један
хијерархијски ниво ниже.
76
Отвара прозор за унос текста унутар сваког Text Box-а.
Када се заврши са креирањем шеме, потребно је исту нумерисати и дати јој

име. Начин нумерације исти је као и нумерација табела, с тим да се сада
користи назив: слика. Поступак нумерације објашњен је у подпоглављу
1.5.4.
1.6.6 Циркуларна писма
Циркуларна писма користе се када је потребно један исти текст

послати на више различитих адреса, при чему су те адресе саставни део тог
писма. Други пример коришћења ове технике је штампање налепница или
коверата са различитим адресама. У наставку текста биће објашњен
пример креирања једног циркуларног писма који се шаље на више
различитих адреса.
За рад са циркуларним писмима постоји посебан мени чији је назив
– Mailings. Са овог менија треба изабрати опцију Start Mail Merge и са
падајућег менија последњу ставку – Step By step Mail Merge Wizard, која
покреће поступак који води корисника корак по корак кроз креирање
циркуларних писама (слика 59).
Слика 59 – Избор опције за креирање циркуларних писама
Избором ове опције појављује се прозор са десне стране екране. Његов

изглед приказан је на следећој слици:
77
У овом првом кораку потребно је селектовати тип

документа који се креира, јер ће од те селекције
зависити даље опције у овом поступку. MS Word нуди
следеће могућности:
❑ Letters – креирање писама
❑ E-mail messages – имејл порука
❑ Envelopes – коверте
❑ Labels – налепнице
❑ Directory – каталози.
У овом кораку треба изабрати опцију Letters, па

потом кликнути на натпис који се налази при дну
овог прозора: Next: Starting document, како би се
започело са писањем писма.
Слика 60 –Избор типа

писма
У другом кораку, потребно је дефинисати да ли се

писмо креира на бази неког постојећег документа,
шаблона или ће бити креирано на основу тренутно
активног документа. Опције које су приказане у овом
кораку имају следеће значење:
❑ Use the current document – користи
тренутно активан (отоворен) документ,
❑ Start from template – креира ново писмо
на бази неког постојећег шаблона,
❑ Start from existing доцумент – омогућава
избор неког постојећег документа који
ће послужити као основа за писање
писма.
У овом кораку биће изабрана прва опција. Потом је
потребно кликнути на Next: Select recipients и прећи
Слика 61 – Избор
на избор прималаца писама.
документа
78
У трећем кораку креира се листа имена на које је

потребно послати дато писмо. Понуђене су следеће
опције:
❑ Use an existing list – користи неку
постојећу листу примаоца (са именима
презименима, адресама, итд.)
❑ Select from Outlook contacts – изабери
листу из Outlook-а или
❑ Type a new list - и направи нову листу
примаоца.
У овом кораку биће изабрана трећа опција, како би

се показао поступак креирања нове листе
прималаца. Зато је потребно кликнути на опцију
Create која се налази у централном делу овог
прозора.
Слика 62 –Дефинисање
извора адреса
Тада се појављује нови прозор за унос података. Подаци о примаоцима

уносе се у табелу базе података, и тако се и чувају. MS Word користи MS
Access за креирање и чување оваквих табела. Овако креирана база
података може се касније корисити за штамшање налепница са адресама
примаоца или штампање коверата са датим адресама.
Слика 63 – Креирање табеле прималаца
У овом кораку уносе се имена и адресе свих лица којима се шаље

дато писмо. Када се заврши са уносом података за првог примаоца (име,
презиме, адреса , итд.), нови ред се додаје притиском на дугме Nеw entry. У
табелу се уносе само они подаци који су потребни, а не сви, које приказана
табела предвиђа. Када се заврши са уносом имена, кликне се на ОК и тада
79
је потребно сачувати ову табелу на некој локацији на хард диску, како би

могла да се поново користи.
Потом, се MS Word враћа на трећи корак овог поступка (слика 62) на
коме је потребно кликнути на Next: Write your letter (Следећи корак:
написати писмо) како би се прешло на следећи корак.
У четвртом кораку започиње се са писањем писма. На

почетку треба прецизирати шта ће се од података, који су
унесени у табелу прималаца (у претходном кораку),
појавити у овом писму и где. Зато је потребно проверити
где се налази курсор у тренутно активном документу и
ако је потребно поставити га на почетак документа, а
потом у овом кораку изабрати последњу од понуђених
опција: Море Items (слика 64).
Слика 64 – Писање
псима
Тада се отвара прозор који омогућава убацивање само оних поља, из

претходно креиране табеле прималаца, која треба да се прикажу у писму
које се креира. У овом кораку биће изабрано да се појави само име (First
Name) и презиме (Last Name).
80
Слика 65 – Избор поља која ће бити приказана у циркуларном писму
Поступак је следећи:
❑ Кликнути на First Name у прозору приказаном на слици 65, па
потом кликнути на Insert. У документу, на позицији где се
налазио курсор, појавиће се поље са овим натписом.
❑ Потом кликнути на Last Name, па поново на Insert дугме, како
би се појавило поље са овим натписом.
❑ Затворити овај прозор са Close.
❑ Вратити се на документ и између ових поља направити размак,
како би се између имена и презимена појавио размак.
❑ Потом откуцати текст писма.
❑ Затим прећи на следећи корак избором опције: Next: Preview
yout Letters, како би видели стварни изглед писма.
81
У овом кораку могуће је прегледати како

изгледа свако писмо појединачно и да ли су
убачена одговарајућа имена и презимена.
То се постиже коришћењем дуплих
стрелица (лево и десно). Кликом на било
коју од њих могуће је кретати се кроз листу
писама напред-назад.
Натпис и број који стоји између ових
стрелица: Recipent: 1 (слика 66) указују на
укупан број примаоца, односно писама која
ће бити креирана у последњем кораку.
Уколико је све уреду прелази се на
последњи корак: спајање писама и табеле
примаоца, и креирање једног документа
који ће имати онолико страница колико
имена постоји у табели примаоца.
Стога је потребно кликнути на опцију Next:
Complate the Merge (следећи корак:
креирање циркуларних писама). Уколико је
Слика 66 – Прегледање потребно нешто изменити, у било ком
писама кораку, могуће је вратити се уназад
избором опције Previous.
82
Последњи корак нуди две могућности:

❑ Print – штампање писама, или
❑ Edit individual letters –
креирање новог документа у
коме ће се на свакој страници,
појединачно, појавити писмо
са другом адресом.
Без обзира која се од ових опција изабере

појавиће се прозор приказан на слици 68,
у коме је потребно изабрати једну од
понуђених опција:
❑ All – бира сва имена из табеле
примаоца и за свако име и
презиме креира по једно
писмо.
❑ Current record – креира писмо
само за тренутно изабрани
запис из табеле прималаца
или
❑ From – to – даје могућност да
се прецизира опсег од ког до
ког редног броја записа из
Слика 67 – Штампање или
креирање новог документа табеле треба креирати
са писмима циркуларно писмо.
У овом кораку биће изабрана опција: All.

Нови документ имаће онолико страница
колико имена постоји у табели прималаца.
Слика 68 – Избор опсега за
штампу
Тада се на екрану отвара нови документ који носи назив Letter1. Овај
документ потребно је сачувати под неким препознатљивим именом и
затворити га. Потом сачувати и основни документ циркуларног
писма, под неким другим именом, како би се касније користио и у
неке друге сврхе.
83
1.6.7 Вежба 3
Текст задатка
1. Креирајте на DeskTop-у фолдер под називом Самостална вежба.
Креирајте унутар њега празан WORD-ов документ. Преименујте
тај документ у документ са вашим именом и презименом.
Отворите тај документ.
На првој страници документа унесите следеће податке (величина
Фонта 12):
a. У првом реду на средини откуцајте назив факултета.
b. На средини (по висини и ширини) исте странице унесите:
Семинарски рад (величина фонта 16, Bold, сва велика слова).
c. Испод тог назива такође у центру, унесите назив семинарског
рада: Информационе технологије. Поставите да величина
фонта у наслову буде: 14, Bold и Italic.
d. У следећем реду вратите фонт на величину 12 и искључите
Bold и Italic опцију.
2. При дну прве странице, напишите Професор (лево). Означите на
лењиру положај табулатора на 10 цм, па потом на тој позицији у
истом реду напишите: Студент. У реду испод, унесите име
професора испод текста: Професор (Љиљана Станојевић) и ваше име
и презиме и број индекса испод текста: Студент.
3. Коришћењем прелома странице отворите нову страницу и на њој
упишите Садржај. Испод тог наслова отворите два празна реда и
поново отворите нову страницу коришћењем прелома странице. На
трећој страници:
Поставите да лева маргина буде 3 цм, а све остале 2 цм. Поставите да
је димензија папира А4. Поставите да прва страница документа буде
различито форматирана од остатка документа (да се не нумерише,
нити да има заглавље – Different first Page).
4. На трећој страници креирајте заглавље документа и у њега унесите
назив семинарског рада: Информационе технологије.
Позиционирајте текст десно. Подвуците цело заглавље линијом
(произвољном, по вашем избору). У подножју странице – у центру,
активирајте аутоматску нумерацију страница тако да се прикаже и
текући и укупан број страница (нпр. 1 од 3). Изађите из Footer-а.
5. На трећој страници, при врху, унесите текст: Увод у информационе
технологије.
Текст: Увод у информационе технологије, означите као наслов нивоа
1 (Heading 1). Активирајте аутоматску нумерацију наслова и
поднаслова.
84
6. У следећем реду откуцајте текст:

Информационе технологије представљају термин којим се означава
широк спектар алата и техника, који се користе приликом креирања,
складиштења и дистрибуције података и информација.
▪ Откуцани текст поравнајте од маргине-до-маргине (Justify).

▪ Текст: Информационе технологије, означите црвеном бојом и
подебљајте са: Bold.
▪ Други и остале редове увуците тако да их поравнате са
почетком дефиниције.
▪ Осенчите позадину параграфа произвољном бојом.
7. Испод написаног текста у новом реду откуцати следећи текст:

Основне компоненте ИТ-а
Овај текст означите као наслов нивоа 2 (Heading 2).
8. Испод овог текста откуцајте следећи текст:
Основне компоненте ИТ-а су:

4. Компјутери, а њихове основне компоненте су:
4.1. Хардвер
4.1.1.Улазне компоненте
4.1.2.Излазне компоненте
4.1.3.Процесор и меморија
4.1.4.Уређаји за секундарно складиштење података,
4.2. Софтвер
4.2.1.системски и
4.2.2.апликативни
4.3. Подаци и информације
4.4. Процедуре
4.5. Корисници
5. Комуникационе мреже
6. Способности
Приликом куцања набрајања и поднабрајања користити: Outline

numbering.
Испод откуцаног текста отворите два нова реда, и отворите нову
страницу коришћењем опције Brake – Next Page.
9.
На новој страници промените оријентацију папира у Landscape.
Раскините везу између заглавља ове секције и претходне, па
85
избришите заглавље на овој страници.
Исто поновите и за Footer.
На овој страници нацртајте организациони дијаграм као на
следећем примеру.
Слика 69 – Основне компоненте ИТ-а
Уведите поново прелом странице Brake – Next Page, па вратите

оријентацију папира на Портрет. На новој страни откуцајте наслов:
Основне рачунарства. Означите овај наслов као наслов нивоа 2
(Heading 2).
Испод откуцаног текста у новом реду откуцати:
10. У следећој табели приказане су основне компоненте рачунара.
Потом креирати табелу као у примеру на дну стране. Додати назив
табеле као у примеру и убаците фусноту (footnote). У фусноти навести:
Ј. Seen, “Информационе технологије”, Компјутер библиотека, 2011.
стр. 143.
Осенчити заглавље табеле и убацити аутоматску нумерацију редова.
11. Вратите се на другу страницу аутоматски генеришите садржај.
Сачувајте документ под именом Вежба 3.
12. Отворите нови документ и креирајте циркуларно писмо са три имена
и презимена и следећим садржајем:
Поштовани,
Позивамо вас да прве суботе у мају месецу присуствујете данима

отворених врата на нашем факултету.
13. Сачувајте документ под именом циркуларно писмо и изађите из
WORD-а.
86
Пример табеле:
Табела 1 – Основне компоненте рачунара1
Основне компоненте рачунара
Ред. бр. Хардвер Софтвер Подаци и Процедуре Корисници
инф.
1
J. Seen, „Informacione tehnologije“, Kompjuter biblioteka, str. 143.
87
2 MS Excel 2013
2.1 Увод у MS Excel – основни елементи радног листа

2.2 Рад са подацима
2.3 Форматирање радних листова
2.4 Рад са формулама
2.5 Коришћење уграђених функција
2.6 Израда дијаграма
2.7 Рад са листама
Увод у MS Excel – основни елементи радног листа
2.1 Увод у MS Excel – основни елементи радног листа
MS Excel је програм намењен раду са табелама, табеларним

прорачунима и графичким приказивањем тих прорачуна. Због тога је и
његово графичко окружење потпуно прилагођено тој његовој намени. За
разлику од MS Word-а овде се не виде границе једне странице, већ цео
радни простор представља једна велика табела.
Основне елементе сваке табеле чине колоне, редови и ћелије (које
представљају њихов пресек). Колоне су означене словима: А, B, C, итд., док
су редови означени бројевима; 1, 2, 3, итд. Пресек колоне и реда јесте
једна ћелија и њена ознака или адреса ћелије представља комбинацију
ознаке колоне и ознаке реда, нпр. А1. На дну екрана налазе се картица чији
је назив Sheet 1 (слика 70). Поред назива картице налази се знак: +, који се
користи за додавање нових картица.
Слика 70 – Изглед радне површине у MS Excelу
Активни прозор MS Excel-а се састоји из више елемената, који

омогућавају уношење података и команди. Прозор чине следећи елементи:
❑ Насловна линија (TitleBar);
❑ Линија менија (MenuBar);
❑ Палете са алатима (ToolBar);
❑ Линија за формуле (FormulaBar);
❑ Радне површине (WorkBook Windows);
❑ Трака за преглед радне стране (ScrollBar);
❑ Статусна линија (StatusBar).
89
Подручје смештено при врху прозора радног листа, које се користи

за уношење или уређивање података, или формула у ћелијама или
дијаграмима назива се линија за формуле или (Formula bar). За унос
информација у одређену ћелију неопходно је да се прво изабере ћелија,
после чега информацију (податак или формулу) треба унети у линију за
формуле (слика 71). Потврђивање унете информације се врши тастером
ENTER. Линија за формуле приказује непромењену – сталну вредност
(цонстант валуе) или формулу у активној ћелији. Лево од поља за унос је
ознака fx, која активира додатни алат за уношење сложених формула –
чаробњак (Function Wizard) о коме ће бити речи нешто касније.
Слика 71 Линија за унос и контролу формула
За кретање по радној површини користи се леви тастер миша,

стрелице са тастатуре или комбинација одређених тастера и стрелица. У
следећој табели дате су опције за брже кретање кроз радни лист:
Табела 2 – Коришћење пречица са тастатуре за рад у MS Excel-у

Стрелице За кретање једне ћелија у смеру стрелице.
CTRL+ стрелица На врх/дно области радног листа који садржи
горе/доле податке.
CTRL+ стрелица На крајњу леву/десну ћелију табеле која садржи
лево/десно податке.
PageУп/Дн Један екран горе/доле.
CTRL + Page Up/Page Прелазак са једног на други радни лист.
Down
CTRL+SHIFT+стрелице Проширују селекцију у смеру стрелице, до
последње ћелије у којој се налази неки податак у
табели.
HOME На крајњу леву ћелију у реду.
CTRL+HOME На горњи леви ћошак радног листа.
CTRL+END На доњи леви ћошак радног листа.
END+ENTER На последњу колону у реду.
END+стрелица Ако је активна ћелија празна, помера на следећу
празну ћелију у смеру стрелице. Ако активна
ћелија има садржај, помера на следећу ћелију са
садржајем у смеру стрелице.
90
Сваки Excel-ов документ има више радних листова. Мењање радног

листа врши се једноставно - кликом миша на жељени назив листа:
(налазе се на дну прозора радне свеске). Ако је
потребно селектовати више радних листова онда је потребно селектовати
први, а затим, држећи притиснут тастер SHIFT, селектовати последњи у
групи. За селекцију не суседних листова користи се тастер CTRL.
Уколико је потребно убацити нови радни лист (Insert), обрисати
постојећи (Delete), променити име (Rename), померити или ископирати
(Move or copy), или променити боју датом листу (Tab color), довољно је да
притиснете десни тастер миша на жељени радни лист и са помоћног менија
изабере одговарајућа команда (слика 72).
Слика 72 Опције над радним листовима – пример копирања радног листа
Када је потребно радни лист ископирати тада, избором опције Move

or Copy потребно је још и селектовати опцију: Create a copy, у прозору који
се појављује, након избора ове опције (слика 72). У супротном радни лист
ће се преместити, а не ископирати. Приликом копирања потребно је још и
селектовати лист испред кога ће да се појави копија.
Уколико је потребно пронаћи конкретну ћелију, довољно је
притиснути функцијски тастер F5 (команда Go to - иди на) и унети адресу
ћелије (нпр. C8).
Када се ради са табелама већим од екрана, често је потребно
видети два дела која су међусобно удаљена. Помоћу миша и црта за
дељење (split bar) које се налазе с десне горње стране линије са клизачем,
екран се може поделити на два независна дела по хоризонтали.
Такође - помоћу миша и црта за дељење (split bar) које се налазе с

десне доње стране клизача (или Scroll Bar) екран може да се подели на два
независна дела по вертикали.
91
Заглавље табеле – горњи или леви део табеле се евентуално може

"замрзнути" командом Freeze Panes из менија View, а касније одмрзнути са
опцијом Unfreeze Panes.
Колоне или редови се могу сакрити да се не приказују тренутно на
екрану, уколико не постоји потреба за њима. То се изводи на тај начин што
се дата колона (колоне) или ред прво селектују, а потом се кликне десним
тастером миша на дату селекцију и са помоћног менија изабере опција Hide
Column (сакриј колону) или Hide row (сакриј ред). Супротна команда овој
команди је Unhide – прикажи поново колоне или редове.
Радни листови се могу привремено „сакрити“ помоћу опције која се
налази на менију HOME – Format – Hide Sheet, а касније вратити са Unhide.
Свакој колони или реду могуће је променити ширину или висину.
Промена ширине колоне врши се тако што се левим тастером миша кликне
на граничну линију између две колоне и док се држи притиснут леви тастер
миша повуче се гранична линија на десно. Исто важи и за редове (с тим што
се гранична линија тада повлачи на доле како би се повећала висина реда).
Ширину колоне или висину реда могуће је поставити и на тачно одређену
величину тако што се кликне десним тастером миша на ознаку колоне
(словна ознака) или реда (бројчана ознака) и са помоћног менија изабере
се опција Column width или Rоw width. Потом је потребно унети жељену
вредност (слика 73).
Слика 73 – Промена ширине колоне
Уколико у колони постоји написан текст или унет број, који се не

види у целости (MS Excel у случају бројева приказују ознаке: ####) тада је
довољно и два пута брзо кликнути на граничну линију између две колоне
како би се та колона проширила и прилагодила унетој вредности.
Уколико је потребно додати нову колону или ред тада је потребно
прво селектовати цео ред или колону, па потом кликнути десним тастером
миша на дату селекцију. Са помоћног менија изабрати опцију Insert. MS
Excel тада додаје колону испред или ред изнад селекције.
92
Рад са подацима
Копирање (Copy) и премештање (Cut) садржаја ћелија се ради

потпуно исто као и у свакој Winodws апликацији. Односно, потребно је прво
селектовати ћелију или ћелије чији се садржај копира или премешта, потом
изабрати команду за копирање или премештање (Copy/Cut). Након тога
селектовати ћелију у коју се садржај копира или премешта, па изабрати
команду Paste. Све ове команде налазе се на Home менију. Код MS Excel-а,
једино треба водити рачуна о копирању и премештању формула, о чему ће
касније бити речи.
Уколико се у постојећу табелу додају нове ћелије, потребно је
одредити правац померања постојећих ћелија како би се створио простор
за нове ћелије. Поступак додавања нових ћелија је следећи: селектовати
ћелију или ћелије поред којих је потребно додати нове. Ако их је више,
Excel ће убацити онолико нових ћелија колико је селектовано старих. Потом
је потребно кликнути десним тастером миша на дату ћелију или ћелије, па
са помоћног менија изабрати опцију Insert. Потом изабрати начин
померања постојећих ћелија како би се створио простор за нове ћелије –
померити постојеће ћелије удесно (Shift cells right) или надоле (Shift cells
down) (слика 74).
Слика 74 – Унос нових ћелија
Овим поступком могуће је убацивати и целе редове (Entire rоw) и

колоне (Entire Column), који се појављују лево од означене ћелије ако се
ради о новој колони, односно изнад селектованог реда, ако се ради о
убацивању новог реда.
2.2 Рад са подацима
Ћелије радних листова у Excel-у могу да садрже текстуалне податке,

бројчане вредности или формуле. Бројчане вредности које ћелије могу да
садрже су: бројеви, текст, датуми, време, логичке вредности и грешке.
Логичка вредност, као што су TRUE (истинито) или FALSE (неистинито)
представљају резултат који се приказује после провере задатог услова.
93
Вредности грешака, као што је #DIV0!, јављају се када Excel не може

правилно да израчуна формулу у ћелији.
2.2.1 Унос текста
Приликом уноса текста у било коју ћелију потребно је прво

селектовати исту. Након што се текст откуца потребно је притиснути ENTER
како би се дати текст и приказао. Приликом уноса текста MS Excel га
поравнава уз леву ивицу ћелије. Уколико је текст дужи од ширине саме
ћелије може се десити да MS Excel и не прикаже цео текст. Тада је потребно
повећати ширину колоне.
Понекад постоји потреба да се број унесе као текст. То је случај са
бројевима који почињу са нулом попут матичних бројева грађана. Тада се
при уношењу броја у облику текста, испред нуле мора унети апостроф ('),
као нпр. '0912975. Овај знак даје Excel-у на знање да бројни податак треба
третирати као текст и такође га поравнава уз леву ивицу ћелије.
2.2.2 Унос бројева
Бројеви се састоје од цифара од 0 до 9, и специјалних знакова као

што су + - (), % и аутоматски се поравнавају уз десну ивицу ћелије. За
уношење бројева потребно је урадити следеће:
❑ Селектовати ћелију у коју се уноси број.
❑ Откуцати број. Ако је број негативан испред њега се уноси знак
минус или се број упише у заградама.
❑ Притиснути тастер ENTER на тастатури.
2.2.3 Унос датума и времена
Датум и време могуће је унети у различитим форматима. Неки од

формата приказани су у следећој табели:
Табела 3 – Формати за датум

Формат Пример
ММ/DD/YY 25/6/92 25/06/92
МММ-YY Јун-25
DD-МММ-YY 25-Јун-92
DD-МММ 25-Јун
HH:ММ 17:15
HH:ММ:SS 15:15:25
HH:ММ АМ/PМ 05:15 PМ
94
HH:ММ:SS АМ/PМ 05:15:25 PМ

ММ/DD/YY ХХ:ММ 25/06/92 17:25
HH:ММ ММ-DD-YY 17:15 25-06-92
Поступак уношења датума или времена је следећи:

❑ Селектовати ћелију у коју се уноси податак.
❑ Унети датум или време у једном од приказаних формата у
горњој табели.
❑ Притисне се тастер ENTER на линији за формуле или тастер
ENTER на тастатури.
Уколико се јави грешка приликом уноса датума или времена, тада је

потребно прво форматирати ћелију да приказује датум у неком изабраном
формату, па након тога откуцати датум у жељеном формату. Поступак
форматирања ћелија описан је у оквиру подпоглавља 2.3.1 (слика 83).
Формат за датум и време потребно је испоштовати онда када се
користе формуле за рад са датумима и временом.
2.2.4 Аутоматско попуњавање листе
Веома корисна функција MS Excel-а је попуњавање (Fill) суседних

ћелија сродним садржајем, као што су имена дана у недељи, месеци у
години или убацивање редних бројева.
Уколико је потребно попунити већи број
ћелија истим садржајем, довољно је унети
почетну вредност само у првој ћелији и
притиснути ENTER. Затим левим тастером
миша поново кликнути на ту ћелију, па на
квадратић који се налази у доњем десном
углу селектоване ћелије и повући га на
доле (или у страну) како би се наредне
Слика 75 – Опција Auto fill ћелије испуниле тим истим садржајем. Ова
опција назива се Auto fill Options (слика 75).
Када је потребно унети листу са одређеним називима, попут назива

месеца у години или дана у недељи тада је потребно унети, у две суседне
ћелије, прва два назива па потом селектовати те називе и кликнути на
квадратић који се налази у доњем десном углу селектоване ћелије (слика
75) и повући на доле (или у страну) како би се наредне ћелије испуниле
подацима из листе. На пример, унети у прву ћелију: Понедељак, у другу
ћелију: Уторак. Потом селектовати ове две ћелије, притиснути квадратић
који се налази у доњем десном углу селекције и повући на доле. Појавиће
се натписи: Среда, Четвртак, Петак, Субота, Недеља.
95
Наравно, предуслов за рад са листама јесте да ове листе постоје у

Excel-у. Уколико листа не постоји у Excel-у, мора се прво унети. Пример су
називи месеца у години или дана у недељи на српском језику. Уколико се
користе оба писма и ћирилица и латиница, потребно је називе унети
посебно на једном, посебно на другом писму.
Слика 76 – Унос листа и додавање нових листа
Поступак уноса нових листа је следећи (слика 76):
❑ Кликнути на Microsoft Office дугме у горњем левом углу екрана,

и изабрати опцију Excel Options (налази се у доњем десном углу
менија).
❑ Потом кликнути на категорију Popular, и под првом групом
опција које носе назив Top Options for working with Excel,
кликнути на Edit Custom Lists.
❑ Тада ће се појавити прозор који ће са леве стране приказати све
постојеће листе у Excel-у, које се могу користити. Уколико је
потребно додати нову листу, тада се кликне на десни, празан
део овог прозора и нова листе унесе са зарезом и размаком
између сваког уноса назива. Потом се кликне на дугме Add,
како би се та листа додала постојећим листама.
❑ Када се заврши са уносом листе кликне се на ОК да би се сви
отворени прозори и затворили.
96
Једном унете листе остају трајно запамћене у Excel-у. Листе се

креирају само за текстуалне вредности. За бројчане вредности то није
потребно.
Када се ради са уносом серија бројева, MS Excel препознаје на
основу две унете узастопне вредности о каквој серији бројева се ради.
Међутим, уколико је потребно прецизирати серију бројева која се уноси,
тада је довољно унети само прву вредност, па потом изабрати опцију Fill –
Series (испунити серијом бројева неки опсег ћелија) која се налази на HOME
менију у оквиру подменија Editing. Тада се појављује прозор као на слици
77.
Слика 77 – Дефинисање серије бројева
На прозору приказаном на слици 77 може се дефинисати:

❑ Serias in – да ли серијом бројева треба испунити колону или
ред,
❑ Type – начин увећања бројева у серији. Овде постоје следеће
могућности:
▪ Linear - да се бројеви линерано повећавају за вредност
која је унете под Step value,
▪ Growth - да сваки следећи број буде производ
претходног броја и вредности која је унета под Step
value,
▪ Date – унос датума, који се повећава за један дан, један
месец, једну годину,
▪ Auto Fill – аутоматско попуњавање листе.
❑ Trend – на бази унетих вредности формира тренд.
❑ Step value – корак увећања.
❑ Stop value – крајња вредност.
97
Када се изабере одговарајући начин формирања серије података,

потребно је кликнути на ОК како би се изашло из овог прозора и серија
података приказала у табели.
2.2.5 Измена података
Подаци који су унети у ћелије могу се, наравно, мењати. За измену

постојећег садржаја, довољно је селектовати ћелију, па потом два пута
брзо кликнути на њу како би се њен садржај едитовао. Или након селекције
ћелије притиснути функцијски тастер F2. Потом изменити њен садржај, па
притиснути ENTER да би се измене и приказале или притиснути тастер ESC
да би се одустало од измене.
Други начин односи се на унос потпуно новог садржаја у дату
ћелију. Тада није потребно применити горе описани поступак већ је сасвим
довољно селектовати дату ћелију, откуцати нови садржај и притиснути
ENTER.
2.2.6 Именовање опсега ћелија
Један од врло погодних алата за лакше сналажење у комплексним

радним листовима са мноштвом табела и података, који се уз то често
премештају, су области (Ranges) или селектовани опсег ћелија. Област је
правоугаона група суседних ћелија, која може да буде део колоне односно
реда или самостална ћелија. Селектоване ћелије могу се форматирати у
једном кораку или одштампати. Ипак, своју највећу примену налазе када се
користе у формулама.
Области се означава тзв. сидреним тачкама (anchor points), а то су
горњи леви и доњи десни угао. Пример је област C5:H17 (слика 78) или
само једна ћелија нпр. H6. Креирају се најлакше уз помоћ миша, тако што
се означи жељена област од прве ћелије у горњем левом углу табеле до
последње ћелије у доњем десном углу табеле (слика 78).
98
Слика 78 – Означавање области
Означеној области можемо доделити име и тако много

једноставније радити са подацима, наводећи име уместо слова и бројева.
Имена могу бити састављена од малих и великих цифара и још неких
знакова и не смеју садржати празна поља односно размак. Уколико име
опсега садржи више речи тада између њих треба да стоји доња црта.
Веома корисна особина именовања је да после промене граница
или положаја области придружене неком имену, не мора се вршити
накнадна измена у формулама где се користе та имена, већ је та измена
аутоматски урађена.
Ћелији или некој селектованој области додељује се име тако што се
оно откуца у горњем левом углу траке за писање формула (слика 79).
Слика 79 – Поље за унос имена опсега ћелија или саме ћелије
Други начин за именовање опсега ћелија је да се после њиховог

селектовања изабере са Formulas менија опција Name Manager која се
налази у подменију Defoned Names.
Слика 80 – Опција – Name manager

Кликом на дугме New уноси се име за селектовани опсег ћелија
(слика 81).
99
Слика 81 – Именовање опсега коришћењем опције New
Касније код писања формула, уместо навођења опсега ћелија може

се навести име опсега. Помоћу поља Refers to (слика 81) могу се
дефинисати и области које су састављене од несуседних ћелија, а посебна
могућност је да се именују константе - много је лакше памтити име (нпр.
„ПДВ“) него се позивати на ћелије где је унета ова вредност.
Константа може бити број, текст или чак матрица. Дефинише се из
менија Defined Names опцијом Name Manager и избором New. Појављује се
дијалог New Name, који служи и за дефинисање имена области. У пољу
Names уноси се име константе, а у пољу Refers to - њена вредност. После
тога притисне се тастер ОК и константа ће бити запамћена.
2.2.7 Брисање садржаја и формата ћелија
За брисање садржаја ћелије довољно је селектовати ћелију или

ћелије, па потом кликнути на тастер Delete који се налази на тастатури. Ако
се бришу цели редови или колоне, а не само један њихов део, тада је
потребно кликнути на њихов редни број или слово (на левој страни и на
врху табеле) и поновити овај поступак.
Осим брисања садржаја ћелија Excel омогућава и брисање: формата
(Clear formats) који су примењени на садржај ћелије, самог садржаја (Clear
Contents) – ћелија остаје празна, али задржава формате, коментара (Clear
comments – које могу да се додају уз сваку ћелију, а виде се само када их
захтевамо, брисање хиперлинкова (Clear Hyperlinks), као и свега претходно
100
поменутог (Clear All). Ова опција налази се на HOME менију у оквиру

подменија Editing и назива се Clear (слика 82).
Слика 82 – Брисање формата ћелије
101
Форматирање радних листова
2.3 Форматирање радних листова
MS Excel има могућности форматирања ћелија и радних листова, тако

да њихов садржај буде прегледнији и разумљивији.
2.3.1 Форматирање ћелија
Бројчане вредности које се уносе могу представљати новчане

износе, каматну стoпу, проценат, датум или нешто друго. Да би подаци који
се уносе у табелу, били лако разумљиви, потребно их је форматирати на
одговарајући начин. У том смислу користе се различити формати за
бројеве, валуте, проценте, итд.
MS Excel нуди велике читав низ различитих формата. Примери
неких постојећих формата, су приказани у табели 4. Формати су састављени
од знакова чије је значење дато у табели.
Табела 4 – Формат бројева

Формат броја Приказује кад унесете
2000 2 -2 .2
Општи 2000 2 -2 0.2
Целобројни ( са 2000 2 -2 0
нула децималних
места)
0.00 2000.00 2.00 -2.00 0.20
#,##0 2,000 2 -2 0
#,##.00 2,000.00 2.00 -2.00 0.20
$#,##0 $2,000 $2 ($2) $0
0% 200000% 200% -200% 20%
0.00Е+00 2.00Е+03 2.00Е+00 -2.00Е+00 2.00Е-01
#?/? 2000 2 -2 1/5
Уколико је потребно одређени опсег ћелија форматирати на

одговарајући начин, тада је потребно прво селектовати дати опсег, па са
HOME менија изабрати подмени Cell - опцију Format – Format Cells. Бржи
начин да се приступи овој опцији је да се над селектованим ћелијама
кликне десним тастером миша и одабере опција Формат Cells или само
притисне CTRL+1 на тастатури. Након тога се појављује прозор са разним
опцијама за форматирање садржаја ћелија (слика 83).
102
Слика 83 – Форматирање ћелија
Прозор приказан на слици 83, има шест картица. Прва картица

Number омогућава промену формата унетих бројева. Са леве стране ове
картице врши се избор адекватног формата, док се у десном делу ове
картице врши подешавање изабраног формата. На пример, за формат
Currency - приказ валуте, омогућава избор симбола одређене валуте који
треба да се појави у табели поред самог броја. Тако, на пример, може се
одабрати симбол за евро са падајуће листе и одредити број децималних
места. Други пример је формат броја: Percentage (проценат) који садржај
ћелије претвара у проценте и додаје симбол за проценат. И овде постоји
опција да се одреди број децималних места.
Друга картица Alignment – користи се за подешавање положаја
текста или броја који је унет у дату ћелију или ћелије, њихову ротацију
унутар граница ћелије, као и спајање више ћелија у једну. У оквиру ове
опције могуће је поравнати садржај ћелије са левом или десном ивицом
ћелије или поставити текст у центар ћелије. Ова подешавања могуће је
извршити и по хоризонтали и по вертикали саме ћелије (слика 84).
103
Слика 84 – Подешавање положаја садржаја ћелије
Падајући мени под хоризонталним подешавањем положаја (поље

Horizontal са слике 84) нуди следеће могућности: опште, лево, десно,
центрирано и поравнато са обе ивице (General, Left, Right, Center, Justify).
Мање познате опције су попуњавање (Fill), где се садржај ћелије понавља
док је не попуни (може се ширити и на суседне) и центрирање преко
селекције (Center Across Selection), које центрира садржај ћелије преко свих
означених, што је погодно за наслове. По вертикали (поље Вертицал са
слике 84) се садржај може поставити уз горњу или доњи ивицу (Top и
Bottom), центрирати (Center) или уредити по доњој и горњој ивици тако да
се попуни цела ширина ћелије (Justify).
Ако текст не може да стане у један ред, треба селектовати опцију
Wрап Теxт, како би цео текст био приказан у границама дате ћелије.
Опција Shring to Fit смањује Font текста док цео текст не стане у границе
дате ћелије. Опција Merge Cells спаја селектоване ћелије у једну ћелију.
Трећа картица Font омогућава избор фонта, односно врсте,

величине и боје слова или бројева. Такође, овде је могуће додати и неке
ефекте на већ унети текст или бројеве (слика 85).
104
Слика 85 – Картица Font
Врсте слова се бирају из скупа фонтова који је инсталиран на

рачунару. Назив фонта се директно уноси куцањем у поље Font или
избором из листе. Пример изабраног фонта се одмах појављује у пољу за
проверу (Preview). Под Font Style бира се стил исписаних слова. Понуђену су
следећи стилови: искошена слова (Italic), подебљана (Bold) или њихова
комбинација. Величина се бира у пољу Size и изражена је у тачкама (pt,
један центиметар је скоро 30 тачака). У пољу Underline се бира подвлачење
(једном или двема линијама), док се у пољу Color бира боја текста или
бројева. У ефекте спадају прецртавање (Strikethrough), експоненти
(Superscript) и индекси (Subscript).
Четврта картица Border даје могућност да се једна или више ћелија
уоквири разним линијама или им се додели боја по жељи. Избор се врши
тако што се кликне у одговарајуће поље групе Border, а затим и на жељену
врсту линије и њену боју. Све линије могу да буду различите: постоје поља
за леву, десну, горњу и доњу линију као и поља за линије које се исцртавају
по дијагонали ћелије. Такође, постоје три поља која омогућавају брзо
постављање линија и то: само спољних линија – Outline, само унутрашњих
линија табеле – Inside или искључивање свих линија – None. (слика 86).
105
Слика 86 – Промена типа линија
Пета картица Fill омогућава избор боје позадине селектованих

ћелија.
Последња картица Protection омогућава закључавање ћелија,
односно спречавање измене садржаја селектованих ћелија. Да би ова
опција радила, потребно је прво заштитити цео радни лист избором опције
Protect Sheets са Format подменија. Наиме, приликом рада са сложеним
табелама, формулама или графиконима, постоји опасност од случајних
измена које могу да направе велике грешке. Да би се то спречило радни
лист се може заштити, како би се забранио приступ делу података. Ово је
корисно и када се један документ користи од стране више корисника. Све
ћелије на радном листу су, по основном подешавању Excel-а, закључане
(Locked) што се може и проверити ако се селектују све ћелије (или
појединачне ћелије), па са Home менија изабере опција – Cells – Format -
Format Cell – Protection (слика 87).
Слика 87 – Закључавање ћелија
Дакле, све ћелије у Excelу су стандардно закључане (опција Locked је

селектована). Пре него што се заштити цео лист прво треба откључати оне
106
ћелије над којима се дозвољава каснија измена. Тек након тога треба
заштити и цео лист. Опција Protect Sheet налази се у оквиру менија Home -
Format (слика 85).
Слика 88 – Заштита радног листа
Protect Sheet забрањује да се у ћелије које су закључане уносе

подаци, да се бришу, да им се мења својство и слично. Приликом
закључавања радног листа може се и не мора поставити лозинка.
Када се користи опција Protect Sheet

у избору постоје опције које се могу
укључити или искључити, а опцију
Select Unlocked Cells се обавезно
укључује.
107
На слици 87, приказана је још једна опција, а то је Hidden или

сакривен. Ова опција омогућава да се сакрије садржај ћелије у траци за
писање формула (формула или текст), приликом њене селекције. Ово се
користи када се жели сакрити написана формула.
2.3.2 Копирање и преношење формата и опција Paste Special
Форматирање ћелија и табела може бити временски захтеван

посао. Стога, када се једном поставе формати ћелија или табела, они се
могу копирати на друге ћелије или табеле. За копирање формата користи
се опција Format Painter са Home менија. Поступак копирања формата је
следећи:
❑ Селектовати ћелију чији је формат потребно ископирати.
❑ Кликнути једном (уколико се формат преноси само једном на
неку ћелију или опсег ћелија) или кликнути два пута брзо на
иконицу Format Painter како би она остала укључена.
❑ Кликнути на ћелију на коју се формат копира или прећи преко
групе ћелија левим тастером миша, како би се формат
ископирао. Уколико је опција Format Painter активирана
двокликом, формат се може узастопно копирати на неколико
несуседних ћелија или група ћелија.
❑ Искључити опцију Format Painter када се заврши са копирањем
формата.
Приликом копирања садржаја ћелије може се изабрати шта се жели

ископирати у другу ћелију. Ову могућност избора пружа опција Paste Special
која се налази на падајућем менији команде Paste, на Home менију (слика
89).
Слика 89 – Разне могућности приликом копирања или премештања садржаја ћелија
Опције које су доступне су следеће:
108
Paste:
❑ All – копира или премешта исти садржај ћелије
❑ Formulas – копира само формулу из селектоване ћелије
❑ Values – копира само вредности из селектоване ћелије
❑ Formats – копира формат из селектоване ћелије
❑ Comments – копира и коментар селектоване ћелије, уколико он
постоји
❑ Validation – копира прафило за валидацију које је поставњено
над селектованом ћелијом
❑ All using source theme – копира цео садржај укуључујући и
изабрани стил
❑ All except borders – копира све сем оквира ћелија
❑ Column widhts – приликом копирања здржава полазну ширину
колона
❑ Formulas and number formats – копира формуле и формат
бројева
❑ Values and number formats – копира вредности из поланих
ћелија као и формат бројева.
Поред ових опција, приликом копирања могуће је и извршити

одређене рачунске операције над селектованим бројевима. Ове
могућности налазе се под Operations у оквиру истог прозора:
❑ None – неће се извршити никакве додатне рачунске опрације
❑ Add – селектовани опсег ћелија увећава за оређену вредност. У
овом случају та вредност мора биту унета у неку посебну
ћелију. На пример је потребно повећати цену за 80 дин.
Потребно је унети вредност повећавања: 80 дин у оређену
ћелију. Потом селектовати ту ћелију, копирати је (Copy), затим
селектовати опсег ћелија у којима се налазе цене и са менија
Paste - Paste Special – Operations изабтари опицију Add. Као
резултат све цене ће бити увећане за 80 дин.
❑ Subtract – селектовани опсег ћелија умањује за одређену
вредност. Поступак је исти као у претходном примеру.
❑ Multiply - и селектовани опсег ћелија множи са изабраном
вредношћу
❑ Devide - селектовани опсег ћелија дели изабраном вредношћу.
❑ Skip blanks – приликом копирања из селектованог опсега ћелија

изоставља пране ћелије
❑ Transpose – транспонује селектовану табелу (колоне постају
редови, а редови колоне)
❑ Paste Link- копира линк.
109
Посебно интересантна опција са овог менија је опција Transponse –

која омогућава транспоновање колона и редова, односно њихову замену.
Ова опција биће објашњена у следећем подпоглављу.
2.3.3 Транспоновање табеле
Опција која може да следи након копирања садржаја табеле је

транспоновање табела. Транспоновати табелу заправо значи заменити
положај редова и колона. Поступак транспоновања табеле је седећи:
❑ селектовати табелу коју је потребно транспоновати.
❑ селектовати произвољно неку ћелију, као нови положај табеле
на радном листу, и са подменија приказаног на слици 89
изабрати опцију Transponse.
Слика 90 – Транспонована табела
Транспоновање се може користи увек када је потребно вертикални

опсег ћелија приказати као хоризонтални опсег или обрнуто.
2.3.4 Аутоматско форматирање табеле
MS Excel има могућност да над изабраним опсегом ћелија примени

неки од унапред дефинисаних формата. Ова опција назива се Auto Format и
налази се у оквиру менија Home – Styles.
За примену ауто формата довољно је селектовати било коју ћелију
дате табеле на коју ће се односити овај формат (могу се означити и радни
листови). Затим се из менија Home – Styles изабере опција Format as Table,
после чега се појављује прозор Auto Format (слика 91) са кога се може
одабрати неки од унапред дефинисаних изгледа табеле. Други начин за
примену ауто формата је пречица са тастатуре: CTRL+T.
110
Слика 91 – Предефинисани изгледи табеле
Примена опције ауто формата не само да штеди време потребно

за подешавање изгледа табеле, већ уводи и команду филтрирања и
сортирања података (стрелице поред назива колона – слика 91) по свакој
колони. Форматирање одређеног опсега као Excel табеле има читав низ
предности. Олакшава управљање подацима и њихову анализу, доноси
уграђено филтрирање, сортирање, сенчење редова помоћу опције Banded
Rows (наглашени редови) и могућност коришћења различитих формула у
реду са укупном вредношћу. Уколико је потребно додати нови ред или
колону на крају табеле, довољно је само откуцати назив колоне и она ће
аутоматкси бити форматирана као претходна колона или додати вредности
у последњи ред и Excel ће аутоматски прикључити дати ред постојећој
табели. Ово је јако важно када се користе формуле над оређеним
колонама. Додавањем новог реда и формула ће се аутоматски ископирати.
Након креирања табеле (или ако се креирана табела накнадно

цела селектује), појавиће се дугме: - за брзу анализу.
Када се кликне на ово дугме

појављују се опције за условно
форматирање, убацивање
графикона, измену формуле у
реду са укупном вредношћу,
креирању пивот табеле на бази
постојеће табеле или убацивање
мини дијаграма – Sparklines.
111
2.3.5 Условно форматирање
Команда за условно форматирање: Conditional Formatting налази се

и на менију Format, а користи се онда када је у некој табели, потребно
нагласити (у виду различитог формата) вредности ћелија. Често се ова
опција користи и за праћење вредности које се добијају израчунавањем
формула.
Да би се над селектованим ћелијама применио условни формат,
потребно је урадити следеће:
❑ Селектовати ћелију или опсег ћелија, над којим је потребно
дефинисати условни формат;
❑ Изабрати Conditional Formatting -New Rule са HOME-Style менија
(слика 92).
Слика 92 – Условно форматирање

❑ Из дијалога који се потом отвори (слика 93) изабрати опцију
Format only Cells that contain (форматирати само оне ћелије које
испуњавају услов који ће накнадно бити дефинисан).
❑ Потом у доњем делу дијалога дефинисати услов који ће се
проверавати. На пример, уколико треба поставити услов да се
изглед ћелије промени (нпр. позадина да буде црвена, а текст
или бројеви исписани жутом бојом) ако је њена вредност мања
од 5000, тада са падајућег менија приказаног на слици 93 треба
изабрати опцију Less Than, а у поље поред ове опције уписати
вредност 5000.
❑ Потом је потребно кликнути на дугме Format и поставити да
позадина ћелије буде црвена и фонт жуте боје.
❑ На крају, кликнути на дугме ОК како би се ово форматирање
применило.
112
Слика 93 – Условно форматирање
Уколико је услов испуњен и вредност ћелије мања од 5000 она ће

бити форматирана тако да има црвену позадину и да њен садржај буде
исписан жутом бојом. Међутим, уколико тај услов није испуњен, њен
изглед ће остати непромењен.
2.3.6 Припрема документа за штампање - Page Setup
Припрема документа за штампање подразумева дефинисање

маргина, избор оријентације папира и величине папира на којој ће
документ бити штампан, унос текста или нумерације страна у заглавље или
подножје документа (Header и Footer), као и избор опсега који ће бити
штампан. Све ове опције доступне су у оквиру менија Page Layout-Page
Setup (слика 94).
Слика 94 – Форматирање страна
Неке од најчешће коришћених опција извучене су као засебне

иконице (слика 94), попут подешавања маргина, оријентације папира,
величине папира на којој ће документ бити штампан, дефинисање области
која ће бити штампана (јер не мора цео лист да се штампа већ се може
штампати само његов део), прелом странице, позадина као и наслов
113
документа који се штампа. Све остале (укључујући и део поменутих) налазе

се на Page Setup менију до кога се долази кликом на стрелицу у доњем
десном углу овог подменија. Тада се отвара дијалог који има четири
картице и чији је изглед приказан на следећој слици:
Слика 95 – Изглед дијалога Page Setup
У оквиру картице Page у пољу Orientation, може се подесити

оријентација папира: усправно – Portrait или положено – Landscape.
Величина радног листа на страници такође може да се подеси избором
опције Scaling. Када се ради о великим табелама, које у својој правој
величини не могу да стану на једну страницу тада се смањењем процента
приказивања може пропорционално она смањити. Уколико, без обзира на
крајњу величину, табела мора да се штампа у целости на једној страни,
тада се користи опција Fit to 1 Page(s) wide – прилагоди табелу ширини
једне странице. У оквиру поља Paper Size потребно је дефинисати формат
папира (А4, Б5 и др.).
У оквиру друге картице Margins - маргине, врши се подешавање
маргина: горње – Top, доње – Bottom, леве – Left, и десне – Right,
променом иницијалних вредности (слика 96). На исти начин може се
променити вредност за заглавље – Header и подножје – Footer, да би се
назначило колико далеко од ивице странице треба да се појави садржај
заглавља, односно подножја стране. Да би центрирали садржај стране, у
поље Center on Page упишите знак потврде у поља за хоризонтално или
вертикално центрирање на страници.
114
Слика 96 – Подешавање маргина
У оквиру треће картице Header/Footer врши се унос садржаја

заглавља и подножја (Header/Footer), слика 97. Из падајућег менија за
Header, односно Footer, могуће је изабрати једну од понуђених опција, нпр.
број стране, назив радног листа, назив радне књиге и сл. За додатна
подешавања заглавља или подножја, потребно је изабрати опцију Custom
Header или Custom Footer након чега ће се отворити нови прозор, који
омогућава унос и форматирање текста у центру, на левој, или на десној
страни странице, као и датум, време, број стране и др. (слика 97).
Слика 97 – Подешавање заглавља и подножја документа (Header/Footer)
У оквиру прозора за рад са заглављем и подножјем странице

постоје посебне иконице које омогућавају, редом:
❑ додатно форматирање текста,
❑ унос текуће нумерације стране,
115
❑ унос укупног броја страница који ће бити штампан,

❑ унос текућег датума,
❑ унос текућег времена,
❑ унос целе путање на којој се чува документ, укључујући и назив
документа,
❑ унос, само назива документа,
❑ унос назива радног листа,
❑ убацивање слике или заштитног знака фирме и
❑ форматирање убачених слика.
Последња картица – Sheet – омогућава:

❑ Дефинисање опсега који се штампа (поље Print area).
❑ Штампање линија мреже које су приказане на радном листу -
опција Gridlines.
❑ Штампање заглавља табеле на свакој страници на којој се
налазе и подаци из табеле. Опција Rows то Repeat ат Top,
омогућава селекцију првог или неколико првих редова и
њихово понавље као наслова, који ће бити штампан при врху
сваке странице. Опцију Columns to Repeat at Left, дозвољава
селекцију колона које ће се штампати на свакој страни (слика
98).
Слика 98 – Изглед картице Sheet
2.3.7 Прелом страница у MS Excel-у
На основу постављених параметара странице: оријентације папира,

маргина и димензије папира, MS Excel одређује границе између страница и
то приказује на екрану у виду испрекиданих линија. Као и у MS Word-у и у
116
Excel-у може се користити прелом странице, како би се утицало на садржај

истих.
У Excel-у могуће је
утицати на положај
прелома странице,
односно могуће га је
уметнути, померити или
избрисати. За рад са
преломом страница, у
Excel-у постоји посебан
приказ. Овај приказ налази
се у менију View-Page
Breake Preview (слика 99).
Слика 99 – Прелом странице
На слици 99, прелом станице приказан је пуном линијом, док је

физички крај странице (одређен њеном димензијом папира) приказан
испрекиданом линијом. Повлачењем пуних линија горе-доле, или лево-
десно могуће је дефинисати нови положај прелома странице и тиме
утицати на садржај сваке странице понаособ.
Убацивање прелома странице врши се тако што се изабере један
ред испод места где се жели убацити прелом и са менија Page Layout- Page
Setup-Breaks изабрати опцију Insert Page Break (слика 100). Исти редослед
корака треба применити и код уклањања прелома странице. Други начин
да се прелом уклони је да се кликне на линију и повуче изван оквира
страница.
117
Слика 100 – Убацивање или брисање прелома страница
Када се заврши са подешавањем положаја прелома страница,

потребно је вратити се на Normal приказ странице како би се даље
наставило са радом (слика 99).
118
2.3.8 Вежба 1
❑ На радном листу креирати табелу као на следећој слици:
❑ Табелу креирати на следећи начин:

❑ У ћелије B4 и B5 унети Квартал 1 и Квартал 2, па селектовати
исте и коришћењем опције за попуњавање серије – Fill Series
унети вредности Квартал 3 и Квартал 4.
❑ Ћелије од Б3 до Е3 спојити у једну – Merge Cells.
❑ Осенчити произвољном бојом позадине текста.
❑ Форматирајте табелу тако да се исцртају све линије. Изаберите
произвољне линије.
❑ У табелу унети произвољне троцифрене бројеве. Потом
форматирати те ћелије тако да се приказује симбол за евро, као
и да број децималних места буде нула.
❑ Селектовати све ћелије у којим се налазе бројеви па поставити
следећи условни формат над њима: уколико је вредност у
њима мања од 250, да се текст испише црвеном бојом а да
позадина буде жута.
❑ Транспоновати ту табелу два реда испод ње.
❑ Преименујте картицу овог радног листа у – Преглед продаје.
❑ Потом је ископирајте као последњу у документу и промените
јој боју.
❑ Сачувати документ под именом Вежба 1.
Рад са формулама
2.4 Рад са формулама
Основна намена MS Excel-а су табеларна израчунавања, па стога

формуле чине срж радног листа у MS Excelу. Формуле се користе како за
једноставне прорачуне (сабирање, одузимање, множење и дељење) тако и
за обављање веома сложених финансијских, статистичких или научних
прорачуна. Формуле се користе и за поређења као и за рад са текстом.
Формуле могу да садрже операторе, референце на ћелије, константе
итд. Уколико је потребно израчунати средњу вредност три броја уписана у
ћелије А1, B1 и C1, онда ће се у ћелију где је потребно приказати резултат
унети формула: =(А1+B1+C1)/3. Свака формула мора почети знаком
једнакости (=), да би је Excel правилно протумачио. Оператори саопштавају
формулама које операције треба да се изврше. MS Excel користи четири
типа оператора (Табела 5).
Табела 5 – Оператори у MS Excelу
Оператор Знак Примери формуле
Аритметички +, -, *, /, %, ^ 5% или =5^2 или -5
Текстуални & А12&” “&Б36
Упоредни =, <, <=, >, >=, <> А12<А15

SUM (А12:А24)
Референтни двотачка (:), зарез (,), размак ( ) SUM(А12:А24,B36)
SUM(А12:А24 А16:B20)
Операције се у оквиру формуле изводе природним редоследом - с

лева на десно, уз поштовање приоритета операција. „Најстарија“ операција
је степеновање, следећа категорија су множење и дељење, а у последњу
спадају сабирање и одузимање. Заграде се користе на исти начин као и у
математици и служе за промену редоследа извршавања.
2.4.1 Уношење формула
Унос формула у Excel-у, могуће је урадити или преко линије за

формуле или директно у ћелији. Унос формула врши се на следећи начин:
❑ селектовати ћелију у коју је потребно унети формулу.
❑ Откуцати знак једнакости (=) који Excel-у говори да почиње са
писањем формуле. Потом или откуцати адресе ћелија или
120
кликнути на ћелију чија вредност треба да уђе у формулу, па

откуцати оператор, нпр. +, па поново кликнути на следећу
ћелију чија вредност улази у формулу. Овај поступак поновити
све док се не напише формула, па тек онда кликнути на тастере
ENTER да би Excel израчунао њену вредност.
Слика 101 – Унос формуле
2.4.2 Употреба релативних и апсолутних адреса (референци)
Адресе ћелије се користе у формули да упуте на садржај ћелије или

групе ћелија. Адресе ћелија допуштају да се користе вредности из
различитих делова радног листа и изврше жељена израчунавања. С
обзиром да је ћелија пресек колоне и реда, њена адреса представља
комбинацију ознаке колоне и реда у чијем пресеку се она налази. На
пример, ћелија на пресеку колоне А и реда 1 има адресе ћелије А1.
Осим ако другачије није наведено, Excel користи релативне адресе

ћелија приликом писања формула. Пример релативне адресе ћелије је
адреса: А1. Ово значи да се адресе ћелија у формули мењају приликом
копирања формула на нову локацију.
Да би спречили мењање адресе ћелија приликом копирања
формулу на нове локације, користе се апсолутне адресе. Апсолутна адреса
ћелије је адреса која у себи садржи симбол за долар ($) испред слова
колоне или броја реда. Смисао коришћења ове ознаке је да спречи
промену ознаке колоне или реда испред које се налази. Симбол за долар
може се додати коришћењем функцијског тастера Ф4 или једноставним
уношењем са тастатуре.
У зависности од тога где се додаје симбол за долар, значење је
следеће:
Табела 6 – Апсолутне адресе ћелија

= А7 релативна адреса ћелије
=$А7 апсолутна адреса колоне и релативна адреса реда
121
=А$7 релативна адреса колоне и апсолутна адреса реда

=$А$7 апсолутна адреса ћелије
Приликом копирања формула које садрже апсолутне адресе неће

доћи до промене адреса и формула ће се увек референцирати на ћелију
или ћелије на које указују апсолутне адресе. Пример коришћења
апсолутних адреса ћелија приказан је на следећој слици, где је у колони G
унета формула која дели различите садржаје из колоне F са увек истом
ћелијом тј. F7.
Слика 102 – Пример коришћења апсолутних адреса ћелија
У примеру приказаном на слици 102, у ћелији G4 унета је формула

=F4/F7 која дели два броја, а потом је ћелија форматирана тако да
приказује проценте са нула децималних места. У следећу ћелију G5, треба
унети формулу =F5/F7. Да би обезбедили да се приликом копирања
формуле, једна адреса промени (у овом случају адреса ћелије F4, а друга
не (у овом случају адреса ћелије F7), за писање формуле у ћелији G4
користиће се апсолутна адреса ћелије F$7. Дакле, у ћелију G4 унеће се
формула која гласи: =F4/F$7. Овако написана формула приликом копирања
мења само адресе у бројиоцу, али не и у имениоцу.
Уместо апсолутних адреса ћелија можемо користити називе за
ћелије или опсеге ћелија. О употреби именованих ћелија у формулама и
дефинисању имена распона ћелија биће више речи у подпоглављу 2.4.5.
2.4.3 Позивање на друге радне листове у документу и рад са 3-Д

референцама
Код рада са више радних листова често се јавља потреба да се,

унутар формуле која се уноси на једном радном листу, унесе адреса ћелије
са неког другог радног листа. У том случају, адреси ћелије додаје се и назив
листа са кога се она преноси.
Примера ради, уколико је потребно позвати се на вредност унету у
ћелију А1 на радном листу 6 (Sheet6), тада у формули адреса ћелије
поприма следећи облик: Sheet6!А1. Уколико је назив листа промењен, тада
122
ће се уместо натписа Sheet1 појавити то друго име. Уколико то име садржи

размак, тада ће Excel додати знаке навода испред и иза имена радног
листа.
За уношење референце у ћелију или опсег на другом листу у радној
свесци најчешће се користи следећи поступак:
❑ У некој изабраној ћелији креће се са уносом формуле (или се
откуца знак једнакости и крене са писањем формуле или се
формула изабере из списка Excel-ових функција).
❑ Потом се кликне на радни лист на коме се налази ћелија или
опсег ћелија на који се позива формула, и на том радном листу
селектује се једна или више ћелија (у зависности шта се жели
пренети).
❑ Након тога притисне се ENTER.
❑ У полазној формули појављује се пуна референца, укључујући
референцу листа.
3-Д референце користе се за позивање на ћелију или опсег ћелија

који обухвата два или више листова у документу. 3-D референца се састоји
од опсега листова, у коме су наведени први и последњи лист и опсега
ћелија у ком су наведене ћелије на које се врши позивање. Пример 3-D
референце: =SUM(Sheet1:Sheet6!$Е$1:$Е$6).
Начин писања 3-Д референци је следећи:

❑ У некој изабраној ћелији креће се са уносом формуле која
треба да садржи 3-Д референцу.
❑ Потом се кликне на картицу првог листа који улази у формулу
као референца.
❑ Затим се притисне тастер SHIFT на тастатури, па се кликне на
картицу последњег листа који улази у формулу.
❑ Потом се селектује опсег ћелија које улазе у формулу и
притисне тастер ENTER, како би се формула израчунала.
Ова референца сабира вредности у опсегу ћелија Е1:Е6 у сваком од

листова у опсегу од Sheet1 до Sheet6 и сабира збирове, што има за резултат
укупан збир. Предуслов да би се користиле 3-D референце јесте да су сви
листови и табеле на њима идентични, само се вредности унутар табела
разликују.
Неколико функција које су уграђене у Excel могу да користе 3-Д
референце, и то: Average, Count, CountA, Max, Min, Product, STDEV, STDEVP,
SUM, VAR и VARP.
123
2.4.4 Грешаке у формулама
Када Excel не може да израчуна формулу или функцију, програм

приказује вредност грешке у ћелији, у којој је дошло до грешке. Вредности
грешке почињу знаком за фунту (#). Ради помоћи у тражењу извора грешке
може се користити опција на менију Formulas/Error Chaching.
Најчешће грешке су дељење нулом (тј. садржајем празне ћелије),
реферисање на празну ћелију, брисање ћелије која се користи у некој
формули или коришћење имена области када се очекује адреса само једне
ћелије. Вредности грешака у Excel-у су приказане у Табели 7.
Табела 7 – Начин исписивања грешака у Excelу и њихово значење

Вредност Значење
Није грешка, већ је унета или израчуната вредност шира
#######
од колоне.
#DIV/0! Формула покушава да изврши дељење нулом.
Excel не може да израчуна аргументе које сте унели, па
#Н/А
неке функције враћају #Н/А.
#НАМЕ Excel не препознаје име.
#NULL! Формула задаје два подручја која немају пресек.
#NUM! Формула има проблем са бројем.
#REF! Референца ћелије је нетачна.
Вредност није тип који очекује аргумент или резултат из
#VALUE! операције пресека, када опсези који се израчунавају
немају пресек.
Circular Формула позива саму себе.
Excel у нормалном раду не приказује текстове формула које се

налазе у ћелијама, већ само њихов резултат. Ако кликнете на ћелију, текст
ће се појавити у одговарајућем пољу тастерског менија за формуле, где се
може и преправљати.
2.4.5 Именовање ћелија ради побољшања радног листа
Раније описан поступак именовања опсега ћелија може се

користити и приликом писања формула. Пример је приказан на следећој
слици:
124
Слика 103 – Коришћење назива у формулама
Уколико се ћелија чија је адреса F7 именује као: „укупно“, тада

формула која дели садржај ћелије F4 и F7 може да се напише и као:
=F4/укупно. У овом случају, приликом копирања формуле неће доћи до
промене назива, тако да не постоји потреба за коришћењем апсолутне
адресе ћелија.
Имена могу да се користе тамо где се користе референце ћелије

или опсега. Имена се у формулу уносе на један од следећа два начина:
❑ бирањем команде са менија Формула - Defined Names - Use in
Formula или
❑ притиском на функцијски тастер F3 (отвара се прозор са
именима која су дефинисана на нивоу датог Excel документа,
слика 104).
Слика 104 – Коришћење именованих опсега или ћелија приликом писања формула – Усе
ин формула
Уколико су ћелије или опсег ћелија именовани након писања

формула, њихова имена се неће аутоматски појавити у тим формулама.
Тада је потребно изабрати команду Formula – Defined Names - Apply Names
(слика 105), како би се имена уврстила у формулу.
Слика 105 – Убацивање имена опсега након креирања формула – Define Name
125
2.4.6 Исправљање и копирање формула
Формула се исправља као и сваки други текст у ћелији. Односно,

потребно је едитовати садржај ћелије или притиском на функцијски тастер
F2 или двокликом на ћелију која садржи формулу. Даље исправке се врше
као и исправке текста, при чему се за кретање напред – назад кроз ћелију
користе стрелице са тастатуре.
Копирање формула је слично копирању осталих података, с тим што
овде треба водити рачуна о релативним и апсолутним адресама, односно
да се приликом коришћења релативних адреса, те адресе мењају
приликом копирања формула. Ако се формула копира према доле или
према горе, у оквиру исте колоне тада се у полазној формули мења број
реда у адресама ћелија. Ако се формула копира у десно или у лево, тада се
мења ознака колоне у адресама које су уписане у формули. Да би се
спречила промена адресе ћелија тада испред ознаке реда или испред
ознаке колоне (или на оба места) се уноси знак долар ($) и адреса ћелије
постаје апсолутна адреса, о чему је раније било речи.
Копирање ћелије у којој се налази формула почиње њеном
селекцијом. Потом се из менија Edit изабере опција Copy, селектује се
ћелија или опсег ћелија у коју се копира формула из менија Edit изабере
опција Paste.
За брже копирање у оквиру истог екрана једноставније је користити
„превуци и пусти“ метод (селектовати ћелију, притиснути тастер CTRL и
превући ћелију на ново место. Или када је потребно формулу ископирати
од првог до последњег реда или колоне тада се користи квадратић у
доњем десном углу селектоване ћелије који се зове Auto Fill (аутоматско
попуњавање селектованих ћелија). Један од начина за коришћење ове
опције је да се притисне тај квадратић и повуче на доле или у десно док се
формула не ископира на све ћелије. Или два пута брзо кликнути на тај
квадратић како би се формула аутоматски ископирала до задњег реда који
садржи неки податак (напомена: колона у којој се користи ова техника
брзог копирања формула мора бити одмах до колоне на коју се односи
формула, слика 106).
Слика 106 – Брзо копирање формула
126
Коришћење уграђених функција
2.5 Коришћење уграђених функција
У MS Excel-у постоји велики број уграђених функција које се користе

за најразличитије прорачуне, за рад са текстом или за проналажење
информација о радном листу. Функција је уграђена формула која обавља
математичке операције или враћа информације одређене формулом. На
пример, формула =B4+B5+B6 може да се напише и употребом функције за
сабирање која гласи: =SUM(B4:B6).
Свака функција састоји се од назива функције и аргумената.
Аргументи се наводе у заградама и уносе се после имена функције.
Аргументи функције могу бити бројеви, референце на адресе ћелија или
радне листове, текст или логичке вредности и они се разликују од функције
до функције. Приликом навођења адреса ћелија на које се односи функција
користе се следећи оператори:
Табела 8 – Оператори који се корите у Excelу

Оператор Пример Значење
: (две тачке) =SUM(А2:D8) сабрати све ћелије у распону од А2 до D8.
, (зарез) =SUM(А2,D8) сабрати вредности у ћелијама А2 и D8.
За ефикаснији и бржи рад са функцијама, у Excelу се користи
„чаробњак“ за писање формула (Function Wizard, слика 107). Поступак
позивања уграђених функција и коришћење „чаробњака“ за писање
формула, је следећи:
❑ Селектовати ћелију у којој је потребно унети формулу.
❑ Из менија Formulas изабрати категорију формула или кликнути
два пута брзо на ознаку fx која се налази на почетку линије за
формуле.
Тада се појављује прозор (слика 107) који омогућава приступ: или најчешће
коришћеним функцијама – када је изабрана опција Most Recently Used, или
свим уграђеним функцијама у Excel-у, када је изабрана опција All или
приступ функцијама по категоријама којима припадају. У Excel-у постоје
следеће категорије уграђених функција (слика 107):
❑ математичке функције,
❑ статистичке функције,
❑ логичке функције,
❑ инжењерске функције,
❑ информатичке функције,
❑ финансијске функције,
❑ функције за рад са текстом,
❑ функције за претраживање и референцирање,
❑ функције за рад са датумом и временом,
❑ функције за рад са базама података.
127
Слика 107 – Коришћење „чаробњака“ за писање формула (Function Wizard)
Пример рада са "чаробњаком" за уграђене функције, биће приказан

на математичкој функцији за сабирање: функцији SUM, која се налази међу
најчешће коришћеним функцијама. Стога је потребно селектовати ову
функцију и кликнути на ОК, како би се отворио прозор за унос аргумената
функције (слика 108).
Слика 108 – Пример рада са функцијом за сабирање
Изглед прозора приказаног на слици 108 зависи од изабране

функције. За функције Sum, Min, Маx и Average, изглед овог прозора је исти.
У примеру приказаном на слици 108, потребно је сабрати све
вредности у ћелијама од B6 до B8. Стога се у поље Number 1 уноси опсег
ћелија чије је вредности потребно сабрати. То се ради тако што се кликне
на табелу, левим тастером миша, и означе све ћелије које улазе у формулу
(без затварања овог прозора; MS Excel ће само минимизирати овај прозор
како би омогућио да цео радни лист буде видљив). Када се пусти леви
128
тастер миша MS Excel се враћа на прозор приказан на слици 108. Уколико у

формулу треба унети не суседни опсеге ћелија или појединачне вредности
несуседних ћелија, тада се у пољу Number 2 уноси следећи опсег ћелија или
само адреса једне ћелије која улази у збир. Поред поља у која се уносе
аргументи, са десне стране се приказује и њихова вредност. Испод самих
поља приказује се и резултат формуле. Када се заврши са уносом
аргумената функције потребно је притиснути дугме ОК, како би се
израчунала вредност функције.
У математичке функције, осим функције SUM, спадају спадају и
следеће функције:
SUMIF сабира вредности у ћелијама на основу задатог критеријума,
Синтакса: =SUMIF(опсег, критеријум, опсег_сабирања)
INT заокружује реалан број на најближи мањи цео број,
Синтакса: =INT(број)
Пример: =INT(4.9), даје: 4
TRUNC одсеца реалан број на његов цео део и задати број децимала,
Синтакса: =TRUNC(број, број_цIFара)
=TRUNC(12.856,2), даје: 12.85
PRODUCT налази производ бројева задатих у оквиру аргумената
Синтакса: =PRODUCT(број1, број2, ...)
Пример: =PRODUCT(а1:а14) – множи све бројеве коли се
налазе у том опсегу. Или
Пример: =PRODUCT(а1:а14, 3) – множи све бројеве коли се
налазе у том опсегу и тај производ множи још са три.
QUOIENT враћа резултат дељења у виду целог броја, одбацујући остатак
Синтакса: = QUOIENT (дељеник, делилац)
Пример: . = QUOIENT Т(5, 2), даје: 2
SQRT налази квадратни корен задатог позитивног броја
Синтакса: =SQRT(број)
Пример: =SQRT(А2^2+А3^2), даје: 50
SIGN налази знак задатог реалног броја (враћа 1 ако је број
позитиван, 0 ако је број једнак нули и -1 ако је број негативан)
Синтакса: =SIGN(број),
Пример: =SIGN(10), даје: 1
ROUND заокружује број на задати број децимала
Синтакса: =ROUND(број, број_децимала)
Пример: =ROUND(-1.475,2), даје: -1.48
SUBTOTAL израчунава међурезултат у оквиру задатог опсега по основу 11
различитих функција. Ова функција ће посебно бити обрађена
у подпоглављу 2.5.1.
129
У најчешће коришћене функције спада и логичка функција IF.

Функција IF се користи за проверу испуњености постављеног услова. Ова
функција има облик: =IF(логички_тест, в1, в2), где је:
❑ логички_тест - услов у виду логичке вредности или израза који

може да буде тачан (TRUE) или нетачан (FALSE). Као оператори
код логичких тестова користи се: >, <, =, >=, <=, <> различито.
❑ в1 - вредност која се приказује ако је логички_тест испуњен
или тачан,
❑ в2 - вредност која се приказује ако логички_тест није испуњен
или је нетачан,
❑ в1 и в2 могу бити бројеви, формуле или текст, па тада функција
враћа или бројеве или резултате формула или текст који треба
приказати на радном листу.
Примера ради, уколико је потребно упоредити укупне приходе у
две узастопне године и тај резултат приказати у некој изабраној ћелији као
натпис: „позитиван тренд“ или „негативан тренд“, тада се користи IF
функцију.
На примеру, који је приказан на следећој слици, у ћелију B6 је унета
IF функција која треба да упореди вредности у две ћелије: C4 и B4 и ако је
испуњен услов да је: C4>B4, тада да испише: „тренд је позитиван“, у
супротном да испише „тренд је негативан“.
Слика 109 – Пример коришћења IF функције
Неке од најчешће коришћених функција издвојене су и налазе се у

оквиру AutoSUM подменија (слика 110).
130
Слика 110 – Садржај Auto SUM подменија
Када се функције бирају са AutoSUM менија (слика 110) тада се не

појављује додатни прозор за писање формула (приказан на слици 109), већ
је потребно мануелно унети опсег ћелија које улазе у формулу. Уколико се
ради о опсегу суседних ћелија довољно их је само селектовати. Али, ако се
ради о несуседним ћелијама или засебним ћелијама тада се прво селектује
први опсег или ћелија, откуца зарез (уколико је основни језик уноса српски
језик), па потом селектује други опсег или ћелија. Када се заврши са
селекцијом ћелија, које улазе у формулу, притисне се тастер ENTER како би
се формула израчунала.
На Auto SUM менију приказане су неке најчешће коришћене
статистичке функције. То су следеће функције:
❑ AVERAGE (број1,број2,...) - даје просечну вредност изабраног
опсега ћелија.
❑ МАX (број1,број2,...) – даје највећу вредност изабраног опсега
ћелија.
❑ MIN (број1,број2,...) – даје најмању вредност изабраног опсега
ћелија.
❑ COUNT (број1,број2,...) – пребројава колико записа има у некој
колони или реду.
Последња опција са Auto SUM подменија – More functions… отвара

"чаробњак" за писање формула (Function Wizard, слика 107).
Функција COUNT има своје под-варијанте:

❑ Основна функција COUNT користи се за пребројавање
нумеричких записа унутар једне или више колона или редова.
❑ Међутим, када треба пребројати колико текстуалних записа
постоји унутар једне или више колона или редова, користи се
функција COUNTA.
131
❑ Када је потребно пребројати колико записа постоји унутар

једне или више колона или редова, који задовољавају
одређени услов (на пример, колико пута се у колони јавља број
5 или текстуални запис: књига) потребно је користити функцију
COUNTIF.
Функција COUNTIF има облик: "=COUNTIF(опсег, критеријум)". Опсег

представља адресе суседних ћелија унутар једне колоне (или реда) или
неколико суседних колона или редова (нпр. B2:B8). Као критеријум се
уноси:
❑ тачна вредности (нпр. 6) која се тражи,
❑ или адреса ћелије (нпр. D2) у којој се налази вредност која се
тражи, или
❑ текст (нпр. „књига“), или
❑ логички израз (нпр. >2000).
У примеру на следећој слици приказано је коришћење ове

функције, где су као пример узете оцене студената, унете у опсегу ћелија
од B2 до B8. Функција COUNTIF користи се да би се пребројало колико
укупно има појединачних оцена: 6, 7, 8, 9 и 10 (појединачни критеријуми),
у датом опсегу. Резултат се приказује у суседној табели у опсегу ћелија од
Е2 до Е8 (слика 111).
Слика 111 –Пример коришћења COUNTIF функције
2.5.1 Израда аутоматских међузбирова –функција Subtotal
Функција Subtotal, користи се за груписање података унутар табеле

и израчунавање међузбирова. Пример је приказивање продаје, неког
производа по кварталима или приказивање пројеката по вођама тимова.
Да би међузбирови правилно функционисали, потребно је
организовати податке у колоне, при чему таква табела мора имати
заглавље (слика 112). Такође, потребно је табелу сортирати по колони по
којој ће бити извршено груписање и приказивање међузбирова. У примеру
приказаном на слици 112, табела садржи податке о оствареној продаји у
132
три града; табела је сортирана по колони квартали. Након сортирања

података поступак за израчунавање међузбирова је следећи:
Слика 112 - Пример коришћења функције за израчунавање међузбирова – Subtotal
❑ Селектовати целу табелу. Изабрати са менија Data, подгрупу –

Outline и унутар ње функцију - Subtotals, након чега се отвара
дијалог Subtotal (слика 112).
❑ Испод натписа: At Each Change In - изабрати по којој колони ће
бити извршено груписање. То је увек колона по којој је
извршено и сортирање табеле.
❑ У оквиру поља Use funkction одабрати жељену функцију. На
листи функција доступне су следеће функције: SUM, Мin, Маx.
Average, Count и Product. У примеру приказаном на слици 112
изабрана је функција за сабирање: SUM.
❑ Одабрати колону или колоне над којима ће се применити
функција за сабирање. На листи су приказане све колоне из
полазне табеле. У овом примеру селектоване су само колоне
које садрже називе сва три града.
❑ Кликнути на ОК како би се међузбирови израчунали (слика
113).
133
Слика 113 – Резултат коришћења функције за израчунавање међузбирова - Subtotal
Функција Subtotal ће на крају сваког квартала отворити нови ред и у

њему израчунати међузбир (који заправо представља укупну продају за
дати квартал). На крају табеле израчунаће се и укупна продаја за целу
годину.
У оквиру прозора за рад са Subtotal функцијом налазе се и следеће
могућности:
❑ Replace Current Subtotals - уклањања постојећи међузбир.

❑ Page Break Between Groups - поставља прелом странице испред
сваке групе (у овом примеру то би било испред сваког
квартала).
❑ Summary Below Data - Иницијално се међузбирови и укупни
збирови појављују на крају групе података. Међутим, уколико
је потребно приказати ове збирове испред групе података,
онда је потребно одселектовати ову опцију.
134
Израда дијаграма
2.6 Израда дијаграма
Дијаграми представљају визуелни приказ података из кога је лакше

сагледати тренд у подацима или тренутно стање пословања на бази датих
података. У Excel-у постоји велики број предефинисаних типова графикона
који се налазе на Insert - Charts менију.
Слика 114 – Типови дијаграма
Неки од најчешће коришћених типова дијаграма издвојени су као

засебне целине у виду иконица на Chart подменију (слика 114).
Који ће тип дијаграма бити изабран, зависи од типа података и
начина на који се желе приказати подаци. Основне групе графикона су
(слика 114):
❑ Column - вертикални стубасти дијаграми,
❑ Line - линијски дијаграми, погодни су за приказивање трендова
и промена које се јављају током времена,
❑ Pie - кружни дијаграми (дијаграми у облику пите), који се
користе за резултате исказане у процентима,
❑ Bar - хоризонтални стубасти дијаграми, које се користе за
поређење вредности у временском домену,
❑ Area - површине или области, служе за приказивање промена у
вредностима и др.
До свих осталих долази се кликом на стрелицу у доњем десном углу
овог подменија (слика 115).
Слика 115 – Типови дијаграма
135
Већина основних типова може се представити у 3Д облику. Поред

тога што делују професионалније од стандардних дводимензионалних, они
често могу помоћи посматрачима да лако разликују групе података.
2.6.1 Основни термини

Код рада са графиконима користе се следећи термини:.
❑ Data Series – серије података. Групе података повезаних неким
релацијама, као што су месечни приходи продајне групе.
Обично је то један ред/колона табеле.
❑ Axis – координатне осе. Дводимензионални графикони имају
само две осе: X (хоризонталну) и Y (вертикалну) осу, док
тродимензионални графикони имају и вертикалну З осу.
❑ Legend – опис или легенда. Као и на географској карти, легенда
дефинише значење разних делова графика. На пример, легенда
на графику у облику пите, показује шта представља који исечак.
Графикони се могу креирати као део радног листа на коме се налазе

подаци, када се називају утиснути (embedded) или на посебном радном
листу. Утиснути графикон ће се штампати на листу поред табеле која
садржи бројеве, док ће се графикон на посебном радном листу штампати
самостално. Обе врсте су повезане са подацима које представљају, тако да
се промене у табели аутоматски одражавају на све повезане графиконе.
2.6.2 Израда дијаграма
Израда дијаграма одвија се у неколико корака:

❑ Први корак је селекција података, који треба да се прикажу у
виду дијаграма (ако табела има заглавље онда овом
селекцијом треба обухватити и тај ред), у примеру на слици 116
то је ред у коме се налазе записи: P1, P2, P3, ...;
❑ Одабрати са менија Insert - Chart (слика 114) тип дијаграма.
❑ На датом радном листу појавиће се дијаграм.
136
Слика 116 – Израда дијаграма
Сваки дијаграм је могуће накнадно кориговати и визуелно

изменити. Селекцијом дијаграма, на крају главног менија појављују се још
три назива: Design, Format. Ово су заправо додатни менији који се користе
за додатно обликовање и уређивање дијаграма.
У оквиру Design менија (слика 117) налазе се команде чије је
значење следеће:
Слика 117 – Изглед Design менија
❑ Add Chart Elements – додавање: наслова осама, наслова

дијаграма, припадајуће табеле, итд.
❑ Change Chart Type – промена типа дијаграма,
❑ Switch Роw/Column – замена колона и редова, односно
података који су наведени на x и y оси,
❑ Select Data – селекција података на основу којих је креиран
дијаграм,
❑ Quick Layouts – измена изгледа дијаграма која подразумева
промену положаја наслова и легенде у односу на дијаграм, као
и могућност њиховог не приказивања,
❑ Chart Style – измена типа дијаграма,
❑ Change Colours – измена боја на дијаграму.
У оквиру Format менија (слика 118) налазе се групе команди које се користе
за измену величине дијаграма, изгледа оквира и текста на самом
дијаграму.
137
Слика 118 – Изглед Layout менија
У оквиру овог менија налазе се и команде за убацивање графичких

елемента њихову ротацију, као и команде за њихово груписање.
138
2.6.3 Вежба 2
Отворите фајл Вежба 1 и додајте колоне тако да нова табела има

следећи изглед:
Слика 119 – Пример полазне табеле
Потом урадите следеће:

❑ У ћелијама од B9 до B9 израчунајте укупан збир по кварталима.
❑ У ћелијама од F6 до F9 израчунајте укупан збир по ставкама.
❑ У ћелији G6 поделите вредност ћелије F6 са F9. Промените
релативну адресу ћелије F9 у апсолутну адресу, па ископирајте
формулу у ћелије G7 и G8.
❑ Форматирајте ћелије од G6 до G8 тако да приказују проценте са
нула децималних места.
❑ На основу података у колони G, нацртајте кружни дијаграм (Pie
дијаграм). На дијаграму прикажите: наслов, легенду и вредност
сваког исечка.
Слика 120 – Изглед дијаграма

Испод табеле, приказане на слици 119, креирати следећу табелу,

па у њој применом одговарајућих формула израчунати максималну,
минималну и просечну вредност за опсег ћелија од B9 до E9.
❑ У ћелију B16 пренесите вредност из ћелије Ф9. Коришћењем 3D

референци.
❑ У ћелији B17 унети IF функцију која треба да провери услов: да
ли је вредност у ћелији B16 (укупан приход) већа од 5000 и ако
је услов испуњен да прикаже текст: „приход расте“, а ако услов
није испуњен да прикаже вредност: „приход опада“.
❑ На бази вредности у првој табели нацртајте стубасти дијаграм.
Избришите хоризонталне линије и промените боју позадине.
Слика 121 – Пример урађеног дијаграма
140
Рад са листама
2.7 Рад са листама
Рад са листама података, било да листе садрже попис имена,

преглед продаје по регионима или градовима, стање у магацину итд.,
подразумева познавање:
❑ сортирања података,
❑ филтрирања података,
❑ замрзавање дела табеле који представља заглавље табеле,
како би оно остало стално видљиво приликом прегледања
дужих листа.
2.7.1 Сортирање података
Податке је могуће сортирати по колони која садржи:

❑ текст (од А до З или од З до А),
❑ бројеве (од најмањег ка највећем или од највећег ка
најмањем),
❑ датум и време (од најстаријих ка најновијим и од најновијих ка
најстаријим) у једној или више колона.
Већину операција сортирања чине сортирања по колонама, али је

могуће и сортирање по редовима. Команде за сортирање налазе се на Data
менију у подгрупи Sotr&Filter (слика 122).
Слика 122 –Команде за сортирање података
Значење појединих иконица, приказаних на слици 122 је следеће:
Табела 9 – Команде за сортирање и филтрирање података

Сортирају дату табелу по првој колони у растућем (од А до
З) или опадајућем (од З до А) смеру, било да се ради о
тексту или бројевима.
Отвара прозор у коме је могуће дефинисати критеријуме
сортирања, односно избор једне или више колона по
којима ће сортирање бити извршено, начин сортирања (у
растућем или опадајућем смеру).
141
Активира филтрирање података по колонама.
Напредне опције филтрирања података. Користи се када је

потребно дефинисати додатне критеријуме за филтрирање
података.
Да би се започело са сортирањем података потребно је селектовати

било коју ћелију унутар табеле. Потом, у случају да се табела сортира по
више критеријума или само по једној колони која није прва колона, и
изабрати опцију Sort (слика 123).
Слика 123 – Сортирање података
Када се отвори прозор за сортирање :

❑ Прво је потребно проверити да ли је селектована опција у
горњем десном углу прозора приказаног на слици 123 - Мy
data has Headers (табела има ред који представља заглавље
табеле) како би се први ред искључио из сортирања.
❑ Затим, са прве падајуће листе, поред натписа Sort By (сортирај
по) изабрати назив колоне по којој треба вршити сортирање.
❑ Са друге падајуће листе: Sort on – изабрати да ли се сортирање
ради по вредности ћелије (Value) или по боји фонта или боји
позадине ћелије (Cell Font, Cell color).
❑ Са треће падајуће листе изабрати смер сортирања (растући: од
А до З, или опадајући од З до А).
142
❑ Уколико је потребно додати још неки критеријум за сортирање,

кликнути на дугме – Add Level да би се појавио још један ред
испод како би се дефинисао још један критеријум за
сортирања.
❑ Када се дефинишу сви критеријуми за сортирање, кликнути на
дугме ОК како би се оно и извршило.
Сортирање података по редовима
Код табеле која има заглавље распоређено по редовима неке колоне,

сортирање података врши се по редовима дате табеле.
Уколико је потребно неку табелу

сортирати по редовима уместо
колонама, тада је потребно
кликнути на дугме Options у прозору
приказаном на слици 123 и изабрати
за правац сортирања – Left to Right –
с лева на десно (слика 124).
Слика 124 – Промена смера сортирања
2.7.2 Филтрирање података
Филтрирање података подразумева приказивање само оних

података који задовољавају одређени критеријум који је постављен, док
остали подаци привремено постају невидљиви. Као пример узећемо табелу
Слика 125 – Филтрирање података
Да би се извршило филтрирање података, приказано на горњој

слици потребно је селектовати први ред заглавља колоне или кликнути
143
мишем у једну од ћелија првог реда, па затим укључити аутоматски филтер

приказан на слици 122 или притиснути CTRL+SHIFT+L. Поред сваког назива
колоне појавиће се квадратићи са стрелицама који омогућавају отварање
подменија за дефинисање критеријума филтрирања (слика 126). Примера
ради, уколико кликнемо на стрелицу последње колоне, појавиће се два
критеријума (који одговарају вредностима у самој колони): Да или Не.
Уколико желимо да прикажемо само оне купце који су плаћали кредитном
картицом изабраћемо само критеријум: Да и кликнути на ОК. Резултат
филтрирања биће табела која приказује само оне податке који у последњој
колони имају вредност : Да, док ће сви остали бити сакривени.
Слика 126 – Избор критеријума за филтрирање
2.7.3 Замрзавање дела радног листа
Замрзавање дела радног листа користи се код дугачких листа да би

заглавље колона или редова остало стално видљиво на екрану, приликом
прегледања садржаја таквих листа. Међутим, овде треба обратити пажњу
на то да се "замрзнути" редови или колоне, неће штампати као заглавља
табеле, у случају када она заузима више страна приликом штампања. Да би
се заглавље табеле штампало на свакој страни потребно је те редове
обележити коришћењем опције Page Layout–Page Setup–Sheet–Rows to
Repeat at Top, што је било раније објашњено.
Опције за замрзавање дела радног листа налазе се на View менију
(слика 127).
144
Слика 127 – Замрзавање дела радног листа
Постоје три опције замрзавања дела радног листа:

❑ Freeze Panes – замрзавање редова и ступаца у односу на
селектирану ћелију.
❑ Freeze Top Row – замрзавање првог реда на радном листу.
❑ Freeze First Column – замрзавање првог ступца на радном листу.
Да би, примера ради, замрзли заглавље табеле приказане на слици 126,

потребно је кликнути на ћелију која се налази један ред испод заглавља.
Потом изабрати одговарајућу наредбу и појавиће се црна линија која ће
бити граница између замрзнутог дела и покретног дела радног листа. Да би
се поништила ова опција, са истог менија потребно је изабрати опцију
Unfreeze Panes.
145
2.7.4 Вежба 3
Креирајте табеле као на следећој слици:
❑ Сортирајте табелу по колони: Град-Округ у растућем поретку.

❑ Замрзните до радног листа тако да заглавље табеле увек буде
видљиво.
❑ У ћелију F3 унесите формулу која ће пребројати колико записа
има у првој колони (формула COUNTA).
❑ У ћелији испод: F4, унесите формулу која ће пребројати колико
београдских општина је наведено у листи (формула COUNTIF).
❑ Сачувајте овај документ под називом Вежба 3.
3 МС Power Point
3.1 Увод у Power Point
3.2 Преглед менија
3.3 Врсте приказа
3.4 Убацивање новог слајда и рад са текстом
3.5 Избор дизајна слајдова и његова измена кроз мастер
слајд
3.6 Убацивање графичких елемената и видео записа
3.7 Цртање и измена облика
3.8 Припрема за пројекцију слајдова – Slide Show
3.9 Нумерација слајдова и убацивање текста у подножје
(футер) слајда
3.10 Штампање слајдова
Увод у МS Power Point
3.1 Увод у МS Power Point
МS Power Point је програм намењен раду са презентација. Циљ

сваке презентације је да пренесе поруку уз што мање текста и уз
коришћење слика, графикона и видео записа. Стога је у МS Power Point-у
акценат на визуелној презентацији, која треба да заинтересује публику или
да саопшти информацију на брз начин.
Док је код MS Word-а основна радна површина била једна страница,
код MS Excelа једна табела, овде је то један слајд. Основни изглед једног
насловног слајда у МS Power Point-у приказан је слици 128.
Слика 128 – Основни изглед екрана у МС Power Point-у
С обзиром да је у МS Power Point-у, акценат на графичкој

презентацији, за писање текста користе се оквири за текст или Text Box-ови,
како би текст могао да се позиционира, као и графика, било где на странци.
Оквир за текст је графички елемент, који је уоквирен линијама и чија се
величина може мењати, на исти начин као и сваком графичком елементу
(слици, фотографији, итд.). Користећи ознаке (кружиће) које се налазе на
оквиру сваког селектованог Text Box-а, (слика 128), и њиховим повлачењем
у страну повећава се висина и ширина Text Box-а. Кружићи који се налазе на
средини бочних ивица мењају ширину Text Box-а, док они на средини доње
и горње линије, мењају само висину, кружићи који се налазе на рубовима,
мењају и ширину и висину Text Box-а истовремено.
Када се покрене МS Power Point, на самом почетку приказује се увек

тзв. насловни слајд презентације (слика 128). Насловни слајд има два
оквира за писање текста. У првом оквиру уноси се наслов целе
148
Преглед менија
презентације, док други оквир може да садржи име излагача и његову

функцију, или поднаслов који ближе говори о теми целе презентације.
Убацивањем новог слајда мења се распоред и величина оквира за писање
текста на слајду. Слајд тада добија један мањи оквир за писање текста који
омогућава унос наслова, и један већи део за писање текста (слика 129).
Слика 129 – Изглед слајда за унос текста презентације
3.2 Преглед менија
Главни мени у Power Point-у садржи следеће групе:

❑ Home - у оквиру овог менија налазе се све основне команде за
рад са текстом и слајдовима.
❑ Insert – мени омогућава убацивање табела, илустрација,
хиперлинкова, нумерацију слајдова, убацивање заглавља и
подножја сваког слајда, као и убацивање звука који треба да се
емитује док траје презентација или видео запис.
❑ Design – мени који омогућава приступ опцијама за промену
дизајна слајдова.
❑ Animations – мени који омогућава убацивање анимација над
текстом или графиком која се налази на слајду или слајдовима.
❑ Slide Show – мени који омогућава покретање пројекције
слајдова, снимање нарације која треба да прати слајд,
одређивање времена смене појединих слајдова током њихове
пројекције.
❑ Review – мени који омогућава проверу граматике и правописа
написаног текста, убацивање коментара или закључавање
слајдова ради спречавање њихове измене.
❑ View - мени који омогућава различите приказе слајдова, као и
могућност избора приказа више отворених презентација.
149
Врсте приказа
У наставку текста прво ће бити објашњен садржај менија View јер се

током рада на презентацији, често јавља потреба за прелазом из једног у
други приказ.
3.3 Врсте приказа
У Power Point-у постоји више начина приказивања презентације. У

зависности од фазе рада над презентацијом, поједини начини приказа
омогућавају лакше сагледавање њене структуре.
Избор појединих приказа могуће је вршити или са View менија или
коришћењем иконица које се налазе у доњем десном углу екрана (слика
130).
Слика 130 –Избор различите врсте приказа презентације
Прва иконица је избор Normal приказа, друга Slider Sorter приказа

(приказује све слајдове по редоследу појављивања), трећа Notes Page –
приказује садржај слајда заједно са текстом који је унет као белешка (ова
иконица постоји само на View менију) и четврта Slide Show – пројекција
слајдова. Сваки од ових приказа биће објашњен у наставку текста.
3.3.1 Приказ - Normal
Овај начин приказа се највише користи током израде презентације

јер је најподеснији за унос текста, слика, графикона итд. Такође, у овом
приказу се врши померање објеката, форматирање текста, промена боје
позадине и сл. Овај приказ се активира избором опције Normal са менија
View или притиском на дугме Normal које се налази у доњем левом углу
екрана, испред клизача за зумирање странице.
Код овог приказа, постоје две целине. У левој целини налази се сви
слајдови дате презентације поређани по редоследу појављивања (слика
131). У оквиру ове целине постоје две картице: Slidesс и Outline View.
Картица Slides – даје приказ слајдова онако како ће они изгледати
приликом пројекције саме презентације, док картица Outline View
150
приказује само текст на слајдовима, без пратећих визуелних ефеката. Овај

приказ објашњен је у оквиру подпоглавља 3.3.5.
Слика 131 Приказ – Normal
У оквиру десне целине увек је приказан само слајд на коме се

тренутно ради. У овом делу врше се измене над слајдовима, односно уноси
се текст, слике графикони, табеле итд., бира се позадина презентације и
врши визуелна провера крајњег изгледа исте. Испод самог слајда постоји
део чија је позадина бела и који служи само за унос белешки или
подсетника који ће излагач користити приликом своје презентације.
Уколико је текст који се уноси као белешка, дужи тада треба користити
посебан приказ за рад са белешкама – Notes Pages – о коме ће бити више
речи у подпоглављу 3.3.4.
3.3.2 Приказ - Slide Sorter View
Овај начин приказа је врло подесан да се на крају, након што је

урађена цела презентација, изврши коначан распоред приказивања
слајдова. Овај начин приказа се активира избором опције Slide Sorter
менија View или притиском на дугме Slide Sorter View које се налази у
доњем левом углу екрана. На радном екрану приказаће се умањени
слајдови поређани по редоследу приказивања.
Премештање слајдова, односно промена редоследа приказивања,
се врши на следећи начин:
❑ Уз помоћ миша бира се слајд који је потребно преместити на
другу позицију.
151
❑ Док је леви тастер миша притиснут, повући слајд на нову

позицију. На екрану се појављује вертикална линија која
означава нову позицију слајда.
❑ Када је позиција изабрана пустити леви тастер миша.
Слика 132 - Slide Sorter View
3.3.3 Приказ - Slide Show
У приказу под називом: Slide Show врши се пројекција слајдова, тј.

приказ слајдова преко целог екрана са свим објектима који су укључени у
тај слајд (текстом, дијаграмима, цртежима, сликама, видео записима и сл.).
Ова опција покреће се на један од следећих начина:
❑ изаберати иконицу Slide Show у доњем десном углу екрана,
❑ изаберати опцију са Slide Show менија – From the beginning
(од почетка),
❑ притиснути функцијски тастер F5,
Из овог мода излази се притиском на дугме ESC на тастатури.
Када се слајдови прикажу у Slide Show моду, пребацивање слајдова

може бити мануелно, или се може подесити време након кога се прелази
на следећи слајд.
Мануелно или ручно пребацивање слајдова врши се на један од
следећих начина:
❑ притиском на леви тастер миша. На овај начин слајдови се
померају унапред за по један слајд, али није могуће враћати
се на прeдтходни слајд.
152
❑ Коришћењем стрелица на тастатури. На овај начин може се

кратати напред - назад кроз презентацију.
❑ Коришћењем тастера PgUp и PgDn са тастатуре. На овај
начин може се такође, кратати напред – назад кроз
презентацију.
Подешавање временског приказивања слајдова и њихово

аутоматско пребацивање на следећи слајд врши се преко менија Slide Show
(слика 133) и избором опције Set up slide show. У прозору који се потом
појављује може се подесити време преласка са једног слајда на други: Use
Slide Timings.
Уколико време приказивања појединих слајдова није једнако већ
оно зависи од самог наратора тада је потребно сваки слајд подесити
понаособ коришћењем опције: Rehearse Timings са менија Slide Show.
Слика 133 - Мени Slide Show
О овим опцијама биће више речи у поглавњу 3.8.
3.3.4 Приказ - Notes Page
Power Point омогућава да се, поред израде слајдова који ће се

приказивати публици, напишу белешке (подсетник) које излагач може
користити приликом свог излагања.
153
У приказу Notes Page, испод

умањене слике слајда, предвиђен је
простор за уписивање белешки
намењених излагачу или као
штампани материјал намењен
публици. Приказ Notes Page се
активира из менија View (слика 134).
Након уноса белешки, страница која

приказује и слајд и белешке које
прате слајд, се може и одштампати,
како би се излагање што боље
припремило.
Слика 134 - Приказ - Notes Page
3.3.5 Приказ - Outline View
Осим поменута три приказа, постоје прикази чија пречица не

постоји у доњем левом углу екрана већ се до њих долази на други начин.
Приказ Outline View активира се избором истоимене картице у левом делу
View менија.
Слика 135 – Приказ Outline
154
Убацивање новог слајда и рад са текстом
Овај приказ је врло погодан кад се заврши са уносом текста на

презентације и потребно је поново ишчитати цео текст и евентуално
извршити корекције над њим. Такође, у овом приказу може се врло брзо
креирати оквирни текст презентације, који ће се касније дорађивати и
уређивати у неком другом приказу или променити редослед слајдова.
Уписивање текста у приказу Outline View се врши на тај начин што се
курсор постави на место где се додаје текст и почне са његовим уносом.
Текст се уноси по нивоима, наслов слајда је на првом, па зависно од даље
хијерархије, текст се увлачи и извлачи уз помоћ иконица са стралицама:
Decrease List Level и Increase List Level, која се налазе у HOME - Параграф
менију.
3.4 Убацивање новог слајда и рад са текстом
Након уноса наслова презентације потребно је убацити нови слајд и

започети са уносом текста. Ове технике биће објашњене у наставку овог
текста.
3.4.1 Убацивање новог слајда и брисање непотребних слајдова
Нови слајд може да се убаци на један од следећа два начина:

❑ избором опције New Slides - која се налази на Home менију у
оквиру подменија Slides, или
❑ пречицом са тастатуре CTRL+М.
Power Point је подешен тако да увек убацује, као нови слајд, слајд
приказан на слици 129 – тзв. Title and Contents – слајд предвиђен за унос
поднаслова и пратећег текста. Међутим, ово није и једини тип новог слајда
који може да се убаци. Избором опције Layout са HOME–Slide менија, може
се утицати на избор типа новог слајда (слика 136).
155
Слика 136 – Избор врсте новог слајда
Нови слајд се увек убацује иза тренутно селектованог слајда.

Разлика у појединим типова слајдова потиче од различитог распореда
оквира за писање текста или комбинације оквира за писање текста са
пољима за унос графике, слика, звука или видео записа. Избором
адекватног типа новог слајда поједностављује се рад са истим.
Уколико је убачено више слајдова него што је потребно њих је
могуће избрисати на следећи начин:
❑ у левом делу прозора, на списку свих слајдова, селектовати
онај који је потребно избрисати и притиснути тастер DEL са
тастатуре, или
❑ кликнути десним тастером миша на слајд који је потребно
избрисати и са помоћног менија изабрати опцију Delete Slide.
Могуће је селектовати и више узастoпних слајдова одједном. У том
случају потребно је кликнути на први слајд и док се држи притиснут тастер
SHIFT кликнути на последњи слајд. Потом их избрисати на претходно
описани начин.
3.4.2 Додавање оквира за текст – Text Box-а
Уколико је потребно другачије распоредити текст на слајду и додати

још неки оквир за писање текста, исти се морају прво исцртати. Убацивање
нових оквира за писање текста врши се преко иконице Text Box која се
налази на Insert менију. Поступак убацивања новог Text Box-а је следећа:
❑ Кликнути левим тастером миша на слајд одакле се жели
започети са исцртавањем новог оквира за текст.
❑ Држећи притиснут леви тастер миша, повлачити курсор на доле
и десно док се не нацрта оквир жељене величине.
156
❑ Потом пустити леви тастер миша. На екрану ће се појавити нови

оквир за писање текста.
Након исцртавања оквира за текст и уноса текста, понекад је
потребно померити га на ново место. То се постиже тако што се кликне
мишем било где на текст, који се налази унутар самог оквира. Након што се
појаве ивице самог оквира, кликнути левим тастером миша на било коју
ивицу и држећи притиснут тастер миша, оквир пренесе на жељено место на
слајду.
3.4.3 Форматирање и позиционирање текста на слајдовима
За форматирање унетог текста на располагању су команде које се

налазе у оквиру Home - Font менија (слика 137).
Слика 137- Команде за форматирање текста
Неке од најчешће коришћених команди издвојене су као засебне

иконице, док се све остале налазе у Font менију који се отвара кликом на
стрелицу у доњем десном углу овог подменија (слика 137). У најчешће
коришћење команде спадају команде за промену типа и величине фонта,
његовог изгледа (Bold, Italic, Underline) као и промена боје фонта. Промена
фонта врши се са падајућих листа поред назива фонта, док се и промена
величине фонта може урадити на један од два начина:
❑ избором адекватног броја, са падајуће листе поред самог броја
који означава величину фонта или
❑ кликом на иконице са словом А које у горњем десном углу
имају стрелице на горе или на доле. Оне повећавају Font или
смањују Font за једну величину из падајуће листе.
Поред ових иконица у Format подменију појављују се и иконице

које нису биле издвојене као засебне иконице у MS Word-у или MS Excel-у,
већ су постојале у оквиру неких других подменија. То су иконице које
омогућавају бржи приступ командама за визуелно подешавање изгледа
самог текста. Значење тих иконица, приказаних на слици 137, је следеће:
Табела 10 – Значење појединих иконица на Font подменију

Додавање приказаних ефеката на написани текст. Прва
иконица омогућава прецртавање текста, док друга додаје
157
сенку на написани текст.

Повећање прореда између слова. Са падајуће листе, која се
приказује избором ове опције, могуће је изабрати неки од
унапред дефинисаних прореда или избором опције More
Spacing дефинисати проред.
Промена начина на који је текст написан – Change Case.
Падајућа листа, која се отвара избором ове опције, нуди разне
промене изгледа написаног текста. Онако како је текст
написан на тој падајућој листи тако ће изгледати након избора
одговарајуће команде. На пример, уколико је текст написан
малим словима, може се избором опције UPPERCASE
претворити у текст написан великим словима, а да не мора
поново да се куца, итд.
Брисање свих формата и враћање на почетни изглед.
Повећавање и смањивање фонта.
За форматирање унетог текста на располагању су и команде које се

налазе у оквиру Home - Paragraph менија (слика 138).
Слика 138 – Команде за позиционирање текста и рад са текстом
Група иконица која се налази на слици 138 у доњем левом углу

омогућава позиционирање текса унутар оквира за писање текста:
❑ улево - Left (текст се поравнава у односу на леву ивицу оквира),
❑ удесно - Right (текст се поравнава у односу на десну ивицу
оквира),
❑ центрирано - CENTER (текст се поравнава у односу на средину
оквира),
❑ равномерно - Justify (текст се равномерно поравнава дуж обе
ивице оквира).
На сваком слајду текст је могуће:

❑ прецизно позиционирати и по вертикали слајда, избором
опције Align Text,
158
Избор дизајна слајдова и његова измена кроз мастер слајд
❑ променити правац писања текста коришћењем опције Text

direction или
❑ написани текст приказати у неком од SmartArt облика,
❑ променити проред између редова написаног текста или
❑ променити ниво на коме је текст написан (Increase – Decrease
List Level).
Команде које су још доступне и којима се може утицати на изглед

пасуса, (а нису издвојене као засебне иконице) налазе се у оквиру дијалога
који се отвара када се кликне на стрелицу у доњем десном углу Paragraph
подменија (слика 138). С обзиром да је у Power Point-у основни рад са
текстом идентичан раду са текстом у Word-у, то је и изглед овог прозора
као и значење појединих команди идентично као и у Word-у (подпоглавље
1.4.2, слика 14).
За прецизно позиционирање текста на слајду, могу се користити и
табулатори и лењир. Уколико лењир није видљив на екрану, онда његово
приказивање треба активирати избором опције Ruler на View менију.
Поступак рада са табулаторима и лењиром идентичан је поступку који је
објашњен раније у склопу рада са њима у Word-у (подпоглавље 1.5.1).
3.5 Избор дизајна слајдова и његова измена кроз

мастер слајд
На самом почетку рада, пре него што се крене са уносом текста

било би добро изабрати оговарајући дизајн слајдова. Дизајн слајда
дефинише положај оквира за писање текста, комбинацију боја које ће бити
коришћене на свим слајдовима, врсту и величину fонта, његову боју, начин
набрајања и поднабрајања, симболе који ће том приликом бити
коришћени као и њихову боју. Избор дизајна врши се преко Design менија
(слика 139).
159
Слика 139 – Избор дизајна слајда
Сваки изабрани дизајн има своју основну комбинацију боја, коју је

могуће променити избором опције Colors са слике 139.
Уколико је потребно на нивоу свих слајдова изменити:
❑ величину и позицију оквира за писање текста,
❑ величину и боју слова,
❑ начин набрајања и поднабрајања,
❑ симболе који ће се користити приликом набрајања и
поднабрајања,
❑ позицију футера или позицију нумерације стране,
тада је потребно, такве измене извршити на нивоу мастер слајда целе
презентације, како би се то после одразило и на све слајдове (слика 140).
Измена мастер слајда започиње избором опције Slide Master која се налази
на View менију.
160
Слика 140 – Масте слајд
Код рада са мастер слајдовима треба разликовати главни мастер

слајд (слика 140, први слајд у низу приказан са леве стране) од мастер
слајдова различитих типова слајдова који се могу наћи унутар саме
презентације (слика 140). Свака измена учињена на нивоу првог или
главног мастер слајда одражава се на све остале мастер слајдове, док се
измене учињене само над одређеним типом мастер слајда одражавају
само на тај тип слајда.
Примера ради, уколико се убаци лого компаније на главни мастер
слајд тада ће се он приказати на свим слајдовима. Уколико не постоји
потреба да се лого појављује на свом типовима слајдова тада га је могуће
сакрити са појединих типова мастер слајдова избором опције – Hide
bacground Graphic (сакриј графику).
Мастер слајдове појединих приказа можемо додавати или брисати
уколико нам нису потреби на нивоу дате презентације. Убацивање новог
мастер слајда или мастер слајда са новим размештајем оквира за писање
текст или графичких елемената, ради се преко менија Slide Master који је
доступан у овом моду рада.
161
Убацивање графичких елемената и видео записа
Слика 141 – Убацивање новог мастер слајда
Када се изврше измене над мастер слајдом потребно је изаћи из

овог приказа избором опције Close Master Slide (затвори мастер слајд), како
би се измене и примениле на слајдове.
3.6 Убацивање графичких елемената и видео записа
Убацивањем новог слајда, на средини централног оквира за писање

текста, појављује се неколико иконица које заправо представљају пречице
за убацивање различитих елемената унутар презентације (табела,
графикона, слика, звука или видео записа).
Слика 142 – Убацивање слика

Значење појединих иконица је следеће:
Табела 11 – Објашњење
Убацивање табела. Избором ове опције, појављује се прозор у
коме се може изабрати број колона и редова табеле која се
креира.
Убацивање дијаграма. Избором ове опције отвара се Excelов
прозор за избор типа дијаграма, након чега се покреће MS Excel и
у радном листу појављује се табела. Уносом података у ту табелу,
креира се изабрани дијаграм.
Убацивање шема (Smart Art Graphic). Избором ове опције отвара
се прозор који омогућава избор шеме или Smart Art графике. Овај
прозор је идентичан прозору приказаном на слици 55 и поступак
рада је идентичан поступку који је објашњен у поглављу 1.6.5.
162
Цртање шема и измена геометријских облика на шеми
Убацивање слика из фајла
Убацивање слика са интернета
Убацивање видео записа
Рад са табелама и шемама објашњен је у оквиру поглавља које се

односе на рад са MS Word-ом. И овде је поступак рада са њима идентичан.
Поступак рада са Excel-овим дијаграмима објашњен је у оквиру Excel-ових
поглавља. Осим ових могућности, Power Point нуди могућност убацивања
звука који ће пратити презентацију. Опција Audio налази се у оквиру Insert
менија (слика 143).
Слика 143 – Убацивање аудио записа
3.7 Цртање шема и измена геометријских облика на

шеми
Приликом креирања презентације може се јавити потреба да се

нацрта нека шема коришћењем готових облика. Power Point садржи велики
број унапред дефинисаних, готових облика: Shapes који се могу користити,
а доступни су у оквиру Insert-Ilustrations менија избором опције Shapes
(слика 144).
163
Готови облици подељени су у неколико

група, прама својим наменама. Да би
убацили готов облик на слајд потребно је
урадити следеће:
❑ изабрати одговарајући облик ,
❑ кликнути левим тастером миша на
слајд, и док је притиснут леви тастер
миша повући курсор на доле и десно,
док не добијемо облик жељене
Слика 144 – Избор облика величине. Тада пустити леви тастер
миша (слика 144).
Сваком нацртаном облику могуће је

променити димензије, облик и поставити
га у одговарајући положај. Ово се ради
помоћу ознака које су налазе на линијама
сваког селектованог готовог облика.
❑ провидни кружићи – служе за
промену димензије нацртаног
Слика 145 – Пример нацртаог објекта,
облика ❑ жути ромбови – служе за промену
пропорција нацртаног објекта и
❑ зелени кружић – који служи за
ротацију нацртаног објекта.
Овим поступком може се додати више готових облика, све док се не

креира жељена шема. Након тога, у сваки од готових облика могуће је
унети и текст. За унос текста потребно је кликнути десним тастером миша
на жељени облик и изабрати опцију Edit Text. Након тога унети текст унутар
изабраног облика.
Осим ових измена, готовим облицима је могуће променити боју
којом су испуњени, облик и боју линија којим су уоквирени, итд. До ових
команди долази се десним кликом на објекат и избором опције Format
Shape (слика 146). Избором ове опције на десној страни екрана појављује
се мени који нуди опције за измену боје, величине, типова линија, итд. Све
команде подељене су у три целине.
У оквиру прве групе команди (слика 146а) налазе се команде за измену
боје изабраног облика: Fill i Line. Опција Solid Field – подразумева правилно
обојени објекат, док опција Gradient Fill – омогућава сенчење у виду
прелаза из једне боје у другу. Опција Color – нуди могућност избора боје
којом ће изабраног геометријски облик бити обојен. Опција Transparency -
164
представља степен провидности нацртаног геометријског облика. Све ове

могућности могу се применити како на цео објекат тако и на његове линије.
а) б) ц)
Слика 146 – Измена изгледа нацртаних објеката
У оквиру друге групе команди (слика 146 б) налазе се опције којима

се додају додатни ефекти везани за изглед самог објекта: сенке, 3D ефекти
итд. Трећа група команди (слика 146 ц) садржи опције за измену
димензије самог објекта, промену положаја, убацивање оквира за текст.
3.7.1 Измена позиције једног објекта у односу на други
Када се ради са више облика, некада се јавља потреба да се они

преклапају, али тако да су неки облици видљиви у целости док се други
приказују иза њих.
Слика 147 - Измена позиције једног објекта у односу на други
165
Оваква промена над нацртаним облицима врши се тако што се

изабере један од њих, а потом се са помоћног менија (десни клик на
жељени облик) изабере једна од следећих опција, у зависности од тога шта
се жели постићи:
Bring to front – изабрани објекат поставља се у први план, тако да се он

види у целини и да прекрива све објекте који су у
позадини;
Send to back - изабрани објекат се поставља у позадини - виде се сви
објекти који се налазе испред њега;
Bring forward - изабрани објекат се доводи испред текста;
Send Backward - изабрани објекат се поставља иза текста.
Ове опције су врло корисне јер се не мора унапред водити рачуна о

редоследу постављања објеката који касније треба да се преклапају.
Још једна опција која се користи над нацртаним облицима је и
опција Group. Она омогућава да се више нацртаних објеката обједине у
један и да се касније са њима ради као са једним објектом. Ово може бити
од користи када се таква шема копира, премешта или уклапа у неки
постојећи текст. У супротном, морао би сваки појединачни објекат да се
селектује и посебно да се помера. Опција Ungroup разбија групу објеката у
засебне објекте (слика 148). Она се најчешће користи приликом накнадних
измена над нацртаним објектима.
Слика 148 – Груписање нацртаних елемената
3.7.2 Стилизована слова - WordArt
Још једна врло корисна опција у Power Pointу је рад са

стилизованим словима која је доступна у оквиру менија Insert – WordArt.
Ова опција омогућава добијање стилски лепо обликованих слова и натписа.
166
Припрема за пројекцију слајдова – Slide Show
Ова алатка има неколико понуђених облика слова који се касније могу сами
дорађивати и прилагођавати нашим потребама (слика 149).
Слика 149 - WordArt
Све што је потребно урадити је изабрати одређени облик слова и

написати потребан текст. За накнадно форматирање текста користи се
помоћни мени (десни клик мишем на текст) и опције Format Text Effect.
Садржај овог прозора врло је сличан прозору приказаном на слици 146. И
овде је могуће:
❑ изменити боју написаног текста, поставити неку слику у
позадину самог текста,
❑ изменити тип линија које оквирују текст, као и њихову боју,
❑ поставити ефекат сенке над текстом,
❑ поставити 3Д ефекат,
❑ ротирати слику и
❑ изменити особине Text Box-а унутар кога је написан текст.
3.8 Припрема за пројекцију слајдова – Slide Show
Израда слајдова је врло деликатан посао јер стил и графичка

презентација слајдова зависе од публике којој је презентација намењена.
Стога је могуће подесити:
❑ начин на који ће се слајдови смењивати приликом
приказивања (да ли ће их излагач сам мењати или ће се
подесити временско трајање слајда),
❑ да ли ће се слајдови приказивати преко целог екрана или ће им
се приступати појединачно,
❑ опсег слајдова који ће бити приказани.
167
Све ове опције доступне су у оквиру Slide Show менија под – Set Up
Slide Show (слика 150).
Слика 150 – Подешавање начина приказивања слајдова
Значење појединих опција, приказаних на слици 150 је:

Show type - избор начина приказивања презентације:
❑ Presented By a speaker – слајд шоу се покреће преко целог
екрана,
❑ Browsed By an individual – покреће слајд шоу у прозору и
дозвољава приступ одређеним Power Point командама,
❑ Browsed at a Kiosk – креира ненадгледани (самоодвијајући)
слајд шоу за штанд на сајму или инфо киоску,
Show options – опције слајд шоуа:

❑ Loop continously until Esc - слајд шоу се непрекидно приказује
све док се не притисне тастер Есц на тастатури,
❑ Show without narration – искључивање нарације,
❑ Show without animation – искључивање анимације,
Show slides – избор слајдова који ће бити приказани:

❑ All - сви слајдови,
❑ From – to – избор опсега слајдова који ће бити приказани,
Advance slides – дефинисање прелаза са слајда на слајд,

❑ Manually – мануелно,
❑ Usingtiming IF presented – аутоматско прелажење са слајда на
слајд након истека одређеног времена,
❑ Slide Show resolution – избор резолуције у којој ће слајдови бити
приказани.
168
Након подешавања захтева за пројекцију слајдова, могу се подесити

још неке опције како би се приказивање слајдова прилагодило датој
публици. Односно, могуће је креирати специфичне прелазе између
слајдова, додати анимацију, специјалне визуелне ефекте или звук.
Презентацију је могуће временски ограничити, може јој се додати
нарација, музичка тема која ће се слушати у паузи презентације и сачувати
као слајд шоу како би се аутоматски покренула.
3.8.1 Креирање прелаза између слајдова
За дефинисање прелаза између слајдова користи се мени

Transitions (слика 151).
У оквиру овог менија постоји читав низ унапред дефинисаних
начина прелаза између два слајда. Када се мишем пређе преко сваке од
тих команди на екрану ће се приказати ефекат који се постиже њеним
избором. Могуће је поставити различите прелазе за разичите слајдове или
користити један тип прелаза за све слајдове – команда Apply to all на
менију приказаном на слици 151.
Слика 151 – Подешавање прелаза између слајдова
Поред начина прелаза између слајдова, могуће је поставити и:

❑ звук који ће пратити тај прелаз – Sound,
❑ време трајања прелаза – Duration,
❑ начин смењивања сладова – мануелно (на клик мишем) или
временски ограничити слајдове – Automaticaly After (унети
минуте или секунде приказивања слајдова).
Да би се слајдови приказали у Slide Show моду (односно, преко
целог екрана) довољно је притиснути функцијски тастер F5. Из овог мода
излази се притиском на дугме ESC.
3.8.2 Анимације
Уколико је потребно поставити визуелне ефекте над текстом,

сликама, нацртаним објектима, табелама, Smart Art графиком или другим
објектима тада се користе разне анимације које постоје у Power Point-у.
Њихов избор врши се преко менија Animations (слика 152). Анимације се
користе за контролисање тока информација као и повећање интересовања
код слушаоца.
169
Слика 152 – Мени за рад са анимацијама
Анимацијама се могу постићи различити визуелни ефекти,

укључујући улазе, излазе, промене у величини или боји, па чак и покрети.
Могу се анимирати знакови за набрајање и поставити одјавне шпице. У
оквиру Animation менија анимације се могу додати избором опције Add
Animation а додатни ефекти избором опције: Effect Options (слика 153).
Слика 153 – Избор анимације и начина њеног појављивања
Избором опције Add Animation отвара се падајући мени који

омогућава постављање различитих анимација. Уколико је текст унет на
слајд, потребно га је прво селектовати, па потом изабрати неку од
понуђених анимација приказаних на слици 153. Опција Add Effect на менију
Animation омогућава избор начина појављивања слајда са изабраном
анимацијом.
Над различитим текстом могуће је приказати различите анимације.
Опција Preview која се налази на почетку Animation менија омогућава да се
ефекат изабране анимација види одмах на слајду. Да би се видела цела
презентација у Slide Show моду (приказивање слајдова преко целог екрана)
потребно је притиснути тастер F5 или изабрати ту опцију са истоименог
менија.
170
Накнадне измене постављених анимација могу се вршити позивањем

менија Animation пане који се налази на Animation менију, поред опције
Add Animation.
Избором команде Effect Options (слика 154) може се додати звук (Sound)
који ће пратити дату анимацију, време трајања и подесити начин почетка
дате анимације.
Слика 154 – Додавање разних ефеката постојећој анимацији
Опција After Animation дефинише шта се дешава са објектом након

завршетка ефекта (да ли да избледи (Dim) или не (Don`t Dim). У оквиру
поља Animated text, може се подесити да ли да се приказује цела реченица,
реч по реч, или слово по слово текста над којим се примењује анимација.
Уколико се анимација поставља над дијаграмима тада се под Effect
Options појављује и трећа картица – Chart Animation која пружа могућност
да се анимација постави над серијама или категоријама података. Односно
да се приликом приказивања дијаграма прикаже серија по серија или
категорија по категорија података (слика 155).
171
Слика 155 – Додавање анимације на графиконе
На сваком слајду на коме је постављена анимација, појављује се

редни број који указује на редослед приказивања анимација. Њихов
редослед је могуће изменити помоћу опције Re-Order (стрелице Up или
Down) која се налази на дну Custom Animation менија, изнад дугмета Play и
Slide Show. Ефекат ове опције долази до изражаја код рада са Smart Art
графиком где редослед постављања анимација није увек и редослед
приказивања на екрану.
За сваку анимацију може се поставити време између анимација –
опција Timing или је пак уклонити је помоћу Remove (слика 154).
3.8.3 Чување и прилагођавање презентације различитој публици
Готова презентација може се сачувати као и сваки други фајл,

избором опције Save из менија који се појављује кликом на Office дугме (у
горњем левом углу екрана). Тада се презентација чува под жељеним
именом са екстензијом ppt. Међутим, уколико презентацију желимо да
сачувамо као слајд шоу, тако да се она приликом покретања аутоматски
покрене у слајд шоу моду, тада је потребно поред имена, изабрати и
другачији тип презентације.
У овом случају потребно је изабрати опцију Save As и са падајуће
листе поред ознаке Save As type изабрати Power Point Show (слика 156).
Тада ће фајл бити сачуван под изабраним именом са екстензијом ппс и
сама иконица поред сачуваног фајла биће другачија.
172
Нумерација слајдова и убацивање текста у подножје (футер) слајда
Слика 156 – Чување презентације као Power Point show
Када се креира презентација за различите циљне групе, где је

потребно из целе презентације сачувати само неке слајдове, тада се
користи опција Custom Slide Show са Slide Show менија. Избором опције New
отвара се прозор приказан на слици 157, са кога је могуће изабрати само
неке слајдове, целе презентације и њих сачувати под одређеним именом.
Слика 157 – Чување дела презентације под другим именом
У пољу Slide Show наме уноси се име презентације, које се може

поставити према циљној групи којој ће презентација бити приказана. Испод
натписа Slides in presentations – слајдови презентације, наведени су сви
слајдови. Селекцијом слајда и притиском на дугме Add пребацује се слајд у
прозор са десне стране, где се креира листу слајдова који ће бити сачувани
под новим именом (који је у претходном кораку дефинисан).
3.9 Нумерација слајдова и убацивање текста у подножје

(футер) слајда
На нивоу мастер слајда дефинише се позиција нумерације слајда и

позиција оквира за писање текста у футеру. Активирање ових опција,
односно приказивање нумерације стране или текста у футеру врши се
преко Insert менија и опција Header&Footer или Slide Number (нумерација
слајда). И у једном и у другом случају појављује се прозор као на слици 158.
173
Штампање слајдова
Слика 158 – Нумерација слајдова и убацивање текста у футер слајдова
Да би се убацила нумерација слајдова потребно је селектовати

опцију Slide Number, а да би се активирало поље за унос текста у футер
слајдова, потребно је селектовати опцију Footer. Потом је потребно унети
текст. У делу прозора који носи име Preview (приказ) црном бојом
обележене су позиције на слајду резервисане за футер или нумерацију
слајда. Да би се ове измене примене над свим слајдовима кликнути на
дугме Apply to All. У супротном, ако се ове измене односе само на текући
слајд кликнути на опцију Apply.
3.10 Штампање слајдова
Power Point нуди велики избор опција за штампање: у боји, црно-

бело, појединачни слајд или неколико слајдова на истој страници.
Слајдовима се могу додати оквири или их увећати тако да заузму целу
страну. Све ове могућности су на располагању у оквиру команде Print који
се активира из Office менија или притиском на тастере CTRL+P.
174
Штампање слајдова
Слика 159 – Штампање презентације
У пољу Name понуђен је тип штампача који је инсталиран на

рачунару. Наравно, са падајуће листе могуће је изабрати и неки други
штампач који је понуђен у листи.
Под опцијом Print Range може се дефинисати шта је потребно
штампати:
❑ All – штампа све слајдове.
❑ Current slide – штампа тренутно активан слајд,
❑ Slides - дефише опсег слајдова који је потребно штампати.
На крају, у падајућој листи Print what може се изабрати једна од

следећих опција:
❑ Slides – штампа по један слајд преко целе стране,
❑ Handsout – штампа изабрани број слајдова на једној страни
(овде је потребно још изабрати и број слајдова по страници,
који ће бити штампан),
❑ Notes Pages – штампа слајдове са унетим белешкама,
❑ Outline View – штампа слајдове у Outline приказу.
Када се подесе све опције потребно је кликнути на ОК како би се

слајдови и одштампали.
175
3.10.1 Вежба 1
❑ Покрените Power Point. На насловном слајду убаците текст:

Преглед продаје.
❑ Промените дизајн слајдова (изаберите произвољан дизајн).
❑ Отворите нови слајд и у његовом мастер слајд убаците у Footer
претходно унети назив презентације. Убаците произвољну
слику из Clip Art-а у леви угао заглавља мастер слајда. Смањите
јој величину на 3 цм. Изађите из мастер слајда.
❑ На новом слајду унесите текст:
Дијаграм на следећем слајду приказује упоредни преглед
продаје:
❑ Поставите произвољну анимацију над овим текстом.
❑ Испод текста ископирајте дијаграм из Excel-ове вежбе број 2.
❑ Сачувајте презентацију под именом Вежба 1 са екстензијом .pps
(Power Point Show) и изађите из Power Point-а.
4 MS Access
4.1 Увод у базе података

4.2 Основе рада у програму MS Access
4.3 Упити
4.4 Форме
4.5 Извештаји
4.6 Релационе базе података - базе података са више табела
Увод у базе података
4.1 Увод у базе података
MS Access је софтвер који припада групи софтвера који се једним

именом зову систем за управљање базом података. Стога MS Access
омогућава не само креирање свих неопходних објеката или елемената
будуће базе података, од табела, форми, упита, извештаја итд. него и
сложених корисничких апликација.
У оквиру првог дела овог поглавња студенти ће се упознати са
основама рада у овом програму почевши од рада над једном табелом,
креирања форми упита, и извештаја над једном табелом. У другом делу
овог поглавња биће објашњено шта су релационе база података и како се
креирају релације, односно како се повезују табеле унутар релационе базе
података, што уједно преставља и суштину сваког система за управљање
базом података.
Са циљем да се боље разуме начин рада у овом програму као и сама
његова сврха, на почетку овог поглавља биће објашњени основни појмови
везани за:
❑ Систем за управљање базом података
❑ Базе података (табеле, релације…)
❑ Поступак креирања базе података (тзв. нормалне форме)
Једна од улога система за управљање базом података, па и Access-а је

да обезбеди интегритет базе података, односно безбедност и поузданост
података и информација. Ово у пракси значи да је потребно спречити
корисника базе података да директно приступи подацима који се налазе у
табелама. То се постиже креирањем разних упита, форми, извештаја и
макроа.
❑ Упити омогућавају да се из базе податке извуку само

одређени подаци и да се сортирају и филтрирају на различите
начине.
❑ Форме омогућавају да се подаци унесу на прегледнији начин.
❑ Извештаји омогућавају штампање података.
❑ Макрои омогућавају да се одређени догађаји аутоматизују.
База података представља скуп података и информација о објектима

од интереса, организованих на начин који омогућава њихово преузимање и
даљу обраду. Ово у пракси значи да се у базама података подаци чувају у
једној или више табела. Базе података код којих се подаци чувају унутар
само једне табеле називају се персоналне базе и пример такве базе
података је адресар у мобилном телефону. Насупрот њима, данас
најзаступљенији вид база података јесу релационе базе код којих се подаци
178
чувају у више табела међусобно повезаних релацијама уз поштовање

одређених правила. Сврха базе података је да омогући правовремени
приступ тачним информацијама, односно да омогући да се на основу
унетих података дође до информација.
Под подацима се подразумевају детаљи о разним стварима,
догађајима и трансакцијама, који су структурирани, класификовани и
меморисани, али нису организовани на начин да имају неко конкретно
значење. Подаци могу бити бројеви, слова, звукови или слике.
Информације су подаци који су организовани тако да имају неко
значење за оног ко их прима. С аспекта база података, под организацијом
података подразумева се њихово чување у оквиру табела базе података,
које су међусобно повезане релацијама ради обезбеђивања тачности,
конзистентности и доступности података и информација крајњим
корисницима. Да би подаци добили неко значење потребно је обрадити те
податке.
Објекти или ентитети који ће се наћи у бази података зависе од
намене саме базе података. Уколико се база података односи на рад
студентске службе, онда ће објекти бити: студенти, наставни планови и
програми, предмети, записници, итд. Сваки ентитет описује се својим
атрибутима. Примера ради ентитет – студент, може се описати следећим
атрибутима: број индекса, име, презиме, адреса, телефон, претходно
завршена школа, итд.
Сваки објекат или ентитет, код релационих база података представља
се табелама. Свака табела састоји се од колона и редова. Колоне су
атрибути који описују дати ентитет, а унутар редова уносе се појединачни
ентитети (слика 160).
Слика 160 – Пример табеле у Access-у
Оно што је још важно код релационих база података је да:

❑ у табели не постоје два иста назива за колоне,
❑ табела не садржи два једнака записа (реда),
❑ сви редови у табели имају исте (заједничке) колоне - атрибуте,
❑ свака колона садржи податке одређеног типа, као што су: цели
бројеви, децимални бројеви, карактери, датум и време, итд,
❑ табеле се повезују путем релација.
179
Основни услов да би се табеле повезале је да оне садрже колону истог типа

и садржаја (у обе табеле). Свака табела релационе базе података има једну
колону која представља идентификатор (шифру) за податке који су унети у
ту табелу. Та колона назива се примарни кључ. Када је потребно да се једни
те исти подаци нађу у више табела, тада се код релационих база података у
другу табелу преноси само примарни кључ (а не сви остали подаци) који у
другој табели постаје секундарни кључ. На овај начин се спречава
дуплирање података. Дакле, табеле релацоне базе података се повезују
преко примарних и секундарних (пренесених) кључева (primary key and
foreign key). Примарни кључ је колона која на јединствен начин
идентификује сваки запис у датој табели. Секундарни кључ је пренесени
примарни кључ.
Релације
Релациона база података је скуп табела међусобно повезаних релацијама.

Неке табеле, унутар базе података ће бити надређене, а неке подређене,
односно неке ће имати улогу родитеља, а неке улогу деце. Код релационих
база могу се срести следећи типови релација:
❑ један према један,
❑ један према више,
❑ више према један и
❑ више према више. Релације више према више не могу се физички
реализовати и такве релације се разбијају на релације један према
више или више према један увођењем посредничке табеле.
Слика 161 – Пример релација
Нормализација
Битан део пројектовања једне базе података јесте нормализација података.

Нормализација је скуп правила која морају бити испоштована како би
спречило дупирање података и обезбедио интегритет базе података.
180
Постоји укупно шест нормалних форми, али се најчешће базе доводе до

треће нормалне форме (3НФ).
Прва нормална форма не дозвољава понављање података односно

дуплираних колона (атрибута) унутар једне исте табеле. Захтева креирање
одвојених табела за сваку групу битних података (ентитета) као и да свака
табела има најмање једну колону која ће бити јединствени идентификатор
(кључ) сваког реда у датој табели.
Напомена: неке табеле могу имати такозвани сложени кључ, кога чине
подаци из више колона.
Друга нормална форма захтева да подаци у свим колонама, које нису део
кључа, буду потпуно зависни од њега и сваког елемента (колоне)
примарног кључа када је он сложени примарни кључ. То значи да свака
табела треба да садржи податке само о једном субјекту.
Табела мора бити у првој нормалној форми пре него што се на њу примени
друга нормална форма.
Трећа нормална форма захтева да се у табели не смеју чувати резултати

прорачуна и да се сви описи морају издвојити у засебним табелама које се
затим повезују преко примарног кључа. Табеле треба да буду у првој и
другој нормалној форми да би се на њих применила трећа нормална
форма.
Савети за нормализацију:
❑ Поделити колоне на најмање могуће делове који имају неко
значење. На пример, колону која садржи име и презиме студента
једне установе поделили на две колоне: колону Име и колону
Презиме.
❑ Свака табела треба да поседује примарни кључ.
▪ Уколико не постоји податак који би јединствено
идентификовао сваки запис, додати колону типа
AutoNumber. На тај начин се осигурава да сваки запис има
јединствени идентификатор.
❑ Уколико у табели постоји велики број текстуалних података који се
понављају, креирати нову табелу у коју ће се сместити само по један
од тих података и повезати је са претходном табелом у којој ће се
на нову позвати преко броја који означава тај податак.
▪ На пример, за табелу у којој се чувају подаци о личним
контактима и пожељно је податке о полу одвојити у засебну
табелу. Ова табела ће имати само два записа тако да ће само
по једном бити написано мушки, односно женски. Потом се
преко спољног кључа повезују ове две табеле (слика 162).
181
Основе рада у програму MS Access 2013
Тада ће у табели Контакти у колони пол стајати само бројеви

1 или 2 који означавају мушки односно женски пол.
Слика 162- Повезивање преко спољног кључа
❑ Сваки податак који се накнадно уноси НЕ СМЕ довести до промена у

структури табеле. Уколико се јави потреба да се унесе нови атрибут
(односно нова колона) у табели Контакти, нпр. да се унесе податак
о кућним љубимцима (да ли их поседују или не), тај податак се не
би додавао у постојећу табелу, већ би се креирала нова табела и
повезала са постојећом табелом Контакти преко спољног кључа.
4.2 Основе рада у програму MS Access 2013
Основе рада у MS Access-у биће објашњене прво на примеру

персоналне базе података односно базе са једном табелом. Сврха оваквог
приступа је упознавање са различитим типовима објеката са којима MS
Access може да ради, а то су пре свега: табеле, форме, упити и извештаји.
Основна карактеристика система за управљање базама података, па
и MS Access, која их разликује од софтвера који су описани у претходним
поглављима, је да они чувају податке аутоматски, односно чим се они
унесу, што није случај код других софтвера намењених раду са текстом,
табеларним прорачунима или презентацијама (попут MS Word-а, MS Excel-а
или MS Power Point-а). Зато, непосредно након покретања MS Access-а он
тражи да се база података прво сачува, а тек онда дозвољава рад над њом
(слика 163). Од верзије MS Access 2007 па надаље, базе података имају
екстензију accdb (претходне верзије имале су екстензију: mdb).
182
Слика 163 – Креирање нове базе података
На почетку рада MS Access нуди могућност да се изабере неки од

темплејта као основа за даљи рад (слика 163). Да би креирали нову базу
података потребно је одредити локацију на којој ће база бити сачувана и
дати јој име. Након тога потребно је кликнути на тастер Create. Примера
ради, креирајте нову базу и назовите је Адресар. Тиме се креира нова,
празна база података која ипак садржи једну несачувану табелу спремну за
унос података. Она се или може искористити за даљи рад или затворити.
Пошто је табела празна, Access неће пријавити грешку приликом њеног
затварања (слика 164).
Слика 164 – Нови празан фајл
На слици 164 приказано је радно окружење Access-a. Испод палете

са алатима прилагођених раду са базама података, налази се радни
простор Access-a који је подељен на два дела. Леви део тог простора зове
се навигациони прозор и у њему се налазе сви објекти: табеле, форме,
упити, извештаји, итд. које корисник креира и који су саставни део будуће
базе података.
Први корак у раду са базом података је креирање табела. У овом
примеру биће прво показан рад са једном табелом, како би се објаснили
основни кораци у раду са табелама, формама, уптитима, итд. Након тога
183
навешће се и пример рада са више табела, односно крерирање релационе

базе података што је и суштина рада у Access-у.
Покретањем Access-a креира се једна празна табела са називом
Table 1. Ову табелу ћемо искористити за наш пример. Да би се креирала
табела и сви њени атрибути односно будуће колоне у једној табели,
потребно је прећи у Design View изабране Table. Ова опција налази се на
почетку HOME менија. У наставку креираћемо табелу по узору на пример
Слика 165 - Дизајн табеле Контакти
Назив нове табеле биће Контакти, а називи колона: Име, Презиме,

Адреса, Град, итд. Уколико је потребно додати још неку табелу то се може
касније урадити избором опције Table, са менија Create (слика 166).
Слика 166 – Креириање нове табеле
184
Слика 167 – Унос атрибута – назива колона (Table Design прозор)
За сваки назив колоне (односно унети атрибут – Field Name),

потребно је одредити типове података (Data Type), описе колона (који нису
обавезани, али могу помоћи код великих база података (Description) и нека
додатна својства у картицама General и Lookup.
Називи колона који се састоје од више речи увек се пишу
састављено са великим почетним словом или са цртицом између. Размаци
у називима нису пожељни.
Такође, називи табела увек се пишу великим словима у једнини.
Ако је више речи у називу онда се одвајају доњом цртом. У наставку текста
биће објашњени сви ови појмови.
4.2.1 Примарни кључ
Прво и обавезно поље у свакој табели мора да буде примарни

кључ. Примарни кључ идентификује сваки запис у једној табели и он као
такав мора бити јединствен тј. његова вредност не сме да се понавља нити
дуплира. Он може бити и сложен и састојати се из више колона.
У табели Особа, прво поље биће ID_Osoba, а тип податка биће
АutoNumber. Овај атрибут биће примарни кључ за дату табелу и податке
који се налазе у њој. Није обавезно да примарни кључ буде на врху али је
због прегледности пожељно.
185
Слика 168 – Примарни кључ
Улога примарног кључа колони се додељујете тако што означите

колону и кликнете на иконицу Primary Key (слика 168) која ће потом бити
наглашена. Након ових корака, потребно је сачувати промене кликом на
иконицу Save или комбинацијом тастера CTRL+S.
Оно што се може приметити у својствима (Properties ) колоне је да је
опција Indexed промењена на Yes (No Duplicates). Самим тим што је колона
означена као примарни кључ, она постаје индексирана и не дозвољава се
дуплирање (слика 169).
Слика 169 – Додатна подешавања за сваки тип података
4.2.2 Типови података
Први корак при креирању нове табеле је унос атрибута тј. будућих
назива колона и дефинисање типова података за сваку колону.
Типови података зависе од садржаја саме колоне. На слици 170 приказани
су сви типови података са којима Access може да ради.
186
Слика 170 - Типови података у Access-у

Memo – текстуални тип податка с тим што нема ограничења што се тиче
броја карактера. Погодан за писање напомена, забелешки, итд.
Number – унос бројева, без текста можете одабрати овај тип податка.
Date/Time – унос времена и датума.
Currency – унос новчаних вредности у разним валутама.
AutoNumber – бројчани тип који се аутоматски исписује.
Yes/No – код овог типа података постоје две опције: Yes/No, TRUE/FALSE или
On/Off. Ово је логички односно тзв. Булов (Боолеан) тип податка.
OLE Object – унос објекта који се налазе изван базе података, попут Excel
или WORD докумената, слика, итд.
Hiperlink – унос хиперлинка.
Attachment – прикључује објекте ван базе слично као OLE поље.
У примеру који се овде наводи за све колоне типови података су

подешени да буду текст - Short Text. Под овим типом податка подразумева
се било које слово, број или карактер који можете унети. Овај тип податка
је подразумевани и генерално гледано најчешће коришћени тип у раду са
базама података. Ограничење му је то што можете унети максимално 255
карактера.
Слика 171 - Типови података за колоне табеле: Контакти
187
У овом примеру су и колоне Telefon_Kuca, и Mobilni_telefon

текстуалног типа, јер ће евентуално садржати заграде, цртице, итд. Ако би
се ово поље форматирало да буде број (Number), сви ови симболи не би се
могли унети. Поље Email је хиперлинк јер ће се у то поље унети подаци у
виду линка. Колона: Datum_Rodjenja је постављен да буде Date/Time типа, а
колона Broj_Dece као број. Колона Zaposlenje је Булов тип података: Yes/No.
4.2.2.1 Својства типова података
Сваки од наведених типова података поседује додатна подешавања

која се налазе у доњем делу Table Design прозора (слика 169). Подешавања
се разликују од типа до типа, а на слици су приказана подешавања за
текстуални тип податка. У десном делу овог екрана постоји објашњење за
сваку од наведених опција додатног подешавања.
Field Size – контролише колико ће карактера поље прихватати.
Подразумевано је 255 карактера и то је у ствари максимални број. Овде се
може поставити и мањи број, уколико се никада неће унети 255 карактера.
Тиме се утиче на величину фајла саме базе података. На пример, за колону
Име, довољно је поставити 25 карактера. Такође то треба урадити и за
колоне: Презиме, Адреса и Град. Код колона са бројевима фиксног,
односно мобилног телефона и факса треба водити рачуна да се и
евентуалне цртице односно заграде рачунају као карактери.
Format – форматирање текста се у принципу не препоручује у овој
фази из разлога што би код база са великим бројем записа удвостручило
величину фајла. Форматирање је потребно оставити за касније кораке када
се буду израђивале форме и извештаји.
Input Mask – контролише начин на који се унеси текст. О овој опцији
биће више речи у наредном поглављу.
Caption – натпис који ће бити исписан уместо назива колоне у
табели и у формама и извештајима. Раније је речено да код назива колона
не треба уносити размаке. Зато постоји ова опција која то дозвољава. Тако
на пример, ако колони DatumRođenja додате натпис Датум родјења особе,
тај натпис ће се налазити у заглављу колоне и у свим осталим формама и
извештајима, а база ће то поље памтити у изворном облику односно
DatumRodjenja.
Default Value – када се очекује да ће већина поља одређене колоне
имати исту вредност, та вредност се може унети у ово поље као
подразумевана вредност и она ће се исписивати приликом уноса сваког
новог записа. Примера ради, ако већина ваших познаника живи у Београду,
онда се у овом пољу може унети подразумевани назив града. Тиме се
штеди време приликом уноса нових контаката.
Опције Validation Rule и Validation Тext биће накнадно објашњене.
188
Required – дефинише да ли је неко поље потребно попунити или не,

тј. да ли је обавезно или не. Када се прави база података личних контаката
онда је за сва поља потребно поставити ову опцију на No, јер се може
десити да неки податак недостаје или се не зна у тренутку када се уноси
нови контакт.
Allow Zero Lenght – ова опција припада напредним техникама рада
и биће објашњена у оквиру тог поглавља, јер је везана за технике
програмирања. У овом тренутку сасвим је свеједно коју опцију ћете овде
изабрати : Yes или No.
Indexed – ово поље има три опције: No, Yes (Duplicates ОК), Yes (No
Duplicates). Појам индексирања биће објашњен у наредним поглављима.
Unicode Compression – односи се на то како Access врши компресију,
а с обзиром да је сваки вид компресије добар, препоручљиво је оставити
на Yес.
IME Mode и IME Sentence Mode – такође је препоручљиво оставити
на подразумеваним вредностима. Ове опције говоре Access-у како да
третира јапанске и карактере језика далеког истока.
Smart Tags – последња опција су тагови које користите у осталим
Office апликација и можете их повезати са овим пољем.
Ово су додатна подешавања за текстуални тип података. Остали
типови података углавном имају слична подешавања, али се у некима и
разликују. Узмимо за пример нумеричко поље BrojDece (слика 172).
Слика 172 – Додатна подешавања за нумеричке типове података
Прва уочљива разлика је у томе што се код текстуалних поља за

Field Size уноси број карактера, а код нумеричких физичка величина броја и
простор који ће заузимати. Из падајуће листе могуће је изаберати следеће
величине (слика 177):
189
Слика 173 – Подтипови нумеричког типа података
❑ Опције Integer или Long Integer омогућавају унос само целих

бројеве у мањем или већем опсегу.
❑ Byte – унос бројева у распону од 1 до 255;
❑ Single/Double – унос бројева са децималним местима.
❑ Integer и Single унос бројева у распону од - 32000 до 32000, а Long
Integer и Double унос бројева у распону од -2.000.000.000 до
2.000.000.000
❑ Decimal – унос децималних бројева, (као и код Single/Double
подтипа), али са нешто већим опсегом.
Format - односи се на формат броја који се може унети, а листа формата

приказана је на слици 174.
Слика 174 – формати нумеричког типа података
Decimal Places – односи се на број децималних места, али ће

функционисати само ако претходно одаберете подтип који може да
подржи децималне бројеве и одговарајући формат броја.
Додатна подешавања за Memo тип су готово иста као и код текста
осим што у овом случају немате опцију да одаберете број карактера јер су
поља овог типа намењена за унос дужег текста. Поље типа Hyperlink такође
има ограничење на броја карактера који се може унети.
Булов тип податка (Boolean): Yes/No, TRUE/FALSE или Оn/Оff, је тип
који има најмање додатних подешавања (слика 175).
190
Слика 175 - додатна подешавања Буловог типа података
Која год опција да се изабере: Yes/No, TRUE/FALSE или Оn/Оff Access

ће генерисати квадратић за чекирање. Када квадратић није селектован
подразумева се да је одабрано No, FALSE или Оff, односно када је
селктован, да је одабрано Yes, TRUE или On.
4.2.3 Lookup Wizard
Једна од ставки која се налази на листи типова података, а која до

сада није објашњена је Lookup Wizard. Овај чаробњак омогућава креирање
релација између табела, или креирање листе из које ће се вршити избор
одређених вредности које треба унети у дату табелу. Рад са више табела
биће објашњен касније, стога ће начин коришћња: Lookup Wizard-а бити
приказан на примеру креирања листе одређених вредности.
У том циљу у табели: Контакти, треба додати још једну колону:
брачни статус особе. Потом са падајуће листе за тип податка нове колоне:
Bracni_Status треба одаберети: Lookup Wizard... Након тога појављује се
прозор као на слици 176.
Слика 176 - Прозор Lookup Wizard
191
С обзиром да база података: Адресар још увек нема друге табеле нити
упите потребно је одабрати другу опцију (I will type in the values that i want)
која омогућава унос вредности које ће се појавити у падајућој листи.
Кликом на тастер Next прелази се на следећи корак и у овом прозору (слика
177) потрегбно је унети следеће податке: ожењен, удата, неожењен,
неудата, разведен, разведена, па потом кликнути на Next.
Слика 177 - Унос вредности у прозор Lookup Wizard
У наредном кораку (слика 178) може се унети нови натпис који ће се

приказати уместо постојећег назива колона (ако за тим постоји потреба).
Поље Limit to List треба чекирати јер се тиме ограничава унос података
само на називе који су унети у претходном кораку. Поље Allow Multiple
Values омогућава избор више од једне ставке са падајуће листе, на пример
да брачни статус буде и неоженјен и разведен, што у овом случају нема
смисла.
Слика 178 - Завршни корак Lookup Wizard-а
192
Кликом на тастер Finish завршава се са креирањем листе. Што се

дизајна табеле тиче, у својствима табеле – Properties, и даље стоји да је
колона Брачни статус текстуалног типа. Међутим, ако се кликне на картицу
Lookup (слика 179) може се приметити да у пољу: Row Source - постоји
листа.
Слика 179 - Изглед Lookup картице по завршетку чаробњака
Падајућу листу над пољима колоне брачни статус (слика 180) могуће
је унети и ручно тако што се унесу сви подаци као на слици 179 – под
наводницима и одвојене тачком и зарезом (;).
Слика 180 - Падајућа листа колоне брачни статус
Значење осталих параметара приказаних на слици 179 је следеће:
❑ Display Controle опција је подешена на Combo box што у ствари

представља падајућу листу и ова опција је најпогоднија за Lookup
тастере. Поред ове, постоје још две опције: List Box – целокупна
листа би била исписана, а избор би се вршио маркирањем жељене
опције (ово се види тек на формама) и Text Box - обично текстуално
поље.
❑ Row Source Type – означава одакле ће падајућа листа узимати
вредности. Ако су вредности сачуване у некој другој табели или
упиту потребно је одабрати опцију Table/Query. Уколико су
193
вредности већ унете (као у овом примеру) потребно је одабрати

опцију Value list, а вредности откуцати у поље Row Source које се
налази одмах испод на начин како је то приказано на слици 179.
❑ Bound Column и Column Count се користе у случају када су
вредности сачуване у некој другој табели или упиту. Опција: Bound
Column представља редни број колоне у другој табели у којој се
налазе жељене вредности, док опција Column Count представља
број колона друге табеле које ће бити приказане.
❑ Column Heads – користи се када су вредности сачуване у некој
другој табели или упиту. Уколико одаберете Yes биће приказани
називи колона (заглавља) када се кликне на стрелицу падајуће
листе.
❑ Column Widths – ширина падајуће листе.
❑ List Rows – број редова који ће бити приказани (ова листа има 6
редова).
❑ List Width – уколико листа има више колона, овом опцијом се
одређује укупна ширина листе.
❑ Limit to List и Allow Multiple Values је раније објашњена, а Allow
Value List Edits омогућава измену и допуњавање листе.
4.2.4 Маска за унос података - Input Mask
Као пример маске за унос података, користићемо базу података

Адресар и колону: Datum_Rodjenja. Маска за унос може се направити
искључиво за колоне текстуалног и датумског типа. Маска се додаје у пољу
Input Mask, Table Design прозора (слика 181). Маску је могуће унети ручно
придржавајући се правила која ће бити касније објашњена или помоћу
чаробњака ако се кликне на три тачке (које се налазе скроз десно)
Слика 181 - Додавање маске за унос података
Кликом на три тачкице покреће се чаробњак (слика 182) прилагођен

типу податка колоне, у овом случају Date/Time типу.
194
Слика 182 - Избор маске за унос података
У делу прозора Try It: может се, пробе ради, унети податак за
конкретну маску. Избором одговарајуће маске прелази се у наредни
прозор (слика 183) где изабрати врсту карактера који ће се налазити у пољу
кад се датум буде уносио.
Слика 183 - Избор карактера
Једна од предности маске за унос датума је то што се не мора

уносити коса црта – оне ће она бити већ понуђена. Потребно је само унети
дан, месец и годину у формату који је претходно одабран. Уколико се маска
креира ручно, у простор за додавање маске потребно је откуцати
вредности као на слици 184.
195
Слика 184 - Ручни унос маске
На претходној слици дан, месец и година раздвојени су косом

цртом, а иза њих стоје два симбола: тачка-зарез, па потом карактер који је
одабран да се налази у пољу приликом уноса података. Уместо косих црта
могу се појавити и тачке ако је основни језик на рачунару српски језик.
Разлика између бројева 9 и 0 је та што су места где стоје нуле
обавезна за попуњавање, док места где стоје деветке нису. Иначе, и нуле и
деветке означавају да се ради о нумеричким вредностима података.
4.2.5 Валидационо правило - Validation Rule
Валидационо правило представља формулу која се уноси у дизајн

прозору табеле над одређеном колоном. Приликом уноса података у
табелу, Access ће проверити да ли су испуњени услови из формуле и ако
јесу дозволиће унос, у супротном приказаће обавештење, односно
валидациони текст (Validation Text) да подаци које сте покушали да унесете
нису погодни за поље из одређеног разлога. Разлог због кога подаци нису
погодни за дато поље образложићете у поменутом Validation Text пољу
Field Properties прозора.
Као пример биће поново узета колона Датум рођења. Уобичајено

ограничење које се уноси над овим пољем је да датум не може да буде у
будућности, јер би ово значило да имате особе које ће тек бити рођене. У
овом случају као Validation Text може се унети: Датум рођења није
исправан. Такође, у пољу Validation Rule потребно је унети следећу
функцију <=Date(). Ово је једна од многобројних предефинисаних функција
Access-а, а користи се за исписивање тренутног (системског) датума (слика
185).
196
Слика 185 - Унос валидационог правила и текста
Када се измене сачувају и проба да се унесете датум, нпр.: 12.03.2214.

појавиће се прозор са поруком о грешци (слика 186).
Слика 186 - Валидациони текст
4.2.6 Уношење података у табелу
Подаци се уносе у табелу у радном режиму. Да би отворили табелу

у радном режиму потребно је два пута кликнути на жељену табелу у
навигационом делу са леве стгране. Навигација унутар табеле је следећа:
❑ Прелазак у наредну ћелију врши се притиском на тастере TAB, десну
стрелицу или ENTER.
❑ Прелазак у претходну ћелију врши се притиском на SHIFT+TAB.
❑ Уколико се у неко поље, односно ћелију унесе податак који за њу
није предвиђен, програм ће вас на то упозорити и можете или
унети исправан податак или прекинути унос притиском на тастер
Escape.
❑ Ако се притисне исти тастер поново прекинуће се унос тренутног
записа и сви подаци које су до тада унети у тај ред биће
поништени.
❑ Када се заврши са уносом података за један запис и притисне неки
од тастера за прелазак у наредну ћелију програм ће вас аутоматски
пребацити на почетак новог реда, тако да можете прећи на унос
података наредног записа. Оно што треба напоменути је да се у
поља типа AutoNumber подаци не уносе, већ их програм аутоматски
генерише. Зато унос података у овом пољу треба прескочити.
197
На дну екрана налази се трака за навигацију записима (Record

Navigation Buttons) на којој се налазе стрелице које омогућавају редом:
враћање на први запис у табели, враћање на претходни, прелазите на
наредни, прелаз на последњи запис, и крања стрелица са звездицом – за
креирање новог записа којим се постиже исти ефекат као претходно
поменутим тастером са HOME траке са алатима. Овај скуп тастера се налази
у на доњем оквиру табеле, а са истим тастерима ћете се сретати и код
форми. Бројеви у средини (11 of 133) означавају да сте тренутно на
једанаестом запису, а табела их укупно има 133.
Слика 187 - Тастери за навигацију
Свака измена у табели у смислу додавања новог записа, измене или

брисања не мора се чувати, јер се све измене над табелама аутоматски
чувају.
4.2.7 Сортирање података
У оквиру табеле у којој се налазе подаци, могуће је извршити

сортирање по било којој колони. Табела је подразумевано сортирана по
колони примарног кључа. Да би табелу сортирали нпр. по колони Презиме,
потребно је кликнути на било коју ћелију у оквиру дате колоне (не мора се
селектовати цела колона), а затим на иконицу Sort Ascending. Други начин
је изабрати опцију Asecending која се налази у оквииру HOME - Sort & Filter
подменија (слика 188), уколико се жели извршити сортирање у растућем
редоследу. У супротном може се кликнути и на иконицу Sort Descending да
би се сортирање извршило у опадајућем редоследу.
Слика 188 - Sort & Filter подмени
Сортирање је могуће извршити и по више колона, с тим што је

примарна колона она која се последња изабере. Пример сортирања по
више колона приказан је на слици 189, где је табела Kontakti прво
сортирана по колони Презиме, па по колони Име.
198
Слика 189 - Сортирање по две колоне
Колоне по којима је извршено сортирање у називу са десне стране

имају приказану стрелицу. Да би се уклонила сва сортирања потребно је
кликнути на иконицу са гумицом – Remove Sort (слика 188) и записи ће
поново бити сортирани као на почетку – по примарном кључу.
4.2.8 Брисање записа
У Access-у постоји више начина за брисања записа. Први начин је да

се кликне у неку од ћелија записа који је потребно обрисати, а потом
изабрати опцију – Delete која се налази на HOME менију у секцији Records.
Иконица – Delete има падајући мени: који даје могућност брисања реда у
коме се налази селектовани запис (Delete Record) или брисања целе колоне
из табеле (Delete Column) (слика 190).
Слика 190 – Брисање записа
Брисање целе колоне није препоручљиво, јер обрисана колона не

би могла да се врати уколико се грешком избрише. Када се изабере прва
опција – Delete Record отвара се прозор са обавештењем да ће запис (или
ред) бити обрисан (слика 191) и тада је потребно изабрати - Yes, да би запис
био избрисан.
199
Слика 191 - Прозор са обавештењем о брисању записа
Други начин да се избрише један или више записа је да се селектује

тзв. Record Selector и притисне тастер Delete на тастатури или иконица
Delete (слика 192).
Слика 192 - Брисање више записа одједном
4.2.9 Измене података у оквиру записа
До сада је објашњено на који начин се могу нови записи додати у

табелу и како се могу обрисати. У одређеним приликама десиће се да ће
бити потребно изменити неки од записа који су већ унети. Рецимо, ваша
познаница се удала и потребно је да јој промените презиме, неко је
променио свој број телефона или адресу на којој станује, итд.
За измену података у некој ћелији довољно је два пута кликнути на
њу и уместо тренутне откуцати нову вредност податка. Ред над којим се
врши измена означен је оловком на Record Selector делу прозора (слика
193). Када се заврши са уносом измене потребно је прећи на наредни или
било који други запис, како би оловка нестала и измене биле сачуване. Ако
је пак потребно изменити само део податка, довољно је притиснети
функцијиски тастер F2 на тастатури или још једном кликнути негде у оквиру
дате ћелије, као у Excel-у.
200
Слика 193 - Процес измене у току
Прекид измена података вршите притиском на тастер Escape.

Вредност ће тада бити враћена на претходну.
4.2.10 Проналажење записа
Када у табели постоји јако велики број записа тада се за

проналажење одређеног записа користи опција Find (слика 195).
Потупак проналажења одређеног нпр. презимена је следећи: прво је
потребно кликнути у било коју ћелију колоне Prezime, а потом на иконицу
Find која се налази на HOME траци са алатима у Find одељку или користити
пречицу са тастатуре: CTRL+F (слика 195).
Слика 194 - Find подмени
Потом се отвара прозор (слика 195) у коме је потребно откуцати критеријум

претраге, на пример презиме Cosic. Кликом на тастер Find Next програм ће
се позиционирати на запис са наведеним презименом (или неће ако
презиме не постоји). Уколико има више записа са наведеним презименом
потребно је да више пута кликнете на Find Next и сваки пут ће вас програм
водити до записа који у себи садрже дато презиме.
Слика 195 - Прозор Find and Replace
У оквиру прозора Find and Replace постоје различите опције претраге:
201
❑ Look In – претраживање po целој табели или selektovanoj колони.

Match – да ли текст који се тражи мора да се поклапа са унетим
текстом у ћелији или може бити само део онога што се у њој
налази.
❑ Ако je у Look In одабрано да се претражује само унутар колоне дате
табеле, тада се под опцијиом Search може изабрати смер
претраживања.
❑ Match Case – омогућава тражење тачно унетог записа, водећи
рачуна о великим и малим словима.
Када је запис пронађен, кликом на тастер CanceI затвара се Find and Replace
прозор. Други пример био би проналажење записа чији број телефона
почиње цифрама 014. Тада се у прозору Find and Replace уносе следећи
подаци (слика 196):
Слика 196 - Критеријум претраге за телефон који почиње на 014
4.2.11 Проналажење и замена вредности у ћелијама
У претходном поглављу објашњено је проналажење одређених записа на

основу података у њима. У овом поглављу биће објашњено како одређене
податке у оквиру записа аутоматски заменити другим. Картица за замену
вредности ћелија: Replace, се налази у истом прозору – Find and Replace
(слике 194 и 196). Можете позвати Find and Replace прозор претходним
поступком или кликнути на иконицу Replace која се такође налази на HOME
траци са алатима у Find одељку (слика 195). Исти одзив добијате
комбинацијом тастера CTRL+F.
Поступак замене је приказан на слици 197. У поље Find What уноси се оно
што је потребно пронаћи, а у поље Replace With, оно са чиме се пронађени
запис замењује. Додатне опције су исте као и код варијанте за
проналажење података. На пример желите да замените сва имена Јово у
име Јован - кликнути на Find Next чиме ће Access пронаћи прву ћелију са
постављеним записом, тј. ћелију у којој пише Aca; потом је потребно
202
кликнути на Replace да би се име Јово заменило са Aleksandar. Поступак

понављате уколико има више особа са именом Јово. Уколико сте пак
сигурни да желите да одједном замените имена особама са именом Јово у
Јован, кликнућете на Replace All. Ову операцију нећете моћи да поништите
када је једном извршите о чему ће вас Access обавестити.
Слика 197 - Replace картица
Функција Replace не користи се само за замену целокупне вредност ћелије,

већ се њоме може заменити само један њен део. На пример могу се
заменити сви позивни бројеви 012 из колоне Телефон са бројевима 013.
Потребно је само да у пољу Match одаберете Start of Field. Овим поступком
ће цифре иза позивног броја остати исте а позивни бројеви ће бити
замењени. Када се позиционирате у одређену колону па потом позовете
Find and Replace прозор, Access ће вредности које откуцате тражити само у
тој колони. Ако се пак у табели осенчи оно што је касније потребно
пронаћи, у нашем случају позивни број 012 и онда позовете Find and
Replace прозор, вредност коју сте осенчили биће већ исписана у Find What
одељку па је не морате уносити.
4.2.12 Филтрирање података
Опција филтрирања података је веома корисна опција Access-а. Постоји

неколико варијанти филтрирања и оне ће бити показане на примерима.
Рецимо да је потребно приказати све особе са презименом Cosic.

Ово се може урадити тако што се кликне на ћелију са датим презименом, а
потом изабере опција: Filter By Selection која се налази у Sort & Filter
одељку HOME траке са алатима (Слика 198).
203
Слика 198 - Sort & filter подмени
Кликом на наведену иконицу отвара се падајући мени у коме

постоји опције да Access прикаже све записе са презименом Simic – Equals
“Simic“; све записе код којих презиме није Simic – Does Not Equal “ Simic“;
све записе који у презимену садрже Simic – Contains “ Simic“; и све записе
који у презимену не садрже Simic – Does not contain “ Simic“.
Иконица Toggle Filter служи за уклањање филтера када је
примењен, или за поновно активирање последње коришћеног филтера.
Ознака да је извршено филтрирање по одређеној колони је иконица у
десном делу назива колоне (слика 199).
Слика 199 - Filter By Selection за презиме Simic
Уколико је потребно приказати особе рођене након датума који

наведете, активирати мени за филтрирање на један од два претходно
наведена начина и у овом менију изабрати једну од следећих опција:
❑ да се селектују сви наведени датуми (Select Аll),
❑ да се селектују неки посебни датуми или
❑ да се отвори Date Filters подмени и помоћу додатних опција
(слика 200) дође до жељеног резултата.
204
Слика 200 - Филтер и додатне опције за датумске колоне
Да би приказали особе рођене након одређеног датума одабраћете опцију

After. Одабиром ове опције позивате прозор (слика 201) у коме је потребно
да напишете тај датум.
Слика 201 - Прозор за филтер над датумским пољима
Кликом на ОК биће приказане све особе које су рођене након 31.12.1984.
Филтере, као и сортирања могуће је комбиновати. Особе које су

издвојене и филтриране по датуму рођења, могу се додатно филтрирати
тако да буду приказане само оне које имају децу. Поступак за ово би био да
над колоном Број деце примените филтер и у додатним опцијама
одаберете Greather Then (слика 202).
Три тачке, као и у претходном примеру, значе да ће бити отворен
додатни прозор у коме је потребно уписати број 1, јер се тражи ко од особа
205
има једно или више деце. Додатне опције код филтрирања се разликују у
зависности од типа податка колоне.
Слика 202 - Филтер и додатне опције за бројчано поље
Филтрирање се искључује избором опције Toggle Filter. Тада ће

филтрирање остати запамћено и моћи ће поново да се примени. Кликом на
исти тастер или кликом на Advanced иконицу (слика 199), па Clear All Filters
сви филтери ће бити поништени и Access их неће више памтити. Када је
потребно искључити филтер над само једном од филтрираних колона,
кликните у оквиру те колоне, и изабрати опцију Clear Filter From. (слика
203).
Слика 203 – уклањање филтера
206
Упити
4.3 Упити
Упит је један од објеката у бази података и он представља питање

над једном или више табела базе података. Резултат упита су подаци који
су одговор на постављено питање. Access резултате упита тј. одговор на
питање приказује такође у форми табеле која се назива View односно
табела погледа. Неки простији упити се могу урадити преко филтера, али за
све сложеније упите користи се процедура које ће бити објашњена у
наставку оовог текста.
4.3.1 Креирање и чување упита
За креирање упита потребно изабрати опцију Query Design која се

налази на Create менију (слика 204), чиме се отвара прозор QBE editor –
који омогућава да се селектује једна или више табела на бази којих ће бити
направљен упит.
Слика 204 – Queryes подмени
Слика 205 - Прозор за дизајнирање упита (QBE едитор)
Већина упита креира се на овај начин. Међутим, постоји и Query

Wizard који се такође може користити (нпр. за проналажење дупликата).
207
Упити
Прво што треба урадити након појављивања овог прозора је

одабрати табелу, односно табеле над којима ће се креирати упит и
кликнути на тастер Аdd. По завршетку овог корака потребно је затворити
прозор Show Table, који се касније у сваком тренутку може позвати кликом
на иконицу Show Table која се налази на Design менију. Ова као и још неке
додатне траке са алатима појављиваће се повремено у току рада са
различитим Access објектима. Прозор за дизајнирање упита сада добија
изглед као на слици 206.
Слика 206 - Прозор за дизајнирање упита након додавања табеле
У горњем делу прозора налази се селектована табела, а у доњем

простор где комбиновањем колона и разних услова постављате питање
односно упит. У примеру који следи биће креиран упит којим ће се
приказивати име, презиме, мејл, датум рођења и брачни статус особе. Оно
што је потребно да урадите је да наведене колоне прикажете у доњем делу
прозора у пољу Field.
За ово постоје три начина:

❑ Двоклик на жељену колону у табели,
❑ Превлачење жељене колоне из табеле у доњи део прозора,
❑ Клик на језичак у десном делу поља Field и избор из падајуће листе.
Доњи део прозора за дизајнирање упита по додавању наведених колона
добија следећи изглед (слика 207).
208
Упити
Слика 207 - Поља новог упита
Упит је потом потребно сачувати кликом на иконицу Save или

комбинацијом тастера CTRL+S. Сачувати упит под именом:
KraciPodciOKontaktima. Упит је потом сачуван у посебном делу
навигационог прозора под секцијом Queries, а покреће се кликом на
иконицу View или Run (црвени знак узвика на Design менију) док сте још у
дизајну упита, или двокликом на назив упита када је затворен (слика 208).
Слика 208 - Иконице за покретање упита
Код упита се мора јако водити рачуна о изменама података. Свака

промена података у табели погледа (резултату упита) доводи до промене
истих података у основној табели из које су подаци извучени. Поред измене
података можете обрисати и записе из табеле, брисањем истих у
резултатима упита. Резултати претходног упита приказани су на слици 209.
Слика 209 - Резултат упита
Процес измене односно брисања података наравно функционише и у

супротном смеру. Ако се обришу неки записи из табеле или измени
одређен податак, они ће се изменити или бити обрисани у резултату упита.
4.3.2 Измене упита
209
Упити
Да би се извршиле измене на неком упиту потребно га је отворити

у дизајн режиму (Design View). То се постиже десним кликом на упит у
навигационом прзору и кликом на опцију Design View, или отварањем
упита на неки од већ поменутих начина и кликом на иконицу View која се
налази у Viewс одељку HOME траке са алатима.
Упиту се могу додати неке нове колоне, уклонити постојеће,
изменити редослед њиховог приказивања простим превлачењем (Drag And
Drop метода) итд. Свака измена мора се потом и сачувати, јер Access је
неће аутоматски упамтити.
Када се креира неки упит, а пре постављања критеријума, може се
одмах и покренути како би се проверило да ли приказује све податке из
дате табеле. Број записа који се приказује без постављеног критеријума
треба да је једнак максималаном броју записа у табели. Убацивањем
критеријума тај број ће бити мањи или у ретким случајевима исти као број
записа без критеријума.
4.3.3 Додавање критеријума за филтрирање
Филтрирање код упита прво ће бити показано код поља текстуалног

типа. У ту сврху биће креиран упит који приказује име, презиме, датум
рођења и град особа које су рођене у Београду. Критеријуми се уносе тако
што се у поље Criteria над колоном Град упише назив града по коме се
жели урадити филтрирање. Дизајн упита је приказан на слици 210. Знакове
навода Access додаје аутоматски када се позиционирате ван поља тако да
их не морате ручно уносити.
Слика 210 - Дизајн упита по криктеријуму: Град
Поред филтрирања текстуалних поља могуће је филтрирати и поља

нумеричког типа. За овај пример биће креиран упит који приказује име,
презиме и број деце за особе које имају децу. Као критеријум у пољу
Criteria поставља се: >0 (слика 211). Резултат оваквог филтрирања биће
особе које имају једно и више деце. Упит сачувајте под именом:
Osoba_Deca.
210
Упити
Слика 211 - Дизајн упита DecaViseOdNula
Код поља нумеричког типа неће бити додати знакови навода. Ово је
једна од ствари којом можете у самом упиту разликовати типове података
различитих колона. Поред знакова < и > може се користити и <= (мање или
једнако), >= (веће или једнако) или <> (различито). Ако је број који се
тражи, на пример једнак 3, неће се куцати =3 већ само 3 као што ни у
примеру за Београд није унето: =Београд. Да би одредили број у неком
опсегу, рецимо број деце између двоје и четворо, користи се следећа
синтаксу between 2 and 4. Резултат оваквог упита би биле све особе са
двоје, троје или четворо деце.
Филтрирање над пољима датумског типа је доста слично
филтрирању над пољима текстуалног и нумеричког типа. Пример:
Приказати: име, презиме, датум рођења и град, особа рођених после 1985
године. Упит сачувати под називом: Rodjeni_posle_85. Дизајн упита је
Слика 212 - Дизајн упита са филтрирањем датума
У поље Criteria потребно је унети знак веће, који код датумских

поља представља датуме након оног који се откуца, и последњи дан у 1985.
години односно 31.12.1985, јер треба приказати све особе рођене после
ове године. Access ће аутоматски, као што код текстуалних поља додаје
знакове навода овде додати тарабе.
Код датумских поља такође се могу користити оператори поређења >=, <=
и between. Потребно је водити рачуна о формату уноса датума који је
подешен на вашем рачунару у Region AND Language одељку Control Panela,
јер се може догодити да покушавате да унесете датум у једном формату и
Access га не прихвата, а нисте подесили такав формат у поменутом одељку.
Ово подразумева и подашавање сепаратора за дан, месец и годину који
може бити у виду тачке или косе црте (друга опција је чешћа).
У претходним поглављима речено је да Access за Булов тип податка
приказује квадратиће за чекирање (Check Box) који су чекирани за
211
Упити
вредности TRUE, On или Yes, а нису чекирани за FALSE, Оff или No. Да би
видели филтрирање оваквих поља на примеру, креирати упит који
приказује име, презиме и запослење особа. Упит сачувати под називом
Zaposlenje. Резултат овог упита ће бити имена и презимена свих особа из
табеле Контакти, као и колона запослење било да је квадратић чекиран
или не. Уколико је потребно приказати само оне особе које су запослене,
односно оне код којих је квадратић чекиран, у поље Criteria унети: Yес
(слика 213) или број 1, True или On. У супротном унети: No, број 0, False или
Оff.
Слика 213 - Особе са запослењем
4.3.4 Џокерски знакови код филтрирања
Понекад оператори поређења које смо навели (=, <, >, <=, >=) неће бити
довољни да се добије жељени резултат упита. На пример, потребно је
филтрирати по почетном слову имена, крајњим словима презимена, дела
адресе, итд. То све можете постићи управо коришћењем џокерских
знакова.
Пример:
Креирати упит који ће приказати ID_Osoba, имена, презимена и датум
рођења особа чије презиме почиње словом С. Дизајн овог упита је
Слика 214 - Дизајн упита PrezimenaNaS
Критеријум за постизање задатог резултата је S*. * је симбол који

замењује низ карактера. Када се унесе наведени критерујм и кликне ван тог
поља Access аутоматски додаје префикс Like, а унети критеријум ставља под
212
Упити
наводнике. Упит сачувати под називом PrezimeNaS. Резултат је приказан на

слици 215.
Слика 215 - Резултат упита PrezimenaNaS
Знак: * може се ставити и на почетак критеријума. Ако се у

критеријум стави “*ic” као резултат добијају се сва презимена која се
завршавају на -ic. Овај џокерски знак није предвиђен само за текстуална
поља. Може се користити и над пољима датумског типа. Овде постоји
изузетак јер се мора ручно унети оператор Like и знаци навода.
Пример:
Приказати све особе рођене 23. дана неког месеца неке године. У
критеријум за поље датум рођења биће потребно унети Like “23/*”. Како
бисте приказали особе рођене у јулу? (Like "*/07/*").
Поред * која замењује низ карактера, користи се и знак питања - ? којим се
замењује један карактер. Који бисте критеријум унели у упиту PrezimeNaS
да бисте добили сва презимена на слово S али која имају 5 слова? (Like
"S????")
4.3.5 Проналажење празних ћелија – NULL вредности
Иако база података дозвољава да нека поља остану празна, врло често у
пракси је потребно накнадно ажурирати таква поља.
Пример:
Направити упит који ће приказати име, презиме и мејл адресе свих особа, а
потом га филтрирати тако да приказује само имена и презимена оних особа
чије мејл адресе нису унете. Критеријум који треба унети приказан је на
слици 216.
Слика 216 - Дизајн упита за проналажење NULL вредности
Може се унети само NULL, а Access ће аутоматски додати префикс Is.

Резултат овог упита је приказан на слици 217. Упит сачувати под називом
NemajuMejlove.
213
Упити
Слика 217 - Резултат упита НемајуМејлове
Уколико је потребно урадити обрнуто – приказати само оне особе чији су

мејлови унети, у поље Criteria требали унети Is Not NULL. Сачувати и ову
варијанту упита под називом ИмајуМејлове.
Критеријуми Is NULL односно Is Not NULL функционишу над свим типовима
података.
4.3.6 Оператор OR
Када је потребно извући из базе података све записе који задовољавају бар
један од више постављених критеријума тада се користи оператор OR (или).
Пример:
Крeирати упит који ће као резултат приказати: име, презиме и брачни
статус особа које су у браку.
Оваква врста упита захтева да се примене два критеријума над колоном
брачни статус и то: Ozenjen и Udata. Упит се може урадити на два начина
(слике 218 и 219).
Слика 218 - Коришћење поља Or - или
На слици 218 је приказана прва варијанта упита када се други критеријум

пише у поље or (или), а на слици 219 друга варијанта када се користи
оператор Or.
214
Упити
Слика 219 - Коришћење оператора Or
Резултат овог упита (у оба случаја) биће имена и презимена свих особа код
којих је брачни статус ожењен, односно удата (слика 220).
Слика 220 - Резултат упита ОсобаУБраку
4.3.7 Оператор AND
У претходним поглављима приказани су примери рада са упитима где су

критеријуми постављани само над једном колоном. Међутим, критеријуми
се код упита могу применити и над више од једне колоне. За ову сврху се
користи оператор AND (и). Резултат оваквих упита је табела са записима
који испуњавају све постављене критеријуме.
Пример:
Креирати упит који ће као резултат приказати имена и презимена свих
удатих жена из Београда рођених после 1/1/1985. У овом упиту постоје три
критеријума. Оператор AND се користи тако што се критеријуми пишу у
истом реду над потребним колонама (слика 221).
Слика 221 - Примена више критеријума AND
Упит сачувајте као ZeneIzBeograda. Резултат је приказан на слици 222.
215
Упити
Код упита се могу комбиновати AND и OR оператори. Нпр. уколико је

потребно издвојити из базе све неудате девојке из Београда рођене после
1/1/1985 ИЛИ имена, презимена, градове и датуме рођења разведених
жена тада се користе заједно AND и OR оператори. Пример је приказан на
слици 223.
Слика 223 - Комбиновање критеријума AND и ОR
4.3.8 Сортирање резултата упита
Резултати упита могу се сортирати приликом приказивања. То

постижете коришћењем поља Sort приликом креирања упита.
Пример:
Креирати упит који ће као резултат приказати: име, презиме и број деце за
особе које имају више од двоје деце, сортиране по имену у растућем
редоследу. Дизајн упита је приказан на слици 224, (у пољу Sort над
колоном име селектовано је Ascending).
Слика 224 - Сортирање по имену
Упит сачувати под именом: SortiranoIme. Резултат је приказан на слици 225.
216
Упити
Слика 225 - Резултат упита SortiranoIme
Резултати упита могу се сортирати по више колона. У том случају Access ће

сортирати колоне почевши од прве гледајући са леве стране (слика 226).
Слика 226 - Сортирање упита по више колона
4.3.9 Сакривање колона из резултата упита
Колоне које се користе приликом креирања упита могу да се изузму из

крајњег резултата и да се не приказују. Притом, то могу бити колоне над
којима су постављени критеријуми.
Пример:
Креирати упит који ће као резултат приказати име, презиме, адресу и
запослење особа који су разведени. У овом случају колону Брачни статус
није потребно приказати у резултату упита. Ова колона користи се само за
постављање критеријума за селекцију.
Поступак којим се одређена колона искључује из резултата упита је
искључивање квадратића за чекирање у пољу Show (слика 227).
Слика 227 - Не приказивање колоне BracniStatus
Упит сачувати као Разведени. Резултат упита је приказан на слици 228.
217
Упити
Слика 228 - Резултат упита Разведени
4.3.10 Калкулације помоћу упита
Осим селекције записа из базе, упити омогућавају и разне калкулације и

операције над записима. На следећем примеру биће приказано како се
помоћу упита може направити нова колона која ће спојити колоне име и
презиме. Биће креирана и колона у којој ће бити приказан месец рођења
особа.
Пример: Креирати упит који ће као резултат приказати: град, број деце за
особе које имају децу, запослење, колону са пуним именом и презименом
и месецом рођења особе. Дизајн упита је приказан на слици 229.
Слика 229 - Дизајн упита са калкулацијама
Нове израчунате колоне додајеју се на следећи начин:

• прво се напише назив нове колоне, иза кога следе две тачке (:), па
потребне колоне и функције.
Пример: Назив колоне: калкулација. У овом примеру то гласи – Puno ime:
[Ime]& “ “ &[Prezime]
Простор за куцање калкулација може се проширити или повећањем

ширине колоне или тако што се кликне десним тастером миша и селектује
опција Zoom. Исти ефекат постижете комбинацијом тастера SHIFT+F2. На
овај начи отвара се прозор Zoom (слика 230) у коме се на прегледнији
начин могу извршити калкулације. Прозор има и тастер Font којим отварате
нови прозор где се може повећати или променити Font ради још боље
прегледности.
218
Упити
Слика 230 - Прозор за калкулације Zoom
Као што је приказано на слици 231 новој колони додељен је назив

MesecRodjenja, након чега су уследиле две тачке, па функција Month којом
се извлачи број месеца из датумских података, па обична заграда која
означава да се функција примењује на оно што се у њој налази и на крају
назив постојеће колоне у угластој загради. Резултат упита приказан је на
слици 231. Упит сачувати као Калкулација.
Слика 231 - Резултат упита Калкулација
4.3.11 Рачунске операције над колонама
Поред тзв. „хоризонталних“ калкулација које се односе на

израчунавање задатих вредности у сваком од записа, у Access-у се могу
вршити и „вертикалне“ калкулације, односно рачунске операције над
колонама. Код ове врсте калкулација врши се сабирање, пребрајање,
тражење просечне вредности, итд. у колонама.
Пример:
Креирати упит који ће као резултат пребројити колико има особа по сваком
од брачних статуса (колико има удатих, колико разведених, итд.). Да би се
користиле функције сабирања, пребрајања, тражења минимума односно
219
Упити
максимума итд, прво мора да се активира опција: Totals у дизајну упита.

Она се може активирати на два начина:
• Кликом на иконицу Totals (слика 232) која се налази на Design траци
са алатима,
• Десним кликом у простор за дизајнирање упита па избором опције
Totals.
Слика 232-– Totals иконица

По активирању Totals одељка простор за дизајнирање упита добија
следећи изглед (слика 233):
Слика 233 - Дизајн упита са Total одељком
Као што је приказано на слици 233, поред постојећих додат је одељак Total
у коме је подразумевана опција Group By. Ова опција ће на овом
конкретном примеру груписати сва понављања брачних статуса (слика 234).
Слика 234 – Резултат упита BracniStatus
Поред колоне Bracni_Status упиту смо додали и колону ID_Osoba јер се у

задатку тражи да пребројите сваки од брачних статуса. Пребрајање се врши
функцијом Count коју је потребно селектовати у Totals одељку колоне
ID_Osoba.
Други пример би био приказ броја деце по градовима. Дизајн овог упита
приказан је на слици 235:
220
Упити
Слика 235 – Дизајн упита са сабирањем

Као што видите на слици, прво смо груписали градове, а потом за
колону године применили опцију SUM која, као што вам је већ познато,
сабира податке. Упит сачувајте као DecaPoGradovima. Резултат је приказан
на слици 236.
Слика 236- Резултат упита DecaPoGradovima
Примећујете да колона године мења назив у SumOfBroj_Dece, због

примене функције SUM. Ово је могуће изменити у дизајну самог упита.
На истом примеру може се израчунати просечан број деце по
породицама (функција Avg), односно најмањи и намвећи број деце
(функције Мin/Мax), (слика 237).
Слика 237– Просек, минимум и максимум година и број деце по градовима
4.3.12 Проналажење дупликата помоћу упита
У овкиру овог поглавља биће објашњено коришћење чаробњака за

креирање упита и то на примеру проналажење дуплираних података у
табелама.
Упит помоћу чаробњака креира се кликом на иконицу Query Wizard
која се налази на Create траци са алатима. Кликом на наведену иконицу
добија се прозор New Query (слика 238) у коме је потребно одаберати трећу
ставку – Find Duplicates Query Wizard (остале ставке биће објашњене у
наредним поглављима).
221
Упити
Слика 238 -Прозор Неw Query
Кликом на тастер ОК појављује се прозор који омогућава да се

изабере табела над којом ће се спровести дати упит (слика 239).
Слика 239 – Прозор за избор табеле
С обзиром да база тренутно има само табелу Контакти и да је она

већ селектована, кликнути на Next. У наредном прозору потребно је
селектовати колоне над којима ће се извршити упит. Уколико је потребно
пронаћи особе које се исто зову и презивају тада је потребно селектовати
колоне Име и Презиме.
222
Упити
Слика 240 – Прозор за избор колона на које циљате
Кликом на Next отвара се нови прозор (слика 241) у коме је

потребно селектовати још неке колоне на основу којих ће се утврдити да ли
је особа стварно унета два пута или јој се само поклапају подаци у
селектованим колонама. Стога ће у овом кораку бити селектоване колоне:
ID_Osoba, Adresa, Grad и Telefon_Kuca
Слика 241 - Прозор за избор додатних колона
У последњем кораку потребно је дати неко име самом упиту (у овом

случају назив ће бити: DuplikatiOsoba) и кликнути на Finish. Уколико има
дпуликата они ће бити приказани у табели која се појављује као резултат
упита. У супротном, та табела биће празна што значи да нема дуплих уноса
у табели Контакти.
223
Упити
Слика 242 -Резултати упита DuplikatiOsoba
Овакви упити су врло користни у бази података са великим бројем записа, и

служе да се, с времена на време, проверило да ли је дошло до дуплирања
података или не.
224
Форме
4.4 Форме
Форма (образац) представља кориснички интерфејс ка табели, упиту

или табелама. Форме се, за разлику од упита, углавном праве помоћу
чаробњака. За креирање форми користе се опције које се налазе у Forms
секцији, Create менија (слика 243).
Слика 243 - Секција Forms
Све ове опције ће бити објашњене током наредних поглавља. Први

корак у креирању форми подразумева да се прво селектује табела у
навигационом прозору, за коју се жели креирати форма. Потом се кликне
на иконицу Form (слика 243).
Изглед тако креиране форме приказан је на слици 244. Нова форма се
приказује у тзв. Layout View. То је поглед на форму у коме можете вршити
измену и над подацима и мењати распоред поља на форми. Поред овог,
Access нуди још два погледа на форму а то су:
• Form View – интеракција само са подацима и
• Design View – интеракција само са распоредом података
(структуром форме).
Слика 244 - Изглед готове форме
225
Форме
Различити приказ форме бира се са падајуће листе иконице View (слика

245) која се налази на HOME или Design траци са алатима (уколико је
активан дизајн режиму форме).
Слика 245 - Погледи на форму
Овако креирана нова форма аутоматски добија назив табеле над

којом се креира. Овај начин креирања форме је и најједноставнији начин
који се користи када је потребно приказати сва поља из табеле.
Иако је добила назив форма ипак још увек није сачувана. То се мора
накнадно урадити. Форма се може чувати под истим или измењеним
називом.
4.4.1 Креирање форме помоћу чаробњака
Форме се могу креирати и помоћу чаробњака, избором опције Form

Wizard (слика 243). У овом случају не мора се претходно означити табела
над којом се креира форма, јер се тај поступак изводи накнадно (слика
246).
Пример:
Креирати форму над табелом Контакти, која ће садржати само следеће
колоне: име, презиме, адреса, град, кућни телефон и брачни статус.
У овом случају потребно је наведене колоне пребацити из Available Fields у
Selected Fields (слика 246).
226
Форме
Слика 246 - Прозор Form Wizard-a
Кликом на Next прелази се на следећи корак у коме се врши избор

изгледа форме. Чаробњак нуди четири могућа изгледа форме. (слика 247).
Слика 247 - Прозор за избор изгледа форме
DataSheet изглед је готово исти као табела, тако да се углавном ради о

избору између Columnar и Tabular изгледа. У овом примеру биће одабран
изглед: Columnar. У следећем кораку форми ће бити дато име: Особа.
Креирање форме завршава се кликом на Финисх (слика 248).
227
Форме
Слика 248 - Форма креирана помоћу чаробњака
Columnar изглед форми приказује у сваком тренутку на екрану само један

запис из табеле, а прелаз са једног на други запис врши се преко
навигационих тастера који се налазе у дну форме (слика 249).
Слика 249 – Навигациона линија
Ради поређења изгледа форми биће креирана нова форма са истим

колонама као форма Kontakti_deo, али ће она имати Tabular изгледа. Њен
назив биће: Kontakti_Tabular (слика 250). Ова врста приказа, за разлику од
претходног, садржи све записе из дате табеле. Ова врста форми по
изгледу доста личи на табелу или упит али је прегледнија од њих.
Columnar изглед се користи када је потребно да се прикаже више колона, а
Tabular када се жели приказати мање колона за више записа одједном.
Слика 250 - Tabular изглед форме
4.4.2 Измене података и унос нових записа преко форме
228
Форме
Промена одређеног податка на форми, као и код упита, доводи до

промене тог податка у табели и обрнуто. Поступак измене података је
готово исти као и код табела само што је другачији интерфејс. Током
промене података у једном запису биће активна иконица оловке која
означава да је процес измене у току. Када се заврши са изменама потребно
је прећи на нови запис како би се оловка изгубила. Промене се аутоматски
чувају.
Унос новог записа преко форме је готово исти као и унос истих код
табела. Довољно је кликнути на иконицу New у Records подменију, у оквиру
HOME менија или притиснути тастере CTRL++ на тастатури или, најчешће,
кликнути на тастер за унос новог записа на траци са навигационим
тастерима:
Напомена: ако су над неким колонама табеле постављене маске за унос

података или падајуће листе, исте ће бити пренете и на форму па ће се тако
подаци и морати уносити. Падајућа листа на форми је приказана на слици
250 над колоном Брачни статус.
4.4.3 Проналажење и брисање записа на форми
Овај процес је такође готово исти као и код табела. Дакле, потребно
је отворити прозор Find and Replace на један од начина који су раније
објашњени (најједноставније је CTRL+F), унети критеријум претраге,
поставити додатна подешавања и кликнути на тастер Find Next.
Брисања записа преко форме ће обрисати тај запис и из табеле. Као
и код табела, акција је иреверзибилна што значи да обрисани запис више
неће моћи да поврате. Поступак је карактеристичан за форме Columnar
изгледа јер се RecordSelector мало разликује. Наиме, издужен је преко
целог левог дела прозора јер Columnar форме приказују један запис по
екрану. Record Selector за Columnar форме је приказан на слици 251.
229
Форме
Слика 251 - Record Selectор на Columnar формама
Record Selector за Tabular форме је мањи и приказан је на слици 250.

Брисање записа врши се избором записа тако што се кликне на Record
Selectоr и притисне тастер Delete.
Напомена: иако форма приказана на слици 251 нема све колоне из табеле
над којом је креирана, брисање записа брише цео запис.
4.4.4 Сортирање и филтрирање записа на формама
Сортирање података на формама може бити карактеристично само

за Columnаr форме јер је видљив само један запис на екрану. Иначе,
поступак и концепт сортирања је исти као и код табела.
Филтрирање, као и брисање записа и сортирање може се
применити само код форми типа - Columnar.
Пример: приказати све удате жене на форми Columnаr изгледа.
Поступак: кликнути у поље брачни статус и пронаћи прив запис са ознаком:
удата. Потом кликните десним тастером миша на дато поље и са помоћног
менија изаберите опцију Еquals “Удата”(слика 252). Овим ће се број записа
смањити што се може и видети и на тастерима за навигацију. Такође,
појављује се и ознака да је филтер примењен као и број записа који
задовољава постављени критеријум, а то је у овом случају 8.
230
Форме
Слика 252 - Ознака за примењен филтер код навигационих тастера
Такође, на формама се могу комбиновати филтери. Даљим

постављањем услова, нпр. приказати само удате жене из Београда, као
резултат појављују се само 3 записа.
Код коришћења Filter By Form (pod Advance опцијом), појавиће се
празна форма у коју се потом уносе критеријуми. Нпр. пронаћи све
неожењене мушкарце из Београда (слика 253).
Слика 253 - Filter by Form код форми
У доњем делу форме налази се картицу OR којим додајете ИЛИ

критеријум. На пример уколико је потребно направити следећи упит:
издвојити ожењене, незапослене особе из Београда или Новог Сада, тада
231
Форме
се други критеријум додаје тако што се кликне на картицу OR па у новој

празној форми дода и тај критеријум. Значи: брачни статус – ожењен;
запослење – не чекирати и град – Нови Сад.
4.4.5 Модификовање дизајна форме
На следећим сликама су приказане три нове траке са алатима које

се појављују када се форма отворити у Design или Layout режиму. Layout
режим је „хибридни“ режим јер се подаци могу видети док се мења
структура форме.
Активирањем Design режима рада на врху екрана појављују се још
три менија: Design, Arrange i Format чији су изгледи приказани на сликама
254, 255 и 256.
Слика 254 - Design трака са алатима
Слика 255 - Arrange трака са алатима
232
Форме
Слика 256 - Format трака са алатима
Команде доступне у оквиру ова три менија Design режима рада,

омогућавају израду најразличитијих форми од врло једноставних до крајње
сложених форми. У овом ражиму рада могуће је брисати и додавати нова
поља, мењати њихов положај и редослед, подешавати боју позадине али и
самих поља, закључавати поља и тиме ограничити шта корисник може да
мења од података, а које податке може само да види. Такође, могуће је
креирати форме и њима одговарајуће подформе које приказују само
податке изабране у главној форми, убацивати контроле које ће позивати
макрое или VBA код.
Измена редоследеа поља ради се Drag & Drop методом – односно
кликне се левим тастером миша на поље коме је потребно променити
положај и док се држи притиснут леви тастер миша то поље се превуче
жељено место. Превлачењем поља његова ознака, односно назив поља се
такође помера (тзв. лабела). Ово важи и у обрнутом смеру. Ако желите да
померате објекте посебно, потребно је кликнути на сиви квадратић у
њиховом горњем десном углу. У дизајн режиму може се још променити и9
величина поља и лабела развлачењем тих објеката, променити текст
лабела, итд.
Свака форма се састоји од заглавља (Header), детаља (Details) и
подножја (Footer). У секцији детаља се налазе сви подаци, док се у
заглављу обично налази назив форме и иконица. Подножје је празно и
оставља се кориснику да сам дефинише његов садржај. Ово се такође може
изменити. Нпр. у заглавље се може додати нека слика или лого фирме, а у
подножју системски датум итд.
Брисањем поља са форме у дизајн режиму (селектовање па делете
са тастатуре), оно се неће обрисати из табеле нити ће ти подаци било како
нестати из ваше базе, само га нећете више приказивати на форми. Када се
обришете поље, аутоматски се брише и пратећа лабела. Супротно не важи
– ако се обрише само лабела, поље остаје.
У овом режиму рада, могућа је и вишеструка селекција објеката
(држи се тастер SHIFT), а потом и заједничка промена величине, позиције
233
Форме
или брисање селектованих објеката. Код дизајна форме свака промена је

реверзибилна па тако можете користити тастере Undo и Redo. По
завршетку измена потребно је да исте сачувате (CTRL+S).
4.4.6 Накнадно додавање поља на форму
Накнадно додавање поља на форму је чест случај и поступак ће

бити објашњен на претходном примеру, где ће на форму бити додато и
поље датум рођења. Први корак је: отворити форму која садржи само део
контаката у дизајн режиму. Да би се обезбедио додатни простор на форми,
потребно је проширити одељак детаља (слика 257).
Слика 257 Развучена секција детаља ка доле
Потом активирати Add Existing Fields мени (слика 259) кликом на иконицу
Add Existing Fields (слика 258) која се налази на Tools секцији Design менија.
Жељено поље додаје се двокликом на његов назив. На крају поставити
поље на жељено место.
Слика 258 - Tools одељак Design траке са алаткама
234
Форме
Слика 259 – Add Existing Fields мени
Опција за додавање постојећих поља (Add Existing Fields) има два

режима. Први је приказан на слици 259 и користи се када се додаје поље
из тренутне табеле (Fields availble for this viewer). Други режим: Show all
tables се користи у случају када постоји више табела у вашој бази и када је
потребно додати на форму поље из неке друге табеле, ако су те две табеле
повезане итд.
Ново поље се додаје тако што се кликне левим тастером миша на
његов назив и док се држи притиснут леви тастер миша тај назив превуче
на форму. Потом се пусти леви тастер миша. Форма Kontakti_deo по
додавању колоне датум рођења и њеном премештању на за то претходно
направљено место има следећи изглед: (слика 260).
Слика 260 - Форма ОсобаЦаробњак по додавању колоне датум рођења
4.4.7 Поравнавање и фино намештање објеката на форми
За поравнавање поља на форми користи се Arrange трака са

алатима (слика 255). На њој се налазе команде које омогућавају поравнање
235
Форме
по жељеној ивици: (Align), повећање/смањивање вертикалног или

хоризонталног размака између њих (Spacing), груписање (Grouping) или
аутоматски подешавање величине.
Пре примене ових команди потребно је претходно селектовати
поља. Селекција више поља, осим помоћу тастера SHIFT или CTRL, може се
урадити и кликом и превлачењем оквира преко њих као када се селектује
више иконица на DeskTop-у.
4.4.8 Измена редоследа заустављања табулатора
Најбржи начин кретања кроз форму је коришћење тастера ТAB или

ENTER. Притом притиском на један од ових тастера курсор прелази на први
следећи запис по редоследу додавања поља.
Код форми типа Columnаr прелази се у ћелију испод или у ћелију
лево ако је форма Tabular изгледа. Комбинацијом тастера SHIFT+TAB се
курсор враћа на ћелију у којој је био претходно.
Редослед заустављања табулатора се код форми може изменити,
тако што се накнадно дефинише на коју ће следећу ћелију прећи курсор
притиском на табулатор, а може се дефинисати и која ће ћелија прва бити
активна по покретању форме.
Промена редоследа табулатора врши се кликом на иконицу Tab
Order која се налази на Tools секцији Design менија. Тада се отвара прозор
Tab Order (слика 261) у коме се селектовањем и превлачењем прави нови
редослед преласка из ћелије у ћелију на притисак тастера Тab на тастатури.
Слика 261 - Таб Ордер прозор
Кликом на тасте Auto Order редослед табулатора се враћа какав је

био пре измена.
236
Форме
4.4.9 Додавање логоа и слика
На слици 262 је приказана форма са логоом у заглављу.
Слика 262 - Форма улепшана логоом и сликом
Ови елементи се додају коришћењем опције - Logo, која се налази на

Design траци са алатима. По одабиру слике курсор поприма изглед крстића
са малом сличицом те га је потребно превући преко простора где се жели
убацити слика. Да не би слика прекрила назив форме, потребно је
селектовати слику и поставите је иза осталих објеката форме, избором
опције - Send to Back. Исти ефекат постиже се селекцијом Text Box-а унутар
кога се налази назив форме, и поставити га испред осталих објеката – Bring
to Front.
Слика 263 - Sizing & Ordering (Arrange ribbon)
Када се објекти правилно поређају, могу се накнадно додатно

форматирати. Текст се може подебљати, променити му боју, итд. У ову
сврху користи се Text and formatting подмени у оквиру HOME менија и
потпуно је исто као и код осталих апликација Office пакета.
4.4.10 Додавање системског (тренутног) датума и времена
За додавање тренутног датума и/или времена опција: Date and

Time, која се налази на Header/Footer секцији, Design траке са алатима. По
одабиру иконице појављује се прозор Date and Time (слика 264) у коме је
потребно изабрати формат датума и времена.
237
Форме
Слика 264 - Date and Time прозор
Кликом на ОК, датум и време биће позиционирани у заглављу форме и

појавиће се у формату: =Date() и =Time(). Да би се датум и време пребацили
у подножје форме, прво је потребно да се подножје прошири и тиме се
активира. Потом је потребно пребацити Box-ове са датумом и временом.
На крају, по завршетку ових корака, форма добија следећи изглед (слика
265).
Слика 265 - Форма са датумом и временом у подножју
4.4.11 Поља за калкулације – Calculated field
Системски датум и време, приказани у претходном поглављу

представљају израчуната поља. Access ова поља креира аутоматски на
основу својих уграђених функција. Да у претходном поглављу није
изабрана опција Date And Time са Header и Footer секције, већ да се прво
креирао Text Box, па накнадно додавале функције за датум и време, оне би
238
Форме
ове функције морале да се убаце преко опције: Property Sheet, у поље:

Control Source (слика 266).
Слика 266 –Property Sheet
Све контроле, које постоје у Access-у могу се додати „ручно“, преко Controls
одељка (Design мени, слика 268).
Слика 267 -Контроле које је могуће поставити на форму
Да би показали начин појединачног додавања контрола у заглавље

претходне форме додаће се један Text Box у коме ће бити приказано пуно
име и презиме особе која је тренутно приказана на форми.
Text Box је друга иконица међу контролама и иако је логично, он не

служи за уношење текста. За то служи контрола после ње, а то је Label. Text
Box служи управо за уношење формула и помоћу њега се креирају
израчуната поља.
Приликом постављања Text Box на форму аутоматски се додаје и
придружена лабела која се, у случају да није потребна, може обрисати
тастером Delete као и сваки други објекат.
Заглавље форме са додатим Text Box-ом и у њему исписаним
прорачуном, приказано је на слици 268.
239
Форме
Слика 268 -Израчунато поље у заглављу форме
Text Box се може додатно форматирати да би се уклопио у дизајн форме.

Може се обрисати бела позадина, слова приказати белом бојом и
подебљана. Такође, може се онемогућити да се кликне у њега. То се
постиже избором опције Enabled у Property Sheet одељку (слика 269), и
постављањем ове ведности на No, а опције Locked на Yes:
Slika 269 – Закључавање поља
Измена података је свакако онемогућена јер је то израчунато поље.
Што се тиче форматирања, то можете мењати у Format картици Proprety

Sheet прозора. Над овим Text Box-ом биће урађене следеће измене:
❑ уклањање границе- Shape Outline поставити на Transparent;
❑ уклањање боје позадине - Shape Fill поставити на Transparent;
❑ Font Size поставиће се на 14;
❑ Font Weight - на Bold.
Цео поступак може се обавити и преко формат менија. На крају, форма са

форматираним израчунатим пољем приказана је на слици 270:
240
Форме
Слика 270 - Крајњи изглед форме са форматираним израчунатим пољем
241
Извештаји
4.5 Извештаји
Извештај је, за разлику од форме, намењен искључиво за

приказивање података. Извештаји се могу одштампати или сачувати у PDF
формату.
4.5.1 Креирање извештаја помоћу чаробњака
За креирање извештаја користи се подмени Reports (слика 271) са

Create менија.
Слика 271 - Reports секција
Као и код форми постоји више начина за креирање извештаја, а

један од начина је помоћу чаробњака (иконица Report Wizard). Кликом на
наведену иконицу отвара се прозор Report Wizard (слика 272) у коме је
потребно изабрати извор података тј. табелу или упит и колоне те табеле
или упита.
Слика 272 - Report Wizard прозор
У наредном прозору Access нуди више опција. Опцију груписања (биће

објашњена у наредном поглављу), потом опцију сортирања која је
подразумевано подешена на растући редослед по колонама. У овом
примеру сортирање ће бити извршено по презимену, па по имену у
растућем редоследу одабиром наведених колона као на слици 273.
242
Извештаји
Слика 273 - Сортирање по одабраним колонама
У следећем кораку (слика 274) бира се изглед самог извештаја, односно

распоред елемената у извештају, оријентација папира (водоравно или
усправно) и опцију да се ширина колона аутоматски прилагоди величини
папира.
Слика 274 - Избор изгледа извештаја
У последњем кораку, одређује се назив извештаја и кликом на Finish

извештај ће бити приказан (слика 275).
243
Извештаји
Слика 275 - Готов извештај
Извештај је сада приказан у Print Preview моду. Поред овог приказа

постоје и Report View, Layout View и Design View који имају исту сврху као и
код форми с тим што код извештаја нису могуће измене већ само преглед
података.
4.5.2 Груписање код извештаја
Покретањем чаробњака за креирање извештаја груписање по

одређеној колони или колонама врши се одмах након избора извора
података и жељених колона. Report Wizard прозор за извештај који ће да
приказује име, презиме, брачни статус, град, адресу и телефон особа
груписаних по градовима приказан је на слици 276.
Слика 276 - Груписање по колони Град
Приликом додавања нивоа груписања (колоне град у нашем случају),

тастер Grouping Options постаје активан. Притиском на овај тастер отвара се
244
Извештаји
додатни прозор (слика 277) у коме се може одабрати да ли ће сваки град

бити посебна група (Normal), градови са истим почетним словом чинити
једну групу или ће пак у једној групи бити градови са иста прва два, три,
четири или пет слова. У овом примеру биће одабрана опција - Normal.
Слика 277 - Интервали груписања
Извештај ће бити назван: GrupisanPoGradovima. Изглед извештаја у

приказу за штампу (Print Preview) приказан је на слици 278.
Слика 278 - Извештај груписан по градовима
Још једна корисна опција код извештаја груписаних по одређеној

колони јесу опције sumирања (Sumary Options). Оне постају активне у
прозору за сортирање и то само када у извештају постоје неке нумеричке
колоне. На пример, креираће се извештај који ће да приказује име,
презиме, град и број деце груписан по градовима. Извештај ће сортирати
записе по презимену, па по имену у растућем редоследу и поред тога,
приказаће се просек броја деце по градовима.
245
Извештаји
Слика 279 - Прозор за сортирање са активним SUMмарy Options тастером
Оно што је новина у овом примеру је приказано на слици 280. Приказан је

прозор Summary Options. Ова опција пмогућава коришћење основих
функција попут сабирања, израчунавања просека, као и проналажења
минималне или максималне вредности. У овом примеру биће коришћена
функција за израчунавање просека за колону број деце: Avg. Ових функција
постоји и могућност да у извештају буде приказано процентуално учешће
дате колоне у укупној суми (Calculate percent of total for sums).
Слика 280 - Sumary Options прозор
Извештај ће бити сачуван под именом ProsekDecePoGradovima.

Изглед дела извештаја је приказан на слици 281. Лабеле са текстом који
описује коришћену функцију Аvg могу се, као и остале објекти на извештају,
у дизајн режиму модификовати тако да извештај поприми заиста леп и
функционалан изглед.
246
Извештаји
Слика 281 - Извештај са коришћеном Аvg функцијом
4.5.3 Извештаји на основу упита
Извештаји се могу креирати и на бази неких постојећих упита. Ова

опција бира се у првом кораку Report Wizard прозора, а поступак је након
тога потпуно исти као и да је изабрана нека постојећа табела.
Сачувани извештај ће приликом сваког покретања прво
проверавати упит, због евентуалних измена у подацима, а потом исте
приказати у стандардној форми.
Зато се прво креира упит да би извукли податке, а потом на основу
њега извештај да би се ти подаци приказали у прегледном извештају.
4.5.4 Брзо креирање извештаја
Извештај се може креирати на основу било које табеле или упита,

који је претходно селектован у навигационом прозору. Након тога довољно
је кликнути на иконицу Report (прва иконица у Reports подменију).
Овим поступком креира се извештај у Tabular облику, који ће за
разлику од извештаја који се креирају помоћу чаробњака, бити отворен у
Layout режиму тако да се одмах могу вршити измене. Овако креиран
извештај попримиће назив објекта на основу кога је извештај креиран и
неће бити аутоматски сачуван већ се то морати обавите накнадно.
Извештај креиран на основу упита PrezimeNaS, приказан је на слици
282.
247
Извештаји
Слика 282 - Брзо креиран извештај
4.5.5 Измене изгледа извештаја
Измене у изгледу извештаја врше се, као и код форми, у Layout или Design
режиму. Извештај ProsekDecePoGradovima, отворен у дизајн режиму је
Слика 283 - Извештај у Design режиму
За разлику од форми, извештаји имају више секција. Поред основних

(Report Header, Report Footer и Detail), ту су још Page Header и Page Footer
секције, као и додатне секције које се појављују у случају да је извршено
груписање по некој колони или да је примењена нека од Summary Options
248
Извештаји
функција (у овом примеру то су секције Grad Header и Grad Footer јер је

груписање извршено по колони Grad).
Заглавље и подножје извештаја (Report Header и Report Footer) се
појављују само једном и то Report Header на врху прве странице, а Report
Footer на дну последње странице извештаја.
Заглавље и подножје странице (Page Header и Page Footer) се
појављују на врху и на дну сваке странице извештаја.
Опције повећање висине и ширине секција, промена положаја и
величине објеката, као и измене форматирања текста на лабелама су већ
објашњени код форми тако да у овом поглављу неће бити детаљније
третиране. Њих је најбоље мењати у Layout режиму јер се у њему виде и
подаци. Изглед извештаја у Layout режиму приказан је на слици 284.
Слика 284 - Извештај у Layout режиму
4.5.6 Штампање извештаја
Примарна сврха извештаја јесте његово штампање и преглед на

папиру. Да би могао да се одштампа, извештај је потребно отворити у Pint
Preview приказу. Ово је добро позната опција свих Office апликација која се
користи управо да се види садржај документа онакав какав ће бити на
папиру. Када се пређе у Print Preview мод, потребно је кликнути на иконицу
Print. До истог прозора може се доћи и комбинацијом тастера CTRL+P
(слика 285).
Такође, извештај се може одштампати бржим путем без икаквих
подешавања десним кликом на њега у Навигатон Пане делу и избором
опције Print.
249
Извештаји
Слика 285 - Прозор Print

У прозору Print вршите избор штампача, број копија и дефинишете стране
које ћете штампати.
4.5.7 Прављење PDF фајла од извештаја
Чување извештаја у PDF формату најчешће се користи када га треба

послати мејлом. Постоји неколико начина да се извештај сачува у PDF
форамту.
Први део је исти као код штампања – отварање извештаја у Print
Preview режиму, па, са Print Preview траке са алатима одабрати PDF OR XPS
иконицу која се налази у Data секцији (слика 286).
Слика 286 - Print Preview трака са алатима
Потом се отвара прозор у коме се може изменити име фајла и

одабрати локацију на којој ће бити сачуван. Након тога, кликом на тастер
Publish, креира се и аутоматски отвара PDF фајл.
Основне технике рада у Access-у, које су објашњене у претходним

поглављима на примеру једне табеле, користе се и у раду са релационим
базама података. С тим да се код релационих база користе и неке
сложеније технике рада како би се крајња апликација што више
приближила потребама крајњих корисника.
У наставку овог текста биће више речи о Access-овим техникама рада
са релационим базам података.
250
Релационе базе података
4.6 Релационе базе података
Код релационих база података подаци се чувају унутар више табела

међусобно повезаних релацијма. Број табела у једном релационом моделу
може да се креће и до неколико стотина табела, што зависи од сложености
пословних процеса које дата база података треба да подржи.
Пројектовање релационих база података базирано је на одређеним
правилима. Та правила називају се нормалне форме. Постоји пет
нормланих форми, при чему се сматра да је база података коректно
испројектована ако су задовољене прве три нормалне форме.
Суштина прве три нормалне форма је да подаци не смеју да се
понављају односно да нема дуплираних колона (атрибута) унутар једне
исте табеле, да свака табела мора да има јединствени идентификатор
сваког реда у колони који се назива примарни кључ, као и да подаци у свим
колонама које нису део примарног кључа морају да буду потпуно зависни
од примарног кључа и сваког елемента (колоне) примарног кључа када је
он сложени примарни кључ. Да би се спречило дуплирање података
потребно је креирати одвојене табеле за сваку групу битних података
(ентитета).
Access је софтвер за управљање релационим базама података и у

претходним поглављима објашњени су сви његови основни елементи:
табеле, форме, упити и извештаји, али на једном једноставном примеру. У
наставку овог текста биће показан рад са истим тим елементима, али овог
пута над релационом базом података, јер су базе података састављене
само од једне табеле (персоналне или равне базе) врло ретке и у пракси се
ретко користе.
Пример
Поступак Нормализације и креирања једне једноставне релационе

базе биће показан на примеру једне туристичке агенције.
Нека су у следећој табели приказани основни подаци којима располаже
једна туристичка агенција. Потребно је извршити нормализацију датих
података и креирати релациону базу података.
Наизв прогрма
Број путника
Категорија
Уплаћено
Повратак
Презиме
Полазак
Адреса
Базен
Хотел
Цена
Име
Марија Кнежевић Булевар 2 3000 Праг, 40000 5.6 30.6 Делфи 3 Не

Михајла аутобусом
251
Наизв прогрма
Број путника
Категорија
Уплаћено
Повратак
Презиме
Полазак
Адреса
Базен
Хотел
Цена
Име
Пупина
Јован Витић Ресавска 3 4000 Праг, 10000 03.6 10.9 Делфи 3 Не
аутобусом
Ивана Ћирић Булевар 4 10000 Терме 40000 3.6. 26.6 Олимиа 4 Да
Николе Олимиа
Тесле
Милош Ристић Врањска 4 5000 Сокобања 20000 7.6 14.6 Здрављак 4 Да
Поштујући основне смернице за дизајн и нормализацију релационих база

података (пре свега да подаци не смеју да се понављају), биће креиране
посебне табеле за: путнике, аранжмане, дестинације и уплате. На бази
полазне табеле, нове табеле ће садржати колоне приказане на следећој
слици:
Слика 287 – Табеле у дизајн режиму
У наредном поглављу биће објашњен начин повезивања табела у Access-у.
4.6.1 Повезивање табела
Након креирања дизајнираних табела, исте је потребно повезати.

Табеле се повезују коришћењем опције Relationships која се налази на
Database Tools менију (слика 288).
252
Слика 288 - Датабасе Tools мени
Приликом првог покретања Relationships прозор отвара се под

прозор у коме је потребно изабрати табеле које је потребно повезивати. У
овом случају двокликом на сваку табелу додају се све четири табеле.
Прозор за додавање табела је готово исти као код упита и можете га у
сваком тренутку поново активирати ако сте неку од њих заборавили.
Довољно је кликнути на иконицу Show Table лоцирану на Design траци са
алатима (слика 289).
Слика 289 - Design трака са алатима
Табеле у Relationship прозору су приказане на слици 290.
Слика 290 – Повезане табеле
У свакој табели је иконицом представљен њен примарни кључ. Табеле је

потребно повезати као на слици 290. То се постиже кликом и превлачењем
примарног кључа ка спољном кључу у другој табели. Примарни кључ
постоји независно док спољни кључ постаје то што јесте тек када узме
253
учешће у вези. За колоне примарног и спољног кључа морају се

дефинисати исти типови података и подаци се морају поклапати.
Пример: ID_Putnik из табеле Putnici превуче се до табеле Uplata и њеног

поља Klijenti који за ову табелу представља спољни кључ. Исто важи за
остале табеле.
Када се превуче колона једне табеле (примарни кључ) ка колони друге

табеле (спољни кључ) и пусти леви тастер миша, појавиће се Edit
Relationships прозор као на слици 291. На дну овог прозора стоји тип везе
који се остварује између ових табела. У овом случају то је: One-То-Manu
(један према више).
Слика 291 - Прозор Едит Релатионсхипс
Веза један према више (One-To-Many) означава да се ID_Putnik у

табели Putnik може појавити само једном, а у табели Uplate више пута
(један путник може уплатити више аранжмана). Веза се креира притиском
на тастер Create. По завршетку повезивања табеле потребно је сачувати
измене чиме ће везе и распоред табела остати запамћени.
Измене над креираним везама врше се позивањем: Edit Relationship
прозор (слика 290). То се постиже или када се кликне десним тастером на
везу и одаберете Edit Relationship или двокликом на саму везу. Веза између
табела може се и избрисати тако што се кликне на њу и притиснете тастер
Delete на тастатури или десни клик на везу па опција Delete.
4.6.2 Референцијални интегритет
Референцијални интегритет је појам који се односи на то да спољни

кључ може узети искључиво неку од вредности примарног кључа из
надређене табеле. Овим се у знатној мери смањује могућност грешке.
Над сваком релацијом, креираном у претходном поступку, треба
успоставити референцијални интегритет. То се постиже селекцијом опције
254
Enforce Referential Integrity, приказаној на слици 291. Тада везе попримају

изглед као на слици 290.
Наиме, по ознакама 1 и  (више) може се видети која је табела
надређена, а која подређена. Примарни кључ је дефинисан иконицом и на
његовој страни стоји 1, а на страни спољног кључа стоји . По овим
ознакама такође се види да је веза 1:M (један према више). Када се
примени референцијални интегритет на неку везу, опције: Cascade Update
Related Fields и Cascade Delete Related Records постају активне (слика 291).
Прва опција, каскадно ажурирање записа, се односи на то да када у
надређеној табели ажурирате одређене податке, ти подаци ће бити
ажурирани и у подређеној табели за повезани запис.
Опција каскадног брисања записа слично претходној брише све
податке о запису у подређеној табели када повезани запис обришете из
надређене табеле.
Са опцијом каскадног брисања треба бити обазрив док је опција
каскадног ажурирања изузетно корисна осим код колона типа АutoNumber
јер се подаци у њима не могу мењати па тада ова опција губи смисао.
4.6.3 Преглед и измена података у повезаним табелама
Повезана табела је део подређене табеле, односно табеле ка којој

иде веза односно релација. Када је активан режим за унос података у
надређеној табели (DataSheet View), тада се може кликом на знак + који се
налази у левом делу прозора табеле (слика 292) отворити део подређене
табеле филтриран по критеријуму записа испред ког сте кликнули на знак +.
На слици 292 је приказана табела Putnik отворена у DataSheet
режиму и у оквиру ње отворена подтабела за уплате путника.
Слика 292 - Отворена подтабела

У оквиру подређеној табели могу се такође вршити измене, унос
или брисање података, а Access ће поступак протумачити као да сте унос,
измену или брисање извршили у главној табели.
Код израде професионалих апликација, директан приступ табелама се
избегава. Код таквих аликација, над табела које су међусобно повезане
релацијама креирају се форме и пдоформе за унос или ажурирање
података.
255
4.6.4 Коришћење Lookup поља у табелама
У оквиру овог поглавља биће показано како да се преко Lookup

чаробњака врши избор из листе вредности која се налази у другој табели.
У овом примеру биће коришћене табеле: Putnik и Uplate. Ове две
табеле се повезане преко колоне ID_Putnik, која у табели Uplate
представља спољни кључ и колоне klijenti која у табели Уплате представња
споњни књуч (слика 291). С обзиром да је у табели Putnik колона ID_Putnik
примарни кључ, и то је колона нумеричког типа АutoNumber, тако, у табели
Uplate могу се уносити само нумеричке вредности и то само оне које
постоје у табели Putnik у колони ID_Putnik. Ово је због примењеног
референцијалног интегритета на ову везу, као што је објашњено раније.
Коришћењем Lookup-а биће могуће да се из падајуће листе бира
путник који је меморисан у истоименој табели. Тиме се неће оптерећивати
Access додатним текстом, већ ће он за себе и даље памтити ID односно
шифру путника, а на екрану ће бити приказано име и презиме.
Покретање Lookup чаробњака врши се у Design моду изабране
табеле избором те опције са падајуће листе која се односи на тип података.
У првом прозору који се потом појави бира опцију I want the Lookup field to
get the values from another Table OR Query. Ово значи да Lookup поље
узима вредности из неке табеле или упита. Жељена табела или упит бира
се у наредном прозору (слика 293).
Слика 293 – Избор извора података
Потом је потребно пребацити све колоне које су потребне за

Lookup. У овом кораку пребацују се обе колоне (слика 294).
256
Слика 294 -Избор колона
По завршетку рада са чаробњаком Lookup картица у одељку за

својства колона од колоне BracniStatus добија изглед као на слици 295.
Слика 295 - Lookup картица у дизајн режиму табеле
4.6.5 Индексирање
Појам индексирање поменут је раније у поглављу о својствима

типова података и тада је речено да поље Indexed може имати три опције:
No, Yes (Duplicates ОК) и Yes (No Duplicates).
Индексирање је врста сортирања података. Оно је потребно да би
база података брже и боље функционисала у смислу претраге и
проналажења одређених података. Када се користе упити, много ће се
брже доћи до резултата ако се кључне колоне индексирају. Сви примарни
кључеви су индексирани и то на начин Yes (No Duplicates) што значи да не
могу постојати два иста податка у тој колони. Колоне које не представљају
примарни кључ индексирате са опцијом Yes (Duplicates ОК).
Када се нека колона индексира, тада се ствара посебна табела која
је сакривена и која у великој мери може помоћи Access-у да сузи и тиме
убрза претрагу код упита. Али, у овоме лежи и мана индексирања – креира
се додатна табела што значи да се подаци из индекисране колоне налазе
на још једном месту и тиме заузимају додатни простор. Ово успорава и
унос записа јер кад год унесете нови запис Access мора да унесе податке и у
индексирану колону у скривену табелу, а поред ње и колону примарног
кључа. Након овога мора опет да изврши сортирање индексиране колоне.
Из овог разлога не треба претеривати са индексирањем. Њега треба
257
користите само за колоне по којима се често сортирају или филтрирају

подаци код упита.
4.6.6 Упити над подацима из више табела
Процес креирања упита над подацима из различитих табела је

потпуно исти као и када се ради о једној табели с тим што је у дизајн
прозор упита потребно убацити табеле у којима се налазе подаци које
тражите.
Пример:
Криеирати упит који ће да приказује име, презиме, адресу, пол и брачни
статус особе. У овом примеру, брачни статус и пол особе повукли би из
њихових изворних табела, а не из табеле Osoba. Дизајн упита је приказан
на слици 296. Учитавањем табела, везе између њих се аутоматски преносе
и у упит.
Слика 296 - Дизајн упита над више табела
У овом упиту креирана је и нова колаона у којој је израчунато трајање

аранжмана као разлика података унетих у колону Povratak и колону Polazak
табеле Aranzman. Резултат упита је приказан на слици 297.
258
Упит сачувати под називом Trajanje_Aranzmana.
4.6.7 Врсте спајања код упита
Када се креира упит над подацима из више табела, подразумевано

спајање је унутрашње или како се још зове, природно спајање (енгл. Inner
Join). Поред овог, у Access-у се користе још лево (Left Outer Join) и десно
спољашње спајање (Right Outer Join).
Тип спајања може се променити и приликом креирања везе, кликом на Join
Type тастер у Edit Relationship прозору. Међутим, тип спајања се углавном
мења код упита двоструким кликом на везу између табела у дизајн прозору
упита или десним кликом на везу па кликом на опцију Join Properties. Тада
се отвара прозор Join Properties приказан на слици 298 на коме се може
видети поменута три типа спајања.
Слика 298 - Врсте спајања
Први тип спајања – природно спајање, укључује само записе из табеле ка

којој иде веза (табела на страни ) који имају одговарајуће записе из
табеле од које је потекла веза (табела на страни 1).
Други тип спајања – лево спољашње спајање, би укључио СВЕ записе из

табеле на страни 1, било да имају или немају одговарајући запис у другој
табели - табели на страни .
Трећи тип спајања – десно спољашње спајање, би укључио СВЕ записе из

табеле на страни , било да имају или немају одговарајући запис у другој
табели - табели на страни 1.
259
4.6.8 Креирање форме над упитом од више табела
Поступак креирања форми над више табела подразумева да је прво над

тим табелама креиран упит. Потом се над тим упитом креира форма
коришћењем чаробњака (слика 299).
Слика 299 – Поступак креирања форми
260
По изгледу форме не може се закључити да ли је направљена на основу

података из табеле, упита, упита над више табела, итд.
4.6.9 Креирање извештаја над подацима из више табела

Најлакши начин да креирате извештај над подацима из више табела
је да се прво креира упит који ће да обједини те податке па након тога
креирате извештај на основу тог упита.
Разлика у поступку креирања је, као и код форми, додатни прозор
(слика 300) у коме вршите избор начина груписања података. Након овог
прозора, код извештаја може се извршити додатно груписање по некој
колони.
Слика 300 - Одабир начина груписања података

Извештај груписан по полу па по брачном статусу је приказан на слици 301.
Слика 301 – Изглед извештаја
261
Циљ овог поглавља био је да студенте упути у основе рада са релационим

базама података. Наравно, израда професионалних апликација
подразумева коришћење и макроа као и напредних техника рада у Access-у
што ће бити проучавано на вишим годинама студија.
262
5 Литература
1. Curtis D. Frye, Korak po korak Office Excel 2007, Izdavač
originala: Microsoft, CET, 2008.
2. John Walkenbach, Herb Tyson, Faithe Wempen, Cary N. Prague,
Michael R. Groh, Peter G. Aitken, Lisa A. Bucki, Microsoft Office
2007 Biblija, Izdavač originala: Wiley, Mikro knjiga, 2008.
3. Joyce Cox, Joan Preppernau, Korak po korak Office PowerPoint
2007, Izdavač originala: Microsoft, Kompjuter biblioteka, 2008.
4. Joyce Cox, Korak po korak Office WORD 2007, Izdavač originala:
Microsoft, Kompjuter biblioteka, 2008.
5. Steve Johnson, Excel 2007 na dlanu, Izdavač originala: QUE,
Kompjuter biblioteka, 2008.
6. Steve Johnson, Office 2007 na dlanu, Izdavač originala: QUE,
7. Steve Johnson, PowerPoint 2007 na dlanu, Izdavač originala:
QUE, Kompjuter biblioteka, 2008.
8. Steve Johnson, WORD 2007 na dlanu, Izdavač originala: QUE,
9. Velјović, A. (2005). Razvoj informacionih sistema i baza
podataka, Tehnički fakultet, Čačak
10. Velјović, A. (2011). Uvod u informacione sisteme i baze
podataka, Tehnički fakultet, Čačak
11. Lazarević, B., Marjanović, Z., Aničić, N., Babarogić, S. (2010).
Baze podataka, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
12. Vušović, N. (2009). Baze podataka, Tehnički fakultet, Bor
13. Bečejski – Vujaklija, D., Pantelić, O., Valok, T. (2010). Microsoft
Access 2007 – Priričnik, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
14. Guide 41 – An introduction to databases using Microsoft Access
2003, University of Durham Information Technology Service,
June 2007.
15. Access 2010 – noviteti, ANIMA multimedijalni kurs
16. TrainSignal Access 2010 Training with Additional Content
17. Lynda.com Access 2007 Essential Training
18. Vacaro, G. (2011). Microsoft Access 2010 Training Bundle
Tutorial DVD - Video Training, Infinite Skills
19. http://www.znanje.org/abc/tutorials/accessMMX/accessMMX_
abc.htm
20. http://sr.wikipedia.org/wiki/Baza_podataka
264

Knjiga - Poslovne Racunarske Aplikacije U Praksi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Knjiga - Poslovne Racunarske Aplikacije U Praksi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga - Poslovne Racunarske Aplikacije U Praksi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Проф.

ПОСЛОВНЕ РАЧУНАРСКЕ АПЛИКАЦИЈЕ

Проф. др Алемпије Вељовић

Уџбеник Пословне рачунарске апликације у пракси намењен је

1.1 Основни елементи странице

1.1 Основни елементи странице

MS Word је програм намењен уносу и обради текста, стога је и

Zaglavlje (heder - Header)

Centralni deo stranice

Podnožje (futer - Footer)

Слика 1 – Изглед једне странице MS Word-у

1.2 Општа подешавања самог програма MS Word

У нека општа подешавања самог програма MS Word 2007, која

До менија, у оквиру кога се врше сва ова општа подешавања,

Слика 2 –Мени за општа подешавања

Избором те команде појавиће се читав низ опција за

Слика 3 – Општа подешавања у MS Word-у

Са леве стране овог прозора приказаног на слици 3, стоје називи

1.2.1 Дефинисање локације на којој ће се документа чувати

Да би се изабрала нека друга локацију на хард диску, која ће прва

Слика 4 – Подешавање локације на којој ће се документа чувати

Након избора Save опције, са десне стране појављују се опције које

1.2.2 Подешавање јединице мере

Уколико је приликом инсталирања MS Office пакета, основни језик

Слика 5 – Подешавање јединица мере

У оквиру ове групе, под ставком: Show measurements in units of (приказати

1.2.3 Искључивање аутоматске провере граматике и правописа

Уколико на рачунару није инсталирана подршка за српски језик и

Када се изврше сва ова основна подешавања, она трајно бивају

Након ових подешавања, а пре уноса било каквог текста, потребно је

1.3 Подешавање изгледа странице

Под појмом подесити изглед странице, у општем смислу,

Све команде које су везане за подешавање изгледа странице налазе

Слика 7 – Изглед Page Layout менија

Неке од најчешће коришћених команди издвојене су као засебне

У овом подпоглављу биће приказано како се подешава изглед

Слика 8 – Изглед менија Page Setup

У наставку текста ће бити објашњено конкретно значење и употреба

крају сваког поља са величином маргине, величина маргине се

Промена оријентације папира врши се избором једне од понуђених

Други корак при подешавању

Слика 9 – Избор димензије папира

На трећој картици Layout

Слика 10 – Картица Layout

Када су сва подешавања извршена, да би се она и применила

1.4 Рад са текстом

У основне технике рада са текстом спадају:

Унос текста увек се врши на месту где се тренутно појављује курсор

Брисање текста врши се на један од два начина:

Прелазак у нови ред врши се притиском на тастер ENTER. Враћање курсора

За брзо померање по документу помоћу миша користе се клизачи који се

1.4.1 Избор величине и типа Фонта

Након подешавања изгледа странице, следећи корак је избор

Слика 11 – Избор величине И типа Фонта

До свих осталих опција долази се кликом на стрелицу која се налази у

Слика 12 - Приказ менија за рад са Fontовима

Прозор приказан на слици 12 има две картице: Font и Character

лепше распоређена, већ и да се одреди величина слова од које ће ова