Предузетништво

МЕНАЏМЕНТ ФУНКЦИЈЕ

Питер Дракер, који се сматра једним од утемељивача науке о менаџменту, рекао је да је

први менаџер била она особа која је успела да сагради пирамиду у Египту. По њему корени
менаџмента настају око Првог Светког рата, док се након Другог Светског рата формира у научну
дисциплину. Мери Паркер Фолет је дефинисала управљање као способност да се ствари обаве
преко других људи. Основна сврха управљања организацијом јесте доношење одређеног низа
пословних одлука којима се врши комбиновање ресурса у функцији остваривања пословних
циљева предузећа, као и стабилне тржишне позиције, раста и развоја.
Разликујемо четири менаџмент функције:

1. Планирање – представља предвиђање будућности и припрему пословања да на будуће

догађаје одговори планираним активностима. У питању је континуални процес доношења
планских одлука. Основне планске одлуке су: циљеви, политике, стратегије, програми,
планови.
2. Организовање – обухвата дефинисање посла који би требало да се обави, поделу посла
и успостављање различитих механизама координације активности. Организација се
састоји из 4 елемента: задатака, структуре, технологије и људи. Организационе
структуре:
 Функционални модел – облик формирања одељења у коме су сви груписани
који су ангажовани за једну групу активноси (нпр. маркетинг или финансије, док
је на врху управни одбор, директор итд.)
 Предузетнички модел – организован попут паукове мреже у чијем се центру
налази паук односно предузетник од кога се све црпи у организацији;
 Дивизиони модел – пословање је организовано по дивизијама које функционишу
као засебна мала предузећа;
 Матрични модел – сличан дивизион моделом, с` тим што организационе
јединице између себе комуницирају у доношењу одлука поводом производа.
Једном успостављен модел организационе структуре није непроменљив. Он ће се
прилагодити променама у самом предузећу али и променама у окружењу. Четири камена
темељца организовања: подела послова, подела на секторе, хијерархија и координација.

3. Вођење – укључује процес комуницирања, утицаја и мотивисања других, ради успешног

остваривања њихових задатака и постизања циљева. Вођење је најважнији аспект
менаџмента. Под вођењем можемо навести следеће елементе: мотивисање, систем
награђивања, лидерство, тимски рад, комуникација.

4. Контрола – инструмент који омогућује руководиоцима да изврше неопходну анализу

планираних активности и ефикасност њихове реализације. Прво је потребно установити
стандарде и методе за мерење резултата; затим мерење резултата; утврдити да ли
резултати одговарају стандардима; и на крају предузимање корективних акција
(финансијска контрола).

1
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

ТРОШКОВИ И ЦЕНЕ

Трошкови представљају финансијски израз утрошака у процесу производње.

Врсте трошкова:

1. Фиксни трошкови – трошкови које се не мењају у зависности од обима производње

2. Варијабилни трошкови – трошкови који се мењају у зависности од обима
производње;

Фиксни + Варијабилни трошкови = Укупни трошкови

3. Једнократни трошкови – трошкови који се појављују само једном, када се започиње
са пословањем;
4. Оперативни трошкови – јављају се континулано, из месеца у месец;
5. Гранични трошак – производње је трошак који настаје производњом једне додатне
јединице производа;
6. Опортунитетни трошкови – не представљају финансијске трошкове и теже су
видљиви. То су трошкови алтернативне употребе новца, приликом сваког избора у
доношењу одлуке представља пропуштену вредност следеће најбоље алтренативе.
Опортунитетни трошак предузетника је пропуштена плата у предузећу где би радио, па му
зарада мора бити већа од опортунитетних трошкова;

7. Трошак по јединици производа = варијабилни трошак + фиксни

трошак/очекивана продаја у јединици производа ;
Трошак по јединици производа опада ако обим производње расте, односно расте ако
производња опада.

Економија обима – са повећањем обима производње смањују се фиксни трошкови по

једници производа. Раст производње обично ради и специјализација у раду што повећава
продуктивност. Раст производње доводи и до набављања више материјала од добављача,
који на веће количине одобравају и већи рабат (попуст који се остварује приликом
преузимања робе између произвођача и њеног продавца), што доводи и до смањења
варијабилних трошкова.

2
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Методе утврђивања цене:

Трошкови представљају доњу границу цене, а конкретна цена зависи од спремности купца да
купе производ по понуђеној цени.

1. Метода трошкови плус – Цена производа треба да покрије укупне трошкове и

допринесе добити (додаје се маржа – разлика између продајне и набавне цене. Трговац
сам одређује маржу. Она треба покрити трошкове али није исто што и зарада)
Цена са урачунатом маржом = Јединични трошак/ 1- маржа
2. Маргинална метода – Цена производа не мора да покрије укупне трошкове али је
претпоставка да доноси добитку
3. Метода циљне стопе приноса – Препорука за предуезћа која су фокусирана на
профит
4. Предаторске цене – Уз куповину призвода по вишој цени се добија поклон у виду
пратеће опреме за производ или друга врста повољности за купца.
5. Формирање цене на основу текућих цена – Компанија углавном заснива своје
цене на основу цена које нуде конкуренти.
6. Метода вредносне цене – Овом методом ниских цена се придобијају лојални купци
тако што наплаћују изузетно ниске цене а нуде висок квалитет производа.
7. Аукцијски тип формирања цене – Формирање на аукцијама.
8. Дампинг цене –Представља продају робе на иностраном тржишту по цени која је
испод цена са домаћег тржишта и продаја робе је испод трошкова производње.

ПРЕЛОМНА ТАЧКА РЕНТАБИЛНОСТИ

ПТР = фиксни трошак / цена – варијабилни трошак

Преломна тачка рентабилности

 је тачка у којој ниво продаје достиже укупне трошкове;

 показује онај обим производње на ком се изједначавају укупни приходи са укупним
трошковима;
 јесте онај ниво искоришћења капацитета код кога предузеће почиње да остварује
профит.
Пример:
Пекара: производња кифлица на дневном нивоу
Варијабилни трошкови: 30 дин
Фиксни трошкови: 3000 дин
Обим производње: 100 кифлица
Цена кифлице са маржом од 20% : 75 дин
ПТР = 3000/75-30 = 66 (са продатих 66 кифлица, по цени од 75 дин, покривамо наведене
трошкове за произведених 100 кифлица, и са сваком следећом продатом 67-ом, 68-ом ..
кифлицом, остварујемо профит.

3
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

МАРКЕТИНГ МИКС

Маркетинг као пословна функција обухвата све активности које су усмерене на

идентификовање, антиципирање и задовољење тражње уз остварење циљева предузећа.
Маркетинг микса обухвата 5 елемента (5P english: Product, Price, Place, Promotion &
Person):

 Производ
 Основа производа – корист коју потрошач има од куповине
 Физички производ: квалитет, стил, дизајн, марка, паковање
 Продајне услуге: кредит, гаранција, сервис
 Цена – новчани израз вредности производа.
 Дефинисање цене: разматрање циљева маркетинга, дефинисање циљева
формирања цене, процена тражње, предвиђање вероватних акција
конкуренције, процена трошкова, прихода и добити, избор листе цена.
 Фактори који утичу на цену: Трошкови (доња граница), Тражња,
Конкуренција, Економска политика, Државна контрола цена.
 Стратегије цена за нов производ: Ексклузивне цене (високе) и
Пенетрацијске цене (ниске).
 Дистрибуција – сви послови који су неопходни да се производ дотури до
потрошача.
 Канали продаје: начин повезивања: директни и индиректни (један или
више посредника).
 Фактори који утичу на избор канала продаје: особине производа,
особине купца, трошкови транспорта, правна регулатива, конкуренција.
 Физичка дистрибуција-маркетинг логистика: контрола, паковање,
складиштење, транспорт, испорука.
 Промоција – процес комуникације предузећа са потрошачима.
 Формирање поруке
 Маркетинг комуницирање:
1. Пропаганда (масовно комуницирање, плаћена форма безличне
промоције)
2. Лична продаја
3. Унапређење продаје (изложбе, премије, попусти, такмичења и
сл.)
4. Односи са јавношћу PR (штампа, публицитет, лобинг,
спонзорство, корпоративне комуникације)
5. Директни маркетинг ( директна пошта, каталошка продаја, тв,
интернет, телемаркетинг)
 Људи - се односе на особље, продавце и оне који раде за посао. Одлуке људи
углавном су усредсређене на корисничку службу - како желите да купци виде
ваше запослене?
Маркетинг план се састоји од три кључна корака: сегментација тржишта, одабир дела
тржишта, таргетовање одабраног тржишта.

4
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Пример 5 П маркетинга
Џон размишља о управљању продавницом џет скија, намењеној путницима и туристима.
Да би позиционирао своје пословање, Џон може да консултује 5 елемената маркетинг
микса на следећи начин:
1. Производ: Изнајмљивање водених скутера по сату за људе који су у граду на
кратко. Образац са ограниченом одговорношћу који потписују људи који учествују
у услузи и новчани депозит у случају штете.
2. Цена: Јефтини џет-ски излети како би се удовољило буџетским ограничењима
путника и туриста. Попуст од 10% на излете ски скутерима по препоруци
туристичке агенције.
3. Промоције: Фејсбук страница, Инстаграм страница и Твитер за промоцију посла.
Такође, плаћене промоције на веб локацијама туристичких агенција.
4. Место: локација којој се лако може приступити из постојећих транзитних система.
5. Људи: Љубазно особље које воли састанке са путницима и нуди изузетну
корисничку услугу.

ТРЖИШТЕ И ТРАЖЊА

Тржиште је свеукупност односа понуде и тражње, скуп свих односа који настају
по основу трансакције роба и услуга између продавца и купаца, скуп купаца и скуп
продаваца. Тржишни механизам успоставља везу између производње и потрошње,
регулише процесе у привреди по основу алокације ресурса (тржишна утакмица, тржиште
је у улози тренера који избацује играча који је поломио ногу и даје прилику увек тренутно
најбољем играчу), делује независно на вољу људи а по основу варијација тржишних цена.
Тржишни потенцијал – максимум могуће продаје свих продаваца на тржишту.

Истраживање тржишта:
1. Дефинисање проблема и циљева истраживања – Шта је сврха? Који су
циљеви истраживања?
2. Одређивање извора података: Секундарни (прикупљени су пре за неку
другу сврху) и/или Примарни (прикупљају се директно од јединица
истраживања)
3. Одређивање начина за прикупљање података: Посматрање и/или
Испитивање (Интервју, Анкета)
4. Одређивање врсте узорка – Узорком се сматра група јединица које имају
неке заједничке особине.
5. Анализа података – помоћу класичних или софтверских решења.

5
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Сегментација тржишта подразумева поделу тржишта на мање групе потрошача.

Дефинисани тржишни сегмент треба да задовољи следеће карактеристике: хомогеност
унутар, хетерогеност између, значајност (довољно велик да буде рентабилан),
операционалност ( да би се могла извршити идентификација купаца).
Сегментација тржишта крајњих потрошача:
1. Географска сегменатција
2. Демографска сегментација (године, величина породице, пол, приход, занимање,
образовање, религија, раса, генерације, националност, друштвена класа)
3. Психографска сегментација (људи унутар исте демографске групе могу да
испољавају веома различите психографске профиле)
4. Бихејвиористичка сегментација ( купци су подељени на групе на основу њиховог
познавања производа, става према производу, начину на који га користе)
Конкурентски односи зависе од: броја и величина купаца и продаваца, могућности појаве
нових конкурената на тржишту, просторног распореда продаваца и купаца, хомогености
односно диференцијације (различитости) производа, стабилности и еластичности тражње
за дати производ.
Тржиште се може посматрати кроз: (врсте тржишта)
1. Простор: локално, регионално, национално, глобално
2. Фазу у процесу размене: сировине, полупроизводи, готови производи
3. Факторе производње: радна снага, природни ресурси, капитал
4. Производ
5. Конкурентске односе: монопол, олигополи
6. Деловање у односу на купца: тржиште продавца, тржиште купца
7. Коју дубину обухвата: потенцијално, расположиво, квалификовано тржиште.

Тражња се може посматрати као:

1. Тражња за конкретном робом и као укупна/агрегатна тражња
2. Тражња за потрошним и производним добрима /коначна и изведена тражња
3. Аутономна и изведена тражња (изведена - тражња за производом А је условљена
тражњом производа Б)
4. Краткорочна и дугорочна
5. Ефективна (реална куповна моћ / имам и купујем), Латента (имају потребу али
немају куповну моћ / желим да купим али немам новца) и Потенцијална тражња
( поседују куповну моћ али тренутно не купују /имам новца али нећу да купим)
Фактори који утичу на тражњу:
1. Цена
2. Доходак
3. Производ

6
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Еластичност тражње – промена у количини тражње у односу на релативну / сразмерну

промену у факторима тражње. Нпр: Повећање цене са 10 е на 15 е доводи до малог пада
тражње са рецимо 105 на 100 купаца и тада имамо нееластичну тражњу. Повећање цене са
10 е на 20 е доводе до значајног пада тражње са 105 на 55 купаца, онда имамо еластичну
тражњу. Тражња је углавном мање еластична у условима када имамо мали број
конкурената или их уопште нема.
Предвиђање тражње:
1. Шта људи кажу? Испитивање намере купаца
2. Шта људи раде? Тестирање производа на тржишту
3. Шта су урадили? Анализа
Истраживање понашања потрошача:
1. Економски аспект – рационално се понаша, тежи ка максималној корисности
2. Социолошки аспект – на купца утичу: култура, друштвена класа, улога у друштву,
стил живота, породица и друге референтне групе
3. Психолошки аспект – особине личности, ставови, мишљења, мотивација

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Значење инвестиција у економији: Кад Амазон сагради ново складиште или кад
породица Смит сагради нову кућу, то су инвестиције. Многи људи говоре о инвестицијама
када купе комад земљишта, међутим у економији се овакве куповине сматрају
финансијским трансакцијама или финансијским инвестицијама, јер оно што један купује,
други продаје. Инвестиције постоје само када се производи реалан капитал.
Зашто предузећа инвестирају? Када купују капиталне робе, када очекују да ће им
то донети профит, односно приходе веће од трошкова инвестиције. Ова изјава садржи три
кључна фактора за разумевање инвестиција: приходе, трошкове и очекивања.
Под инвестицијама се подразумева улагање новчаних средстава у основна и
трајна обртна средства која се користе за финансирање предмета рада те
инвестиције.
1. Стална средства – су средства која се користе дужи временски период,
најмање годину дана; целом својом употребном супстанцом улазе у процес
производње; не троше се одједном него постепено; њихово трошење
представља преношење вредности на производе; на њих се обрачунава
амортизација (То је новчани износ који се у току века трајања основних
средстава обрачунава и издваја за надокнаду и репродукцију (обнављање)
основних средстава. Њен износ се обрачунава у продајну цену готових
производа или услуга).
2. Трајна обртна средства – су средства која предузеће набавља са циљем да
их одмах утроши у процесу производње. Њихова основна карактеристика је
њихово једнократно трошење. Она преносе целу своју вредност на готове

7
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

производе или услуге одједном. Обртна средства трајно мењају свој облик; из
облика новца прелазе у сировине затим у готов производ, затим потраживање и
опет новац Н-Р-П-Р-Н (новац-роба-производ-роба-новац; нпр. Новац-брашно-
кифлица-купац купи кифлицу-новац). Овом трансформацијом обртна средства
не губе своју вредност већ је преносе на други облик. Број који показује колико
су се пута обрнула у току једне године назива се коефицијент обрта.
Инвестиције са становишта пословне праксе можемо поделити на:
1. Инвестиције у односу на техничку структуру: нематеријална улагања
(интелектуална својина, патенти), земљиште, грађевински обејкти,
иновације, опрема.
2. Новчана средства која су намењена за инвестирање
3. Материјална средства која су намењена за инвестирање
4. Послови и задаци који су у вези са реализацијом инвестиције
Инвестиције могу бити:
1. Привредне – улагања у производне капацитете у привреди
2. Непривредне – улагање у одређене аспекте квалитета живота друштва
(здравство, школство, стамбени објекти и сл)
Начин стицања инвестиције:
1. Изградњом инвестиционог објекта
2. Куповином инвестиционог објекта од претходног власника
3. Стицањем инвестиција на основу поклона, донација
Процес одлучивања у вези инвестиције обухвата:
1. Сагледавање потреба
2. Дефинисање инвестиције
3. Стварање спецификације производног капацитета
4. Тражење квалификованих извођача и добављача
5. Прикупљање и анализа података
6. Избор извођача и добављача
7. Наруџбина
8. Инспекција производа
9. Анализа процеса функционисања

8
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА

Бави се проучавањем свих проблема и активности који су везани за запосленост у

организацији. Основни елементи су:
 Планирање људских ресурса
 Селекција и регрутовање
 Социјализација
 Тренинг и развој
 Оцена перформанси
 Награђивање
 Колективно преговарање
 Здравље и сигурност запослених
Издвајају се два приступа у области менаџмента људских ресурса и то:
1. Јапански – већи значај придаје се варијаблама које имају директну везу са
људским фактором: 3 soft S: staff, skills, style
2. Амерички - услед велике мобилности радника и „потере“ за бољим
условима рада, америчке компаније инвестирају пре у варијабле које се тичу
система пословања него у варијабле у вези људског фактора: 3 hard S:
strategy, structure, system
Тимски рад: Тим се у формалном радном смислу посматра као радна група која се
формира за постизање различитих пословних циљева. 4 фазе у тимском раду:
1. Формирање тима
2. Период кризе
3. Фаза нормализације
4. Фаза пуне ефикасности.
Чланови тима морају да имају комплементарне улоге. Лидер тима мотивише,
инспирише свој тим. Јасан заједнички циљ, осећање одговорности и припадности.
Знање је основни ресур и корисно добро, савремено друштво јесте друштво знања.
Управљање знањем – сврха јесте максимизирање ефективности организационих
активности везаних за знање.
Организација мора радити холистички, као целина. Она није скуп делова, целина
постоји у сваком делу као у људском телу. Уколико сте болесни, узорак крви или мерење
температуре лекару представља добар показатељ, без обзира на то са ког дела је узорак
узет. Купци организацију сагледавају као целину, зато их интересује шта она пружа као
производ или услугу, а не нпр, да ли одељење за дизајн ради боље од магацина. Менаџери
не могу радити добро свој део посла без разумевања симултаних односа у целини.
Пословне организације функционишу као целина, а целокупност је функција сталне,
ефикасне комуникације, попут крвотока и централног нервног система.

9
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Препреке у комуникацији:
1. Рефенрентни оквир – Мало ко од нас мења мишљење самостално. На нас врло
лако утичу мишљења развијена у оквиру групе са којом се идентификујемо тј
референтне групе.
2. Стереотипи – Очекивање одреди садржај комуниакције
3. Когнитивна дисонанца – Мера до које се људи успешно носе са примљеним
информацијама које сматрају некомпатибилним са личним погледом на свет.
Некоматибилна информација имаће тешкоће при разумевању, памћењу и деловању.
4. Хало ефекат – Када слушамо некога у кога имамо поверења и коме верујемо,
предиспонирани смо за усаглашавање са оним шта та особа каже и супротно.
5. Непажња и заборављање – Људкса предиспозиција за селективну пажњу. За
неколико сати заборављамо пола од онога што смо чули, а након 2-3 дана памтимо
10% од онога што смо чули.
8 карактеристика успешних компанија у САД:
1. Склоност ка акцији
2. Предусетљивост према купцима
3. Аутономија и предузетништво
4. Продуктивност кроз људе
5. Пружање практичног искуства
6. Држи се онога што знаш
7. Једноставна форма, запослени који се узајамно ослањају
8. Спој слободе и контроле.

Кључ за успех нису информације, то су људи.

10
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

УПРАВЉАЊЕ ВРЕМЕНОМ

Управљање временом је усмерено на економију и рационалну употребу времена,

као драгоценог и оскудног ресурса, као и развој метода и техника за унапређење метода
рада и ефикасности и коришћења времена.
Управљање временом је основна вештина и претпоставка менаџерске
делотворности. Управљање организацијом карактеришу следећи елементи:
1. Представља контунуални процес решеавања проблема
2. То је динамички процес
3. Има економски карактер
4. Заснива се на информацијама
5. Орјентисано је на будућност.
Планирање подразумева доношење тренутних пословних одлука,
узимајући у обзир будуће догађаје. Оно обухвата:
1. Доношење одлука
2. Предузимање акција
3. Конкретно понашање
4. Анализу информација о прошлости и будућности.
На основу планирања врши се усмеравање целокупне пословне активности
организације. Планирање претпоставља предузимање акција унапред.
Предвиђање је претпоставка планирања. Планске поставке су ставови предузећа о
антиципираној будућности. Процес постављања планских претпоставки подразумева
прелиминарна истраживања, дефинисање радних као и коначних претпоставки.
Гантограм (Henry Grant 1917.g.) је у основи дијаграм који се састоји од
координатног система, у којем је у хоризонтална оса (апциса) време а вертикална
(ордината) у општем случају представља активности, односно ресурсе потребне да би се
обавиле поједине активности – радни налози по операцијама и временима почетка и
завршетка сваке операције. Гантограм је графичка метода која показује када спровођење
одређење активности треба да почне, колико треба да траје и на који начин се преклапа са
наредним фазама.
Гантограм садржи:
1. Назив активности
2. Предвиђено трајање активности
3. Термин почетка реализације
4. Термин завршетка реализације
5. Носиоца реализације.

11
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Слика 1: Шема Гантограма

ИНЖИЊЕРИНГ ВРЕДНОСТИ

Лоренс Мајлс, 40-е године XX века, Џенерал Моторс, производња турбопроцесора

бомбардера Б24 (скок потражње са 50 на 1000 недељно) „Ако не могу да набавим тражени
материјал или компоненту, да ли ипак, за исту функцију (намену) могу да набавим
одговарајућу алтернативу.“ Мајлс је приметио да су многи од супститута обезбеђивали
равноправне или чак боље перформансе (каркатеристике) по нижој цени, што се развило у
прву дефиницију инжињеринга вредности.
Инжињеринг вредности – организовани и систематски приступ разматрању
неопходних функција нових производа уз најниже трошкове. Приступ идентификацији и
елиминисању непотребних и непожељних трошкова / валидација трошкова без утицаја на
квалитет и коначне перформансе.
Идентификовање извора трошкова:
1. Трошкови производње
2. Трошкови постављања/монтаже
3. Трошкови лошег квалитета/шкарт
4. Трошкови гаранције.
Зато што су трошкови мерљиви, њихово смањивање се често сматра јединим
критеријумом у примени инжињеринга вредности. Међутим, важно је схватити да је
заправо, побољшање вредности стварни и основни циљ инжињеринга вредности, што не
мора да доведе до непосредног смањивања трошкова. ИВ, такође, обухвата расположиве
технологије, као и принципе технологије, економије и менаџмента – у основи је
мулитидисциплинарни тимски рад. Унапређење онога што производ јесте или чини

12
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

(његову вредност) у односу на новац потрошен на њега, у смислу инвестирања или

трошка произвођача.
Пословање представља део процеса испоруке вредности за купца. Зато, приликом
кориговања у процесу инжињеринга вредности, не сме доћи до нарушавања вредности
производа. Вредност производа представља функционална вредност и вредност за
купца – вредност производа (квалитет) + вредност услуге + вредност персонала +
вредност имиџа.
Методологија инжињеринга вредности:
1. Фаза информисања
2. Фаза анализе функција
3. Креативна фаза
4. Фаза оцене – Резултати ок? Да Не
5. Развојна фаза
6. Фаза презентације - Резултати ок? Да Не
7. Имплементација

Инжињеринг вредности:
1. организовани и систематски приступ
2. смањење трошкова (елиминисање непотребних трошкова и валидација
трошкова без утицаја на квалитет)
3. побољшање производа је основни циљ
4. мултидисциплинарни тимски рад

ПРАВНИ АСПЕКТ ПОКРЕТАЊА БИЗНИСА

Због чега је неопходно регистровање пословне активности код надлежних органа?

Разлози су многобројни: уколико се не изврши регистровање то представља рад на црно и кривично
дело утаје пореза што повлачи неплаћање доприноса радницима, затим, на легалном тржишту је
већи број купаца као и затварање врата сарадњи са банкама и сл.
Коју правну форму изабрати зависи од пуно фактора. Неопходно је пажљиво
размотрити пословну идеју и предвидети у ком правцу предузетник жели да развија свој будући
посао. Такође, потребно је информисати се о могућностима кредитирања пословног подухвата, као
и о могућностима финансирања неопходне опреме.

Правне форме привредних субјеката се могу поделити на:

1. Предузетник – физичко лице
2. Привредно друштво – правно лице

Предузетник је физичко лице које обавља делатност ради стицања добити.

Индивидуални пољопривредник није предузетник у тумачењу Закона. Делатношћу се сматрају
производња и промет робе и вршење услуга на тржишту.
Према Закону у РС, о приватним предузетницима, чланови домаћинства оснивача
радње могу радити у радњи без заснивања радног односа. Они не примају зараду и не плаћају порезе

13
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

односно део доприноса из зараде. Предузетник целокупном својом имовином одговара за све
обавезе из обављања делатности.
Главна предност бирања предузетничке правне форме се огледа у кратком року и
ниским трошковима регистровања, наплаћују се само трошкови уписа у регистар и не постоји
минимални оснивачки капитал прописан од државе. Главни недостатак је да у случају пропадања
бизниса, предузетник ће бити у обавези да измири своје дугове својом личном имовином и будућим
приходима без обзира како их стицао. Други недостатак је мали кредитни бонитет (банке не
одобравају лако кредите) и немогућност преношења бизниса на наследнике.

Привредно друштво – правно лице

Поступак оснивања привредног друштва своди се преко једношалтерског система

регистрације, који омогућава да привредни субјекти који се региструју у Агенцији за Привредне
Регистре (АПР), добију истовремено и матични број као и порески идентификациони број заједно
са бројем осигураника пензијско-инвалидског осигурања и број осигураника здравственог
осигурања.
Основни елементи привредног друштва су:
✔ Оснивачки акт,
✔ Статут,
✔ Улог,
✔ Имовина,
✔ Делатност,
✔ Седиште,
✔ Име,
✔ Заступник.

Привредно друштво може да обавља више делатности, уколико за то испуњава

потребне услове (Закон о класификацији делатности). Затупник друштва је управа друштва. По
Закону, привредна друштва заступа директор. Заступник своја овлашћења налази у закону, а
пуномоћник их добија од заступника друштва.

Алгоритам оснивања привредних друштава:

➔ Правно/Физичко лице – домаће и страно

➔ Агенција за Привредне Регистре – решење о упису у регистар (матични број)
➔ Печаторезац – печат
➔ Пореска Управа – ПИБ
➔ Пословна Банка – текући рачун
➔ Национална Служба за запошљавање – пријава радника
➔ Републички Фонд за Пензионо и инвалидско осигурање – пријава ПИО
➔ Пореска Управа – пријава за аконтацију пореза на добит, евиденција за ПДВ
➔ Агенција за Привредне Регистре – пријава текућег рачуна и ПИБ.

Привредна друштва – правна лица можемо поделити на друштва лица и друштва

капитала.

14
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Друштва лица су привредна друштва која се одликују персоналним својствима а

којима управљају чланови. Могу бити ортачка и командитна друштва.

1. Ортачка друштва – два или више партнера се удружују ради остварења

заједничких циљева. Оснива се уговором два или више физичких лица, при чему свако лице
целокупном својом имовином одговара за обавезе/дугове ортачког друштва. Основни разлог
оснивања је већи финансијски и пословни кредибилитет. Оно не мора да има управни одбор али
мора да има директора. Главне предности се огледају у учешћу сваког ортака у управљању и ниски
трошкови оснивања и организовања друштва, као и то да не постоји законски минимум за почетни
капитал + опорезује се као предузетник што доноси и већи кредитни бонитет код банака.
Недостаци се рефлектују у неограниченој одговорности ортака (повериоци могу да бирају од ког
ће члана наплатити дугове), док сваки члан друштва може деловати самостално без знања осталих
ортака.
2. Командитно друштво – је друштво командитора и комплеменатара који
обављају одређену делатност под заједничким пословним именом и чији је циљ стицање профита.
- Комплементари – (јавни ортак) – воде пословање друштва и одговарају за његове
обавезе неограничено (целокупном својом имовином). Имају исти статус као и ортаци из О.Д.
- Командитори – (тајни ортаци) – не учествују у вођењу пословања друштва и
ограничено, у висини свог улога, одговарају за обавезе друштва. Они су обавезни да унесу
одређени улог у друштво, на основу којег учествују у расподели остварене добити или којом
покривају губитке. Када одлуче да прошире друштво новим члановима они за то не морају да
траже сагласност комплементара.

Друштва капитала

1. Друштво са ограниченом одговорношћу Д.О.О. - има статус правног лица и

његови оснивачи учествују у основном капиталу са својим улозима, али не одговарају за обавезе
друштва. Ортаци су обавезни према друштву и то у висини својих улога. Може имати максимум
50 чланова, има своју имовину која је одвојена од приватне имовине чланова друштва.
Управљачка права, су такође, сразмерна висини удела. Д.О.О. Има директора и управни одбор.
Улози чланова могу бити у новцу, стварима, правима, извршеном раду и пруженим услугама.
Минимални новчани износ основног капитала за оснивање у РС износи 500 еура у динарској
противвредности. Најслабија карактеристика Д.О.О. је низак кредитни бонитет.
2. Акционарско друштво – је привредни субјекат који оснива једно или више
правних или физичких лица ради обављања одређене делатности у оквиру заједничке форме, а
чији је основни капитал унапред дефинисан и подељен на акције. Акција је хартија од вредности
коју издаје акционарско друштво са одређеним номиналном (иштампаном или утиснутом)
вредношћу (израженом у новцу), која представља део његовог основног капитала. Управљање се
врши подсредством скупштине акционара и управног одбора. Акционарска права: право на
информисање (увид у пословне књиге), право гласа (учешће у раду скупштине), право на
имовину (право на доходак – дивиденда – део добити који се дели акционарима по одлуци
скупштине), право на располагање (пренос акција), и право прече куповине акција (први могу да
купе акције које продају други акционари из истог друштва).

15
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

Додатак: Израда Бизнис Плана (Домаћи)

1. CV
2. Насловна страна (Лого, назив фирме, име предузетника, адреса бизниса,
контакт)
3. Мисија и циљеви (Једна реченица за мисију, више конкретно формулисаних
циљева, пожељно бројчано изражених)
4. Профил управљачког тима и структура власништва
 Ко су запослени који ће радити у управљачком тиму? (Навести име
презиме, функцију, одговорности)
 Структура потребних људских ресурса
Пример: Структура потребних радника по занимањима и степену
стручне спреме

Редни Квалификациона
Занимање Број извршилаца
број структура
1. Посластичар IV 8
2. Продавац IV 18
3. Возач IV 2
4. Књиговођа IV 1
5. Магационер IV 2
6. Tехнолог VII 1
7. Комерцијалиста VII 1
УКУПНО 33

 Дефинисање начина награђивања предузетника и управљачког тима.

 Организациона структура, приложити шему (нпр, функционална)
 Професионалне услуге – уколико се користе, потребно је дати списак
појединаца – консултаната и/или консултантских кућа са којима се
сарађује.
5. Анализа тржишта:
 Опис производа и услуга, уз описивање шанси и опасности и
диференцираности производног програма у односу на конкуренте;
 Описати како се планира да се очува доференцираност производа и
услуга (законски, трговачком марком, по основу права на располагање);
 Дефинисати ко су конкуренти предузећа, који проценат тржишта
контролишу и које су им предности и недостаци (набројати неколико);
 Описати улогу технологије у пословном процесу предузећа.

16
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

 Анализа купаца путем анкете (5-6 питања, извучена статистика и

закључак истраживања односно анализа) (нпр. На основу податка да 80%
купаца који су се изјаснили да не би купили производ/услугу по тој и тој
цени, маржа ће бити спуштена са 30% на 20%, за фазу избацивања
производа на тржиште)
6. Маркетинг план:
 Одређење циљног тржишта, укључујући и демографске карактеристике
(пол, старост, занимање, место боравка, приход) као и психографске; Ко
су моји корисници?
 Шта чини производ и услуге предузећа јединственим у односу на
конкуренцију?
 Које су остале карактеристике које производ/услуга поседују (паковање,
квалитет, цена, специфична услуга)?
 Које су користи које потрошачи имају од куповине производа предузећа
или коришћења његових услуга (уштеда новца, боље се осећају, научили
су нешто)?
 Како потрошачи могу да плате производ (кредитни услови, попусти,
рабати, укључујући и пенале због кашњења плаћања))?
 Опис пропагандног деловања, укључујући и врсте медија које ће бити
коришћене;
 Дати приказ активности у односима са јавношћу (који медији);
 Израда профила и садржаја за бизнис на фејсбуку и инстаграму (минимум
6 различитих постова који садрже акцију, промоцију, шта нуди,
неутрални пост, позив на укључивање)

7. Анализа локације:
 репутација локације и њена атрактивност, развијеност саобраћајне мреже
и инфраструктуре, комуналне делатности и јавне услуге
8. Табеле трошкова:
 Табела материјалних трошкова
 Табела нематеријалних трошкова
 Трошкови амортизације
 Табела Трошкова плата
 Табела укупних трошкова (за израду свих табела добићете пример)
9. Табеле инвестиција:
 Табела улагања у основна средства
 Табела улагања у обртна средства
 Табела рекапитулације укупне вредности пројекта (за израду свих табела
добићете пример)
10. Гантограм
11. Табеле биланса стања, успеха и протока готовине (за израду свих табела
добићете пример)
12. Резиме:
 Диференцијацију производа/услуге у односу на конкуренте (шта је то по чему
се ваш производ издваја од понуде ваших конкурената);

17
проф Марија Урошевић
 Предузетништво

 Опис пословног концепта;

 Правну структуру предузећа;
 Да ли предузеће има искуства у пословању и ако га има дати кратак историјат
пословања;
 Приказ управљачког тима и њихових референци као и број запослених;
 Колико је финансијских средстава потребно за реализацију пројекта и колико
се захтева од инвеститора;
 Колико је финансијских средстава већ уложено у развој пословања и како су
средства ангажована;
 Приказ сажетог пројектованог финансијског резултата, укључујући
пројектовани укупни приход и нето профит у првој години пословања.
13. Ризик
 Који су основни финансијски ризици у пословању предузећа?
 Да ли постоји могућност за пад тражње за производима и услугама
предузећа?
 Да ли постоји могућност повећања броја конкурената у грани?
14. Закључак
Овај последњи део бизнис плана требало би да пружи коначан закључак о
исплативости започињања пословања (реализације бизнис плана уопште), у односу на
презентовани пословни план. Прецизно би требало да се понове циљеви и задаци,
пословања, као и основни тржшни и финансијски показатељи, који указују на тржишну
оправданост и исплативост програма. Уколико је сврха бизнис плана добијање
неопходних средстава, потребно је навести захтевани износ недостајућих финансијских
средстава. Закључак мора да буде концизан, јасан и да остави позитиван утицај на
читаоца.

18
проф Марија Урошевић