Bilans stanja kao predmet analize

• Bilans stanja je trenutna slika finansijskog položaja

privrednog društva na određeni dan u novčanim
jedinicama mere.
• U bilansu stanja vidimo imovinu, obaveze i kapital
određenog privrednog društva.
• Struktura sredstava, aktiva, pokazuje na način na koji
su sredstva uložena (investiciona aktivnost), dok
struktura izvora finansiranja, pasiva, ukazuje na efekte
finansijske aktivnosti, odnosno finansijsku strukturu
(konstituciju) nekog privrednog društva
• Aktiva = Obaveze + Kapital
• Stalna + Obrtna sredstva = Obaveze + Kapital
 Bilans stanja kao predmet analize
• U poslovnoj praksi privrednih društava
primenjuju se sledeći kriterijumi razvrstavanja
pozicija u bilansu stanja:
– kriterijum rastuće likvidnosti u aktivi i opadajuće
dospelosti u pasivi, i
– kriterijum opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće
dospelosti u pasivi.
 Bilans stanja prema kriterijumu rastuće
likvidnosti i opadajuće dospelosti
Aktiva (rastuća likvidnost) Pasiva (opadajuća dospelost)

Nematerijalna sredstva Sopstveni kapital

Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročne obaveze

Dugoročni finansijski plasmani Kratkoročne obaveze

Zalihe Tekuće obaveze

(dobavljači i druge obaveze)

Potraživanja

Novac i novčani ekvivalenti

 Bilans stanja prema kriterijumu
opadajuće likvidnosti i rastuće dospelosti
Aktiva (opadajuća likvidnost) Pasiva (rastuća dospelost)

Novac i novčani ekvivalenti Tekuće obaveze

Potraživanja Kratkoročne obaveze

Zalihe Dugoročne obaveze

Dugoročni finansijski plasmani Sopstveni kapital

Nekretnine, postrojenja i oprema

Nematerijalna sredstva
 Analiza pozicija aktive bilansa stanja

• Aktiva privrednog društva, koja zadovoljava

prethodno nabrojane karakteristike, se dalje u
bilansu stanja deli na sledeće:
• stalna (fiksna, dugoročna) sredstva i
• obrtna (tekuća, kratkoročna) sredstva.
 Analiza pozicija bilansa stanja
• Poslovni ciklus privrednog društva je vreme koje protekne između nabavke
materijala, sredstava koja ulaze u proces proizvodnje i sticanja samog
novca ili ekvivalenata novca koji se mogu konvertovati u novac.

➢ Sredstvo će biti razvrstano kao kratkoročno :

• ako se očekuje da će biti potrošeno u redovnom toku poslovnog ciklusa

privrednog društva (kalendarska godina) i ako ima nisku vrednost.
• ako se primarno drži za svrhu prodaje u roku do 12 meseci,
• ako je u pitanju novac ili novčani ekvivalent čija upotreba nije ograničena

➢ Sredstvo će biti razvrstano razvrstano kao dugoročno:

• ako će biti potrošeno tek protekom više poslovnih ciklusa, odnosno u

periodu dužem od 12 meseci;
 Stalna sredstva
➢ Stalna ili dugoročna sredstva se mogu podeliti na :
• materijalna (nekretnine, postrojenja, oprema ),
• nematerijalna (naučno i tehničko znanje, goodwill, dizajn,
implementacija novih procesa ili sistema, licence, softveri,
intelektualna imovina, internet sajtovi, tržišno znanje i
trgovačke marke) i
• dugoročne finansijske plasmane (zajmovi dati drugim
pravnim licima na period duži od jednog izveštajnog
perioda, ulaganja zadržana do dospeća - obveznice drugih
pravnih lica i učešća u kapitalu drugih pravnih lica).
 Pozicije aktive-stalna imovina
• Upisani a neuplaćeni kapital-nominalna vrednost kapitala koju su
akcionari ili članovi d.o.o upisali, ali koju još uvek nisu izmirili.
• Stalna imovina:
➢ Nematerijalna imovina
➢ Nekretnine, postrojenja i oprema
✓ Investicione nekretnine
✓ Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi
➢ Biološka sredstva
➢ Dugoročni finansijski plasmani
✓ Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica (učešća veća od 50%-kontrola)
✓ Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima
(učešća 20%-50%-značajan uticaj )
✓ Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica (učešće je ispod 20%-nema
kontrole)
➢ Dugoročna potraživanja
 Pozicije aktive-obrtna sredstva
Obrtna imovina:
• Zalihe
• Potraživanja po osnovu prodaje - sva potraživanja iz transakcije prodaje
sredstava (matičnim, zavisnim i povezanim licima)
• Potraživanja iz specifičnih poslova - uvoz robe za račun drugih pravnih
lica
• Druga potraživanja - od zaposlenih(službena putovanja, naknade šteta,
državnih organa, za više plaćen porez na dobit)
• Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans
uspeha (akcije, obveznice, blagajnički zapisi)
• Kratkoročni finansijski plasmani - dati kratkoročni krediti drugim
pravnim licima
• Gotovinski ekvivalenti i gotovina-novčana sredstva i depoziti po viđenju
• Porez na dodatu vrednost-ulazni PDV
• Aktivna vremenska razgraničenja
 Obrtna sredstva
➢ Kratkoročna ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:

• zalihe (materijal, gotovI proizvodI, nedovršene proizvodnja, robe i drugo),

• kupce i druga potraživanja,
• date avansi,
• kratkoročne finansijske plasmane (zajmovi dati drugim pravnim licima na
period kraći od jednog izveštajnog perioda, ulaganja u finansijske
instrumente zadržana do dospeća kraćim od jednog izveštajnog perioda i
finansijski instrumenti kojima se trguje).
• ostala kratkoročna potraživanja,
• novac i novčane ekvivalente (gotovina u blagajni, depoziti po viđenju,
gotovinski ekvivalenti-akcije, obveznice, komercijalni i blagajnički zapisi i
slično)
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja
• Izvori sredstava privrednog društva ili pasiva
pokazuje poreklo imovine, odakle imovina u
aktivi privrednog društva potiče.
• U bilansu stanja poreklo imovine može biti
određeno kao:
• sopstveni kapital (čista imovina, kapital vlasnika)
• pozajmljeni kapital privrednog društva (obaveze
ili dugovi, kapital poverilaca)
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja
• Sopstveni kapital = Aktiva - Obaveze.

• Sopstveni kapital nema dospeće i predstavlja garantnu supstancu za poverioce,

isplate vlasnicima zavise od visine dobitka i daje pravo na upravljanje privrednim
društvom.

• Pozajmljeni kapital privrednog društva čine obaveze prema trećim licima.

• Obaveze se mogu definisati kao sadašnje obaveze koje su proizašle iz prošlih
ekonomskih događaja privrednog društva i čije podmirenje (likvidacija)
podrazumeva odliv resursa (najčešće odliv novca ili nekog drugog sredstva za
podmirenje obaveze).
• Obaveze privrednog društva su sve obaveze dužnika koje postoje u sadašnjem
vremenskom periodu, tj. na dan sastavljanja bilansa stanja. Obaveza nastaje kao
rezultat neke prošle transakcije, odnosno ona je posledica nekog pravnog
ugovornog odnosa ili zakonskog zahteva.
 Dugoročne i kratkoročne obaveze
• Obaveze se mogu klasifikovati kao:

• dugoročne i
• kratkoročne

• Određenu obavezu možemo razvrstati kao kratkoročnu, ako su

zadovoljene sledeće karakteristike:

- obaveza će biti podmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa i

- obaveza će biti podmirena u periodu do 12 meseci od datuma bilansa
stanja.

• Sve ostale obaveze koje ne zadovoljavaju ove kriterijume razvrstavaju se

kao dugoročne.
 Dugoročne i kratkoročne obaveze

Obaveze privrednog društva se još mogu razvrstati i

kao:

• dugovi (dugoročni, kratkoročni bankarski krediti,

obaveze za obveznice i dr.) i
• tekuće obaveze (dobavljači, obaveze za kamate,
obaveze za poreze itd.).
 Pozicije pasive
1. kapital
2. dugoročna rezervisanja i obaveze,
3. odložene poreske obaveze,
4. kratkoročne obaveze,
5. gubitak iznad visine kapitala,
6. ukupna pasiva
7. vanbilansna pasiva.
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja
• Kapital - ova pozicija uključuje poziciju osnovni kapital, čiji oblik zavisi od pravne forme
forme privrednog društva
• Pozicija Emisiona premija pokazuje koliko je akcionarsko društvo uspešno u prodaji svojih
akcija.
• Pozicija neuplaćeni upisani kapital pokazuje koliko privredno društvo „potražuje“ kapitala
od vlasnika koji su upisali kapital, ali do dana sastavljanja bilansa stanja nisu uneli taj
kapital u privredno društvo.
• Pozicija otkupljene sopstvene akcije pokazuje vrednost akcija koje je privredno društvo
kupilo, sa određenom strategijom. Obično je u pitanju jačanje pozicije većinskog akcionara.
Otkupljene sopstvene akcije predstavljaju odbitnu stavku kapitala. Stoga, ove akcije moraju
biti poništene u odgovarajućem roku (godinu dana od momenta sticanja), kada više neće
biti knjižene u bilansu stanja.
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja
➢ Pozicija rezerve može sadržati u sebi:
• statutarne rezerve (koje je privredno društvo
propisalo statutom);
• zakonske rezerve (na primer, obavezne rezerve koje
komercijalne banke moraju držati kod centralne
banke).
• Revalorizacione rezerve odnose se na postupak
ponovnog vrednovanja imovine privrednog društva.
Ukoliko je naknadnim vrednovanjem utvrđena nova
fer vrednost imovine, koja je veća od knjigovodstvene
vrednosti, formira se revalorizaciona rezerva
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja

• Pozicija neraspoređeni dobitak uključuje neraspoređeni dobitak

tekućeg i prethodnog perioda. Iz ovog proizilazi da bilans uspeha prvo
mora biti sastavljen, kako bi rezultat perioda bio utvrđen. Taj iznos se iz
bilansa uspeha, kao „saldo“ podračuna računa kapital prenosi u bilans
stanja, naravno ukoliko je pozitivan, na poziciju neraspoređeni dobitak
tekućeg perioda.

• Deo koji se odnosi na neraspoređeni dobitak prethodnog perioda

predstavlja akumulirani dobitak privrednog društva, odnosno njegovu
akumulaciju. Ukoliko su prihodi manji od rashoda, u pitanju je gubitak i
kao takav se prenosi na istoimenu poziciju u okviru kapitala, kao njegova
odbitna stavka.
 Analiza bilansnih pozicija pasive
bilansa stanja
• Dugoročna rezervisanja predstavljaju sredstva koja su izdvojena iz
rezultata perioda (prihoda) za posebnu namenu. Ukoliko uprava privrednog
društva odobri garanciju za prodate proizvode, za očekivati je da će
određeni broj proizvoda biti reklamiran, za čiju popravku će nastati obaveza
prema licu koje izvrši popravke i može se prilično pouzdano proceniti koji
broj prodatih proizvoda će biti reklamiran i koliko će iznositi troškovi njihove
popravke.

• Pozicija dugoročne obaveze se uglavnom sastoji od dugoročnih kredita.

To su obaveze prema finansijskim institucijama, po osnovu pozajmica, čiji je
rok dospeća na dan bilansa duži od jednog izveštajnog perioda. U
suprotnom, iznos mora biti isknjižen i evidentiran kao kratkoročni kredit.
 Analiza bilansnih pozicija pasive bilansa stanja
• Pozicija Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital predstavlja prelazni račun u
postupku pretvaranja obaveze u kapital. Na primer, ako posmatrano privredno društvo ima
obavezu vraćanja kredita banci, ono može postići dogovor da umesto izmirenja obaveze,
banka postane jedan od vlasnika pomatranog privrednog društva u iznosu obaveze.

• Obaveze prema matičnim, zavisnim i ostalim povezanim licima predstavljaju vrednost

pozajmica ili kredita koje je pomatrano privrednog društvo primilo od tih lica.

• Obaveze po osnovu finansijskog lizinga prikazana je obaveza po osnovu uzetih sredstava

pod finansijski lizing. Suština ovog oblika zakupa je da zakupac sredstva nije vlasnik
sredstva, ali će uživati u koristima tog sredstva tokom većeg veka upotrebe tog sredstva.

• U okviru dugoročnih obaveza evidentiraju se i obaveze po osnovu emitovanih hartija od

vrednosti čiji je rok dospeća duži od jednog izveštajnog perioda. Ovde bi posmatrano
privredno društvo evidentiralo obavezu po osnovu emitovanih obveznica koje će dospeti u
periodu dužem od jedne godine.
 Analiza bilansnih pozicija pasive bilansa
stanja
• Pozicija kratkoročne finansijske obaveze uključuje
obaveze po osnovu uzetih kratkoročnih kredita.

• U pasivi zvaničnog obrasca bilansa stanja ne postoji pozicija

obaveze prema dobavljačima ili dobavljači, već se takve
obaveze nalaze u okviru pozicije obaveze iz poslovanja.
Za računanje finansijskih pokazatelja, ova pozicija se uzima kao
pozicija koja se odnosi na dobavljače, iako ona može sadržati i
obaveze prema zaposlenima za neisplaćene zarade, poreze i
doprinose, kao i ostale pozicije.
 Analiza pozicija pasiva
• Grupa računa Ostale kratkoročne obaveze obuhvata i obaveze prema
zaposlenima za neisplaćene zarade, poreze i doprinose, kao i ostale pozicije.
Ovde su objedinjene i obaveze za kamate, dividende i ostale obaveze.
• Grupa računa Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost se koristi za
evidentiranje obaveze po osnovu PDV-a koja nastaje prilikom prodaje proizvoda,
robe ili usluga. Kao i suprotna pozicija iz aktive, i ova grupa je podeljena na više
računa u okviru kojih se evidentiraju obaveze po opštoj i posebnoj stopi i to u
zavisnosti da li je obaveze nastala po osnovu prometa sa matičnim, zavisnim,
ostalim povezanim ili nepovezanim pravnim licima.
• U okviru Obaveza za ostale poreze, doprinose i druge dažbine, prikazuju se
obaveze za akcize, porez na promet, porez na dohodak građana, porez na
imovinu, carine i druge dažbine iz nabavki, doprinose koji terete troškove i
ostale obaveze.
• Pasivna vremenska razgraničenja - prikazujemo „obavezu” koja se odnosi na
naredni izveštajni period po osnovu: unapred obračunatih troškova, unapred
naplaćenih prihoda…
 Analiza pozicija pasive
• Na poslednjem delu zvaničnog obrasca bilansa stanja prikazanog iznad,
primećujemo poziciju Gubitak iznad visine kapitala, koji nema
pripadajući račun iz kontnog okvira,što ukazuje da se vrednost te pozicije
računa na osnovu drugih pozicija bilansa stanja.
• Suština ove pozicije je da izjednači levu i desnu stranu bilansa stanja,
aktivu i pasivu, u slučaju kada je pozajmljeni kapital (obaveze) veće od
imovine.
• Prethodno znači da gubitak iznad visine kapitala može biti izračunat kao
razlika između ukupne aktive i obaveza.
• Gubitak iznad visine kapitala = (Dugoročna rezervisanja i obaveze +
Odložene poreske obaveze + Kratkoročne obaveze) – Ukupna
aktiva
 Bilans uspeha kao predmet analize

• Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su iskazani

ostvareni prihodi i rashodi privrednog društva u
određenom obračunskom periodu u vrednosnim
jedinicama mere.
• Bilans uspeha je periodičan izveštaj.
• Prihodi i rashodi se prikazuju za određeni period,
tako da se i njihova razlika (dobitak ili gubitak) odnosi
na taj period.
• Sastavljanje finansijskog izveštaja za određen vremenski period
(jedan mesec, kvartal, polugodište ili godina).
 Prihodi i dobici
• Dobitak se javlja kao osnovno merilo uspešnosti privrednog društva kao celine

• Prihodi, u skladu sa MRS, definišu se kao "povećanja ekonomskih koristi tokom

obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava, odnosno smanjenja
obaveza što dovodi do povećanja sopstvenog kapitala.

• Dobici predstavljaju stavke koje zadovoljavaju kriterijume prihoda, ali proističu iz

rizičnih i nepredvidivih aktivnosti privrednog društva.

• Dobici su po kvalitetu nižeg ranga od poslovnih prihoda, zato što su posledica

nastanka događaja koji nisu kontinuirani, odnosno koji su sa aspekta privrednog
društva neponovljivi (pokloni, viškovi, dobici na prodaji nekretnina itd)
• Dobici se uključuju u kategoriju ostalih ili vanrednih prihoda.
 Rashodi i gubici
• Nastanak rashoda povezan je sa povećanjem obaveza ili sa smanjenjem
sredstava (nekretnine, zalihe, gotovina i sl.), odnosno rashodi su povezani
sa trajnim odlivom vrednosti iz privrednog društva.

• Rashodi, kao negativna komponenta ukupne uspešnosti privrednog

društva se u MRS tretiraju kao "gubici i troškovi koji proističu iz
uobičajenih aktivnosti (poslovni, finansijski rashodi)“

• Gubici predstavljaju stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda, ali

proističu iz nepredvidivih i neočekivanih, nepovoljnih događaja (prodaja
dugoročnih sredstava po vrednosti nižoj od knjigovodstvene, manjkovi
itd).

• Gubici na prodaji imovinskih delova (dugoročnih sredstava, finansijskih

instrumenata i zaliha) čine kategoriju ostalih ili vanrednih rashoda.
 Podela prihoda i rashoda u bilansu
uspeha
Redovni prihodi i rashodi su povezani sa obavljanjem osnovne
delatnosti za koju je privredno društvo registrovano.

Prihodi i rashodi dele se na određene podkategrije:

• Poslovni prihodi i rashodi,
• Finansijski prihodi i rashodi,
• Prihodi i rashodi od usklađivanja vrednosti imovine,
• Ostali prihodi i rashodi
 Poslovni prihodi i rashodi

Karakteriše ih čvrsta korelativna veza jer poslovne

rashode treba priznati kada su direktna posledica
ostvarenih poslovnih prihoda.
Finansijski i ostali prihodi i rashodi

• Ne postoji ovakva vrsta veze

• Primer manjkova i viškova
• Međusobno nezavisni u nastajanju i redovnost
njihovog pojavljivanja nije učestala
 Metode obračuna rezultata u bilansu
uspeha
• Rezultat se utvrđuje razlikom između ostvarenih prihoda i rashoda u
određenom obračunskom periodu na sledeći način:

• Prihodi - Rashodi = Rezultat,

• dobitak, Pr > R ili
• gubitak R> Pr .

• Na osnovu prethodne formule možemo doći do istog rezultata, ali na

različite načine tako da govorimo o dve opšteprihvaćene metode
obračuna rezultata u teoriji i poslovnoj praksi:

➢ metoda troškova prodatih učinaka i

➢ metoda ukupnih troškova
 Analiza pozicija bilansa uspeha
• Poslovni prihodi pokazuju koliko je privredno društvo
zaradilo na obavljanju delatnosti za koju je osnovano.
Poslovni prihodi su razvrstani na:
✓Prihode od prodaje robe
✓Prihode od prodaje proizvoda i usluga
✓Prihode od premija, subvencija, dotacija donacija
✓Druge poslovne prihode
 Poslovni prihodi
• Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga su
razvrstani na one koji proizilaze iz transakcija sa
matičnim, zavisnim, povezanim i ostalim
nepovezanim licima
• Prihode od premija, subvencija, dotacija i donacija –
državna dodeljivanja u vidu podsticaja za proizvodnju
(premija i dotacija), podsticaja kojima se smanjuju
ulazni troškovi (subvencije, kompenzacije) i donacije
• U druge poslovne prihode ubrajaju se zakupnine,
članarine i ostali poslovni prihodi
 Poslovni rashodi
• Razvrstani su na troškove po vrstama
• Nabavna vrednost prodate robe - trgovina
• Razlika između prihoda od prodaje robe i
nabavne vrednosti prodate robe jeste zarada
na prodaji robe koju je privredno društvo
nabavilo
 Poslovni rashodi
• Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

✓ Javljaju se kad je privredno društvo trošilo ili upotrebilo

proizvode i usluge ili robu koju je nabavilo za sopstvene
potrebe

✓ Privredno društvo koje proizvodi mašine uzelo je sopstveni

proizvod kao opremu za vršenje delatnosti, ili za sopstvene
potrebe prevoza robe ili materijala koristi sopstveni transport,
sopstvenu montažu. Ono što je pretpostavka kod ove grupe
prihoda je da bi se za ove proizvode, tj. usluge mogli prodajom
ostvarivati prihodi, pa se stoga i ovde ostvaruje prihod, ali u
visini troškova koji su nastali pri proizvodnji ovih proizvoda ili
usluga
 Poslovni rashodi
• Troškovi materijala
• Troškovi goriva i energije
• Troškovi zarada
• Troškovi proizvodnih usluga
• Troškovi amortizacije
• Troškovi rezervisanja
• Nematerijalni troškovi
 Finansijski prihodi i rashodi
• Aktivnost finansiranja
• Podela prema tome da li se odnose na transakcije
sa matičnim, zavisnim, povezanim ili nepovezanim
licima
• Prihodi kamata- koliko je privredno društvo
zaradilo novca od pozajmljivanja raspoloživog
kapitala nepovezanim licima
• Rashodi kamata- pokazuju cenu korišćenja tuđeg
kapitala koju plaća posmatrano privredno drušvto
 Ostali prihodi i rashodi

• Dobici i gubici od prodaje imovine, viškovi i

manjkovi, naplata prethodno otpisanih
potraživanja, otpisi potraživanja, obezvređenja
imovine
• Posledica neredovnih aktivnosti
 Neto dobitak i gubitak

• Koliko je privredno društvo zaradilo novca u

posmatranom periodu
• Nije novac koji je i naplaćen!
 Izveštaj o tokovima gotovine kao
predmet analize

• Izveštaj o novčanim tokovima je izvedeni finansijski

izveštaj, pošto nastaje rearanžiranjem pozicija
bilansa stanja i bilansa uspeha.
• Izveštaj o novčanim tokovima se, pored bilansa
uspeha i stanja, smatra jednim od važnijih izveštaja.
 Izveštaj o tokovima gotovine kao
predmet analize
• Izveštaj o novčanim tokovima je prikaz novčanih
priliva i odliva u obračunskom periodu po osnovu
poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti.
Novčani tokovi koji su prikazani u ovom izveštaju
odnose se na određen vremenski period, pa se
ovaj izveštaj tretira kao periodični izveštaj.

• Izveštaj o novčanim tokovima prikazuje prilive i

odlive gotovine koji su klasifikovani prema
osnovnim aktivnostima u privrednom društvu -
poslovne, investicione i finansijske aktivnosti.
 Izveštaj o novčanim tokovima
• Poslovne aktivnosti su najvažnije za privredno društvo. One su posledica
delatnosti kojom se ono bavi. Novčani tokovi ostvareni u ovoj aktivnosti
pokazuju da se prilivi gotovine ostvaruju po osnovama naplaćenih prihoda,
a odlivi gotovine po osnovu plaćanja poslovnih rashoda.

• Investicione aktivnosti prikazuju prilive i odlive gotovine koja nastaje u

transakcijama prodaje i nabavke dugoročnih sredstava (nekretnina,
postrojenja, opreme i hartija od vrednosti i dr.), Kada su veći prilivi od
odliva to znači da privredno društvo prodaje svoju dugoročnu imovinu, a
kada su veći odlivi, to znači da je u pitanju privredno društvo koje raste, jer
investiciona ulaganja uvek ukazuju na njegov rast.

• Aktivnosti finansiranja prikazuju prilive gotovine od emisije akcija,

uzimanja kredita i odlive gotovine po osnovu plaćanja glavnice kredita i
dividendi akcionarima. Aktivnosti finansiranja prikazuju veće prilive kada
privredno društvo uzimanjem dodatnih kredita ili emisijom akcija nastoji
da finansira investicionu aktivnost (npr. nabavku dugoročnih sredstava).
 Izveštaj o promenama na kapitalu
• Izveštaj o promenama na kapitalu je sastavni deo finansijskih izveštaja
sastavljenih u skladu sa MRS 1 i koji je namenjen vlasnicima kapitala. Ovaj
izveštaj se sastavlja kao poseban i u njemu se kao minimum pozicija
iskazuju:

• neto dobitak ili gubitak obračunskog perioda,

• stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze u bilans uspeha već se priznaju u
korist ili na teret kapitala i
• zbirni efekat promena u računovodstvenoj politici.

• Na promenu kapitala utiču:

✓ Ispravka materijalno značajnih grešaka i računovodstvenih procena
✓ Promene iznosa revalorizacionih rezervi
✓ Otkup sopstvenih akcija
✓ Promene iznosa upisanog a neuplaćenog kapitala
✓ Rezultat poslovanja
 Izveštaj o ostalom rezultatu
• Prema novom Zakonu o računovodstvu Republike Srbije, uveden je novi finansijski
izveštaj koji do sada u Republici Srbiji nije postojao.

• Ostale stavke rezultata povezane sa kapitalom su stavke prihoda i rashoda

(uključujući reklasifikovane iznose) koje nisu priznate u bilansu uspeha tekućeg
izveštajnog perioda. U ove stavke se klasifikuju:

• promene revalorizacionih rezervi (koje se priznaju u skladu sa standardima MRS 16

– Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 – Nematerijalna ulaganja),
• aktuarski dobici i gubici po definisanim planovima doprinosa priznatih u skladu sa
standardom MRS 19 –Naknade zaposlenima,
• dobici i gubici koji proizilaze iz preračuna finansijskih izveštaja inostranog
poslovanja (koje se radi u skladu sa standardom MRS 21 –Učinci promena kurseva
stranih valuta),
• dobici i gubici po osnovu ponovnog vrednovanja finansijskih sredstava raspoloživih
za prodaju i
• efektivni deo dobitaka i gubitaka po osnovu instrumenata hedžinga u hedžingu
tokova gotovine.
 Napomene kao predmet analize
• Napomene predstavljaju neophodan, prateći, element seta finansijskih
izveštaja.
• One sadrže detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije vezane za
osnove na kojima su finansijski izveštaji sastavljeni, odnosno
računovodstvene politike koje su primenjene za evidentiranje značajnih
poslovnih događaja.

• Cilj sastavljanja napomena je da pruže korisnicima informacije potrebne za

tumačenje i ispravnu interpretaciju finansijskih izveštaja, ali i da omoguće
istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, što je primarni zahtev
profesionalne regulative, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog
izveštavanja.
 Napomene kao predmet analize
• Napomenama uz finansijske izveštaje, koje sadrže skraćeni
opis ili detaljnu analizu iznosa prikazanih u izveštajima,
treba da se (IASB, 2011):
• prikažu informacije o osnovama za sastavljanje finansijskih
izveštaja i specifične računovodstvene politike koje su
primenjene za procenu svih značajnih stavki,
• obelodane informacije koje nisu prikazane u finansijskim
izveštajima, a MRS/MSFI ih zahtevaju
• pruže dodatne informacije koje doprinose vernom
prikazivanju finansijskih izveštaja.
• Računovodstvene politike se definišu kao specifična načela,
konvencije, pravila i metode koje je uprava usvojila prilikom
sastavljanja i prikazivanja finansijskih izveštaja
 Napomene kao predmet analize
Centralni deo napomena čine informacije o
računovodstvenim politikama.
Računovodstvene politike regulišu sledeće probleme
računovodstva i izveštavanja:
a) priznavanje,
b) procenjivanja (vrednovanja) bilansnih pozicija i
c) merenje bilansnih pozicija.
Objavljivanjem računovodstvenih politika, privredno
društvo usmerava korisnika da jasnije sagleda
određenu vrednost stavki u bilansu stanja i uspeha,
odnosno omogućava bolju interpretaciju bilansa.
Hvala na pažnji!