Professional Documents
Culture Documents
Nabavka I Prodaja Robe
Nabavka I Prodaja Robe
ГОРДАНА ЖЕБЕЉАН
ТЕМА ПОГЛАВЉА
НАБАВКА РОБЕ
ПРОДАЈА РОБЕ
Набавку робе у једном привредном друштву обавља посебна сужба привредног друштва -
набавна служба. Послови набавке робе, груписани по принципу сродних послова, теку следећим
редоследом:
Истраживање тржишта
Пословна коресподенција са добављачима
Пријем робе
Сарадња са другим службама привредног друштва
Израда калкулације и
Анализа набавке.
Хронолошки, послови набавке робе претходе пословима њене евиденције тј књижења.
По извршеној поруџбини робе од стране купца, добављач шаље робу и рачун, односно фактуру за
робу (образац у прилогу 1). Приспела фактура је улазна фактура тј примљени рачун и најпре се
заводи у Књизи примљених рачуна - КПР (образац у прилогу 2). Затим се на основу приспеле
фактуре саставља калкулација (образац у прилогу 3).
Сврха израде калкулације је израчунавање продајне цене робе. Набављена роба од добављача,
продаваће се купцу, по продајној цени са ПДВ-ом.
Поступак калкулације:
Бруто фактурна вредност је износ који је исказан на фактури и који купац треба да плати
добављачу.
Фактурна вредност робе се коригује за све попусте које је добављач дао купцу а који су
исказани у фактури. Ти попусти могу бити одобрени по различитим основама:
- По основу рока плаћања: Каса сконто
- По основу купљене одређене количине или вредности: Рабат – количински или
вредносни и
- По основу смањења вредности робе (лошији квалитет или мања количина од
уговорене): Бонификација
Улазни ПДВ је порез на додату вредност исказан у фактури добављача. То је претходни
ПДВ и представља потраживање према ПДВ које се стиче плаћањем улазних фактура у
којима је ПДВ садржан. Уколико нам је позната само бруто фактурна вредност, а знамо да
је добављач, као и ми, у систему ПДВ-а, тада улазни ПДВ рачунамо помоћу следеће
формуле:
Зависно од тога на коју робу је ПДВ обрачунат, разликујемо две стопе ПДВ-а:
- Посебна стопа 10% - примењује се на законом утврђену листу роба и услуга,
- Општа стопа 20% - примењује се за сав остали промет роба и услуга.
Нето фактурна вредност се добија када се из бруто фактурне вредности избије ПДВ,
односно то је чиста вредност робе, без исказаног ПДВ-а.
Ако је у фактури исказан рабат или неки други облик попуста, тада нето фактурну вредност
чини износ који је исказан у фактури по одбитку рабата или неког друог облика попуста.
Зависни трошкови набавке (ЗТН) су трошкови које роба створи на путу од добављача до
купца. Њих чине трошкови транспорта, утовара, истовара, осигурања робе на путу,
транспортни губици на роби као што су кало, растур, квар и лом итд.
Када једном фактуром набављамо више различитих врста робе, јавља се проблем како ове
трошкове расподелити, односно, како сваку јединицу робе која учествује у њиховом
стварању, правилно оптеретити одговарајућим износом.
Зависни трошкови набавке се могу расподелити према количини или према
вредности.
Расподела ЗТН према количини се примењује када су зависни трошкови набавке
условљени количином набављене робе која је мерива истом мерном јединицом.
Расподела ЗТН према вредности се примењује када су зависни трошкови набавке
условљени набављеном вредношћу робе која може бити мерива различитим
мерним јединицама.
Разлика у цени робе (РуЦ) у трговини представља зараду трговца и може се јавити у
следећа три облика:
- Слободно формирана разлика у цени се примењује за ону робу чија се цена слободно
формира на тржишту, под утицајем понуде и тражење. Рачуна се на следећи начин:
- Маржа је облик разлике у цени који се јавља код оне врсте робе чију произвођачку и
великопродајну цену утвршује надлежни државни орган.
Продајна вредност без ПДВ-а или велепродајна вредност се добија када се на нето
набавну вредност дода разлика у цени.
Када се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а (по велепродајној цени)
Када се једно привредно друштво бави куповином робе ради њене даље продаје, односно
прометом робе на велико, тада оно своје залихе робе води по продајној цени без ПДВ-а.
индиректном методом
директном методом
132 / 435
270 или 271 / 1329
Трговина на мало или малопродаја, подразумева продају робе крајњим потрошачима. Промет
робе се обавља преко малопродајних објеката а залихе робе се у том случају воде по продајној
цени са ПДВ-ом.
индиректном методом
директном методом
134 / 435
270 или 271 / 1349
/ 1344
Књижење улазних фактура за услуге које друго привредно друштво пружа нашем привредном
друштву, врши се на следећи начин:
Класа 5 / 435
270 /
Књижење плаћања улазних фактура:
435 / 241
Плаћање се врши Налогом за пренос (Прилог бр 6)
Привредно друштво је сложен систем који се састоји из подсистема, ужих целина тј пословних
јединица. Под интерним кретањем робе подразумева се кретање робе унутар једног привредног
друштва и њено преношење између његових пословних јединица, као на пример:
Код интерног кретања, роба се може на основу требовања продавнице достављати из централног
складишта у продавницу (документ доставница) , може се пребацивати из једне продавнице где
робе има више у продавницу где се тражи а нема је (документ доставница) или се пак може
враћати назад из продавнице у складиште (документ повратница).
Приликом књижења потребно је знати по којој се цени води роба у складишту и потребно је за
сваку продавницу отворити посебан конто, као и посебан конто Разлике у цени.
Пренос робе из складишта у продавницу ако се залихе робе у складишту воде по продајној
цени без ПДВ-а а у продавници по продајној цени са ПДВ-ом
По извршеној набавци робе набављена роба се смешта у складиште, одакле се по потреби шаље
у продавнице. Књижење се врши на основу документа Доставница.
134 / 132
1329 / 1349
/ 1344
134-2 / 134-1
1349-1 / 1349-2
1344-1 / 1344-2
4. Евиденција вишкова и мањкова на роби
Приликом обављања пописа робе утврђује се њено стварно стање, које се затим пореди са
књиговодственим стањем. Уколико постоји неслагање између стварног (колико робе стварно има)
и књиговодственог стања (колико би робе требало да буде), као резултат се јавља вишак или
мањак.
Ако је стварно стање веће од књиговодственог, појављује се вишак и обрнуто, уколико је стварно
стање мање од књиговодсвеног, појављује се мањак на роби. Настали мањак може пасти на терет
привредног душтва, нли на терет запосленог.
Евиденција вишкова и мањкова ако се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а
Вишак
132 / 674
/ 1329
Мањак
574 / -1329
221 / 474
-132 /
Вишак
134 / 1349
/ 1344
/ 674
Мањак
574 / -1349
221 / -1344
-134 / 474
Продаја робе
Продају робе у једном привредном друштву обавља посебна сужба привредног друштва -
следећим редоследом:
Истраживање тржишта
Пословна коресподенција са купцима
Послови унапређења продаје
Рад са рекламацијама
Сарадња са другим службама
Израда продајних фактура
Анализа продаје
По извршеној поруџбини робе од стране купца, добављач шаље робу и саставља и шаље рачун,
односно фактуру за њу. Послата фактура је излазна фактура тј издати рачун и најпре се заводи у
Књизи издатих рачуна - КИР (образац у прилогу 4) и Књизи евиденције промета и услуга – КЕПУ
(образац у прилогу 5).
По слању излазне фактуре за робу, приступа се књижењу продаје. Књижење продаје се обавља
кроз два става:
- Екстерни – у ком евидентирамо приходе
- Интерни - у ком евидентирамо расходе
Зависно од цене по којој се воде залихе и поступак књижења ће бити различит.
Када се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а (по велепродајној цени)
- Екстерни обрачун
- Интерни обрачун
- Екстерни обрачун
- Интерни обрачун
Књижење излзних фактура за услуге које би наше привредно друштво пружало другим
привредним друштвима, врши се на следећи начин:
204 / 614
/ 470
241 / 204
Пошто смо приликом набавке робе и израде калкулације у продајну цену укалкулисали разлику у
цени, а пошто од укупо набављене робе ми постепено и у различитим количинама и износима
продајемо ту робу, потребно је израчунати колико се од укупно укалкулисане разлике у цени
односи на конкретно продату робу.
Када се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а (по велепродајној цени)
Током пословања привредног друштва, услед различитих разлога (промена прописа, промена
понуде и тражње, оштећења робе или губљење на њеном квалитету) долази до промена цена.
Промена цена може бити на више тј повећање и на ниже тј снижење.
Свакој промени цена претходи попис робе.
Документ на основу ког се књижи нивелација је нивелациони лист, односно листа повећања и/или
листа снижења.
Разликујемо књижење повећања цена, звисно од тога по којој цени се воде залихе:
- Када се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а (по велепродајној цени)
132 / 1329
134 / 1349
/ 1344
Ако су нове цене ниже или једнаке набавним ценама, оно што ми можемо мењати то је
укалкулисана разлика у цени или наша потенцијална зарада.
Снижење цена се по правилу књижи сторно, што значи да се код израчунавања салда наведени
износ одузима од стране на којој је прокњижен. Сторно књижење се обележава или предзнаком
минус или уоквиравањем броја конта и датог износа у правоугаоник.
Разликујемо књижење снижења цена, звисно од тога по којој цени се воде залихе:
- Када се залихе воде по продајној цени без ПДВ-а (по велепродајној цени)
-132 / -1329
- Када се залихе воде по продајној цени са ПДВ-ом (по малопродајној цени)
-134 / - 1349
/ - 1344
Изузетно, уколико цену снижавамо толико да идемо испод набавне цене, тада негативну
разлику између више набавне и ниже нове цене можемо третирати као редован расход и
књижити на следећи начин:
577 / - 132
Коришћена конта
Класа 1 - Залихе
Класа 5 - Расходи
Класа 6 - Приходи