Bibliografija Dejan Ajdacic PDF

Библиотека
БИБЛИОГРАФИЈЕ
Књига 3
Радови Дејана Ајдачића
2
Биографија
Дејан Ајдачић Вера Петровић

Анотирана библиографија
A
Alma
Београд, 2016
3
Садржај
Биографија ........................................................................................................ 7
Biography ......................................................................................................... 11
Биография ....................................................................................................... 15
0. Начела описа и поделе библиографских јединица ................................. 19

I. Књиге ........................................................................................................... 21
II. Приређена дела (зборници и часописи) .................................................. 30
III. Студије, чланци, прикази књига ............................................................. 65
IV Интервјуи ................................................................................................ 174
.1 питају Дејанa Ајдачића .......................................................................... 174
.2 Дејан Ајдачић пита ................................................................................ 175
V. Преводи (по језицима) ............................................................................ 177
VI. Конференције, конгреси, скупови ........................................................ 183
VII. Предавања по позиву и студијски боравци ........................................ 194
Регистар коаутора и коуредника ................................................................ 197

Регистар наслова периодичних публикација ............................................ 198
Регистар наслова књига и чланака по језицима ........................................ 201
Регистар имена ............................................................................................. 221
Регистар књижевних и митолошких ликова ............................................. 250
Дизајнери корица ......................................................................................... 252
Рецензије ....................................................................................................... 253
5
6
Дејан Ајдачић (рођ. 22.01.1959.) је српски слависта, филолог, фол-

клориста, етнолингвиста, тумач књижевности, преводилац и уредник.
Одрастао је у Београду, у породици физикохемичара Надежде и Вла-
димира Ајдачића. Завршио је основну школу „Дринка Павловић“, Пету бе-
оградску гимназију и Средњу музичку школу „Станковић“ (виолину).
Студирао је на Филолошком факултету у Београду на групи „Југословен-
ске књижевности и општа књижевност“, учио од професора Јована Дере-
тића, Ђорђа Трифуновића, Наде Милошевић Ђорђевић, Мирослава Панти-
ћа, Николе Милошевића и дипломирао 1984. са радом „O бојама у народ-
ној поезији“. Магистарски рад „Представе о љубави и лепоти дубровачких
петраркиста“ је одбранио 1986. а докторску дисертацију „Свет демона у
књижевности српског романтизма“ 2000. на Филолошком факултету у Бе-
ограду.
Запослења. Радио је 1986. и 1987. године у Вуковој задужбини као
први запослени након њеног оснивања, а од 1988. до 2002. у Одељењу за
народну књижевност Универзитетске библиотеке у Београду – у Дому Во-
јислава М. Јовановића. У кући легатора, писца и фолклористе је обрађивао
библиотеку дародавца и његову заоставштину, организовао је разговоре и
промоције о народној култури и скуп „Магијско и естетско у фолклору
балканских Словена“ (1993) те разговоре српских аутора о биљкама, хра-
ни и свадби за годишњак „Кодови словенских култура“. Са Илијом Нико-
лићем је приредио књигу Војислава М. Јовановића Зборник радова о на-
родној књижевности, а са Миланком Тодић и колегама открио његов рад
као фотографа аматера. Од 2002. до јесени 2003. године, као вршилац ду-
жности управника библиотеке, уговорио је и отворио Аустријску библио-
теку, покренуо низ изложби у циклусу „Ми и други“ (о везама Срба са
Мађарима, Бугарима, Арапима, Немцима), циклусе „Великани београд-
ског универзитета“, „Интернет и друштво“, иницирао разговоре о рекон-
струкцији унутрашњих простора библиотеке и суделовао у реализацији
ТЕМПУС пројекта.
Од 2003. године до данас живи и ради у Кијеву, на катедри словен-
ске филологије Института филологије Кијевског националног универзите-
та „Тарас Шевченко“ као лектор из Србије. Као доцент (до 2013) и профе-
7
сор (од 2013) предаје српски језик и књижевност и низ славистичких пред-
мета. Основао је, уређивао и уређује „Украјинско српски зборник Украс“
(2006), учествовао је у изради библиографије украјинских превода и изу-
чавања српског фолклора и књижевности (2005) и приредио антологију
„Новија српска драма“ (2006). Повезивањем српских аутора и институција
са украјинским издавачима је допринео појави низа превода, студија и из-
ложби. У Институту филологије у Кијеву је организовао два округла стола
младих украјинских србиста у (2006. и 2009.), скупове „Српски књижев-
ник Драгослав Михаиловић” (24.04.2008.), „Словенска фантастика“ (11-
12.05.2012, 24.10.2014) и разговоре аутора годишњака „Украс“. Учество-
вао је у повезивању Харковског универзитета и Универзитета у Београду
и припреми два скупа харковског Центра за бугаристичка и балканистичка
истраживања.
Конференције и пројекти. Учествовао је на бројним конференција-
ма и скуповима у Србији, Хрватској, Македонији, Бугарској, Белорусији,
Украјини, Русији, Пољској, Словачкој, Словенији, Аустрији и Италији и
на пет конгреса слависта (1993, 1998, 2003, 2008, 2013). Био је сарадник у
пројектима Министарства науке Републике Србије „Упоредна истражива-
ња српске књижевности (у европском контексту)“ (2006-2010, № 148018,
руководилац Бојан Јовић) у Институту за књижевност и уметност у Бео-
граду и пројекту „Народна култура Срба између Истока и Запада“ (2011-
2016, № 177022, руководилац Љубинко Раденковић) у Балканолошком ин-
ституту САНУ. Учествовао је у међународном пројекту „Вредности Сло-
вена и њихових суседа“ EUROJOS (2009-2015) којим је руководио Јежи
Бартмињски.
Радови. Дејан Ајдачић је написао са Иваном Срдановићем кратке
приче, објављене у Беoграду 1988, а песму „Зачетница човека“ објавио је у
часопису „Знак“ Филолошког факултета (1983). Први фолклористички рад
он је објавио 1983. године, а интензивније почиње да објављује од 1990.
Дејан Ајдачић објављује радове на српском, бугарском, пољском, украјин-
ском, руском, енглеском и италијанском језику. Објавио је 9 књига на срп-
ском – „Изабрана дела“ (1988, са И. Срдановићем), „Новак Килибарда. На-
учник и књижевник“ (2000), „Прилози проучавању фолклора балканских
Словена“ (2004), „Славистичка истраживања“ (2007), „Футурославија.
Студије о словенској научној фантастици“ (2009) „Еротославија. Преобра-
жења Ероса у словенским књижевностима“ (2013), „Поредбена српскo-
украјинска фразеологија“ (2015, са Л. Непоп-Ајдачић), „Перунославија. О
паганским боговима у непаганска времена“ (2016), „Радови Дејана
Ајдачића“ (2016, са В. Петровић), један речник „Короткий українсько-
сербський словник сполучуваності слів“ (2005) и 5 књига на украјинском
„Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику“ (2010),
8
„Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознав-

чі“ (2010) „Демони і боги у слов'янських літературах. Літературознавчі
огляди“ (2011), „Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літера-
турах“ (2015), „Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний
посібник“ (2015).
Аутор је 249 ауторских прилога. Неки текстови су објављивани у не-
колико издања и на више језика. Теме ауторских радова Дејана Ајдачића
се уклапају у зборнике и годишњаке које уређује, око трећина радова
представља излагања представљена на научним скуповима.
Теме и приступи радова. Усмена књижевност Срба је представља-
ла предмет првих текстова Дејана Ајдачића. Посао у библиотеци са драго-
ценим књигама из народне књижевности проширио је та интересовања до
фолклора балканских Словена. Текстовима посвећеним фолклористици
прикључују се чланци о раду Војислава М. Јовановића, његовој библиоте-
ци и рукописној заоставштини. У деведесетим годинама се појављују и
студије о књижевности, преплитањима књижевности и народне културе у
ширим словенским оквирима, а касније етнолингвистичке студије,
лексичкe и фразеолошке теме.
Радове Дејана Ајдачића као уредника и аутора одређује интерес у
словенским и славистичким оквирима. Њих је могуће поделити на темат-
ске кругове, који се делимично поклапају са насловима већ објављених
књига: 1) Етнославија (визуелни аспекти народних песама, мистификаци-
је фолклора балканских Словена, књижевни и музички преображаји фол-
клора, демони и демонски хронотопи у оквирима антропологије зла, међу-
односи апелативних жанрова у текстовима усмене традиције, ритуали-
стичко проучавање фолклора), 2) Футурославија (научна фантастика, ван-
земаљске животиње, идеологија и идентитет у футурофантастици, кибер-
фантастика), 3) Перунославија (представе о словенским боговима у непа-
ганска времена, реконструкције, мистификације, фантазије, неопаганске
организације), 4) Демонославија (о демонима у словенским књижевности-
ма, углавном 19. века), 5) Еротославија (однос према телу и еротском у
традиционалној култури и писаној књижевности, морализам и иморали-
зам, идентитет и посредници у љубави, љубав и фантастика, љубав и Дру-
ги) 6) Словославија (значења речи у оквиру културе), 7) Фразеославија
(фразеологија, паремиологија са етнолингвистичким елементима), 8) Гра-
дославија (студије и градовима у словенским књижевностима), 9) И своји
и туђи (студије о значењу речи из семантичког поља издајник, мигрант,
туђин, тумачења књижевних дела о издајницима), 10) Личности и појаве
(радови о личностима, прикази и белешке, разговори, разно).
Радовe посвећене разним темама у оквиру српске, пољске, бугарске
или украјинске културе Дејан Ајдачић намерава да именује Србистички
9
мозаик, Полонистички мозаик итд. Неколико текстова је написао са ко-

ауторима: Јулија Билоног, Наталија Билик, Лидија Непоп-Ајдачић, Олег
Пављученко.
Ајдачић је објављивао преводе (углавном филолошких радова) са
пољског, руског, украјинског, италијанског, бугарског и неколико књи-
жевних текстова са украјинског језика.
Уредник. Као студент, Дејан Ајдачић је био члан редакције часопи-
са „Знак“ (1983), a потом листа „Књижевна реч“ (1995). Оснивач је и глав-
ни уредник фолклористичко-етнолингвистичког часописа „Кодови сло-
венских култура“ са прилозима на руском и српском језику (од 1996 – 10
свезака са темама: биљке, храна и пиће, свадба, делови тела, земљорадња,
боје, деца, птице, смрт, ватра). Оснивач је и уредник „Украјинско-српског
зборника Украс“ (од 2006 – 8 свезака) на украјинском језику. Oд 1999. го-
дине управник је електронске библиотеке српске културе и културне мре-
же Пројекат Растко (сада на адреси www.rastko.rs) коју је основао драма-
тург Зоран Стефановић.
Приређивач је двадесетак тематских славистичких зборника (o ероти-
ци, антиутопијама, чудима, старозаветним легендама, фантастици, телу,
Тесли, Венецији, Кијеву, вредностима у језику и др.) објављиваних у Бео-
граду, Кракову, Кијеву. Састављач је антологије савремене српске драме
на украјинском „Новітня сербська драматургія“ (2006) и зборника радова
Воjислава М. Jовановића (1997, 2001), Новакa Килибардe (три књиге 1998,
2011), Миколе Рјабчука (2003), Дарка Сувина (2009), Пера Јакобсена
(2010) и Јежија Бартмињског (2011).
У часописима и зборницима које је приредио Дејан Ајдачић предста-
вљени су радови 427 аутора, из Украјине (129), Србије (128), Пољске (45),
Русије (42), Бугарске (26), Хрватске (14), Италије (11), Македоније (10) и
др.
Члан је уредничких савета, редакција или рецензент неколико часопи-
са у Бугарској, Пољској и Србији, члан је Комисије за етнолингвистику и
Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта.
10
Biography
BIOGRAPHY OF THE AUTHOR
Dejan Ajdačić (born January 22, 1959) is a Serbian Slavist, philologist,

folklorist, ethnolinguist, literary critic, translator and editor.
He grew up in Belgrade, in the family of physicochemists Nadežda and
Vladimir Ajdačić. He attended the Primary School “Drinka Pavlović”, the Fifth
Belgrade Grammar School and Music High School “Stanković” (the violin de-
partment). He studied at the Faculty of Philology in Belgrade at the department
of Yugoslav literature and world literature, where he was taught by the profes-
sors Jovan Deretić, Đorđe Trifunović, Nada Milošević Đorđević, Miroslav Pan-
tić, Nikola Milošević, and he graduated in 1984 with the paper “On Colours in
Serbian National Poetry”. He defended his magisterial thesis under the title
“Images of Love and Beauty in the Poetry of the Petrarchists of Dubrovnik” in
1986, and his doctoral dissertation entitled “The World of Demons in the Lite-
rature of Serbian Romanticism” in 2000, at the Faculty of Philology in Belgra-
de.
Work experience. From 1986 to 1987 he worked at the Vuk Karadžić
Endowment, as the first employee since its foundation, and from 1988 to 2002
he was employed at the Department of Folk Literature of the University Library
“Svetozar Marković” in Belgrade – at the Legacy of Vojislav M. Jovanović. In
the home of the legator, writer and folklorist, he maintained the library of the
endower and his legacy, he organized debates and promotions about national
culture, such as the conference entitled “The magical and esthetic in the folklore
of the Balkan Slavs” (1993), as well as discussions of Serbian authors about
plants, food and wedding ceremonies for the annual collection of papers “Codes
of Slavic Cultures”.
In collaboration with Ilija Nikolić he edited the book of Vojislav M. Jo-
vanović entitled A Collection of Papers on Folk Literature, and with Milanka
Todić and colleagues he uncovered his work as an amateur photographer. From
2002 till the autumn of 2003, in the function of the acting general manager of
the library, he set up and opened the Austrian library, launched a number of ex-
hibitions in the cycle entitled “Us and Others” (on Serbian relations with the
11
Hungarians, Bulgarians, Arabs, Germans), as well as the cycle “The Great Na-
mes of Belgrade University”, “Internet and Society”, he initiated talks about the
reconstruction of the library’s interior and he participated in the implementation
of the TEMPUS project.
From 2003 he has lived and worked in Kyiv, at the department of Slavic
Philology of the Institute of Philology at the Taras Shevchenko National Uni-
versity of Kyiv, holding a position of a Serbian lecturer. In the title of an Asso-
ciate Professor (until 2013) and Full Professor (since 2013) he has taught cour-
ses in Serbian language and literature and a number of Slavistic subjects. He
has founded and edited “Ukrainian–Serbian collection of papers: Ornament”
(since 2006), he took part in compiling the bibliography of Ukrainian translati-
ons and studying the Serbian folklore and literature (2005) and he edited the
anthology “Modern Serbian Drama” (2006). By bringing together Serbian aut-
hors and institutions on the one hand, and Ukrainian publishers on the other, he
contributed to the realization of a great number of translations, studies and exhi-
bitions. At the Institute of Philology in Kyiv he organized two round tables of
young Ukrainian Serbists (in 2006 and 2009), the conferences “Serbian writer
Dragoslav Mihailović” (24th April, 2008), “Slavic fantastic literature” (11–12th
May, 2012; 24th October, 2014), as well as the discussions of the authors from
the annual collection of papers “Ornament”. He was involved in the cooperation
of the Harkov University and the University of Belgrade and in the organization
of two conferences of the Harkov Centre for the Bulgarian and Balkan Studies.
Conferences and projects. He took part in numerous conferences and
congresses in Serbia, Croatia, Macedonia, Bulgaria, Belarus, Ukraine, Russia,
Poland, Slovakia, Slovenia, Austria and Italy, and in five Slavistic congresses
(in 1993, 1998, 2003, 2008, and 2013). He was a researcher participating in the
projects of the Ministry of Science of the Republic of Serbia “Comparative stu-
dies of Serbian literature (in European context)” (from 2006–2010, No. 148018,
general manager Bojan Jović) at the Institute for Literature and Art, and in the
project “Folk culture of Serbs between East and West” (from 2011–2016, No.
177022, general manager Ljubinko Radenković) at the Institute for Balkan Stu-
dies of the Serbian Academy of Sciences and Arts. He was involved in the in-
ternational project “Value system of Serbs and their neighbours” EUROJOS
(2009–2015), which was headed by Jerzy Bartmiński.
Publications. Dejan Ajdačić wrote, in co-authorship with Ivan Srdanović,
a collection of short stories, which appeared in the book Selected works (Bel-
grade, 1988), and he published the poem “The Originatrix of Man” in the maga-
zine “Sign” of the Faculty of Philology (1983). His first folkloristic paper came
out in 1983, and his publishing research has intensified since 1990. Dejan Ajda-
čić has published papers in Serbian, Bulgarian, Polish, Ukrainian, Russian, En-
12
glish and Italian. He has written nine books in Serbian, one dictionary and five
books in Ukrainian, 249 contributions. Some papers have been re-published in
several editions and in different languages. The subjects of authorized papers of
Dejan Ajdačić fit within the general themes of the collections of papers and an-
nual collections that he has edited, about a third of the papers represents presen-
tations at scientific conferences.
Themes and approaches in scientific papers. Oral literature of Serbs has
been the subject of the early works of Dejan Ajdačić. His career in the library
containing rare books of folk literature made him broaden his field of scientific
interest to include the folklore of the Balkanic Slavs. The texts devoted to fol-
kloristic science were followed by articles on the work of Vojislav M. Jovano-
vić, his library and his legacy in manuscript form. In 1990s he produced a num-
ber of literary studies, studies at the interface of literature and folk culture from
a broader Slavic perspective, and in the latter part of that period the ethnolingui-
stic studies, as well as lexical and phraseological themes.
The publications of Dejan Ajdačić as an editor and author are characteri-
zed by the interest in Slavic and Slavistic perspectives. They can be divided into
thematic groups, which partly overlap with the titles of published books: 1) Et-
hnoslavia (visual aspects of national poems, mistifications of the folklore of the
Balkanic Slavs, literary and musical transformations of folklore, demons and
demonic chronotopes in the framework of the anthropology of evil, interrelati-
ons of appellative genres in the texts of oral tradition, ritualistic study of folklo-
re), 2) Futuroslavia (science fiction, extraterrestrial animals, ideology and iden-
tity in futuristic fantastic fiction, cyber fantastic fiction), 3) Perunoslavia (ima-
ges of Slavic gods in nonpagan times, reconstructions, mistifications, phantasi-
es, neopagan organizations), 4) Demonoslavia (on demons in Slavic literatures,
mostly of the 19th century), 5) Erotoslavia (attitudes towards the body and the
erotic in traditional culture and the written literature, moralism and immoralism,
identity and intermediaries in love, love and fantastic fiction, love and Others)
6) Letteroslavia (meanings of words within a specific culture), 7) Phraseoslavia
(phraseology, paremiology with ethnolinguistic elements), 8) Cityslavia (studi-
es of cities in Slavic literature), 9) Both Indigenous and Foreign (studies on the
meanings of words from the semantic fields of traitor, migrant, foreigner, inter-
pretations of literary works dealing with traitors), and 10) People and phenome-
na (papers on different people, reviews and notes, interviews, miscellanea).
The papers devoted to different subjects within Serbian, Polish, Bulgarian
or Ukrainian culture Dejan Ajdačić intends to name the Serbistic mosaic, Polo-
nistic mosaic, and so on. Several papers have been written in co-authorship with
Julija Bilonog, Natalija Bilik, Lidija Nepop-Ajdačić, Oleg Pavljučenko.
13
Ajdačić has done translations (mostly of philological papers) from Polish,

Russian, Ukrainian, Italian, Bulgarian, as well as several literary texts from the
Ukrainian language.
Editorship. As a student, Dejan Ajdačić was a member of the editorial
staff of the magazine “Sign” (1983), and, later on, of the magazine “The Lite-
rary Word” (1995). He is the founder and editor-in-chief of the folkloristic-et-
hnolinguistic magazine “Codes of Slavic Cultures”, with contributions in Rus-
sian and Serbian (since 1996, ten collections with the following topics: plants,
food and drink, wedding, parts of the body, agriculture, colours, children, birds,
death, fire). He is the founder and editor of “Ukrainian–Serbian collection: Or-
nament“ (since 2006, 8 collections) in Ukrainian. From 1999 he has been the
head manager of the electronic library of Serbian culture and culture network
Project Rastko (now available at www.rastko.rs), which was founded by the
playwright Zoran Stefanović.
He has edited approximately twenty thematic Slavistic collections of pa-
pers (on eroticism, dystopia, miracles, Old Testament legends, fantastic literatu-
re, body, Tesla, Venice, Kyiv, cultural values in language, etc.), which came out
in Belgrade, Krakow and Kyiv, then, he compiled an anthology of modern Ser-
bian drama in Ukrainian “Новітня сербська драматургія” (2006) and a collec-
tion of papers of Vojislav M. Jovanović (1997, 2001), Novak Kilibarda (three
books 1998, 2001), Mikola Rjabčuk (2003), Darko Suvin (2009), Per Jakobsen
(2010) and Jerzy Bartmiński (2011).
The magazines and collection that were edited by Dejan Ajdačić contain
the papers of 427 authors, from Ukraina (129), Serbia (128), Poland (45), Rus-
sia (42), Bolgaria (26), Croatia (14), Italia (11), Macedonia (10) etc.
He is a member of editorial boards, editorial staff or a reviewer of a num-

ber of magazines in Bulgaria, Poland and Serbia, a member of the Committee
for Ethnolinguistics and the Committee for Folkoristics of the International
Committee of Slavists.
Translated by Tatjana Ružin Ivanović
14
Биография
Деян Айдачич (р. 22.01.1959. г.) – сербский славист, филолог, фоль-

клорист, этнолингвист, литературовед, переводчик и редактор.
Он вырос в Белграде, в семье физикохимиков Надежды и Владимира
Айдачичей. Закончил начальную школу «Дринка Павлович», пятую бел-
градскую гимназию и среднюю музыкальную школу «Станкович» (скрип-
ка). Учился на филологическом факультете в Белграде в группe «Юго-
славские литературы и мировая литература», ему преподавали профессор
Йован Деретич, Джордже Трифунович, Нада Милошевич Джорджевич,
Мирослав Пантич, Никола Милошевич. Закончил университет в 1984 го-
ду, защитив дипломную работу «Цвета в народной поэзии». Защитил ма-
гистерскую диссертацию «Представления о любви и красоте дубровниц-
ких петраркистов» в 1986 году и докторскую диссертацию «Мир демонов
в литературе сербского романтизма» в 2000 году на Филологическом фа-
культете в Белградском университете.
Места работы. Деян Айдачич работал в 1986 и 1987 годах в Фонде
Вука Караджича в качестве первого сотрудника после его создания, с 1988
по 2002 год в Отделении народной литературы Университетской библио-
теки в Белграде – в Доме Воислава М. Йовановича. В доме писателя и фо-
льклориста обрабатывал его библиотеку и наследие, организовывал разго-
воры o народнoй культуре, презентации книг, научную конференцию
«Магическое и эстетическое в фольклоре балканских славян» (1993) и раз-
говоры сербских авторов о растениях, пище и свадьбе для ежегодника
«Коды славянских культур». С Ильей Николичем подготовил книгу Вои-
слава М. Йовановича «Сборник трудов о народной литературе», с Милан-
кой Тодич и коллегами открыли его наследие фотографа-любителя. С
2002 до осени 2003 года, как исполняющий обязанности директора Уни-
верситетской библиотеки, обеспечил открытие австрийской библиотеки,
основал серию выставок в цикле «Мы и другие» (о связях сербов с венгра-
ми, болгарами, арабами, немцами), циклы «Титаны Белградского универ-
ситета», «Интернет и общество», начал переговоры о перестройке вну-
треннего пространства библиотеки и участвовал в реализации проекта
TEMPUS.
15
С 2003 года Деян Айдачич живет в Киеве и работает на кафедре слa-

вянской филологии Института филологии Киевского национального уни-
верситета имени Тараса Шевченко в качестве лектора из Сербии. Как до-
цент (до 2013 г.), профессор (с 2013 г.) преподает сербский язык и литера-
туру, а также ряд славистических предметов. Является основателем и ре-
дактором «Украинско-сербского сборника Украс» (2006), участвовал в со-
здании библиографии украинских переводов и исследований сербского
фольклора и литературы (2005), а также редактировал сборник «Новая
сербская драматургия» (2006). Устанавливая контакты сербских авторов и
учреждений с украинскими издателями, способствовал появлению множе-
ства переводов, исследований и выставок. В Институте филологии в Кие-
ве организовал два круглых стола молодых украинских сербистов (2006 и
2009), конференции «Сербский писатель Драгослав Михаилович»
(24.04.2008.), «Славянская фантастика» (11-12.05.2012, 24.10.2014 ) и бе-
седы авторов для ежегодника «Украс». Деян Айдачич принимал участие в
налаживании связей Харьковского университета и Университета в Белгра-
де, участвовал в подготовке двух конференций харьковского Центра бол-
гаристических и балканистических исследований.
Конференции и проекты. Деян Айдачич принимал участие в много-
численных конференциях в Сербии, Хорватии, Македонии, Болгарии, Бе-
ларуси, Украине, России, Польше, Словакии, Словении, Австрии и Ита-
лии, а также в пяти съездах славистов (1993, 1998, 2003, 2008, 2013). Был
участником в проектах Министерства науки Республики Сербия «Сравни-
тельные исследования сербской литературы (в европейском контексте)»
(2006–2010, № 148018, руководитель Боян Йович) в Институте литерату-
ры и искусства в Белграде и проекта «Народная культура сербов между
Востоком и Западом» (2011-2016, № 177022, руководитель Любинко Ра-
денкович) в Институте балканистики САНУ. Принимал участие в между-
народном проекте «Ценности славян и их соседей» EUROJOS (2009–
2015), которым руководил Ежи Бартминьский.
Труды. Деян Айдачич написал с Иваном Срдановичем короткие рас-
сказы, опубликованные в Белграде в 1988 году. Его стихотворение «Со-
здательница человека» (1983), опубликовано в журнале «Знак» Филологи-
ческого факультета Белградского университета. Первую фольклористиче-
скую статью опубликовал в 1983 году, а более интенсивно начинает пу-
бликоваться с 1990 года. Деян Айдачич публикует статьи на сербском,
болгарском, польском, украинском, русском, английском и итальянском
языках. Он опубликовал девять книг на сербском языке «Изабрана дела»
(1988, са И. Срдановићем), «Новак Килибарда. Научник и књижевник»
(2000), «Прилози проучавању фолклора балканских Словена» (2004),
«Славистичка истраживања» (2007), «Футурославија. Студије о словенској
16
научној фантастици» (2009) «Еротославија. Преображења Ероса у словен-

ским књижевностима» (2013), «Поредбена српскo-украјинска фразеологи-
ја» (2015, с Л. Непоп-Айдачич), «Перунославија. О паганским боговима у
непаганска времена» (2016), «Радови Дејана Ајдачића» (2016, с В. Петро-
вич), один словарь «Короткий українсько-сербський словник сполучува-
ності слів» (2005, с Юлией Билоног) и 5 книг на украинском «Футуросла-
вія. Літературознавчі огляди про футурофантастику» (2010), «Славістичні
дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі» (2010) «Де-
мони і боги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди» (2011),
«Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах» (2015),
«Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний посібник»
(2015).
Автор 249 авторских текстов. Некоторые тексты были опубликованы в
нескольких изданиях на нескольких языках. Темы авторских работ Деяна
Айдачича вписываются в сборники и ежегодники, которые он редактиру-
ет, около третьей части работ составляют выступления на научных конфе-
ренциях.
Темы трудов и подходы. Устная литература сербов являлась предме-
том изучения первых текстов Деяна Айдачича. Работа в библиотеке с цен-
ными книгами народной литературы расширила этот интерес за счет фо-
льклора балканских славян. Тексты, посвященные фольклору, связаны со
статьями о работе Воислава М. Йовановича, его библиотекой и рукопи-
сным наследием. В девяностых годах начинается изучение литературы,
взаимосвязей литературы и народной культуры в более широких славян-
ских рамках, а позже он изучает и этнолингвистические, лексико-фразео-
логические темы.
Работы Деяна Айдачича как редактора и автора определяет интерес в
славянских и славистических рамках. Их можно разделить на тематиче-
ские круги, которые частично совпадают с названиями уже опубликован-
ных книг: 1) Этнославия (визуальные аспекты народных песен, мистифи-
кации фольклора балканских славян, литературные и музыкальные прео-
бразования фольклора, демоны и демонические хронотопы с точки зрения
антропологии зла, взаимосвязи апеллятивних жанров в текстах устной
традиции, ритуалистическое изучение фольклора), 2) Футурославия (на-
учная фантастика, внеземные животные, идеология и идентичность в фу-
турофантастике, киберфантастика), 3) Перунославия (представления о сла-
вянских богах в неязыческие времена, реконструкции, мистификации,
фантазии, неоязыческие организации) 4) Демонославия (о демонах в сла-
вянских литературах, в основном XIX-го века), 5) Эротославия (отноше-
ние к телу и эротике в традиционной культуре и литературе, морализм и
имморализм, идентичность и посредники в любви, любовь и фантазия,
любовь и другие), 6) Словославия (значение слов в рамках культуры), 7)
17
Фразеославия (фразеология, паремиология с этнолингвистическими эле-

ментами), 8) Градославия (исследования образов городов в славянских ли-
тературах), 9) И свои и чужие (изучение значения слов из семантического
поля ‘предатель, мигрант, иностранец’, интерпретация литературных про-
изведений о предателе), 10) Личности и явления (труды о личностях, кри-
тические заметки, интервью, разное).
Работы, посвященные различным темам в рамках сербской, польской,
болгарской и украинской культуры, Деян Айдачич намерен назвать «Сер-
бистическая мозаика», «Полонистическая мозаика». Несколько статей на-
писаны с соавторстве с Юлией Билоног, Наталией Билык, Лидией Непоп-
Айдачич, Олегом Павлюченко.
Д. Айдачич опубликовал переводы (в основном филологических ста-
тей) с польского, русского, украинского, итальянского, болгарского язы-
ков и несколько литературных текстов с украинского языка.
Редактор. Будучи студентом, Деян Айдачич был членом редколлегии
журнала «Знак» (1983), потом газеты «Књижевна реч» (1995). Он является
основателем и редактором фольклористическо-этнолингвистического еже-
годника «Коды славянских культур» со статьями на русском и сербском
языках (начиная с 1996 года вышло 10 томов на темы: растения, пища и
напитки, свадьба, части тела, земледелие, цвета, дети, птицы, смерть, ого-
нь). Он является основателем и редактором «Украинско-сербского сбор-
ника Украс» (с 2006 г. – 8 томов) на украинском языке. С 1999 года руко-
водитель электронной библиотеки сербской культуры и культурной сети
Проект Растко (ныне в www.rastko.rs), основанного драматургом Зораном
Стефановичем.
Редактор двадцати тематических славистических сборников (об эроти-
ке, антиутопии, чудесах, легендах Ветхого Завета, фантастике, теле, Тесле,
Венеции, Киеве, ценностях в языке и т.д.), опубликованных в Белграде,
Кракове, Киеве; составитель антологии современной сербской драмы на
украинском языке «Новітня сербська драматургія» (2006) и сборников
трудов Воислава М. Йовановича (1997, 2001), Новака Килибарды (три
книги в 1998, 2011), Николая Рябчука (2003), Дарка Сувина (2009), Пера
Якобсена (2010) и Ежи Бартминьского (2011).
В журналах и сборниках, которые подготовил Деян Айдачич, предста-
влены работы 427 авторов, из Украины (129), Сербии (128) Польши (45),
России (42), Болгарии (26), Хорватии (14), Италии (11), Македонии (10) и
др..
Деян Айдачич – член редакционного совета, редколлегий и рецензент
нескольких журналов в Болгарии, Польше и Сербии, член Комиссии по эт-
нолингвистике и Комиссии по фольклористике Международного Комите-
та Славистов.
18
0. Начела описа и поделе библиографских

јединица
Књиге се описују de visu по библиографским правилима. Опису књига

и зборника се додаје садржај књига, зборника или часописа. Када су саста-
вљачима библиографије били познати прикази и белешке о описаним књи-
гама и зборницима, додавани су и њихови библиографски описи.
Радови у зборницима, периодичним публикацијама и ауторским
књигама се описују de visu према изабраним начелима библиографског
описа. ISSN бројеви се не наводе уз сваки рад, али су дати у регистру на-
слова часописа и новина. У случају постојања више публикација истог ра-
да, библиографски опис наредних објављивања се даје под истим бројем и
словима азбуке у угластим заградама [б], [в], итд. Уколико наслов рада
није промењен у односу на прву публикацију у часопису или зборнику,
наслов се не понавља, а изоставља се и податак о издавачу. Када је неки
рад објављен у измењеној верзији, у опису библиографске јединице се ис-
тиче чињеница да је рад скраћен или проширен у односу на прву верзију.
Радови објављени на интернету се наводе само када је то једино обја-
вљивање. Уз њих се даје датум објављивања са актуелном интернет адре-
сом. Застареле и неважеће интернет адресе „Пројекта Растко“ rastko.org.yu
су замењене актуелном rastko.rs. У случају када интернет страница више
не постоји радови се не наводе. Веблиографија радова Дејана Ајдачића ће
бити урађена за електронску библиотеку српске културе „Пројекат Раст-
ко“.
Регистри. У библиографији постоје три нумерисана списка чије једи-
нице улазе у регистре: списак књига и приређених публикација (I, II), спи-
сак студија, чланака, приказа књига (III), превода (IV) интервјуа (V) и спи-
сак конференција по датумима са темама излагања. Бројем у угластој за-
гради [] означава се број библиографске јединице из списка књига и при-
ређених књига (I, II), број без заграда обележава број чланка, број библио-
графске јединице превода или интервјуа (IV, V) је обележен масним кур-
зивом, јединице са скупова (VI) носе број у троугластим заградама <>, а
јединице које означавају предавања по позиву (VII) у обрнуто поставље-
ним троугластим заградама > <.
19
Именски регистри. Направљен је посебан регистар коаутора и коуред-

ника. Регистри имена су уређени по азбучном реду са именима написаним
српском ћирилицом. Имена у именском регистру се дају у српском обли-
ку, сређена по азбуци. Имена странаца су дата и у изворном облику (нпр.
имена Пољака на пољском, имена Руса на руском језику, Украјинаца на
украјинском итд.) у загради у оригиналном писму. Имена Словенаца, Хр-
вата дата су у регистрима само у ћириличкој форми. Имена у склопу нази-
ва периодичних публикација, институција или скупова (нпр. Леонида Бу-
лаховског, Марина Дринова, Васиља Каразина, Вука Караџића и др.) нису
ушла у именски регистар. Име ко-уредника се наводи у списку приређе-
них књига и студија (II, III), а у именском регистру се не указују поводом
превода Дејана Ајдачића.
Регистар наслова часописа и новина је раздељен на списак са ћирилич-
ким насловима по азбучном реду и списак са латиничним насловима по
српској абецеди. Уз наслов часописа у регистру се налазе ISSN бројеви,
осим у случајевима када их периодична публикација нема.
Регистар наслова (по језицима: српски, украјински, руски, пољски, бу-
гарски, енглески, италијански и др.) садржи наслове појединачних радова
и наслове књига и зборника, без наслова часописа. У овом регистру нема
наслова часописа и новина. Наслови књига су обележени курзивним сло-
вима, а наслови појединачних радова обичним словима. Када неки текст
има више варијаната наслова на једном језику у регистру се наводе све
варијанте.
20
Књиге
I. Књиге
1. Izabrana dela / Ivan Srdanović i Dejan Ajdačić, Beograd, 1988, Бео-

град: [издање аутора], 1988. – [50] с.
С а д р ж а ј: Predgovor / Voja Čolanović; Bolest promene: [1–2]; Dečja po-
sla: 8–13; Đordano: 14; Među nama: 15; Porodični ručak – Jadnici VI: 16; U
muzeju: 18–21; Arsenije: 22–28; Izveštaj o iskopavanjima kod Pataroskog ka-
menoloma: 29–30; Lekcija o letenju: 31–32; Umetnost je večita: 33–40; Priča o
čitanju: 41–43; Pogovor. Jedanaest groteski iz pera začetnika nove srpske proze
/ Raša Popov [44–47].
2. Новак Килибарда. Научник и књижевник, Bar: Conteco, 2000. –
437 с.
С а д р ж а ј: Научник. Народна епика у тумачењу Новака Килибарде: 5–
26; Килибардина истраживања лирике и прозе: 27–37; Новак Килибарда о
усменој књижевности у служби писане: 39–68; Књижевник. О прози Нова-
ка Килибарде: 69–217; Разговор. О себи поводом других: 225–426; Попис
научних радова Новака Килибарде: 427–435; Садржај 437.
3. Прилози проучавању фолклора балканских Словена, Београд:
Научно друштво за словенске уметности и културе, 2004. – 311 с.
С а д р ж а ј: Апелативни жанрови усмене лирике: 7–11; Прилог проуча-
вању клетви у усменој књижевности: 12–21; Прилог проучавању благосло-
ва у усменој књижевности: 22–35; Двосложни магијски искази: 36–42;
Жанрови свадбених песама: 43–66; Жанрови свадбених песама у словен-
ским операма: 67–74; Свадба у српској и бугарској прози: 75–86; Класифи-
кација лирике у антологијама народне поезије: 87–95; Трансформација
жанрова у усменој књижевности балканских Словена: 96–111; Демонски
хронотопи у усменој књижевности: 112–122; О мотиву окамењивања у
бајкама: 123–127; О мотиву бекства са бацањем магичних предмета у бај-
кама: 128–131; О вилама у народним баладама: 132–153; Описи смрти у
народним баладама: 154–157; Боје у народној поезији: 158–194; О турци-
змима у руским и украјинским преводима српске народне поезије: 195–
200; О неким мистификацијама народних песама балканских Словена:
201–218; Верске разделнице православаца и католика у усменој књижев-
21
ности балканских Словена: 219–225; О чудесном дрвету у народним пе-

смама балканских Словена: 226–243; Представе о хришћанском паклу у
фолклору балканских Словена: 244–250; Специјализација светаца у фол-
клору балканских Словена: 251–257; Земљораднички и хришћански кален-
дар балканских Словена: 258–262; Чудесно исцељење опседнутих: 263–
273; Религије и савремене приче о исцељивању: 274–276; Пародија у по-
литичком фолклору 1990-их: 277–286; Празновање рада у социјализму:
287–295; Хумор и НАТО бомбардовање Србије 1999. године: 296–302; Из-
вори: 303–307; Фолклористички радови Дејана Ајдачића: 307–311; Беле-
шка о аутору: [313].
4. Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів.
Навчальний словник, Київ: Видавництво „Бібліотека українця“, 2005, 126
с. [коаутор: Юлія Білоног]
С а д р ж а ј: Передмова: 3–4; Література та джерела: 5; А-Я: 6–125.
5. Сербські фольклор і література в українських перекладах і до-
слідженнях. 1837–2004: Матеріали до бібліографії, Київ, Національна бі-
бліотека України імені В. І. Вернадського, 2005.
С а д р ж а ј: Від редколегії: 7–8; Слово від укладачів: 9–11; Передмова /
Деян Айдачич 12–33; Стратегія братерства / Роман Лубківський: 34–37;
Фольклористика: 38–56; Літературно-критичні праці: 57–69; Взаємозв'яз-
ки української та сербської літератур: 70–82; Матеріали до вивчення твор-
чих зв’язків окремих письменників та фольклористів: 82–107; Праці про
життя та діяльність Вука Караджича: 107–114; Сербський фольклор і ху-
дожня література українських перекладах. Твори народно-поетичної твор-
чості. Збірники: 115–117; Епічні пісні: 117–122; Ліричні пісні 123–130; Лі-
рико-епічні пісні: 130–131; Казки. Легенди: 131–134; Прислів’я. Приказки:
134; Антології, збірники та добірки художніх творів: 134–139; Твори окре-
мих авторів та література про них 139–234; Анонімні твори: 234–235; По-
кажчик: 236–260; Покажчик українських перекладачів сербської літерату-
ри: 261–265.
6. Славистичка истраживања, Београд: ИП “Филип Вишњић”, 2007.
– 298 с.
С а д р ж а ј: Коме је данас потребна славистика?: 5–10; Еротска лексика
у словенским језицима: 11–18; Милитаризација језика у периоду социјали-
зма: 19–21; Нови називи људи с паранормалним способностима: 22–25;
Нове словенске речи и метафоре на Интернету: 26–30; Космографија у
словенској научнофантастичној књижевности: 31–36; Старозаветне леген-
де у фолклору православних балканских Словена: 37–49; Жанровски
аспекти тужбалица балканских Словена: 50–56; Представе Перуна у сло-
22
Књиге
венским књижевностима 20. века: 57–66; Ритуалистички приступ књижев-

ним текстовима: 67–81; Тајно и јавно у топографији словенских антиуто-
пија: 82–100; Опсене у свету негативних утопија: 101–105; Демони у сло-
венским књижевностима: Књижeвноисторијска типологија на примeру
источнословeнских и јужнословeнских књижeвности: 106–120; Тематоло-
гија фантастике у словенским књижевностима: 121–129; „Смрт с косом”
на словенском Интернету: 130–133; Симболи словенских неопаганских
организација: 134–145; Кратак преглед фолклорних демона у бугарској
књижевности: 146–151; Књижевно обликовање представа о противнику у
бугарско-српским ратовима: 152–156; Бугарски контрапункт (Поговор
књизи Бориса Христова): 157–159; Називи водених демона у пољској ро-
мантичарској књижевности 19. века: 160–171; Украјински преводиоци
српске књижевности: 172–185; Украјинска србистика – истраживачи фол-
клора и књижевности: 186–197; Кијев у српској књижевности: 198–203;
Феминизам или исмејани феминизам – о роману Светлане Пиркало: 204–
205; Премештање идеолошких граница. О антиутопијском роману Укра-
јинца Ирванцја: 206–208; Официри Пишчевићи: црте српског идентитета
и њихово губљење: 209–226; Сенка црног сунца: меланхолија у делу Ми-
лоша Црњанског: 227–231; Растко Петровић о Африци црних људи: 232–
237; Поетички развој поезије надреалиста (до 1932): 238–243; Савремена
српска драма: 244–261; Личне вредности у криминализованом друштву –
поглед Драгана Стојановића у роману „Бензин“: 262–270; Белешка о изда-
њу: 271–274; Белешка о аутору: 275; Именски индекс: 277–298.
7. Футурославија. Студије о словенској научној фантастици /
Приредио Зоран Стефановић, Београд, 2008. – 104 с. – (Емитор; бр. 463)
С а д р ж а ј: Где је што: 3; Пространство Футурославије (реч уредника о
Дејану Ајдачићу и научној фантастици): 7–8; Виђење тајне / Дејан Ајда-
чић: 9–10; Демон Футурославије: Зоран Стефановић пита Дејана Ајдачи-
ћа: 11–21; Идеолошке пројекције у словенским научнофантастичним књи-
жевностима: 35–66; Етнички идентитет у пројекције у словенским научно-
фантастичним књижевностима: 67–76; Однос стварног и виртуелног света
у словенским књижевностима: 77–95; Био-библиографска белешка: 97–98;
Библиографија Дејана Ајдачића о фантастици: 99–101; О овом издању:
103.
8. Футурославија. Студије о словенској научној фантастици /
Приредио Зоран Стефановић, 2. проширено издање, Београд: Јанус, 2009.
– 192 с. – (Фантастика. Истраживања ; књ. 1)
С а д р ж а ј: Пространство Футурославије (Реч приређивача) / Зоран
Стефановић: 7–8; Виђење тајне (Ајдачићева аутопоетичка белешка о лич-
ном односу према фантастици) / Дејан Ајдачић: 9–10; Тематологија фанта-
23
стике у словенским књижевностима: 13–26; Идеолошке пројекције у сло-

венским научнофантастичним књижевностима: 27–65; Етнички идентитет
у пројекције у словенским научнофантастичним књижевностима: 67–78;
Однос стварног и виртуелног света у словенским књижевностима: 79–102;
Љубав будућности у делима словенске фантастике: 103–138; Животињске
врсте у словенској научној фантастици 139–169; Демон Футурославије:
Зоран Стефановић пита Дејана Ајдачића: 173–186; Био-библиографска бе-
лешка: 187–188; Библиографија Дејана Ајдачића о фантастици: 189–192;
О овом издању: [193–194].
9. Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику,
Київ: ВПЦ „Київський університет“, 2010. – 172 с.
С а д р ж а ј: Зміст: 3; Назви персонажів у кіберпросторі в сучасній
слов’янській фантастиці: 5–13; Кохання майбутнього у творах слов’янсь-
ких фантастів: 14–45; Неземні тварини у слов’янській науковій фантасти-
ці: 46–73; Дарко Сувін як дослідник наукової фантастики: 74–77; Таємне
та явне в топографії слов’янських антиутопій: 78–105: Переміщення ідео-
логічних кордонів. Про антиутопічний роман Олександра Ірванця “Рівне
Ровно”: 106–109; Іще раз про (анти)утопічний роман Продановича “Нові
Клюні”: 110–121; Етнічна приналежність у науково-фантастичній літера-
турі слов’янських народів: 122–131; Ідеологічні проекції в науково-фанта-
стичній літературі слов'янських народів: 132–167; Про тексти: 168–69;
Про автора: 170–171.
10. Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі,
мовознавчі, Київ: ВПЦ „Київський університет“, 2010. – 308 с.
С а д р ж а ј: Зміст: 3–4; Кому потрібна славістика сьогодні?: 5–12; Про
сербсько-українські зв’язки та переклади. Українські переклади та пере-
кладачі сербської літератури: 13–38; Українська сербістика (Фольклори-
стика. Літературознавство); 39–54; Нові шляхи – пропозиції для розвитку
сербсько-українських культурних зв’язків: 55–63; Тюркізми в російських
та українських перекладах сербської народної поезії: 64–71; Офіцери Пи-
шчевичі: риси сербської ідентичності та їх втрата: 72–98; Про лексику.
Нові слов’янські слова і метафори в Інтернеті: 99–105; Нові назви людей з
паранормальними здібностями: 106–110; Еротична лексика у слов’янських
мовах: 111–121; Українсько-сербсько-польська міжмовна омонімія: імен-
ники на позначення часу: 122–126; Мілітаризація мови в період соціалі-
зму: 127–130; Самовизначення емігрантів в есе польських письменників
другої половини XX ст.: 131–144; Теоретичні аспекти вивчення польських
лексем зі значенням “мігрант”: 145–157; Використання української та іно-
земних мов в українському Інтернеті: 158–164; Про етнолінгвістику та фо-
льклор. Сербська етнолінгвістика та використання сербського матеріалу в
24
Књиге
слов’янських етнолінгвістичних працях: 164–173; Михайло Гуць (До 50-

річчя наукової діяльності): 174–185; Слов’янські прислів’я з компаратив-
ними формами ‘кращий, краще’: 186–192; Спеціалізація святих у фолькло-
рі православних слов’ян: 193–201; Про деякі містифікації народної поезії
балканських слов’ян у XIX столітті: 202–226; Символи слов’янських неоя-
зичницьких організацій: 227–240; Про літературу. Київ у сербській літера-
турі: 241–246; Сербська драматургія: 247–271; Утримання від кохання та
розпуста у прозі Валерія Шевчука та В. Домонтовича: 272–281; Фемінізм
чи висміяний фемінізм – про роман Світлани Пиркало “Зелена Маргари-
та”: 282–284; Жінки Сходу в пошуках благополуччя Заходу (Ю. Андрухо-
вич, В. Єшкілев та Є. Кононенко): 285–295; Жорстокий театр для жорсто-
кої дійсності (про насильство в романі “Еліша в країні святих коропів” Мі-
лети Продановича): 296–300; Про тексти: 301–305; Про автора: 306–307.
П р и к а з: Maciupa Olga: Slawistyczna mozaika serbsko-ukraińska // Etno-
lingwistyka, 25 2013, s. 316–317.
11. Демони і боги у слов’янських літературах. Літературознавчі
огляди, Київ: ВПЦ „Київський університет“, 2011. – 183 с.
С а д р ж а ј: Зміст: 3; Зображення Перуна у слов’янських літературах
ХХ століття: 5–18; «Про богів та благочестя слов’ян» в «Історії різних
слов’янських народів» (1794) Йована Раїча: 19–36; Про мотив скам’яніння
у казках південних слов’ян: 27–33; Віли в народних баладах: 34–64; Демо-
ни у слов’янських літературах: 65–85; Назви водяних демонів у польській
романтичній літературі: 86–101; Упир у польській літературі XIX століт-
тя: 102–115; Чорнокнижник пан Твардовський і договір з дияволом у літе-
ратурі XIX ст.: 116–139; Російські царі у пеклі польських романтиків: 140–
146; Сміх демона у слов’янських літературах XIX століття: 147–157; Які
танці диявольські?: 158–164; Перевертень (вовк) у східнослов’янських лі-
тературах: 165–179; Про тексти: 180–181; Про автора: 182–183.
12. Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевности-
ма, Београд: Албатрос плус, 2013. – 415 с.
С а д р ж а ј: Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Слове-
на: 5–15; Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истражива-
ње формула: 16–31; Женски етностереотипови балканских Словена. 32–
41; О смешном и о иморализму у еротским причама: 42–78; Типови љуба-
ви у ренесансној поезији Дубровника: 79–136; Петраркин сонет „Benedetto
sia 'l giorno...“ у препевима дубровачких петраркиста: 137–144; Вила љу-
бавница у књижевности српског романтизма: 145–166; Трагедија разапете
љубави – „Максим Црнојевић“ Лазе Костића: 167–179; Пољакиње и заљу-
бљени руски официри у два пољска романа (Крашевски и Жеромски):
180–187; Београдски надреализам и љубав: 188–266; Инфантилизам и љу-
25
бав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича: 267–271; Уздржавање од љу-

бави и разблудност у прози Шевчука и Домонтовича: 272–280; Еротско у
прози Новака Килибарде: 281–306; Трећи и завођење у Кундериним „Сме-
шним љубавима“: 307–311; Иронија и љубав: 312–315; Жене истока у по-
трази за благостањем (Андрухович, Јешкиљев, Кононенко): 316–327;
Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн): 328–331; Поплава
еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века: 332–335; Фан-
тастичка преображења тела у еротској прози савремених словенских ауто-
ра: 336–349; Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских
аутора: 350–363; Љубав будућности у делима словенске фантастике: 364–
396; Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици: 397–
403; О текстовима: 404–406; О аутору: 407–408; Садржај: 409–410.
П р и к а з и : [1] Пантић Михајло: Писма из Еротославије. Дејан Ајда-
чић „Еротославија“, Албатрос плус, Београд, 2012. // Политика,
20.07.2013.
[2] Jelena Marićević: U Slav(ij)u Erosa! (Erotoslavija: Preobražaji Erosa u
slovenskim književnostima Dejana Ajdačića) // Sveske broj 113 (septembar
2014)
13. Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах,
Київ: Tempora, 2015. – 503 с.
С а д р ж а ј: Велемудрий Соломон і жінки у фольклорі балканських на-
родів: 5–18; Назви невірної дружини в слов'янській епіці – порівняльний
аналіз формул: 19–40; Жіночі етностереотипи балканських слов'ян: 41–52;
Про комічне та про імморалізм в еротичних оповіданнях: 53–100; Типи ко-
хання в поезії Дубровника доби Ренесансу: 101–170; Сонет Петрарки «Be-
nedetto sia 'l giorno...» у переспівах дубровницьких петраркістів: 171–180;
Віла-коханка в літературі сербського романтизму: 181–207; Трагедія про
розп'яте кохання – «Максим Црноєвич» Лази Костича: 208–223; Закохані
російські офіцери удвох польських романах (Ю. Крашевський і С. Жером-
ський): 224–232; Белградський сюрреалізм і кохання: 233–327; Інфанти-
лізм і кохання у «Фердидурке» Вітольда Гомбровича: 328–333; Утримання
від кохання й сластолюбства у прозі Шевчука і Домонтовича: 334–345;
Еротичне в прозі Новака Килибарди: 346–378; Третій і зваблювання у
«Смішному коханні» Кундери: 379–384; Іронія і кохання: 385–389; Жінки
Сходу в погоні за достатком Заходу (Юрій Андрухович, Володимир Єшкі-
лєв і Євгенія Кононенко): 390–404; Польський підкаблучник і розпусна
Вєра (Томаш Яструн): 405–409; «Повінь» еротизації в слов’янських літе-
ратурах кінця ХХ століття: 410–414; Фантастичні видозміни тіла в еротич-
ній прозі сучасних слов'янських авторів (Винничук, Ачин, Яструн, Горалік
і Кузнєцов): 415–430; Еротичне тіло і буденність у прозі сучасних слов’ян-
ських авторів: 431–447; Кохання майбутнього у творах слов’янської фан-
26
Књиге
тастики: 448–487; Модифікатори еротичного тіла у слов’янській футуро-

фантастиці: 488–495; Про тексти: 496–500; Деян Айдачич: 501–502; Зміст
503.
14. Поредбена српско-украјинска фразеологија, Београд: Алма,
2015. – 242 с. (коаутор: Лидија Непоп-Ајдачић)
С а д р ж а ј: Увод: 7–8; Поредбена фразеологија словенских језика. Те-
оретске основе и термини: 9–16; Фразеолошки речници украјинског и срп-
ског језика и вишејезички речници устаљених поређења Словена: 17–23;
Украјински и српски фразеологизми у поредбеним међусловенским истра-
живањима: 24–33; Застарели, активно коришћени и нови фразеологизми:
34–39; Еквивалентне и нееквивалентне фразеолошке јединице. Фразеоло-
шка синонимија: 40–44; Устаљена поређења: 45–50; Небеска тела и при-
родне појаве: 51–63; Бог и ђаво: 64–70; Биљке: 71–81; Животиње: 82–97;
Делови тела: 98–120; Предмети: 121–135; Боје: 136–142; Бројеви: 143–153;
Оними: 154–164; Фразеологизми са глаголима бити, радити, имати, дати:
165–172; Изглед човека: 173–176; Својства и стања људи: 177–182; Карак-
тер и емоционална стања људи: 183–189; Социјални положај и однос пре-
ма другима: 190–196; Асиметрија вредности: 197–200; Иронични и шаљи-
ви фразеологизми: 201–204; Прикривени кодови у српским и украјинским
фразеологизмима: 205–208; Фразеологизми у новинским текстовима и ме-
дијима: 209–213; Фразеологизми у књижевним текстовима: 214–219;
Поређењe српских и украјинских фразеологизама паремиолошког поре-
кла: 220–223; Додатак 1.Теме за самосталан рад. Додатак 2. Питања за
проверу практичног знања. Додатак 3. Примери из изабраних фразеоло-
шких речника. Додатак 4. Списак поредбених фразеолошких речника
(српски или хрватски према другим словенским језицима): 224–234; Пре-
поручена литература: 235–239; О ауторима: 240–242.
П р и к а з и: [1] Драгићевић, Рајна: „О српској и украјинској фразеоло-
гији“ (Дејан Ајдачић и Лидија Непоп Ајдачић, Поредбена српско-украјин-
ска фразеологија, Алма, Београд, 2015) // Књижевност и језик, Београд,
LXII, 1–2, 2015. – с. 211–217. http://rastko.rs/rastko/delo/15221
[2] Ярмак, Вероніка: Порівняльна слов’янська фразеологія в її сучасно-
му вимірі. Рецензія // Компаративні дослідження слов'янських мов і літе-
ратур. Пам'яті академіка Леоніда Булаховського, Київ, вип. 27, 2015. – с.
414–416. http://rastko.rs/rastko/delo/15222
[3] Гортан Премк, Даринка: Дејан Ајдачић, Лидија Непоп Ајдачић: По-
редбена српско-украјинска фразеологија. Београд, Алма 2015, стр. 242. //
Лингвистичке актуелности, 26, 2015. с. 67–70.
27
15. Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний

посібник, Київ : «Освіта України», 2015. – 271 с. (коаутор Лідія Непоп-
Айдачич)
С а д р ж а ј: Зміст: 3; Вступ: 5–7; Порівняльна фразеологія слов’янсь-
ких мов. Теоретичні засади та терміни: 8–16; Фразеологічні словники
сербської та української мов та багатомовні словники сталих порівнянь
слов’ян: 17–24; Сербські та українські фразеологізми в порівняльних між-
слов’янських дослідженнях: 25–35; Застарілі, частовживані та нові фразе-
ологізми: 36–41; Еквівалентні та не-еквівалентні фразеологічні одиниці.
Фразеологічна синонімія: 42–46; Сталі порівняння: 47–52; Небесні тіла та
природні явища: 53–68; Бог та диявол: 69–77; Рослини: 78–89; Тварини:
90–107; Частини тіла: 108–136; Предмети побуту: 137–154; Кольори: 155–
162; Числа: 163–176; Оніми: 177–189; Фразеологізми з дієсловами бути,
робити, мати, дати: 190–197; Зовнішній вигляд людини: 198–202; Ознаки
та стан людини: 203–208; Характер та емоційний стан людини: 209–216;
Соціальний стан та ставлення до інших людей: 217–223; Асиметрія цінно-
стей: 224–227; Іронічні та жартівливі фразеологізми: 228–232; Приховані
коди в сербських та українських фразеологізмах: 233–237; Фразеологізми
в публіцистичних текстах: 238–242; Фразеологізми в художній літературі:
243–248; Порівняння сербських та українських фразеологізмів пареміоло-
гічного походження: 249–253; Додаток 1.Теми для самостійного опрацю-
вання. Додаток 2. Контрольні питання. Додаток 3. Приклади із вибраних
фразеологічних словників. Додаток 4. Список порівняльних фразеологіч-
них словників (сербська або хорватська по відношенню до інших словьян-
ських мов): 254–263; Рекомендована література: 264–269; Про авторів:
270–271.
16. Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний
посібник, Київ: Видавничо-поліграфічні центр Кийвський університет,
2015. – 259 с. (коаутор Лідія Непоп-Айдачич)
С а д р ж а ј: Зміст: 3–4; Вступ 5–6; 1. Порівняльна фразеологія слов’ян-
ських мов. Теоретичні засади та терміни: 8–15; 2. Фразеологічні словники
сербської та української мов та багатомовні словники сталих порівнянь
слов’ян: 15–23; 3. Сербські та українські фразеологізми в порівняльних
міжслов’янських дослідженнях: 23–34; 4. Застарілі, частовживані та нові
фразеологізми: 34–39; 5. Еквівалентні та не-еквівалентні фразеологічні
одиниці. Фразеологічна синонімія: 40–44; 6. Сталі порівняння: 45–50;
7. Небесні тіла та природні явища 50–65; 8. Бог та диявол: 66–74; 9. Росли-
ни: 74–85; 10. Тварини: 86–103; 11. Частини тіла: 103–131; 12. Предмети
побуту: 132–149; 13. Кольори: 150–156; 14. Числа: 157–170; 15. Оніми:
171–182; 16. Фразеологізми з дієсловами ‘бути, робити, мати, дати’: 182–
28
Књиге
190; 17. Зовнішній вигляд людини: 190–195; 18. Ознаки та стан людини:
195–201; 19. Характер та емоційний стан людини: 201–209; 20. Соціаль-
ний стан та ставлення до інших людей: 209–216; 21. Асиметрія цінностей:
216–220; 22. Іронічні та жартівливі фразеологізми: 220–225; 23. Приховані
коди в сербських та українських фразеологізмах: 225–229; 24. Фразеологі-
зми в публіцистичних текстах: 229–234; 25. Фразеологізми в художній лі-
тературі: 234–239; 26. Порівняння сербських та українських фразеологі-
змів пареміологічного походження: 240–243; Додаток 1.Теми для самості-
йного опрацювання. Додаток 2. Контрольні питання. Додаток 3. Приклади
із вибраних фразеологічних словників. Додаток 4. Список порівняльних
фразеологічних словників (сербська або хорватська по відношенню до ін-
ших словьянських мов): 244–252; Рекомендована література: 253–257; Про
авторів: 258–259.
17. Перунославија. О паганским боговима у непаганска времена,
Београд: Алма, 2016. – 184 с. (Библиотека Сагледавања ; књ. 3)
С а д р ж а ј: Идол Сварожића балтичких Словена у роману „Ветар са
мора“ Стефана Жеромског: 7–17; „О боговима и благочести Словена“ у
„Историји разних словенских народа“ (1794) Јована Рајића: 18–28; О књи-
зи „Святилища и обряды языческого богослужения древних славян по
свидетельствам современным и преданиям“ Измаила Срезњевског: 29–67;
О неким мистификацијама народних песама балканских Словена у 19. ве-
ку: 68–98; Представе Перуна у словенским књижевностима 20. века: 99–
116; Пагански богови љубави у словенским књижевностима: 117–139;
Симболи словенских неопаганских организација: 140–156; „Велесова књи-
га“ у источнословенској књижевној фантастици: 157–176; Белешка о тек-
стовима: 177–178; Белешка о аутору: 181–182.
18. Радови Дејана Ајдачића: Анотирана библиографија / Дејан Ај-
дачић , Вера Петровић, Београд : Алма, 2016. – 259 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 5; Биографија: 7–10; Biography: 11–14; Биогра-
фия: 15–18; 0. Начела описа и поделе библиографских јединица: 19–20; I.
Књиге: 21–29; II. Приређена дела (зборници и часописи): 30–64; III. Сту-
дије, чланци, прикази књига: 65–173; IV Интервјуи: 174–176; V. Преводи
(по језицима): 177–182; VI. Конференције, конгреси, скупови: 183–193;
VII. Предавања по позиву и студијски боравци: 194–196; Регистар коауто-
ра и коуредника: 197; Регистар наслова периодичних публикација: 198–
200; Регистар наслова књига, чланака и излагања: 201–220; Регистар име-
на: 221–251.
29
II. Приређена дела
19. The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs, Belgrade
: Library Vuk Karadžić, 1994. – 171 s. – (Folkloristic studies ; 1)
[ С а д р ж а ј]: Contents: 3; Nikos Chausidis: The Magic and Aesthetic Fun-
ctions of Mythical Images in the South Slav Traditional Culture: 5–20; Ljubin-
ko Radenković: The Symbolical Status of Animals in Folk Magic 21–26; Boris
N. Putilov: Aesthetics of the Magical in South Slav Epos: 27–37; Mirjana Dete-
lić: What Does Literature Do to Magic and Why?: 39–44; Hatidža Krnjević:
"The Folklore Heart" and the Ballad Mother's Mila: 45–53; Oksana Mikitenko:
"The Church Demands the Man": The Motif of Building Sacrifice at Slavs: 55–
60; Albena Georgieva: Informativeness and Imagery of the Legend: 61–64; Vi-
oleta Piruze Tasevska: The Aesthetic and Magical Function of the Traditional
Hero of the Macedonian Fairy Tale: 65–68; Dejan Ajdačić: The Immanent and
Developed Aesthetic Function of Magic in Folk Literature: 69–76; Biljana Siki-
mić: The Etymological Magic and the Etymology of Text: 77–84; Plamen Boc-
hkov: Between Traditional Magic and the Magic of Tradition: 85–89; Viktor E.
Gusev: Dialectics of Magic and Aesthetic Functions in the Spring Rituals of the
Southern Slavs: 91–98; Dragoslav Dević: Pagan Sense for Life in Contempora-
neous Songs for Bees in Serbia: 99–109; Olivera Vasić: The Beaty of Enchant-
ment as Observed in the Three Cases of Rainmaking Rituals in Serbia: 111–
115; Vasilka Kuzmanova: On the Magic-generating Nature of St. Lazarus Mai-
dens’ Ritual in Bulgaria: 117–122; Jasminka Dokmanović: Integrative Appro-
ach to the Spring Rituals for Fertility (Lazarice) in South Serbia: 123–130; Lju-
bomir Mikov: Bulgarian Folk Martenitsa – Amulet and Trinket: 131–134; Na-
um Tselakoski: South-Western Macedonian Magic and Rituals for the Protec-
tion from Fear and Illnesses: 135–138; Iveta Todorova Pirgova: Magic and Ri-
tual: 139–147; Milena Benovska: S'bkova "Extra Sensers": The Magicians of
the New Time: 149–155; Evgenia Mitseva: Old-time Wizards and Present-day
Extra Senses: 157–163; Radost Ivanova: The Incantations in the Modern Politi-
cal Life of Bulgaria: 165–171.
20. Кодови словенских култура. Биљке, Београд: Clio, 1, 1996. – 121. с.
С а д р ж а ј: Увод. У трагању са словенским сазначјима: 5–6; Татьяна
Aгапкина: Симвoлика деревьев в традициoннoй культуре славян: oсина
30
Приређена дела
(oпыт системнoгo oписания): 7–22; Александар Лома: Два слoвенска нази-

ва за црну тoпoлу и Апoлoн каo бoжански oгањ: 23–30; Мирjам Менцеј:
Врба – пoсредник између oвoг и oнoг света: 31–35; Андрей Мороз:
Симвoлика яблoка и яблoни в сербских календарных oбрядoвых песнях:
37–46; Анна Плотникова: Бoбы, фасoль и гoрoх в симвoлике рoждения и
смерти: 47–55; Биљана Сикимић: Ерoтске кoнoтације фитoнима у
нарoдним загoнеткама: 57–68; Деjан Ајдачић: Чудеснo дрвo у нарoдним
песмама балканских Слoвена: 69–84; Ана Радин: Биљке у заштити прoтив
вампира: 85–88; Марта Бјелетић: Oд девет брата крв (фитoними и термини
срoдства): 89–101; Љубинкo Раденковић: Биљке у мoделу света: 103–104;
Summaries: 105–110; Изабрана библиографија о биљкама у духовној кул-
тури Словена: 111–117; Регистар фитонима: 118–121.
П р и к а з: [1] Детелић Мирјана Чекајући врлог Фортинбраса : Кодови
словенских култура, Београд, 1996 // Књижевна историја. – 29, 101 (1997),
стр. 94–97.
21. Кодови словенских култура. Храна и пиће, Београд: Clio, 2, 1997.
– 191 с.
С а д р ж а ј: Увод 5–6; Анна Плотникова: Симвoлика названий каравая
в календаре балканских славян: 7–17; Марина Валенцова: Каша в
oбряднoсти Славян: 18–29; Ирина Седакова: Регламентация пoведения
беременнoй: еда и питье: 30–38; Татoмир Вукановић: Светo причешће: 39–
44; Љупчo Ристески: Свете трпезе митских бића oнoг света: 45–53; Татья-
на Агапкина: Заметки o кулинарнoм кoде весенних oбрядoв и праздникoв:
54–67; Виталий и Татьяна Зайковские: Nourriture de passage: Пoграничнo-
перехoдные функции пищи в народных культурах балкано-восточносла-
вянского региона: 68–89; Мoника Кропеј: Храна и њено значење у
слoвеначким нарoдним бајкама и припoветкама: 90–100; Мирjана Дете-
лић: Клише и фoрмула каo средства за кoдирање кoстиjу и меса у
нарoдним баjкама: 101–128; Биљана Сикимић: Пojела маца: 129–137; Ана
Радин: Даривање демoна у jелу и пићу: 138–142; Деjан Ајдачић: Храна
демoна фoлклoрнoг пoрекла у слoвенским књижевнoстима 19. Века: 143–
152; Александар Лома: Дрвojеди: 153–162; Jасна Влајић-Поповић:
‘Oлoвина’, старинскo пиће налик пиву: 163–169; Андрей Топорков:
Русскoе пьянствo: симвoлика и ритуальные oсoбенoсти: 170–177; Summa-
ries: 178–183; Изабрана библиографија о храни и пићу у духовној култури
Словена: 184–189; Регистар хране: 190–191.
22. Фотографије Војислава. М. Јовановића, Београд: Универзитет-
ска библиотека „С. Марковић“, 1997. – с. 32 [приредили Миланка Тодић и
Дејан Ајдачић ; сарадници Радмило Џонић и Јасна Чанковић].
31
С а д р ж а ј: Милaнка Тодић: Осмех на сунцу: 2–13; Радмило Џонић:

Личности на фотографијама Војислава Јовановића: 14–19; Дејан Ајдачић:
Фотографије са путовања: 20–23; Стеван Јовичић: Крунисање Краља Пе-
тра у Београду 1904. године: 24–25; Скраћени списак фотографија Воји-
слава М. Јовановића: 26–31.
23. Епска мјера историје / Новак Килибарда; Приређивач Дејан Ајда-
чић, Подгорица: Универзитет Црне Горе, 1998. – 414 с.
С а д р ж а ј: Српска народна епика у тумачењу Новака Килибарде / Де-
јан Ајдачић: 5. Историјска основа народних пјесама о војводи Момчилу:
29–39; Вуков Рјечник о Стојану Хајдуку: 40–48; Специфичност народних
десетерачких пјесама о косовском боју: 49–63; Модификација жанровске
композиције у народној пјесми Косовка дјевојка: 64–77; Карактер и функ-
ција описа у народној десетерачкој епици: 78–94; Вјерски акценти у на-
родним пјесмама о последњим Бранковићима: 95–99; Поетска функција
турцизама у народној епици: 100–105; Слика хајдуштва у вуковској народ-
ној епици: 106–118; Стилско-језичка сличност Женидбе Милића барјакта-
ра и пјесама Старца Милије: 119–127; Историјска основа пјесме „Женидба
Милића барјактара“: 128–133; Пјесничка индивидуалност Тјешана Подру-
говића: 134–148; Психолошка структура једне пјесме Старца Милије (про-
легомена за интерпретацију народне пјесме): 149–157; Вишњићева пјесма
„Бој на Мишару“: 158–167; Вишњићева пјесма „Лазар Мутап и Арапин“:
168–176; Зашто је Вишњић заобишао Проту Матеју: 177–184; Његош и
Вишњић (паралела): 185–190; Народне епске пјесме сумњивог постанка:
191–199; Вуков утицај на Богољуба Петрановића: 200–213; Поводом пје-
сме Дечански манастир: 214–222; Може ли се црногорска народна епика
издвојити из српскохрватског епоса?: 223–248; Специфичност црногорске
народне епике: 249–264; О Вуковим успоменама уз објављене пјесме:
265–270; Однос историјског догађаја и његове трансформације у црногор-
ској народној епици (на маргинама „Мемоара“ војводе Анта Даковића):
271–282; Морачки и турски ускоци у народним пјесмама: 283–297; Посто-
јаност епског клишеа (на примјеру пјесама о Петру Бошковићу): 298–308;
Епска популарност и епска легенда (На примјеру сазријевања епске леген-
де о Никцу од Ровина): 309–329; Епски аспекти хришћанске жртве (На
примјеру пјесама о Никцу од Ровина): 330–336; Народна поезија као исто-
ријски извор: 337–338; О једном гносеолошком значењу црногорске усме-
не епике: 339–350; Поводом Вукове напомене да су црногорске народне
епске пјесме ближе историји но поезији: 351–362; О Његошу као сакупља-
чу народних пјесама: 363–369; Осмерац у савременој народној поезији у
Црној Гори: 370–376; Стање народне и народске књижевности у Црној Го-
32
ри данас: 377–399; Наш данашњи однос према родољубивим подвизима из

прошлости: 400–408; Попис изворника: 409–412; Садржај: 413–414.
24. Усмена књижевност пред читаоцем / Новак Килибарда;
[приређивач Дејан Ајдачић], Цетиње : Обод, 1998. – с. 445.
С а д р ж а ј: Народна поезија као писани књижевни текст: 5–12; Бугар-
штице неправедно запостављене: 13–18; Опет то, али друкчије: 19–26;
Глас као стилско средство у лирским народним пјесмама: 27–32; Може ли
усмена пјесма бити модерна: 33–39; Ишчитавање пјесничке семантике:
40–45; Простори књижевне археологије: 46–74; О процесу стварања усме-
не поезије у народно ослободилачкој борби: 75–81; Карактер трагичне
кривице у Фортисовој „Хасанагиници“: 82–94; Студија о Морићима: 95–
99; Интернационално и национално у народној поезији: 100–113; Један по-
глед на Филиша Вишњића: 114–127; Свјетлост таме Филипа Вишњића:
128–132; Петар Мркаић – Милутиновићев пјесник-пјевач из Бањана: 133–
139; Једна анонимна црногорска пјесникиња: 140–143; Социјални елемен-
ти народних тужбалица: 144–148; Хумор у пратњи народних тужбалица:
149–155; Тужбалица, најинтимнија пјесма: 156–161; О пословицама: 162–
174; Никшић у народној епици: 175–178; Карактер историчности легенде о
Вуку Дојчевићу: 179–194; Вукова збирка народних приповједака на раскр-
шћу књижевне уметности и писаности: 195–208; О причи, посебно о тзв.
краткој: 209–213; Стање народне и народске књижевности у Црној Гори
данас: 214–256; Интервју: О себи поводом других: 257–429; Дејан Ајда-
чић: Поговор: 431–442; Попис изворника: 443–445; Садржај: [447].
25. Усмена књижевност у служби писане / Новак Килибарда
[приређивач Дејан Ајдачић], Ријека Црнојевића, 1998. – 355 с. (Библиоте-
ка Фокус)
С а д р ж а ј: О Хомеру и његовој „Илијади“: 5–14; О Доситеју поводом
Његошеве критике његових књига: 15–25; Његошев однос према косовској
заклетви: 26–39; О Његошевом односу према народној поезији: 40–49; Лик
Вука Мандушића у „Горском вијенцу“: 50–56; Вожд Карађорђе у Његоше-
вој пјесничкој пројекцији 57–75; Дугује ли што Његош Вишњићу: 65–75;
Мажуранићев спјев и народна епика 76–89; Мотив јунаштва у „Новим ко-
лима“ Николе I Петровића 90–98; „Малисорски устанак“: Николе I: 99–
105; Краљевић Марко и хришћански аспекти „Сердара“ Григора Прличе-
ва: 106–117; Краљевић Марко Блажа Конеског: 118–126; Михизова драма
„Краљевић Марко“: 127–138; Однос „Летописа Матице српске“ према на-
родној књижевности: 139–149; О Стерији у вези са народним приповјетка-
ма: 150–156; Вуковска усмена прича као баштина писане приповјетке:
157–166; Изворишта Љубишине реалистичке прозе: 167–187; „Мемоари“
војводе Анта Даковића: 188–199; Епски замаси Боре Станковића: 200–203;
33
Исказност Вукове пјесме „Удаја сестре Душанове“ у Андрићевом роману

„На Дрини ћуприја“: 204–212; Проблем фантастичног у једном детаљу ро-
мана-хронике „На Дрини ћуприја“: 213–219; Хроничар српске револуције,
Филип Вишњић, у огледалу Андрићевих романа-хроника: 220–237; Фор-
мирање лика Богдана Зимоњића у Андрићевој „Омер паши Латасу“: 238–
248; Етнографски материјал у књижевном дјелу Михаила Лалића: 249–
259; Прозна епопеја Добрице Ћосића: 260–269; О једном значењу првог
македонског романа: 270–276; Пјесничко исказивање Ђуре Даничића у
пријеводу „Пјесме над пјесмама“: 277–290; Народни дух Гундулићеве
„Дубравке“: 291–300; Нова употреба старог десетерца: 301–308; Пантеи-
зам у поезији Добрице Ерића: 309–318; Дејан Ајдачић: Поговор: 319–349;
Попис изворника 350–353; Садржај: 354–355.
26. Кодови словенских култура. Свадба, Београд: Clio, 3, 1998. – 273
с.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод 5–6; Радoст Иванова: Свадба каo систем
знакoва: 7–13; Jан Адамовски: Семантика и oрганизациjа прoстoра у
свадбенoм oбреду: 14–26; Анна Плотникова: Ребенoк в свадебнoм oбряде
южных славян: 27–41; Татьяна Зайковскa: Невеста-птица 1. Перелет в
инoй мир: 42–; Виталий Зайковский: Невеста птица 2. Communio-coiuts:
59–58; Татьяна Агапкина: Свадьба в календаре: 80–90; Елена Узенева:
Втoричнoе ритуальнoе упoтребление свадебнoгo реквизита у бoлгар: 92–
102; Рачкo Попов: O jеднoj вариjанти карневалске свадбе кoд Бугара: 103–
; Ирина Седакова: Матримoниальные мoтивы в славянских рoдинах: 111–
120; Oксана Микитенко: Украинский oбряд „сумне весілля“ и егo серб-
ские параллели: 121–135; Даница Ђокић: Пoсмртна свадба на теритoриjи
jужних Слoвена: 136–153; Љубинкo Раденковић: Демoнска свадба: 154–
162; Биљана Сикимић: Неука млада: 163–185; Зojа Карановић: Oбредна
функциjа сватoвскoг дара и благoслoва у Вукoвoj балади „Женидба Лаза
Раданoвића“ – слoвенска пoзадина: 186–195; Александар Лома: „Женидба
са препрекама“ и ратничка иницијација: 196–217; Деjан Ајдачић: Жанрoви
свадбених песама: 218–238; Алберт Байбурин, Георгий Левинтон: Код(ы)
и обряд(ы): 239–257; Summaries: 258–265; Изабрана библиографија о свад-
би у народној култури Словена: 266–271; Регистар: 272–273.
27. Кодови словенских култура. Делови тела, Београд: Clio, 4, 1999. –
с. 255.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод 5–6; Алексей Юдин: Сoстав тела челoвека
в русских загoвoрах: 7–31; Тања Петровић: Oд здравице ка сакралнoм тек-
сту. Телесни кoд: 32–47; Марта Бјелетић: Кoст кoсти (делoви тела каo
oзнаке срoдства): 48–67; Дoрoта Филар: Jезичке слике људскoг тела: 68–
79; Татьяна Агапкина: Заметки из oбласти нарoднoй антрoпoлoгии: 80–88;
34
Малгoжата Давиђак: Jезичкo-културни вид ‘главе’ у пoљскoм: 89–97; Илья

Утехин: Представления русских o кoже: 98–110; Виталий и Татьяна Зай-
ковские: Ритуальнoе oбнажение тела в сказках o приметах царевны 111–
130; Александар Лома: „Петлић“, „палидрвце“ или „oплoдитељ“?: 131–
144; Елена Узенеова: „Бъчва без дънo“. К симвoлике девственнoсти в
бoлгарскoм свадебнoм oбряде: 145–157 Анна Плотникова: „Рубашечка“ и
„пoстелька“ нoвoрoжденнoгo: 158–167; Дагмар Буркхарт: Мoтив ‘зада’ как
часть парoдийнoгo кoда и приема декoнструкции: 168–183; Питер Плас:
Некoликo аспеката симбoлике вучjих уста у српским oбичаjима и
верoвањима: 184–222; Мирjам Менцеј: Шепавoст вука у легендама o
вучjем пастиру кoд Слoвена: 213–219; Љубинкo Раденковић: Људскo и
нељудскo у изгледу митoлoшких бића: 220–227; Деjан Ајдачић: Живoтиње
и демoни у слoвенским књижевнoстима 19. века: 228–240; Summaries 241–
247; Изабрана библиографија о деловима тела у народној култури Слове-
на: 248–253; Регистар 254–255.
28. Антиутопије у словенским књижевностима, Београд: Janus, На-
учно друштво за словенске уметности и културе, 1999. – 175 с. – (Словен-
ска капија : зборници ; 1)
С а д р ж а ј: Садржај: [5]; Дарко Сувин: Утопизам од оријентације до
акције: 7–40; Јанина Салајчик: На почецима руске антиутопије 20. века
„Република Јужног крста“ Валерија Брјусова: 41–48; Корнелија Ичин: Фи-
лозофски извори драме „Град истине“ Лава Лунца: 49–64; Ана Мартушев-
ска: Дистопија и антиутопија у различитим жанровским варијантама (на
примеру пољске књижевности са почетка 20. века): 65–79; Бронислав Бач-
ко: Орвел и Солжењицин: 80–90; Дејан Ајдачић: Тајно и јавно у топогра-
фији словенских антиутопија: 91–110; Гојко Божовић: Дух хилијазма и
дух приповедања: историја, „Нови Јерусалим“ Борислава Пекића, поетика:
111–126; Ервин Ведел: Трећи талас руске емиграције у Немачкој: Влади-
мир Војнович и његов роман „Москва 2042“: 127–157; Борис Лањин: Ан-
тиутопијски дискурс у савременој руској књижевности: 158–168; Едит
Клуз: Битов и питање утопије: 169–175.
П р и к а з: [1] Стојановић Бранислава: Антиутопије у словенским књи-
жевностима, Београд, 1999. // Славистика, Књ. 5 (2001). – с. 276–281.
29. Erotsko u folkloru Slovena, Beograd: Stubovi kulture, 2000. – 585 s. –
(Biblioteka Lazulit ; knj. 8)
С а д р ж а ј: Nikita Tolstoj: выходила потаскуха за чем мать родила…:
5–10; Tatomir Vukanović: Opsceni objekti u religiji i folkloru balkanskih naro-
da: 11–24; Ljubinko Radenković: Magijska funkcija polnih organa: Ljudsko te-
lo u vertikalnoj podeli: 25–32; Nikos Čausidis: Rombični ornamenti kao sred-
stvo transpozicije plodnosti između čoveka i prirode: 33–52; Ljupčo Risteski:
35
Orgijastički elementi obreda u vezi sa kultom Meseca kod balkanskih Slovena:

53–72; Ana Plotnjikova: Erotski elementi u južnoslovenskim maskirnim opho-
dima: 73–80; Naum Celakoski: Eros u vasiličarskim obredima Debarca: 81–87;
Olga Belova: Erotska simbolika pečuraka u narodnim predstavama Slovena:
88–93; Ljudmila Vinogradova: Seksualne veze čoveka sa demonskim bićima
94–112; Lidija Stojanović: Eros i Tanatos, erotsko u inicijaciji u makedonskoj
narodnoj književnosti: 113–126; Ančo Kalojanov: Semantika erotske scene iz
Preslava u kontekstu folklornih izvora i bugarskog šamanstva: 127–139; Jan
Česnov: Seks turgenjevskih devojaka: 140–146; Tatjana Agapkina: Slovenska
verovanja i obredi o menstruaciji: 147–193; Anđelka Elijana Grujić: „Ložnica“
– običaj iz ukrajinskog svadbenog ceremonijala: 194–232; Svetlana Tolstoj:
Simbolika devičanstva u poleskom svadbenom obredu: 233–247; Ermis Lafaza-
novski: Kosmogonijski eros, tragovi hijerogamije u pripovetkama balkanskih
Slovena: 248–261; Biljana Sikimić, Đorđe Otašević: Erotske narodne brzalice:
262–286; Mihailo Šćepanović: Hercegovačko prezime Pičeta: 287–294; Peter
Gžibek: Južnoslovenski erotski folklor, zapažanja o narodnoj erotskoj frazeolo-
giji iz Dalmacije: 295–325; Bone Veličkovski: Neke teme i motivi u makedon-
skim erotskim narodnim pesmama: 326–348; Dobroslava Venžovič-Zjulkov-
ska: Narodni seksualizmi u svetlu poljske opscene poezije: 349–375; Eva Kre-
kovičova: Erotski motivi u slovačkim narodnim pesmama, prikaz problematike:
376–398; Mirjana Detelić: Mesto erotike u srpskoj usmenoj epici: 399–414; Zo-
ja Karanović: Incest između brata i sestre – od obredne hijerogamije do socijal-
ne krize i smrtnog greha: 415–427; Marta Bjeletić: Poljska građa u časopisu
„Anthropophyteia“: 428–435; Plamen Bočkov: „Najda“ ili folklorna scientia se-
xualis: 436–442; Boris Uspenski: „Zavetne skaske“ A.G. Afanasjeva: 443–463;
Evgenija Miceva: Erotski folklor i njegovi nosioci: 464–473; Dejan Ajdačić: O
smešnom i o moralizmu u erotskim pričama: 474–506; Stanoj Stanoev: Seksu-
alni vic, po materijalima iz bugarskog folklora: 507–527; Rosen Malčev: Nauč-
ni projekat: Etnokulturni parametri bugarske „vita sexualis“ u kontekstu bugar-
ske, balkanske i slovenske folklorne tradicije: 528–532; Dagmar Burkhart:
Erotska tradicija u Rusiji: Puškin i njegova priča u stihovima „Car Nikita i nje-
govih četrdeset kćeri“: 533–549; Georgi Levinton: Dostojevski i niski žanrovi
folklora: 550–577; Pogovor 579; Beleška o priređivaču 581; Sadržaj: 583–585.
П р и к а з: [1] Ajdačić Dejan: A Collection about Erotic Folklore // SEEFA
Journal: The Journal of the Slavic and East European Folklore Association, vol
III 1998, 2. – pp. 36–37. (белешка са најавом)
30. Кодови словенских култура. Земљорадња, Београд: Clio, 5, 2000.
– с. 171
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод 5–6; Любовь Куркина: Подсека как место
обитания нечистой силы: 7–14; Никос Чаусидис: Ромбични елементи као
36
средства транспозиције плодности између човека и природе: 15–28; Мари-

на Валенцова: Ритуальная пахота у славян: 29–38; Донат Њевјадомски:
„Како посејеш, тако ћеш и жњети“: 39–55; Татьяна Агапкина: Мифо-риту-
альный комплекс “хождение в жито”: 56–70; Вања Николова: Земљорад-
нички код у свадби као мит (по грађи традиционалне бугарске свадбе):
71–85; Ольга Пашина: К вопросу взаимодействия культурных текстов: жа-
тва и свадьба: 86–97; Тања Петровић: „Жито да се роди“: пшеница, сетва и
жетва у здравици: 98–107; Eлена Узенева, Валерия Усалева: Мука в обы-
чаях и обрядах славян: 108–119; Алексей Юдин: Святые-земледельцы в
украинских колядках и щедровках: 120–126; Дејан Ајдачић: Земљораднич-
ки и хришћански календар балканских Словена: 127–130; Андрей Мороз:
Народное огородничество у восточных славян: 131–145; Александар Ло-
ма: Дивчибаре – топономастички траг паганског аграрног обреда: 146–
157; Summaries: 158–163; Изабрана библиографија о земљорадњи у народ-
ној култури Словена: 164–169; Регистар: 170–171.
П р и к а з: [1] Радојевић Марко: Кодови словенских култура (земљорад-
ња), број 5 https://www.academia.edu/10246883/
31. Чудо у словенским културама, Београд-Нови Сад: Апис, Научно
друштво за словенске уметности и културе, 2000. – с. 385. – (Словенска
капија : зборници ; 2)
С а д р ж а ј: Садржај: 5–6; Aлександар Лома: Порекло и изворно значе-
ње словенске речи ‘чудо’: 7–21; Татјана А. Агапкина: Шта се догађа чуде-
сне ноћи?: 22–45; Виталиј и Татјана Зајковски: Чудо хијерофаније: 46–60;
Рачко Попов: Природна чуда у народним веровањима Бугара: 61–68; Лен-
ка Татаровска: Чудо и сан о бесмртности у македонском усменом ствара-
лаштву: 69–75; Вихра Баева: Чудо као лични мит: 76–88; Албена Георгије-
ва: Чудесно као обележје жанра у прози: 89–97; Јанко Магловски: Чудо
девичанског порода: 98–108; Ана Стојкова: Чудо Светог Георгија и змаја у
туманском апокрифном зборнику: 109–125; Корнелија Золдат: Одсуство
чуда. Проблеми канонизације Св. Владимира: 126–137; Даница Поповић:
Чудотворења светог Саве Српског: 138–156; Мирјана Глигоријевић-Мак-
симовић: Чуда светитеља у српском сликарству: 13. века: 157–166; Татјана
Суботин-Голубовић: Свети апостол Лука – последњи заштитник српске
Деспотовине: 167–178; Лилија Скоморохова Вентурини: Чудо у компози-
цији руских житија (11–17. века): 179–190; Изолд Тире: Чудо наде: 191–
208; Дмитро Степовик: Украјинске чудотворне иконе: 209–220; Мирослав
Тимотијевић: Сузе и звезде: О плачу Богородичиних чудотворних икона у
бароку: 221–236; Мирослава Костић: Поштовање култа светитеља, њихо-
вих моштију и чуда на подручју карловачке митрополије у периоду баро-
ка: 237–259; Мирјана Ђекић: О чудотворним водицама на подручју Војво-
37
дине: 260–270; Вацлав Валецки: Хетманка барских песника – Марија:

271–277; Томислав Јовановић: „Чуда пресвете Богородице“ Агапија Лан-
доса Крићанина у српској рукописној традицији: 278–286; Тања Поповић:
Поимање „чуда“ у представама оностраног света у српској поезији 19. ве-
ка: 287–296; Људмила Стојанова: Фолклорни фантазми у бугарској књи-
жевности: 297–308; Олга Тарасенко: Магични театар Павла Филонова:
309–319; Драгана Бесара: Највећи Творчев дар: „Чудо у Шаргану“ Љубо-
мира Симовића: 320–328; Лидија Радуловић: Чудна нам чуда: Савремени
фолклор паранормалног: 329–352; Дејан Ајдачић: Чудесно исцељење оп-
седнутих: 353–362.
П р и к а з: [1] Мицева Евгения: Чудо у словенским културама. Уредио
Деjан Аjдачић // Български фолклор, 2002, 2. – с. 96–98.
32. Кодови словенских култура. Боје, Београд: Clio, 6, 2001. – 179 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод 5–6; Милка Ивић: О метафоричним екстензи-
јама назива боја: 7–13; Људмила Поповић: О прототипском и стереотип-
ском начину концептуализације боја у језику: 14–31; Снежана Петровић:
Једна врста бинарних ознака за светлу и тамну нијансу боја: 32–41; Вале-
рия Колосова: Роль цвета в создании символического образа растения: 42–
56; Ирина Седакова: Цветообозначения и их место в символике славян-
ских родин: 57–65; Габријела Шуберт: Боје као средство ориjентације код
Словена: 66–77; Ольга Белова: „Цветовые“ характеристики „чужих“ в на-
родных представлениях славян: 78–86; Надежда Гультаева: Цветовые при-
лагательные в русских заговорных клише: 87–105; Марта Бјелетић: Беле
пчеле: 106–118; Вероника Јармак, Владимир Пономаренко: Називи сиве
боје у источнословенским језицима: 119–128; Вероника Јармак, Владимир
Пономаренко: Називи сребра у словенским језицима: 129–140; Валерия
Усачева: Семиотика зеленого цвета в народной культуре славян: 141–151;
Александар Лома: „Црна крвца“. Један древни песнички спој и симболика
боја у митолошким осмишљењима људске жртве „Црнобог и Црноглав“:
152–160; Summaries: 161–165; Изабрана библиографија: 166–177; Реги-
стар: 178–179.
33. Зборник радова о народној књижевности / Војислав М. Јовано-
вић, приредили Илија Николић, Дејан Ајдачић, Београд: Универзитетска
библиотека „С. Марковић“, 2001. – 478 с.
С а д р ж а ј: Предговор / Дејан Ајдачић: 5–6; За општи зборник наших
народних песама: 8–16; Ишчезнуће Вукових дела. Један нов задатак Ака-
демији: 17–20; Вукови рукописи народних песама у Српској Академији
наука *; Вукови рукописи народних песама у Совјетском Савезу *: 21; От-
куд Вукових хартија у Цавтату? Питање изгубљених Вукових рукописа:
22–25; Његошеви рукописи у Српској Академији наука *: 26; Његошев
38
зборник народних песама: 27–31; Једна тобожња Његошева песма: 32–35;

Сарадња Лукијана Мушицког на Вуковом зборнику народних песама *:
36; О лику Филипа Вишњића и других гуслара Вукова времена: 37–72;
Филип Вишњић и „Змај од Ноћаја“: 73; Вук је скупљао песме шест разних
народа: 74–75; Питање посвете прве књиге Вукових песама *: 76; Путопи-
си као извор за познавање нашег фолклора (један непознат помен наших
тужбалица из 1547. године): 77–83; Јован Цвијић о српским народним пе-
смама 84–86; Косовска трагедија на енглеској позорници Шекспировог до-
ба: 87–89; Два необјављена превода Алберта Фортиса: 90–93; Графица Ро-
зенберг и њени „Морлаци“: 94–133; „Хасанагиница“ у енглеском преводу
Валтера Скота: 134; Вампиризам у романтичној књижевности: 136–149;
Виктор Иго и баскијска народна песма: 150–151; Клод Форијел и српска
народна поезија: 152–166; Грчке народне песме као извор „Илирских бала-
да“ Проспера Меримеа *: 167; Којим су поводом штампане наше народне
песме у једном француском службеном листу: 168; Карл Херлосзон, не-
мачки преводилац српских народних песама и писац романа о Шћепану
Малом (1828), пријатељ Симе Милутиновића 169–173; Још један немачки
пријатељ Симе Милутиновића *; О неким заблудама Леополда Ранкеа *;
Карл Маркс и српска народна поезија *: 174; Наше књижевне везе са
Скандинавијом: Рунеберг: 175–178; Џон Бауринг и српска народна поези-
ја: 179–189; Откуда Пушкину „Песма о Карађорђу“: 190–204; Гогољ и на-
ша народна песма *; Анатолиј К. Виноградов и „Илирске баладе“ Проспе-
ра Меримеа *: 205; Украјински преводи наших народних песама: 206–226;
„Песма о коњу“ Иљфа и Петрова: 227–229; Један немачки естетичар о срп-
ским народним песмама *: 230; Један швајцарски преводилац Филипа Ви-
шњића: 231–237; Вук Караџић у Израелу *: 238; Око корпуса народних пе-
сама. Сто хиљада песама, али колико фалсификата?: 239–243; Романтика
гусала у нумизматици и археологији: лажни златници српских царева и
краљева и лажна круна Цара Душана: 244–259; Вуков поштовалац – фал-
сификатор бретонских народних песама: 260; Красићеви плагијати: 261–
271; Питање „Алачевића зборника“: *; Фалсификати Луке Илића Ориовча-
нина, илирског песника, војног духовника и класичног археолога *; По-
смртни плагијати Драгутина Раковца *; Греси народољупца: скупљачке и
издавачке интервенције дона Миховила Павлиновића *: 272; Прота Нико-
ла Беговић, вероучитељ „Србоука“ *; Поп Балдо Мелков Главић и његове
песмарице *; Родољубиве мистификације Николе Т. Кашиковића, уредни-
ка „Босанске виле“ *; Родољубиве мистификације д-ра Сафета Башагића,
оријенталисте, уредника „Бехара“ * 273; Књижарске шпекулације Абуда-
лаха Хака, Осман-ефендије Сарајлића, Пертев-ефендије и других скупља-
ча и издавача којих нема *; Преварени филолог: несрећни случај д-ра Јова-
на Максимовића, издавача „Златиборске виле“ *; „Смрт бана Деренчина“
39
и њен песник *; Мештровићева „Хасанагиница“: * 274; Муркова „Хасана-

гиница“ * ; Народно песништво крушевачке Жупе: фалсификати учитеља
Крсте Божовића *; Народно песништво крушевачке Жупе: фалсификати
професора Ћире Милића *; Антологија српских народних приповедака М.
Панића-Сурепа *: 275; Сомборски портрет Краљевића Марка 276–281; Ко
је измислио Мусу Арбанасу, савезника кнеза Лазара у косовском боју *:
282; О лажној народној поезији: 283–333; Фабрициране тужбалице Новице
Шаулића *: 334; Фабрициране народне приче Новице Шаулића: 335–343;
Лажне српске народне песме у Совјетском савезу *: 344; Лажне српске на-
родне песме у Великој Британији: 350; Српска академија наука и њени са-
купљачи: 351–364; О изради библиографије наше народне песме *: 365;
Календари и алманаси као органи наше народне књижевности у XIX и XX
веку: 366; Д о д а т а к. О српском народном песништву. Предговор антоло-
гији „Српске народне песме“, Београд, 1926, Треће издање: 368–395; Још
једна „Хасанагиница“: 396; Тешан Подруговић: 397–399; „Узимање Бео-
града“, песма из Врчевићевих хартија: 400–401; Фалсификати на Косов-
ском споменику: 402–409; О српским народним приповеткама (предговор
антолгији „Српске народне приповетке“, Београд, 1925): 410–417; Ауто-
приказ: 418–432; Начела правописне редакције: 433–435; Попис извора:
436–447; Попис радова о проучавањима народне књижевности Војислава
М. Јовановића: 448–455; Регистар имена: 456–472; Summary: The Collec-
tion of Papers on Serbian Folk Literature: 473–474; Садржај: 475–477.
34. Бугарско-српске књижевне и културне везе : каталог изложбе /
Дејан Ајдачић, Драгана Бесара, Вера Петровић, Александра Јовановић, Бе-
оград: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2002. – с. 30.
35. Кодови словенских култура. Деца, Београд: Clio, 7, 2002. – 251 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод: 5–6; Анна Плотникова: Южнославянские
родины: структура, терминология, география: 7–26; Валентина Васева: Ра-
ђање деце у космо-биолошком ритму рађања живота: 27–54; Светлана
Толстая: “Ако се деца не држе” : магические способы, защиты новоро-
жденных от смерти: 55–87; Питер Плас: „Вучја имена“ у контексту обича-
ја и веровања, око рођења на западном Балкану: 88–101; Ивана Полонијо,
Лука Шешо: „Дијете пред рајским вратима“. Народна вјеровања Јужних,
Славена у наднаравну манифестанту душа мртве дјеце: 102–130; Љубинко
Раденковић: Подметнуто дете: 131–139; Душан Ратица: Статус и улога де-
тета у традиционалној словачкој сеоској, породици са становишта етноло-
гије: 140–146; Весна Марјановић: Традиционалне дечје игре у Војводини,
од друге половине XIX до краја XX века: 147–170; Оксана Микитенко:
Поэтические особенности плачей по детям, (украинская и балкано-славян-
ские традиции): 171–186; Лука Шешо, Ивана Полонијо: Мотив дјетета у
40
Матичиној антологији, Хрватске народне пјесме I–Х: 187–221; Екатерина

Белоусова: „Водные дети“: представления о новорожденном, в субкульту-
ре движения за „естественные роды“: 222–240; Изабрана библиографија:
241–251.
36. Кодови словенских култура. Птице, Београд: Clio, 8, 2003. – 169
с.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод 5–6; Юлия Кривощапова, Татьяна Леон-
тьева: Образы птиц и насекомых в русских обозначениях, интеллекта че-
ловека: 7–16; Десислава Влчева: Птице у бугарским народним представа-
ма и веровањима о свету и човеку: 17–32; Мария Маерчик: Птица-душа в
славянской народной традиции: 33–42; Ольга Черепанова: К интерпрета-
ции мифологических функций птиц в русских былинках: 43–54; Валенти-
на Васева: „Животни циклус“ домаћих птица и његов одраз у симболици
социјалних статуса: 55–73; Татьяна Володина: Курица в народной медици-
не белорусов: 74–83; Татьяна Агапкина: Сюжетика восточнославянских
заговоров, („птичьи“ мотивы): 84–97; Тања Петровић: У уже ждрале: 98–
108; Александар Лома: „Два врана гаврана“. Corvux corax у словенској
епици – компаративни поглед: 109–132; Олга Младенова: Лексическая се-
мантика в контексте: названия птиц в болгарской художественной литера-
туре: 133–162; Изабрана библиографија: 163–169.
37. Од Малорусије до Украјине / Микола Рјабчук, Београд: Универ-
зитетска библиотека „С. Марковић“; Библиотека града Београда, Чигоја
штампа, 2003. – с. 75.
С а д р ж а ј: Иза ограде Метерниховог врта: 5–17; Нехотице западњаци:
парадокси украјинског нативизма: 18–50; Од „Малорусије“ до „Индоевро-
пе“: украјински аутостереотипови: 51–74; О аутору: 75.
38. Јужнословенска истраживања на немачком језику = De-
utschsprachige südslavische Forschungen im 20. Jahrhundert, Београд: Уни-
верзитетска библиотека „С. Марковић“; Gete Institut Beograd, 2003. – 39 с.
39. Кодови словенских култура. Смрт, Београд: Clio, 9. 2004. – 315 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Увод: 5–6; Александар Лома: Димом у небо.
Обред спаљивања мртвих у старим и традиционалним културама, са по-
себним освртом на паганске Словене: 7–64; Оксана Микитенко: Вербаль-
ный текст обрядового бдения над умершим (украинские, сербские, хорват-
ские параллели): 65–91; Галина Захарченко, Александр Пригарин: Похо-
ронно-поминальные обряды русских-старообрядцев Придунавья: структу-
ра этноконфессиональной выразительности: 92–115; Мария Маерчик:
Одежда и тело в украинском похоронном обряде: 116–128; Душан Ратица:
Смрт у традиционалним словачким представама, обичајима и обредима:
41
129–139; Зузана Профантова: Мит о смрти у Словачкој (предзнаци, предо-

сећања, снови, слике): 140–153; Татьяна Володина: Атрибутика сферы
смерти в ритуально-магической практике белорусов: 154–164; Валентина
Васева: „Кровь мертвого“ – аспекты телесного кода болгарских скотово-
дов и земледельцев: 165–181; Љубинко Раденковић: Ударање у обредима
животног круга: 182–188; Николай Антропов: Суицидальное поле в этно-
лингвистическом пространстве традиционных метеорологических пред-
ставлений белорусов: 189–207; Suzana Marjanić: Južnoslavenske folklorne
koncepcije drugotvorenja duše i zoopsihonavigacije / zoometempsihoze: 208–
248; Мирјам Менцеј: Веровања о светлосним појавама на источном делу
Словеније: 249–262; Минчо Георгиев: Пир над „нередовним“ покојници-
ма: 263–273; Ольга Седакова: „В твоей руке горит барвинок“: Этнографи-
ческий комментарий к строфе Велимира Хлебникова: 274–280; Петко
Христов: „Нито жив, нито мъртъв“ – социјална „смрт“ у бугарској народ-
ној култури: 281–288; Дејан Ајдачић: „Смрт са косом“ на словенском ин-
тернету: 289–293; Изабрана библиографија: 294–315.
П р и к а з и: [1] B. Sikimić: Kodovi slovenskih kultura 9, Lingvističke aktu-
elnosti 14, Beograd 2006. http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=68
[2] B. Sikimić: „Kodovi slovenskih kultura”–Smrt, Belgrade, Klio, 9, 2004
(2006), ed. Dejan Ajdačić, 315 p., Philologica Jassyensia II/2, Iaşi 2006 [2007],
321–324.
40. Українсько-сербський збірник: історія, культура, мистецтво.
Украс, Київ: Tempora, 1/2006. – 242 с.
С а д р ж а ј: Від редактора 5–6; І . В и д а т н і п о с т а т і с е р б с ь к и х
п е р е с е л е н ц і в X V I I I c т . Любівоє Церович: Йован Хорват – ватажок
першого переселення сербів до Російської імперії: 11–26; Средоє Лалич:
Серби – офіцери і генерали російської армії (XVIII ст.): 27–50; Радован
Мічич: Генерал Симеон Зорич: 51–70; Деян Айдачич: Офіцери Пишчеви-
чі: риси сербської ідентичності та їх втрата: 71–94; Володимир Мільчев:
Петро Текелія: ескіз портрету: 95–112; І І . « Р у с а л к а Д н і с т р о в а » і
С е р б і я . Іван Брик: Переклади сербських народних пісень у «Русалці
Дністровій»: 115–136; Михайло Гуць: Перші українські переклади сербсь-
ких народних пісень: 137–159; Луїза Ільницька: «Русалка Дністрова» в
Сербії: 161–171; І І І . Н о в і т н я с е р б с ь к а д р а м а т у р г і я з п о р -
т р е т о м Д у ш а н а К о в а ч е в и ч а. Слободан Селенич: «Неокласицист-
ські» та поетичні драми: 175–186; Миряна Міочинович: Комічний жанр
Александра Поповича: 187–209; Алла Татаренко: «Професіонал» Душана
Ковачевича: 211–215; Ліляна Пешікан-Люштанович: Оповідь і показ у
«Професіоналі» Душана Ковачевича: 217–231; Душан Ковачевич (ін-
42
терв'ю): Театр іноді схожий намалу пересувну лікарню для зцілення душі:
233–241; Про авторів: 242.
41. Новітня сербська п'єса : Новија српска драма, Київ: Центр Курба-
са, 2006. – 471 с.
С а д р ж а ј: Деян Айдачич: Передмова: 7–34; Любомир Сімович: Ман-
дрівний театр Шопаловича (пер. І.Лучука): 35–119; Александар Попович:
Кар’єра Бори Шнайдера (пер. М. Василишин та М. Климец): 121–205; Ду-
шан Ковачевич: Професіонал (пер. М. Василишин та А. Татаренко): 207–
255; Мілена Маркович: Бог на нас зглянувся. Колія (пер. А. Татаренко):
257–298; Біляна Срблянович: Америка. Друга частина (пер. О. Ткаченко)
299–414; Небойша Ромчевич: Провина (пер. З. Гук) 415–454; Надія Миро-
шниченко: Острів болю і надії. Післямова: 455–470.
П р и к а з: [1] Людмила Олтаржевська: „Сербське капричіо“ Театральні
діалоги — це сучасно й ефективно // Україна молода http://umoloda.ki-
ev.ua/print/91/45/24908/
42. Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych,
Kraków: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego, 2006. – LVIII, 386 s.
(коуредници Georgi Minczew, Małgorzata Skowronek)
С а д р ж а ј: Źródła: IX–XI; Skróty: XIII–XV; Georgi Minczew: Sta-
rotestamentowe teksty pseudokanoniczne w południowosłowiańskiej tradycji
rękopiśmiennej: XVII–XLI; Dejan Ajdačić: Legendy starotestamentowe w fol-
klorze prawosławnych Słowian bałkańskich: XLIII–LVI; Apokryfy starotesta-
mentowe, Powstanie świata, aniołów i ludzi: 3–44; Objawienia i wizje: 45–69;
Patriarchowie, prorocy, królowie i bohaterowie: 71–160; Między Starym a
Nowym Testamentem: 161–208; Legendy folklorystyczne, O stworzeniu świa-
ta, aniołów, roślin, zwierząt i ludzi: 211–257; Wyobrażenia tamtego świata:
259–269; Grzech pierworodny: 271–289; Noe i potop: 291–300; Cykl Abra-
hama (ofiara Abrahama): 301–310; O nadobnym Józefie: 311–317; Dawid i Sa-
lomon: 319–335; O proroku Eliaszu: 337–353; Adam i Drzewo krzyżowe 355–
362; Bibliografia: 363–373.
43. Словенска научна фантастика. Зборник радова / Уредили Дејан
Ајдачић, Бојан Јовић, Београд: Институт за књижевност и уметност, 2007.
– с. 411.
С а д р ж а ј: Садржај: 3–4; Бојан Joвић: Лек за смрт – смрт као лек (о
„Празнику бесмртности“ А.А. Богданова и „Athanatiku“ В. Деснице): 7–28;
Darko Suvin: Šta preostaje od Zamjatinova „Mi“ nakon smene Levijatana: mo-
ra li kolektivizam biti protiv naroda?: 29–68; Мария Черняк: Научная фанта-
стика в споре с соцреализмом: случай Всеволода Иванова: 69–90; Wojci-
ech Kajtoch: O pierwszej powieści braci Strugackich: 91–120; Александра
43
Корда Петровић Tri češka robota (К. Čapek – F. Novotni – E. Bondi): 121–
130; Andrzej Stoff: Technika jako „lustro“ dla człowieka w twórczości Stanisł-
awa Lema: 131–154; Dariusz Brzostek: Fantastyka naukowa wobec pa-
radygmatu racjonalności: 155–180; Оксана Дрябина: Всесоюзное творческое
объединение молодых писателей-фантастов (ВТО МПФ) в субкультуре
российской фантастики рубежа 1980–90-х гг: 181–200; Дмитрий Харито-
нов: Функциональное предназначение фантастических элементов в твор-
честве В.П. Аксенова: 201–223; Зорица Ђерговић-Јоксимовић: „Европа
бpoj два“: нова српска утопија: 225–242; Михайло Назаренко: Гностиче-
ский космос в романе Марины и Сергея Дяченко «Vita nostra» (текст и
контекст): 243–262; Stefano Bartoni: II videogame nella fantascienza in lingua
russa: 263–281; Тијана Тропин: „Сталкер“ Андреја Тарковског као адапта-
ција књижевног научнофантастичног дела: 283–304; Елена Ковтун: Ро-
ждение фэнтези: трансформация посылки в российской фантастике конца
XX столетия: 305–327; Борис Ланин: Русская антиутопия на рубеже веков:
329–342; Деjан Ајдачић: Идеолошке npojeкције у словенским научнофан-
тастичним књижевностима: 343–382; Именски регистар: 383–403; Peги-
стар појмова: 404–409; О ауторима: 410–411.
П р и к а з: [1] Татаренко Ала: Словенска научна фантастика: Зборник
радова // Књижевна историја, 40, 2008, 134–135. – с. 315–318.
С а д р ж а ј: Зміст: 5; I . М а н і ф е с т и с е р б с ь к о г о а в а н г а р д у.
Мілош Црнянський: Пояснення Суматри: 9–15; Станіслав Винавер: Мані-
фест експресіоністичної школи: 17–47; Бранко Ве Полянскі: Маніфест:
49–52; Растко Петрович: Пробуджена свідомість (Юда): 53–66; Раде Драї-
нац: Програма Гіпнізму: 67–69; Позиція надреалізму: 71–75; Боян Йович:
Про деякі особливості маніфесту сербського авангарду: 77–86; I I . Н и -
к о л а Т е с л а – о б р а з у м и с т е ц т в і. Міланка Тодич: Никола Тесла -
геній і франт: 88–98; Боян Йович: З нагоди однієї ранньої “тесліади” (про
деякі літературні припущення щодо створення образу Николи Тесли в
першій половині XX ст.): 99–111; Сава Анджелкович: Про біографічну
драму „Тесла“ Мілоша Црнянського та драми Стевана Пешича й Мілиці
Новкович, присвячені Николі Теслі: 112–127; Алла Татаренко: Нікола Те-
сла в спалахах світла й обіймах пітьми („Тесла, молодість“ Владимира Пи-
штала): 128–135; Мілета Проданович: Тесла в металі: 137–156; I I I .
Е м і р К у с т у р і ц а й У к р а ї н а. Лариса Брюховецька: Іван Миколай-
чук – Емір Кустуріца. Мистецькі перетини: 158–166; Петро Домаха: Гімн
життю у виконанні Кустуріци 167–171; Катерина Хасанова: Музика в фі-
льмах Еміра Кустуріци: 172–178; Оксана Фіряєва: Останній дивак 179–
44
183; Українські письменники про Кустуріцу (М. Матіос, С. Андрухович,

Ю. Винничук, С. Жадан, Б. Жолдак): 184–194; Сербська культура в Украї-
ні – Хроніка (2006): 195–202; Про авторів: 203.
С а д р ж а ј: I . М и л о р а д о в и ч и в У к р а ї н і. Oлександр Лазаревсь-
кий: Милорадовичі. Люди старої Малоросії (1882): 9–26; Вадім Модзалев-
ський : Іван Чарниш і Михаил Милорадович (1905): 27–30; I I . У к р а ї н -
с ь к і л і т е р а т у р о з н а в ц і п р о Д р а г о с л а в а М и х а ї л о в и ч а. Па-
вло Рудяков: Роман Д. Михаїловича „Коли цвіли гарбузи“ у контексті
сербської прози 60–70-х рр. ХХ ст.: мотив переселення героя: 33–38; Алла
Татаренко: Деякі особливості наративної стратегії Драгослава Михаїлови-
ча-оповідача: 39–43; Вероніка Ярмак: Семантичний діапазон плюсквам-
перфекта в романі Драгослава Михаїловича „Коли цвіли гарбузи“ та в
його перекладі українською мовою: 44–53; В'ячеслав Левицкий: Місто як
полеміка в романі Драгослава Михаїловича “Коли цвіли гарбузи”: 54–60;
Оксана Шуруй: Стосунки з Батьківщиною у романі Драґослава Михаїло-
вича “Коли цвіли гарбузи”: 61–64; Марія Василишин: Особливості пере-
кладу творів Драґослава Михаїловича: 65–70; I I I . М і л е т а П р о д а н о -
в и ч – п и с ь м е н н и к і м и т е ц ь. Розмова з Мілетою Продановичем
(питання Деяна Айдачича): 73–96; Мілета Проданович : Фрагмент з рома-
ну “Сад у Венеції ”: 97–102; Мілета Проданович : Есмеральда (оповідан-
ня): 103–112; Лідія Меренік: Мілета Проданович – самосвідомість постмо-
дерного митця у добу кризи: 113–119; Алла Татаренко: „Вечеря у святої
Аполлонії“ Мілети Продановича як постмодерна біографія: 120–126; Деян
Айдачич: Іще раз про роман Продановича „Нові Клюні“: 127–137; Сербсь-
ка культура в Україні – Хроніка 2007–2008 рр.: 138–142; Про авторів: 143.
46. Кодови словенских култура. Ватра, Београд: Clio, 10, 2008. – с.
308.
С а д р ж а ј: Садржај: 3; Ольга Белова, Владимир Петрухин: «Живой
огонь»: мифология и этнография: 5–12; Никос Чаусидис, Костјантин Рах-
но, Гоце Наумов: Пећ као жена и мајка у словенској традиционалној кул-
тури: семиотика, митологија, обреди, лингвистика, дијахроне компараци-
је: 13–114; Suzana Marjanić: Ognjena Marija kao Agni u Nodilovoj re/kon-
strukciji „stare vjere“ Srba i Hrvata: 115–137; Joanna Szadura: Obraz pożaru w
polszczyźnie. Tradycja a współczesność: 138–148; Ксения Верхотурова: Ого-
нь в зеркале русского языка: 149–157; Людмила Педченко: Русские диа-
лектные наименования ритуального и бытового огня: 158–171; Екатерина
Романова: Спасенные огнем: 172–191; Ирина Климас: Огонь в необрядо-
вых фольклорных песнях южных и северных регионов Росии: 192–197;
45
Тетяна Черниш: Термини народної медицини у складі гнізд із коренями на

позначення горіння: 198–206; Тацяна Валодзіна: Падкурванне ў сістэме
лекавальнай магіі беларусаў: 207–214; Branko Đaković: Obredne vatre u go-
dišnjem ciklusu: etno-kartografski pregled: 215–233; Весна Петреска: Огнот
во свадбениот обреден комплекс во македонската традициска култура:
234–247; Эви Дж. Холанд: От современных „Анастенарий“ к древним
„Адониям“: 248–251; Іна Швед: Маланка: беларускія народныя ўяўленні:
252–261; Александар Лома: Вулканологија и митологија: 262–299; Изабра-
на библиографија: 300–308.
С а д р ж а ј: Зміст: 5; I . Х а р к і в с ь к и й у н і в е р с и т е т і с е р б и. Ві-
ль Бакиров: Харківський університет і серби: ретроспективний погляд: 9–
13; Сергій Страшнюк: Сербське підґрунтя Харківського університету:
Атанасіє Стойкович: 14–37; Іван Карпенко, Сергій Голіков: Харківська
кар'єра сербського філософа: духовні пошуки та життєві колізії Андрія
Дудровича: 38–48; Оксана Ручинська: Біля витоків харківського антико-
знавтства: Володимир Францевич Цих: 49–59; Артем Григор'єв: Чорногор-
ська місія Є. П. Ковалевського 1838 р.: 60–65; Володимир Калашник,
Людмила Педченко: Сербський фольклор у дослідженнях О. Потебні: 66–
73; Степан Віднянський, Оксана Іваненко: Сербія в дослідженнях учених
історико-філологічного факультету Харківського університету (друга по-
ловина ХІХ – початок ХХ ст.): 74–85; Сергій Лиман: Проблеми середньо-
вічної Сербії у творчості Марина Стоянова Дринова: 86–97; Оксана Мики-
тенко: М. Ф. Сумцов як дослідник сербських мотивів балади про «сестру-
отруйницю»: 98–110; Вероніка Ярмак: Сербістика у науковій спадщині
академіка Л. А. Булаховського (харківський період): 111–119; Чемал Долі-
чанін, Любомир Протич: Внесок академіка М. М. Салтикова у розвиток
математичної науки в Югославії: 120–125; Вадим Гряник: Історична юго-
славістика в Харківському державному університеті імені О. М. Горького:
126–137; Ігор Болотний, Крістіна Пастухова: Співпраця між Харківським і
Сараєвським університетами (1969–1991 рр.): 138–147; Ірина Журавльова,
Ірина Кононенко: Слов’янські колекції у фондах Центральної наукової бі-
бліотеки Харківського національного університету імені В.Н. Каразіна: до
історії формування колекції «сербська книга»: 148–156, II . К и ї в с ь к и й
у н і в е р с и т е т і с е р б и. Олена Чмир: Сербістика в Університеті св. Во-
лодимира: 159–184; Вероніка Ярмак: Слово про Вчителя: 185–202; Леся
Стеблина-Рудякова: Сербістика в Київському університеті імені Тараса
Шевченка: 203–224; Милан Радулович: Українська інтелектуальна еліта
(Сербська група на філологічному факультеті у Києві 1979–1981 рр.): 225–
46
228; I I I . С е р б и т а с е р б с ь к і м о т и в и в у к р а ї н с ь к і й л і т е р а -
т у р і. Оксана Микитенко: Серби в українському фольклорі: 231–239; Оле-
на Дзюба-Погребняк: Сербські мотиви в українській літературі про першу
світову війну: 240–247; Сербська культура в Україні: хроніка 2009 р.: 248–
253; Про авторів: 254.
48. Darko Suvin: Naučna fantastika, spoznaja, sloboda, Beograd: Slovo-
Slavia, 2009. – s. 395.
С а д р ж а ј: Sadržaj: 5; Uvodna bilješka 9–10; Beleška o izdanju: 11–12; 1.
Mjesečevo zrcalo čovjeku, ili pouke selenografije (1969): 13–19; 2. Utržak
1969: naučno-fantastički roman i „nova ljevica” (1969): 20–29; 3. Naučna fan-
tastika i Mitteleuropa. Otvorene parabole Stanisława Lema i Solaris (1970):
30–40; 4. Naučna fantastika: funkcije, standardi, oblici, sociologija (1972): 41–
57; Dodatak: Zbogom ekstrapolacijo! (1995): 57; 5. Naučno-fantastički roman
kao epsko pripovijedanje: za stapanje „formalne” i „sociološke” analize (1979):
58–71; 6. Naučna fantastika i novum (1979): 72–95; 7. Pripovjedna logika, ide-
ološka dominacija i po-robljenje književnosti (1981): 96–120; 8. Teze o poetici
naučne fantastike (1987): 121–127; 9.Gdje smo? Kako smo ovamo dospjeli?
Ima li odavde ikakvog izlaza?: ili, Vijesti iz novuma (1997): 128–173; 10. Uto-
pizam od orijentacije do akcije: što je nama intelektualcima činiti u eri Post-
Fordizma (1998): 174–223; 11. Što li preostaje od Zamjatinovog Mi nakon
smjene Levijatana: mora li kolektivizam biti protiv naroda? (1999): 224–261;
12. O žarištima za razumijevanje naučne fantastike: korist, korpus, povijest, iz-
gledi u poređenju s Fantasy (2002): 285–309; 13. Naučno-fantastične parabole
mutacije i kloniranja i/kao spoznaja (2002): 285–309; 14. Prilike i neprilike: po-
gled unazad (2004): 310–317; 15. Sjećati se Stanisława Lema (2006): 318–329;
16. Spoznaja, sloboda, Razvlašteni kao klasik (2007): 330–372; Iz Bibliografije
Darka Suvina o SF: 373–381; Beleška o Darku Suvinu / Dejan Ajdačić: 382–
384; Imenski registar: 385–395.
49. О делу Драгослава Михаиловића / Приредили Дејан Ајдачић, Зо-
ран Момчиловић, Врање: Учитељски факултет, 2009. – 172 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 5–6; Реч уредника: 7–8; Пер Јакобсен: Аутор као
читалац – на примеру Драгослава Михаиловића: 9–13; Михајло Пантић:
Приповетке Драгослава Михаиловића: слике из туробног доба: 20–25; Ала
Татаренко: Неке особености наративне стратегије Драгослава Михаилови-
ћа – приповедача: 36–31; Милета Аћимовић-Ивков: Историја, биографија
и прича. О личном и наративном идентитету у нефикционалној прози Дра-
гослава Михаиловића: 32–38; Роберт Ходел: Текстуална кохеренција сказа
на примјеру „Јалове јесени” Драгослава Михаиловића: 39–64; Павел Ру-
дјаков: Роман Д. Михаиловића „Кад су цветале тикве” у контексту српске
прозе 60-70-их година 20. века: мотив сеобе јунака: 65–72; Марија Васили-
47
шин: Особености превода дела Драгослава Михаиловића: 73–80; Вероника

Јармак: Семантички дијапазон плусквамперфекта у роману Драгослава
Михаиловића „Кад су цветале тикве” и у преводу на украјински језик: –;
Вјачеслав Левицки: Град као полемика у роману „Кад су цветале тикве”:
81–93; Оксана Шуруј: Односи са Отаџбином у роману Драгослава Михаи-
ловића „Кад су цветале тикве”: 103–108; Лидија Делић: Петрија – на дво-
струкој периферији: 109–126; Дејан Ајдачић: Приповедно обликовање де-
чијег погледа на свет у делу „Гори Морава” Драгослава Михаиловића:
127–140; Персида Лазаревић Ди Ђакомо: Драгослав Михаиловић у „Голом
отоку” Ђакома Скотија: 141–171.
Украс, Київ: Tempora, 5/2010. – с. 245.
С а д р ж а ј: Зміст: 5; I . Й о в а н Р а ї ч – і с т о р и к і п и с ь м е н н и к.
Максим Яременко: Навчання Іоана Раїча в Києво-Могилянський академії:
9–18; Деян Айдачич: “Про богів та благочестя слов’ян” в „Історії різних
слов’янських народів“ (1794) Йована Раїча: 19–25; Драгана Грбич: Йован
Раїч і Феофан Прокопович: 26–42; Мирослав Тимотієвич: Алегоричні пер-
соніфікації Йована Раїча на заголовних сторінках “Теологічного тіла”: 43–
56; Марта Фрайнд: Принципи обробки Йованом Раїчем „Трагікомедії“ Е.
Козачинського: 57–67; Юрій Пелешенко: Йован Раїч і українська поезія
XVIII ст.: 68–74; Віталій Курінний: У Могилянці вшанували Йована Раїча:
75–76; I I . С т а н у к р а ї н с ь к о - с е р б с ь к о г о п е р е к л а д у. Вероніка
Ярмак: На перехресті художніх світів: 79–97, Оксана Микитенко: Сербські
переклади на сторінках “Всесвіту”: 98–108; Антології та авторські книги
сербських авторів українською мовою: 109–113; Наталія Білик: Роман Мі-
лети Продановича “Колекція” у світлі сучасного українського перекладу:
114–116; Вероніка Ярмак: Вук Драшкович “Суддя” (Пропозиція для пере-
кладу): 117–118; Вероніка Ярмак: Віда Оґнєнович “Отруйне молочко ку-
льбаби” (Пропозиція для перекладу): 119–120; I I I . П р а ц і В е р о н і к и
Я р м а к. Вероніка Ярмак, Маргарита Пономаренко: Лінгвостилістика тур-
цизмів у сербській мові (на матеріалі поетичних творів А. Шантича): 125–
137; Вероніка Ярмак: Проблема передачі претеритів у перекладах україн-
ського поетичного дискурсу сербською мовою: 138–152; Вероніка Ярмак:
Сучасна поетична колористика (міжслов’янські лінгвостилістичні парале-
лі): 153–164; Вероніка Ярмак: Синтетичні та аналітичні претерити к опор-
ні елементи процесуальної структури різних видів прозового діалогічного
дискурсу (на матеріалі творів Симо Матавуля та Іво Чипіко): 165–175; Ве-
роніка Ярмак: Претерити як стильотворчі елементи сербського критично-
го дискурсу кінця ХІХ-початку XX століття: 176–185; Вероніка Ярмак:
Стилістична транспозиція аналітичних і синтетичних темпоральних кон-
48
струкцій із значенням минулого як джерело їх експресивності в есеїстич-

ній творчості Йована Дучича: 186–196; Вероніка Ярмак: Аорист у поезії та
прозі Й. Дучича: 197–203; Вероніка Ярмак: Стилістичні функції неповного
перфекта в сербскій лтературній мові кінця XIX – початку XX ст.: 204–
216; Вероніка Ярмак: Вербоїди та прислівники як темпоральний фон ро-
ману Вука Драшковича „Ніч генерала“: 217–225; Вероніка Ярмак: Стилі-
стичні особливості використання претеритальних конструкцій у романі
Мілети Продановича „Сад у Венеції“ та в його перекладі українською мо-
вою: 226–238; Бібліографія кандидата філологічних наук; доцента В. І. Яр-
мак (сербістика): 239–243; Сербська культура в Україні: хроніка 2010 р.:
244–246; Про авторів 247.
51. Južnoslovenske teme / Per Jakobsen. Priredili Dejan Ajdačić, Persida
Lazarević Di Đakomo, Beograd: SlovoSlavia, 2010. – 346 s.
С а д р ж а ј: Sadržaj: 5–6; Uvodna reč 7–8; [I] Uticaj rečeničke intonacije na
srpskohrvatske akcente: 11–14; Akcenti u srpskohrvatskom jeziku: instrumen-
talno ispitivanje: 15–33; Slog u srpskohrvatskom jeziku 35–38; Akcenat i into-
nacija u srpskohrvatskom jeziku: 39–44; Srpskohrvatski glagolski prilozi: 45–
52; Tematske i ključne riječi u „Baladama Petrice Kerempuha“: 53–59; Kon-
cepcija jezika u romanu „To“ Milovana Danojlića: 61–63; Da li su sintagme
„Beskrajan plavi krug“ i „Beskrajni plavi krug“ sinonimne?: 65–69; Rask i
Vuk. Tipologija dveju ortografskih reformi: 71–78; Struktura sloga: 79–85; [II]
Aktuelno jezičko stanje na području novoštokavskog standarda (bivši srpsko-
hrvatski)]: 89–103; O strukturalno-lingvističkim konstantama srpskohrvatskog
jezika (Inventar fonema i fonotaktička struktura): 95–103; Lingvistički identitet
u svetu promena: 105–110; U potrazi za idealnom formom: o jezičkom purizmu
u Evropi: 111–126; [III] Danski prevodi Vukovih pesama: 129–132; Srpska na-
rodna književnost u Danskoj u XIX veku: 133–140; Recepcija jugoslovenske
književnosti u Danskoj: 141–149; Prisustvo Aleksandra Tišme u skandinavskim
zemljama: 151–160; Danilo Kiš u Danskoj: 161–166; [IV] Džamija i čempres
iza zida: Istok i Zapad i „Treći svet“ u delu Ive Andrića: 169–177; Pripovedanje
i književni tekst kod Andrića: 179–185; Travnički lekari: 187–195; Hronika kao
književna vrsta: 197–202; Tri vezira u Travniku: 203–211; Ivo Andrić i Prvi
svetski rat: 213–218; San o idealnoj komunikaciji: 219–227; Rajkina kuća:
229–237; „Omerpaša Latas“ – hronika, roman, fragmenti? (Textologia et margi-
nalia): 239–262; Sublimacija erosa Andrićeve „Gospođice“: 263–270; Autor
kao čitalac – na primeru Dragoslava Mihailovića: 271–278; [V] Danska scena:
281–291; Od alegorije do otvorene kritike. Srpski film nekad i sad: 293–306;
Književna plurinacionalna pripadnost: na primeru Skandinavije: 307–314; Ko
je čiji? Balkanski književni kontekst: 315–328; Jugoslavista Per Jakobsen / Per-
49
sida Lazarević Di Đakomo: 329–332; Bibliografska beleška: 333–335; Indeks

imena 337–346.
П р и к а з: [1] Тодоров Нада П.: О Јужнословенским темама Пера Ја-
кобсена // Речи 3, 2010, с. 151–155.
[2] Делић Јован: Јубилеј слависте у изабраном завичају // Новости,
8.05.2010. – с. 18.
52. U čast Pera Jakobsena: Zbornik radova / Priredili Dejan Ajdačić,

Persida Lazarević Di Đakomo, Beograd: SlovoSlavia, 2010. – 569 s. – (Studia
in honorem ; 1.)
С а д р ж а ј: Uvodna napomena: 7; Sadržaj: 9–12; [I] Предраг Палавестра:
„Германијада“: 15–34; Knud Michelsen: Fra fremskridtstanke til globalisering:
35–53; Peter Schepelern: Fra bog til film Typiske træk i danske filmatiseringer:
55–83; [II] Персида Лазаревић Ди Ђакомо: Скандинавци („славенствовав-
шији“) Павла Соларића: 87–99; Sonja Bjelobaba: Johan Grove, prevodilac
srpskih usmenih pjesama na danski: 101–106; Зорана Опачић: Андерсеново
сновидовно око: 107–126; Lada Čale Feldman: „Nekrofilno odricanje“ ili „ža-
lovanje i melankolija“? Još o jednoj nordijsko-hrvatskoj vezi, Ibsenovu Ro-
smersholmu i Vojnovićevu „Sutonu“: 127–146; Радован Вучковић: Забора-
вљени скандинавист Лука Смодлака: 147–171; [III] Sergio Bonazza: Dalma-
tien als Raum italienisch-südslavischer literarischer Begegnung: 175–189; Ste-
fano Aloe: Garibaldi, l’Irredentismo, il Panslavismo e le Leghe di nazioni negli
scritti di argomento slavo di Angelo De Gubernatis: 191–200; Monica Papazu:
The Encounter between Serbia and the West: 201–224; Snježana Kordić: Ideo-
logija nacionalnog identiteta i nacionalne kulture: 225–239; [IV] Радоје Си-
мић: О придевској одређености и неодређености код заменица: 243–254;
Милош Ковачевић: О модалном презентском имперфекту и футуру првом
у савременом српском језику: 255–263; Вероника Јармак: Песнички ре-
френи с претериталним облицима као стилистичка средства кохезије тек-
ста у делима српских класика доба романтизма и модерне: 265–278; [V]
Снежана Самарџија: Време дивова у усменим облицима: 281–303; Светла-
на Томин: Владика Максим Бранковић и светогорски подвижник Максим
Кавсокаливит: 305–318; Гордана Јовановић: Деспот Стефан Лазаревић и
његова Манасија: 319–325; Миодраг Матицки: Почеци нове српске књи-
жевности у првим периодичним публикацијама намењеним младима: 325–
330; Vesna Malbaški-Pupovac: Laza Kostić : „Labudova pesma“ i „Dnevnik“ u
mreži moderne i postmoderne: 331–339; Бојана Стојановић-Пантовић: Те-
матски паралелизам у раној прози и есејима Исидоре Секулић: 341–350;
Aleksandar Petrov; Crnjanski and Su Shi – Close Poets Separated by a Millen-
nium: 351–358; Иван Негришорац: Цивилизацијски дискурс у поезији Рада
Драинца: 359–385; Милета Аћимовић Ивков: Стварност и прича. О једном
50
аспекту приповедног поступка Драгише Васића и поетичко-еволутивним

сродностима: 387–396; Sanja Roić: Dva prijevoda jedne knjige: Ignazio Silone
„Hleb i vino/Kruh i vino”: 397–406; Јован Делић: Београд и Хирошима или
Раичковићев атомски суматраизам – О Фасцикли Стевана Раичковића:
407–422; Светлана Шеатовић Димитријевић: Римски дух поезије Ивана В.
Лалића – Циклус „Хексаметри“: 423–434; Magdalena Koh: Od slike do por-
treta. Epifanije lica u esejistickom ciklusu „Lica“: (1967) Iva Andrića: 435–
449; Miłosz Bukwalt: Obrzydliwe, nienasycone, obce. Obraz ciała w prozie Mi-
odraga Bulatovicia: 451–461; Злата Бојовић: Контрапункт времена „Дубро-
вачке приче“ Милорада Павића: 463–469; Sabina Giergiel: Koncepcja czasu
w „Atlantydzie“ Borislava Pekicia. Rozważania wstępne: 471–480; Robert Ho-
del: Vladimir Pištalo: „Manifesti“. Ein Rückblick: 481–490; Ala Tatarenko: Na
semaforu poetike: roman kao vožnja (trilogija Zvonka Karanovića „Dnevnik
dezertera“): 491–499; Милица Јaкубјец-Семковова: Аксиолошке дилеме
Љиљане Хабјановић-Ђуровић: 501–514; Małgorzata Filipek: Шпанија у
прози Гордане Ћирјанић: 515–532; Дејан Ајдачић: Еротско тело и свако-
дневица у прози савремених словенских аутора: 533–544; Andrea Zlatar:
PTSP. Recentna hrvatska proza: 545–553; Сава Дамјанов: Читање као егзил:
555–560; Mihajlo Pantić: Književnost u tranziciji ili: kako vam drago: 561–
569.
П р и к а з: [1] Делић Јован: Јубилеј слависте у изабраном завичају // Но-
вости, 8.05.2010. – с. 18.
53. Venecija i slovenske književnosti / Priredili Dejan Ajdačić, Persida La-

zarević Di Đakomo. – Beograd: SlovoSlavia, 2011. – 580 s. – (Topoi ; knj. 1)
С а д р ж а ј : Sadržaj: 5–8; Юрій Андрухович: З майбутноі книжки „Лек-
сикон інтимних місць“. Венеція, 1992, 2001: 9–20; Vesna Goldsworthy:
Grad kao opšte mesto: jedan anglo-srpski pogled na Veneciju: 21–27; Mileta
Prodanović: Rat torti: 29–32; Mirjana Detelić: Mleci cvijet, a Carigrad svijet.
Slika Venecije u epskim pesmama balkanskih Slovena: 33–59; Љубинко Ра-
денковић: Демони млетачког дужда 61–66; Лидија Делић: Женидба Мле-
чанком: Иван, Ђурађ и Максим Црнојевић. Од женидбе владара до епских
образаца: 67–84; Славко Петаковић: Представа о Венецији у песништву
Мавра Ветрановића: 85–95; Marinko Šišak: Porodica Manuzijevih i Dubrov-
nik: 97–111; Simonetta Pelusi: “Quel libro… che vale un tesoro”. La circolazi-
one dei manoscritti slavi a Venezia: dalle biblioteche religiose alla Pubblica Li-
breria: 113–149; Ivan Pederin: Questioni del ‘Culphus’ (Dubrovnik, le lettere, il
contrabando e la pirateria). Culphus: cultura, rivalità, contrabbando: 151–163;
Rosanna Morabito: Il „Fiore di discorsi“ del predicatore-patriota fra’ Filip Gra-
bovac, suddito della Serenisima: 165–198; Vesna Deželjin: Hrvatska kompo-
nenta u mletačkom tekstu iz 18. stoljeća: 199–212; Željko Đurić: Venecija Ge-
51
rasima Zelića: 213–226; Marcella Ferraccioli, Gianfranco Giraudo: Il viaggio

dei „Conti del Nord“ a Venezia nella narrazione di Antonio Paravia: 227–254;
Miłosz Bukwalt: Wenecjanin jako Obcy, czyli czarnogórskiego wojewody Dra-
ška impresyj z podróży do Serenissimy opisanie. Na podstawie „Górskiego wi-
eńca“ Piotra II Petrovicia Njegoša: 255–276; Anna Rinaldin: Unità nazionali: il
ruolo di Venezia nelle teorizzazioni di Niccolò Tommaseo (1849): 277–288;
Vesna Kilibarda: Njegoš i Venecija: 289–302; Vesna Vukićević Janković: Nje-
goševi susreti sa Venecijom: 303–314; Персида Лазаревић Ди Ђакомо: Ши-
ме Љубић у Млетачком архиву: 315–342; Весна Малбашки Пуповац: Вене-
цијанска црква као ‘фрајла Лазин’ еротски симбол: 343–350; Драгана Но-
ваковић: Васе Пелагића „Писмо из Мљетака“: 351–362; Нада Савковић:
Путописи о Венецији Ђорђа Дере и Милана Савића: 363–373; Maria Bido-
vec: „Benetke“ nel corpus „Nova beseda“. Qualche considerazione sull’idea di
Venezia in alcuni classici della letteratura slovena: 375–397; Бойка Илиева:
Образи на Венеция в българската литература: 399–409; В’ячеслав Левиць-
кий: Образ Венеції в урбаністиці київських поетів: 411–423; Dušica Todo-
rović: Dva prevoda Pirandelove novele i smrt u Veneciji: 425–436; Danijela
Maksimović: Venecija između Marka Cara i Miloša Crnjanskog: 437–448; Li-
dija Mustedanagić: Venecija Miloša Crnjanskog: 449–474; Maria Cristina Mar-
vulli: Miloš Crnjanski: memorie di Venezia: 475–486; Giacomo Scotti: Venezia
segreta scoperta da Predrag Matvejević: 487–502; Оксана Палій: Карнавалізо-
ваний хронотоп Віктора Фішла: роман „Машкари у Венеції“: 503–514; Де-
јан Ајдачић: Венецијански карневал и чудесни врт у словенској књижев-
ности: бити други и бити другде: 515–524; Петар Пијановић: Две српске
реплике на Томаса Мана: 525–542; Kristina Posilović: (Ne)očekivano o oče-
kivanoj Veneciji: 543–550; Zorica Đergović Joksimović: Venecija: grad i knji-
ževna konstrukcija: 551–566; Светлана Шеатовић Димитријевић: Венеција –
pro et contra. Између дивљења и презира: 567–581.
П р и к а з и : [1] Jerkov Janja: Venecija i slovenske književnosti // Europa
orientalis : studi e ricerche sui paesi e le culture dell'est europeo, 31, 2012. – s.
355–358.
[2] Петковић Ивана: Венеција и словенске књижевности: зборник радо-
ва, приредили Дејан Ајдачић и Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Београд,
2011 // Филолошки преглед, Год. 39, 2012, бр. 1. – с. 276–278. Доступно и
на: http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/
[3] Simović Dubravka: Kako zavoleti jedan grad (Venecija i slovenske knji-
ževnosti / priredili Dejan Ajdačić i Persida Lazarević Di Đakomo, Slovoslavia,
Beograd, 2011.) // Putopis časopis za putopisnu književnost, 1–2, 2012. – s.
347–353.
52
54. Језик – Слика – Свет. Етнолингвистичке студије / Јежи Барт-

мињски, Приредио Дејан Ајдачић, Превела Марта Бјелетић. – Београд:
SlovoSlavia, 2011. – 569 s.
С а д р ж а ј: Садржај: 5–6; Реч аутора: 7–8; Чиме се бави когнитивна ет-
нолингвистика: 9–40; [Ј е з и ч к а с л и к а с в е т а] Појам језичке слике
света и начини његове операционализације: 41–69; Вредности као основа
језичке слике света: 71–92; Когнитивна дефиниција као инструмент описа
конотације: 93–106; Место хиперонима у лексикографској дефиницији:
107–117; Профили и субјективна интерпретација света 119–130; Динамика
категорије тачке гледишта у језику, тексту и дискурсу: 131–168; Стерео-
тип као предмет лингвистике: 169–194; [С т е р е о т и п и] Matka (мајка).
Пољски стереотип: 195–217; Dom (кућа/дом) у пољском језику са физич-
ког, друштвеног и културног аспекта: 219–243; Ojczyzna (отаџбина/домо-
вина). Основни стереотип и његови идеолошки профили: 245–270; Prowin-
cja (провинција) у кругу митова интелигенције 271–289; Lud (народ). Про-
фили појма и њихови културни контексти: 291–312; [Е т н и ч к и и и д е -
о л о ш к и с т е р е о т и п и] Како се мења стереотип Немца у Пољској: 313–
342; Пољски стереотип Руса и његово профилисање у јавном дискурсу:
343–380; Семантика и политика. Нови профил пољског стереотипа Укра-
јинца: 381–407; Wschód : Zachód (излазак : залазак Сунца, Исток : Запад).
О симетрији значења и културној диференцијацији профила: 409–418;
Prawica : lewica (десница : левица). Начини профилисања појмова: 419–
427; [У п о р е д н а и с т р а ж и в а њ а] Концепција језичке слике света у
програму компаративних славистичких истраживања: 429–447; Опозиција
swój : obcy (свој : туђ/стран) и проблем језичке слике света: 449–479; Лите-
ратура: 481–529; Белешка о издању: 531–536; Белешка о Јежију Бартмињ-
ском / Дејан Ајдачић: 537–549; Индекс имена: 551–569.
П р и к а з: [1] Лутовац Тамара // Лингвистичке актуелности, 25, 2014. –
с. 39–46 на сајту Института за српски језик http://test.izjs.mycpanel.rs/rubri-
ke/uploaded/Lingvisticke%20aktuelnosti%2025%201.pdf
55. Угренова земля та інші оповідки / Новак Килибарда, Упорядник і
автор передмови Деян Айдачич. – Київ: Tempora, 2011. – 215 с.
С а д р ж а ј: Гіркі спокуси і сміх Новака Килибарди / Деян Айдачич: 5–
15; Чортові сади: 17–25; Пісня Якуба Булюбаші: 26–33; Дженджеруха: 34–
37; Кошіль: 38–49; Проводирі й писарі: 50–55; Герої з Осоїв: 56–62; Мрії й
сини: 63–140; Вишеградський міст: 141–176; Угренова земля: 177–215.
56. Тело у словенској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. –
Београд: SlovoSlavia, 2011. – 350 с.
С а д р ж а ј: Садржај: 5–6; Војћех Кајтох: Победа тела (о три утопије из
педесетих година 20. века): 7–33; Анджеј Штоф: Коришћење мотива теле-
53
сности човека у пољској научној фантастици (Вишњовски, Хулевич, Лем):

35–60; Тијана Тропин: О инсектима и људима: 61–72; Бојан Јовић: Др
Менгеле среће Франкештајна (о неким аспектима медицинске антиутопије
у роману Ивана Ивањија На крају остаје реч): 73–91; Оксана Дрјабина:
Особености представљања тела у делима руских фантастичара осамдесе-
тих година 20. в.: 93–109; Борис Лањин: Тело у савременој руској антиуто-
пији: 111–124; Дејан Ајдачић: Модификатори еротског тела у словенској
футурофантастици: 125–131; Даријуш Бжостек: Фантазма отеловљена (ре-
чима). Еротизам у фантастици Станислава Лема: 133–147; Павел Мајев-
ски: Човек са машином. О једном виду протока знања у стваралаштву Ста-
нислава Лема: 149–179; Зорица Ђерговић-Јоксимовић: Тело под опсадом:
„Беснило“ Борислава Пекића: 181–198; Персида Лазаревић Ди Ђакомо:
Тело као матрица изражајних могућности „Атлантиде“ Борислава Пекића:
199–218; Сабина Гјергјел: Гротескна тела машина Борислава Пекића. Игре
формама у повести 1999: 219–239; Катажина Боћан: Телесни контрапункт.
Представе људске телесности у пољској фантастици 20. века: 241–266;
Елена Ковтун: Ван коже: фантастичари у потрази за идеалним човеком:
267–305; Евгеније Шкуров: Основне стратегије осмишљавања Homo Futu-
rusa у фантастичној књижевности: 307–336; Олександар Михед: Тело и
судбина: спајање телесног и духовног у антиутопији Оксани Забужко
„Књига постања. Глава четврта“: 337–342; Александра Корда-Петровић:
Тело као експонат: 343–349; Списак аутора: 350.
С а д р ж а ј: Зміст: 5–6; I . К о з а к и т а “ г р а н и ч а р и ”. Сергій Дідик:
Микола Адабаш – сербський граничар і козацький полковник 9–17; Ольга
Посунько: В очікуванні удару (про підготовку до можливого татарського
наступу на новосербське прикордоння у 1762 р.): 18–30; Володимир Міль-
чев: Запорозькі козаки на землі сербських граничар: 31–94; I I . М о в н а
картина світ у у сербській та українській фразеології
( п о р і в н я н н я ). Сергій Єрмоленко: Календарні паремії у зіставному пла-
ні: деякі питання методології дослідження: 97–102; Людмила Недашківсь-
ка: Еквівалентність сербських та українських фразеологізмів з номеном
“кішка”: 103–107; Людмила Недашківська: Пес у фразеології (українсько-
сербські паралелі): 108–111; Людмила Верещак: Фразеологічні одиниці з
числовим компонентом “один” у сербській і українській мові: 112–115; Лі-
лія Іванова: Порівняльна характеристика сербських та українських фразео-
логізмів із компонентом “ђаво” – “чорт/диявол”: 116–125; Лілія Іванова:
Порівняльна характеристика фразеологізмів із значенням “п’яний, п’ян-
ство, напитися” в українській і сербській мовах: 126–131; Деян Айдачич:
54
Асиметрія цінностей у сербській та українській фразеології: 132–138; Леся

Петровська: Мова тіла в українській і сербській фразеології: 139–163; Ве-
роніка Ярмак: Терміни спорідненості в сербській фразеології: 164–176;
I I I . У к р а ї н с ь к а л і т е р а т у р а в с е р б с ь к и х п е р е к л а д а х. Люд-
мила Попович: Любов і смерть у поезії Десанки Максимович і Лесі Укра-
їнки: 179–191; Таня Гаев: Рецепція української літератури в сербській ку-
льтурі: 192–216; Алла Татаренко: Прогулянка садом з розгалуженими
стежками: нотатки про історію сербського перекладу “Перверзії” Ю. Ан-
друховича: 217–222; Сербська культура в Україні: хроніка 2011 р.: 223–
225; Про авторів: 226–227.
58. Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць / Наук. ре-
дактор Д. Айдачич, Київ, ВПЦ „Київський університет“, 2012. – 576 с.
С а д р ж а ј: Зміст: 3–7; Бовсунівська Тетяна: Епістемологічна нестабі-
льність межі фантастики: 9–14; Ковтун Елена: Рациональность мистиче-
ского: фантастическая посылка на рубеже тысячелетий: 15–38; Нямцу
Анатолій: Легендарно-мифологические традиции в современной фанта-
стике: 39–51; Стужук Олеся: Художня фантастика як теоретична пробле-
ма: 52–65; Троха Богдан (Bogdan Trocha): Źródła i funkcje mitycznych cyta-
cji w rosyjskiej, ukraińskiej, czeskiej i polskiej literaturze popularnej po 1990
roku: 66–76; [Я з и ч н и ц ь к і д е м о н и й б о г и у с л о в ’ я н с ь к и х
л і т е р а т у р а х] Брацка Марія: Світ народної демонології у творчості Ва-
лерія Лозинського: 77–87; Булаховська Юлія: Спільне й відмінне у фанта-
стиці М.В. Гоголя і польських письменників його доби (Адама Міцкевича
і Северина Гощинського): 88–94; Гиргинова Мариета: Образът на змея в
модерната българска драма: 95–107; Даниленко Юлія, Стужук Олеся: Кон-
цепція угоди з темними силами та ідея розплати в слов’янській фантастиці
другої половини 20 ст.: 108–115; Зінченко Наталія: Народна демонологія у
творчості Олекси Стороженка: 116–123; Ласонь-Коханьська Гражина
(Grażyna Lasoń-Kochańska): Boginie i czarownice. Źródła wyobrażeń postaci
kobiecych w polskiej fantastyce: 124–133; Лучиньський Міхал (Michał
Łuczyński): Funkcjonowanie motywów mitologii słowiańskiej w literaturze
(zarys problematyki): 134–143; Мазуркєвич Адам (Adam Mazurkiewicz): Po-
gańska słowiańszczyzna w tekstach kultury popularnej. Rekonesans: 144–156;
Посилович Крістина (Kristina Posilović): Paganizam u Vetranovićevu “Pele-
grinu”: 157–; Романенко Олена: Фольклорно-міфологічний образ “іншого
світу” у прозі Юрія Винничука: 169–176; Рябченко Марина: Синкретизм
фантастичних, фентезійних та міфологічних елементів у творчості Мари-
ни Соколян: 177–187; Саволоцька Анастасія, Поворознюк Роксолана: Пан-
теон міфологічних створінь у драмі-феєрії “Лісова пісня” (на матеріалі пе-
рекладу Персівала Канді): 188–198; Сединина-Барковская Юлия: Божества
55
древнегреческой мифологии в творчестве Г.Л. Олди: 199–209; Фиалкова

Лариса: Принципы создания фантастического образа в романном сериале
Лады Лузиной “Киевские ведьмы”: 210–220; Філоненко Софія: Бридка
принцеса і людяний дракон: інтерпретація традиційного сюжету в романі
“Ритуал” Марини і Сергія Дяченків: 221–229; Пузіо Катажина (Katarzyna
Puzio): Świat pogańskich bóstw i wierzeń w polskiej literaturze prero-
mantycznej i romantycznej (do roku 1830): 230–242; Шарович Марія (Марија
Шаровић): Бурлеска господина Перуна бога грома Растка Петровића: из-
међу мита и фантастике: 243–258; [Міський текст і фантастика у слов’ян-
ських літературах], Левицький Вя’чеслав: Елементи фантастики у змалю-
ванні персонажів київського тексту: 259–266; Польова Юлія: Фантастич-
ний вимір Праги в сучасній чеській літератури: 267–273;
[А п о к а л і п т и ч н і т а к а т а с т р о ф і ч н і м о т и в и с л о в ’ я н с ь к о ї
ф а н т а с т и к и], Йович Боян (Бојан Јовић): Апокалиптика у српској фан-
тастици: 274–287; Дзюба-Погребняк Олена: Війна і сон Тіта Строці: 288–
295; Шкуров Євген, Айдачич Деян: Світ богів та його руйнування у циклі
Юрія Нікітіна “Троє з Лісу”: 296–308; [У т о п і я , а н т и у т о п і я] Драгой-
лович Юлія: Фантастика versus реальність в історіях двох винаходів (“Со-
нячна машина” В. Винниченка, “Хронос” Т. Антиповича): 309–320;
Дам’янов Сава (Сава Дамјанов): Антиутопічні початки модерної сербської
фантастики: 321–328; Неделькович Олександр Б. (Александар Б. Недељко-
вић): Српска утопија “Ера блаженства” Михаила Симића: 329–349; Михед
Олександр: Культурно-історична трансформація концепту “прозорості”:
від антиутопії до реаліті-роману: 350–356; Улюра Ганна: Когда фантасти-
ческая условность не противоречит установкам документальности: случай
антиутопии (на материале “Дзюдо” Вячеслава Дурненкова): 357–369;
[А л ь т е р н а т и в н а і с т о р і я у с л о в ’ я н с ь к и х л і т е р а т у р а х] Ва-
лецький Вацлав (Wacław Walecki): O powieści Ignacego Krasickiego „Histo-
ria“ w kontekście słowiańskiej fantastyki naukowo-historycznej. Dlaczego wła-
śnie to dzieło Krasickiego tak szybko przetłumaczono na rosyjski?: 370–375;
Валовський Павел (Paweł Wałowski): Historia alternatywna jako funkcja or-
namentacyjna w polskiej prozie kryminalnej: 376–383; Делич Лідія (Лидија
Делић): Могу Турски, и могу Мановски… (о роману Мирјане Детелић):
384–408; Леванат Перичич Миранда (Miranda Levanat-Peričić): Alternativna
povijest i “povampirena prošlost” u suvremenom hrvatskom vampirskom roma-
nu Boris Dežulović: „Christkind“ (2003); Boris Perić: „Vampir“ (2006): 409–
428; Назаренко Михаил: Альтернативная история как возможный мир:
429–439; Поляк Анджей (Andrzej Polak): Fantastyka społeczna Aleksandra
Kabakowa „Невозвращенец“ (1988): 440–450; Тропин Тияна (Тијана Тро-
пин): Фантазије о моћи: алтернативна историја у делу Горана Скробоње
“Човек који је убио Теслу”: 451–461; [О н і р и ч н а ф а н т а с т и к а] Айда-
56
чич Деян (Дејан Ајдачић): Сан и демони у словенској фантастици 19. века:
462–477; Климець Мар’яна: Оніричний дискурс у фантастичних оповідан-
нях хорватських письменників наприкінці ХІХ-початку ХХ ст.: 478–485;
Нечаенко Дмитрий: “Мертвые души” как роман-сон: 486–491;
[Т е м а т и к а , і с т о р і я с л о в ’ я н с ь к о ї ф а н т а с т и к и] Боцян Ката-
жина (Katarzyna Bocian): Jak opowiedzieć ten błękit we mnie? Fantastyczna
inwolwerencja w powieści Jacka Dukaja “Extensa”: 492–504; Вівчар Соломія:
Елементи горору як вкраплення жанрової літератури у фантастичній прозі
Горана Трибусона: 505–512; Жиніс Бернадета (Bernadetta Żynis): Anioły –
ślady (nie)obecności” w książce czeskiego pisarza M. Viewegha: 513–522; Та-
таренко Алла: Сербська літературна фантастика постмодерної доби: 523–
534; Олійник Світлана: Тема контакту у фантастиці Олеся Бердника: 535–
541; [М о в а с л о в ’ я н с ь к о ї ф а н т а с т и к и] Малджиева Вяра: Словоо-
бразувателните неологизми в научно-фантастичните текстове като про-
блем на превода (на основата на семантичен модел за словообразувателна
съпоставка): 542–553; Ярмак Вероніка: Стилістичні особливості дискурсу
сучасної сербської художньої фантастики: часові координати й колористи-
ка в романі Горана Петровича „Облога церкви Святога Спаса“: 554–571;
Список авторів: 572–575.
59. Ciało w futurofantastyce słowiańskiej / Pod red. Dejana Ajdačicia i
Wacława Waleckiego, Kraków: Collegium Columbinum, 2013. – 315 s. – (Bi-
blioteka Tradycji ; nr 123)
С а д р ж а ј: Spis treści: 5–6; Wojciech Kajtoch: Zwycięstwo ciała (o trzech
utopiach z lat pięćdziesiątych XX stulecia): 7–27; Andrzej Stoff: Wykorzysta-
nie motywu cielesności człowieka w polskiej fantastyce naukowej (Wiśniow-
ski, Hulewicz, Lem): 29–49; Tijana Tropin: O insektach i o ludziach: 51–59;
Bojan Jović: Dr Mengele spotyka Frankensteina (O niektórych aspektach
antyutopii medycznej w powieści Ivana Ivanjego Na końcu było słowo): 61–69;
Oksana Driabina: Sposoby przedstawienia ciała w utworach autorów rosyjskich
powieści fantastycznych lat 80: 71–84; Borys Łanin: Ciało we współczesnej
rosyjskiej antyutopii: 85–95; Dejan Ajdaćić: Zmienne erotycznego ciała w sło-
wiańskiej futurofantastyce: 97–119; Dariusz Brzostek: Fantazmat ucieleśniony
(w słowach). Erotyzm w fantastyce Stanisława Lema: 121–132; Paweł Majew-
ski: Człowiek z maszyną. O pewnej formie obiegu wiedzy w twórczości Stani-
sława Lema: 133–155; Zorica Đergović-Joksimović: Ciało pod oblężeniem:
„Wścieklizna“ Borislava Pekicia: 157–170; Persida Lazarević di Giaccomo: Ci-
ało jako wzorzec możliwości ekspresyjnych „Atlantydy“ Borislava Pekicia:
171–186; Sabina Giergiel: Groteskowe ciała maszyn. Borislava Pekicia gry (z)
formą w powieści „1999“: 187–202; Katarzyna Bocian: Cielesny kontrapunkt
Obrazy ludzkiej korporalności w polskiej fantastyce XX wieku: 203–222; Elena
57
Kowtun: Wyjść ze skóry: fantaści w poszukiwaniu idealnego człowieka: 223–

253; Jewgenij Szkurow: Podstawowe strategie przedstawiania Homo Futurus w
literaturze fantastycznej: 255–278; Oleksandr Miched: Ciało i los: jedność cie-
lesności i duszy w antyutopii Oksany Zabużko „Księga rodzaju. Część czwar-
ta“: 279–283; Aleksandra Korda-Petrović: Ciało jako eksponat: 285–290; Spis
wydawnictw Collegium Columbinum: 291–315.
60. Київ і слов’янські літератури : збірник упорядник Деян Айдачич,
Київ : Tempora ; Београд : SlovoSlavia, 2013. – 430. с.
С а д р ж а ј: Зміст: 5–7; Вступне слобо: 9; Ірина Шувалова. [моє темне
місто чи ти знаєш мене чи бачиш] 11; Андрій Любка. М. Контрактова пло-
ща: 13; Юлія Стахівська: крадіжка 15–16; Петро Мідянка: [На Пушкінсь-
кій нам віяв протяг стріч] 17; Олег Коцарев: Фортепіано 19–21; Лесь Бе-
лей: Київ: триптих буденності: 23–27; Bogusław Bakuła: Kijów (Szkic miej-
ski): 29–46; Юдіт Германн: У Києві 47–50; Mileta Prodanović: Mihajlovski
mozaici: 51–55; Cornelia Soldat: Heidnisches und Christliches in der rus-
sischen Chronik – Die Darstellung der Konversion des Großfürsten Vladimir
Svjatoslavič in der Povest’ vremennych let: 57–76; Татьяна Иванова: Киев и
Москва в севернорусских былинах: 77–91; Володимир Крекотень, Микола
Сулима: Біля початку поетичного портрета Києва: урбаністика давньої
української літератури: 93–97; Gianfranco Giraudo: Kiev nella letteratura sto-
rica e geografica XVI – prima metà XIX secolo XVI – prima metà XIX secolo:
99–129; Юрій Пелешенко: Київ та Єрусалим в українській церковно полі-
тичній думці першої половини XVII ст.: 131–139; Наталія Яковенко: Київ
під шатром Свентольдичів: могилянський панегірик „Tentoria venienti Kio-
viam“ 1646 р.: 141–157; Леонід Ушкалов:. Барокові обличчя Києва: 159–
176; Жељко Ђурић: Герасим Зелић у Кијеву: 177–182; Ганна Веселовська:
Топос київського Подолу у драматургії XVIII – XX століть: 183–195; Де-
јан Ајдачић: Кијевске вештице: 197–204; Марія Брацка: Київський урбані-
стичний простір ХІХ ст. очима польських письменників: 205–215; Тамара
Гундорова: Романс як архетип київського модерністського тексту: 217–
234; Тетяна Свербілова: Исторический миф и персонажи украинской исто-
рии в киевском тексте 1918–1919 гг. (Пьеса И. Микитенко „Як сходило
сонце“, фильм А. Довженко „Арсенал“, роман М. Булгакова „Белая гвар-
дия“): 235–259; Александр Люсый. Это была просто очень хорошая квар-
тира. Опыт стольноградософии 261–273; Сніжана Жигун. Київ у творчості
прозаїків „Ланки“: 275–282; Ewa Pogonowska: Kijów 1930–1936. Polacy
Dwudziestolecia na „kijowskim etapie” podróży po Związku Sowieckim: 283–
297; Марина Гогуля. Образ Києва в оповіданні Данила Кіша „Механічні
леви“: 299–304; В’ячеслав Левицький. Міфологія модернізму в київському
тексті української поезії: 305–319; Людмила Кісельова. Іконічний образ
58
Києва у творі Павла Тичини „Золотий гомін“ 321–333; Мар’яна Комариця.

Місто „люду архангельського“ у прозі Наталени Королевої: 335–347; Ана-
стасія Левкова. Про тих, хто „панаєхалі!“, або Вчорашні провінціали у Ки-
єві: 349–359; Łukasz Saturczak. „Już nikogo własnego“. Kijów we wspomnie-
niach Jarosława Iwaszkiewicza: 361–373; Rosanna Morabito. Toscana, amore e
slavità kieviana nella geografia interiore del giovane Crnjanski: 375–387; Яро-
слав Поліщук. Імагологічний вимір Києва в художній літературі новітньої
доби: 389–399; Олександр Яровий. Художня своєрідність „Прочитання
Києва“ у збірці Станіслава Бондаренка „Кирилиця київських вулиць“:
401–408; Инна Булкина. „Киевский текст“ в новой украинской литературе:
409–416; Матеріали до бібліографії з вивчення Київського тексту у слове-
сності (праці ХХ – початку ХХІ ст.) / В’ячеслав Левицький: 417–430.
П р и к а з и : [1] Драгојловић, Јулија. У лавиринту „кијевског текста“:
Київ і слов’янські літератури: упорядник Деян Айдачич (Київ: Темпора,
Београд: SlovoSlavia, 2013). // Славистика, XVIII, 2014. – с. 642–645.
[2] Ајдачић, Дејан. О зборнику „Кијев и словенске књижевности“ (2013)
www.rastko.rs/rastko/delo/14909 Ajdačić Dejan. O zborniku „Kijev i slovenske
književnosti” http://kulturniheroj.com/?p=2610
61. Тесла као лик у уметности, Београд : Албатрос плус, 2014. – с.
186. – (Албатрос библиотека ; књ. 169)
С а д р ж а ј: Садржај: 5–6; Миланка Тодић: Никола Тесла геније и ки-
цош: 7–22; Бранко Златановић: Поетска биографија Николе Тесле – спој
аутобиографског и усменог приповедања: 23–37; Бојан Јовић: Поводом
једне ране ‘теслијаде’ „На Марс са Теслом“ В.Џ. Коба (1901): 39–52; Зори-
ца Ђерговић-Јоксимовић: О Велсу и Теслиним идејама: 53–70; Сава Ан-
ђелковић: Тесла као лик у српској драмској књижевности: 71–86; Ала Та-
таренко: Никола Тесла у експлозијама светла („Тесла, младост” Владими-
ра Пиштала): 87–96; Тијана Тропин: Никола Тесла у жанровској фантасти-
ци: „Човек који је убио Теслу“: 97–111; Новица Петровић: Никола Тесла
као лик у роману „Ефекат трика“ Кристофера Приста и истоименом фил-
му редитеља Кристофера Нолана: 113–127; Милета Продановић: Тесла у
металу: 129–166; Марија Масникоса: Опера „Violet Fire“ омаж Теслиној
хуманистичкој визији света: 167–175; О ауторима: 176; Белешка уредника:
177.
62. О вредностима у српском језику: зборник етнолингвистичких
радова. – Београд: Алма. 2015. – с. 209. – (Библиотека Тематски зборници
; књ. 1)
С а д р ж а ј: Садржај: 5; Јежи Бартмињски: Уводна реч: 7–8; Стана Ри-
стић, Ивана Лазић Коњик: Концепт домa у српском језику и култури: 9–
38; Марија Стефановић: O концепту рад у српском језику: вредновање и
59
дефиниција: 39–52; Рајна М. Драгићевић: Концепт слобода у српском јези-

ку и култури: 53–72; Дејан Ајдачић: Концепт част у српском језику: 73–
97; Маријана Р. Богдановић: О концепту Европа у савременом српском је-
зику и култури: 98–124; Ивана Лазић Коњик: Семантичко-деривациони
потенцијал речи у откривању лексичких и културних конотација (на при-
меру концепта живот): 125–140; Стана Ристић: Концептосфера домовине,
дома и мајке у српском језику и култури: 141–161; Рајна М. Драгићевић:
О концептима Истока и Запада у српском језику 162–187; Дејан Ајдачић:
Колекције вредности, њихови типови и профили у српском језику: пароле
Слобода, једнакост, братство и Братство и јединство: 188–209.
63. Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць. Том 2. – Ки-
їв: „Освіта України“, 2015. – с. 526.
С а д р ж а ј: Зміст: 3–6; М і ф о л о г і я і ф а н т а с т и к а у с л о в ’ я н -
с ь к и х л і т е р а т у р а х. Айдачич Деян (Ајдачић Дејан): Пародија и сати-
ра у приказима демона у словенским књижевностима 19. века: 7–24; Белі-
мова Тетяна: Традиційний український міфопростір у фантастичних рома-
нах Дари Корній „Зворотній бік світла“ і „Зворотній бік темряви“: 25–31;
Боровскі Домінік (Borowski Dominik): Słowiańska mitologia we współc-
zesnych realiach (Michał Studniarek Herbata z kwiatem paproci): 32–43; Вільк
Анна (Wilk Anna N.): Rusałka – wodna nimfa czy złowrogi duch? Wierzenia
słowiańskie a współczesna rosyjska fantastyka grozy: 44–54; Ґемра Анна (Ge-
mra Anna): Gry z grozą: wampir w polskiej i rosyjskojęzycznej fantasy: 55–66;
Дзядул Павел (Dziadul Paweł): Fantastyka apokaliptyczna. Wizja eschatonu w
XIII-wiecznej starobułgarskiej literaturze apokryficznej: 67–77; Єрмоленко
Сергій: Ідеологічність стилю і міфологізм жанру: деякі міфопоетичні осо-
бливості української радянської пригодницької прози: 78–89; Иванова-
Гиргинова Мариета, Рускова Елизария: Фантастичното в пиесите на Вл.
Мусаков – новаторски интуиции в модерната българска драма: 90–112;
Кошеля Александра (Koszela Aleksandra): O bohaterach cyklu Kłamca, czyli
mitologia oczami Jakuba Ćwieka: 113–123; Лабай Катерина: Фантастичні ін-
терпретації мотиву договору людини з дияволом у літературі XX ст.: 124–
133; Логвіненко Наталія: Трансформація міфологічно-фольклорних тради-
цій у творах сучасного українського фентезі: 134–143; Макшеєва Наталія:
Міфологічна символіка Хаосу в сучасній українській науковій фантастиці:
144–152; Олійник Світлана: Есхатологічний текст у фентезі Тані Маляр-
чук і Марини Соколян: 153–159; Півень Святослав: Ідеологічний конфлікт
Свого та Іншого у „Відьмацькій сазі“ А. Сапковського і „Пісні Льоду й
Полум'я“ Дж. Р.Р. Мартіна: 160–174; Плошай Йоанна (Płoszaj Joanna): Pę-
kająca postać świata. O procesie degradacji mitu w powieści „Ruda sfora“ Mai
Lidii Kossakowskiej: 175–186; Пулхлопек Тадеуш (Półchłopek Tadeusz):
60
Świat słowiańskiej fantastyki ludowej w „Orłach z Herburtów“ Leszka Dunina

Borkowskiego: 187–196; Сурди Дорота (Surdy Dorota): Intertekstualność w
cyklu o wiedźminie Geralcie Andrzeja Sapkowskiego: 197–207; Тверітінова
Тaтьяна: Фантастика в російських баладах В.А. Жуковського: 208–214;
Тодоровић Предраг: Елементи фантастике хорора у приповеткама Мило-
вана Глишића „Ноћ на мосту“ и „Глава шећера“: 215–231; Тропин Тијана:
Преображаји демона: мотиви из словенске митологије у савременој срп-
ској књижевности за децу: 232–241; Троха Богдан (Trocha Bogdan): Grote-
ska i nowe mity w cyklu o Jakubie Wędrowyczu Andrzeja Pilipiuka: 242–256;
Флямма Адам (Flamma Adam): Słowiański bestiariusz jako ważny element w
świecie gier komputerowych. Analiza zjawiska na przykładzie gier o wiedźmi-
nie: 257–274; Щедрин Игорь: Нестрогая достоверность и память жанра бы-
лины в литературной „богатырской сказке“ XVIII века: 275–284; І д е о -
л о г і я і ф а н т а с т и к а у с л о в ’ я н с ь к о ї л і т е р а т у р а х. Гречаник
Ірина: Репрезентація ідеї національної ідентичності в українській фанта-
стиці: змістовий та конструктивний аспект (на прикладі творів Олеся
Бердника, Олега Говди та Тимура Литовченка): 285–292; Лазаревић Ди
Ђакомо Персида (Lazarević di Giacomo Persida): Пекићев обрачун са науч-
ном фантастиком: 293–318; Ланин Борис: Жанровые проблемы современ-
ной русской антиутопии: Сорокин, Пелевин и другие: 319–328; Нямцу
Анатолій: Антиутопическая традиция в современном литературном кон-
тексте: 329–342; Сабадош Ганна: „Нова“ доба в художньому осмисленні
Д. Бузька в науково-фантастичному романі „Кришталевий край“: 343–350;
Стужук Олеся: Соцреалізм і наукова фантастика: 351–358; П с и х о л о г і я
і ф а н т а с т и к а у с л о в ’ я н с ь к и х л і т е р а т у р а х. Бокшань Галина:
Мотив каритативної любові у повісті Галини Пагутяк „Брат мій Енкіду“:
359–367; Возьняк Ярослав (Woźniak Jarosław): Proza Jacka Dukaja w per-
spektywie posthumanizmu: 368–380; Комісаренко Катерина: Осмислення
образу надлюдини у фантастиці Олеся Бердника і братів Аркадія й Бориса
Стругацьких: 381–390; Тшецяк Катажина (Trzeciak Katarzyna): Niesamowi-
te posągi. Motyw ożywiania dzieł sztuki w polskiej fantastyce początku XX wi-
eku: 391–401; Шкуров Євген: Людина і техніка в оповіданні С. Лук'яненка
„Нема чого ділити“: 402–410; С л о в ’ я н с ь к а п о с т м о д е р н а ф а н т а -
с т и к а. Бовсунівська Тетяна: Фреймова структура гіпертекстуального ро-
ману (від Павича до Іздрика): 411–423; Палій Оксана: Фантастичне у пост-
модернізмі (приклад чеської прози): 424–434; Ставчик Ева (Stawczyk
Ewa): Liryczno-oniryczna fantastyka Gorana Petrovicia: 435–447; Т е о р і я ,
г е н о л о г і я , т е м а т и к а с л о в ’ я н с ь к о ї ф а н т а с т и к и . Ђерговић-
Јоксимовић Зорица: Фантастично путовање у Катманду: 448–456; Јоцић
Милош (Нео)авангардно третирање жанровске фантастике steampunka у
роману „Футуриста у одступању или Унезверијада“ Илије Бакића: 457–
61
470; Климець Мар’яна: Priče godišnjih doba – Музика і фантастика у прозі

хорватського модернізму: 471–486; Неделькович Александар (Недељко-
вић Александар Б.): Значај националних алтернативних историја у жанру
научне фантастике: 487–500; Ратайчак Томаш: Фантастичність та чудесні-
сть у видавничому репертуарі провінційних галицьких типографій XIX
століття: 501–513; Ткаченко Роман: Світ науки в інтерпретації В. Винни-
ченка і Ю. Смолича (на матеріалі науково-фантастичного роману „Соняч-
на машина“ і трилогії „Прекрасні катастрофи“): 514–522; Список авторів:
523–526.
64. Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту. – Београд: Ал-
ма. 2015. – с. 154. – (Библиотека Тематски зборници ; књ. 2)
С а д р ж а ј: Садржај: 5–7; Дејан Ајдачић: Многогласје украјинског пор-
тала „ЛитАкцент“ о савременој књижевности: Предговор: 9–20; Вјачеслав
Левицки: На рингу са Хелоувином (Драгослав Михаиловић „Кад су цвета-
ле тикве“): 21–29; Драгослав Михаиловић: „Литература мора да буде су-
бјективна...“ (питања Дејана Ајдачића): 30–35; Наталија Ксјондзик: Миле-
та Продановић три дана у Кијеву: 36–42; Дејан Ајдачић: Театар суровости
за сурову реалност: о насиљу у роману „Елиша у земљи светих шарана“
Милете Продановића: 43–51; Ала Татаренко: Трансформација постмодер-
нистичког наративног модела у роману Милете Продановића „Врт у Вене-
цији“: 52–60; Тетјана Дзјадевич: „Врт у Венецији“ Милете Продановића
као постколонијални текст: 61–67; Милета Продановић: „‘Увежбан’ сам да
видим и најситније детаље…“ (питања Дејана Ајдачића): 68–74; Ала Тата-
ренко: О потрази другог тела романа (Милорад Павић „Друго тело“): 75–
81; Ала Татаренко: Четири зида и небо (Звонко Карановић „Четири зида и
град“): 82–87; Ала Татаренко: Чаробњак Павић: 88–92; Ала Татаренко:
Удвојен идентитет: раздвајање или спајање (Владислав Бајац „Хамам Бал-
канија“): 93–100; Јана Дубињанска: Теренска истраживања српског секса
(о антологији српских приповедака на украјинском језику приређивача
Але Татаренко): 101–104; Олена Концевич: Сава Дамјанов: културолог-ан-
дролог-гинеколог, футуролог-нумеролог-Бог: 105–109; Олена Концевич:
Читајући Србију: Екскурзија у далеко и блиско: 110–118; Јулија Кропи-
вјањска: Ако је то љубав, значи да је Бог негде поред (Михајло Пантић
„Ако је то љубав“): 119–126; Катерина Красножон: Створи себе сама (Ви-
да Огњеновић „Прељубници“): 127–131; Срђан Срдић: „Бити један од
оних које читају значи бити у превилегованој мањини…“ (питања Олене
Концевич): 132–140; Гана Уљура: Време поласка, место доласка (Срђан
Срдић „Сатори“): 141–148; Белешке о прилозима и преводима: 149–154.
65. Сербська література ХХ ст. Хрестоматія / Вибір та опрацювання
Деяна Айдачича, Алли Татаренко. – Київ : «Освіта України», 2016. – 302 с.
62
Переклади: Наталія Білик, Марія Василишин, Зоряна Гук, Олена Дзюба-

Погребняк, Олеся Кривоніс, Іван Лучук, Оксана Микитенко, Ольга Рось,
Оксана Сенатович, Алла Татаренко.
С а д р ж а ј: Зміст: 3–4; Деян Айдачич: Вступне слово: 5–8; Мілош Цр-
нянський: Суматра: 9; Мілош Црнянський: Пояснення Суматри: 10–16;
Мілош Црнянський: Щоденник про Чарноєвича (уривок з роману): 17–30;
Іво Андрич: Розмова з Гойєю: 31–47; Іво Андрич: У дорозі (з циклу «Єле-
на, жінка, якої немає»): 48–54; Бранко Чопич: Гостроколючка стає героєм:
55–58; Драґослав Михаїлович: Коли цвіли гарбузи (уривок з роману): 59–
64; Борислав Пекич: Людина–; яка їла смерть. 1793 рік (з книги «Новий
Єрусалим»: 65–101; Данило Кіш: Механічні леви (з книги «Гробниця для
Бориса Давидовича»): 102–120; Мілорад Павич: Коні святого Марка, або
Роман про Трою: 121–127; Давид Албахарі: Снігова людина (уривок з ро-
ману): 128–133; Михайло Пантич: Ляпас Горяни Потокар (з книги «Якщо
це любов»): 134–139; Мілета Проданович: Есмеральда, цариця істини:
140–151; Горан Петрович: Острів 152–151; Небойша Ромчевич: Провина
165–196; Васко Попа: Ігри: 197–220; Новіца Тадич: Мумія: 221–226; Звон-
ко Каранович: Психоделічно хутро: 222–226; Поезія для дітей [Бранко Чо-
пич; Душан Радович; Любивоє Ршумович]: 227–242; Біографії авторів та
покажчики перекладів та статей українською мовою 243–299; Про уклада-
чів 300–301.
Украс, Київ: Tempora, 7/2012. – с.
С а д р ж а ј: [Журнал «Киевска старина» і серби] [Порівняльні дослід-
ження сербської та української мови] Людмила Недашківська: Сербське та
українське ім’я крізь покоління; Леся Стеблина-Рудякова: Лексикографіч-
на презентація синонімів сербської та української мов на позначення інте-
лектуальних характеристик людини в антропоцентричному науковому
просторі (паметан/глуп – розумний/дурний); Вероніка Ярмак: Сербська й
українська літературні мови: спільне та відмінне як релевантні виміри су-
часної парадигми; [Сербська поезія для дітей у переспівах Оксани
Сенатович]; Сербська культура в Україні: хроніка 2012 р.
Украс, Київ: Tempora, 8/2013. – с. 276.
С а д р ж а ј: Зміст: 7; [Духовні та церковні зв’язкі сербів і українців]
Івана Поліщук: Концепт «Бог» в українській та сербській культурах (на
основі фразеологічних компонентів): 9–15; Деян Айдачич: Покатоличення
православних в полеміках українців та оповідях сербів: 16–27; Драгана
Грбич: Університет в Галле як місце зустрічі українських і сербських сту-
дентів теологів у ХVІІІ ст.: 28–34; Олександр Каплін, Марина Боброва:
63
Сербський період (1921–1936) життя та служіння митрополита Антонія

(Храповицького): 35–40; Галина Саган: Візити представників Сербської
православної церкви в Україну у 50–80-ті роки ХХ ст.: 41–52; [Слобідська
Україна і Серби] Олександр Жолтобородов: Іван Подгорічані – перший ге-
нерал слобідських гусарських полків: 55–66; Ольга Посунько: Інтеграція
сербських колоністів Степової України до імперського соціуму (друга по-
ловина ХVІІІ ст.): 67–77; Микола Чабан: Констянтин Лалош – предводите-
ль дворянства катеринославського намісництва та його нащадки: 78–96;
Сергій Страшнюк: Василь Каразін та Перше сербське повстання 1804–
1813 рр.: 97–111; Галина Карнаушенко, Дар'я Сало: Східнослов'янсько-
сербські паралелі в дослідженнях О. О. Потебні – предтечі етнолінгвісти-
ки: 112–119; Любов Жванко: Сербські біженці на українських землях у ро-
ки Першої світовій війни: 120–129; Наталія Ковальчук: Сербська тематика
у науковій та публіцистичній діяльності Олександра Погодіна: 130–139;
Вероніка Ярмак: Сербістика в науковій спадщині професора С. М. Кульба-
кіна: 140–148; [Праці Алли Татаренко] Алла Татаренко: Поразка, вірна се-
стра Перемоги: 151–156; Алла Татаренко: Мілош Црнянський – герой
постмодерної епохи: 157–162; Алла Татаренко: Сербське відлуння поети-
ки Бруно Шульца: 163–173; Алла Татаренко: Лицар сумніву Данило Кіш:
174–184; Алла Татаренко: (Де)міфологізація історії в малій прозі Д. Кіша
та Б. Пекича: 185–195; Алла Татаренко: Гіпнотична логіка сновидіння, або
кілька штрихів до портрета д-ра Стевана Михаїловича: 196–198; Алла Та-
таренко: Семантизація форми як ергодичнийприйом (на матеріалі роману
М. Павича «Друге тіло»): 199–212; Алла Татаренко: Постмодерністська
стратегія креативного читання: Мілорад Павич як читач Умберто Еко:
213–221; Алла Татаренко: Циклізація оповідань як проект онтологізації
тексту («Відмінності» Г. Петровича): 222–232; Алла Татаренко: Інтержан-
рова прозова модель Сави Дам'янова як приклад створення постмодерніст-
ського метатексту: 233–248; Алла Татаренко: Оніричний всесвіт Сави
Дам'янова: спроба постмодерної космогонії: 249–250; Вибрана бібліогра-
фія Алли Татаренко 251–273; Сербська культура в Україні: хроніка пер-
шого півріччя 2013 р 274–275; Про авторів 276–277.
64
Студије, чланци, прикази, библиографије
III. Студије, чланци, прикази, библиографије
1983
1. Функције светлости у народној поезији // Књижевност и језик, Бе-

оград, 30, 1983, 4. – с. 257–270.
С а ж е т а к: Указује се на називе извора светлости и описе светла у срп-
ској лирској и епској народној поезији у збиркама „Српске народне пје-
сме“ Вука Караџића. Поред појаве светлости у описима природних тела,
разматра се питање обликовања фигуративног, метафоричког значења.,
истражују се и илуструју стихови у којима се појављују Сунце, Месец,
звезде, ватра, злато и бела боја.
2. Зачетница човека // Знак, Београд, 1983, бр. 17. – с. 16–17. (стихо-
ви)
1986
3. Infantilizam i ljubav u Gombrovičevom „Ferdidurkeu“ // Delo, Beo-
grad, 32, 1986, 9–10. – с. 187–191.
[б] Инфантилизам и љубав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича //
Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Бео-
град, 2013. – с. 267–271.
[в] Інфантилізм і кохання у „Фердидурке“ Вітольда Гомбровича // Еро-
тославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. –
с. 326–331.
С а ж е т а к: Љубавни пориви нису плод само чежње, већ их могу обли-
ковати и особе посредници. У роману „Фердидурке“ Пољака Витолда
Гомбровича посредовање у љубавним односима се разматра као однос
зрелих и незрелих кроз поступке и речи похотног професора и савременог
дечка које привлачи неискусна пансионаткиња. Зрели жуде за младошћу,
свесни да је фаустовско „Заустави се“ неостварив сан, а млади и незрели,
оптерећени својом невиношћу и жељом да стекну искуство, бивају плен
65
посредника и свог изигравања зрелости. Пољски писац у промишљању од-

носа старих и младих, уз иронију разоткрива односе инфантилизма и љу-
бави.
1988
4. Метафора обнове. Миодраг Павловић: „Поетика жртвеног обреда“,
едиција „Сазвежђа“ – Нолит, Београд, 1987. // Борба, Београд, 17.02.1988.
– с. 8.
С а ж е т а к: Песник, антологичар и есејиста Миодраг Павловић у књи-
зи о жртвеном обреду разоткрива значења жртвеног чина везујући га за
циклус умирања и обнављања природе. Анализом археолошких налаза из
неолита аутор закључује да су крвне жртве потом замењене симболичким
жртвама – фигурама, причама. Део његове књиге посвећен је жртвама у
књижевним делима Еурипида, Софокла Шекспира, Хелдерлина.
5. Napetost životnog luka (Različne ženske pjesme, antologija Hatidže Kr-
njević) // Борба, Београд, 24.02.1988. – s. 8.
С а ж е т а к: У оквиру прослављања двестагодишњице рођења Вука Ка-
раџића објављено је много књига народне књижевности, од „Ерлангенског
рукописа“ савременом ћирилицом до збирки многих сакупљача. У антоло-
гији „Различне женске пјесме“ Хатиџа Крњевић је груписала изабране
лирске песме по годишњим добима, следећи симболичку напетост живот-
ног лука. Избор по годишњим добима, сугерише се, могуће је осмотрити и
са становишта књижевне теорије Нортропа Фраја, који је повезао пролеће,
лето, јесен и зиму са комедијом, романсом, трагедијом и иронијом. Анто-
логија „Различне женске пјесме“ нуди нове приступе читању народне лир-
ске поезије.
6. Принцип прожимања Александар Флакер, Дубравка Угрешић: Пој-
мовник руске авангарде I–V – издање Графичког завода Хрватске и Завода
за знаност о књижевности Филозофског факултета у Загребу, 1988. // Бор-
ба, Београд, 16.03.1988. – с. 8.
С а ж е т а к: Дело бунтовних руских авангардиста, њихове идеје, теори-
је и стваралачки поступци представљају предмет истраживања пет томова
„Појмовника руске авангарде“ које су уредили Александар Флакер и Ду-
бравка Угрешић уз учешће тридесетак књижевних историчара из различи-
тих земаља. Фактура, мотивација, доминанта, помак, карневализација, гро-
теска, уз студије о особености авангардних група и дела појединаца доби-
јају своја тумачења у доследно спроведеној концепцији. На питање је ли
нашој култури потребан појмовник своје авангарде, потврдно се истиче
66
став да је у епохи засићеној информацијама потребно енциклопедијско су-

мирање знања и о авангарди.
7. Искушења парадокса // Борба, Београд, 30.03.1988. – с. 8.
С а ж е т а к: Светислав Басара је у српској књижевности развио нека од
бекетовских струјања у прози. Између ништавила и баналности, Басарини
јунаци се изругују лудилу и смрти, навлаче маске и појачавају сучељавње
ништавила и постојања. Стварност у Басариној прози је ишчашена, пуна
парадокса, У њој читаоца не изненађује само свет, већ се и приповедање
указује као место изненађења. У њој јунак може бити изнад приповедача
као господара приче и самог приповедања. Теоретичар Женет тврди да је
модерна књижевност „испитивање, подривање и оспоравање намере да се
приповеда“.
8. Nakon šest decenija : „Erlangenski rukopis“, priredili Radosav Medenica
i Dobrilo Aranitović, „Univerzitetska riječ“ – Nikšić, 1987. // Борба, Београд,
6.04.1988. – s. 8.
С а ж е т а к: Збирку народних песама записаних на Војној граници из-
међу 1716 и 1733. открио је и објавио немачки слависта Герхард Геземан
1925. Намера Радосава Меденице да далеке 1939. године изда популарно
издање није реализована. Савременом ћирилицом збирку су након шест
деценија приредили и објавили Радосав Меденица и Добрило Аранитовић.
Збирка са 217 песама хришћанских и муслиманских певача садржи епске
песме (понајвише о ускоцима и хајдуцима), романсе, баладе и лирске (по-
највише љубавне) песме. Песме „Ерлангенског рукописа“ показују стање
народне поезије у 18. веку, што дозвољава изучавање историје њених по-
етских и стилистичких одлика, те поређења са претходним и потоњим за-
писима.
9. I muzej i lavirint : „Povijesna poetika romana“ Viktora Žmegača, Gra-
fički zavod Hrvatrske – Zagreb, 1987. // Борба, Београд, 20.04.1988. – s. 8.
С а ж е т а к: Роман, је првобитно био врста ниског, пучког жанра прича-
ња, али се уздигао до разноврсне и високо цењене књижевне врсте. Књига
Виктора Жмегача испитује поетичке исказе о роману, самосвест писаца о
начелима његове градње, иманентне слојеве поетике. Кроз историју рома-
на прате се поетички ставови од грчког љубавног, поетички још несамо-
свесног романа, преко витешког романа, романа реализма, радикално ми-
метичког романа натурализма све до романа постмодерне. Писање се у
постмодерни указује као трагање у библиотеци која је и музеј и лавиринт.
Сјајну књигу Виктора Жмегача красе једноставност и прегледност, систе-
матичност и критичност.
67
10. Mržnja prema kulturi: uz tematski dvobroj (3–4, 1988) beogradskog

književnog časopisa „Delo“ // Борба, Београд, 10.05.1988. – s. 8
Двоброј часописа „Дело“ је посвећен декаденцији 19. и 20. века. Дека-
денција као свест о немогућности напретка је прожета патетичним проми-
шљањима краја, болести, сумрака, нестанка.
11. Kob smrti. Novak Kilibarda; „Puti nedohodi. Antologija tužnih pjesa-
ma“, „Univerzitetska riječ“ – Nikšić. // Борба, Београд, 8.06.1988. – с. 9.
С а ж е т а к: Проучавалац народне књижевности и писац Новак Кили-
барда је сачинио избор „тужних пјесама“. У овој антологији најбројније су
народне тужбалице, у којима се тужи за умрлим кроз сучељавање среће и
несреће, прошле пуноће живота и садашње празнине изазване смрћу. Дру-
гу групу песама у збирци „Пути недоходи“ чине тужбени фрагменти из
народне епске поезије, углавном из збирки Вука Караџића. Антологију за-
окружују тужни стихови писане књижевности, од стећака, Његоша, Скен-
дера Куленовића до Десанке Максимовић, Јеврема Брковића и др.
12. Демонски хаос Новица Тадић: Песме, „Рад“, Београд, 1988. //
Борба, Београд, 15.06.1988. – с. 8.
С а ж е т а к: У угледној библиотеци „Реч и мисао“ објављене су изабра-
не песме Новице Тадића. У свету Тадићеве поезије је пуно демонских би-
ћа, измишљених наказа и страшила чудних имена – кезила, кезилића,
грицкала, скакутана, саграила, киклопчета, огњене кокоши. Песник бога-
тог израза гради гротескне спојеве саздајући страшан свет у коме је човек
жртва.
13. Изложба о ћирилици // Задужбина, Београд, 1, 1988, 2. – с. 7.
С а ж е т а к: Стручњаци за језик су предложили да Народна библиотека
Србије и Вукова задужбина уз учешће академских институција организују
репрезентативну изложбу о ћирилици у новембру 1990. године и објаве
књигу – приручник и саветник о српској ћирилици. Изнета је помисао да
би таква изложба могла да прерасте у музеј словенске писмености, исказа-
ни су подстицаји за покретање нових истраживања ћирилице, усавршава-
ње писма и израду неких нових типова ћириличког писма. Митар Пеши-
кан је предложио структуру изложбе и формирање групa за припрему гра-
ђе и пратећих програма.
14. Расправе о језику и писму // Задужбина, Београд, 1, 1988, 2. – с.
7.
С а ж е т а к: Наведене су теме и учесници сусрета у серији разговора о
језику и писму. Стручњаци су констатовали да је ћирилица потиснуто пи-
смо и разматрали могуће кораке за побољшање њеног положаја. Иако је
по закону равноправна са латиницом, неки се односе према њој као према
68
другоразредном, пригодном или привременом писму. Изречена је жеља да

се без фаворизовања ћирилице спречи њено даље потискивање и предло-
жене су активности којима би се поправио њен положај – расписивање
конкурса за неки нови тип ћирилских слова (Стјепан Филеки, Небојша
Митрић), организовање конференције о ћирилици (Драго Ћупић).
1989
15. Иронија и љубав // Књижевна реч, Београд, 10. јануар 1989, бр.
335. – с. 10.
[б] Иронија и љубав // Еротославија : преображења Ероса у словен-
ским књижевностима, Београд, 2013. – с. 312–315.
[в] Іронія й кохання // Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янсь-
ких літературах, Київ, 2014. – с. 383–387.
С а ж е т а к: Иронија уз исмевање показује распрснуту целовитост света
са становишта надмоћног познавања људског. Али Свевидеће око ироније
је и узнемирено немогућношћу да човек усклади своје љубавне жеље и
стварност. Иронијски приповедач приказује немогућност потпуне љубави
као неузајамност, као јаз између заноса заљубљеног и равнодушности оно-
га ко не воли. Друштвено обликовање пожељне љубави уводи надиндиви-
дуалну (моралистичку, трговинску или хедонистичку) редукцију љубави
чијим се правилима бунтовна природа љубавника не покорава, што ирони-
ја слика у њиховом сучељавању. Иронијска детронизација љубав своди на
нешто једноставно и просто – хормон, „супстанцу љубави“, љубавну ма-
шину или лутку. Иронија прилази љубави као личној, друштвеној и биоло-
шкој појави, али сама указује на многоликост љубави, њену неухватљи-
вост и необузданост.
1990
16. Народна књижевност и рачунари // Задужбина, Београд, 3,
1990, 11. – с. 10.
С а ж е т а к: Рачунаре су у хуманистичким наукама почели да користе
касније но у природним наукама због појмовног апарата удаљенијег од
програмских језика, као и због резерви самих истраживача. Аутор се зала-
же за покретање проучавања народне књижевности помоћу рачунара и
указује на сложене организационе аспекте ангажовања стручњака,
обезбеђења компатибилне опреме и материјалних средстава. Предлаже се
стварање базе о народној књижевности у којој би били повезани база тек-
69
стова и библиографија. Наводе се постојеће библиографије о народној

књижевности и програм узајамне библиотечке каталогизације СНТИЈ. Ис-
тиче се потреба израде појмовног речника као и база тема и мотива народ-
не књижевности.
17. Предавање Герхарда Невекловског у Београду // Задужбина,
Београд, 3, 1990, 10. – с. 9.
С а ж е т а к: Аустријски слависта Герхард Невекловски, професор Уни-
верзитета у Клагенфурту бави се проблемима словеначког, руског и срп-
скохрватског језика. Професор Невекловски је одржао 25–29. марта 1990.
године четири предавања у Институту за српски језик САНУ у којима је
представио методе и резултате својих истраживања конкорданција тексто-
ва српских аутора помоћу рачунара. У овим новим лингивистичким истра-
живањима професору помажу оператери и програмери који операционали-
зују филолошки усмерене захтеве. Указује се на резултате анализе „Живо-
та и прикљученија“ Доситеја Обрадовића (3168 речи се јавља у 6.600 об-
лика), „Српских народних приповедака“ Вука Караџића (текстови припо-
ведача ове збирке се разликују по дужини реченица). Рачунарска анализа
језика не може са поузданошћу да потврди ауторство неког текста, али мо-
же да искључи претпостављеног аутора. Конкорданције направљене на ра-
чунарима су прави рудник сваковрсних информација о језику неког тек-
ста, аутора или раздобља.
1991
18. Хронотопи сврховитости // Књижевна реч, Београд, 20, 1991,
370–380. – с. 11.
С а ж е т а к: Разумевање смисла догађаја у времену повезано је са пои-
мањем вредности и сврховитости постојања. У једном времену садржани
су чиниоци различитих времена, јер постоји „нужни анахронизам“
[Хегел], „разновременост једновременог“ [Кракауер], па се елементи про-
шлости налазе у садашњости и будућности, а слично томе и елементи са-
дашњости у ономе што није било и што ће тек бити. Бахтиновом појму
„хронотопи“ се додаје атрибут „сврховитости“ па се хронотопи сврхови-
тости у фикционалним делима одређују као „низ времепростора у функци-
ји сврховитости промена у времену“, а они се деле на: аисторијске, исто-
ријске, футуристичке и утопијске (утопијске и антиутопијске). Указује се
на могућности преплитања хронотопних низова. Парадокс приповедања у
аисторијским хронотопима сврховитости је релативизовање временске ди-
мензије, обједињавање у свевремену. Аисторијска пројекција вредности
одражава нерефлектовану свест кроз мит, преисторију и универзални мит.
70
Присуство аисторијског низања у историјским и псеудоисторијским при-

казивањима уноси ванвремено у историјску свест и каузалне низове, али
може произлазити и из неумећа писца да догађаје и ликове утемељи у
историјском времену. Псеудоисторијским се сматрају реинтерпретације
историјске збиље са становишта пожељне историје победника или пора-
жених. Избор футуристичког приказивања будућности искључује друкчи-
је типове могуће стварности, али непознато у непознатом проширује по-
четно задат оквир универзума сазнања и делања. У тим се случајевима
имагинација налази на самим рубовима замисливог света, у искушењу не-
престаног суочавања са новим и стварањем новог. Утопијски хронотопи
још-не-оствареног представљају као садашње оно што ће бити део могуће
будућности.
19. Apelativni žanrovi usmene lirike // Narodna umjetnost, Zagreb, 28,
1991. – s. 207–212.
[б] Апелативни жанрови усмене лирике // Прилози проучавању фолкло-
ра балканских Словена, Београд, 2004. – с. 7–11.
С а ж е т а к: Из Билерове поделе исказа на исповедне, апелативне и
приказивачке изводи се назив „апелативни жанрови усмене лирике“. На-
воде се теоријска разматрања шест функција исказа Романа Јакобсона, ко-
ментарише теза о повезаности емотивне и конативне функције Георгија
Левинтона, те упућује на жанровска одређења заклетвене, похвалне по-
кудне песме у радовима руских фолклориста Јурија Круглова и Наталије
Колпакове. Апелативни жанрови се схватају као жанрови којим се други-
ма саопштавају емотивни ставови и потребе, који произлазе из индивиду-
ално преломљених осећања, културних и субкултурних модела у реактив-
ној ситуацији. Указује се на сложене аспекте одређења субјекта, пошиља-
оца поруке. Апелативни искази могу да садрже амбивалентност. Прису-
ство вољног елемента као психолошки чинилац утиче на тип и јачину вер-
балног реаговања. Могуће је повезати врсте апелативних исказа са апела-
тивним жанровима лирике и њиховим обредним контекстом. Песме поје-
диначних жанрова (опроштајне, покудне, клетвене, заклетвене, похвалне,
покајничке, тужбалице) се изводе у низу прилика.
20. Свадбене песме у словенским националним операма // Folklor i
njegova umetnička transpozicija. Referati sa naučnog skupa održanog od 24–
26. X 1991, Beograd, 1991. – с. 7–21.
[б] Жанры свадебных песен в славянских национальных операх //
http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajdr_opery.htm.
[в] Жанрови свадбених песама у словенским операма // Прилози проу-
чавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 67–74.
71
С а ж е т а к: У раду се указује на студије руских музиколога (Г. Голо-

вински, В. Цукерман, И. Земцовски) о типовима односа изворног музичког
фолклора и његове употребе у ауторским композицијама. Узимајући у об-
зир да народна свадба има веселе и тужне делове, посматрају се и издваја-
ју сцене свадбе у операма чешких, руских и српских композитора. Иако
музика у операма Глинке и Даргомижског не садржи народне свадбене ме-
лодије, она садржи њихове жанровске одлике. Указује се на народне свад-
бене песме у операма Н. Римског Корсакова (Сњегурочка, Мајска ноћ), Б.
Сметане (Русалка), П. Коњовића (Кнез од Зете, Сељаци) и начин њихове
транспозиције. Трансформација свадбених жанрова подређена је њиховој
драматуршкој и музичкој функцији.
21. Demonski hronotopi u usmenoj književnosti // Македонски фол-
клор, Скопје, 24, 1991, 47. – с. 289–302
[б] Демонски хронотопи у усменој књижевности // Прилози проучава-
њу фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 112–122.
С а ж е т а к: Указује се на студије о простору у усменој традицији и ис-
тиче важност везе простора и времена у појму ‘хронотопа’ из студија Ми-
хаила Бахтина. Хронотопи се примењују на текстовима усмене традиције
балканских Словена о надљудским силама – добробитним и злим, при че-
му се уважава стадијалност митске свести по Касиреру и Елијадеу и осо-
бености различитих мемората и фабулата. Демони се схватају као надљуд-
ске силе, које могу бити добре и зле. Подела демонских архетипа је изве-
дена из поделе зла на: хронотопе утамничења (хтонски), сакаћења (наси-
ље), пустоши, опсене. Наводе се примери наведених демонских хронотопа
из усмене традиције балканских Словена и указује на њихову везу са табу-
исаним времепросторима нечистих сила. Митови су по Елијадеу везани за
различито поимање времена (митови правремена, цикличког и судњег вре-
мена), па се и истоветни демонски хронотопи, нпр. хронотоп сакаћења мо-
гу налазити у митовима о настанку света, цикличким митовима, и митови-
ма о судњем времену.
22. Јелка Ређеп. “Гроф Ђорђе Бранковић и усмено предање”, Но-
ви Сад, 1991 // Задужбина, Београд, 4, 1991, 16. – с. 7.
С а ж е т а к: Белешка о књизи Јелке Ређеп “Гроф Ђорђе Бранковић и
усмено предање”, Нови Сад, 1991.
1992
23. Опсене у свету негативних утопија // Књижевна реч, Београд,
25. октобар 1992, бр. 403. – с. 12.
72
[б] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 101–105.

С а ж е т а к: Не постоји у свету тотално добро или зло, па ни фанта-
зматске представе колективне среће у утопијама нису лишене окрутности,
нити су књижевни прикази антиутопија без задовољства, макар уског кру-
га одабраних. У анализи антиутопија Џ. Орвела „1984“, Ј. Замјатина „Ми“,
Д. Ћосића „Бајка“, Б. Пекића „Нови Јерусалим“ указује се на опсене као
чиниоце књижевно сазданог најгорег могућег света: 1) опсене најбољег
могућег владања, 2) опсене завере са контролисаном колективном парано-
јом ради блокаде критичког мишљења и пујдања на заверенике, са колек-
тивним ритуалима испољавања мржње и 3) опсене слободног дела света
која се приказује кроз потрагу вољене особе или истомишљеника-побуње-
ника. У свету тоталитарних опсена појединац је лишен личних веза, за-
страшен и потчињен, у њему није могуће разликовати стварност и опсене.
Радикални песимизам писаца антиутопија ретко допушта могућност изба-
вљења од најгорег могућег поретка.
24. Клетва у контексту жанрова усмене књижевности // Књижевна
историја, Београд, 24, 1992, 87. – с. 193–203.
[б] Клетвата като елемент в структурата на различни жанрове народно
творчество // Български фолклор, София, 1994, 3. – с. 49–55.
[в] Прилог проучавању клетви у усменој књижевности // Прилози проу-
С а ж е т а к: Клетве као самосталан исказ или као исказ у усменим тек-
стовима се изговара са вером у магијску моћ речи да изазову Бога, демона,
судбину или силе природе на наношење зла. Клетве се разматрају у одно-
су преплитања са другим апелативним жанровима усмене традиције Срба,
Бугара и Македонаца. Клетве са басмама, тужењем, благословима, похва-
лама, покудама, заклетвама саздају нове сложене поруке чији смисао зави-
си од кореспондентности њихових елемената, њихове сродности, несрод-
ности или супротности. У додиру клетве са сродним апелативним жанро-
вима додатно се одређује ситуација у којој је клетва изречена, одређује
став, док се контрастни жанрови трансформишу уз оспоравање једног од
њих (нпр. клетва и благослов). Када се клетве сабирају (умножавају) у
оквиру једног текста, сабирање призваног зла тежи да не остави никакву
могућност ни за делић среће. Моћ клетве произлази из митске свести и ве-
ре у магијску моћ речи. У неким случајевима се вербални и невербални
аспекти клетве допуњују. Клетва представља тек један елемент у низу чи-
нова који му претходе и следе: најава греха, упозорење, сагрешење, изри-
цање клетве, узвраћање клетве, покушај избегавања, остварење клетве, по-
ука. Овај низ, међутим, никада се не реализује у пуном виду. Клетва се ја-
вља у наративним поетским и прозним текстовима са различитим митоло-
73
шким, религиозно-апокрифним (Богородица) и историјским ликовима

(грешни великаши или владари).
25. О бекству са бацањем магичних предмета // Расковник, Бео-
град, 18, 1992, 69–70. – с. 123–129.
[б] О мотиву бекства са бацањем магичних предмета у бајкама // При-
лози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 128–
131.
С а ж е т а к: Мотив бацања магичних предмета и њихово претварње у
тешко савладиве препреке се анализира у бајкама балканских Словена. Ју-
нак крши забрану и краде чудесну животињу или чудесни плод од демон-
ског бића. По магијској логици „слично изазива слично“ (М. Мос) четка
или чешаљ се претвара у шуму или трње. Указује се на актере у улози
гониоца и бегунаца. У потпуно развијеном мотиву бегунац баца три пред-
мета који се претварају у шуму, ватру и воду, а последњи представља не-
савладиву препреку. Указује се и на варијанте народних приповедака у ко-
јима се одступа од оваквог модела, тј. трећи бачени предмет нема довољно
моћи да заустави демона, бегунац га није поседовао или пак га је већ упо-
требио. Наводе се и приче са жанровски контаминираним мотивима и ме-
шањем поетике разних врста (као у Караџићевој причи „Девојка бржа од
коња“, варијанте са христијанизацијом или пуном разградњом митског мо-
тива претварањем предмета у обичне предмете свакодневице. Мотив бек-
ства са бацањем магичних предмета је релативно самосталан и лако се мо-
же уклопити у различите приповетке.
26. Боје у народној поезији // Зборник Матице српске за књижев-
ност и језик, Нови Сад, 1992, 2. – с. 285–321.
[б] Прилози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004. –
с. 158–194.
С а ж е т а к: У теоријским разматрањима појаве боја у усменој поезији
одређује се разлика миметичке употребе боје од фигуративне употребе и
фигуративне употребе проистекле из „митског мишљења“ (Ернст Каси-
рер). Особености употребе боја у стиховима народног певача зависе и од
устаљених веза – сталних епитета, формула, те критеријума естетских
вредности (Харалд Пацер). Поред тога уочава се да визуелно може да има
своју логику (изразита сликовитост, изразита визибилност). Најчешће се
уз једну реалију наводи формулативно устаљена једна боја, а двоструки
епитети (као сиње-зелен) представљају реткост, као и везивање миметич-
ког и фигуративног у једном стиху („Бели дојци два жута лимуна“). Наво-
де се примери низања боја у словенским антитезама, стиховима са магиј-
ским елементима. Колористички систем народне поезије истиче белу, цр-
ну и зелену боју. Ређе се појављују жута, црвена, рујна, модра, плава, си-
74
ња, сива, мрка, већ архаичне мор, морав, руса, чарна, турцизми мави, кана,
меневиш, ал, аласт, кара и др. Формулативан начин употребе боја фиксира
боју тако да она ствара особено акцентован и померен визуелан свет, па се
разматрају односи формуле и визуелности. Истичу се жанровска и исто-
ријска условљеност учесталости извесних боја. У лирици је у опису плод-
них сила и радосних ситуација наглашено присуство комбинације боја: бе-
ло – румено – зелено, док је негативан пол животних искустава углавном
исказан црном бојом. У колористичком свету епике, који је једноставан и
контрастан, свеприсутна је бела боја. Поливалентна зелена придружена је
кобној црној, те је издвојеност беле још већа. И преко боја лирика присту-
па човеку директније, у бојама колористички богатије, док се епика служи
описима свечане укочености и лепоте. Метафоричка употреба боја произ-
лази из митско магијског мишљења и њеног система асоцираних имплика-
ција или из естетског преобликовања формула народне поезије.
27. Једно писмо Војислава М. Јовановића Јовану Скерлићу //
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 57–58, 1991–
1992. – с. 153–156.
Прилог указује на необјављено писмо Војислава М. Јовановића Марам-
боа, сачувано у трезору Универзитетске библиотеке у Београду, у коме се
В. М. Јовановић 13. септембра 1908. године из Лондона, обраћа Јовану
Скерлићу. У писму је дат опис атмосфере у Хајд парку, а потом Јованови-
ћева молба да му Скерлић помогне у прибављању грађе о мистификација-
ма српских народних песама којих нема у библиотекама у Лондону,
потребнe у изради докторске дисертације.
28. Јелка Ређеп. „Сибињанин Јанко“. 1992 // Задужбина, Београд,
6, 1993, 21. – с. 13.
С а ж е т а к: Белешка о појави књиге Јелке Ређеп о Сибињанин Јанку,
јунаку српске народне епике.
29. Меримеове „Гусле“. Проспер Мериме: „Гусле“; издавач „Српска
књижевна задруга“, Београд, 1991. // Политика, 1.02.1992. – с. 22.
С а ж е т а к: Књижевне мистификације актуелизују питања побуде, ве-
штина и успеха књижевних превара. Интерес за егзотичну културу Илира
(Морлака) навео је и француског романтичара П. Меримеа да тобоже пре-
веде, а заправо напише илирске баладе. Мистификација је доживела
успех, а њен творац је варљивим белешкама уз песме симулирао тобожњу
упућеност. Међу истраживањима Меримеове мистификације је значајна
на српски језик још непреведена дисертација Војислава М. Јовановића о
„Гуслама“. Меримеово имагинарно путовање сажима романтичарске скло-
75
ности ка грубо страсном, надстварном, страшном и егзотичном. Михаило

Павловић је свом преводу додао и своју уводну студију.
1993
30. Мотив вампира у европској књижевности и књижевности
балканских Словена // Књижевна реч, Београд, 10. јун 1993, 418. – с. 12.
[б] The Vampire Motif in European and Balkan Slav Literatures // Balkani-
stic Forum, Blagoevgrad, 1993, 1. – s. 53–58.
Сажетак: Вести о вампирима су се рашириле у 18. веку из јужних кра-
јева Угарске, али иако су то бића народних веровања балканских Словена,
као књижевни ликови они су најпре славу стекли у западноевропским
књижевностима. Европски писци познају мање елемената балканских пра-
зноверја, али их у књижевним текстовима доследније следе. Указује се на
велику популарност коју је лик вампира имао међу романтичарима и наво-
де њихови књижевни текстови. Иако у народним веровањима балканских
Словена вампир нема изражене еротске црте, управо разорни еротизам је
био главни чинилац његовог лика у европским књижевностима од Гетеове
„Коринтске невесте“, а тек по изузетку се макабрични еротизам вампира
јавља у српској књижевности (нпр. „Махараџа“ Лазе Костића). Указује се
на низ дела 19. и 20. века у којима се варирају мотиви вампира као опа-
сног љубавника или љубавнице. С друге стране, балкански писци фол-
клорног реализма надљудска својства вампира разобличавају уз осуду
празноверја као плод људских учинака (Симо Матавуљ, Милован Глишић,
Вук Врчевић, Антон Страшимиров), чега нема код европских писаца. Кр-
вопијска природа моћи вампира лако се повезује са симболима разорне
власти.
31. Žanrovska dimenzija blagoslova u usmenoj književnosti // Književ-
ni rodovi i vrste – teorija i istorija. 4, Ur. Zoran Konstantinović, Beograd,
1993. – s. 151–163.
[б] Прилог проучавању благослова у усменој књижевности // Прилози
проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 22–35.
Сажетак: На основу Билерове теорије исказа, Маркјевичеве поделе
лирике и свог рада о апелативним жанровима, подела апелативних жанро-
ва се посматра у оквиру различитих родова и врста усмене књижевности.
Благосиљање може бити исказано помоћу пар речи, али благослов може
бити раширен и развијен до говора или песме, у збирним благословима се
призива добробитно остварење различитих жеља. Жанровски нестабили-
зован положај благослова показују његови различити називи: молитва,
благослов, здравица. Указује се на узајамну везу благослова као вербалних
76
исказа са пратећим невербалним исказима у оквиру обреда. Разматрају се

међуодноси благослова са другим апелативним жанровима усмене тради-
ције Срба, Бугара и Македонаца – молитвом, опроштајем, клетвом, исме-
вањем (шаљиви благослови). У митско магијској свести је важно поштова-
ти правилан почетак, добар час, па се благослови јављају у различитим об-
редима у обичајима народног календара и животног циклуса. Етичко зна-
чење благослови имају као најава награде више силе за добро дело у етио-
лошким предањима, али и као регулатор односа у празницима и обредним
ситуацијама. Благослови се у епском памћењу и историјским предањима
јављају као прорицање добре будућности, које ће се потом потврдити.
Благослови се у систему апелативних жанрова често преплићу са осталим
жанровима магијског заклињања. У односима између људи, благослови
призивају и подстичу општељудске врлине и личне врлине одређене жи-
вотним добом, социјалним положајем и др.
32. О необјављеним књигама Војислава М. Јовановића о народ-
ној књижевности // Расковник, Београд, 19, 1993, 71–72. – с. 150–159.
С а ж е т а к: Увидом у рукописну заоставштину Војислава М. Јованови-
ћа – Марамбоа у његовом дому установљено је постојање необјављених
радова у рукописима и машинописима о народној књижевности. Недовр-
шени радови показују његову намеру да приреди две антологије народне
књижевности, Зборник радова о народној књижевности и збирку песама
до тада непознатог певача. Помоћу скица, планова, понуда издавачима и
грађе могуће је реконструисати замишљени изглед неких од њих. „Анто-
логија српског епоса“ је скоро завршен рукопис без поделе на циклусе ко-
ја је постојала у Јовановићевој антологији за школску употребу 1922.
„Зборник лажне народне поезије“ је плод вишегодишњег истраживања не-
утентичних народних умотворина са „записима“ низа сакупљача. „Њего-
шев зборник“ народних песама Јовановић је замислио као зборник 110 пе-
сама Тодора Икова Пипера, које су записане Његошевим старањем 1835.
године и послате Вуку Караџићу. Из ове велике збирке, Вук Караџић је
објавио 28 песама. Јовановић је предлагао издавачком предузећу Просвета
објављивање ове збирке, али она није објављена. На крају прилога је дат
списак свих Јовановићевих објављених и необјављених радова о народној
књижевности.
33. Истина и фикција у историјском роману // Књижевна реч, Бео-
град, 25. септембар 1993, 423, стр, 1, 12.
[б] Типови одступања од стварности у историјском роману // Историј-
ски роман. Зборник радова, Београд – Сарајево, 1996. – с. 245–252.
С а ж е т а к: Иако је границе историјског романа, у односу на друге те-
матски одређене типове романа, тешко одредити, овај, само привидно пре-
77
цизан термин је тешко заменити. По Хегелу светска је историја напредова-

ње свести о слободи. У контексту процеса освешћивања слободе током
историје, историјски роман се јавља са напуштањем аисторијске свести о
времену, замени епике (са доживљајем апсолутне прошлости, по Бахтину)
историјским романом, променом односа стваралаца и читалаца према
историји, напуштањем приказивања универзалних сталешких права увође-
њем политички сагледаваних питања морала и власти. Питање истинито-
сти историјског романа се отвара радикалним ставом Кете Хамбургер да
процес фикционализирања сваку историјску грађу чини неисторијском,
али се тражи начин одвајања историјске веродостојности и естетске исти-
нитости. Увођењем типологије Николе Милошевића о односима индиви-
дуалног и друштвеног карактера према идеолошким ставовима (истоветан
однос, конформизам, конформизам из страха, противљење идеолошком
обрасцу) указује се могућност сагледавања историјског романа кроз „пси-
хологију знања“, као испитивање индивидуалног одговора писца на дру-
штвене изазове. Сазнајни видокруг творца историјског романа је изложен
снажним притисцима идеологије, па је аутор потенцијално подложан ис-
казивању тих ставова као задовољавању идеолошке наруџбине или као су-
протстављању таквом налогу. Естетска уверљивост различитих модела
приповедања у историјском роману зависи и од типа приповедања: свезна-
јући, поуздани приповедач исказује своје ставове, а са његовим повлаче-
њем и нестанком, поколебава се истинитост књижевно приказаних чиње-
ница, изражава нарушеност онтолошке утемљености света и немогућност
његове спознаје. Естетска уверљивост дела о историји аутора који сумња у
постојање коначних истина тиме се не темељи више само на тотализацији
стварности, већ и на тотализацији онога што је у њој илузија и непостоје-
ће.
34. Трансформација жанрова у усменој књижевности балканских
Словена // Књижевност и језик, Београд, 40, 1993, 1–4. – с. 1–9.
с. 96–111.
С а ж е т а к: Вишеструко и типско понављање промена унутар усмене
традиције може да мења и жанровска својства како у правцу прожимања
жанрова, тако и у правцу појачавања неких црта појединачних жанрова.
Полазећи од историјске поетике Александра Веселовског, Виктор Гацак
пише о важности уочавања помака, граничних преображаја, промене у си-
стему жанрова. Указује се на типове трансформација једноставних, апела-
тивних жанрова: одступање, прожимање и умножавање (низање), те начи-
не појављивања једноставних жанрова у сложеним, наративним врстама.
У наративним жанровима се остварује жанровски помак када се у сижеу
78
појављују за тај жанр нетипични јунаци, начини вођења фабуле. Указује

се на студију Владимира Пропа о трансформацији бајке и истиче да се
процеси жанровских трансформација могу испитивати и на другим усме-
ним врстама. Уз укључивање поставки структуралиста Жозефа Куртеа,
идеја Џејмса Лиске о односу хијерархије и прекршаја, разматрају се прео-
бражаји магијских елемената жртве и иницијације у фолклорном тексту.
Као типови преображаја у усменим наративним врстама наводе се: деми-
тологизација, ремитологизација (верска, паганска), хероизација или жан-
ровски помак ка епици, жанровски помак ка лирици, исмевање или паро-
дисање. Естетизацијом и жанровским помацима у усменој традицији ме-
њају се функције актера у тексту и карактеристични мотиви. Истиче се
уверење да су за проучавања жанровских традиција важне развијене типо-
лошке и историјске студије о појединим жанровима, њиховим међуодно-
сима у систему жанрова.
35. Магијско и естетско у народној уметности балканских Слове-
на (научни скуп) // Књижевна историја, Београд, 1993, 91. – с. 408–410.
С а ж е т а к: Белешка о научном скупу „Магијско и естетско у народној
уметности Балканских Словена“ одржаног 9–10. октобра 1993. године у
Дому Војислава М. Јовановића, Одељењу за народну књижевност Универ-
зитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Скуп су организовали Дејан
Ајдачић и Јасминка Докмановић. На скупу су учествовали фолклористи из
Бугарске, Македоније, Србије, и Русије. Наводе се имена учесника и теме
њихових радова.
1994
36. Сенка црног сунца. Меланхолија у делу Милоша Црњанског //
Књижевне новине, Београд, 1. јануар 1994. – с. 15.
[б] Меланхолија у делу Милоша Црњанског // Славистичка истражи-
вања, Београд, 2007. – с. 227–231.
С а ж е т а к: Опседнутост тугом, разочарењем и болом су у разним епо-
хама тумачени на различите начине. Поимање меланхолије у уметности
новог доба је одређено песимистичким увидом у празнину бивствовања у
свету који није сачињен по мери човека. Истиче се да су недовољно истра-
жени утицаји Флоберовог „Новембра“ на младог Црњанског у којима он
препознаје и своје животно искуство. Наводе се одломци из различитих
дела Милоша Црњанског који потврђују меланхолију у ликовима или по-
рукама које је саздао. У поезији и прози он користи неке од симбола ме-
ланхоличног односа према животу – сенку, прах, дим, јесен, кишу, костур
– дајући им личну ноту. Психолошку мотивацију меланхоличних јунака
79
Црњански приказује својим описима, али и речима самих актера. У делу

Црњанског се огледају и размишљања Кјеркегора, а како је показао Бојан
Јовић и Тракловог Себастијана. Указује се и на друкчије, активније одго-
воре од препуштања болу – стварање апсурда, писање као поновно прежи-
вљавање, суматраизам, хиперборејство. Смењивање суматраистичких про-
стора среће и безнадне туге има и психолошко значење бега од стварности
и естетичку димензију новог лирског израза, описа етеричне, неуништиве
лепоте која је изнад људске стварности. У књизи о меланхолији Јулија
Кристева износи идеју да писање произлази из меланхолије. Можда би и
читаво дело Милоша Црњанског могло да буде посматрано у сенкама цр-
ног сунца.
37. The Immanent and Developed Aesthetic Function of Magic in Folk
Literature // The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs, Ed.
Dejan Ajdacic, Belgrade, 1994. – s. 69–76.
[б] Естетическа функция на магията в словесния фолклор // Българска
етнология, 23, 1997, 1–2. – с. 96–103.
С а ж е т а к: Иманетном естетском функцијом магије у народној култу-
ри и усменој традицији аутор сматра функције проистекле из фигуратив-
ности митског и магијског мишљења. Естетска функција у народној књи-
жевности може да садржи ту прирођењену и неосвешћену естетичност,
али може и да је развије. Разматрају се аспекти естетске функције у усме-
ним жанровима, те преображаји жртвених и иницијацијских обреда у на-
ративним текстовима, посебно у баладама. Полазећи од тумачења трагеди-
је Џејмса Лиске као Фрајевог књижевног митоса, победа хијерархије над
прекршајем се показује као победа демонског поретка над људским или
као победа људског демонизованог поретка у име колектива над поједин-
цем. Обреди са магијским чиниоцима могу бити додатно естетизовани.
Делови текста су на српском језику објављени у раду „Трансформација
жанрова у усменој књижевности балканских Словена“.
38. Представе о хришћанском паклу у фолклору балканских Сло-
вена // Савременик плус, Београд, 1994, 18–20. – с. 45–49.
с. 244–250.
С а ж е т а к: Елементи хришћанских представа о паклу потичу од пред-
хришћанских есхатолошких мотива, новозаветних мотива (силазак Христа
у ад, други Христов долазак, страшни суд), проповеди црквених отаца
пред Ускршњи пост и других црквених списа и апокрифа. На основу на-
родних песама Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Бугара указује се
на место на коме се налази пакао, на раздаљину између пакла и раја, сим-
болику леве и десне стране, мотив кључева пакла. Наводе се особености
80
варијаната песме „Ход Богородице по мукама“. Опис грешника у паклу у

неким народним песмама указује на везу греха и казне. Вера у постојање
чистилишта у вероисповести католика се одражава у присуству неких мо-
тива у словеначким и хрватским песмама, којих нема у фолклору право-
славних Словена: грешнике ослобађају мука – девојка песмом, Богороди-
ца сузицама, светац свирком или свети Антун шкропљењем светом води-
цом. Важну улогу у описима пакла има гротеска, мада у усменој народној
традицији нема тог богатства разноликих страшних бића.
39. Verske razdelnice u usmenoj književnosti balkanskih Slovena //
Reč, Beograd, 1994, 4. – с. 100–102.
[б] Верске разделнице православаца и католика у усменој књижевно-
сти балканских Словена // Прилози проучавању фолклора балканских Сло-
вена, Београд, 2004. – с. 219–225.
С а ж е т а к: Полази се од запажања Кирила Чистова да велике религије
нису довеле до стапања више народа у јединствен народ, обједињен рели-
гијом, као и његових примера исповедања више религија унутар једног на-
рода, без нарушавања осећања припадности истом народу. Истиче се идеја
да је однос међу суседним заједницама сложен због постојања међусобних
сличности и разлика, као и због напетости која не мора, али може да иза-
зове њихов сталан и близак контакт. На Балкану као једној од територијa
сусрета и судара католичке и православне вероисповести цркве су имале
утицаја и на обликовање етноконфесионалних односа Срба и Хрвата. Рас-
кол између цркава и разлике које су оне унеле у њихове културе одражава
се и у различитим жанровима усмене књижевности. У епици се током 19.
века води и пропаганда националних идеја са елементима верске припад-
ности (Мартић, Јукић, Лука Илић; Богољуб Петрановић). Католичка црква
је била склонија гоњењу паганских елемената у веровањима и обредима,
па је у већој мери подстицала карневализацију древних празника. Код ка-
толика су развијеније и народске (пучке) песме о греху и покајању уз де-
латност братовштина и нижег клера, У празновању Божића код католика
постоје вертепи, док су код православих Срба сачувани и реликти давних
паганских веровања. Веће присуство католичких свештеника у животу пу-
ка тиче се оштријег односа према веровањима у нечисте силе и бројнијим
прогонима вештица. Неки кругови светаца две вероисповести нису зајед-
нички, а култ Светога Саве је веома развијен код православних Срба, који
су сачували слављење славе. Помињу се и примери мешања култура на
линијама додира. Рад се завршава указивањем на постојање религијских
елемената у крвавим сукобима током другог светског рата и током распа-
да Југославије. Иван Чоловић говор мржње и псовање друге вероиспове-
81
сти тумачи као окретање агресивних порива појединаца изван сопствене

етничке заједнице.
40. Неколико писама из Хрватске Војиславу М. Јовановићу, уред-
нику СКГ (1921) // Књижевна реч, Београд, 23, 1994, 449. – с. 3–4.
С а ж е т а к: У послератној, обновљеној серији часописа „Српски књи-
жевни гласник“, Војислав М. Јовановић је као главни уредник 1921. годи-
не уредио другу и трећу књигу (од јануара до августа). Указује се на књи-
жевне прилоге хрватских аутора објављене у тим књигама и приказе Јова-
новића као уредника. У архиви Јовановићевог дома у Београду чувају се
писма које је он примио као уредник „Српског књижевног гласника“. У
прилогу се објављују једно писмо Улдерика Донадинија (21.06.1921. – о
припреми професорског испита, Јовановићевој белешци о Донадинијевом
роману „Кроз шибе“ под иницијалима, молбом за примерке часописа и по-
здравом духоборцима из каване „Москва“), три писма Густава Крклеца
(20.02 – о свом приказу Андрићевих „Немира“, о фузији „Гласникa“ и „Са-
временика“ као о конфузији, 25.02 – о књижевницима из Загреба и књи-
жевним приликама, недатирано о посланим песмама за „Гласник“, о сла-
бостима свог романа и о могућем сусрету), по једно писмо Владимира На-
зора (28.01. – о посланој песми за „Гласник“, информација да поседује све
примерке часописа) и Милана Ћурчина (7.07. – са питањем зашто Јовано-
вић повлачи свој потпис оснивача часописа „Нова Европа“).
41. Белешке о Меримеовим „Гуслама“ на маргинама књига Воји-
слава М. Јовановића // Библиотекар, Београд, 1994, 1–2. – с. 31–37.
С а ж е т а к: Указује се на различите типове бележака (меморијске, кри-
тичке, аналитичке, упутне, интерпретативне, исправке и др.) и њихову
улогу у укрштању знања читаоца и података из текста. Међу књигама Во-
јислава М. Јовановића у његовом дому налазе се и књиге са белешкама о
Меримеовим „Гуслама“, збирци мистификованих илирских балада, којој
је Војислав М. Јовановић посветио своју дисертацију Примерак дисерта-
ције је припадао Јовану Скерлићу (ПБ22 3693). Наводе се и коментаришу
белешке Јовановића на књигама Крешимира Георгијевића, Милана Ћур-
чина, Леополда Ранкеа, Ховенкампа. Белешке као необјављени део њего-
вих истраживања предстaвљају прилог истраживању књижевне историје.
42. Кратак преглед фолклорних демона у бугарској књижевности
// Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 46–47, 1994. – с. 197–
205.
С а ж е т а к: Демони из народних веровања блиских народа имају слич-
не одлике и слично су приказани у усменој традицији. Али „судбина демо-
82
на“ у књижевности зависи и од интеретекстуалних односа књижевних де-

ла у националној књижевности. Исти или сродан свет демона балканских
Словена, не налази истоветног одјека у њиховим књижевностима, па се у
њима у различитој мери или на различит начин појављују демони. У бу-
гарској књижевности краја 19. и током 20. века змај (ламја) има много зна-
чајније место но у српској. Змајеви се јављају у делима Ивана Вазова,
Пенча Славејкова, Петка Тодорова, Ангела Каралијчева, Антона Страши-
мирова, Георги Алексиева, Јордана Влчева, Гео Милева и др. Указује се и
на књижевне преображаје самодива у делима бугарских писаца. Особено
је виђење демона у драмама „Змај горјанин“ и „Самодивска свадба“ Петка
Тодорова, у којима змај и самодива оличавају високе врлине усамљеног
појединца, а људи представљају заслепљено зло. Анализирају се поетичке
одлике наведених дела и указује на посебан однос према народној тради-
цији писаца модерниста, дијаболиста, све до савремених постмодерних
обрада Јордана Радичкова, као у причи „Тенец“.
43. Мирјана Детелић. „Митски простор и епика“. 1992 // Књижев-
на историја, Београд, 1994, 92. – с. 119–120.
С а ж е т а к: Приказ књиге Мирјане Детелић „Митски простор и епика“
посвећеној представама простора у српској народној епици. Указује се на
нова сагледавања ауторке и допринос познавању поетике епске народне
поезије.
44. Никос Чаусидис. “Митските слики на јужните Словени”. Ско-
пје, 1994 // Расковник, Београд, 1994, 77–78. – с. 157.
С а ж е т а к: Приказ књиге Никоса Чаусидиса са анализом изгледа и
симболике на археолошким налазима и предметима народне културе Сло-
вена.
1995
45. Поетички развој поезије надреалиста (до 1932) // Научни саста-
нак слависта у Вукове дане, Београд, 24, 1995, 2. – с. 193–198.
С а ж е т а к: Указује се да је на београдске надреалисте у преднадреали-
стичком периоду имала утицаја поезија Растка Петровића и збирка „Јавна
птица“ Милана Дединца. Збирка „Од среће и од сна“ Марка Ристића била
је испреплетена сетним, лаким лиризмом са елементима експресионизма и
аполинеровске поезије. Вучова рана, фигуративним изразом гушћа збирка
„Кров над прозором“ приказује меланхолична стања клонуле младости
приказима појава између неба и надприродног града. Наводи се Бертоли-
ново истицање „неконтролисаног изазивања слике због ње саме“. Надреа-
83
листичка симболика се заснива на представама подсвесног, унутартеле-

сног, подземног, подводног, често уз елементе гротеске и преплитање уну-
трашњег и спољашњег простора које чини двосмисленом границу између
живог и неживог, материјалног и нематеријалног, лика и обезличеног. У
Вучовој збирци „Неменикуће“ свет је у распаду, то је сметлиште – гробље.
Истиче се присуство хумора у надреалистичким поетским текстовима и
илуструје изабраним стиховима Александра Вуча, Оскара Давича, Коче
Поповића. Надреалистички замах има Ристићева „паранојично-дидактичка
рапсодија Турпитуда“ из 1938. године.
46. Књижевна авангарда и еротизам // Књижевна реч, Београд, 23,
10. фебруар 1995, бр. 454–455. – с. 12.
С а ж е т а к: Авангардисти су писали о љубави и еротизму, која је код
представника разних група имала различиту важност. Указује се на пое-
тичке особености авангардног, пре свега надреалистичког, те експресио-
нистичког и дадаистичког приступа љубави.
47. Религије и приче о исцељивању // Књижевна реч, Београд, 23,

25. април 1995, бр. 459. – с. IV
[б] Религије и савремене приче о исцељивању // Прилози проучавању
фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 274–276.
С а ж е т а к: Савремени човек поколебаног погледа на свет сумња и у
Бога и у науку, склон је мешању ова два, супротна сагледавања света. Љу-
ди угроженог здравља и живота, којима медицина не даје велике наде,
склони су алтернативним начинима лечења и преплитању противречних,
рационалних и ирационалних знања науке и религије. При таквим споје-
вима противречности се занемарују, али у анализи духовних феномена,
остају видни „шавови“ на којима су они спојени. Указује се на различите
типове прича о исцелитељима који лече уз божју помоћ. Сами исцелитељи
своју моћ приказују као дар богоизабраног, али у њиховим казивањима о
исцелитељским поступцима јављају се и чудотворне плочице, пирамиде
или кристали. Раширене су исповести или приче о откривању или стицању
исцелитељске моћи. Постоје и приче о негативним искуствима: о исцели-
тељима преварантима или ређе приче разочараних болесника. Као писани
извори за сазнања о исцелитељима наводе се часописи „Треће око“, „Тај-
не“, књига Славице Граховац „Сви најбољи“.
48. Klasifikacija lirike u antologijama narodnih pesama // Folklor u
Vojvodini, Novi Sad, 9, 1995. – с. 34–47.
[б] Класификација лирике у антологијама народне поезије // Прилози
84
С а ж е т а к: Због полифункционалности народне лирске песме, певачи,

сакупљачи, књижевни историчари, етнолози, етномузиколози, антологича-
ри потцртавају њене различите примарне и секундарне функције. Стога
постоје и различито развијене и раздељене класификације народне лирике.
Антологичар обједињује песме различитих певача, из различитих прилика,
простора и времена имајући у виду „подразумеваног читаоца“ антологије
коме намењује свој избор. Анализирају се класификације у антологијама
српских и хрватских лирских песама Н. Андрића (1913), Ј. Продановића
(1925, 1938), Б. Магарашевића (1951), Т. Чубелића (1952), В. Недића
(1962), антологије лирике и епике В. Јовановића (1922), Л. Зрнића (1922),
Св. Матића (б.г.), В. Витезице (1937), те Д. Стојановић (1958) са народним
приповеткама и А. Шеное (1876) која садржи и уметничку поезију. Значај-
не по утицају биле су у своме времену антологије Јаше Продановића и Во-
јислава М. Јовановића, које су имале утицаја и на студије о народној књи-
жевности. Указује се на некохерентност начела поделе по темама, по при-
ликама (обредне и обичајне), по начину обраде (шаљиве). Указује се на
нестабилан статус песама „на међи“, шаљивих песама, као и на неке преу-
ске групе (нпр. песме о природи, припеви) у класификацијама појединих
антологија.
49. Татомир Вукановић. Био-библиографија // Расковник, Београд,
1995, 81–82. – с. 114–126. (коаутор Гордана Јовановић)
[б] Библиографија радова Татомира Вукановића из области фолклора и
етнологије // Гласник Етнографског музеја, 62, 1998. – с. 411–418.
[коаутор Гордана Јовановић]
1996
50. Mилош Црњански и Војислав М. Јовановић као уредник Срп-
ског књижевног гласника (неки детаљи из преписке 1921. године) //
Српска авангарда у периодици / уредили Видосава Голубовић, Станиша
Тутњевић, Београд, 1996. – с. 247–256.
С а ж е т а к: Милош Црњански је 1921. године послао из Италије и Па-
риза Војиславу М. Јовановићу као тадашњем уреднику „Српског књижев-
ног гласника“ неколико писама и карти. Указује се да преписка сведочи о
сукобу књижевних генерација, јер Црњански негодује поводом објављива-
ња оштрих напада Бранка Лазаревића на њега и на „младе“. Црњански пи-
ше о себи и интересује се да ли ће часопис објавити његов путопис „Фи-
нистер“. У прилогу су по први пут објављена писма и карте Милоша Цр-
њанског Војиславу М. Јовановићу.
85
51. Чудесно дрво у народним песмама балканских Словена // Ко-

дови словенских култура, Београд, 1, 1996. – с. 69–84.
[б] О чудесном дрвету у народним песмама балканских Словена // При-
лози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 226–
243.
С а ж е т а к: Дрво, са трајним или обнављајућим зеленилом, као оса све-
та представља сам живот, његов врх симболизује простор неба и породич-
но окружење, а корен дрвета – доњи свет. У студијама словенских фолкло-
риста и етнолога (В. Чајкановић, Н. Толстој, Т. Агапкина и др.) проучена
су веровања и обреди везани за поједине биљке и различите врсте дрвећа –
храст, јела, јабука, јавор, дафина, кипарис. Архетипска значења дрвета у
фолклору Словена, срећу се и у фолклору других народа: дрво плодности,
дрво знања, дрво живота (листопадно дрвеће, посебно јабука) или смрти
(зимзелено, јела кипарис). У поезији балканских Словена дрво света и др-
во плодности јављају се у обредним и лирским песмама, а нема их у еп-
ским и баладним песмама. Различити жанрови су специфично везани за
одређене типове дрвета. У преображајима народних песама и веровања и
распоред животиња на деловима дрвета има симболичко значење. Птице,
змија, змај и пчеле јављају се у песмама источних Словена, док их нема у
песмама балканских Словена, осим у алегоријски христијанизованим
представама рајског дрвета. Словенске митологије су предале представе
дрвета света и дрвета живота хришћанским представама у елементима из-
гледа и житеља који на њему обитавају (птице, пчеле), али у оквиру новог,
монотеистичког оквира, смисао тих елемената је промењен и потчињен
слави Бога и цркве. Током времена, развојем песама о рајском дрвету, до-
лази до демитологизације чудесних одлика дрвета, што је последња фаза
разградње старих митских представа.
52. Патриотска ремитологизација вила у књижевности српског
романтизма // Мит. Зборник радова, Нови Сад, 1996. – с. 723–730.
С а ж е т а к: У књижевности српског романтизма виле се ремитологизо-
вано приказују као заштитнице слободе и напретка народа. Виле могу да
виде прошлост и будућност Србије, оне саветују народне вође. У неколико
драмских и епских дела виле су повезане са алегоријским развијањем мо-
тива буђења Марка Краљевића из вишевековног сна. Подстицај за овакву
разраду понудила је песма Филипа Вишњића о смрти Марка Краљевића.
Песници романтичари приказују виле које посећују српске гробове, лече
рањенике, носе српске заставе, позивају у борбу, штите народ. Вила као
заштитница народа је проистекла из представа вила као заштитница на-
родне поезије, а у неким од текстова ремитологизована представа виле као
86
заштитнице народа преплиће се са представом виле љубавнице великог ју-

нака или песника.
53. Изабрана библиографија о биљкама у духовној култури Сло-
вена // Кодови словенских култура, Београд, 1, 1996. – с. 111–117.
1997
54. Три писма Милана Кашанина Војиславу М. Јовановићу и пи-
смо Исидоре Секулић из Париза, 1921. године // Зборник Народног музе-
ја, Београд, 16, 1997, 2. – с. 119–123.
С а ж е т а к: Необјављена писма упућена Војиславу М. Јовановићу из
његове рукописне заоставиштине и рукописа Исидоре Секулић се обја-
вљују по први пут уз објашњење књижевно историјског контекста препи-
ске са српским писцима. Војислав М. Јовановић је 1921. године био уред-
ник „Српског књижевног гласника“ и први је објавио приповетке Милана
Кашанина, чије је ступање на књижевну сцену подржавала Исидора Секу-
лић.
55. Predstavljanje srpske književnosti na Internetu // Internet u Jugo-
slaviji i Jugoslavija na Internetu, Beograd, 1997.
С а ж е т а к: Латинична српска слова са дијакритичким знацима (č, ć, ž,
dž, š) на интернету су најпре представљана без дијакритичких знака, или
са једноструким или двоструким наводником уместо њих, а потом са овим
знацима у оквиру различитих кодних распореда. Српска књижевност је на
интернету представљена са неуједначеним квалитетом. Аутори већих ко-
лекција су Хенинг Мерк (Аархус), Снежана Петровић Нена (Београд),
Предраг Стојков (College Hill), Борут Маричић (Cafe Balkan). Љубивоје
Ршумовић Ршум је један од првих књижевника са личном презентацијом
на српском интернету. Већу пажњу књижевних критичара и теоретичара
на интернету стекли су нелинеарно писмо Милорада Павића и његов „Ха-
зарски речник“. Са линковима се наводе и књижаре, библиотеке и елек-
тронске новине које нуде неке информације о српској књижевности.
56. Храна демона фолклорног порекла у словенским књижевно-
стима 19. века // Кодови словенских култура, Београд, 2, 1997. – с. 143–
152.
С а ж е т а к: Опозиција демонска храна – људска храна може да означа-
ва опозиције дивље – питомо, сирово – кувано (или печено), незачињено
(или презачињено) – зачињено, смрдљиво – мирисно, нечисто – чисто. У
књижевним текстовима словенских писаца храна демона је слична храни
људи или се наглашено од ње разликује. У усменој традицији храна демо-
87
на судбине, болести или оживљених покојника је изразито нељудска. На-

воде се примери из књижевних дела словенских писаца 19. века са разли-
читим мотивима: демони једу људску храну, демоне одбија храна која
штити људе, демони једу храну за мртве, онеобичена људска храна, не-
људска храна, демони једу људско месо.
57. О знању казивача у Килибардиној „Црногорској хроници“ //
Књижевне новине, Београд, 15. септембар 1997. – с. 14.
С а ж е т а к: Разматрају се приповедачки начини фикционализовања
знања мудрих, али неписмених казивача у историјском роману „Црногор-
ска хроника“ Новака Килибарде. Своја знања о прошлости и свету казивач
стиче од својих саговорника – књишка знања он прима и преноси од про-
фесора, а знања усмене традиције он црпе из народних песама, предања,
предсказања и прича других казивача. Казивач понекад истиче и границе
свог знања – он говори да нешто није „запамтио, ни умије казати, толма-
чити“.
58. Рукопис Војислава М. Јовановића о лажним народним песма-
ма // Књижевна историја, Београд, 29, 1997, 102. – с. 240-242.
С а ж е т а к: Текст нуди објашњења изгледу рукописа Војислава М. Јо-
вановића који је из његове заоставштине под насловом „О лажној народ-
ној поезији“ први пут објављен у часопису „Књижевна историја“ на стра-
ницама 193–240. Белешка указује на интересовања књижевног историчара,
архивисте и писцa Војиславa М. Јовановићa за кривотворенe народнe
песмe. Своје ставове о неаутентичним „записима“ он је изложио у новин-
ском тексту „100.000 песама, али – колико фалсификата?“. В.М. Јовановић
је планирао да састави антологију лажне народне песме и напише низ сту-
дија о њима, али то није стигао да учини. Указује на изглед садржај тек-
ста, разматрање општих питања фалсификата, те анализу лажних народ-
них песама из збирки Богољуба Петрановића и Новице Шаулића. Јовано-
вић је овим сакупљачима посветио посебну пажњу у виду извештаја упу-
ћеном САНУ 1955–1956, а планирао је да напише више студија о лажним
народним песмама.
59. Фотографије са путовања // Фотографије Војислава Јовановића
1901–1941, Београд, 1997. – с. 20–23.
С а ж е т а к: У збирци фотографија у Дому Војислава М. Јовановића на-
лазе се и фотографије са Јовановићевих путовања. Оне сведоче о његовим
интересовањима и осећању за лепо. Повезивање неких фотографија са чи-
њеницама из преписке (са писмом Милоша Црњанског о зимовању на Бле-
ду, молбом Светомира Настасијевића да увећа слику његовог брата Мом-
чила са фотографије Љубостиње и др.) проширују сазнања и о животу Во-
88
јислава М. Јовановића Марамбоа и његових савременика. Указује се на

особености фотографија са јадранског приморја, из бања у Словенији и
Србији, са путовања по Енглеској (Девон и Темза), Швајцарској, Португа-
лији и летовања на Мадери. Истиче се мишљење историчара фотографије
Миланке Тодић да фотографије из Лисабона и из Фунчала на Мадери
представљају значајан допринос историји српске фотографије прве поло-
вине 20. века.
60. Нови славистички часопис (Кодови словенских култура) // Заду-
жбина, Београд, 10, 1997, 37. – с. 5.
С а ж е т а к: Информација о првом броју етнолингвистичког и фолкло-
ристичког часописа „Кодови словенских култура“. Наводе се имена члано-
ва редакције и аутора представљених у броју посвећеном биљкама.
61. Зоја Карановић. “Антологија српске лирске усмене поезије”.
1996 // Задужбина, Београд, 10, 1997, 39. – с. 12.
С а ж е т а к: Белешка о антологији српске народне лирике уз указивање
на начела избора и богатство представљених извора.
62. Едно ново списание търгна по своя път (Кодови словенских
култура) // Български фолклор, София, 1998, 1–2. – с. 184.
С а ж е т а к: Информација о првом броју етнолингвистичког и фолкло-
ристичког часописа „Кодови словенских култура“. Наводе се имена члано-
ва редакције, аутора и представљених тема у првом броју годишњака који
је посвећен биљкама.
63. Изабрана библиографија о храни и пићу у духовној култури
Словена // Кодови словенских култура, Београд, 2, 1997. – с. 184–189.
1998
64. Псовке у еротским причама // Опсена лексика. Зборник радова /
Приредио Недељко Богдановић, Ниш, 1998. – с. 82–88.
С а ж е т а к: Опсцене речи се јављају и у псовкама и у еротским прича-
ма, али су начела њихове упторебе другачија. Опсцено у псовкама је дели-
мично десемантизовано и служи исказивању става који није везан за ерот-
ско. На примерима употребе псовки у бугарским македонским и српским
еротским причама усмене традиције разликују се три типа њиховог међу-
односа: 1) псовке нису везане за еротско и помоћу њих се изражава љутња
или изненађење, 2) на крају приче се игром речи заснованој на склапању
слогова добија псовка, 3) псовка се схвата на двоструки начин и у дослов-
ном значењу, као опис еротске ситуације и као псовка која изражава изне-
нађење или љутњу.
89
65. A Collection about Erotic Folklore // SEEFA Journal: The Journal of

the Slavic and East European Folklore Association, vol III 1998, 2. – pp. 36–37.
С а ж е т а к: Најава појаве зборника „Еротско у фолклору Словена“ са
навођењем имена аутора и описом радова који ће бити у њему предста-
вљени. Зборник се појавио 2000. године у издању „Стубова културе“.
66. Демони у словенским књижевностима. Књижевноисторијска
типологија на примеру источнословенских и јужнословенских књижевно-
сти // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 53, 1997. – с. 135–
150.
[б] Демоны в славянских литературах: Литературно-историческая ти-
пология на примерах восточнославянских и южнославянских литератур //
Слов'янский збірник, Одеса, Випуск XI, 2005. – с. 118–134.
[в] Демони у словенским књижевностима // Славистичка истражива-
ња, Београд, 2007. – с. 106–120.
[г] Демони у слов'янських літературах // Демони і боги у слов'янських
літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 65–85.
С а ж е т а к: Демони у народним веровањима словенских народа имају
сличности, али и особености карактеристичне за веровања појединих на-
рода. Разлике у односу према демонима у књижевним делима зависе и од
поимања функције књижевности, поетике текста и жанра и индивидуал-
них виђења писаца. Двојство синхроног и дијахроног начела садржано је у
појму књижевноисторијских типова у представљању демона, јер типови
могу да „укораче“ у историјски ток „прескачући“ поједине одсечке у не-
прекидном надовезивању епоха и дела, али могу да имају и назнаке исто-
ријског, јер представљају доминантан тип у одређеном периоду књижевне
историје. У раду се на примерима источнословенских и јужнословенских
књижевности од средњег века до постмодерне указује на књижевно-исто-
ријске типове представљања демона. Наводе се примери хришћанских
представа о демонима у приказу искушавања верника или пустиножитеља,
теми одрицања од Христа и продаје душе ђаволу, представама пакла и
средњевековној есхатологији, али и у познијим обрадама ових тема. У ре-
несансној и барокној демонологији се јављају бића античког хада и хри-
шћанског пакла, а код песника из далматинског приморја и виле. Готски
романтизам је преко немачких и енглеских узора у руску књижевност увео
оживеле покојнике, а романтичари у окретању узнемиравајуће опасном
користе демоне народне традиције, али и свемоћне противнике Бога. У
књижевности прве половине 19. века јављају се и успеле пародије демон-
ских мотива. Алегоријски романтизам приписује вилама, самодивама, ру-
салкама, ђаволима нека нова својства и значења у односу на изворне на-
родне представе. Рационално критички романтизам и фолклорни реализам
90
оспоравају сујеверја, а модернизам демонско уводи и у сферу психоло-

шког и страшног. Магијски реализам се враћа миту додајући му дубинску
симболику. У постмодернистичким играма са ликом демона, они некада
задобијају неочекивана својства. Аутор пише да испитивање ваља заокру-
жити укључивањем текстовима из других, (западно)словенских књижев-
ности.
67. Предговор // Новак Килибарда: Епска мјера историје, Подгори-
ца, 1998. – с. 7–26.
С а ж е т а к: Новак Килибарда је одрастао у живој усменој култури, али
је и филолошки образовани истраживач народне књижевности. Килибар-
дини радови о српској и црногорској народној епици припадају главној
матици њеног истраживања. Он испитује однос историје и поезије, тј. на-
чине преображавања историјских чињеница у епским песмама (о Косов-
ској битци, војводи Момчилу, песмама из Његошевог „Огледала срп-
ског“), разматра особености стварања нових песама по старијем клишеу,
истражује присуство малих фолклорних форми у епици, анализира пе-
сничке збирке Богољуба Петрановића у оквирима политичких прилика у
Босни 19. века, предлаже друкчију атрибуцију појединих песама Вукове
збирке, (међу којима и старца Милије), указује на дубоке везе Вишњићеве
и Његошеве визије историје, те објашњава места „рубних песама“ Филиша
Вишњића. Килибарда је критиковао сремску теорију Светозара Матића и
самосталност црногорске епике мимо српске усмене традиције. Тумачења
неких песама, попут „Сестра Леке капетана“ представљала је у свом вре-
мену ново виђење познате и занемарене песме. Уз брижљив однос ка исто-
ријским и етнопсихолошким чиниоцима, Килибарда испитује високе мо-
ралне и поетске вредности српске епике. У његовим студијама о епици
каткада се преплићу књижевно-историјски увиди и надахнуће врсног при-
поведача, што плени лепотом исказа и новим идејама.
68. Поговор // Новак Килибарда: Усмена књижевност у служби пи-
сане, Ријека Црнојевића, 1998. – с. 319–349.
С а ж е т а к: Филолог и фолклориста Новак Килибарда и књижевни
историчари његове генерације су дали значајне доприносе испитивању од-
носа усмене и писане књижевности. У својим испитивањима присуства
усмене књижевности у служби писане, Килибарда спаја интуитивну син-
тезу и рационалну анализу, избегавајући да професор превлада писцa или
писaц професорa. Он сматра да грађу за писана дела не треба тражити у
усменим песмама високе естетске избрушености. Централно место у Ки-
либардиним промишљањима односа усмене и писане књижевности заузи-
ма Његошев „Горски вијенац“. Два језгра Килибардиног испитивања пред-
стављају идеолошка и колективно психолошка сагледавања, поетичка и
91
књижевна презначења централних тема и ликова наше јуначке поезије у

писаној књижевности: косовске битке, Милоша Обилића (Вишњића, Ње-
гоша) и Марка Краљевића (код Прличева, Конеског, Михиза). Килибарда
коригује Скерлићево пренебрегавање значаја Вукових приповедака и
вредности Љубишине и Глишићеве прозе. Он пажњу посвећује прозним
писцима Иви Андрићу (лику Богдана Зимоњића у „Омер паши Латасу“,
проблему фантастичног у роману „На Дрини ћуприја“ и присуству фраг-
мената народних песама у том делу). Килибардин приступ приповедању
Стефана Митрова Љубише може бити најпоузданији путоказ у испитива-
њу начина на који он, као писац, претаче историју у легенду. У опаскама о
мање успелом ослањању на усмену традицију у романима Михаила Лали-
ћа и Славка Јаневског могу се препознати Килибардина промишљања о
техници сказа. Обрада мотива народне поезије је предмет студије о Михи-
зовом Марку Краљевићу. Килибарда је пажњу посветио и поезији у студи-
јама о Мажуранићу и народној епици, текстовима о поетским збиркама
„Насмејана жртва“ В. Марковића, „Старо српски календар“ Д. Ерића, „Ко-
ла“ Николе I Петровића.
69. Поговор // Новак Килибарда: Усмена књижевност пред читао-
цем, Подгорица, 1998. – с. 431–442.
С а ж е т а к: Иако се Новак Килибарда у истраживањима народне књи-
жевности највише бавио класичном десетерачком епиком, неки његови ра-
дови посвећени су и другим поетским и прозним формама. Он сматра да
су старе песме дугог стиха, неправедно запостављене, чиме се придружује
савременим истраживачима који такође откривају њихове вредности, те
даје свој прилог анализом високих уметничких вредности бугарштице о
Марку Краљевићу и брајену му Андријашу. Балади „Хасанагиница“ Кили-
барда посвећује психолошки усмерен оглед лика Хасанаге, а песму „Зида-
ње Скадра“ из Караџићеве збирке посматра кроз поређење српске и албан-
ске варијанте. Неколико радова је посвећено особеностима певања поједи-
них певача. Фонолошка анализа једне лазаричке песме хвали њену мило-
звучност гласова. Тужбалицама је Новак Килибарда посветио неколико
радова, разматрајући одразе нових социјалних односа и појава у њима,
особености певача и стилских особености текстова. У раду о стању народ-
не и народске књижевности у Црној Гори у данашње дане се уз сликање
живих ситуација указује на гашење интересовања за народно усмено бла-
го.
70. Говор демона у словенским књижевностима // Studia mithologi-
ca Slavica, Ljubljana-Pisa, 1, 1998. – s. 299-306.
С а ж е т а к: Језик демона није до скора привлачио пажњу истраживача
словенске митологије, па тако ни књижевних историчара који су се бавили
92
представама демона у књижевностима Словена. У фолклористици је отво-

рено питање општења нечистих сила у студијама Ољге Сањикове (1988,
1994) и Људмиле Виноградове (1995). Сличност и различитост демона и
људи у фолклорним текстовима показује се између осталог, и разликом у
начину њиховог споразумевања. Уколико је језик људи истоветан језику
демона у фолклорним текстовима, језиком се не истиче разлика између
људи и демона. Језик може, али не мора да буде елемент разликовања де-
мона и човека. Посебан случај представљају вештице, вампири и други де-
мони у људском обличју који могу владати и људским језиком. Демони
природе (леши, водени духови и др.) испуштају звукове сличне звиждању,
хујању, пиштању и др. Говор демона у књижевним делима руских, укра-
јинских и српских писаца 19. века ослања се пре свега на измишљање речи
и исказа које имају посебне моћи. Речи демона су саздане онеобичавањем
људских речи, понављањем група сугласника и речи, подражавањем ма-
гијских фолклорних исказа, каткада коришћењем страних речи, често у
стиху. Представе о говору демона из усмене традиције, у књижевним де-
лима добијају додатна обележја проистекла из међусобних угледања и ди-
јалога писаца.
71. Какие пляски дьявольские // Живая старина, Москва, 1998, 1. –
с. 13–14.
[б] О игри демона у словенским књижевностима 19. века // Књижевна
реч, Београд, 1998, 501. – с. 44–46.
[в] Які танці диявольські // Демони і боги у слов'янських літературах.
Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 158–179.
С а ж е т а к: Полазну тачку у испитивању представа о плесу демона чи-
ни студија Никите Толстоја „Како изгледају демони?“. У народној тради-
цији срећу се ђаволске, вилинске, русалске игре/плесови. Са књижевнои-
сторијским и фолклористичким коментарима наводе се примери плесова
демона из украјинске, руске и српске књижевности 19. века. Пажња се по-
свећује опису места на коме демони играју (Лиса гора, вилинско играли-
ште), са књим они играју и како се зову њихови плесови. Указује се на
ауторско обогаћивање и виђење мотива плеса унутар сижеа и увођење де-
монског плеса у људски простор палата. Цитирају се и фрагменти из про-
зних текстова Ореста Сомова, Николаја Гогоља, Валеријана Олина.
72. Зналац многих области // Задужбина, Београд, 10, 1998, бр. 42. –
с. 5. (о Војиславу М. Јовановићу)
С а ж е т а к: Војислав М. Јовановић је умро пре тридесет година – 1968.
године. Драмски писац познат по комадима „Наш зет“, „Наши синови“, у
младости је писао позоришне критике у листу „Мали журнал“ у коме се
потписивао као Марамбо. Значајан истраживач рецепције српског фолкло-
93
ра у европским културама, одбранио је и објавио дисертацију на францу-

ском језику о „Гуслама“ Проспера Меримеа. Јовановић се дуго бавио пла-
гијатима и кривотвореним народним песмама, намеравајући да састави
„Антологију лажних народних песама“. У књизи српских народних песама
Вука Караџића је открио збирку Тодора Икова Пипера. Објавио је низ
фолклористичких, архивистичких, књижевноисторијских студија, а у ње-
говој заоставштини чувају се и његови необјављени радови. У дому све-
страног познаваоца разних области чувају се и драгоцене књиге овог би-
блиофила и фотографије које је снимао Војислав М. Јовановић.
73. Смех демона у словенским књижевностима 19. века // Књи-
жевна реч, Београд, 1998, 502. – с. 36–39.
[б] Смех демона в славянских литературах XIX века, Славянские этю-
ды. Сборник к юбилею С. М. Толстой, Москва, 1999. – с. 28–35.
[в] Сміх демона у слов'янських літературах XIX століття // Демони і
боги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. –
с. 147–157.
С а ж е т а к: Смех демона је друкчији од смеха људи, али треба одреди-
ти у чему се он разликује. Став Веселина Чајкановића да људски смех пре-
кида везу са светом мртвих из студије „Магични смеј“ и Владимира Пропа
да смех открива човека у царству мртвих указују на различит статус сме-
ха. Намамљујућим осмехом демони привлаче људе. Злобни осмех открива
злу нарав демона који опчињена жртва још не види. Кикот русалки, ђавола
и вештица као врста аутоматизованог смејања често означава присуство
демона. Русалке могу да голицају своју жртву до смрти. Пакосни смех де-
мона изражавају победу нељудског над људским. Примери су наведени из
књижевних текстова руских, украјинских и српских писаца 19. века.
74. Жанрови свадбених песама // Кодови словенских култура Бео-
град, 3, 1998. – с. 218–238.
с. 43–66.
С а ж е т а к: Свадбене песме из збирки српских народних песама су
осмотрене на темељима славистичке литературе о свадбеном обреду као
обреду прожетом амбивалентним осећањима (A. Торопова, Г. Левинтон,
Р. Иванова, Х. Крњевић, Н. Толстој) и уз ослонац на студије аутора о апе-
лативним жанровима. Указује се на различите односе текста свадбених пе-
сама и обредних радњи од њиховог поклапања, до допуњавања и међусоб-
ног одступања. Издвајају се и анализирају песме одбијања, опроштајне пе-
сме, свадбене тужбалице, заклетвене, песме савети, молитвене песме, бла-
гослови, похвалне песме, гатања, здравице, покудне песме. Указује се на
кодове у свадбеним песмама: симболику птица (соко и соколица, паун и
94
пауница, соко и ластавица), животиња (змија, јелен), небеских тела (Сун-

це, Месец, Даница), биља (босиље, јабука, дуња, вишња), цвећа и дрвећа,
обредних предмета (прстен, вео). У свадбеним песмама веома су изражене
антитезе своје : туђе, некада : сада, али су њихове функције у различитим
апелативним жанровима разне. Свадбене песме могу да предају или уз
преображај приме апелативне исказе несвадбених песама, што уз разуме-
вање кодираних мотива може допринети дубљем разумевању целокупне
усмене традиције. Лепши део свадбеног репертуара представљају тужба-
лице девојачке свадбе са изразима стрепње и туге и похвалне песме, бога-
те весељем, раздраганошћу, симболима радости и лепоте живота.
75. Фрагменти о судбини књига за време окупације – из бележака
Војислава М. Јовановића // Архивски преглед, Београд, 1994–1995 (1998),
1–4. – с. 89–94.
С а ж е т а к: Белешке на књигама личне библиотеке у Дому Војислава
М. Јовановића осветљавају и неке чињенице из периода немачке окупаци-
је од 1941 до 1944. године. Тада пензионисани начелник Главне архиве
Министарства иностраних послова пописао је штету од бомбардовања
1941, оставио трага о цензури, набавци неких књига током окупације, те
судбини књиге из библиотеке Владимира Ћоровића, најпре пренесеној у
Немачки научни институт, украденој после његовог распада уочи ослобо-
ђења и изложеној на продају код антиквара где је и купио. Јовановић је у
своју библиотеку унео и „песме“ Младена Ст. Ђуричића и инвалида Влаје.
Ове белешке се на паралитераран начин спајају и у фрагментарну слику
живота током окупације.
76. Словенске културе и славистика на Интернету (март 1999) //
Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 54–55, 1998. – с. 239–
246.
С а ж е т а к: Мултимедијална светска мрежа Интернет је захваљујући
великој брзини и доступности постала значајна и у академским круговима.
Извесно кашњење хуманистичке интелигенције у презентовању на интер-
нету повезано је са мањом упућеношћу у техничке послове. С обзиром на
брзину ширења Интернета, одређује се да је преглед написан средином
марта 1999. године. Указује се на проблеме и постојећа решења графичког
приказа писама словенских језика. Уз уводна објашњења наводе се интер-
нет адресе претраживача по националним културама, адресе електронских
библиотека, електронских књижевних часописа, библиографија, лингви-
стичких сајтова, електронских галерија, електронских књижара. У анализи
интернет извора по земљама, истиче се превага презентација у Немачкој и
Америци, док су најприсутнији на интернету руска, пољска и украјинска
култура. Препоручује се коришћење искустава са Запада, али и већа међу-
95
собна сарадња, будући да интернет својом електронском саборношћу на

њу и упућује.
77. Александра Вранеш. “Српска библиографија у периодици
1766–1941”. Београд 1997 // ИЗБУС, Београд, 4, 1998, 1. – с. 7–8.
78. Душан Сурла, Гордана Поповић-Бошковић, Љиљана Коваче-
вић, Драгана Тодорић, Драган Прља. “Интернет за библиотекаре”. Бе-
оград – Нови Сад 1998 // ИЗБУС, Београд
79. Изабрана библиографија о свадби у народној култури Слове-
на // Кодови словенских култура, Београд, 3, 1998. – с. 266–271.
1999
80. Svet demona u književnosti srpskog romantizma : doktorska di-
sertacija Beograd : [D.V. Ajdačić], 1999. – 286 s. listova. – Mašinopis. Umno-
ženo za odbranu.
С а ж е т а к: Рукопис докторске дисертације, одбрањене 19.07.2000.
81. Тајно и јавно у топографији словенских антиутопија // Антиу-
топије у словенским књижевностима, Београд, 1999. – с. 91–111.
[в] Таємне та явне в топографії слов'янських антиутопій // Футуросла-
вія. Літературознавчі огляди про футурофантастику, Київ, 2010. – с. 78–
105.
С а ж е т а к: Начини приказивања простора у антиутопијским делима
указују на аспекте надзора и присиле у књижевном сагледавању свемоћ-
них властодржаца и обесправљених поданика. Анализиран је низ прозних
дела руских и српских писаца: Евгенија Замјатина, Владимира Војновича,
Александра Зиновјева, Владимира Набокова, Борислава Пекића, Добрице
Ћосића, Светислава Басаре, Звонимира Костића. Места за повлашћене
представљена су као скривена од јавности места благостања и раскоши.
Јавно ритуални простори су тргови и проспекти на којима власт потврђује
своју моћ над поданицима. Величина грађевина потврђује сићушност и не-
моћ појединца. Указује се на мотив кристалног дворца код Достојевског,
Чернишевског и Замјатина. Оно што је уобичајено предмет прикривеног и
личног, као обављање нужде, у антиутопијама је претворено у јавно, чиме
се укида осећање срама и приватности. Простори љубави су доступни по-
гледима других, па љубавници немају тајни, интимни простор. Простори
неспутаног, побуњеног света, слободног света представљају опсену по-
средством које власт поставља замке како би надзирала могуће побуњени-
96
ке. Места за сумњиве и одбачене приказују сурове затворе и мучилишта.

Указује се и на хронотопе пропадање са употребом катастрофичких моти-
ва. У делима антиутопијске књижевности се приказују друштва тоталне
контроле, али се одражавају и пукотине у идеолошком и социјално-психо-
лошком устројству – уместо прокламоване једнакости простор разоткрива
неједнакост, уместо хармоније панично прикривену напетост, уместо мо-
ћи слабост, уместо лажне слабости моћ, уместо коначног остварења сна о
завршетку историје – пропаст.
82. Летење демона у словенском фолклору и књижевности 19. ве-
ка // Studia mithologica Slavica, Ljubljana-Pisa, 2, 1999. – s. 307–317.
С а ж е т а к: Представе о лету демона потичу из разних и вишестадијал-
них народних и религијских веровања. Због тога се и фолклорни мотиви
вила, змајева, демона непогода, душа демона у књижевним делима могу
ослањати на различите представе о истом демону, зависно од стадијалних
особености демона и њиховог лета. Летење нељудских бића се по народ-
ним представама Словена доводи у везу са летењем птица, инсеката, вихо-
ра, метеора/небеских тела. Анализирају се књижевни текстови са мотивом
лета демона у односу ка народним веровањима. У народним песмама виле
лете помоћу окриља, а у књижевним пореображајима лета вила, оне одла-
зе и до звезда, лете по васељени са звездама поезије, летe до српских ра-
њеника. У ауторским представама могу бити развијене сложене алегорије,
као у стиховима Лазе Костића. Лет змаја као отмичара девојке добија нове
елементе у књижевним текстовима. Указује се и на везу змајева (ламји,
здухача) са јаким ветровима и непогодама. Са летом је повезан и мотив
покојних несмирених душа, које могу да лете као лептир. Описују се ску-
пови на које демони долазе летењем на нечиста дрвета, на голу (лису) го-
ру, на сабат – скуп демона. Психолошки и наративни модели писаца су
значајно проширили границе фолклорних подстицаја.
83. Животиње и демони у словенским књижевностима // Кодови
словенских култура, Београд, 4, 1999. – с. 228–240.
[б] Životinje i demoni u nekim slavenskim književnostima 19. stoljeća //
Kulturni bestijarij / Ured. Antonija Zaradija Kiš i Suzana Marjanić, Zagreb,
2007. – s. 465–484.
С а ж е т а к: Анализиране су животињске црте у књижевности источних
и јужних Словена 19. века. Опозиције из народне културе животиње спрам
човека у књижевним преображајима добијају додатна значења. Уместо
опозиције предлаже се тријада: -етнографски слој књижевних мотива са
становишта опозиција људско – нељудско/животињско– нељудско/не жи-
вотињско. На примерима књижевних текстова источнословенских и ју-
жнословенских књижевности 19. века се указује на додирне тачке између
97
животиња и демона, животињске црте, посебно делове тела и својства у

појави демона. Описи нељудског и надљудског у демонима у великој мери
ослањају на народне представе, па у оквиру шире анализе изгледа и свој-
ства демона је важно уочити учешће животињских црта..
84. Описи смрти у народним баладама // Рашка, 1999, бр. 33. – с.
65–68.
с. 154–157.
С а ж е т а к: Полазиште разматрања представљају „формуле смрти и са-
хране“ из књиге Мирјане Детелић „Урок и невеста: поетика епске форму-
ле“. Иако се смрт јавља у различитим жанровима, разрада мотива, избор
речи и формула у описивању смрти подређени су жанровском обликовању
слике света. За разлику од бруталног описа смрти у јуначким песмама, где
је смрт неминовни крај побеђеног у боју, у баладама се описи смрти спаја-
ју са судбином: смрт је казна за почињене грехе, страдање невиних због
карактерних слабости других људи или последица деловања виших сила
које изазивају смрт људи. Описи смрти у народним баладама су у односу
на формулативно устаљене описе смрти у епици мање груби, не само због
мање суровости умирања, већ и због сложеније природе жанра отвореног
за суптилније преливе људских осећања. У раду је наведено више типова
формула у опису смрти, те се сугерише да би закључци даљих истражива-
ња били још релевантнији уколико би у разматрање била укључена поре-
ђења са фолклорном грађом других народа.
85. Intertekstualni aspekti demonskih motiva u slovenskim književno-
stima 19. veka // Slavica Gandensia, 26, 1999. – s. 7–25.
С а ж е т а к: Поредбена истраживања књижевности су ретко усмерена
на уске тематско-мотивске оквире, па су запажања о интертекстуалним ис-
траживањима јужнословенских и источнословенских књижевности са мо-
тивом демона су релативно ретка, а често и налазе се у оквирима ширих
компаратистичких студија. Из западноевропских књижевности у књижев-
ностима словенских романтичара снажан утицај су имали Дантеове слике
пакла, мотиви Милтоновог спева „Изгубљени рај“ (17. век), готске баладе
немачких и енглеских песника и проза Лудвига Тика, Е.Т.А. Хофмана, а
касније и Едгара Алана Поа. У оквиру међусловенских књижевних веза у
обликовању демонских мотива важно место у јужнословенским књижев-
ностима имале су Гогољеве збирке „Вечери у сеоцету крај Дикањке“ и
„Миргород“ са својим вештицама, ђаволима и русалкама. Демонски моти-
ва словенских књижевности нису се одразили у делима западноевропских
писаца. Једино је вампир из народних веровања угарских Срба ушао у по-
пуларну књижевност ужаса.
98
86. Студије о словачким пословицама. Zuzana Profantova. „Little

Fish are Sweet. Selected Writings on Proverbs“. Bratislava 1997 // Расков-
ник, Београд, 1999, 95–98. – с. 156–157.
С а ж е т а к: У приказу књиге „Little Fish are Sweet“ (1997) Зузане Про-
фантове, фолклористе из Института за етнологију Словачке академије на-
ука у Братислави, наводи се да овај зборник на 109 страна садржи седам
ауторкиних студија о словачким пословицама на енглеском језику. Радови
су раније објављивани на пољском, словачком и енглеском језику у науч-
ним часописима и зборницима. Зузана Профантова је овом књигом обеле-
жила стогодишњицу од појављивања прве збирке словачких пословица
Адолфа Петера Затурецког. Ауторка истиче важност ове збирке, вредност
рада Затурецког на разврставању пословица. Књига садржи и студије о
класификацији паремија у Паремиолошком архиву Института за етнологи-
ју, студије о пословицама о времену, породичним односима, етничким
стереотиповима, смрти.
87. Пројекат Растко – библиотека српске културе на интернету //
Гласник Народне библиотеке Србије, Београд, 1, 1999. – с. 225–229.
С а ж е т а к: „Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интерне-
ту“ је прва српска виртуелна, дигитална библиотека. Он представља поду-
хват електронског архивирања и издавања научних и уметничких дела
српске културе на World wide Web-у. Покренут је са циљем да се културна
добра Срба у интегралном облику путем Интернета учине доступним про-
учаваоцима и поштоваоцима како у српским земљама, тако и у иностран-
ству. Подухват је непрофитан, невладин и волонтерски, а остварује се под
стручним надзором добровољном делатношћу појединаца и установа које
се баве проучавањем, развојем и очувањем српске културе. У тексту је дат
преглед настанка и развоја пројекта, основна начела подухвата, сврха и
циљеви, материјални оквир подухвата, надлежна тела пројекта, покрајин-
ска средишта, садржинска и оперативна подела подбиблиотека. „Пројекат
Растко“ је званично почео са пробним радом 26. фебруара 1998. године.
88. Изабрана библиографија о деловима тела у народној култури
2000
89. Земљораднички и хришћански календар балканских Словена
// Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000. – с. 127–130.
с. 258–262.
99
С а ж е т а к: У поређењу народно хришћанског календара и календара

земљорадничких послова Срба, Бугара и Македонаца постоје бројна про-
жимања и везе. Како се земљораднички послови не изводе током једног
дана, у народној култури је битан дан када се неки посао започиње (прва
бразда, прво семе, први клас и сл.). Будући да су ратарски послови усло-
вљени климатским приликама, постоји разлика између почетка земљорад-
ничких послова у севернијим и вишим крајевима у поређењу са јужнијим
и нижим. Тако сетва озимих жита почиње може бити од Симеона Столп-
ника све до Петковдана, а кукуруз сеју пре Ђурђевдана у крајевима са
хладнијом климом све до Петровдана у околини Бара. Указује се и на раз-
личите празнике када почиње жетва по народном календару. Нека имена
светаца садрже атрибут по ратарској делатности (нпр. Симеон орачо), а
наводе се и примери народних етимологија са везивањем имена свеца и зе-
мљорадничког посла (нпр. Јелисије сије). Прописи о почетку пољских ра-
дова, везе земљорадничких обреда са другим народним обредима и веро-
вањима, веза секундарне ритуализације и ритуализованих поступака могу
се објаснити тек реконструкцијом старих слојева народне културе и веза-
ма различитих културних слојева. Веза аграрног и народног календара је
релативно устаљена, тј. лабава и помична.
90. Свадба у српској и бугарској прози // Жизненият цикъл. Докла-
ди от българо-сръбска научна конференция, София, 2000. – с. 183–193.
с. 75–86.
С а ж е т а к: Елементи свадбеног обреда и фолклора се у књижевним
приказима свадбе преузимају и преобликују по потреби фикционалног до-
грађивања конкретне свадбе, те односа писца према традицији. Истиче се
да књижевни опис свадбе може бити чак и извор етнографских сазнања о
свадби. Проанализирани су одабрани текстови српских писаца Јанка Весе-
линовића („Сељанка“, „Било па битисало“), Боре Станковића („Нечиста
крв“, „Покојникова жена“, „Нушка“), Новака Килибарде („Суђенице“,
„Првљенац изненада“, „Црногорска хроника“), Симе Матавуља („Ђукан
скакавац“), Иве Андрића „Свадба“, те бугарских приповедача Јордана Јов-
кова („През чумавото“, „Ако можеха да говорят“) и Елина Пелина („Кал“).
Писац и у веома раширеним описима увек изабира неке елементе обреда и
пратећих песама. Писац као упућени зналац традиције читаоцу може да
указује да ли се обичаји поштују или се од њих одступа, може да објашња-
ва смисао неког обредног чина или истиче етничке особености неког об-
редног детаља. Поред идеалтипске свадбе постоје и свадбе старијих, удаје
за недрагог и др. Навођењем изворних свадбених песама, здравица и гово-
ра у књижевном тексту истичу се националне и локалне црте народног
100
блага и преплићу два типа културе – усмена и писана, традицијски стаби-

лизована и ауторски иновативна култура. Склоност писаца ка празничном
или конфликтно-драматичном аспекту свадбе огледа се у њиховој пажњи
према појединим деловима обреда. Писци склони осећајности или мило-
звучности свадбене песме истаћи ће њену лепоту, поклоници народних
старина нагласиће магијске поступке, а писци склони психолошком слика-
њу, продубљено ће оцртати не само весеље, већ и тужне (опроштајне) и
конфликтне аспекте свадбе.
91. Новые славянские слова и метафоры в Интернете // Мова і ку-
льтура, Київ, 2000, вип. 2. – с. 9–14.
[б] Нове словенске речи и метафоре на интернету (април 1999) // Сла-
вистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 26–30.
[в] Нові слов'янські слова і метафори в Інтернеті (березень 1999) //
Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознав-
чі, Київ, 2010. – с. 99–105.
С а ж е т а к: Све већи број словенских страница на Интернету доноси и
словенским културама нове речи и представе. Из енгелског језика у сло-
венски језик улазе транслитероване речи (јузер, сајт, ‘он лайн’), морфоло-
шки адаптиране речи (веб презентација), преводи (home page: рус. ‘дома-
шня страница’), нове сложенице (киберпростор, киберцивилиазација, вир-
туелна личност). Анализира се поимање реалије „почетна (домаћа) страни-
ца“ – home page на руском интернету – ‘хомяк’, ‘особняк’, те указује на
метафоричка виђења изведена из представе ‘куће’ као кристалног дворца
(Бабаев). На позив Романа Лејбова, филолога из Тартуа да представе ин-
тернет, корисници руског интернета су понудили одговоре: дворац, пут,
свалиште, бувљак, океан, паучина. Код Руса се одомаћио назив „паутина“
– паучина, за руски интернет. Указује се и на различита метафоричка ви-
ђења кретања на Интернету: серфовање (од енглеског ‘to surfe’), „броди-
ть“. Интернет се доживљава као простор игре са друкчијим идентитетом, о
чему сведоче имена виртуелних личности и интерактивне хипертекстуал-
не игре стварања нових текстова на Интернету.
92. Чудесно исцељење опседнутих // Чудо у словенским културама.
Ур. Дејан Ајдачић, Београд, 2000. – с. 353–363.
с. 263–273.
С а ж е т а к: Губитак самоконтроле и неприхватљиво агресивно пона-
шање, као и поступци заједнице усмерени на исцељење психичких поре-
мећаја носе историјска обележја конкретних култура. Словени су у паган-
ству веровали да нечиста сила (по Виноградовој, у виду муве, инсеката
или неке животињице) улази у тело неопрезног човека при зевању или гу-
101
тању, изазивајући његово бесно понашање. Опседнутог су терали да ска-

че/плеше, лечили су га изглађивањем или бијењем са циљем да се нечиста
сила примора да изађе из тела. По хришћанској вери, Христ је својом реч-
ју истеривао демоне, што је у народном хришћанству пренесено на неке
свеце св. Евтимија, Харалампија, Кузмана и Дамјана, Гаврила Лесновског,
Јована Рилског, Андона, Василија Острошког и др. У народној култури
долази и до споја хришћанских метода исцељења (увођењем у цркву, кла-
њањем иконама или светињама) са истеривањима демона заснованим на
насиљу (везивањем за алке, кладе, избијање), по етнографским студијама
Татомира Вукановића и Рачка Попова. Указује се на обртање новозавет-
ног модела у поглављу „Чудо у Гадари“ у роману „Време чуда“ Борислава
Пекића, у коме Христ као у „Новом завету“ ослобађа ђаволе из опседну-
тих, али његов чин њима доноси несрећу и смрт.
93. O smešnom i o moralizmu u erotskim pričama // Erotsko u folkloru
Slovena, Ur. Dejan Ajdačić, Beograd, 2000. – s. 474–506.
[б] О смешном и о иморализму у еротским причама // Еротославија :
преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. – с.
42–78.
[в] Про комічне та про іморалізм в еротичніх оповіданнях // Еротосла-
вія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 53–
100.
С а ж е т а к: Еротске шаљиве приче јужних Словена (збирке Флоренти-
не Бадаланове, Вука Врчевића, Татомира Вукановића, Тихомира Ђорђеви-
ћа, Јохана Коштиала, Колесара, Фридриха Крауса, Милана Лукића, Кири-
ла Пенушлиског), Руса (Афанасјева) и Пољака (Блинкјевича из часописа
„Anthropophyteia“) се анализирају са становишта заплета и односа актера,
уз поређење текста и обредних или обичајних елемената народне културе.
Еротски вицеви нису узети у обзир, јер не припадају традиционалној
усменој прози. Фигуративно називање полних органа и чинова се јавља у
више приповедних типова: искусни заводници користе неискусне девојке
користећи речи без еротског значења, довитљивци користе лаковерност
приглупих жена чинећи им услугу исправљања неког недостатка, похотни
парови радо игру речима претварају у љубавни чин. Анализирају се паро-
дијски и гротескни елементи у еротским причама, који су понекад повеза-
ни са обредним мотивима. У другом делу текста се указује на моралне ста-
вове казивача у еротским усменим причама. Најчешће сексуално искори-
шћавају неуке, будале, похлепне хвалисавце и лицемере. Њих еротски
надвладају паметни, искусни, вешти и опрезни. У социјалној сфери најче-
шће су поражени богати и моћни, а у сфери етничких односа туђинци (Ци-
гани, Јевреји, Немци). Освета је чест модел еротских подругачица, јер се
102
мушкарац за нанесену срамоту свети враћајући мило за драго. Казивач

еротске приче може да буде пристрастан, па се поп причалац изругује се-
љаку, учитељу или хоџи, а сељак варошанину, попу или газдарици. У ша-
љивом унижавању једних и уздизању других ликова, дидактички морали-
зам предодређује исход радње у сукобу врлина и мана. Иако велики број
прича почива на начелима морализма, постоје и приче у којима доминира
иморализам, одсуство моралних начела, у крајњем виду потирући и сваку
идеју о постојању морала.
94. О неким мистификацијама народних песама балканских Сло-
вена // Расковник, Београд, 2000, 100. – с. 139–156.
с. 201–218.
[в] Про деякі містифікації народної поезії балканських слов'ян // Славі-
стичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Ки-
їв, 2010. – с. 202–226.
[г] О неким мистификацијама народних песама балканских Словена //
Перунославија : О паганским боговима у непаганска времена, Београд,
2016. – с. 68–98.
С а ж е т а к: Побуде за мистификовање народних песама, стратегије
стварања и прикривања неаутентичног фолклора су различите. Дотерива-
ња изворног текста називају редакције, поправљање, дотеривање, кварење,
интервенције, а састављање тобожњег текста народних песама: мистифи-
кације, фалсификати, фабрикати, псеудонародна песма, лажна, кривотво-
рена народна поезија. Постојање сличности мистификованог и изворног
текста не може бити доказ у прилог аутентичности, јер сваки мистифика-
тор користи и изворне елементе, доказ може бити управо оно што није из-
ворно. Као циљеви мистификатора истичу се политичко-историјски, рели-
гиозни и лудички. Лудичко начело је засновано на игри измишљања. Под-
стицај за истраживање мистификација је била дисертација Војислава М.
Јовановића о „Гуслама“ Проспера Меримеа и његове рукописне студије о
лажним народним песмама. У 19. веку мистификације народних песама
балканских Словена се праве ради истицања етноконфесионалне премоћи
над супарничким народима (на примеру Л. Илића, М. Павлиновића, Б. Пе-
трановића и др.), ради „доказивања“ трагова најстарије религије у сопстве-
ној народној поезији. Указује се на мистификовање словенских богова
Триглава, Јарила, Ладе и Љеље, демона у тобожњим записима Милоја Ми-
лојевића у „Песмама и обичајима укупног народа српског“ (1870) и Јована
Гологанова у „Веди Словена“ Стефана Верковића. Код мистификација
треба водити рачуна да поред индивидуалних побуда мистификатора по-
стоје и подстицаји, налози средине да се мистификација сазда.
103
95. О прози Новака Килибарде // Новак Килибарда. Научник и књи-

жевник, Bar: Conteco, 2000. – с. 69–217.
С а ж е т а к: Новак Килибарда припада филолозима који су постали зна-
чајни писци. Своју прву причу објавио је 1975. под псеудонимом, а брзо је
постао сарадник угледних часописа и новина. Аутор је 10 збирки припове-
дака и романа „Суложници“ и „Црногорска хроника. Времена Мата Глу-
шца“. Указује се на ауторе који су писали критике и поговоре његовим
књигама. Проза Килибарде је везана за људе каменитих и безводних Бања-
на, географски ограниченог и невеликог простора на додиру северне Црне
Горе и Херцеговине. Њу у богатом, локалном говору казују мудри усмени
казивачи својим тобожњим слушаоцима, техником сказа. Анализирају се
интеретекстуалне везе Килибардине прозе са народним епским песмама,
усменом и писаном причом, делима Његоша, Марка Миљанова, Иве Ан-
дрића, Стјепана Митрова Љубише. Указује се на особености хумора и иро-
није у Килибардиној прози, али и људска искушења и судбински поступци
самерени високим моралним начелима. У одељку „језик и ствари“ указује
се на везе лексике и света реалија (романизми, италијанизми, старобалка-
низми, дијалектизми) у животу сточара и сиромашних сељака. Народни
обичаји (посебно свадба и погреб), народна веровања, песме и казивања,
пророштва Мате Глушца су осветљени у својим књижевним преображаји-
ма. Еротика чини важан сегмент Килибадине прозе, па се указује на особе-
ности јунака и јунакиња чија је судбина одређена телесним страстима. Пи-
сац је у својим делима приказивао јунаке различитих вероисповести, бри-
жно уочавајући њихове међуодносе и ставове према светињама. Разматра-
ју се и особености приказа историјских епоха, од турских времена до по-
слератних колонизација Црногораца у Војводини и животу између села и
града у социјализму. Килибардина проза, иако локална по говору и реали-
јама, носи универзалност која прекорачује међе једног ограниченог света.
Она је прожета сећањима на суживот са друкчијим суседима уз истицање
преваге људскости и уз мајсторско умеће представља најсложенија пита-
ња смисла и вредности живљења.
96. Павел Рудјаков. „Историја као роман“. Београд 1998; Стили-
ян Стоянов. „Литература на двора“. София 1998 // Књижевна истори-
ја, Београд, 2000, 110. – с. 136–138.
С а ж е т а к: Приказане су две књиге о историјским романима. Са ру-
ског на српски језик је преведена књига кијевског професора Павела Ру-
дјакова о историјским романима 20. века српских писаца Иве Андрића,
Милоша Црњанског, Меше Селимовића и Милорада Павића. Аутор исти-
че типове односа према историји и изводи типологију историјских романа.
Књига „Књижевност двора“ на бугарском језику Стиљана Стојанова, про-
104
фесора из Благојевграда посвећена је историјским романима бугарских

аутора крајем 19. и почетком 20. века, које разматра са становишта теорије
рецепције популарне књижевности. Реч је о делима тривијалне књижевно-
сти за масе коју аутор студије посматра и са становишта социологије књи-
жевности. Као обликотворни принципи ове прозе уочавају се низање анег-
дота, клишетизираност сижеа и мотива, алегоричност и амблематичност
која не допуштају недоумице у разумевању текста, архаизирана егзотика,
претерана употреба епитета којима аутори одређују добре и лоше актере и
сугеришу своју идеолошку позицију, често коришћење афоризама које от-
кривају претензију саопштавања вечних истина.
97. Изабрана библиографија о земљорадњи у народној култури
2001
98. Mozaik crnogorske hronike Novaka Kilibarde [pogovor], u: Novak
Kilibarda, Mozaik crnogorske hronike, Podgorica, CID, 2001. – s. 463–467.
С а ж е т а к: Наслов Килибардиног романа „Мозаик црногорске хрони-
ке“ сугерише да је ново дело писца повезано са романом „Црногорска хро-
ника. Времена Мате Глушца“ и историјом Бањана и Црногораца. Али за
разлику Килибардиних приповедака и „Црногорске хронике“ у новој књи-
зи писац делимично одступа са трачница претходних проза са причаоцем
из народа, јер се овде појављују поред људи народне културе и школова-
ни, факултетски образовани људи који у свет књиге уносе нове погледе на
свет, психологију човека из града, склоног да преиспитује питања врлине
и идентитета, среће и несреће човека нашег поднебља. Књигу са причама
четрнаест причалаца затварају њихови кратки животописи приређивача и
поглавље „приређивач као причалац“. Причање о новијој историји у рома-
ну „Мозаик црногорске хронике“ се наставља на роман „Црногорска хро-
ника“ приказујући распад традиционалне културе, појаву нових преокупа-
ција и моралних начела.
99. Ритуалистички приступ књижевним тексговима // Интерди-
сциплинарност теорије књижевности / уредник Милослав Шутић, Бео-
град, 2001. – с. 111–125.
С а ж е т а к: Присуство обредних текстова и приказа обреда у књижев-
ним делима наводи на испитивања односа обреда и књижевног текста.
Разумевање обреда и његових елемената у књижевном тексту подразумева
питање потчињавања обреда законима измишљеног света. Ритуалистичка
тумачења књижевности су поредбена јер пореде конкретни и фикционал-
105
ни обред, функционална јер испитују смисао преображаја и исторична, бу-

дући да и обред и књижевни текст јесу историјски одређени. Предлажу се
четири приступа уз илустрације из књижевних дела словенских и несло-
венских аутора. 1) магијски текстови (басме, заклетве, благослови) или
текстови по њиховом моделу се јављају у књижевном тексту, нпр. стихови
Велимира Хлебњикова, Васка Попе, Ђорђа Марковића Кодера, Душана
Матића. 2) Преображаји (народних или религиозних) обреда у књижевном
тексту уз извесне приповедачке промене и коментаре уз опис. Други тип
преображаја представљају и пародије ритуала (Аристофан, Борислав Пе-
кић) или њихове мистификације. 3) Антитетички модели подразумеју ис-
тицање симболике у књижевно представљеном обреду по опозицијама:
идеално – реално, колективно – лично, ми – они, дивљи – питоми, грех –
казна, људско – нељудско. 4) Обред као дубинска структура жанра је са-
гледаван у реконструкцијама настанка трагедије из обреда посвећених Ди-
онису. Жртва или неуспела иницијација представљају обреде у основи ба-
лада и трагедија. Помињу се студије Рене Жирара и Јана Кота. Карневали
и карневализација (Михаил Бахтин) се могу разматрати у оквирима ритуа-
листичког сагледавања. Ритуалистички приступ књижевним текстовима се
прожима са митском и архетипском критиком, он води од обреда ка књи-
жевности и обратно, од књижевности ка обреду. Ограничења ритуали-
стичког приступа тумачењу књижевности чини његова примена на дела
која му нису податна.
100. O vilama u narodnim baladama // Studia Mithologica Slavica, Lju-
bljana Udine, 4, 2001, 207–224.
[б] О вилама у народним баладама // Прилози проучавању фолклора
балканских Словена, Београд, 2004. – с. 132–153.
[в] Віли в народних баладах // Демони і боги у слов'янських літерату-
рах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 34–64.
[г] Віли в народних баладах // Сучасна зарубіжна етнологія. Антоло-
гія, Т. 2, Київ, ІМФЕ, 2011. – с. 294–302.
[д] Віли в народних баладах балканських слов'ян // Народна творчість
та етнологія. Српска фолклористика – Сербська фольклористика. – Київ,
2, 2012, с. 11–16.
С а ж е т а к: У народним веровањима балканских Словена виле могу
помагати људима, али и бити окрутне према њима. Указује се на рекон-
струкције етнолога и проучавалаца митологије који су виле схватали као
божанства светлости, нимфе дрвећа, бића повезана са ветром, демоне при-
роде, душе предака. Нестабилизован статус својстава вила потврђују фол-
клорни записи са међужанровским контаминацијама мотива и сижеа, де-
митологизацијама (претварање вила у девојке, психологизација мушко
106
женских односа), ремитологизацијама. Баладе у којима виле бродарице

или изворкиње сакате или неуспело покушавају да осакате јунака се пове-
зују са његовим кршењем забрана везаним за вилински простор (извор, во-
да) или време (ноћ, пролећни празници), што је по реконструкцији Р. Ива-
нове, повезано са заустављањем вегетативних сила. Песме о вилином гра-
ду од костију се доводе у везу са етнографским подацима о жртви при
градњи. У песмама о вили завадници, вила изазива свађу и братоубиство.
„Вила љубовца“ представља тип баладно-епских песама о вили коју јунак
ожени узимајући јој крила, после чега му она рађа децу, али користи при-
лику да побегне. У лирским баладама муж који поклања пажњу вили љу-
бавници занемарује своју супругу, док је она не убије. У раду се анализи-
рају бројне варијанте балада и баладних песама, укључујући и оне које су
естетски неуспеле.
101. Двухсложные магические высказывания // Etnolingwistyka, 13,
2001. – s. 127–137.
[б] Двосложни магијски искази // Прилози проучавању фолклора бал-
канских Словена, Београд, 2004. – с. 36–42.
С а ж е т а к: Магијски искази (текстови) речима подстичу жељене и
спречавају нежељене појаве и имају устаљену форму. Вутке је двосложне
магијске исказе називао формуле паралелизма (1869), а Ајдачић „форму-
лама заснованим на паралелизму“ (1994). Ови искази су подељени на фор-
муле обухватања/искључивања (и...и..., ни..., ни...), формуле размене – де-
љења (моје... твоје..., мени... теби...), условне магијске формуле – количин-
ске (колико..., толико...), начинско-квалитативне (како..., тако..., какав...,
такав....), узрочно-последичне, временске (кад..., тад...). Магијским иска-
зом се призива реализација жеља по начелу све (или ништа), увек (или ни-
кад). Поред реалних магијских исказа, постоје и иреални, у којима је услов
неостварив (као рађање воћака на неродним биљкама). Наводе се примери
могуће везе магијског исказа са пратећим невербалним поступцима. Дво-
сложни магијски искази се могу низати и укључивати у дуже, некада и на-
ративне текстове.
102. Izvod iz recenzije u: Gordana Ljuboja, Etnički humor XX veka u hu-
morističkoj štampi XX veka, Beograd, 2001. – s. 403–404.
С а ж е т а к: Истраживање етничког хумора Гордана Љубоја је извела уз
суверено владање англоамеричком фолклористичком и социолошком ли-
тературом, са темељним познавањем грађе и вишестраним тумачењем ет-
ничког хумора у новинским текстовима о Циганима, Лали и Соси, Србину
и Шваби, Цинцарима, Македонцима, Јеврејима, Црногорцима, Србима
Хрватима и Словенцима, Муји и Хаси.
107
103. Демони у словенским мистификацијама фолклора 19. века //

Literární mystifikace, etnické mýty a jejich úloha při formování národního vě-
domí, Uherské Hradiště, 6, 2001. – s. 119–121.
С а ж е т а к: Наводе се подаци о Милоју Милојевићу као аутору мисти-
фикација српских народних песама, и Стефану Верковићу и Јовану Голо-
ганову као кривотворитељима народних песама родопских Бугара у збир-
ци „Веда словена“. Указује се на својства вампира у делу Милојевића и
својства Јуда у спеву мистификованих бугарских песама.
104. Предговор у: Војислав М. Јовановић, Зборник радова o народнoj
књижевности, Београд 2001. – с. 5–6.
С а ж е т а к: Војислав М. Јовановић је намеравао да 1964. године напра-
ви зборник својих радова о народној књижевности, али ту замисао није
остварио до краја живота. На основу ауторовог плана овог зборника Илија
Николић и Дејан Ајдачић су саставили књигу која садржи објављене и
необјављене, али завршене радове аутора пронађене у његовој заостав-
штини у Дому Војислава М. Јовановића.
105. Библиографија о бојама у народној култури Словена // Кодови
2002
106. Српска ћирилица на Интернету и Пројекат Растко // Задужби-
на, март 2002, бр. 58. – с. 7.
С а ж е т а к: У првим фазама развоја интернета није био решен проблем
правилног представљања националних писама које одступају од енглеске
латинице, али је са вишејезичким комплетом у оквиру Виндоуса тај про-
блем решен. Указује се на историју настанка електронске библиотеке срп-
ске културе „Пројекат Растко“ www.rastko.org.yu (сада www.rastko.rs) и
структуру по библиотекама. Оснивач пројекта је Зоран Стефановић, а
аутор информатичких решења Михаило Стефановић. „Пројекат Растко“ се
залаже за заштиту и развој ћирилице, без потискивања латинице, подржа-
ва развој нових типова ћириличких слова, веће присуство ћирилице у ме-
дијима, залаже се за развој информатичких алата (и на Linux платформи) и
прављење директоријума ћириличких сајтова српске културе.
107. Хуморът и натовските бомбардировки над Събия през 1999 г.
// Българска етнология, 27, 2001, 4. – с. 46–53.
[б] Хумор и НАТО бомбардовање Србије 1999. године // Кораци, Кра-
гујевац, 2002, 1–2. – с. 131–138.
108
[в] Хумор и НАТО бомбардовање Србије 1999. године // Прилози проу-

С а ж е т а к: Указује се на разлике текстова о рату са елементима хумо-
ра насталих у рату и у миру. Наглашава се хуморно реаговање Срба на
НАТО бомбардовање 1999. године као један од одговора на уништавајуће
нападе најмоћнијих западних држава. Наводи се и коментарише једно из-
мишљено електронско писмо, тобоже написано 2009. године са поређе-
њем последица бомбардовања 1999 и рата који још траје. Уз представљене
вицеве, пароле, текстове на значкама, измишљеног писма као начина пре-
владавања ужаса доживљеног током бомбардовања, посебан нагласак је
стављен на обиље шала поводом обарања „невидљивог“ бомбардера
Ф117а, као и ласицивних шала на рачун, истовремено обзнањене афере
Клинтон-Левински.
108. О турцизмима у руским и украјинским преводима српске на-
родне поезије // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 61,
2002. – с. 113–118.
С. 195–200
[в] Тюркізми в російських та українських перекладах сербської народ-
ної поезії // Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознав-
чі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 64–71.
С а ж е т а к: У преводима српских народних песама на руски и украјин-
ски језик преношење турцизама на језик превода је повезано са друкчијим
поимањем једне несловенске културе. Дуго присуство Турака Османлија
на Балкану је у језику и народној поезији оставило низ речи турског поре-
кла које су мање присутне у језицима источних Словена, што одражава
чињеницу да се Турци и елементи турске културе код Срба и источних
Словена схватају друкчије. Преводиоци изабирају једно од неколико могу-
ћих решења: 1) турцизам остављају у изворном виду (додајући евентуално
напомену), 2) турцизам преводе на неодговарајући начин, 3) турцизам
преводе дијалекатским изразом из говора етничке групе коју би читаоци
схватали као Срби Турке, 4) турцизам тачно преводе руском или украјин-
ском речју, губећи у преводу разлику између речи позајмљенице (турци-
зма) и изворног (српског) језика песме. Наводе се примери погрешног пре-
вођења, због неразумевања реалија, и преношења грешке преко превода
посредника у нове преводе. Анализирани су преводи српских народних
песама на руски Востокова, Пушкина, Гаљковског и Кравцова, те украјин-
ски преводи Старицког. У српским народним песмама турцизмима се на-
зивају реалије које су Османлије донеле са собом: обичаје, навике, занате,
слаткише, називе одеће, коња, сродства, чиновничких и свештеничких зва-
109
ња, узвици и поздрави, Као посебно занимљива група речи са становишта

превода јављају се етноними (Влах, Каур)
109. Спеціалізація святих у фольклорі православних слов'ян // Ві-
сник Київського інституту Слов'янський університет, Київ, 6, 2002. – с.
252–260.
[б] Специјализација светаца у фолклору балканских Словена // Прилози
[в] Спеціалізація святих у фольклорі православних слов'ян // Славі-
їв, 2010. – с. 193–201.
С а ж е т а к: Свеци у народним представама православних Словена су
повезани са одређеним пословима и животним сферама. Мали број света-
ца као Св. Никола, Св. Георгиј, Св. Димитрије, Св. Јован имају универзал-
не моћи, а већина је специјализована. Постоје легенде у усменој традицији
које немају знатнијег одраза у обредно календарској сфери. Специјализа-
ција светаца је повезана са празницима годишњег народног календара.
Једну функцију може да испуњава неколико светаца, а један светац може
да влада неколиким моћима. У народној вери дешавају се и замене светаца
истог имена (нпр. Јован). Локалне особености специјализације светаца су
веома изражене. Значајан утицај за слављење неких светаца могу имати
локална предања о њиховом животу или манастири са моштима или рели-
квијама као места поклоњења. На основу грађе из етнографских и фол-
клорних записа наводе се имена светаца повезана са вештинама и занати-
ма, земљорадничким културама и пословима, дивљим животињама, дома-
ћим животињама и сточарским пословима. временским непогодама, боле-
стима и лечењем, узрастом и полом (женски свеци штите жене и женске
занате). Хришћанска црква је Христовим и Богородичиним празницима
заменила главне паганске празнике, а неки од њих замењени су празници-
ма одређених светаца у народном календару. Кодови делатности и живот-
них сфера су преплетени са календарским кодом. Једино Срби славе славу
као празник свеца заштитника рода и породице.
110. Вила љубавница у књижевности српског романтизма // Studia
mithologica slavica, Ljubljana, 5, 2002. – с. 191–204.
[б] Вила љубавница у књижевности српског романтизма // Еротослави-
ја: преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. – с.
145–166.
[в] Віла-коханка в літературі сербського романтизму // Еротославія:
Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 180–205.
С а ж е т а к: Српски романтичари су виле често представљали као за-
штитнице народа или поезије српског народа, али и као бића која привла-
110
че мушкарце. Љубавна иницијатива је у текстовима српских романтичара

углавном на страни вила. Оне се заљубљују или их гони жеља да освоје
мушкарце користећи своју моћ и неодољиву привлачност. Чак и у оним
делима у којима се љубав виле и човека остварује (у песмама „Ненад“,
„Истидару“ Симе Милутиновића, спеву „Ивањска ноћ“ Јована Суботића и
драми „Женидба Милоша Обилића“ Драгутина Илића) постоји нешто коб-
но и опасно. Јован Суботић, Павле Поповић Шапчанин, Лаза Костић су
аутори текстова о неоствареној или разорној љубави вила. Иако песници
користе фолклорне мотиве, они ретко посежу за сижеима балада у којима
је исход љубави вила и човека кобан и завршава се страдањем. Српски ро-
мантичари понекад укључују и мотиве хришћанске или античке митологи-
је у своје приказе вила.
111. Новые названия людей с паранормальными способностями //
Мова і культура, Київ, 2002, том. II/1. – с. 5–7.
[б] Нови називи за људе с паранормалним способностима // Славистич-
ка истраживања, Београд, 2007. – с. 22–25.
[в] Нові назви людей з паранормальними здібностями// Славістичні до-
слідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. –
с. 106–110.
С а ж е т а к: Са падом комунизма почетком 1990-их година нестале су и
идеолошке забране да се јавно говори о паранормалним исцељењима и ис-
целитељима. У словенском свету се јавља обиље текстова у периодици и
емисија у електронским медијима са људима који не крију своје паранор-
малне вештине. Разноврсност назива људи са паранормалним способно-
стима налаже проучаваоцима језика да забележе и културноисторијски об-
јасне те називе, посебно с обзиром на чињеницу да се они брзо мењају и
да се могу очекивати и даље њихове промене. Називи су подељени на на-
родне називе (бајалица, врачка, врачара, гаталица, вражалица и др.), нази-
ве магијске (езотеријске) традиције (бели и црни маг, ново ‘био-маг’), на-
учне називе (биоенерготерапеут, енерготерапеут, биотерапеут, регресоте-
рапеут, психотроничар, радиестезиста, парапсихолог и др.) којима се могу
додавати и научне титуле, научнофантастични називи (контактер, контак-
толог, уфолог). Значења назива су неутрална или позитивна, а негативно
значење се истиче атрибутима: лажни, тамни, црни. Наведени називи ука-
зују на преплитање науке и мистике, што сведочи о поколебаној вери и у
Бога и у науку.
112. Милитаризация языка в период социализма // Мова і культура,
Київ, 2002, том. I/1. – с. 5–7.
[б] Милитаризација језика у периоду социјализма // Славистичка ис-
траживања, Београд, 2007. – с.19–21.
111
[в] Мілітаризація мови у період соціалізму // Славістичні дослідження:

фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 127–130.
С а ж е т а к: Утицај комунистичке идеологије је у Совјетском савезу од
1917. године, а у државама социјалистичког блока од 1945. године донео
промене у језику, посебно у новој лексици и фразеологији. Језик који са-
крива непожељне појаве тоталитарног друштва је енглески писац Џорџ
Орвел, који је током кратког учешћа у шпанском грађанском рату упознао
методе комунистичких обрачуна назвао у свом роману „1984“ новогово-
ром. Језиком тоталитарних друштава бавили су се Клемперер и Гловињ-
ски. Примерима из српскохрватског језика социјалистичке Југославије
указује се на употребу назива војних чинова, војних јединица и тактичких
операција у невојним приликама и заједницама (нпр. бригадири на акција-
ма, називи друштвених организација). Величање бораца Народно ослобо-
дилачке борбе такође се третира као милитаризација у језику. Циљ мили-
таризације језика је оштро дељење друштва на присталице и прогоњене
противнике, уз приморавање свих да се придржавају команди власти.
113. Bugarski kontrapunkt [pogovor], u: Boris Hristov: Krtica. Dolina ci-
pela, Beograd, Clio, 2002. – s. 119–122.
[б] Поговор књизи Бориса Христова Кртица, Долина ципела // Слави-
стичка истраживања, Београд, 2007. – с. 157–159.
С а ж е т а к: Упркос суседству и блискости језика, Срби о Бугарима и
бугарској књижевности знају веома мало. Нама су познати текстови Јулије
Кристеве и Цветана Тодорова, зато што су написани и преведени са фран-
цуског, а за ауторе из Бугарске не знамо, па појава књиге бугарског аутора
са две повести представља допринос међусобном упознавању. Указује се
на малобројне, али драгоцене посреднике између две културе. Борис Хри-
стов (р. 1945) је песник, прозаиста и аутор филмских сценарија. Два пред-
стављена ауторова дела су на бугарском језику објављена 1990. У дужој
приповеци „Кртица“ блиски познаници су се сакупили у вагону-крчми да
на онај све испрате свог племенитог пријатеља, кројача и старинара Лаза-
ра. Лирска и интимна проза сећања се преплиће са захтевима државног чи-
новника који траже да се заврше бирократске формалности око погреба.
Повест „Долина ципела“ приповеда о људима који на другачији начин са-
гледавају свет. Почетна сцена са космонаутом који путује возом се прета-
че у причу о пацијенту болнице за умоболне који је умишљени космонаут.
Њега доводе у провинцијску болницу испред које су побацане ципеле. У
окружењу чудних пацијената, главни јунаци траже љубав и после љубав-
ног чина доживљавају преображај.
114. Parodija u političkom folkloru devedesetih godina // Godišnjak za
društvenu istoriju, 9, sv. 1/3, 2002. – s. 197–208.
112
[б] Пародија у политичком фолклору 1990–их // Прилози проучавању

фолклора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 277–286.
С а ж е т а к: Када се са хумором оспоравају политичке прилике, лично-
сти, идеје и идеологије, уз коришћење општепознатих текстова, реч је о
употреби пародија у политичком фолклору. Полазишта за разумевање па-
родије чине студије Јурија Тињанова и Радост Иванове. Представљена је и
коментарисана грађа са политичких протеста у Софији (1989–1991) из
књиге Ангела Петрова (1994) и са протеста у Београду током 90-их годи-
на, из књиге „Ајмо, ајде, сви у напад“ (1997) и личних записа графита и
парола. Пародирају се политички говори, прогласи, програми путем паро-
ла, графита, цртежа, значки, разгледница, па и невербално – језиком гесто-
ва и луткама. Пажња је усмерена на жанровске одлике текстова који се па-
родирају у политичком кључу, уз указивање на конкретне политичке окол-
ности нужне за разумевање пародије. Пародијски предложак најчешће чи-
не општепознате поруке, искази, пословице и пароле, а зависно од тога ко-
лико оне саме имају политички садржај, разликују се два типа политичких
пародија: 1) исмевају се идеолошко-политичке пароле пропуштањем кроз
нову политичку призму, 2) пародирају се идеолошки неутралне поруке,
које преиначењем задобијају политичко значење. Политичке пародије у
већој мери се ослањају на писане форме у паролама и графитима.
115. Српска проза у украјинским преводима 1990-их
http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/dajdacic-1990.html
С а ж е т а к: У кратком тексту се указује на издања лавовског издавача
„Класика“ и број лавовског часописа „Ї“ (Ји) који је свој петнаести број
посветио Србији у време бомбардовања 1999. године. Наводе се имена
преведених аутора и преводилаца и додаје библиографски опис превода.
116. Лексична стилізація сербських народних пісень в українських
перекладах
http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/dajdacic-leksichna_ukr.html
С а ж е т а к: У преводе народних песама других словенских народа,
преводиоцу су понекад уносили елементе своје националне фолклорне
традиције да би извор приближили читаоцу. У књизи „Сербо-хорватська
народна пісня на Україні“ (1966), која је била подстицај за ово истражива-
ње, Михајло Гуц ту појаву назива „украјинизација“. Искључујући грешке
у преводу анализирају се типови лексичке стилизације и предлажу се: по-
зајмљенице (нпр. турцизми), украјинизација имена или презимена (срп.
Новаковић у укр. Новаченко, срп. Краљевић у укр. Короленко), украјини-
зација реалија (срп. буздован у укр. булава), украјинизација историјских
појава (срп. хајдуци, хајдуковати у укр. гайдамаки гайдамакувати), стили-
113
стичке замене (украјинци, по Гуцу, више користе хипокористике, нпр.:

срп. сниjег – укр. сніжко, срп. срце – укр. серденько).
117. I riflessi del sonetto di Petrarca Benedetto sia l'giorno.. nella poesia
dei petrarchisti ragusei http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajdi_benedet-
to.htm
[б] Петраркин сонет Benedetto sia l'giorno у препевима дубровачких пе-
траркиста // Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевно-
стима, Београд, 2013. – с. 137–144.
[в] Сонет Петрарки Benedetto sia l'giorno у переспівах дубровницьких
петраркістів // Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літера-
турах, Київ, 2014. – с. 171–179.
С а ж е т а к: Петраркин сонет „Benedetto sia l'giorno…“ (Нека је блажен
дан, месец и доба) о блаженом првом сусрету са Лауром, био је у свом
времену једна од најславнијих песама италијанског песника. Низ дубро-
вачких петраркиста епохе ренесансе написао је своје препеве (или стихо-
ве) са мотивом блаженог дана: непознати песник, Шишко Менчетић, Џоре
Држић, Марин Држић, Никола Наљешковић, Динко Рањина, а њихову тра-
дицију продужили су песници барока Џиво Бунић и Игњат Ђурђевић. Ни-
један од препева није створен у форми сонета, што је истакао Светозар
Петровић у студији о сонету у старој хрватској књижевности. О препеви-
ма ових песника писали су Ватрослав Јагић, Јосип Торбарина, Франо Пе-
тричевић и Франо Чале. Већ у најранијим преводима усталили су се бла-
жени „час и хип“. Указује се на одступања од Петраркиних идеја у поједи-
ним препевима „леуташки призвук“ (по Франичевићу) и хедонистичко на-
чело кога нема у Петраркином сонету, а у случају стихова Динка Рањине и
на контаминацију две песме.
118. Изабрана библиографија о деци у народној култури Словена //
Кодови словенских култура, Београд, 7, 2002. – с. 241–251.
2003
119. Славистичка фолклористика на интернету // Slavistická folklori-
stika na rázcestí. XIII Medzinarodný zjazd slavistov v L'ubl'ane august 2003,
Ed. Zuzana Profantová, Bratislava, Ústav etnológie Slovenská Akadémia Vied,
2003. – s. 110–114.
С а ж е т а к: Рад је представљен на фолклористичком тематском блоку
на 13. конгресу слависта у Љубљани. Указано је на интернет презентације
са одговарајућим адресама института фолклора и фолклористичких архи-
ва, електронских библиотеке са фолклорним и фолклористичким тексто-
вима у словенским земљама и западном свету.
114
120. Социалистическата прослава на труда // Социализмът – Реал-

ност и илюзии. Етнологични аспекти на всекидневната култура, София,
2003. – с. 249–256.
[б] Празновање рада у социјализму // Прилози проучавању фолклора
балканских Словена, Београд, 2004. – с. 287–295.
С а ж е т а к: У доба владавине комуниста у источној Европи, рад је про-
слављан песмама о раду и радницима, а свечано је слављен и празник ра-
да. Разумевање односа према раду може да послужи бољем разумевању
протеклих деценија и њиховом данашњем наслеђу. Први мај – празник ра-
да је слављен са заставама, грбовима и паролама, свечаним одласцима у
природу „првомајским уранцима“ или „првомајским парадама“. Симболи
српа и чекића су обележавали јединство радника и сељака и њихов рад.
Наводи се пример свечаног пријема радника у један металуршки комбинат
у Украјини. Радне акције и њихово слављење у делима социјалистичких
уметника представљали су рад у идеалном виду. Ударници, као јунаци ма-
совне културе оличавали су вољу и снагу радника. Ударништво је имало
партијску подршку. Партијске вође су представљане као предводници из-
градње и пролетерског рада, што се илуструје примерима из песама о Титу
са радних акција у социјалистичкој Југославији. Милитаризација културе
и колективизам су били саставни део пропаганде социјалистичког рада.
Рад је био величан и у логорима за политичке затворенике. Насупрот јав-
ном прослављању рада и социјалне правде власт је подривала и уништава-
ла те вредности што представља проблем у постсоцијалистичким дру-
штвима.
121. Књижевно обликовање представа о противнику у бугарско
српским ратовима // Славистика, Београд, 7, 2003. – с. 373–377.
С а ж е т а к: Ратови Срба и Бугара крајем 19. века (1885) и почетком 20.
века балкански и Први светски рат су приказани и у текстовима усмене и
писане књижевности Срба и Бугара. Указује се на ауторе, њихово предста-
вљање рата са идејним и поетичким страгегијама у приказивању неприја-
теља. Корпус текстова чине ауторске песме у народском стилу из збирке
Анатола Анчева и српске песмарице Радивоја Митровића и Петра Јовића,
те књижевни текстови Ивана Вазова, Махалакија Георгијева, Кирила Хри-
стова, Георгија Стаматова, Бранислава Нушића, Драгутина Илића, Мили-
сава Савића. Радове о историјским и књижевноисторијским истражива-
њима српско-бугарских ратова су објавили Анатол Анчев, Румјана Конева
и пок. Величко Тодоров. Румјана Конева говори о „бугарској представи
рата“, чему може да одговара и „српска представа рата“. О обликовању
лика непријатеља се истичу његове негативне црте – непријатељи се пред-
115
стављају као нижа нељудска биће (звери, дивљи варвари), етички безвред-
ни људи (подли, проклети, коварни, лажови, лицемери, кукавице, зликов-
ци, лупежи). Њима се одричу својства балканског, словенског, хришћан-
ског или православног народа (у песмарицама за Бугаре: татарске хијене,
татарске главе, небраћа татарска). Противречна су називања „небратом“.
Модел обликовања представе о противнику је исти: оцрњивање туђег, на-
супрот идеализовању свог. Крајња мржња је заступљена у редовима србо-
једца и србождера Кирила Христова. Насупрот томе, у неким текстовима
је изражено саосећање према противнику, као у приповетакама из збирке
Бранислава Нушића „Дневник једног курира“, у причи „Киранов“ Георги-
ја Стаматова, или у повести „Крадљивац бресака“ Емилијана Станева са
причом о забрањеној љубави српског заробљеника и занемарене, младе
пуковникове жене.
122. Тематологија фантастике у словенским књижевностима //
Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 63, 2003. – с. 7–16.
[б] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с.121–129.
[в] Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, 2009. –
с. 13–26.
С а ж е т а к: Предлаже се израда „Каталога словенске фантастике“ у ви-
ду вишегодишњег пројекта групе аутора. Истиче се да је одређење фанта-
стике у тумачењима књижевности вишезначно и спорно, јер историчари
књижевности различито одређују границе фантастике, па неки, нпр. укљу-
чују бајке, а неки их не сматрају фантастиком. Проблематизује се и пита-
ње научне фантастике поређењем одласка на Месец у прози Елина Пелина
и Жила Верна. При изради каталога било би важно тачно одредити оквире
фантастике. Како се слични мотиви појављују у различитим жанровима, a
сличне чудесне појаве могу бити приказане са становишта различитих по-
гледа на свет и њихових комбинација, ваљало би наћи начин како би они
прикладно могли да се повежу. Анализирају се каталози мотива у фолкло-
ру и фрајбуршка класификација сижeа приповедног фолклора. Наводе се
примери извесних мотива: уговор са демонском силом (ђаволом), чудесни
предмети, преображаји, умногостручавање (двојници), машине људи (ро-
боти), времеплов, визије. Уз уверење да је могуће превладати тешкоће у
одређењу књижевне фантастике истиче се да словенске књижевности има-
ју богату фантастику која заслужује да буде обрађена. За реализацију овог
сложеног пројекта, предлаже се и израда низа књига или зборника, израда
базе текстове и библиографске грађе.
123. Эротическая лексика в славянских языках // Мова і культура,
Київ, вип. 6, т. V/2, 2003. – с. 38–45.
116
[б] Еротска лексика у словенским језицима // Славистичка истражива-

ња, Београд, 2007. – с. 11–18.
[в] Еротична лексика в слов'янських мовах // Славістичні дослідження:
фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 111–121.
С а ж е т а к: Речи којима се називају полни органи и радње се употре-
бљавају у еротском, али и нееротском значењу, а неке речи нееротског
значења могу се употребљавати и у еротском значењу. У историји саку-
пљања и изучавања еротске лексике мењала се јачина цензуре и аутоцен-
зуре. Указује се да употреба речи у еротском значењу зависи од важећег
културно-историјског модела вербалног понашања, етноконфесионалне и
социјалне припадности и психолошких особености саговорника. Из реч-
ника словенских језика и неких речника жаргона или сексуализама (опсце-
них речи) сакупљена је и анализирана еротска лексика. Јустина Коћемба-
Жулицка је поделила по стилистичко-семантичком принципу еротску лек-
сику на: медицинску, разговорну, неологизме, индивидуалну, експресивне
и вулгарне речи. У раду је предложена подела на: избегавање назива (упо-
требом показних заменица: оно, то, нешто), називи на страним језицима
(на латинском: пенис, фалус, вагина, коитус), неутрални називи (имати од-
нос, водити љубав, парити се), директни називи (курац, пичка, јебање),
неологизми (ћапикура, милокура), фигуративни називи. Поводом фигура-
тивних назива се сугерише да се еротско значење најављује и истиче упо-
требом „еротских маркера“. Истиче се став да би појам Борисова „еротски
континуум“ употребљен у тумачењу фолклорне културе могао да се упо-
требљава и поводом других типова култура. Фигуративни називи су разде-
љени по облику, називима птица, животиња, биљака, кретања, хране, уни-
штавања, стварања, а указује се и на појаву дееротизације полних органа.
124. Il falso nelle mistificazioni folcloristiche // Bérénice, Pescara, anno
XI, 2003, No. 29. – s. 29–35.
С а ж е т а к: Поред записа изворног фолклора јужних Словена постоје и
кривотворене народне песме и приче, мистификације усмене традиције ко-
је су саздавали људи склони личној слави или уздизању старине свог на-
рода. Наводе се имена мистификатора и наслови њихових збирки, те ука-
зује на судбину ових дела у историји културе и фолклористике.
125. Растко Петровић о Африци црних људи (9.09.2003.)
С а ж е т а к: Српски писац Растко Петровић је своје путовање по подса-
харској Африци крајем 1928. и почетком 1929. године представио у путо-
пису „Африка“. Растко је у Африку отишао као писац и познавалац етно-
логије, а не као војник или мисионар, али га је чињеница да је белац који
користи благодати колонизатора у очима црнаца сврставала у расно поде-
117
љеном свету у надређену групу. Растко описује црне људе очаран лепотом
њихових чврстих тела, описује их са асоцијацијама на путописе, пустолов-
не романе, и вајарска дела европске културе. Њега очарава црна Венера,
плесови прожети витализмом, моћ тела у напону, а као црте карактера за-
пажа кратко памћење, плашљивост, неочекивано весеље, покорност, скло-
ност ка превари. Писац нема разумевања за креoлце и неизворност меша-
ња култура. У ставу према црним људима он је блажи и има више разуме-
вања но његови бели домаћини.
126. Etniczno-wyznaniowe stereotypy kobiet u Słowian bałkańskich //
Etnolingwistyka, Lublin, 15, 2003. – s. 139–145.
[б] Женски етностереотипови балканских Словена // Еротославија :
33–41.
[в] Жіночі етностереотипи балканських слов’ян // Еротославія: Пере-
творення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 41–52.
С а ж е т а к: Етноконфесионалне разлике балканских Словена биле су
вековима извор напетости између суседних народа. Када је реч о женама
Другог, у епским народним песмама Хришћана и Муслимана није важило
начело да је своје боље од туђег, јер су жене Другог биле велико искуше-
ње. То је најјаче било испољено у граничним крајевима, где су се верои-
сповести додиривале. Отмица девојке или жене уз превођење у своју веру
је слављена као јуначки подвиг који је отмичару доносио славу. У неким
песмама јунаци се чак заклињу да неће оженити девојку своје вере. Посто-
је варијанте спречене отмице, у којој јунаци своје вере не дозвољавају да
се отме девојка. Жене Другог су задобијане преваром или уз њихову са-
гласност, па посебан тип представљају песме у којима девојка одбацује
своју веру ради иноверног мушкарца. Коментаришу се и неуверљиво мо-
тивисане варијанте девојачке помоћи у неким муслиманским варијантама.
Највећи јунаци освајају најлепше девојке Другог. Мржња према супротној
вери ту се показује кроз одузимање од ње онога што је у њој најлепше.
127. Между латиницей и кириллицей. Тезисы доклада // Разнастай-
насць моў і культур у кантэксце глабалізацыі: Матэрыялы Міжнароднага
сімпозіума (у 2-х книгах) Мінск, 9–10 ліпеня 2012 г. Кніга 1, Мінск: Бел-
СаЗС «Чарнобыль», 2003. – с. 243–244.
С а ж е т а к: Процеси глобализације дотичу и писма. Писмо које су
створили Кирило и Методије и њихови ученици користили су и користе
православни словенски народи Срби, Бугари, Македонци, Црногорци те
Белоруси, Руси и Украјинци. Румуни су престали да користе ћирилицу.
Наводи се неуспели покушај аустријског слависте Кронштајнера да убеди
Бугаре да одбаце ћирилицу и прихвате латиницу, указује се на истискива-
118
ње ћирилице код Црногораца. У иницијативама за одбацивање ћирилице

се превиђају бројни и многострани културни, политички и финансијски
проблеми замене писма. Странцима је препознавање писма без познавања
језика бескорисно и недовољно.
128. О зборнику Срби и Немци // Политика, Београд, 11. октобар
2003.
С а ж е т а к: Приказ зборника „Срби и Немци“ који је приредио Мило-
рад Софронијевић и објавио код крагујевачког издавача „Нова светлост“
2003. године.
129. Изабрана библиографија о птицама у народној култури Сло-
вена // Кодови словенских култура, Београд, 8, 2003. – с. 163–169.
2004
130. О мотиву окамењивања у бајкама // Прилози проучавању фол-
клора балканских Словена, Београд, 2004. – с. 123–127.
[б] Про мотив скам'яніння у казках південних слов'ян // Демони і боги у
слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 27–
33.
С а ж е т а к: Мотив окамењивања у народној књижевности потиче из
митског слоја културе, који је кроз вишеструке преображаје изгубио прво-
битна значења. Због тога тумачење мотива окамењивања као казне за кр-
шење забрана у приповедном фолклору балканских Словена зависи од
претпоставки који су древни елементи сачувани, а који изгубљени или за-
мењени. У раду о камену-станцу Миливој Павловић камен везује за душу
мртвог или живог бића. Љубомира Парпулова је сматрала да је окамењи-
вање резултат неуспешног контакта са надприродним бићима. Разматра се
претпоставка о вези окамењивања са иницијацијским обредима. Анализи-
рају се варијанте, својства актера и сижеа српских (Караџић, В. Чајкано-
вић), хрватских (Ваљавец) и бугарских народних бајки (СбНУ, БНТ). Ока-
мењивање јунака у бајкама се завршава победом над демоном, милошћу
демона или накнадном жртвом која ослобађа настрадалог јунака.
131. Київ у сербській літературі // Київська старовина, Київ, 2004, 1.
– с. 48–51.
[б] Кијев у српској књижевности // Сеоба Срба у руско царство полови-
ном 18. века, Нови Сад, 2005. – с. 509–514.
[в] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 198–203.
[г] Київ у сербській літературі // Славістичні дослідження: фольклори-
стичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 241–246.
119
С а ж е т а к: У раду су представљена мемоарска дела српске књижевно-

сти с описима Кијева Симеона Пишчевића и Герасима Зелића, приповетка
„Механички лавови“ из циклуса „Гробница за Бориса Давидовича“ Дани-
ла Киша и други део романа „Сеобе“ Милоша Црњанског.
132. Уздржавање од љубави и разблудност у прози Валерија Шев-
чука и В. Домонтовича // Славистика, Београд, 8, 2004.
[б] Утримання від кохання та розпуста у прозі Валерія Шевчука та В.
Домонтовича // Славістичні дослідження: фольклористичні, літературо-
знавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 272–281.
[в] Уздржавање од љубави и разблудност у прози Шевчука и Домонто-
вича // Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевности-
ма, Београд, 2013. – с. 272–280.
[г] Утримання від кохання та сластолюбства у прозі Шевчука й Домон-
товича // Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах,
Київ, 2014. – с. 332–343.
С а ж е т а к: У два анализирана украјинска романа јунаци након уздр-
жавања од љубави откривају своју разблудност. У роману Валерија Шев-
чука „Бес плоти“ путујући монах који није искусио телесну љубав приста-
је да из разблудне девојке изгони беса плоти. Он то чини, али потом сам
постаје његова жртва. Писац преплиће реално психолошку мотивацију и
чудесно. У делу „Доктор Серафикус“ В. Домонтович приказује филолога
аскетски усмереног само на науку, али љубав према пријатељици његовог
друга и љубомора откривају његову праву природу. Указује се на ванкњи-
жевне аспекте представљене и књижевне и културолошке асоцијације..
133. О потреби превода књиге Ивана Јастребова „Обичаји и песме
турских Срба“ // Косово и Метохија у светлу етнологије. Зборник радо-
ва, Ур. Мирјана Менковић, Београд, 2004. – с. 161–165.
С а ж е т а к: Руски етнограф Иван Јастребов је током дипломатске слу-
жбе у Турској сакупио, а потом објавио у књизи „Обичаји и песме турских
Срба“ веома драгоцене записе народних обичаја и песама Срба са Косова.
Указује се на садржај и стил ове књиге објављене на руском језику. Како
ова изузетна књига није превођена на српски језик, аутор се залаже за ње-
но превођење и објављивање на српском језику.
134. Про створення Українсько-сербського щорічника // Універси-
тет, Київ, 2004, 1. – с. 118–120.
С а ж е т а к: Уз навођење доброг примера бугарског годишњака који из-
даје Кијевски словенски универзитет, предлаже се стварње украјинско
српског годишњака који би био оријентисан на тематске свеске, а окупљао
стручњаке разних специјалности.
120
135. Кому потрібна славістика сьогодні? // Університет, Київ, 2004,

2. – с. 147–151.
[б] Коме је данас потребна славистика? // Славистика, Београд, 9, 2005.
– с. 64–69.
[в] Коме је данас потребна славистика // Славистичка истраживања,
Београд, 2007. – с. 5–10.
[г] Кому потрібна славістика сьогодні // Славістичні дослідження: фо-
льклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 5–12
С а ж е т а к: У раду се анализира стање славистике после 1989. године и
указује на пад интересовања за славистичка истраживања у контексту по-
литичких прилика – нестанка блоковске подељености Европе и распада
некадашњих федерација Југославије, Чехословачке и СССР. Указује се на
значај који су у славистичким оквирима стекли македонски, словеначки и
украјински језик. У неким државама се губи интересовање за суседне на-
роде, некадашње суседе. У условима глобализације и јачања енглеског је-
зика, јача и англојезичка славистика, што може бити опасно уколико јед-
нострани и недовољно упућени стручњаци постану саветници утицајних
политичара. Бивше земље источног блока не доживљавају се више као
идеолошки противници, а заостатак изазван идеолошким препрекама који
они покушавају у науци да достигну чини их још мање интересантним.
Наводе се позитивни примери великих подухвата у славистици. Истиче се
потреба систематског, планског и колективног рада. Аутор предлаже мо-
гуће правце развоја славистике у академским срединама. Словенским на-
родима славистика је потребна да би разумели себе и етнички блиске на-
роде, а такође да би изучавали своју и њихову историју и историју култу-
ра, као и своје везе са несловенским народима. Са славистичким знањима
Словени ће се са већим поштовањем и самопоштовањем односити према
свима. Потребно је да слависти дају подршку развоју преводилаштва и
стварању преводилачких центара.
136. „Смрт са косом“ на словенском интернету // Кодови словенских
култура, 9, 2004. – с. 289–293.
Сажетак: Представа смрти са косом оличава неумитност смрти и саму
смрт која „стиже људе“. У усменим предањима, пучким причама, у визу-
елним представама на фрескама и сликама, то је жена са косом подигну-
том увис, а она се појављује и у ренесансним и барокним амблемима, та-
рот картама, сликарским и вајарским представама смрти. Симбол смрти са
косом се у савремено доба, лишено религиозне мистике и страха преобра-
жава, добија нове црте, функције и значења. На интернет страницама сло-
венских корисника она се јавља у рекламама, рекламама играчака, зидним
121
декорацијама и плакатима, а неки корисници интернета је користе као

лични банер идентификујући се са смрћу са косом.
137. Mogućnosti interneta u širenju podunavske kulturne saradnje i
“Projekat Rastko” // Zbornik radova 2. međunarodna dunavska konferencija
za umetnost i kulturu, Beograd, Kulturni centar Beograda, 2004. s. 89–90.
Сажетак: „Пројекат Растко“ је електронска библиотека српске култу-
ре, али и мрежа културних пројеката на интернету са низом електонских
библиотека посвећених историјским и културним везама Срба са другим
народима, Бугарима, Мађарима, Украјинцима, Пољацима и др. Искуство и
знања из стварања ових пројеката могу бити драгоцена у интернет пројек-
тима ширења подунавске културне сарадње.
138. Изабрана библиографија о смрти у народној култури Словена
2005
139. Феминизам или исмејани феминизам – о роману Светлане
Пиркало // Филолошки преглед, Београд, 32, 2005, 1.
[в] Фемінізм чи висміяний фемінізм – про роман Світлани Пиркало „Зе-
лена Маргарита“ // Славістичні дослідження: фольклористичні, літера-
турознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 282–284.
С а ж е т а к: У прилогу о псеудоисповедном роману „Зелена Маргери-
та“ савремене и младе украјинске књижевнице Светлане Пиркало описује
се двадесетак дана живота феминистички оријентисане новинарке жен-
ског часописа која се двоуми да ли да оде у Америку или прихвати посао у
рекламној агенцији свог удварача. Критичар Андриј Бондар је истакао да
је ауторка покушала да измири елитно и масовно. Јаз између ове две кул-
туре превазилази у потрошачком друштву бивше совјетске републике ин-
тересовања опсенара рекламних агенција, писаца и водитељки ТВ ћаскао-
ница. Док је однос ауторке према рекламама пародијски обојен, однос
према феминизму је двосмислен. Као ауторка женског недељника која са-
ветује жене како да се односе према мушкарцима, она ставове своје јуна-
киње поставља у распон од заступања феминистичких идеја главне јуна-
киње, до исмевања и пародирања феминистичких парола.
140. Премештање идеолошких граница. О антиутопијском роману
Украјинца Ирванцја // Филолошки преглед, Београд, 32, 2005, 1.
122
[в] Переміщення ідеологічних кордонів. Про антиутопічний роман

Олександра Ірванця „Рівне Ровно“ // Футурославія. Літературознавчі
огляди про футурофантастику, Київ, 2010. – с. 106–109.
С а ж е т а к: У раду се анализира фантастика у алтернативно историј-
ском роману украјинског писца Олександра Ирванцја „Ривне/Ровно“. Ука-
зује се на особености алтернативно историјских романа као жанра коме
припада ово дело и указује на алузивно поређење Берлина и Берлинског
зида са приказом града Ривно и зидом којим је он подељен. Аутор моти-
вом „премештеног“ берлинског зида и идеолошки подељеног света на то-
божњу нову границу између еврпског и руско-совјетског система која про-
лази кроз украјински град. Покушаји да се пређе из неслободног у слобод-
ни део града завршавају се кобно. Указује се на преплитање жанровских
одлика антиутопија и алтернативне историје. Поред опросторавања идео-
логије у роману „Ривне/Ровно“ се опросторује и време. Слика града из два
периода чини стварном и уверљивом илузију времеплова. Ако се роман
чита кроз временску призму, изнуђени останак јунака у источном делу
града представља и његов повратак у прошлост.
141. Старозаветне легенде у фолклору православних балканских
Словена // Црквене студије, Ниш, 2, 2005. с. 287–297.
[б] Legendy starotestamentowe w folklorze prawosławnych Słowian Bałkań-
skich // Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych, Kraków:
Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego, 2006. – s. XLIII–LVI.
[в] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 37–49.
С а ж е т а к: Старозаветне легенде у усменој традицији православних
балканских Словена нису довољно истражене. Фолклористи их сврставају
у предања, Албена Георгиева пише да оне описују првобитно време, време
када је Бог ходао по земљи, али додаје да је време у њима дводимензио-
нално, јер се повезују прадавно и данашње време. Између апокрифа и ста-
розаветних усмених легенди постоји обострана и вишеструка веза. Указује
се на записе старозаветних легенди Срба, Бугара и Македонаца у старијим
и новијим збиркама, као и у архивама Института у Скопљу, Софији и За-
гребу. У одељку о досадашњим истраживањима помињу се истраживања
крајем 19. века (Ф. Буслајев, А. Веселовски, С. Новаковић, М. Драгоманов,
М. Шишманов) и друге половине 20. века (Ц. Вранска, Н. и С. Толстој, Д,
Петканова, А. Георгиева, Р. Попов, Г. Минчев, В. Стојчевска-Антић, Н.
Милошевић). Постоји много легенди о стварању света проистеклих из би-
блијске „Књиге постања“ – то су легенде о стварању земље, сунца и небе-
ских тела, биљака, животиња, стварању Адама и Еве, о сукобу Бога и Ђа-
вола. Помињу се и легенде о Вавилонској кули, о Давиду и премудром Со-
ломону, легенде о пророцима и старозаветнe есхатолошке легенде.
123
142. Передмова // Сербські фольклор і література в українських пере-

кладах і дослідженнях. 1837–2004: Матеріали до бібліографії, Київ, Націо-
нальна бібліотека України імені В. І. Вернадського, 2005. – с. 12–33
С а ж е т а к: У предговору библиографији српског фолклора и књижев-
ности у украјинским преводима и истраживањима као полазна тачка узети
су први преводи неколико народних лирских песама из збирке Вука Кара-
џића у алманаху украјинског романтизма „Русалка дњистрова“ (1837).
Указује се на најугледније од преко сто преводилаца српског фолклора и
књижевности и преведена дела. У другом делу рада се осветљавају допри-
носи украјинских србиста познавању српског фолклора и књижевности.
Истиче се рад научних друштава, катедри на којима је изучавана српска
филологија, те допринос појединаца – фолклориста и књижевних истори-
чара познавању српског језика, фолклора и књижевности у Украјини.
[б] Украјинска србистика – истраживачи фолклора и књижевности //
Славистика, Београд, 11, 2007. – с. 333–344.
[в] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с.186–197.
[г] Украјински преводиоци српске књижевности // Славистика, Бео-
град, 9, 2005, 372–380.
С а ж е т а к: Украјински преводиоци српске књижевности Сажетак:
Аутор је разматрао допринос украјинских преводилаца српске књижевно-
сти од првих превода народних лирских песама у алманаху украјинског
романтизма „Русалка дњистрова“ 1837. до 2004. на четири периода. Ука-
зује се на најугледније преводиоце српског фолклора и књижевности, пре-
ведена дела и мене у интересовањима за одређене периоде и ауторе.
[д] Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с.172–185.
[ђ] Українські переклади та перекладачі сербської літератури// Славі-
їв, 2010. – с. 13–38.
[е] Українська сербістика (Фольклористика. Літературознавство) //
Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознав-
чі, Київ, 2010. – с. 39–54.
С а ж е т а к: У раду су осветљена србистичка истраживања Украјинаца
од краја 19. века до данас уз указивање на рад научних друштава, катедри
на којима је изучавана српска филологија, те допринос појединаца – фол-
клориста и књижевних историчара познавању српског језика, фолклора и
књижевности у Украјини.
143. Історична спорідненість і перспективи розвитку української і
сербської національних культур // Українсько-сербські історико-куль-
турні взаємозв'язки. Каталог книжкової виставки з фондів Національної
бібліотеки України імені В.І. Вернадського, Київ, Національна бібліотека
124
України імені В. І. Вернадського, 2005. – с. 5–14 [коаутор Олег

Пављученко]
[б] Историјско сродство и перспективе развоја националних култура
Украјинаца и Срба / Дејан Ајдачић, Олег Пављученко // Українсько-серб-
ські історико-культурні взаємозв'язки. Каталог книжкової виставки з фон-
дів Національної бібліотеки України імені В.І. Вернадського, Київ, Націо-
нальна бібліотека України імені В. І. Вернадського, 2005. – с. 10–14.
С а ж е т а к: Аутори указују на утицајне делатнике српске и украјинске
историје и културе који су од средњег века до данас повезивали два наро-
да. У 18. веку Срби су колонизовали део новоруских територија, а на Ду-
ховној академији у Кијеву уче и Срби. Поједини Срби предају у образов-
ним институцијама и на универзитетима Украјине. Указује се на културне
и историјске везе Украјинаца и Срба.
144. Використання української та іноземних мов в українському
інтернеті // Мовні і концептуальні картини світу, Київ 2005, Випуск 16.
Книга 1. – с. 3–6. [коаутор: Лидија Непоп]
[б] Використання української та іноземних мов в українському інтерне-
ті // Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мово-
знавчі, Київ, 2010. – с. 158–164.
С а ж е т а к: У раду се указује на употребу украјинског, руског и енгле-
ског језика на страницама украјинског интернета по тематским груписа-
ним сајтовима. Разматрају се аспекти двојезичности и мултијезичности
презентација.
145. Жанровски аспекти тужбалица – Тужбалице као жанр // Połud-
niowosłowiańskie Zeszyty Naukowe, Łódź, 2/2005. – s. 119–126.
С а ж е т а к: Посмртне тужбалице Јужних Словена су проучавали Тато-
мир Вукановић, Николај и Димитрина Кауфман, Оксана Микитенко, Но-
вак Килибарда, Дагмар Буркхарт. Анализирају се тужења у односу према
другим апелативним жанровима (клетви, исмевању, похвали, забрани) у
српским, бугарским и македонским тужбалицама. У тужбалицама, као
жанру којим се исказује жаљење због губитка, те тужбеним исказима у на-
родним песмама, веома су очите трансформације проистекле из преплита-
ња са другим апелативним жанровима. Сугерише се да је битно одредити
који је од жанрова главни, а који потчињени, јер постоји разлика у односу
тужења и клетве у тужбеном или клетвеном тексту. Контрастан жанр ту-
жењу су искази весеља и радости, које је могуће на особен начин препо-
знати у лажном (пародијском) тужењу. Иако је истраживање спроведено
на примеру фолклорних текстова балканских Словена, такав приступ је
125
могуће применити и на тумачења писане књижевности других народа и

култура.
2006
146. Передмова // Новітня сербська п’єса, Київ, 2006. – с. 7–34.
[б] Савремена српска драма // Славистичка истраживања, Београд,
2007. – с. 244–261.
[в] Сербська драматургія // Славістичні дослідження: фольклористич-
ні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 247–271.
С а ж е т а к: У предговору књиге „Новија српска драма“ са избором
шест текстова, указује се најпре на рецепцију српске драме у Украјини и
на разлоге одсутности новијих дела српских драматурга у преводу на
украјински. Разматрају се жанровске црте драмске књижевности у порат-
ним приликама, када су комунистичкој партији омиљени аутори безуспе-
шно покушавали да створе дела трајније вредности. Појава комада Ђорђа
Лебовића, Александра Обрадовића, Велимира Лукића, Борислава Михај-
ловића Михиза, Александра Поповића, Борислава Пекића, Јована Христи-
ћа, а касније и Душана Ковачевића, Виде Огњеновић представљала је зна-
чајан догађај не само за књижевност и позориште, већ и за културу уоп-
ште. Српска драма се посматра уз историјске реминисценције и помињање
значајних аутора и њихових комада са становишта жанрова – драматурги-
је идеја, комедије, историјске драме, савременe драмe свакодневног живо-
та, драме апсурда и интерактивне драматургије. У последњем одељку тек-
ста се наводе основне биографске чињенице о Љубомиру Симовићу, Алек-
сандру Поповићу, Душану Ковачевићу, Милени Марковић, Биљани Ср-
бљановић и Небојши Ромчевићу, те оцртавају одлике њиховог драмског
стваралаштва.
147. Називи водених демона у пољској романтичарској књижевно-
сти XIX века // 110 lat polonistyki w Serbii = 110 година полонистике у Ср-
бији. Зборник радова, Славистичко друштво Србије, Београд, 2006. – с.
123–134.
[в] Назви водяних демонів у польскій романтичній літератури // Компа-
ративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті Леоніда Була-
ховського, Київ, 2008. – с. 256–267
[г] Назви водяних демонів у польскій романтичній літератури // Демони
і боги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. –
с. 86–101.
126
С а ж е т а к: Указује се на различите називе водених демона у књижев-

ним делима пољских романтичара кроз поређење са називима у делима
источнословенских аутора, називима у пољској народној традицији. У ба-
ладама Адама Мицкјевича срећу се називи девојка, страшило, Свитежан-
ка, у балади Александра Грота Спасовског – привиђење, у драми „Балади-
на“ Јулијуша Словацког – вештица, краљица Гоплана, а причи Јана Бар-
шчевског чудо девојка. У књижевно историјским студијама се баладама
Мицкјевича понекад приписује придев русалске, иако тог назива нема у
самим песмама. Назив русалке у пољску књижевност је увео Јузеф Бохдан
Залески, а потом су га користили и мање познати песници Антони Едвард
Одињец, Август Бјеловски и други песници. Назив топилица из пољског
фолклора јавља се касније, у делима песника варшавске боемије Романа
Зморског и Влођимјежа Волског.
148. Офицери Пишчевичі – Риси сербської ідентичності та їх втра-
та // Украс, Київ, 1/2006. – с. 71–94.
[б] Официри Пишчевићи: црте српског идентитета и њихово губљење
// Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 209–226.
[в] Офіцери Пишчевичі: риси сербської ідентичності та їх втрата// Сла-
вістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі,
Київ, 2010. – с. 72–98.
С а ж е т а к: Анализирајући два аутобиографска дела из XVIII века –
списе српских официра Симеона Пишчевића и његовог сина Александра
Пишчевића, разматрају се исказане црте српског идентитета и процеси гу-
бљења српског идентитета у руској империји. У оквиру испитивања наци-
оналног идентитета и његових промена пажња је усмерена на посебне сег-
менте свакодневног који у својим оквирима одређују идентитет. Указују
се на однос официра Пишчевића ка језику, ка женама и породици, обича-
јима, храни и пићу, песми, вери и др. У другом делу текста се издвајају,
тумаче и документују примери различитих типова промене идентитета: за-
мена, двојни идентитет, занемаривање свог националног (српског) иденти-
тета, одрицање идентитета.
149. Etnolingwistyka w Serbii // Etnolingwistyka, Lublin, 18/2006. – s.
67–75.
[б] Етнолингвистика у Србији // Етнолінгвістичні студї, Житомир, 1,
2007. – с. 67–74.
[в] Сербська етнолінгвістика та використання сербського матеріалу в
слов'янських етнолінгвистичних працях // Вісник Харківського националь-
ного університету ім. В.Н. Каразіна, Харків, 2008, № 787 (Серія філоло-
гія). – с. 3–7.
127
[г] Сербська етнолінгвістика // Славістичні дослідження: фольклори-

стичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 165–173
С а ж е т а к: У прилогу се указује на историју сакупљања дијалектоло-
шке, фолклористичке, етнолошке грађе од интереса за етнолингвистику у
Србији. Наводе се кратке информације о српским етнолингвистима, њихо-
вим интересовањима и главним публикацијама и осветљава рад етнолин-
гвистичког часописа „Кодови словенских култура“.
150. Зображення Перуна у слов'янських літературах ХХ ст. //
Слов'янський світ, Київ, 4, 2006. – с. 102–116.
[б] Представе Перуна у словенским књижевностима 20. века // Слави-
стичка истраживања, Београд, 2007. – с. 57–66.
[в] Представе Перуна у словенским књижевностима ХХ века // Упоред-
на истраживања 4. Српска књижевност између традиционалног и модер-
ног – компаративни аспекти / уредник Бојан Јовић. Београд: Институт за
књижевност и уметност, 2007. – с. 57–67.
[г] Зображення Перуна у слов'янських літературах ХХ ст. // Демони і
боги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. –
с. 5–18.
[д] Представе Перуна у словенским књижевностима 20. века // Перуно-
славија : О паганским боговима у непаганска времена, Београд, 2016. – с.
99–116.
С а ж е т а к : Словенски богови су у ХІХ и ХХ веку, након митолошких
истраживања низа фолклориста и историчара религије, постали јунаци
књижевних обрада. У књижевним представама Перуна огледа се и љубав
према најдревнијим остацима своје, националне и наднационалне историје
и духовности, као и осећање блискости словенских народа исказивано
подсећањем на период заједничког живота. Аутор наводи наслове и тума-
чи песме руских, хрватских и српских песника Петра Бутурлина, Сергеја
Городецког, Велимира Хлебњикова, Владимира Видрића, Владимира На-
зора, Десанке Максимовић, Миодрага Павловића, и дело Растка Петрови-
ћа „Бурлеска господина Перуна бога грома“. У овом раду интересовање је
било усмерено ка виђењу бога Перуна у светлу ванвремених исказа о вла-
сти (силан бог, ослабљени бог, немоћан бог, изгубљена власт).
2007
151. Космографија у словенској научнофантастичној књижевно-
сти // Славистичка истраживања, Београд, 2007. – с. 31–36.
С а ж е т а к: У опису космоса аутори научне фантастике на неколико
начина граде представе о реалијама у космосу и њиховим именима, што се
128
анализира на примерима прозних текстова словенских писаца – Пољака

Станислава Лема, Руса Георги Мартинова, Бориса Штерна, Сергеја Лукја-
ненка, Срба Радмила Анђелковића, Слободана Ћурчића, Украјинца Васи-
ља Бережног. Уколико су простори удаљенији од познатог простора, уто-
лико су и представе необичније и онеобиченије. Писци у споју познатог и
непознатог посежу са неологизмима. Предлаже се неколико типова назива
у опису космоса: коришћење познатих појмова и имена (термини астрона-
вигације, називи звезда, сазвежђа и галаксија) којима се свемир приказује
као тобоже познат. Изведена имена по познатим називима (Хикси, Хикси-
де; космолет Лењин) или на обликотворне могућности неког страног јези-
ка (Арагена, Виртуозија, Јатапургија, Макалак, Зуни и Нокс), називи по
материјалним својствима (Актинаријум), називима ослоњеним на потпуно
измишљен непознати свет.
152. Симболи словенских неопаганских организација // Славистич-
ка истраживања, Београд, 2007. – с. 134–145.
[б] Символи слов'янських неоязичницьких організацій // Славістичні
дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010.
– с. 227–240.
[в] Симболи словенских неопаганских организација // Перунославија :
О паганским боговима у непаганска времена, Београд, 2016. – с. 140–156.
С а ж е т а к: Разне групе словенских неопагана истичу своје специфич-
ности и посредством симболичког представљања. У овом прилогу кратко
су проанализирани доступни аутору симболи словенских неопаганских
организација у културно-историјском контексту. Како су творци амблема
и симбола словенских неопаганских организација били усмерени ка зајед-
ничкој старини, симболи ових организација су сродни, али се разликују по
издвојеним и наглашеним цртама те заједничке прошлости. Неке дружине
симболиком истичу словенско братство, подупиру уверења да су Словени
били моћни док су веровали у своје старе богове и међусобно били у вези,
те да ће своју снагу повратити и увећати уколико се Словени врате својој
вери, док неки истичу националне старине. Значајно место у симболичком
представљању неопагана имају кипови старе вере, Месец, Сунце, животи-
ње тотеми, апстрактни симболи (свастика, осмокраки коловрат шестокра-
ка звезда, флорално срце руне). Идоли као симболи задовољавају више-
струке функције: они су материјални, аутентични, култно-ритуални, пред-
стављају старе богове и саму веру у њих, по мишљењу неопагана су оп-
штесловенски, а могу се користити и као образац за данашње творце идо-
ла. Највише се Свентовидових идола користи у Пољској (Збручки идол се
чува у Кракову). При употреби апстрактних симбола постоји тенденција
свођења на геометријске фигуре али и тенденција стилизовања симбола из
природе (небеска тела, дивље животиње, цветови). Употреба свастике и
129
појачано присуство нацистичких елемената у симболици потврђује десне

идеје и отвореност ка примамљивању незадовољника који се осећају угро-
жени од етнички различитих.
153. Личне вредности у криминализованом друштву – поглед Дра-
гана Стојановића у роману „Бензин“ // Славистичка истраживања, Бе-
оград, 2007. – с. 262–269.
С а ж е т а к: Деведесете године 20. века биле су у Србији године тота-
литаризма, ратова, хиперинфлације, изолације од света и криминализације
друштва. У неким филмовима и књижевним делима представљено је про-
падање друштва, али властодршци их нису забрањивали, вероватно, оце-
њујући да они немају утицај на људе обузете бригом о преживљавању. За
разлику од прозних дела у којима се описује убрзање спирале насиља, у
роману Драгана Стојановића „Бензин“ отворено је питање може ли у дру-
штву пуном несреће и беде постојати лична срећа, могу ли се заштитити
личне вредности упркос бруталности и безосећајности у друштву. Анали-
зирају се у роману преплетене судбине мало образованог шверцера који
пожртвовано спасавајући девојчицу губи мушку моћ, коју му потом враћа
животодавна девојка Quappi и имућног интелектуалца, повратника из
Америке који се враћа у родни крај и лепотици коју је некада волео. Аутор
посредством јунака који се не мире са свеопштом пропашћу истиче увере-
ње да се свет може и мора мењати и у неповољним приликама, да човек
има право да свој живот учини бољим, те да се без силе, може живети ис-
пуњено и снажно.
154. Идеолошке пројекције у словенским научнофантастичним
књижевностима // Словенска научна фантастика. Ур. Дејан Ајдачић и
Бојан Јовић, Београд, 2007. – с. 343–382.
[б] Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, 2009. –
с. 27–66.
[в] Ідеологічні проекції в науково-фантастичній літературі слов'янських
народів // Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантасти-
ку, Київ. – 132–167.
С а ж е т а к: Предлаже се теоретски модел испитивања идеолошких
пројекција у књижевности. Користи се појам идеологема који су у фило-
логију увели Јуриј Медведев, Јулија Кристева и Фредерик Џејмсон. У од-
ређењу мере присуства идеологије у књижевном тексту употребљавају се
појмови тематизовање, позиционирање, маркирање. Научнофантастична
књижевност је често коришћена као потврда дуговечности своје идеологи-
је, па се у њој појављују бројне идеолошке пројекције и књижевно оства-
рују идеолошке наруџбине. Анализирају научнофантастична дела низа
аутора словенских књижевности према пропагандном слављењу или кри-
130
тичком оцртавању идеологија монархизма, капитализма, комунизма, по-

стидеолошког стања. Истичу се и примери деконкретизације идеологије у
књижевности, када се аутор у фикционалном свету удаљава од препозна-
тљивих идеологија, при чему у свом делу може да задржи елементе утопи-
ја или антиутопија.
155. О конференцији о централноевропском и источноевропском
филму, Познањ, Пољска www.rastko.rs/rastko/delo/11549 (15.11.2007)
С а ж е т а к: У Познању је 8–9. новембра 2007. године у Вишој школи
„Кадрови за Европу“ одржана конференција „Прошлост у филму Централ-
не и Источне Европе после 1989.“ (Przeszłość w kinie Europy Środkowej i
Wschodniej po roku 1989) у организацији проф. Бохуслава Бакуле и др Мо-
нике Таларчик-Губала. Излагања су била посвећена филмовима о соција-
листичком периоду, али било је представљено и неколико реферата о
филмским делима које осликавају период након слома комунистичке иде-
ологије. На крају првог конференцијског дана приказан је последњи филм
пољског режисера Анджеја Вајде „Катињ“, а другог дана, на крају скупа
приказан је филм мађарске редитељке Марте Месарош „Несахрањени“ уз
њено лично присуство.
156. Представе о Пољацима у „Мемоарима“ Симеона Пишчевића
// Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті акаде-
міка Леоніда Булаховського, Київ, вип. 7, 2007. – с. 276–280.
С а ж е т а к: У тексту се разматрају представе о Пољацима у „Мемоари-
ма“ Симеона Пишчевића, српског официра који је служио у руској армији
у другој половини 18. века. У овом делу Пишчевић описује Пољаке које је
срео на путовању кроз територију Пољске према Балкану, као и у околини
Житомира, у вези са пољским конфедератима у лето 1767. године, те по-
верљивом мисијом спровођења пољских заробљеника. Како је рукопис
Симеона Пишчевића недовршен, у његовим мемоарима се не описују до-
гађаји после 1767. године, па није описан период његовог живота у коме
би присутност Пољака била много већа. У анализираним фрагментима По-
љаци су описани као религиозни, причљиви људи, свадљиви шљахтићи,
људи који воле да попију.
157. Русская фантастика на перекрестке эпох и культур. Москва,
Издательство Московского университета, 2007. – 559 с. // Вестник Мо-
сковского университета. Сер. 9, Филология, 2008, 2. – с. 154–157.
С а ж е т а к: Приказ зборника о руској фантастици са радовима предста-
вљеним на међународној научној конференцији одржаној 21–23. марта
2006. године.
131
2008
158. Назви персонажів у кіберпросторі в сучасній слов'янській

фантастиці // Мова і культура, Київ, 2008, том IX (109), вип. 10. – с. 126–
131.
[б] Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику,
Київ, 2010. – с. 5–13.
С а ж е т а к: У раду се анализирају називи ликова у киберпростору у са-
временој словенској фантастици, са тачке гледишта позајмљеница из ен-
глеског и њихових адаптација у руском, српском и украјинском језику (ха-
кер, дајвер, кибертелепата). Називи ликова се семантички осветљавају у
оквиру савремене културе и представа о киберпростору у књижевним тек-
стовима киберпанк литературе.
159. Zmiana tożsamości narodowej a opozycja swój / obcy // Etnoling-
wistyka, Lublin, 20, 2008. – s. 149–157.
С а ж е т а к: Полазећи од истраживања етничких стереотипова у теори-
ји лублинских етнолигвиста, аутор указује на проблеме идентитета у опо-
зицији свој-туђ у процесу промене идентитета: слабљење припадности
једној, својој етничкој заједници прате процеси појачавања самоидентифи-
кације као припадника нове средине. Особа може да има осећање двојног
идентитета, али слабљење везе са претходном заједницом може довести до
одрицања од претходног идентитета.
160. Упир у польській літературі XIX століття // Європейський ви-
мір української полоністики, Київ, 2008. – с. 144–153.
[б] Упир у польській літератури XIX століття // Демони і боги у слов'ян-
ських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 102–115.
С а ж е т а к: У раду се наводе и анализирају појаве вампира у делима
пољске књижевности 19. века (А. Мицкјевич, А. Маљчевски, З. Красињ-
ски, С. Гарчињски, Ј. Словацки, Т. Мичињски) уз указивање на значајне
тумаче књижевности који су се бавили фантастиком у романтизму, фол-
клорном реализму и пољском модернизму (М. Јањон, Ј. Клајнер, М. Пи-
вињска). У пољској књижевности 19. века, мотиви вампира су присутнији
у поезији и у драмској књижевности, док се у прози они јављају у тексто-
вима Н. Жмиховскe, В. Лозинског.
161. Этническая принадлежность и проекции в научно-фантасти-
ческой литературе славянских народов // Вісник Харківського национа-
льного університету ім. В.Н. Каразіна, Харків, 2008, № 787 Серія філоло-
гія. – с. 227–232.
132
[б] Етнички идентитет и пројекције у словенским научнофантастичним

књижевностима // Футурославија. Студије о словенској научној фанта-
стици, 2009. – с. 67–78.
[в] Етнічна приналежність у науково-фантастичній літературі слов'ян-
ських народів // Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофан-
тастику, Київ, 2010. – с. 122–131.
С а ж е т а к: У раду се разматра мало испитивани однос етничке при-
падности писца научне фантастике и његових пројекција етничког изгледа
света у будућности. Упостављајући могуће елементе за такву анализу (ет-
номаркери, етнички специфична имена и реалије, персоносфера, топосфе-
ра, језик будућности и др.) аутор наводи примере дела у којима ће се у бу-
дућности сачувати етничке црте народа, изгубити или променити/измеша-
ти.
162. Однос стварног и виртуелног света у словенским књижевно-
стима // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 73, 2008. – с. 7–
23.
[б] Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, 2009. –
с. 79–102.
С а ж е т а к: У раду се анализирају дела киберпанк проза о људима у
виртуелном простору Е. Бондија, А. Зорича, В. Васиљева, С. Лукјаненка,
А. Тјурина, Л. Горалик, С. Кузњецова, М. Шели, Д. Филиповића. Проблем
идентитета и границе људског и нељудског се у делима о виртуелном, ки-
берпростору прелама осветљавајући различите аспекте будућности у којој
виртуелни свет може бити и бољи и гори од стварног света, у којој одређе-
ње људског може бити друкчије засновано. Дела киберпанка у виртуелној
стварности на нови начин проблематизују вечан сукоб људског и нељуд-
ског, материјалног и нематеријалног, утопије и, антиутопије.
163. Telewizyjna i filmowa adaptacja „Profesjonalisty“ Dušana Kova-
čevicia // Przeszłość w kinie Europy Środkowej i Wschodniej po roku 1989, Po-
znań, 2008. – s. 139–148.
[б] “Profesionalac” Dušana Kovačevića – tv adaptacija predstave (1990) i
film (2003) http://www.rastko.rs/rastko/delo/11606 (21.11.2007)
С а ж е т а к: Наводе се наслови Ковачевићевих комедија и филмских
сценарија и обраћа пажња на Ковачевићев спој жалосног и смешног, што
га придружује дугој, али ретко магистралној традицији трагикомедије (цр-
не комедије) – од Аристофана, преко позног Шекспира до филмова Чарли
Чаплина и црних комедија. У раду се анализира драмско уобличавање од-
носа иследника Луке Лабана и ислеђиваног дисидента Теје Краја у ТВ
адаптацији представе „Професионалац“ Звездаре театра у Београду (1990)
и филмске верзије писца и режисера Душана Ковачевића (2003), уз укази-
133
вање на различите жанровске акценте ова две обраде. У филму који је ре-
жирао сам Душан Ковачевић радња је пребачена у време тоталитаризма
Слободана Милошевића 1990-их година. Радња драме се дешава у једној
просторији, док се у филму разбија јединство места и времена радње кроз
флеш бекове. Део прошлости је приказан браон тонираним документар-
ним видео записима драматичних догађаја из Србије деведесетих година.
Анализирају се промене у ликовима и њиховим односима у две обраде
истог књижевног предлошка.
164. Жінки сходу в пошуках благополуччя заходу (Ю. Андрухович,
Є. Кононенко) // Літературознавчі студії, Київ, 2008, вип. 21, частина 1.
– с. 3–7.
[б] Жінки Сходу в пошуках благополуччя (Ю. Андрухович, В. Єшкілев
та Є. Кононенко) // Славістичні дослідження: фольклористичні, літера-
турознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 285–295.
[в] Жене Истока у потрази за благостањем Запада (Јуриј Андрухович,
Владимир Јешкиљев, Јевгенија Кононенко) // Еротославија : преображе-
ња Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. – с. 316–327.
[г] Жінки Сходу в погоні за достатком Заходу (Юрій Андрухович, Во-
лодимир Єшкілєв, Євгенія Кононенко) // Еротославія: Перетворення Еро-
са у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 388–402.
С а ж е т а к: У раду се указује на некада велики јаз између богатог капи-
талистичког Запада и сиромашног социјалистичког Истока, чије је заоста-
јање постало очигледно са поразом комуниста почетком 90-их година 20.
века. Та разлика је навела одважне и лепе жене да у богатијем свету потра-
же благостање. Анализирају се дела украјинских писаца који на различите
начине приказују ову потрагу. Јуриј Андрухович у роман „Дванаест обру-
ча“ уз иронију представља хвалисаве разговоре лаких дама. Наводи се од-
ломак о Барби из студије Оксане Кис о моделима женствености и додају
ставови о улози чаробњака илузија из индустрије лепоте Владимир Јешки-
љев описује бекство две пријатељице у Израел, једне од непоузданог мом-
ка и друге, породичне жене од мужа и ћерке. Разматра се књижевношћу
посредована мотивација јунакиња за њихово напуштање бившег живота.
Приповетке Евгеније Кононенко из циклуса „И курве се удају“ приказују
различите женске судбине. У првој верзији рада нема одељка текста о ро-
ману Владимира Јешкиљева.
165. Іще раз про роман Продановича „Нові Клюні“ // Украс, Київ,
3/2008. – с. 127–137
[б] Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику,
Київ, 2010. – с. 110–121.
134
[в] Joш једном о роману Милете Продановића „Нови Клини“ // Годи-

шњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевно-
стима. Посвећено успомени на проф. др. Радмилу Пешић, Београд, 2011.
– с. 301–311.
С а ж е т а к: У раду се указује на жанровска одређења раног романа
српског писца Милете Продановића „Нови Клини“ и прилажу нови аргу-
менти лаконично исказаном мишљењу М. Пантића о преплитању жанров-
ских елемената утопије и антиутопије. Указује се и на могуће елементе
стварности књижевно преображене у праћењу судбине неименованог
главног јунака.
166. Михайло Гуць (До 50-річчя наукової діяльності) // Слов'янсь-
кий світ, Київ, 2008, Вип. 6. – с. 229–240.
[б] Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мо-
вознавчі, Київ, 2010. – с. 174–185.
С а ж е т а к: Поводом педесетогодишњице научног рада Михајла Гуца,
угледног србисте и фолклористе у раду се осветљава његов истраживачки
рад и доприноси познавању српског фолклора у Украјини, украјинских
превода српских и хрватских народних песама, културних веза Србије и
Украјине.
167. Изабрана библиографија о ватри у народној култури Словена
2009
168. Слов'янські прислів'я з компаративними формами “кращий,
краще” // Мовні і концептуальні картини світу, Київ, 2009, вип. 25, час.
1. – с. 3-6.
вознавчі, Київ, 2010. – с. 186-192.
С а ж е т а к: У раду се анализирају изреке на пољском (Кшижановски),
украјинском (Мишченко), руском (Даљ) и српском (Караџић) језику са
компаративним формама „бољи, боље“ у пуној и скраћеној форми, њихова
значења и путем поређења испитује мера њихове универзалности. Посло-
вице са компаративним формама „бољи, боље“ имају различите функције
– изражавају строгу обавезу, препоруку или поуку, израз слагања, у одно-
су према надљудским појавама изражавају мање зло. Аутор се залаже за
формирање каталога словенских пословица са компаративним формама
који би указао на различито профилисање вредности у различитим култу-
рама.
135
169. Уявлення про кохання майбутнього у слов'янській фанта-

стичній літературі // Мова і культура, Київ, 2009, вип. 11, том 9 (121). –
с. 196-203.
С а ж е т а к: У раду се разматрају представе словенских писаца о љуба-
ви будућности, биолошки, социјални, психолошки и технолошки аспекти
о љубави анатомски, физиолошки, генетски измењеног човека као и љубав
у киберпростору. Показује се да је у словенској футурофантастици љубав
важнија у делима антиутопијске природе но у утопијама.
170. Beleška o Darku Suvinu // Darko Suvin: Naučna fantastika, spozna-
ja, sloboda. Priredio Dejan Ajdačić, Beograd, 2009. – s. 382–384.
[б] Дарко Сувін дослідник наукової фантастики // Компаративні до-
слідження словя'нських мов і літератур. Пам'яті Леоніда Булаховського.
Спеціальний випуск, Київ, 2009. – с. 234–237.
[в] Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику,
Київ, 2010. – с. 74–77.
С а ж е т а к: У тексту је представљен академски пут тумача историчара
и теоретичара књижевности Дарка Сувина од Филозофског факултета у
Загребу до МекГил универзитета у Монтреалу. Указује се на проучавања
научне фантастике, наслове књига, антологија и зборника, уређивање
угледног часописа „Science Fiction Studies“ (1973–1981) и тематских бло-
кова о научној фантастици. Дарко Сувин је редак проучавалац научне
фантастике који је врсно познавао и западну и источну књижевност, писао
о англоамеричким, али и руским и пољским ауторима. Сувин и његова ге-
нерација су од обезвређеног, тривијалног жанра популарне културе фанта-
стику открили као објекат вредан академских истраживања. Доприноси
Дарка Сувина у разумевању научне фантастике чини разрада теорије No-
vum-а као „спознајне иновације“, залагање за разумевање блискости уто-
пије и научне фантастике и радови о фантастици као жанру „спознајне за-
чудности“. Сувин је одступио од тумачења SF као екстраполације и пред-
лаже њено разумевање као параболе. Он фентези књижевност сагледава
као уточиште маргинализованих и обесхрабрених који беже у измишљене
светове и нису спремни за борбу да промене свет.
171. Приповедно обликовање дечијег погледа на свет у делу „Гори
Морава” Драгослава Михаиловића // О делу Драгослава Михаиловића.
Приредили Дејан Ајдачић, Зоран Момчиловић, Врање, 2009. – с. 127–140.
С а ж е т а к: У раду се разматрају приповедачки поступци и стилске ка-
рактеристике приповедања са дечије тачке гледишта у књизи Драгослава
Михаиловића „Гори Морава“ која садржи аутобиографске елементе. Ука-
зује се на наратолошке и стилистичке особености приповедања (скок у бу-
дућност, скок у садашњост, приповедање о прошлости, паремиолошка
136
ванвременост) и на књижевне поступке који произлазе из различитог оби-

ма знања деце и одраслих.
172. Жорстокий театр для жорстокої дійсності: про насильство в
романі “Еліша в країні святих коропів” Мілети Продановича // ЛітАк-
цент http://litakcent.com/2009/04/13/tvorchist-milety-prodanovycha-u-kontek-
sti-suchasnoji-serbskoji-literatury.html (13.04.2009)
[б] Жорстокий театр для жорстокої дійсності: про насильство в романі
„Еліша в країні святих коропів“ Мілети Продановича // Альманах ЛітАк-
цент, Київ, 2009, Вип. 1(3). – С. 554–557.
[в] Жорстокий театр для жорстокої дійсності: про насильство в романі
“Еліша в країні святих коропів” Мілети Продановича // Славістичні до-
слідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. –
с. 296–300.
[г] Сурово позориште за сурову стварност: // О насиљу у роману „Ели-
ша у земљи светих шарана“ Милете Продановића // Српска књижевност у
украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић, Београд: Алма; Проје-
кат Растко, 2015. – с. 43–51.
С а ж е т а к: У раду се анализирају мотиви насиља у „постколонијалној
оперети“, роману „Елиша у земљи светих шарана“ српског приповедача
Милете Продановића те начини приказивања психологије јунака и искази-
вања ауторског става према насиљу које у измишљеној земљи Кравонији
чине над члановима позоришне трупе Бабалума. Радња романа се повезује
са промишљањем односа стварности и „позоришта суровости“. Са стано-
вишта односа Запада и дивљег Истока, сугериште се читање романа у
постколонијалној призми.
173. Љубав будућности у делима словенске фантастике // Футуро-
славија. Студије о словенској научној фантастици, 2009. – с. 103–138.
[б] Кохання майбутнього у творах слов'янських фантастів // Футуро-
славія. Літературознавчі огляди про футурофантастику, Київ, 2010. – с.
14–45.
[в] Љубав будућности у делима словенске фантастике // Еротославија :
364–396.
[г] Кохання майбутнього у творах слов’янської фантастики // Ерото-
славія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с.
445–483.
[д] Zmienne erotycznego ciała w słowiańskiej futurofantastyce // Ciało w fu-
turofantastyce słowiańskiej. Pod red. Dejana Ajdačicia i Wacława Waleckiego,
Kraków, Collegium Columbinum, 2013. – s. 97–119.
137
С а ж е т а к: Наводе се и анализирају књижевне представе о љубави и

еротици будућности у књигама Пољака Станислава Лева, делима руских
аутора (Александар Бељајев, Јевгениј Замјатин, браћа Стругацки, Влади-
мир Војнович, Александар Зиновјев, Сергеј Кузњецов, Сергеј Снегов, Сер-
геј Лукјаненко, Владимир Васиљев, Лора Андерсон, Линор Горалик,), Бу-
гара (Светослав Минков, Љубен Дилов, Агоп Мелконјан), Срба (Слободан
Ћурчић, Зоран Стефановић, Илија Бакић), хрватског писца Белана. Указу-
је се на домишљења о доживљају љубави код особа телепатских моћи, на
анатомске, физиолошке и психолошке аспекте тела друкчијег тела људи у
будућности. Еротска искуства, по неким делима, биће проширена помоћу
наркотичких и фармаколошких средстава. Помиње се замисао Станислава
Лема о луткама за сексуално задовољство. Социјални аспекти промене од-
носа према љубави у делима словенских писаца тичу се контроле или
ограничавања сексуалних потреба. Посебно су размотрене представе о љу-
бави будућности у виртуелном свету где је незаобилазно питање умноже-
ног идентитета у киберфантастици. Питање Другог у љубави тиче се и љу-
бави са бићима других светова. Сугерише се идеја да фантастика нуди
представе, заметке будућности и да у њима, данас, можемо да препознамо
оно што је добро или лоше и упитамо се да ли желимо да љубав човека бу-
де другачија.
174. Животињске врсте у словенској научној фантастици // Футу-
рославија. Студије о словенској научној фантастици, 2009. – с. 139–169.
[б] Неземні тварини у слов'янській науковій фантастиці // Слов'янський
світ, Київ, 2009, Вип. 7. – С.109–126.
[в] Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику,
Київ, 2010. – с. 46–73.
[г] Životinjske vanzemaljske vrste u slavenskoj znanstvenoj fantastici //
Književna životinja – Kulturni bestijarij II. dio. Urednice Suzana Marjanić, An-
tonija Zaradija Kiš. – Zagreb, 2012. – s. 799–823.
С а ж е т а к: У раду се анализирају представе о ванземаљским животи-
њама у научној фантастици руских, украјинских, пољских и бугарских
аутора. Анализирају се језичко-стилски поступци у називању ванземаљ-
ских животиња, представе о еволуцији ванземаљских животиња и прика-
зани однос човека и животиња са других светова. Текст [б] на украјинском
језику представља скраћену верзију, без одељка о односима ловца и лови-
не, истраживача и опитне „животиње“.
175. Teorijski aspekti proučavanja poljskih leksema u značenju ‘mi-
grant’ // Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур Пам'яті
академіка Леоніда Булаховського, Київ, 2009, Вип. 10. – С. 3–11.
138
[б] Теоретичні аспекти вивчення польських лексем зі значенням “мі-

грант” // Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі,
мовознавчі, Київ, 2010. – с. 145–157.
С а ж е т а к: У тексту су представљени различити теоретски приступи
проучавању пољских лексема са значењем ‘мигрант’. Истраживање се ба-
ви текстовима историчара Јана Замојског, лингвисте Влођимјежа Висо-
чанског и социолога Елжбјете Чапке. Аутор анализира семантичко поље
речи у значењу ‘мигрант’ и оквиру етнолингвистичког приступа Јежи
Бартмињског из текста „О појму језичке слике света“ разматра одговоре
на питања: ко, с ким, где, када, зашто.
176. Самовизначення емігрантів в есе польських письменників
другої половини XX ст. // Компаративні дослідження слов'янських мов і
літератур Пам'яті академіка Леоніда Булаховського, Київ, 2009, Вип. 11.
– С. 232–241.
вознавчі, Київ, 2010. – с. 131–144.
[в] Samoodređenje emigranata u esejima poljskih pisaca druge polovine 20.
veka // Светът на словото. Сборник в чест на проф. Николай Даскалов,
Велико Търново, 2011. – с. 299–307.
С а ж е т а к: Аутор анализира текстове пољских књижевника 20. века
Тимона Терлецког, Чеслава Милоша, Јузефа Витлина и Станислава Ба-
рањчака с тачке гледишта њиховог самоодређења као емиграната. Живот-
но искуство ових аутора се исказује у различитим језичким сликама: еми-
грант, изгнаник, Пољак који живи ван граница Пољске.
177. Історія сербської компаративістики // Національні варіанти лі-
тературної компаративістики, Київ, 2009. – с. 670–697. [коаутор: Ната-
лія Білик]
С а ж е т а к: У раду је представљена историја српске компаратистике од
њених почетака до данас. Указује се на карактеристичне одлике појединих
периода у развоју упоредних проучавања српске књижевности и допринос
значајних компаратиста.
2010
178. Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских
аутора // U čast Pera Jakobsena. Zbornik radova / Priredili Dejan Ajdačić,
Persida Lazarević Di Đakomo, Beograd, 2010. – s. 533–544.
[б] Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских аутора
// Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Бео-
град, 2013. – с. 350–363.
139
[в] Еротичне тіло й буденність у прозі сучасних слов’янських авторів //

Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ,
2014. – с. 429–444.
С а ж е т а к: Књижевна дела често одражавају ставове своје епохе о
еротском, а понекад формирају помодне или прекретне узоре понашања,
обрасце љубавне етикеције, па и моралних вредности. Зато и ванвремене
књиге великана и безвредна дела мало обдарених писаца могу бити извор
за историју осећајности, повесницу узора лепоте у истраживањима исто-
ричара књижевности и културе. У раду се анализира представљање ерот-
ског тела у прози савремених словенских писаца Милка Валента, Љубице
Арсић, Оксане Забужко, Владимира Сорокина и Томаша Јаструна – у при-
поведању о првим искуствима неискусних, приказивању пожељног и реал-
ног тела, те тела у покрету. Испитују се начини наративног и метафорич-
ког представљања тела у контексту духа времена и еротизације свакоднев-
ног живота.
179. Явление эротизации в славянских литературах конца ХХ века
// Мова і культура, Київ, 2010, вип. 12, т. 7 (132). – с. 144–147.
[б] Поплава еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века //
Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Бео-
град, 2013. – с. 332–335.
[в] „Повінь“ еротизації в слов’янських літератураїх кінця ХХ століття //
2014. – с. 408–412.
С а ж е т а к: Са нестанком идеолошких забрана јавног говора о сексу у
словенским културама постсоцијалистичког периода расте интерес за еро-
тику и порнографију у књижевности. Слободнији однос према еротском у
делима писаца у емиграцији на западу потврђује постојање цензуре у зе-
мљама социјалистичког блока. Указује се на ауторе и наслове дела са
еротским темама и мотивима по родовима и жанровима у књижевностима
крајем 20. века. Истиче се приметно увећање броја женских аутора и при-
суство еротике у жанровима популарне књижевности. Проучаваоци књи-
жевности не прате сразмерно ову поплаву еротизације у словенским књи-
жевностима.
180. Нові шляхи – пропозиції для розвитку сербсько-українських
культурних зв'язків // Славістичні дослідження: фольклористичні, літе-
ратурознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 55–63.
С а ж е т а к: Предлози за развој српско-украјинских културних веза зах-
тева учешће зналаца и подршку квалитетним пројектима – израду библио-
графије културних веза, иницирање израде енциклопедије српско-украјин-
ских веза, подршку преводима класичних, још непреведних и нових дела,
140
израду двојезичког речника са 100.000 речи у оба правца, подршку „Укра-

јинско-српском зборнику Украс“ и „Пројекту Растко Украјина“, оснивање
Центра српско-украјинског центра за преводе и Центра за српско-украјин-
ске културне иницијативе и контакте, подршку периодичним конференци-
јама на високом академском нивоу и организовање конференција младих
србиста у Украјини. Успешна реализација пројеката сарадње ће допринети
бољем познавању два народа и допринети још већој њиховој сарадњи на
пољу културе.
181. Українсько-сербсько-польська міжмовна омонімія: іменники
на позначення часу // Славістичні дослідження: фольклористичні, літе-
ратурознавчі, мовознавчі, Київ, 2010. – с. 122–126. [коаутор Лідія Непоп]
С а ж е т а к: Указује се на радове лингвиста који су писали о украјин-
ско-српској хомонимији (Леонид Булаховски, Вероника Јармак, Ирина
Бондар, Људмила Поповић, Володимир Чумак) и пољско-српској (Данко
Шипка) и српско-руској међујезичкој хомонимији (Милена Радић Дуго-
њић). Истраживање је усмерено на украјинске, српске и пољске именицe
које ознавачају временске категорије: од речи ’време’, ‘столеће’, до име-
ница које означавају најкраће временске јединице ‘трен’. Истичу се разли-
чита значења речи које исто звуче, као и семантички помаци у анализира-
ним језицима. Не истражују се историјско етимолошки аспекти. Резултати
анализе међујезичких хомонима у лексичкo тематским групама су веома
важни у учењу страног језика, јер искуство показује да се често праве гре-
шке у називању временских категорија.
182. Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена //
Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті Леоніда
Булаховського, Київ, Вип. 12, 2010. – с. 214–220.
[б] Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена // Еро-
тославија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд,
2013. – с. 5–15.
[в] Велемудрий Соломон і жінки у фольклорі балканських народів //
2014. – с. 5–18.
С а ж е т а к: У лику премудрог Соломона у фолклору балканских Сло-
вена преплићу се чиниоци многих култура, од представа из „Старог заве-
та“ и „Талмуда“ Јевреја, преко хришћанских апокрифа до усмене традици-
је Срба, Македонаца и Бугара у којој он задобија црте неког блиског и
свог. Указује се на истраживања Александра Веселовског, Ивана Франка,
Ватрослава Јагића путева преузимања и прерада мотива о Соломону у сло-
венском фолклору уз преплитања усмене и писане традиције, као и на но-
ве прилоге о Соломону у народном хришћанству. Из анализа прича о Со-
141
ломоновом надметању у мудрости са сестром, доказивању мајци да су же-

не непостојанији пол, неверству супруге и причама о надмудреном жен-
скарошу обликује се устаљена и јасна представа о његовом односу са же-
нама. Указује се и на преплитања сижеа и мотива, које у неким варијанта-
ма прича доводи и до спајања поетике бајке и поетике предања са елемен-
тима поука. Најмудријем међу мудрима његова памет не помаже да изгра-
ди складне односе са женама, напротив, његово преимућство над другима
га ту води у неспоразуме и сукобе.
183. Српска култура у Украјини: хроника 2005-2010. www.rast-
ko.rs/rastko/delo/13124. (31.10.2010.)
С а ж е т а к: Списак гостовања писаца, филолога, посленика културе из
Србије у Кијеву и Лавову, преглед концерата, изложби, позоришних пред-
става и српских филмова, промоција преведених књига српских аутора,
промоција часописа „Украјинско-српски зборник Украс“, округлих столо-
ва и скупова уз учешће украјинских србиста.
184. Семантички и етнолингвистички подаци у речничким једини-
цима у значењу „издајник“ (на грађи словенских језика) // Etnoling-
wistyka a leksykografia, Opole, 2010. – s. 209–216.
С а ж е т а к: Анализирају се јединице из речника словенских језика са
значењем ‘издајник’. Издвојене су групе на основу порекла и значења: би-
блијски антропоними са симболичким значењем (Каин, Јуда, Иуда, Юда,
Judasz), речи латинског порекла (ренегат, апостата, јеретик, еретик, he-
retyk, dysydent, konvertit), сложенице створене од именице ‘вера’ (веро-
ломник, вероотступник, віровідступник, wiarolomca, przeniewierca), од
именице ‘род’ (изрод, одрод), сложенице створене од глагола (издајник,
izdajalec, предатель, prebeg). Примерима објашњења речи ‘невјера’ (Вука
Бранковића) и ‘потурчењак’ из „Српског рјечника“ (1818) Вука Караџића
указује се важност историјских догађаја у оквирима неке (српске) културе
са становишта етнолингвистике. Починилац издаје може бити издајник
свега људског, богочовека, вере, народа, рода, друштвене групе, породице,
па и својих речи или погледа. У језицима се одражавају разлике односа
према издајнику који издаје своје, и ономе ко издаје да би постао „наш“,
кога заједница која га прима назива: пребеглица, конвертит, неофит, про-
зелит, дисидент.
185. Російські царі у пеклі польських романтиків // Літературо-
знавчі студії, Вип. 29, Київ, 2010. – с. 8–13.
[б] Російські царі у пеклі польських романтиків // Демони і боги у
слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – c. 140–
146.
142
С а ж е т а к: Указује се на дела пољских романтичара у чијим прикази-

ма пакла се налазе руски цареви и војсковође. Посебна пажња се поклања
стиховима Адама Мицкјевича и спеву Јулијуша Словацког „Поема Пјаста
Дантишка“ уз упућивање на бројне историјске и књижевне алузије.
186. Сербський постмодернізм крізь призму теорії та історії літера-
тури (Алла Татаренко Поетика форми в прозі сербського постмодер-
нізму, 2010) // Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур.
Пам'яті Леоніда Булаховського, Київ, 2010, Спеціальний випуск. – c. 302–
306.
С а ж е т а к: У рецензији на књигу Але Татаренко „Поетика форме у
прози српског постмодернизма“ (2010) истичу се темељна знања ауторке о
српској књижевности и њено иновационо представљање поетичких особе-
ности српске прозе постмодернизма. Ала Татаренко влада књижевноисто-
ријском и књижевнотеоријском литературом о постмодернизму, а уважа-
вајући поетичке и аутопоетичке ставове писаца чије дело анализира и ди-
јалогизирајући са књижевним критичарима даје значајан допринос позна-
вању српске прозе. Ауторка предлаже периодизацију: протопостмодерни-
зам, високи постмодернизам и post- постмодернизам.
187. Оборотењ (човек –вук) у источнословенским књижевностима
// Речи. Београд, 3, 2010. – с. 11–23.
[б] Перевертень (вовк) у східнослов'янських літературах // Демони і бо-
ги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с.
165–179.
С а ж е т а к: Указује се на фигуративна сучељавања звери и човека,
зверског и људског. У народној култури источних Словена раширена су
веровања у оборотње, перевертње – људе који се грешком и магијском ве-
штином (вољно или невољно) претварају у вукове. Анализирају се прика-
зи оборотња у прозним делима белоруских, руских и украјинских писаца
19. и 20. века. Као пример победе зверског над људским наводи се припо-
ветка Александра Куприна „Сребрни вук“, Људско надвладава зверску
природу вука у приповеци Јана Баршчевског из циклуса „Племић Заваљ-
ња“ (1846), те романима „Исповест“ (1970, 1985) Валерија Шевчука и „Ђа-
воља душа или проклето благо“ Володимира Арењева. Орест Сомов се
подсмева невештом коришћењу магије за претварање у вука у причи
„Оборотењ“, док Виктор Пељевин истиче истоветност односа у људском и
вучјем свету. У прозама источнословенских писаца сучељавање људског и
вучјег (зверског) није тако песимистично као у Хобсовој мисли да је човек
човеку вук, јер човек успева да превлада привремено стање у обличју ву-
ка.
143
2011
188. Ванземаљске птице у словенској научној фантастици // Пти-
це: књижевност, култура, Крагујевац, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета, 2011. – с. 239–247.
С а ж е т а к: У раду се указује на птице фантастичних црта у словен-
ским традицијама, одређују својства птица, те особености ванземаљских
птица у научној фантастици, с једне стране у односу на претходне тради-
ције, а с друге, у односу на друга летећа створења у научно фантастичној
прози. Из текстова словенских аутора научне фантастике наводе се и ко-
ментаришу примери механичких птица, лебдећих птицоликих створења,
разумних птица, птица друкчијих од земаљских птица.
189. Венецијански карневал и чудесни врт у словенској књижевно-
сти // Venecija i slovenske književnosti / Priredili Dejan Ajdačić, Persida Laza-
rević Di Đakomo, Beograd, 2011. – s. 515–524.
С а ж е т а к: Анализира се мотив карневала у књижевним представама
Венеције у драми Лазе Костића „Максим Црнојевић“ (1866) и романима
„Урота Зринско Франкопанска“ (1893) Еугена Кумичића, „Перверзија“
(1999) Јурија Андруховича, „Еурипидова смрт“ (2002) Александра Гатали-
це и „Врт у Венецији“ (2003) Милете Продановића. Карневалска маска ни-
је само средство прикривања подлих планова ухода и прикривених про-
тивника, већ и симбол лажног представљања. Венецијански карневал мо-
же бити приказан и као место разузданости. У Венецији, у раскошном гра-
ду усред мора, са каналима уместо улица, гондолама уместо кола може се
лакше но у другим местима бити другачији, па су и мотиви карневала у
Венецији доведени до мотива чудесног, као у обрадама мотива чудесног
врта у Венецији из стрипа „Корто Малтезе“ који се појављује у делима
српских романописаца Радослава Петковића и Милете Продановића.
190. Fantastička preobraženja tela u erotskoj prozi savremenih sloven-
skih autora (Viničuk, Jastrun, Aćin, Goralik i Kuznjecov) // Wielkie tematy
kultury w literaturach słowiańskich (9) Ciało, Wrocław. 2011. – s. 161–169.
[б] Фантастичка преображења тела у еротској прози савремених сло-
венских аутора (Виничук, Аћин, Јаструн, Горалик и Кузњецов) // Ерото-
славија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд,
2013. – с. 336–349.
[в] Фантастичні видозміни тіла в еротічній прозі сучасних слов’янсь-
ких авторів (Винничук, Ачин, Яструн, Горалік и Кузнєцов) // Еротославія:
144
С а ж е т а к: Указује се да еротска фантастика у сликама ликовних

уметности нуди мноштво преплетених асоцијација, док се у временски за-
снованим, наративним текстовима метафоре надграђују приповедањем о
еротским актерима и радњи. Као типови еротске фантастике у књижевно-
сти предлажу се прикази телесне љубави: несродних (људских и нељуд-
ских) бића, прикази љубави у чудесним времепросторима и прикази оса-
мостаљених, персонализованих полних органа. У еротским мотивима
образовног и фантастично-пустоловног романа „Маљва Ланда“ Јурија Ви-
ничука, јунак среће необичне љубавнице, у необичним околностима и суо-
чава се многим искушењима. Јовица Аћин у делу „Дневник изгнане душе“
(првобитно „Дневник вагине“) и Томаш Јаструн у приповеци „Рођендан“
испитују осамостаљени живот полних органа. У коауторском роману „Не“
Линор Горалик и Сергеј Кузњецова указују на преображаје морфираног
еротског тела, и потрагу за границама задовољства у фантазматски пред-
стављеној блиској будућности. Испитује се фитуративна и наративна
основа различитих типова еротске фантастике.
191. O боговима и благочести Словена у „Историји разних словен-
ских народа“ (1794) Јована Рајића // Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевић-Ђорђевић, Београд, 2011. – с. 35–42.
[б] „Про богів та благочестя слов'ян“ в „Історії різних слов'янських на-
родів“ (1794) Йована Раїча // Українсько-сербський збірник: історія, куль-
тура, мистецтво. Украс, вип. 5, 2010.
[в] „Про богів та благочестя слов'ян“ в „Історії різних слов'янських на-
родів“ (1794) Йована Раїча // Демони і боги у слов'янських літературах.
Літературознавчі огляди, Київ, 2011. – с. 19–26.
[г] „O боговима и благочести“ Словена у „Историји разних словенских
народа“ (1794) Јована Рајића // Перунославија. О паганским боговима у не-
паганска времена, Београд: Алма, 2016. – с. 18–28.
С а ж е т а к: У првој књизи „Историје разних словенских народа“ (на-
писаној 1768, објављеној 1794) Јован Рајић је 31. поглавље посветио веро-
вањима, „благочести“ паганских Словена, њиховим боговима, кумирима,
приношењу жртава и другим обредима. Рајићеви погледи хришћанског
духовника одражавају се у негативним атрибутима које приписује богомр-
ским чиновима. Указује се на углавном латинске и руске изворе о старој
вери источних, јужних и јужних Словена. Рајић је као компилатор употре-
бљавао изворе различите изворности, укључујући списе са мистификаци-
јама Длугоша, Мавроурбина и Ђорђа Бранковића, па његов текст одража-
ва знања и заблуде тог времена, са поређењима античких богова и њихо-
вих словенских парњака. У разматрање Јована Рајића је укључен и опис
145
остатака зимских момачких опхода „илиријских Словена“ који одговарају

послебожићним празницима.
192. Гіркі спокуси і сміх Новака Килибaрди // Угренова земля та ін-
ші оповідки / Новак Килибарда, Київ: Tempora, 2011. – с. 5–15.
[б] Про Новака Килибарду та його прозу // Компаративні дослідження
слов'янських мов і літератур. Пам’яті Леоніда Булаховського. – Вип. 15,
2011. – с. 298–303.
С а ж е т а к: Наводе се преводи писаца из Црне Горе на украјински је-
зик (П.П. Његоша, М. Лалића) којима се прикључила књига превода Кили-
бардних приповедака. Указује се на биографију писца, филолога и фол-
клористе рођеног у безводном крају између Херцеговине и Црне Горе, ко-
ји је школе завршио у Никшићу, a студије филологије и докторску дисер-
тацију у Београду. Указује се на тешко разумљив говор Бањана са пуно
дијалекатских и архаичних речи. Прозу Новака Килибарде у техници сказа
приповеда казивач своме саговорнику. Теме приповедака чине страсти, уз-
лети и падови људи патријархалне, усмене културе, понекад у сусрету са
променама које носи модерно доба. Проза Килибарде је упркос посвећено-
сти горким искушењима прожета благом иронијом и осмехом.
193. Белешка о Јежи Бартмињском // Језик – слика – свет. Етнолин-
гвистичке студије / Јежи Бартмињски; Приредио Дејан Ајдачић, Београд:
SlovoSlavia, 2011. – с. 537–549.
[б] Про польського мовознавця Єжи Бартмінського // Компаративні до-
слідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті Леоніда Булаховського,
Київ, 16, 2012. – с. 3–12.
[в] www.rastko.rs/projekti/etnoling/delo/14120 (25.10.2011.)
С а ж е т а к: Јежи Бартмињски пољски фолклориста и етнолингвиста,
рођен је у Пшемишљу 1939. Завршио је пољску филологију и на почетку
академске каријере бавио се сакупљањем дијалекатске и фолклорне грађе
у лублинском крају, да би потом почео да шири своја интересовања на по-
етику и стилистику фолклора. Указује се на прве кораке у утемељивању
речника симбола пољске народне културе и етнолингвистичког архива,
као и на студије Бартмињског о појмовима језичка слика света, когнитив-
на дефиниција, стереотип (који он лишава представе о негативним цртама,
истичући устаљене представе стереотипа). Бартмињски је даље развијао
идеје о субјекту, вредносном ставу субјекта, профилисању и профилима
стереотипа. Истраживања аксиолошких аспеката Јежи Бартмињски је спо-
јио са поредбеним разматрањима њихове вредности у различитим језици-
ма. Истиче се огроман уреднички рад Бартмињског, његов организациони
дар и значајан допринос у обликовању нових увида који нису ограничени
146
само на круг филолога, већ имају важност за друштво уопште. Текст пред-
ставља поговор књиге изабраних студија Јежи Бартмињског.
194. Лектори из Југославије (1973–1993) и Србије (2003–2011) на
катедри славистике Кијевског националног универзитета Т. Шевчен-
ко // Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті
Леоніда Булаховського. – Вип. 14: До 165-річчя викладання славістичних
дисциплін у Київському університеті, 2011. – с. 3–9.
С а ж е т а к: У СФР Југославији лектори су одређивани у конкурсно-из-
борној процедури коју је вршио Завод за међународну научну и техничку
сарадњу. Кијевски државни универзитет био је прва високошколска уста-
нова која је успоставила сталну сарадњу са филолозима из академских
средина Југославије. Током двадесет година на кијевском универзитету
(1973–1993 ) из Југославије je било послато осам лектора: Тодор Дутина,
Станко Кораћ, Силва Поповић, Милан Радуловић, Сафет Кадић, Ненад
Шућур, Миленко Поповић и Љубица Наранчић. У тексту су представљене
информације о лекторима, њиховој делатности пре и након њиховог лек-
торског боравка у Кијеву. У седмој деценији били су заступљенији књи-
жевници и књижевни историчари, а у осмој је било више лингвиста. Као
лектор из Србије на катедри словенске филологије Института филологије
од 2003. ради Дејан Ајдачић. Набрајају се публикације Дејана Ајдачића до
и након 2003. годинје, те наводе академске и издавачке активности и по-
средничке активности на пољу културне сарадње.
195. Пољске речи у значењу „издајник“ (zdrajca) // Зборник Матице
српске за славистику, Нови Сад, Бр. 79, 2011. – с. 121–135.
С а ж е т а к: Испитују се пољске речи у значењу издајник, особе која
мења етничку или конфесионалну припадност и прелази на страну против-
ника. Анализирају се блискозначне речи из семантичког поља „zdrajca“ у
низу речника (Karlowicz, Doroszewski, Dubisz, Szymczak, Bańko, Zgólko-
wa), текстова и корпуса пољског језика. Уз позивање на текст Јежи Барт-
мињског „О појму језичке слике света“, анализирају се одређења Ко је из-
дајник, кога-шта издаје, зашто издаје. Указује се на порекло речи у значе-
њу издајник и дијахроне промене значења. Аутор анализира заједничке се-
мантичке компоненте речи са речима из блиских семантичких поља указу-
јући на црте карактера непостојаног, насилног, поткупљивог човека и ва-
ралице.
196. Чернокнижник пан Твардовский и договор c дьяволом в лите-
ратуре ХIХ в. // Славянский и балканский фольклор. Вып. 11: Виноградье /
Ред. А. В. Гура, Москва, 2011. – с. 323–330.
147
[б] Чорнокнижник пан Твардовський і договір з дияволом у літературі

ХIХ ст. // Демони і боги у слов'янських літературах. Літературознавчі
огляди, Київ, 2011. – с. 116–139.
[в] Чернокнижник пан Твардовский и договор c дьяволом в литературе
ХIХ в. // Slavia Occidentalis, t. 68, 2011. – s. 57–64.
С а ж е т а к: У средњевековним верзијама договора о продаји душе ђа-
волу постоји иноверни посредник између (најчешће сиромашног или за-
љубљеног) хришћанина и ђавола. Касније се посредник губи, а човек
спреман да склопи договор са ђаволом најчешће је црнокњижник, негро-
мант, зналац магије. Пан Твардовски је најпознатији фаустовски лик у
словенској традицији. Он се јавио у пољским народним предањима, а од
краја 18. века и у књижевним делима. Указује се на различите књижевне
обраде овог лика у руској и пољској књижевности 19. века: Твардовског
спасава иноверац; Твардовски страда и одводе га у пакао; Твардовски се
спасава довитљивошћу; Текст [б] је раширена верзија рада.
197. Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици
// Тело у словенској футурофантастици, Београд, 2011. – с. 125–131.
[б] Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици // Еро-
2013. – с. 397–403.
[в] Модифікатори еротичного тіла у слов’янській футурофантастиці //
2014. – с. 484–491.
С а ж е т а к: Валериј Подорога пише да је представа о телу целовита,
док само тело то није. Без анализе књижевних дела, уз помене мотива Ста-
нислава Лема, Маћеја Паровског, Горалик и Кузњецова, указује се на
представе људског тела као сексуалне машине или механизма, које се мо-
же преобликовати или на које се може утицати стимулаторима, конверто-
рима, надражајницима, вибраторима, неуросексаторима, модераторима,
модификаторима. Као правци модификације природног тела у делима пи-
саца футурофантастике се указују дестимулирање (умањивање) или сти-
мулирање (исцрпљивање) сексуалне жеље ради контроле социјалних од-
носа, дестимулирање ради ограничења агресивних нагона (Лем). Претва-
рање тела човека у машину отвара питање шта човек жели таквим моди-
фикацијама: јаче, брже или спорије задовољство.
198. Формулы в сравнительном исследовании славянского герои-
ческого эпоса: названия неверной жены // Классический фольклора се-
годня: Материалы конференции, посвященной 90-летию со дня рождения
Бориса Николаевича Путилова. Санкт-Петербург, 14–17 сентября 2009 г.,
Санкт-Петербург, 2011. – c. 85–100.
148
[б] Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истраживање

формула // Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевно-
стима, Београд, 2013. – с. 16–32.
[в] Назви невірної дружини в слов’янській епіці – порівняльний аналіз
формул // Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах,
Київ, 2014. – с. 19–40.
С а ж е т а к: У епским песмама о неверној жени Срба (Вук Караџић, Си-
ма Милутиновић, Ерлангенски рукопис), Бугара (СбНУ), Македонаца
(Миладиновци) и Руса (Гиљфердинг) се посматрају називање неверности.
Указује се на ауторе студија о епским песмама о неверној жени. У анализи
десет сижејних образаца је очигледно да постоје битне разлике између
приказа неверности у епским песмама. У архаичним руским билинама о
Чурили Пленковичу, Михајлу Потику и Ивану Годиновичу нема формула-
тивно устаљених назива неверне жене, док се у психолошки и историјски
развијеним песмама јужних Словена о Грујовици, Момчиловици и др. та-
кви називи са моралном осудом појављују. Најчешће се јављају формуле
са придевима ‘неверна’, ‘проклета’ или именице ‘неверница’, ‘куја’, ‘куч-
ка’, ‘курва’. У бугарским песмама су разноврсни називи неверних жена –
‘женска пикливица’, ‘първо либе’, ‘неверна/невярна невеста’, а у неким
варијантама је присутан траг српске епике. У бугарским и македонским
песмама има више клетви изневереног јунака, њему блиских актера или
самог певача.
199. Асиметрія цінностей у фразеології // Мовні і концептуальні кар-
тини світу, Київ, Вип. 36, 2011. – с. 15–18.
С а ж е т а к: Разматрају се питања фразеолошког описа вредности и на-
воде ставови лингвиста који су поредили опозитне вредности у фразеоло-
гији и уочили да има више фразеологизама који описују мане но фразео-
логизама који називају њима супротне врлине. Наводе се примери укра-
јинских и српских фразеологизама са соматским компонентама који опи-
сују особине људи мудар : глуп, трезан : пијан.
200. Нееквивалентност украјинских и српских фразеологизама са
ознаком вредности // Речи, т. 4, Београд, 2011.
С а ж е т а к: Фразеологизми одражавају језичку слику света, о чему све-
доче и фразеолошке јединице које немају еквивалентних облика у другом
језику, указујући на разлике у језичкој слици света два језика. У тексту су
предложена четири типа нееквивалентности: 1. Асиметрија вредности
(различито вредновање неког стања које одражава бројност фразеологиза-
ма у два фразеолошка система, на примеру јединица које описују пијан-
ство), 2. Нееквивалентност кода, 3. Квантификатор за велики степен неког
негативног својства (срп. ‘мртав’), 4. Нееквивалентне реалије, (нпр. лук,
149
боб, буника, мирођија, мак у српским фразеологизмима, рушник, гречка,

бублик у украјинским фразеологизмима).
201. Srpsko slovo oko Dnjepra // Blic, Beograd, 6.02. 2011.
С а ж е т а к: Књиге низа српских аутора су доступне читаоцима у Укра-
јини посредством превода. Поред имена и наслова објављених књига по-
мињу се и преведене још необјављене књиге.
202. Ukrajinska fantastika // Blic, Beograd, 24.04. 2011.
С а ж е т а к: Фантастику у Украјини пишу на руском и украјинском је-
зику и објављују је код руских и украјинских издавача. Омиљени и читани
аутори су Марина и Сергеј Дјаченко, Володимир Арењев и др.
203. Andruhovič, nekoliko godina kasnije // Blic, Beograd, 06. 2011.
С а ж е т а к: Украјински песник и прозаиста Јуриј Андрухович је познат
читаоцима по преведеном роману „Перверзија“. Наводе се његова нова, у
Србији мало позната дела и наступи у музичкој групи „Карбидо“.
2012
204. Дослідження літературної фантастики в Сербії // Літературо-
знавчі студії, Київ, 2012, вип. 35. – с. 3–9.
С а ж е т а к: Истраживања књижевне фантастике у Србији су до 70-их
година 20. века била прилично ретка, па је већина књижевноисторијских
тумачења фантастике написана у последњих четрдесетак година. Чуда се
јављају у средњевековној српској књижевности у житијима, богослужбе-
ној поезији и апокрифима, чему су посвећена и нека тумачења тих дела.
Чуда се јављају и у делима барокних проповедника и песника о чему је
писао М. Павић. Сава Дамјанов, истраживач Кодерове поезије је објавио
књигу „Корени модерне српске фантастике“ у којој издваја ониричку, хо-
рор фантастику, пројекцију сакралног, а поред примера из књижевности
наводе се и фрагменти фантастике из научно-популарних и филозофских
дела. Указује се на истраживаче чудесног у бајкама, предањима, митоло-
шких чиниоца епске поезије, као и на тумаче фантастике Његоша, Симе
Милутиновића, фолклорних реалиста. Испитивања присуства вампира у
европским књижевностима и утицаја западноевропске и словенске фанта-
стике биле су предмет рада компаративиста. Истиче се значај антологије
песничких сновиђења Васка Попе, књиге Боже Вукадиновића „Интерпре-
тације“ 1971, превода са француског „Огледала чудесног“ 1973. Пјера Ма-
бија, студија Гастона Башлара, Роже Кајоа, Марије Јањон, Цветана Тодо-
рова „Увод у фантастичну књижевност“ (1987) те тематских блокова по-
свећених фантастици. Указује се на употребу појмова српских књижевних
150
историчара у студијама о фантастици, те енциклопедијских одређења је-

динице о фантастици у „Речнику књижевних термина“ у издању Институ-
та за књижевност (1986, 1992). Изузетно значајна издања били су зборник
САНУ „Српска фантастика“ уз учешће писаца, књижевних историчара и
библиографским додатком и „Енциклопедија научне фантастике“ Зорана
Живковића. Наводе се аутори и наслови студија о фантастици: Иво Тарта-
ља, Ана Радин, Радојица Таутовић, Зоран Живковић, Бобан Кнежевић,
Александар Недељковић, Дејан Ајдачић, Бојан Јовић, Зорица Ђерговић-
Јоксимовић.
205. Сербські лексеми зі значенням ‘фантастичне’, ’фантастика’ //
Булаховського, Київ, Вип. 18, 2012. – с. 3–10.
С а ж е т а к: ‘Чудесно’ у српском језику означава надприродне појаве у
чије је постојање човек уверен, док ‘фантастично’ упућује да су чудесне
појаве плод стваралачке фантазије. Али упркос чињеници да су то разли-
чити концепти, разматрају се оба семантичка поља, јер су разлике између
њих мање изражене у живом говору но у лексикографским дефиницијама.
Анализирају се српске лексеме са значењем ‘фантастично’, ’фантастика’ и
издвајају лексичке групе: 1) ‘чудо’, ‘чудеса’, и придеви ‘чудан’ и ‘чуде-
сан’, прилог ‘чудесно’ у реконструкцији погледа на свет паганске вере и у
језику религије. Са становишта каснијег, рационалног погледа на свет чу-
десне појаве могу се назвати фантастичним. У десакрализованом значењу
‘чудо’ значи редак, изузетан (чудо од детета), али упркос десакрализацији
још у извесној мери чувају значење нечега невиђеног. 2) Речи одређене
одрицањем стварног су: необично, нестварно, нереално, немогуће, а по-
стоје и речи са префиксом над-: надстварно, надреално, надљудско. 3) Не-
правилно разумевање стварности као чудесне означавају српски глаголи:
чинити се, причињавати се, привиђати се, уображавати, као и изрази ‘ви-
дети као у сну’, ‘видети као у бунилу’, а објекти таквог, погрешног виђења
називају се: привиђење, приказање, приказа, халуцинација, уображење,
авет, сабласт, утвара. Речи ‘мистични доживљај’, ‘визија’, ‘откровење’
oзначавају јако религиозно или мистичко искуство и могу имати позитив-
но или негативно значење. Реч ‘измишљати’ у језичкој слици света Срба
не представља чудесно лишено интереса, а чак не мора да означава нешто
чудесно, већ реално али нетачно. Најближе значењу фантастике су заста-
реле речи ‘гатати’, ‘гатка’. 4) Позајмљенице и адаптиране речи из старо-
грчког језика потичу од имена Хипносовог и Морфејевог брата Фантаза:
фантастика, фантазија, фантазма, фантазмагорија фантастички, фантасти-
чан, фантазматски, фантазирати. Користе се и термини немиметички, из
латинског ‘имагинација’, ‘имагинарно’, ‘миракули’, те у називима жанро-
151
ва: утопија, антиутопија, дистопија, алтернативна историја, мистика, науч-

на фантастика, фентези (са варијантом: фантазија). Поредећи учесталост
српских назива и позајмљеница у текстовима о фантастици, очигледна је
превага појмова страног порекла. То сведочи да аутори посежу за речима
које немају одговарајуће еквиваленте у српском, али сведочи и о жељи да
се следи западна теорија. Анализа сведочи о преплитању различитих кон-
цепата. Увећавање броја текстова о фантастици актуелизује терминолошка
питања.
206. Сукоб међу браћом у словенским народним песмама // Зајед-
ничко у словенском фолклору. Зборник радова. Уред. Љубинко Раденко-
вић, Београд, 2012. – с. 169–175.
С а ж е т а к: Анализирају се баладе и баладичне песме јужних и источ-
них Словена са мотивом сукоба међу браћом. Алојз Шмаус је на основу
песама балканских Словена навео пет типова песама о сукобу браће. У ра-
ду је предложена унеколико допуњена и промењена подела: завада око на-
следства, завада по наговору супруге, вила завадница, сукоб браће која се
не познају, остављање брата у невољи. Наводе се елементи приказивања
психолошких профила браће, њихове блискости и разлика између њих,
подложност браће утицајима, представе о кајању. У породичним баладама
јужних Словена различити сроднички односи се показују као најкон-
фликтнији, на пример, у пољској усменој традицији не постоје баладе о
братоубиству, код источних Словена брат убија брата не знајући да му је
род, а у баладним песмама балканских Словена однос између браће може
бити пут мржње и насиља. На крају се поставља питање о пореклу очи-
гледно развијеног мотива о сукобу браће управо код балканских Словена
и нуде нека могућа објашњења.
207. Уплетена времена у алтернативној историји Јацека Дукаја //
Аспекти времена у књижевности. Зборник радова. Уред. Лидија Делић,
Београд, 2012. – с. 417–426.
С а ж е т а к: Писци у делима алтернативне историје показују историју
која се није десила и позива читаоце у авантуру претпостављања друкчије
историјског тока од изабране прекретне тачке. Анализира се начин пре-
плитања прошлости, садашњости и будућности у фантастичком, алтерна-
тивно-историјском роману „Ксаврас Вижрин“ (1996) Јацека Дукаја. У
фикцији пољског писца промењен је ток историје 20. века продужавањем
Стаљинове власти, непостојањем данашње Пољске, што води ка друкчи-
јем развоју догађаја. У раду се поред Дукајевог приказа тобожње историје,
сугерише да писац уводи митско време у представама апокалипсе. Аутор
поставком заплета промишља питања односа рата, тероризма и медија,
права на освету.
152
208. Ванземаљски гмизавци у словенској футурофантастици // Гује

и јакрепи. Књижевност, култура. Уредници Мирјана Детелић, Лидија Де-
лић. – Београд, 2012. – с. 357–366.
С а ж е т а к: У раду се указује на представе о ванземаљским гмизавцима
у делима руских, бугарских, пољских и украјинских аутора научне фанта-
стике и анализирају се њихове црте. Људи чешће срећу гмизавце као осва-
јачи далеких планета, него што се ванземаљски гмизавци спуштају на Зе-
мљу. Противно великој присутности змија у народној култури и религија-
ма, змије немају висок статус у футурофантастици. Ванземаљски гмизав-
ци могу бити слични земаљским, већи/опаснији од њих, могу бити пред-
стављени гротескно са неким органима гмизаваца, као механички гмизав-
ци, и као разумни гмизавци. Појављују се у опису амбијента радње, при
указивању писаца на различитост у изгледу, својствима и понашању у од-
носу на земаљске сроднике, при излагању идеја о еволуцији у космосу за-
снованих на поређењу земаљског и ванземаљског живота.
209. Сан и демони у словенској фантастици // Слов'янська фанта-
стика. Збірник наукових праць. – Київ, 2012. – с. 462–477.
С а ж е т а к: Будући да се разумевање снова кроз историју мењало,
аутор истиче просветитељско укидање сна као поруке богова и приписи-
вање сна психичким преживљавањима човека. Поставке Јурија Тињанова
о сну у књижевним делима, служе као полазиште развијеног разматрања
везе сна и демона у руској, пољској, украјинској, српској књижевности 19.
века. Књижевне представе снова повезаних са демонима су подељене пре-
ма вези сна и стварности: сан и јава се искључују, тј. са буђењем нестаје и
демон који се јављао у сну, сан и стварност су повезани; сан и стварност
су алегоријски повезани, сан и стварност су у визијама или кошмарима не-
раскидиво повезани.
210. О књизи „Святилища и обряды языческого богослужения
древних славян по свидетельствам современным и преданиям“ Изма-
ила Срезњевског // Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ.
60, 2012, св. 2. – с. 323–345.
[б] О книге „Святилища и обряды языческого богослужения древних
славян по свидетельствам современным и преданиям“ Измаила Срезнев-
ского // Дриновський збірник, Харків, Софія, т. 6, 2013. – с. 47–62.
[в] О књизи „Святилища и обряды языческого богослужения древних
славян по свидетельствам современным и преданиям“ Измаила Срезњев-
ског // Перунославија : О паганским боговима у непаганска времена, Бео-
град, Алма, 2016. – с. 29–67.
С а ж е т а к: Измаил Срезњевски је после одбране дисертације у Харко-
ву 1846. објавио књигу „Святилища и обряды языческого богослужения
153
древних славян по свидетельствам современным и преданиям“ (Санкт-Пе-

тербург, 1848). Указује се на историјске, лексикографске и фолклорне из-
воре студије Срезњевског у његовим анализама старе словенске религије,
с посебном пажњом на изворност извора. Срезњевски је одбацио налазе
руских кабинетских митографа почетка 19. века и „прилвицке идоле“ из
Ретре, али је сматрао аутентичним рукописе Вацлава Ханке и збирку речи
„mater verborum“, што је имало непосредног утицаја на његове закључке о
пантеону паганских богова Словена. Анализирају се налази Срезњевског о
називима и функцијама светилишта и посебно испитују његове анализе по
словенским групама: балтичких, источних, западних и јужних Словена, те
по обредима (обреди везани за храмове, свете гајеве, поштовање воде).
Указује се на место књиге Срезњевског у историји славистике. Књига
Срезњевског је у свом времену по богатству грађе, по укључивању језич-
ких извора (што је блиско савременој етнолингвистици) представљала на-
предак у познавању културе словенских пагана, али је неправедно забора-
вљена, плативши данак некритичком укључивању мистификованих изво-
ра.
2013
211. О погледу на свет Атанасија Стојковића у делу „Кандор или
откровеније египетских таин“ (1800) // Зборник у част Марији Клеут. –
Нови Сад, 2013. – с. 429–440.
[б] Про авторське світобачення Афанасія Стойковича у творі „Кандор
или откровенїе египатских таин“ // Компаративні дослідження слов'янсь-
ких мов і літератур. Пам'яті Леоніда Булаховського, Київ, Вип. 21, 2013. –
с. 175–183.
С а ж е т а к: Дело Атанасија Стојковића „Кандор или откровеније еги-
петских таин“ се у књижевној историји сматра првим српским романом, а
тумачили су га Милорад Павић, Јован Деретић, Сава Дамјанов. У овој
„бајци о анђелу-пустињаку“, „иницијацијском роману“ о духовном усавр-
шавању младог Кандора код старца са брадом до појаса (анђела) преплићу
се различити идејни токови рационалистичког просветитељства са пантеи-
змом, монотеистичка веровања и езотеријска масонска учења, како је по-
казао Немања Радуловић. Указује се на пишчеве идеје о творцу природе, о
четири елемента, првенству разума и проблему зла. Чињење добра као им-
перативна дужност човековог делања по Стојковићевом мудрацу не про-
изилази из некаквог социјалног договора о пожељности добра, већ су од-
носи између људи божјим промислом постављени као идеална пројекција
високоетичких начела у друштву у коме су људи по природи свог разума
154
добри. Ако је Творац усадио у човека разум, који по својој природи води
добру, онда нема потребе да се уводи „должност“, као неки императив чо-
вековог понашања, који изискује да човек љуби добродетељ, нити су по-
требна нека правила. Стојковић кроз објашњења необичног старца избега-
ва објашњење порекла зла, прелазећи на терен самоостварености и среће
оних који се придржавају добра.
212. Пагански богови љубави у словенским књижевностима //
Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 83, 2013. – с. 25–37
[б] Пагански богови љубави у словенским књижевностима // Перуно-
славија : О паганским боговима у непаганска времена, Београд, Алма,
2016. – с. 117–139.
С а ж е т а к: У најстаријим записима о Словенима нема потврда о по-
стојању бога љубави у њиховој вери. Као словенску Венеру Јан Длугош
назива Дидиљељу, а потоњи пољски латиниста Маћеј Меховита пише и о
њеним синовима Љељу и Пољељу. Словенски богови љубави су настали
по узору на античке богове љубави и имају слична својства. Потоњи хро-
ничари, кабинетски митолози и кривотворитељи фолклора додају нове де-
таље и нове сроднике Диди Лада, Лада, Дид, Слад, Услад и др. Истиче се
став да упркос чињеници о фантазијском пореклу словенских богова љу-
бави, они представљају неспорну чињеницу у словенским књижевности-
ма. Указује се на (углавном) поетске текстове са Љељом (Пољељом) од
Державина, Пушкина, до стихова Војислава Илића и Сергеја Орлова, те до
текстова о Лади Војислава Илића Васиља Пачовског Владимира Назора. У
неким књижевним представама богови љубави су повезани са силама про-
лећног буђења природе.
213. Коллекция ценностей ‘Свобода равенство, братство’ и опира-
ющиеся на нее конструкции в славянских языках // Etnolingwistyka, t.
25, 2013. – s. 59–74.
[б] Колекција вредности „Слобода, једнакост, братство“ и из ње изведе-
не конструкције у словенским језицима // Славистика, Београд, 17, 2013. –
с. 51–62.
С а ж е т а к: Девиза ‘Liberté, Égalité, Fraternité’ (Слобода, једнакост,
братство) у словенским језицима називају различитим називима који упу-
ћују на језичке аспекте (парола, слоган, девиза, мото), вредности, појмове,
права или три чиниоца (тријада). У раду се по идеји Јежи Бартмињског и
ставовима пољске школе когнитивне етнолингвистике предлаже примена
појма „колекције“ и на вредности у синтагми „колекција вредности“. Ука-
зује се на различите графичке видове „колекције вредности“ ‘ֲСлобода,
једнакост братство’ у текстовима на словенским језицима – у изворном
облику на француском језику, на словенским језицима уз друкчију интер-
155
пункцију. У колекцијама вредности може бити замењен неки члан, при че-
му се такве форме назване „вариране колекције вредности“. Анализирана
су значења три чиниоца (Слобода, једнакост, братство) и њихови међусоб-
ни односи, посебно напетост између слободе и једнакости. Слобода је нај-
стабилнији члан колекције вредности Указује се замене појединих чинио-
ца у варираним колекцијама вредности, на социјалне функције новоство-
рених колекција те на идеолошке профиле у текстовима анархиста, кому-
ниста и десничара. Излаже се идеја о перспективној примени идеја о ко-
лекцијама и варираним колекцијама вредности и на сличне изразе, нпр.
„част и слава“. Текст [б] представља краћу верзију, без одељка о социјал-
ним функцијама и профилима.
214. Кијевске вештице // Київ і слов’янські літератури. Редактор Де-
ян Айдачич, Київ: Tempora, 2013. – с. 197–204.
С а ж е т а к: По записима народних веровања, нечисте силе се сакупља-
ју на узвишеним местима. По предањима источних Словена, вештице које
се на сабат намажу неком чаробном машћу, излећу кроз димњак и долећу
на голо брдо – „Лису гору“ . Књижевници 19. века су се више пута враћа-
ли тој теми. Украјински писац Григорије Квитка Основјаненко узгред по-
миње Лису гору крај Кијева, а руски романтичар Орест Сомов у причи
„Кијевске вештице“ развија целу причу око вештице Катерине и њеног ко-
зака који је кришом следи. Под утицајем Сомова Александар Пушкин је
написао песму „Хусар“ са хуморним елементима. Савремену обраду пред-
ставља циклус романа Кијевљанке Ладе Лузине у коме вештице – ‘Кијеви-
це’ имају неке црте старих сујеверја али и црте продорних савремених же-
на које су и добре и зле. Наводе се и помени украјинских аутора Нечуја
Левицког и Линке Костенко, а издвајају се и помени Лисе горе ван Кијева
у делима руских и украјинских аутора.
215. „Своје“ и „туђе“ у споровима око фантастике словенских ро-
мантичара (о духу северних народа и о духу северних књижевности) //
Булаховського. – Київ, Вип. 22, 2013. – С. 203–214.
С а ж е т а к: Став према својим и туђим митолошким традицијама као
предмету књижевне обраде био је веома важан у споровима критичара око
романтизма. Осијанове песме шкотских горштака у тобожњим записима
Макферсона, изворне скандинавске „Еде“ и легенде о Нибелунзима су
ушле у историјскe романе и готске баладе. Француска германофилка ма-
дам Жермен де Стал је супротставила дух јужних и северних европских
народа, „књижевност Севера“ и „књижевност Југа“ (1800, 1810), дајући
предност дивљем, нескладном и суровом Северу пред умилним и склад-
ним Југом. Њена опозиција је изгубила на снази са појавом француских и
156
италијанских романтичара, али је ипак одиграла своју улогу и у поетич-

ким споровима словенских присталица класицизма и романтизма. Ставови
Мадам де Стал јављају се у спису Ореста Сомова „О романтичарској пое-
зији“ 1823, док их руски критичар Николај Надеждин у својој антироман-
тичарској дисертацији подразумева, али не помиње. Надеждин се подру-
гљиво обрушава на поезију северних народа и поентира да су крвава и
окрутна бића несвојствена духу руске традиције, па их не треба у њу ни
уводити. У Пољској се 1819. године јавља антиромантичарски памфлет Ја-
на Шњадецког са осудом неоварваризма и азијатизма, пре појаве романти-
чарске поезије. Указује се на ставове о класичном и романтичном у пред-
говору збирке „Романсе и баладе“ 1822. Адама Мицкјевича и излажу пре-
поруке Мауриција Мохнацког 1825. године да пољски књижевници као
изворе за своја дела користе „словенске старине, митологију Севера и дух
средњег века“. Помиње се Мицкјевичев позни спомен опозиције Севера и
Југа у париским предавањима. Указују се одраз поетичких спорова о духу
народа у српској култури.
216. Издајник у бугарској књижевности eпохе Препорода // Компа-
ративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті академіка Ле-
оніда Булаховського, Київ, вип. 23, 2013. – с. 148–154.
С а ж е т а к: Издају и издајника је могуће посматрати са становишта
лингвистике кроз значење и порекло речи, а у тексту се могу осветлити
историјске, књижевноисторијске, стилске и психолошке особености при-
каза. Предмет анализе јесте издаја у два текста бугарских аутора епохе
Препорода. У профетској епопеји Ивана Вазова „Епопея на забравените“,
једно певање је посвећено Василу Левском, „апостолу слободе“, који је
ухваћен 1872, а потом и убијен. У време настанка Вазовљевог спева, сма-
трало се да је Левског издао поп Крстјо Никифоров из Ловеча. Али песник
ни једном не назива његово име, већ га најпре одређује као попа, а затим
све горе карактеризује (срам, црв, Јуда), именујући га још и заменицом
„тај“. Учесник и први историчар априлског устанка 1876, Захари Стојанов
је написао књигу „Записи о бугарским устанцима 1870–1876“, у коме опи-
сује и своје бекство са још три саборца од турске потере у тетевенском
крају. Иако је једини преживео заседу коју је организовао издајник чича
Вљо, он до кобне пуцњаве читаоцима не открива да ће они бити издани,
држећи се убеђења да је лажљиви чича њихов доброчинитељ. После пада
у поток, Стојанов се узвере уз брдо на дрво, па слушајући потеру која га
тражи у сумрак, додатно открива сву гнусност издајника. Али он описује и
сусрет са њим 10 година након заседе, у којој издајник сву кривицу преба-
цује на другог, али када препозна Стојанова почне да плаче и моли за
157
опроштај. У спису Захари Стојанова је опис ситуација и ликова развијен и

психолшки осветљен.
217. Славистичка компаратистика // Појмовник упоредне књижев-
ности. Зборник радова. Уред. Бојан Јовић, Тихомир Брајовић, Београд,
2013. – с. 75–94.
С а ж е т а к: Указује се на оквире компаративних истраживања словен-
ских књижевности (славистичке компаратистике) према другим уметно-
стима, усменој традицији, суседним филолошким и нефилолошким дисци-
плинама, одређујући прелазна и додирна поља међу њима. Глобализација
се одражава кроз смањени интерес ка национално компаративним истра-
живањима, али се јављају и нове тенденције развоја регионалних пројека-
та. Навoде се смене парадигми (нпр. теорија утицаја, интертекстуалност,
антитетичка критика и др.), важне школе и центри и истиче допринос ве-
ликана. Указује се на утицај идеолошке/социјалне наруџбине и проми-
шљају могући путеви и странпутице славистичке компаратистике.
218. Типови љубави у ренесансној поезији Дубровника // Еротосла-
вија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. –
с. 79–136.
[б] Типи кохання в поезії Дубровника доби Ренесансу // Еротославія:
С а ж е т а к: Дубровачки песници епохе ренесансе су се угледали на Пе-
трарку и његове италијанске подражаваоце. Анализирају се стихови о љу-
бави Џоре Држића, Шишка Менчетића, Марина Држића, Николе Наље-
шковића, Савка Бобаљевића, Михо Бунића Бабулинова, Мароја Мажибра-
дића, Динка Рањине и Доминка Златарића, уз указивање на везе са стихо-
вима италијанских песника и митолошке асоцијације. Истиче се да упркос
постојању појединих детаља из стварног живота, поезију петраркиста не
треба оцењивати мерилима искрености опеваних осећања, већ са станови-
шта умишљене љубави у псеудоисповедном стилу. Ту љубав чине међу-
собно повезани типови љубави. Љубав усавршавање неоплатонистички са-
гледава жену као анђела, оличење савршенства и лепоте. Љубав болест чи-
не страдања заљубљеног меланхоличног заљубљеника која упућује горке
замерке да је његова драга немила, што се тумачи (по Ђорђу Агамбену)
као идеја о умишљеном губитку објекта са којим и није остварена веза.
Љубав служење произлази из идеала љубавника као отменог удварача, уз
често истицање да служба није награђена. Љубав лов се опире на асоција-
ције античке митологије и симболику лова, при чему је љубавник погођен
љубавним стрелама налик прогоњеној звери. Љубав уживање представља
љубавника који стиже до задовољства. Два најразвијенија типа љубави у
поезији петраркиста су љубав усавршавање и љубав болест, али они пред-
158
стављају два лица исте љубави – истрајност у слављењу жене као вишег
бића и истрајно очајање неуслишеног љубавника. Немоћ меланхолика, по-
корност слуге и прогоњеност рањеног љубавника су различите метафоре
исте љубавне запречености. Жудња је истовремено и прикривена, запрече-
на и незадовољена жеља за чулним задовољством и жеља за идеалним би-
ћем. Петраркистичка поезија дубровачких песника оцењена строгим ми-
метичким мерилима је слаба и неуверљива поезија. Али њу не треба саме-
равати строгим аршинима искрености и аутентичности, јер она то и није.
Она говори о очараности и разочараности, грађењу и подривању, искази-
вању и порицању љубави.
219. Трагедија разапете љубави – Максим Црнојевић Лазе Костића
// Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Бео-
град, 2013. – с. 167–179.
[б] Трагедія про розп’яте кохання // Еротославія: Перетворення Ероса
у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 206–221.
С а ж е т а к: Лаза Костић је за основу своје младалачке трагедије „Мак-
сим Црнојевић“ изабрао у ученој Европи познату српску народну песму
„Женидба Максима Црнојевића“, са темом преваре, лепоте и ружноће, као
и шекспировским страстима. Костић је једноставном заплету старца Ми-
лије додао нове ликове и сложене паралелне радње, уз увођење љубави и
Максима и његовог побратима према венецијанској невести. Указује се на
тумачења Васе Милинковића, Марте Фрајнд и Станислава Винавера и су-
герише читање трагедије у кључу препорука Јована Андрејевића Јолеса о
„предвостручењу патећег субјекта“. Лаза Костић је избор главног јунака
између самостварења и самозаборава обликовао као Максимову разапе-
тост између две љубави, према побратиму и према девојци. Маска, образи-
на је симбол драмског текста Лазе Костића, а избору главног јунака издаја
и верност се смењују, па се коначно и стапају. Лаза Костић је желео да
својом драмом испева химну побратимству, али је радња разрешена „во-
двиљски“ са препатетичким опроштајима. Несрећа произлази из неспора-
зума, случајности, кривог разумевања. Такво грађење трагедије не пошту-
је законе вероватности и нужности, већ из рђаво утемељене произвољно-
сти.
220. Пољакиње и заљубљени руски официри у два пољска романа
(Ј. Крашевски и С. Жеромски) // Еротославија : преображења Ероса у
словенским књижевностима, Београд, 2013. – с. 180–187.
[б] Закохані російські офіцери у двох польських романах (Ю. Крашев-
ський и С. Жеромський) // Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янсь-
ких літературах, Київ, 2014. – с. 222–230.
159
С а ж е т а к: Указује се на историјске оквире разлоге сучељености По-

љака и Руса после распарчавања Пољске и гушења устанака Пољака. Опи-
сују се и анализирају љубавни и породични односи књижевних ликова
официра Руса и Пољакиња у унеколико сличним пољским романима:
„Москаљ“ Јузефа Игнаци Крашевског, објављеном под псеудонимимом
Болеславита (1865) и „Лепота живота“ Стефана Жеромског (1912). У оба
дела главни јунак је руски официр, по мајци пољског порекла, који се за-
љубљује у Пољакињу и њом жени. Писци су сижеом, мотивацијом ликова
и поруком исказали идеју да Пољаци не смеју и не могу да се одроде од
свог народа. Русификација јунака је тек привремена, а судбина их враћа у
окриље пољског националног осећања. Следећи сентименталне патетичне
романе, писци су најпре своје јунаке везали за руску лепотицу, али су раз-
вргнули те везе, оптерећене страшним манама Рускиња (у роману Жером-
ског и самоубиством Татјане) како би праву срећу полу-Руси, полу-Поља-
ци нашли тек у загрљају Пољакиња. Пољском читаоцу су тривијалности
заплета и етнички стереотипови свезнајућег приповедача били потребни
за пољског патриоту као подразумеваног читаоца.
221. Београдски надреализам и љубав // Еротославија : преображе-
ња Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. – с. 188–266.
[б] Белградський сюрреалізм і кохання // Еротославія: Перетворення
Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 231–325.
С а ж е т а к: Идејама Емила Сиорана о дивљаку и декаденту осветљава
се духовна атмосфера позног модернизма. Указује се на особене представе
о љубави и телу у преднадреалистичкој поезији са спојем експресионизма
и неоромантизма Марка Ристића и Александра Вуча. Своје ране текстове
пишу и писци млађе генерације, будући чланови групе београдских надре-
алиста Душан Матић, Оскар Давичо, Коча Поповић, Указују се на утицај
француских надреалиста и њихове поетике на фрагменте текстова о љуба-
ви, појава нових начина писања уз упућивања на студије Ханифе Капиџић
Османагић и Бранка Алексића. Јача бунт против грађанског морала што се
огледа у анкети алманаха „Немогуће“ (1930) и симулацијама. Склоност ка
ирационалном и подсвесном дотиче у аутоматским текстовима и мотиве у
којима се преплићу симболи подводног или подземног света. У збирци
„Неменикуће“ Александар Вучо већ нема еротског тела, већ разграђено те-
ло представља гомилу излучевина, распаднутих органа и ђубрета. Текст је
написан крајем 80-их година 20. века
222. Еротско у прози Новака Килибарде // Еротославија : преобра-
жења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013. – с. 281–306.
[б] Еротичне в прозі Новака Килибарди // Еротославія: Перетворення
Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 344–376.
160
С а ж е т а к: Прилог представља незнатно дотеран одељак посвећен

еротици у књизи „Новак Килибарда. Научник и књижевник“, 2000, с. 166–
190. Међу ликовима приповедака о романа „Црногорска хроника“ налази
се и много жена и девојака из каменитих крајева Херцеговине и Црне горе
које се препуштају жудњи, али и оних који бране своју част. Указује се на
називе еротских радњи и полних органа, називе лаких жена. Највећу па-
жњу Килибардиних казивача из народа привлаче ванбрачни односи, а о
брачној еротици се прича када је нечим нарушен ред, у случају прељубе
или када супруг не може да обавља супружанске дужности. Причања о до-
гађајима од турских времена до данас, са осећањем за етноконфесионалне
напетости и историјске промене од патријархалног до грађанског морала,
Килибарда уметнички уверљиво приказује неодољиви зов крви, сударе ча-
сти и бешчашћа: муке љубавно неостварених жена, изневерених жена,
судбине грешница, жена других вера (посебно однос Хришћана и Мусли-
мана, православаца и Латинки), силованих жена. Килибардини казивачи
имају разумевања и саосећања за жене које страдају, чак и за несретнице
које су неприлике или природа навеле на криви пут. Иако су њихове приче
наглашено мушке, они никада не оправдавају мушки несојлук, чак би се
могло рећи да су казивачи склонији женским ликовима
223. Трећи и завођење у Кундериним Смешним љубавима // Еро-
2013. – с. 307–311.
[б] Третій і зваблювання у „Смішному коханні“ Кундери // Еротосла-
вія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с. 377–
382.
С а ж е т а к: Међу многим страницама Милана Кундере о љубави, овде
је пажња усмерана на три приче из збирке „Смешне љубави“ и пишчева
расуђивања о улози искусних саветодаваца и посредника у љубавним од-
носима. Несигурни млади мушкарац се диви искусном заводнику и као
шегрт следи препоруке „мајстора“ и остварује брзи успех, али бива и жр-
тва доконих колега. Пун поверења према свом узору, заслепљени пошто-
валац заводничких успеха доктора Хавела, малоискусан човек чини ства-
ри које су против његових жеља и интереса, па омрзне девојке које му се
допадају и заноси женама према којима је био равнодушан. Са хумором
Кундера приповеда и о промени равнодушне медицинске сестре према
остарелом доктору Хавелу после појаве његове младе жене, познате глу-
мице. У причи „Златна јабука вечне чежње“ приказује се неравноправно
партнерство другара који „лове“ жене.
161
224. Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн) // Ерото-

славија : преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд,
2013. – с. 328–331.
[б] Стереотип росіянки в еротічний прозі Томаша Яструна // Київські
полоністичні студії, Київ, т. 22, 2013. – с. 228–230.
[в] Польський підкаблучник і розпусна Вєра (Томаш Яструн) // Ерото-
славія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2014. – с.
403–407.
С а ж е т а к: У причи „Кармин гаћице“ из збирке „Врели лед“ пољског
приповедача Томаша Јаструна приказује се брачно неверство Пољака са
Рускињом који користи одсутност своје супруге, али његово неверство не
остаје скривено, јер супруга открива изгубљене гаћице кармин боје у по-
родичном дому. У Пољској има разних стереотипова о Русима, а Јаструн
хуморно осветљава и развија мушко женске аспекте устаљених представа:
он је Пољак – она Рускиња, он директор – она службеница, он чиновник –
она уметница, он провинцијалац – она из метрополе, он стидљив – она
чулна, он плашљив – она изазовна, а посебно писац истиче опозцију чи-
стоће Пољака и његове супруге и Вјерине жеље да прља и квари чистун-
ски ред, те опозицију здравља и болести кроз страх плашљивог љубавника
да ће од распусне Вјере добити сиду.
225. Фантастика и демоническое в славянских литературах // Сла-
вянские языки и литературы в синхронии и диахронии. Материалы Ме-
ждународной научной конференции, Москва, 2013. – с. 15–17.
С а ж е т а к: Одређења оквира фантастике пратили су спорови истори-
чара књижевности који су на различите начине схватали односе постојеће-
могуће стварности и уметнички фикционално створене немогуће стварно-
сти. Предлаже се посматрање демонског у књижевности у односу на до-
минантан тип знања: митолошки, магијски, рационални и ирационални.
226. О зборнику „Кијев и словенске књижевности“ (2013) rast-
ko.rs/rastko/delo/14909 (19.11.2013)
С а ж е т а к: Указује се на особености тематских зборника по позиву у
односу на друге зборнике. Будући да није уобичајено да уредник који је
саставио неки зборник након објављивања пише о том зборнику, брани се
такво право. Даје се кратка информација о књижевним прилозима на по-
четку зборника. Поводом књижевноисторијских прилога разматрају се
најпре питања терминологије и употреба појмова: градски текст, кијевски
текст, представа Кијева, поетски портрет Кијева, поетика урбанистичког
простора, кијевски мит, престоноградософија, град-палимпсест и др. На-
воде се досадашњи радови о Кијеву у књижевности, а потом укратко пред-
стављају радови зборника по тематским преокупацијама: место светаца и
162
светиња, место демона, пасторално место, место грађана, место разних на-
рода (Пољака, Украјинаца, Руса), град чуда. Зборник затварају „Материја-
ли за библиографију проучавања кијевског текста“ Вјачеслава Левицког.
Разматрају се о даље могућности истраживања књижевних представа о
Кијеву.
2014
227. Радови фолклористе Михајла Гуца о рецепцији српске и хр-

ватске народне поезије у Украјини // Промишљања традиције. Фолклор-
на и литерарна истраживања Зборник радова посвећен Мирјани Дрндар-
ски и Ненаду Љубинковићу. Уредили Проф. др Бошко Сувајџић Др Бран-
ко Златковић Београд, Институт за књижевност и уметност, 2014. – с. 551–
560.
С а ж е т а к: Михајло Гуц је украјински фолклориста који је део својих
интересовања посветио српским народним песмама, њиховим преводима
и рецепцији у украјинској култури. Нуде се подаци о животном и профе-
сионалном путу Гуца, а затим анализирају доприноси његове драгоцене
књиге „Сербо-хорватська народна пісня на Україні“ (1966), као и његових
доцнијих радова.
228. Комікс у прозі сербського постмодернізму // Компаративні до-
слідження словя'нських мов і літератур. Пам'яті Леоніда Булаховського,
Київ, 24, 2014. – с. 234–239
С а ж е т а к: Указује се на различите функције стрипова у књижевности
српског постмодернизма. Ала Татаренко је у глави „Визуелизација дис-
курса: поетика стрипа“ у књизи „Поетика форме у прози постмодернизма“
писала o стилистичким функцијама визуелних форми у приповедном тек-
сту. Наводи се неколико примера књижевних обрада стрипова. Стрип се
јавља и као део фикционалног света романа Звонка Карановић „Четири зи-
да и град“. У овом делу, јунак Татула ствара Дексу Пантелејског као паро-
дију стрипа о суперјунацима. Песник, приповедач и критичар Васа Павко-
вић у причи „Аргентински танго“ повезује Буенос-аирес из стрипа Прата и
Хорхе Луиса Борхеса. Светислав Басара се поиграва са јунацима дизнијев-
ских стрипова умећући их у свој кратки роман „Кинеско писмо“. Штрумп-
фове из стрипа за децу белгијског аутора Пејоа Сава Дамјанов еротизује у
мултимедијалној надградњи у својој прози. У епизоди стрипа о пустолову
Корту Малтезеу у Венецији постоји и сцена са чудесним вртом у граду на
води у коме особа може да започне нову животну причу. Та сцена налази
своје одразе у делима српских писаца „Судбина и коментари“ Радослава
Петковића и „Врт у Венецији“ Милете Продановића.
163
229. Українські та сербські фразеологізми в порівняльних між-

слов’янських дослідженнях // Компаративні дослідження словя'нських
мов і літератур. Пам'яті Леоніда Булаховського, Київ, 25, 2014. – с. 3–9.
С а ж е т а к: Указује се на лингвисте који су у своја поредбена истражи-
вања укључивали украјинске или српске / хрватске фразеологизме и по-
словице. Наводе се имена твораца двојезичких фразеолошких речника,
имена проучаваоца и главних радова украјинско инословенских поређења,
руско српских (Абдулах Мушовић, Ана Пејановић, Драгана Дракулић
Пријма, Дарја Војводић, Маријана Киршова), хрватско руских и иносло-
венских поређења (Антица Менац, Жељка Финк, Рајиса Тростинска). На-
воде се имена учесника округлог стола „Језичка слика света у украјинској
и српској фразеологији“ 2011. године, чији су радови објављени у годи-
шњаку „Украс“ бр. 6.
230. Rodzaje mitologizacji państwa w literaturze fantastycznej (z
przykładami z literatur słowiańskich) // Mitologizacje państwa w kulturze i
literaturze iberyjskiej i polskiej / Red. Wojciech Charchalis i Bogdan Trocha,
Zielona Góra, Uniwersytet Zielenogórski, 2014. – s. 387–401.
С а ж е т а к: Држава као социјално територијална институција органи-
зовања друштва јесте важна у уређивању реалних односа између људи,
али држава може постати и предмет митологизације уколико се њене про-
сторновременске одреднице измештају ван реалног простора у митски,
ванвремени или сакрализовани простор. У делима књижевне фантастике
различитих жанрова (дистопијама, утопијама, фентези, научној фантасти-
ци, алтернативним историјама и др.) формирају се различите визије и раз-
умевање државе. Сама држава се из историјског времена измешта у ван-
временске димензије. Зависно од типова митског времепростора разликују
се и врсте митологизације државе, што се потврђује изабраним примери-
ма дела из неких словенских књижевности.
231. Типови колекција вредности и њихово профилисање // Слави-
стика, Београд, 18, 2014. с. 33–40.
С а ж е т а к: Рад представља продужетак ауторовог истраживања „ко-
лекција вредности“ са полазиштем у теоријским идејама лублинског круга
когнитивне етнолингвистике. Одређују се граничне форме колекција вред-
ности и предлажу три поделе колекција вредности 1) по формама апелира-
ња, 2) по универзалности вредности, 3) по степену слободе. Разматране су
могућности укрштања ових критеријума, те профилисања колекција вред-
ности и варираних колекција вредности. Могућности примене разматра-
них теоријских поставки о профилисању су наговештене на примеру ко-
лекција вредности „Слобода, једнакост, братство“, „Братство и јединство“.
164
232. Поређење српских и украјинских фразеологизама са компо-

нентом ‘глава’// Компаративні дослідження слов'янських мов і літера-
тур. Пам'яті академіка Леоніда Булаховського, Київ, вип. 26, 2014. – с. 3–
8. Лідія Непоп-Айдачич
С а ж е т а к: У језичкој слици света глава има важно место, па и означа-
вање главом нетелесних реалија у фразеологији има своје одразе. У разу-
мевању соматских фразеологизама полази се од идеје о семантичким при-
митивима Ане Вјежбицке и текста Јурија Апресјана о представама човека
по језичким подацима. Наводе се радови посвећени фразеологизмима са
компонентом глава у словенским језицима, а потом пореде српски и укра-
јински фразеологизми. Указује се на фразеологизме у којима се повезива-
њем главе и репа сугеришу граничне тачке тела животиња. Глава у фразе-
ологизмима Срба и Украјинаца означава особу, живот особе и губитак жи-
вота, разумскe способности (памет и глупост), одлике темперамента, одре-
ђена стања или осећања, обузетост нечим, расположења која се исказују
преплитањем вербалног и језика гестова. Указује се на еквиваленте и безе-
квиваленте фразеолошке јединице у два језика.
233. О концепту части као високе врлине у словенским језицима //
Српска народна култура између Истока и Запада: зборник радова / Уред-
ник Љубинко Раденковић, Београд, 2014, 69–76.
С а ж е т а к: У раду се анализира концепт части у руском, украјинском,
пољском и српском jeзику. Са становишта етнолингвистичког приступа
указује се на сродности, разлике и особености концептуализације части у
њима. Веза са прасловенским кореном је сачувана називима за част у ру-
ском, украјинском и српском језику (рус. ‘честь’, укр. ‘честь’, срп. ‘част’),
док је старопољску реч cześć истиснула реч латинског порекла ‘honor’, а
концептуално поље части заузела је и реч ‘godność’. У украјинском језику
се поред речи честь, користе и речи: гідність, гонор. Указује се на битне
аспекте части у различитим историјским епохама. Поредбена истражива-
ња лексике са ознакама вредности нису потребна само за побољшање дво-
језичких речника, и одређење семантичких односа синонимних речи, већ и
за разумевање њихове употребе у свом језику.
234. Русские в романе Яцека Дукая „Ксаврас Выжрын и другие
национальные фикции“ // Россия и русский человек в восприятии сла-
вянских народов, Москва, 2014. – с. 372–379. Серия „Slavica et Rossica“
С а ж е т а к: Наводе се студије пољских историчара и тумача књижев-
ности који су писали о ликовима Руса у пољској књижевности. У роману
„Ксаврас Вижрин“ (1996) Јацек Дуках спаја црте акционог ратног романа
са походом пољског партизана терористе на Моксву и активирањем атом-
ске бомбе, са цртама алтернативне историје. Указује се на тројни кључ ко-
165
ји писац нуди за разумевање овог романа – реалије пољско-руских сукоба,

уништења Индијанаца и руско-чеченског сукоба и истиче значај стихова
Збигњева Херберта којим се оспорава право опраштања грехова у име
оних који су пострадали.
2015
235. Поређење српских и украјинских фразеологизама са компо-
нентом ‘делови главе’// Компаративні дослідження слов'янських мов і лі-
тератур. Пам'яті академіка Леоніда Булаховського, Київ, вип. 27, 2015. –
с. 3–11. [коаутор: Лідія Непоп-Айдачич]
С а ж е т а к: Пореде се српски и украјински фразеологизми са компо-
нентама лице, врат, очи, бркови, уста, језик, образ, брада, уши, коса. Фра-
зеологизми са компонентама делова главе се по еквивалентности одређују
као еквивалентни, блиски и безеквивалентни. Наведене примере, по по-
треби прате објашњења. Брада и бркови су присутнији у фразеологизмима
Срба, уз маркирање мушких црта и поступака. У српском језику постоје
фразеологизми са компонентом ‘образ’ у значењу – част, који немају екви-
валенте у украјинском језику. Срби немају еквиваленте украјинским фра-
зеологизмима аж око в’яне, вуха в’януть, лишити з носом <кого>, ловити
[носом] окунів, бити чолом, дати чолом (букв. ‘око вене, уши вену, оста-
вити са носом некога, ловити носом гргече, ударати челом, дати челом’).
Неки од фразеологизама са називима главе или њених делова потичу из
фразеологизације невербалног језика гестовима.
236. Пародија и сатира у приказима демона у словенским књижев-
ностима 19. века // Слов’янська фантастика. Збірник наукових прац,
том. 2. Ред. Деян Айдачич. – Київ, 2015. – с. 7–24.
С а ж е т а к: Испитују се књижевни текстови словенских аутора 19. века
у којима су демонска бића представљена уз пародијске елементе. Теориј-
ске оквире рада одређује разматрање ставова Јурија Лотмана и Драгане
Белеслијин о пародији. Указује се на предромантичарске прераде лукја-
новских дијалога и представа античког хада, романтичарске пародије бо-
гатирских бајки с краја 18. века, пародијско-фарсичне представе пакла, ли-
кови заљубљених демона (ђавола, баба Јаге). Исмевање у пародијама мења
односе између људи и демона, па ђаволи постају или досадни чиновници
или отмени и образовани, а некада чак и несрећно заљубљени. У драм-
ским текстовима В. Кјухељбекера су улоге преобрнуте, па је демон бољи
од човека, а човек окрутнији од демона.
166
237. Концепт ‘част’ у српском језику // О вредностима у српском је-

зику: Зборник етнолингвистичких радова / Уредио Дејан Ајдачић. – Бео-
град: Алма, 2015. – с. 73–97.
С а ж е т а к: Поимање части у српском језику у две форме ‘чест’ и
‘част’ садржи историјске слојеве родовско-народне, црквено-хришћанске
и витешко-ратничке културе, док поимање части као врлинe у дуелантској
култури 18. и 19. века код Срба није било раширено. У истраживањима
етимологије речи част, историје концепта и историје истраживања концеп-
та аутор се ослања на текстове П. Скока, С. Толстој, С. Ристић, Д. Ајдачи-
ћа. Анализира се концепт ‘част’ у српском језику на основу системских
података из Вуковог „Српског рјечника“ (1818) и шестотомног „Речника
српскохрватскога језика“ Матице српске (1967–1976), спроведеног анкет-
ног истраживања 115 студената (2012) и публицистичких текстова разли-
читог идеолошког усмерења, не старијих од двадесетак година. Предста-
вљен је предлог развијене когнитивне дефиниције части према захтевима
пројекта EUROJOS посвећеног вредностима Словена и њихових суседа, уз
анализу хиперонима, деривата, синонима, устаљених спојева, колекција,
фигуративних израза, опозита три значења речи част. Част представља 1)
скуп (комплекс) високих вредности личности које се односе према систе-
му високих друштвених вредности, представља и осећање сопствене врли-
не у систему високих моралних вредности, чему одговарају синоними: по-
штење, исправност, честитост, човештво, чојство, дика, постојаност у вр-
лини, непоткупљивост, преданост, верност, понос, достојанство, самопо-
штовање. Част као врлина се: чува, има, брани, спасава, задобија, осветља-
ва. Значење „девојачке части“ се губи, док се шири поимање части као вр-
лине припадника професије (судска част, судијска част, лекарска част, но-
винарска част, официрска част, војничка част). Истиче се за српски језик
особено повезивање фразеолошке везе части са образом као симболом ча-
сти. Друго значење српске речи ‘част’ је 2) признање, јавно исказивање
поштовања. Част као 3) даривање (гошћење) припада сфери давања мате-
ријалних добара, и у том значењу није нужно повезана ни са моралом, ни
са социјалним капиталом друштвених врхова, Значењу части као ‘дара’
одговарају: гозба, поклон, чашћење, гошћење, награда, услуга, чашћавање,
мито. Разматрање профила части у савременом српском језику одражава
разлике присталица десних и либералних партија. Дотичу се и морални и
политички аспекти дилема који се тичу власти Слободана Милошевића,
криминализације друштва и односа према Западу.
238. Колекције вредности, њихови типови и профили у српском је-
зику: пароле ‘Слобода, једнакост, братство’ и ‘Братство и јединство’ //
167
О вредностима у српском језику: Зборник етнолингвистичких радова.

Уредио Дејан Ајдачић. – Београд: Алма, 2015. – с. 188–209.
С а ж е т а к: На основама теоријских поставки лублинског круга когни-
тивне етнолингвистике одређују се вишекомпонентне девизе-пароле као
колекције вредности, одређују њихове граничне форме и предлаже се по-
дела колекција вредности по три начела 1) по формама апелирања: набра-
јајуће, позивајуће, субјектнe, субјектно-објашњавајуће, оспоравајуће (не-
гативне) колекције, 2) по универзалности вредности: религиозне, универ-
залне личне, универзалне социјалне, територијално обједињујуће, етнички
обједињујуће, идеолошко-политичке, групне (гендернe, професионалнe,
узраснe и др.) вредности, 3) по степену слободе. Вредности су у неким ко-
лекцијама вредности блиске и допуњују се, у некима су вредности сучеље-
не, али се међусобно компензирају или допуњују док су у неким колекци-
јама односи вредности противречни. Предлаже се координантни систем за
вредности из колекције вредности са вертикалном осом слобода – ограни-
чења, те хоризонталном осом личне вредности – колективне вредности.
Указује се на аспекте профилисања колекција вредности и варираних ко-
лекција вредности. Анализирају се колекције вредности „Слобода, једна-
кост, братство“ и „Братство и јединство“ и из њих изведене колекције
вредности у српском језику, њихова значења, социјалне и идеолошко по-
литичке функције и профили.
239. Многогласје украјинског портала „ЛитАкцент“ о савременој
књижевности // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту. Уредио
Дејан Ајдачић. – Београд: Алма, 2015. – с. 9–20.
С а ж е т а к: Са урушавањем совјетског комунизма и у Украјини је не-
стала идеолошка функција књижевности, а са њом и државно подржавана
књижевна критика. У ситуацији нестанка часописа, смањивања броја и
обима критика појавио се 21.11.2007. интернет портал ЛитАкцент са ге-
слом „Савремена књижевност у кругу твог читања“. Оснивач, историчар
књижевности Володимир Панченко је око портала са разуђеном структу-
ром окупио значајне ауторе различитих генерација, а текстовима који сје-
дињују академску упућеност и читљивост есејистичких текстова створио
је угледан портал, који додељује и годишње награде за најбољу књигу,
најбољу монографију о књижевности и антинаграду „златни ћорак“ за ло-
шу књигу поштованих аутора. Издавачка делатност није била дуга – „Ал-
манах ЛитАкцент“ је одштампан у четири тома, а објављено је и неколико
студија и књига. Уређивање портала је преузела у јесен 2013. године Ире-
на Троскот. Указује се на ауторе 18 прилога посвећених српским писцима
и српској књижевности у периоду од 2008 до 2015. године.
168
240. Органопоетика чулног тела у делима београдских надреали-

ста (до 1932) // Авангарда: од даде до надреализма. Уредници Бојан Јо-
вић, Јелена Новаковић, Предраг Тодоровић. – Београд, 2015. – с. 159–171
С а ж е т а к: Kњижевноисторијско и интермедијално истраживање тек-
стова, српских дадаиста и надреалиста, цртежа и колажа надреалиста је
посвећено приказима чулног еротског тела. Полазиште студије чине текст
„Београдски надреализам и љубав“ Дејана Ајдачића и појам „органопоети-
ка“ Рускиње Ољге Бурењине у истраживању аномалија руке код руских
писаца модернизма и авангарде. Бурењина развија идеју да представе о де-
ловима тела могу бити маркиране поетичким приступима аутора и књи-
жевних група. Авангардно рушење смисла најрадикалније је спроведено у
текстовима дадаиста, што је могуће потврдити и у представама еротског
тела у текстовима Бранка Ве Пољанског и Драгана Алексића. Поред обе-
смишљавања веза између речи еротског и нееротског смисла у духу поети-
ке апсурда, дадаисти у извесним случајевима циљано хуле хришћанског
Бога и Богородицу У раду се указује на представе тела у текстовима ауто-
ра надреалистичке групе до 1932. године и визуелним представма тела у
алманаху „Немогуће“ и часопису „Надреализам данас и овде“. Анализира-
ју се представе чулног тела и органопоетика oчију, женских ногу, дојки,
сексова у текстовима Марка Ристића, Александра Вуча, Душана Матића,
Коче Поповића., као и разградња тела Александра Вуча. Са тачке гледи-
шта данашње еротизације јавног простора, надреалистички говор о чул-
ном телу чини се бледим, асоцијативно и наративно недореченим, али га
ваља оцењивати са становишта своје епохе.
241. Трагови народних обреда и веровања у српским и украјин-
ским фразеологизмима (народни календар и свадба) // Савремена срп-
ска фолклористика. 2 / [уредништво Смиљана Ђорђевић Белић и др.]. –
Београд, 2015. – с. 277–290.
С а ж е т а к: У раду су из фразеолошког корпуса српског у украјинског
језика представљени изабрани фразеологизми чији неки лексички елемен-
ти или елементи значења упућују на народне обреде и веровања. У упо-
редној анализи фразеологизама са траговима древне народне културе ука-
зано је на еквивалентне, сличне и различите форме, а уз помоћ додатних
фолклористичких, етнолошких чињеница и етнолингвистичких студија
(Татјана Агапкина, Сергеј Јермоленко, Светлана Толстој, Љубов Савчен-
ко) је указано на сличности и разлике у народним културама два словен-
ска народа. Наводе се и анализирају фразеологизми Срба и Украјинаца ко-
ји произлазе из обреда годишњег циклуса и из свадбе. У украјинском јези-
ку је читав низ израза са етно специфичним лексемама гарбуз (тиква), ру-
шник, и калина која представљају различите аспекте свадбе. Указано је на
169
могуће правце даљет истраживања трагова народне културе у фразеологи-

змима.
242. Драматургія Стерії та сербських романтиків // Компаративні
дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті академіка Леоніда Бу-
лаховського, Київ, вип. 28, 2015. – с. 174–184.
С а ж е т а к: Из богатих занатлијских, трговачких и племићких породи-
ца формиран образован грађански слој заинтересован за позориште, па на-
стају и прва стална позоришта у Крагујевцу (1835), Београду (1841–1842,
1868) и Новом Саду (1861). У другој трећини 19. века доминантне драмске
врсте биле су историјска трагедија и комедија. За узорне писце трагедије
тада су сматрали Шилера и Шекспира, а српски писци су за теме својих
историјских драма бирали пропаст средњовековне државе или новије до-
гађаје из националне историје. Указује се на драму Стефана Стефановића
„Смрт цара Уроша V“, жалостива позорја Јована Стерије Поповића „Неви-
ност или Светислав и Милева”, „Милош Обилић“, „Наод Симеон и не-
сретно супружество“, „Владислав“, „Смрт Стефана Дечанског“, „Скендер-
бег“, „Лахан“, „Ајдуци“, трагедије Симе Милутиновића Сарајлије, драме
„Горски вијенац“ и „Лажни цар Шћепан Мали“ Петра Петровића Његоша,
„Максим Црнојевић“ и „Пера Сегединац“ Лазе Костића и „Сеоба Србаља“,
„Јелисвета кнегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“ Ђуре Јакшића. Јован
Стерија Поповић је у своме времену био најизвођенији и највише обја-
вљивани драмски аутор. Он је написао и десет веселих позорја, од којих се
„Тврдица“, „Покондирена тиква“, „Женидба и удадба“ и „Родољупци“ и
до данас играју на српским сценама. Лаза Костић је написао херојску ко-
медију „Гордана“ по мотивима народне песме.
243. Mistyfikacja religii pogańskiej Księga Welesa we współczesnej fan-
tastycznej prozie wschodniosłowiańskiej // Mitologizacja kultury w polskiej i
iberyjskiej twórczóści artystycznej / Red. Wojciech Charchalis, Bogdan Trocha,
Zielona Góra: Pracownia Mitopoetyki i Filozofii Literatury UZ, 2015. – s. 395–
405.
[б] Велесова књига у источнословенској књижевној фантастици // Перу-
нославија : О паганским боговима у непаганска времена, Београд, 2016. –
с. 157–176.
С а ж е т а к: Након слабљења хришћанске вере и пада комунизма у иде-
олошки изпражњен простор у словенске културе продиру и неопаганске
религије. Објашњавају се идеолошки и културноисторијски аспекти инте-
ресовања за паганство, уз навођење ставова Алекандра Белог, Виктора
Шнирељмана, Јурија Лотмана, Елжбјете Жуковска, Гражине Шват Голу-
бове, Богдана Трохе. Указује се на историју проналаска дашчица са древ-
ним записима, које је инжењер, историчар аматер и новинар Јуриј Миро-
170
љубов објавио под насловом „Влесова књига“ (Велесова књига) 1957–

1959. Његова мистификација је крајем 20. века постала света књига сло-
венских неопагана, која је својом отвореношћу постала предмет много-
бројних дописивања. Промотер „Велесове књиге“ Валериј Јемељанов је
током осамдесетих година 20. века увео низ термина-маркера, а посебно
троделну структуру света (прав, нав, јав), који су ушли и у (псеудо)сло-
венску књижевну фантастику. Анализирају се ликови Птице у украјинској
фентези дилогији Даре Корниј („Супротна страна светла“, „Супротна
страна сенке“), Црнобога и Белобога као оличења зла и добра у романима
из циклуса „Јеванђеља звери“ руског писца Василија Головачова, структу-
ра света у пустоловно фантастичком роману „Ђавоља душа, или уклето
благо“ украјинског писца Володимир Арениева. Аутор је уверен да кори-
шћење словенске митологије у књижевним делима словенских аутора за-
служује и даља испитивања.
244. Српски фразеологизми са лексемом ‘душа’ у поређењу са дру-
гим словенским језицима // Зборник Матице српске за књижевност и је-
зик, Нови Сад, 63, 2015, св. 3. – с. 647–661.
С а ж е т а к: Аутор наводи лингвистичке радове о лексеми ‘душа’, ком-
паративне студије о фразеологизмима са компонентом душа у руском и
српском језику (О. Белењкаја, Н. Брагина, M. Царан), у украјинском и срп-
ском језику (Д. Ајдачић, Л. Непоп-Ајдачић), студије о души у колокација-
ма и фразеологизмима са компонентом ‘душа’ у српском језику (С. Ри-
стић, E. Концевич-Ђидух, O. Антонова) и другим словенским језицима (Н.
Брагина, А. Василева, O. Крижко). Аутор одређује атрибуте и својства ду-
ше у фразеолошкој слици света и даје лингвистичке одговоре на питања:
где се налази душа, каква је душа, какви су односи душе, тела, срца и дру-
гих органа. Други део текста истиче значења фразеологизама са појмом
‘душа’: животна сила, осећања и жеље, карактер човека, међуљудски од-
носи, покретачка сила нечега. Аутор анализира еквивалентност фразеоло-
гизама у српском и другим словенским језицима. Еквивалентне и неекви-
валентне форме фразеологизама различитих језика указују на особености
поимања душе у фразеолошкој слици света у српском језику и другим сло-
венским језицима. Само се код Срба среће фразеологизам ‘запекла се ду-
ша <некоме> у костима’, али њима нису познати фразеологизми еквива-
лентни пољ. ‘z duszą na ramieniu’, рус. ‘души не чаять’ укр. ‘кривити ду-
шею’.
245. Завршна конференција пројекта ЕУРОЈОС // Лингвистичке ак-
туелности, Београд, 27, 2015. – с. 142–143.
С а ж е т а к: У Варшави је 13. октобра 2015. године, у палати Сташица
одржана завршна конференција пројекта ЕУРОЈОС званично названог
171
„Методе анализе Језичке слике света у контексту поредбених истражива-

ња“. Идеја о етнолингвистичком истраживању вредности објављена је на
Конгресу слависта у Охриду 2008. године на седници Комисије за етно-
лингвистику. Од прве конференције ЕУРОЈОС пројекта у Камену шљон-
ском, крај Опоља 2009. године одржано је 11 конференција. Пројекат је
био раздељен на ужи круг истраживања са пет концепата (дом, рад, слобо-
да, част и Европа) и шири круг вредности, који су учесници могли да сло-
бодно изаберу. Методологија се током трајања пројекта усавршавала, а
број истраживача је порастао до 100 аутора из 12 земаља. На завршној
конференцији проф. Јежи Бартмињски и проф. Војћех Хлебда су у свечар-
ском и радном тону поднели извештај о реализацији пројекта, уредници
пет будућих томова су представили рад на припреми одговарајућих збор-
ника. У дискусији су разматрани проблеми истраживања и типологије
концепата, профилисања, уплитања дијахроније у синхрона лингвистичка
истраживања. Више учесника је исказало жељу да пројекат настави са ра-
дом.
246. Конференција „Словенска етнолингвистика: методи, резулта-
ти, перспективе“ у Бечу (2015) // Лингвистичке актуелности, Београд,
27, 2015. – с. 130–133.
С а ж е т а к: Институт славистике Универзитета у Бечу је организовао
конференцију „Словенска етнолингвистика: методи, резултати, перспекти-
ве“ 17–19. децембра 2015. године. На конференцији је представљено 26
славистичких реферата из пет несловенских земаља – Аустрије, Естоније,
Литваније, Немачке и Француске, и седам словенских држава – Белоруси-
је, Пољске, Русије, Србије, Словачке, Украјине и Хрватске. Наводе се име-
на аутора и сажето представљају њихова излагања.
247. Сучасна сербська література: пізнання та емоції: Вступне сло-
во // Сербська література ХХ ст. Хрестоматія / Вибір та опрацювання
Деяна Айдачича, Алли Татаренко. – Київ : «Освіта України», 2016. – с. 5–
8.
С а ж е т а к: Прву верзију „Хрестоматије српске књижевности 20. века“
на украјинском језику је саставио Дејан Ајдачић за студенте Књижевног
стваралаштва Института филологије у Кијеву. Коначан облик збирке иза-
браних текстова 19 аутора од Милоша Црњанског до Звонка Карановића
направили су Ала Татаренко (аутор кратких биографија представљених
аутора) и Дејан Ајдачић (састављач библиографија украјинских превода и
студија на украјинском језику о изабраним ауторима). У уводном тексту
се указује на начела избора и спознајне и емоционалне вредности савреме-
не српске књижевности.
172
248. Идол Сварожића балтичких Словена у роману „Ветар са мо-

ра“ Стефана Жеромског // Перунославија : О паганским боговима у непа-
ганска времена, Београд : Алма, 2016. – с. 7–17.
С а ж е т а к: Последње године свог живота пољски писац Стефан Же-
ромски је посветио балтичком Поморју. Тада је настао и његов роман „Ве-
тар са мора“ (1922) посвећен вишевековним сучељавањима Словена / По-
љака и Германа. У трећем поглављу романа, „Drang nach Osten“ после на-
јаве рата чудесном појавом, описује се паганско светилиште са идолом
Сварожића. Указује се да је Жеромски неке податке о храму балтичких
Словена преузео из „Хронике Титмара“ у преводу Зигмунта Комарницког
(1862), али и симбола који се јављају на „Прилвицким идолима“ мистифи-
ковним ,металним фигурицама 18. века тобожњих Словена из Ретре. Исти-
чу се и начини пишчеве књижевне надградње описа храма балтичких Сло-
вена.
249. Представе о ђаволу у руској, украјинској, пољској и српској
књижевности деветнаестог века // Књижевна историја, Београд, 2015,
бр. 157. – с. 75–100.
С а ж е т а к: Представе о ђаволу у словенским књижевностима аутори
преузимају из многобожачке вере, хришћанства и њиховог прожимања у
народном хришћанству, из преображених мотива и разних типова мит-
ског, магијског и рационалног мишљења унутар књижевних праваца де-
ветнаестог века. Ђаво се у писаној и усменој култури јавља под разним
именима, а у анализираним књижевним текстовима јављају се (1) имена:
Сатана, Луцифер, Асмодеј, Астарот, Белзебуб, Антихрист, Мефисто, Пан
Копитински и др. У раду се указује на књижевне текстове и тумачења по
темама (2): сукоб Ђавола и Бога, уговор о продаји душе ђаволу, истерива-
ње злог духа, ђаво кушач, ђаво у паклу, ђаво на сабату, ђаво у сну, ђаволов
слуга/дете/ученик, заљубљени ђаво, немоћан ђаво. У одељку рада посвеће-
ном темама са ликом ђавола узгредна пажња се поклања својствима хро-
нотопа, ликова, идеја и интертекстуалних веза. У тексту се наводе радови
књижевних историчара посвећени демонима у словенским књижевности-
ма деветнаестог века Ренате Лахман, Јуриј Лотман, Јуриј Ман, Јан Том-
ковски, Алојз Шмаус, Дејан Ајдачић и др.
173
IV. 1 Интервјуи – питају Дејанa Ајдачића
250. Tradicija na moderan način (Bratislav Pejović) // Blic News, Beo-

grad, 14.05.2001, broj 69.
251. Словeнскa капија (Весна Кешељ) // НИН, Београд, 1.12.2005, бр.
2866
[б] Деян Айдачич: Слов`янськa арка (Розмовляла Весна Кешель), НИН
1.12.2005, бр. 2866 http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/ajdacic-int1dece05.html
(переклад Алла Татаренко)
252. Де інтелектуальна культура? (Інна Корнелюк) // Поступ, Львів,
3.09.2005.
253. Online biblioteka www.rastko.org.rs i etnomitovi (Suzana Marja-
nić) // Zarez, Zagreb, 7.02.2008. – s. 30–31.
254. Ризница српске културе на интернету (Станко Стаменковић) //
Политика, Београд, 17.03.2008.
255. Veb biblioteka srpske kulture (Zoran Surla) // Građanski list, Novi
Sad, 11.07.2008.
256. Идеја о години српске фантастике служи на част њеним твор-
цима (Душан Цицвара) // Новине београдског читалишта. Нова серија,
Београд, бр. 36 (септембар-октобар 2008). – с. 43.
257. Демон Футурославије (Зоран Стефановић) // Дејан Ајдачић: Фу-
турославија. Студије о словенској научној фантастици, Београд, 2008. –
(Емитор ; 463). – с. 11–21.
[б] Демон Футурославије (Зоран Стефановић) // Дејан Ајдачић: Футу-
рославија. Студије о словенској научној фантастици, Београд: ТИА Ја-
нус, 2009, 2. прош. изд. – с. 173–186.
258. Письменники-фантасти не вірять у кохання майбутнього (На-
таля Дудко) // Львівська газета Ратуша. 02.12.2010. http://ratusha.lviv.ua/in-
dex.php?dn=news&to=art&id=683
174
Интервјуи
IV.2 Интервјуи – Дејан Ајдачић пита
259. Јуриј Андрухович: Ко је рекао да проза није поезија (Дејан Ајда-

чић). Пројекат Растко http://www.rastko.rs/rastko-ukr/umetnost/jandruhovic-
intervju2.html (12.10.2002).
260. Новак Килибарда: О себи поводом других. Разговор (Дејан Ајда-
чић) // Новак Килибарда: научник и књижевник / Дејан Ајдачић, Бар: Con-
teco, 2000. – с. 219-426. [б] Усмена књижевност пред читаоцем / Новак Ки-
либарда; [приређивач Дејан Ајдачић], Цетиње : Обод, 1998. – с. 257
261. Милета Продановић: O уметностима, о даљој и ближој стварно-
сти (Дејан Ајдачић). Пројекат Растко http://www.rastko.rs/rastko/delo/-
13131/ (1.08.2009.)
[б] Мілета Проданович: Розмова з Мілетою Продановичем (Деян Айда-
чич) // Українсько-сербський збірник: історія, культура, мистецтво. Укр-
ас, Київ: Tempora, Вип. 3, 2008. – с. 73–96. (переклад Наталія Білик)
262. Драґослав Михаїлович: „Література повинна бути
суб'єктивною“ (Деян Айдачич). ЛітАкцент (Переклад Олени Деркач)
14.03.2009.
[б] „Література повинна бути суб'єктивною“ (Деян Айдачич) // Альма-
нах ЛітАкцент, Київ, вип. 3, 2009, с. 430–432.
[в] Драгослав Михаиловић „Литература мора да буде субјективна“
(Питања Дејан Ајдачић) <http://www.rastko.rs/rastko/delo/13574> 9.11.2009
[г] Драгослав Михаиловић „Литература мора да буде субјективна“
(Питања Дејан Ајдачић) // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту
/ Уредио Дејан Ајдачић, Београд: Алма. 2015. – с. 30–35.
263. Мілета Проданович: Я «натренований» помічати найдрібніші де-
талі (Деян Айдачич) <http://litakcent.com/2009/04/13/mileta-prodanovych-ja-
natrenovanyj-pomichaty-najdribnishi-detali/> 13.04.2009. Переклад Наталії
Хороз
[б] Мілета Проданович: Я «натренований» помічати найдрібніші деталі
(Деян Айдачич) // Альманах ЛітАкцент, Київ, вип. 3, 2009, с. 470–473.
[в] ‘Увежбан’ сам да видим и најситније детаље... (питања Дејана Ајда-
чића) // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан Ај-
дачић, Београд: Алма. 2015. – с. 68–74.
175
264. Пер Јакобсен: Срби, живите скровито! // НИН 13.05.2010. – с. 57–

58.
265. Мілета Проданович: „Побачити панораму всього регіону“ (Деян
Айдачич) >http://litakcent.com/2013/09/02/mileta-prodanovych-pobachyty-
panoramu-vsoho-rehionu/ (2.09.2013.)
176
Преводи са страних језика
V. Преводи са страних језика
Преводи са бугарског
266. Вихра Баева: Чудо као лични мит // Чудо у словенским културама,
Београд, 2000. – с. 76–82
267. Милена Беновска-Сбкова: Појава екстрасенса са становишта фол-
клористике http://kapija.narod.ru/Library/sbk_srpski.htm
268. Валентина Васева: Рађање деце у космо-биолошком ритму рађања
живота // Кодови словенских култура, Београд, 7, 2002. – с. 27–54.
269. Plamen Bočkov: Najda ili folklorna scientia sexualis // Erotsko u fol-
kloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 436–442.
270. Десислава Влчева: Птице у бугарским народним представама и
веровањима о свету и човеку // Кодови словенских култура, Београд, 8,
2003. – с.17–32.
271. Албена Георгиева: Чудесно као обележје жанра у прози // Чудо у
словенским културама, Београд, 2000. – с. 89–97.
272. Radost Ivanova: Zbogom dinosauri, dobrodošli krokodili!, Beograd,
2000. – 181. s.
273. Радост Иванова: Свадба као систем знакова // Кодови словенских
култура, Београд,3, 1998. – с. 7–13.
274. Ančo Kalojanov: Semantika erotske scene iz Preslava u kontekstu fol-
klornih izvora i bugarskog šamanstva // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd,
2000. – s. 127–139.
275. Rosen Malčev: Naučni projekat Etnokulturni parametri bugarske Vita
sexualis u kontekstu bugarske, balkanske i slovenske folklorne tradicije // Erot-
sko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 528–532.
177
276. Evgenija Miceva: Erotski folklor i njegovi nosioci // Erotsko u folkloru

Slovena, Beograd, 2000. – s. 464–473.
277. Вања Николова: Земљораднички код у свадби као мит // Кодови
278. Рачко Попов: О једној варијанти карневалске свадбе код Бугара //
Кодови словенских култура, Београд, 3, 1998. – с. 61–68.
279. Рачко Попов: Природа чуда у народним веровањима Бугара // Чу-
до у словенским културама, Београд, 2000. – с. 61–68.
280. Људмила Стојанова: Фолклорни фантазми у бугарској књижевно-
сти // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 297–308.
281. Stanoj Stanoev: Seksualni vic, po materijalima iz bugarskog folklora //
Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 507–527.
282. Ана Стојкова: Чудо Светог Георгија са змајем у Томанском апо-
крифном зборнику // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с.
109–125.
283. Георги Минчев: Жанровске особености псеудо-канонске „Повести
о крсном дрвету“ попа Јеремије // Научни састанак слависта у Вукове да-
не, т. 33, 2004, књ. 2. – с. 13–18.
284. Ивета Тодорова-Пиргова: Магија и ритуал – “једномесечићи” и
“енергетски двојник” http://kapija.narod.ru/Library/tod_jednomes.htm
285. Александар Наумов: Мисли о старословенској теорији превода //
Старо и ново : студије о књижевности православних Словена, Ниш, 2009.
– с. 92–100.
286. Александар Наумов: О књижевно-естетским погледима Григорија
Цамблака // Старо и ново : студије о књижевности православних Слове-
на, Ниш, 2009. – с. 101–106.
287. Александар Наумов: О специфичности црквенословенске књи-
жевности у првој Жеч посполитој // Старо и ново : студије о књижевно-
сти православних Словена, Ниш, 2009. – с. 179–184.
Преводи са руског
288. Olga Belova: Erotska simbolika pečuraka u narodnim predstavama

Slovena // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 88–93. (prev. sa B.
Sikimić)
178
289. Ljudmila Vinogradova: Seksualne veze čoveka sa demonskim bićima

// Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 94–112. (prev. sa B. Sikimić)
290. Georgi Levinton: Dostojevski i niski žanrovi folklora // Erotsko u fol-
kloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 550–577. (prev. sa B. Sikimić)
291. Ana Plotnjikova: Erotski elementi u južnoslovenskim maskirnim opho-
dima // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 73–80. (prev. sa B. Siki-
mić)
292. Nikita Tolstoj: выходила потаскуха за чем мать родила… // Erotsko
u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 5–10. (prev. sa B. Sikimić)
293. Svetlana Tolstoj: Simbolika devičanstva u poleskom svadbenom obre-
du // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 233–247. (prev. sa B. Siki-
mić)
294. Boris Uspenski: Zavetne skaske A.G. Afanasjeva // Erotsko u folkloru
Slovena, Beograd, 2000. – s. 443–463. (prev. sa B. Sikimić)
295. Jan Česnov: Seks turgenjevskih devojaka // Erotsko u folkloru Slovena,
Beograd, 2000. – s. 140–146. (prev. sa B. Sikimić)
296. Марина и Сергеј Дјаченко: одломак из романа “Ожиљак” http://-
www.rastko.rs/rastko-ukr/prevodi/djachenko-ozhiljak.html
297. Борис Лањин: Тело у савременој руској антиутопији // Тело у слов-
енској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: Slov-
oSlavia, 2011. – с. 111–124.
298. Оксана Дрјабина: Особености представљања тела у делима руских
фантастичара осамдесетих година 20. в. // Тело у словенској футурофан-
тастици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. –с. 93–1-
10.
299. Елена Ковтун: Ван коже: фантастичари у потрази за идеалним
човеком // Тело у словенској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић.
– Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 267–306.
Преводи са украјинског
300. Володимир Јешкиљев Парадокс Хомског (прича из књиге Візанті-

ська фотографія, 2002) http://www.rastko.org.yu/rastko-ukr/umetnost/knjizev-
nost/umetnicka/vjeskiljev-paradoks.html
179
301. Јурко Издрик: Рат, у: Антологија украјинске постмодерне припо-

ветке, Нови Сад, 2004. – с. 137–139.
302. Љубов Пономаренко: Две у бунару, у: Антологија украјинске
постмодерне приповетке, Нови Сад, 2004. – с. 221–224.
303. Јуриј Андрухович: Повратак литератури http://kapija.narod.ru/
Translations/andruhovic-povratak.htm
304. Јуриј Андрухович: Фељтон http://www.rastko.rs/rastko-ukr/sua/1/
andr_mojaevr.html
305. Оља Хнатјук: Проналажење Централне Европе http://kapija.narod.
ru/Translations/hnat_evropa.htm
306. Лариса Брјуховецка: Огледања у фолклорном филму
307. Сергиј Тримбач: Филм http://kapija.narod.ru/Translations/trimbac-
kino.htm
308. Павел Рудјаков: Роман Д. Михаиловића „Кад су цветале тикве“ у
контексту српске прозе 60-70-их година 20 века: мотив сеобе јунака // О
делу Драгослава Михаиловића. Приредили Дејан Ајдачић, Зоран
Момчиловић, Врање, 2009. – с. 65–72.
309. Марија Василишин: Особености превода дела Драгослава
Михаиловића // О делу Драгослава Михаиловића. Приредили Дејан
Ајдачић, Зоран Момчиловић, Врање, 2009. – с. 73–80.
310. Вероника Јармак: Семантични дијапазон плусквамперфекта у
роману Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве“ и у преводу на
украјински језик // О делу Драгослава Михаиловића. Приредили Дејан
Ајдачић, Зоран Момчиловић, Врање, 2009. – с. 81–93.
311. Вјачеслав Левицки: Град као полемика у роману „Кад су цветале
тикве“ // О делу Драгослава Михаиловића. Приредили Дејан Ајдачић,
Зоран Момчиловић, Врање, 2009. – с. 94–102.
312. Оксана Шуруј: Односи са Отаџбином у роману Драгослава
Михаиловића „Кад су цветале тикве“ // О делу Драгослава Михаиловића.
Приредили Дејан Ајдачић, Зоран Момчиловић, Врање, 2009. – с. 103–108.
313. Олег Пављученко: Предговор // Серби та Чорногорці в Україні
(XIX – початок XX ст.) / О.В. Павлюченко, Київ. – с.10–16.
314. Евгеније Шкуров: Основне стратегије осмишљавања „Homo
Futurusa“ у фантастичној књижевности // Тело у словенској
180
футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд, 2011. – с. 307–

336.
315. Олександар Михед: Тело и судбина: спајање телесног и духовног
у антиутопији Оксани Забужко „Књига постања. Глава четврта“ // Тело у
словенској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд, 2011.
– с. 337–342
316. Вјачеслав Левицки: На рингу са Хелоувином (Драгослав
Михаиловић Кад су цветале тикве) // Српска књижевност у украјинском
ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић. – Београд: Алма. 2015. – с. 21–29.
317. Ала Татаренко: Трансформација постмодернистичког наративног
модела у роману Милете Продановића Врт у Венецији // Српска
књижевност у украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић. –
Београд: Алма. 2015. – с. 52–60.
318. Тетјана Дзјадевич: Врт у Венецији Милете Продановића као
постколонијални текст // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту /
Уредио Дејан Ајдачић. – Београд: Алма. 2015. – с. 61–67.
319. Ала Татаренко: О потрази другог тела романа О новом делу
Милорада Павића [Друго тело] // Српска књижевност у украјинском
ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић. – Београд: Алма. 2015. – с. 75–81.
320. Ала Татаренко: Четири зида и небо (Звонко Карановић Четири
зида и град) // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту / Уредио
Дејан Ајдачић. – Београд: Алма. 2015. – с. 82–87.
321. Ала Татаренко: Чаробњак Павић // Српска књижевност у
украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић. – Београд: Алма. 2015.
– с. 88–92.
322. Ала Татаренко: Двојни идентитет: раздвајање или спајање
(Vladislav Bajac Hamam Balkanija: roman i druge priče) // Српска
књижевност у украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан Ајдачић. –
Београд: Алма. 2015. – с. 93–100.
323. Гана Уљура: Време поласка, место доласка (Срђан Срдић
Сатори) // Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту / Уредио Дејан
Ајдачић. – Београд: Алма. 2015. – с. 141–148.
181
Преводи са пољског
324. Војћех Кајтох: Победа тела (о три утопије из педесетих година 20.
века ) // Тело у словенској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. –
Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 7–34.
325. Анджеј Штоф: Коришћење мотива телесности човека у пољској
научној фантастици (Вишњовски, Хулевич, Лем) // Тело у словенској фу-
турофантастици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. –
с. 35–60.
326. Даријуш Бжостек: Фантазма отеловљена (речима). Еротизам у
фантастици Станислава Лема // Тело у словенској футурофантастици,
Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 133–148.
327. Павел Мајевски: Човек са машином. О једном виду протока знања
у стваралаштву Станислава Лема // Тело у словенској футурофантастици,
Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 149–180.
328. Сабина Гјергјел: Гротескна тела машина Борислава Пекића. Игре
формама у повести 1999 // Тело у словенској футурофантастици, Уред-
ник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 219–240.
329. Катажина Боћан: Телесни контрапункт. Представе људске теле-
сности у пољској фантастици 20. века // Тело у словенској футурофанта-
стици, Уредник Дејан Ајдачић. – Београд: SlovoSlavia, 2011. – с. 241–266.
182
Конференције, конгреси, скупови
VI. Конференције, конгреси, скупови
Конференције, конгреси и скупови су пописани по хронологији. Опис

садржи: Место одржавања година. датум. Организатор „Наслов конфе-
ренције“: Наслов рада Дејана Ајдачића.
1. Шабац 1990. 1.XI. Народна библиотека Шабац „Наша књига и књи-

га у нас. Научни скуп у спомен Стојану Новаковићу“: Фрагменти о
судбини књиге за време окупације. По белешкама Војислава М. Јо-
вановића
2. Београд 1990. 19–21.XI. Институт за књижевност „Историјски ро-
ман“: Типови одступања од стварности у историјском роману
3. Охрид 1991. 7–8.VII. Институт за фолклор „Марко Цепенков“ (Ско-
пје) „Меѓународен симпозиум за балкански фолклор“: Хронотопи
зачараног места у усменој књижевности
4. Београд 1991. 24–26.X. Факултет музичке уметности „Folklor i nje-
gova umetnička transpozicija“: Свадбене песме у словенским нацио-
налним операма
5. Банско 1992. 23–24.II. Международен университетски семинар за
балканистични проучвания (Благоевград): За прикриване на неав-
тентичното в мистификацията на народната книжевност
6. Банско 1993. 20–22.II Международен университетски семинар (Бла-
гоевград) „Балканите през погледа на други литератури и култури“:
Мотив вампира у европској књижевности и књижевности балкан-
ских Словена
7. Bratislava 1993. 1–8.IX. Међународни комитет слависта„ 11. Међу-
народни конгрес слависта“: Трансформација жанрова у усменој
књижевности балканских Словена
8. Београд 1993. 9–10.X. Дом Војислава М. Јовановића Универзитетске
библиотеке (Дејан Ајдачић и Јасминка Докмановић) „Магијско и
183
естетско у народној уметности Балканских Словена“: Естетске

функције магијског у народној књижевности
9. Београд 1993. 27–28.X. Институт за књижевност „Теоријско есте-
тички приступ делу Милоша Црњанског“: Меланхолија у делу Ми-
лоша Црњанског
балканистични проучвания (Благоевград) „Човекът на Балканите:
историческо и художествено битие“: Верске разделнице у фолклору
балканских Словена
11. Гюлечица 1994. 19–22.V. Общество за изучаване на славянската ста-
рина (София) „Символика и интерпретация в средновековната пра-
вославна култура“: Представе о хришћанском паклу у фолклору
12. Охрид 1994. 7–8.VII. Институт за фолклор „Марко Цепенков“ (Ско-
пје) „Словенски и балкански фолклор“: Окамењивање у бајкама
13. Нови Сад 1994. 27–29.X. Филозофски факултет „Мит“: Патриотска
ремитологизација вила у књижевности српског романтизмна
14. Нови Сад 1994. 17–18.XI. Удружење фолклориста Војводине „Кла-
сификација фолклора“. Класификација лирике у антологијама на-
родне поезије
15. Београд 1994. 17–18.XI. Институт за књижевност „Српска авангарда
у периодици“: Mилош Црњански и Војислав М. Јовановић као уред-
ник Српског књижевног гласника (неки детаљи из преписке 1921.
године)
16. Београд 1995. 16.IX. Међународни славистички центар „Научни са-
станак слависта у Вукове дане“: Поетички развој поезије надреали-
ста (до 1932)
17. Београд 1995. 20.XII. Дом Војислава М. Јовановића Универзитетске
библиотеке (Кодови словенских култура), „Биљке у народној кул-
тури“: Чудесно дрво у народним песмама балканских Словена
18. Београд 1997. 15.I. Дом Војислава М. Јовановића Универзитетске
библиотеке (Кодови словенских култура) „О храни и пићу у народ-
ној култури Словена“: Храна демона фолклорног порекла у словен-
ским књижевностима 19. века
184
19. Београд 1997. 25.V. Savez inženjera i tehničara Jugoslavije „Internet u

Jugoslaviji i Jugoslavija na Internetu“: Представљање српске књи-
жевности на Интернету
20. Gargnano sul Garda 1997. 9–11.VI. „Vite di utopia“: Tajno i javno u to-
pografiji slovenskih knjizevnih distopija
21. Београд 1998. Дом Војислава М. Јовановића Универзитетске библи-
отеке (Кодови словенских култура) „О свадби у народној култури
Словена“: Жанрови свадбених песама
22. Kraków 1998. 27.VIII–2.IX. Међународни комитет слависта „12. Ме-
ђународни конгрес слависта“: Демони у словенским књижевности-
ма
балканистични проучвания (Благоевград) „Тя на Балканите“: Пред-
ставата за жената в делото на Новак Килибарда
24. Київ 2000. 17–19.IV. Київський інститут «Слов’янський універси-
тет» „Християнство та Слов’яни“: Спеціалізація святих у фольклорі
православних слов'ян
25. София 2000. 12–16.VI. Етнографски институт с музей при БАН
„Българо-сръбска научна конференция Жизненият цикъл в период
на криза“: Свадба у српској и бугарској прози
26. Київ 2000. VI. „Міжнародна наукова конференція "Мова і культура"
імені проф. Сергія Бураго“: Новые славянские слова и метафоры в
Интернете
27. Нови Сад 2000. 27–30.VII. Центар Азбукум „Срби и Други“: Европе-
јац и варварин – прилог проучавању стереотипова
28. Благоевград 2001. 26–28.II. Международен университетски семинар
за балканистични проучвания „Рицари и миротворци на Балканите.
Походи, преселения и поклонничество“: Хумор и НАТО бомбардо-
вање
29. Лесидрен 2001. 30.VIII–1.IX. Факултет по славянски филологии на
Софиския Университет Св. Климент Охридски „Между ангели и
демони“: Демоните в славянските мистификации от XIX век
30. Київ 2001. X. Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етно-
логії імені М. Т. Рильського НАН України „Памяти О. Дея“: Лек-
сична стилізація сербських народних пісень в українських перекла-
дах
185
31. Pescara 2001. 5–9.XI. Facoltà di Lingue e Letterature Straniere Univer-

sità degli Studi "G. d'Annunzio" Chieti-Pescara, „La menzogna nelle arti
e nelle scienze“: Il falso nelle mistificazioni folcloristiche
32. Београд 2002. 11–12.II. Вукова задужбина, Народна библиотека Ср-
бије, „Интернет и ћирилица“: Српска ћирилица на интернету и
Пројекат Растко
33. София 2002. 6–9.VI. Етнографски институт с музей при БАН „Соци-
ализмът – реалност и илюзии“: Социјалистичка прослава рада
34. Київ 2002. VI. Міжнародна наукова конференція "Мова і культура"
імені проф. Сергія Бураго“: Милитаризация языка в период социа-
лизма
35. Москва 2003. 14–17.V. Институт славяноведения РАН „Славянская
этнолингвистика и проблемы изучения традиционной народной ку-
льтуры“: Коды и „Коды славянских культур“
36. Ljubljana 2003. 15–21.VIII. Међународни комитет слависта 13. Ме-
ђународни конгрес слависта: 1) Тематологија фантастике у сло-
венским књижевностима. 2) Славистичка фолклористика на ин-
тернету
37. Београд 2003. 17–20.IX. Kulturni centar Beograda „II međunarodna du-
navska konferencija za umetnost i kulturu širenje i unapređenje trajnog
međukulturalnog dijaloga i saradnje na različitim nivoima u Dunavskom
regionu“: Projekat Rastko i dijalog kultura
38. Київ 2004. 27.II. Київський слов’янській університет „Звітна науково
практична конференція професорсько-викладацького складу КСУ“:
Пропозиція створення Сербсько-українського щорічника
39. Łódź 2004. 23–24.IV. Katedra filologii słowiańskiej „Między Wschodem
a Zachodem. Proza retoryczno-kaznodziejska w krajach południowosło-
wiańskich“: Жанровски аспекти тужбалица
40. Львів 2004. 19–21.V. Інститут славістики Львівського національного
університету імені І. Франка „XIII Міжнародний славістичний ко-
локвіум“: Українські сербісти на початку XXI століття
41. Київ 2004. 26.V. Інститут філології Київського національного уні-
верситету ім. Тараса Шевченка „Mіжнародні славістичні читання
пам’яті академика Л.А. Булаховського“: Тема кохання в прозі
В. Домонтовича та В. Шевчука
186
42. Київ 2004. 28.VI–3.VII. Мова і культура: Українські перекладачі

сербської літератури
43. Београд 2005. 9–11.II. Филолошки факултет Универзитета у Београ-
ду. Удружење слависта Србије, Међународни славистички скуп
„Славистика у новим геополитичким условима“, 43. Скуп слависта
Србије: Коме је данас потребна славистика?
44. Житомир 2005. 30.III–2.IV. Актуальні проблеми етнолінгвістики – 1.
наукова школа-семінар: Сербська етнолінгвістика
45. Київ 2005. 12.IV. Інститут філології Київського національного уні-
верситету ім. Тараса Шевченка, Мови та літератури народів світу в
контексті глобалізації: Використання української та іноземних мов
в “українському інтернеті” [коаутор Лидија Непоп]
верситету ім. Тараса Шевченка, V Mіжнародні славістичні читання
пам’яті академика Л.А. Булаховського: Українсько-сербсько-поль-
ська міжмовна омонімія: іменники на позначення часу [коаутор Ли-
дија Непоп]
47. Київ 2005. 23.VI. Національної бібліотеки України імені В. І. Вер-
надського, „Українсько-сербські історіко-культурні взаємозв’язки“:
Спільні проекти наукового співробітництва сербських та українсь-
ких дослідників XXI століття
верситету ім. Тараса Шевченка, Mіжнародні славістичні читання
пам’яті академика Л.А. Булаховського: Етностереотипови у Ме-
моарима Симеона Пишчевића
49. Lublin 2006. 6–8.XI. Lublin, IFP UMCS, „Opozycja Swój / Obcy (Inny)
w językach i kulturach słowiańskich“: Zmiana tożsamości narodowej a
opozycja swój / obcy
50. Київ 2006. 18–19.XII. Інститут мистецтвознавства, фольклористики
та етнології ім. М.Т. Рильського НАН, „Національна культура в
контексті сучасних глобалізаційних процесів“: Символи слов’янсь-
ких неоязичницьких організацій
верситету ім. Тараса Шевченка, „VII Mіжнародні славістичні чи-
тання пам’яті академика Л.А. Булаховського“: Представе о Поља-
цима у „Mемоарима“ Симеона Пишчевића
187
52. Житомир 2007. 6.VI. „Актуальні проблеми етнолінгвістики – науко-

ва школа-семінар“: Гарбуз у весільній обрядовості Східної Сербії
53. Київ 2007. 25–29.VI. Інститут філології КНУ..., Міжнародна наукова
конференція "Мова і культура" імені проф. Сергія Бураго: Назви
персонажів у кіберпросторі в сучасній слов’янській фантастиці
54. Харків 2007. 5–6.X. Філологичний факультет Харківського націона-
льного університета, „Етнопростір мови та культури: актуальні
проблеми етнолінгвістики й лінгвокультурології“: Этнические про-
екции в славянской футурофантастике
55. Київ 2007. 11–13.X. Інститут філології Київського національного
університету ім. Тараса Шевченка, Європейський вимір української
полоністики: Упир у польській літератури XIX століття
56. Київ 2007. 24.X. Інститут філології Київського національного уні-
верситету ім. Тараса Шевченка, „Національна культура у парадиг-
мах семіотики, мовознавства, літературознавства, фольклористики:
Жінки Сходу в пошуках західного благополуччя у прозі Ю. Андрухо-
вича, та Є. Кононенко
57. Poznań 2007. 8–10.XI. Wyższa Szkoła Zawodowa "Kadry dla Europy",
„Przeszłość w kinie Europy Środkowej i Wschodniej po roku 1989“:
"Profesionalac" Dušana Kovačevića – tv adaptacija predstave (1990) i
filmа (2003)
58. Київ 2008. 4.IV. Інститут філології Київського національного універ-
ситету ім. Тараса Шевченка, „VIIІ Міжнародні славістичні читання,
присвячені пам’яті академіка Л.А.Булаховського“: Аксиологические
концепты в славянских фразеологизмах
ситету ім. Тараса Шевченка, „Діалог культур: лінгвістичний і літе-
ратурознавчий вимір“: Слов’янські прислів’я з компаративними
формами "краще / гирше"
верситету ім. Тараса Шевченка, „Круглий стіл Сербський письмен-
ник Драгослав Михаїлович“: Приповедно обликовање дечијег погле-
да на свет у делу "Гори Морава" Драгослава Михаиловића
61. Київ 2008. 23–27.VI. Інститут філології Київського національного
університету ім. Тараса Шевченка, „XVI Міжнародна наукова кон-
ференція "Мова і культура" імені проф. Сергія Бураго“: Уявлення
про кохання майбутнього у слов’янській фантастичній літературі
188
62. Охрид 2008. 10–16.IX. 14. Међународни конгрес слависта: Однос

стварног и виртуелног света у словенским књижевностима
63. Гомель 2008. 2–3.X. Гомельскі дзяржаўны універсітэт імя Францы-
ска Скарыны, Міжнародны навуковы чытання "Нацыянальнае і
агульначалавечае ў славянскіх літературах": Судьба сербских пере-
селенцев XVIII в. в Российской империи (Судбина српских пресеље-
ника 18. в. у Руску империју)
64. Київ 2009. 8.IV. Національний університет «Києво-Могилянська
академія», ЛітАкцент: Круглий стіл "Сербський письменник Миле-
та Проданович": Жорстокий театр для жорстокої дійсності –
про насильство в романі "Еліша в країні святих коропів" Мілети
Продановича
65. Київ 2009. 24.IV. Інститут філології КНУ, Міжнародні славістичні
читання, присвячені пам’яті академіка Л.А.Булаховського: Дарко
Сувін як дослідник наукової фантастики
66. Київ 2009. 22–25.VI. Інститут філології Київського національного
університету ім. Тараса Шевченка, „XVI Міжнародна наукова кон-
ференція "Мова і культура" імені проф. Сергія Бураго“: Явление
єротизации в славянских литературах конца ХХ века
67. Санкт-Петербург 2009. 14–17.IX. Институт русской литературы
РАН. Пушкинский дом, „Класический фольклор сегодня“: Форму-
лы в сравнительном исследовании славянского героического эпоса:
названия неверной жены
68. Харків 2009. 29–30.IX. Харьковський національний університет іме-
ні В. Каразина, „Конференція «Харківський університет і серби“:
Про роман «Кандор или откровеније египетских таин» (1800)
Атанасија Стојковића
69. Wrocław 2009. 19–21.XI. Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu
Wrocławskiego, „Wielkie tematy kultury w literaturach słowiańskich.
Ciało“: Фантастичка преображења тела у еротској прози савре-
мених словенских аутора (Виничук, Аћин, Јаструн, Горалик и Ку-
знецов)
верситету ім. Тараса Шевченка, Всеукраїнська наукова конферен-
ція «Етнічні виміри універсуму: мова, література, культура»: Росій-
ські царі у пеклі польських романтиків
189

верситету ім. Тараса Шевченка, „Х Міжнародні славістичні читан-
ня пам’яті академіка Леоніда Булаховського“: Премудри Соломон и
жене у фолклору балканских Словена
72. Львів 2010. 12–14.V. Інститут славістики Львівського національного
університету імені І. Франка, XІХ Міжнародний славістичний ко-
локвіум: Пољaкиње и заљубљени руски официри у два пољска рома-
на
73. Lublin 2010. 23–25.IX. Instytut Filologii Polskiej UMCS, 5. EUROJOS
„Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich są-
siadów“: Част у српском језику
74. Київ 2010. 28–29.X. Інститут літератури ім. Т. Г. Шевченка НАНУ,
„Теоретичний симпозіум «Зони контакту: Література і масова куль-
тура“: Комікс у прозі сербського постмодернізму
75. Київ 2011. 24.III. Інститут філології Київського національного уні-
верситету ім. Тараса Шевченка, „Славістика традиція і сучасність.
До 165-річчя викладання славістичних дисциплин у Київському
університеті“: Лектори из Југославије (1973–1993) и Србије (2003–
2011) на катедри славистике Кијевског националног универзитета
Т. Шевченко
76. Харків 2011. 12–15.IV. Харківський національний університет
ім.В.Н. Каразіна, 4. Міжнародний семінар Розмаїття культур: істо-
рія і соціально комунікативна природа Книги: Дослідження сербсь-
кої літератури у сучасний період
верситету ім. Тараса Шевченка. ХІ Міжнародні славістичні читання
пам’яті академіка Леоніда Булаховського: Проза Новака Килибарди
78. Аранђеловац 2011. 28.IX–1.X. Балканолошки институт САНУ, Ко-
мисија за фолклор Међународног комитета слависта, „Заједничко у
словенском фолклору“: Сукоб међу браћом у словенским народним
баладама
ситету ім. Тараса Шевченка, „Людина і соціум у контексті проблем
сучасної філологічної науки“: Дослідження сербської фантастики
верситету ім. Тараса Шевченка, ХII Міжнародні славістичні читан-
190
ня пам’яті академіка Леоніда Булаховського: Сербські лексеми зі

значенням ‘фантастичне’, ‘фантастика’
81. Київ 2012. 11–12.V. Інститут філології Київського національного
університету ім. Тараса Шевченка, „Міжнародна наукова конфе-
ренція ‘Слов’янська фантастика’“: Демони и снови у словенској
фантастици 19. века
82. Харків 2012. 24–25.V. Харьковський національний університет імені
В. Каразина, „Міжнародна конференція «XII Кирило-Мефодіївські
читання, присвячені 200-річчю від дня народження Ізмаїла Іванови-
ча Срезневського“: О книге «Святилища и обряды языческого бого-
служения древних славян по свидетельствам современным и преда-
ниям» И. Срезневского
83. Warszawa, Lublin 2012. 21–23.XI. Instytut Slawistyki PAN, IF UMCS,
„Koncepty: Dom, Europa, wolność, praca, honor w aksjosferze Słowian
i ich sąsiadów“ 6. EUROJOS: Част у српском језику
84. Минск 2013. 20–27.VIII. Међународни комитет слависта „15. Међу-

народни конгрес слависта“: 1) Пагански богови љубави у словен-
ским књижевностима, 2) Коллекция ценностей Свобода равен-
ство, братство и опирающиеся на нее конструкции в славянских
языках
85. Київ 2013. 28.X. Інститут філології Київського національного уні-

верситету ім. Тараса Шевченка, „Історико-літературні читання з на-
годи св’яткування 120-річчя від дна народження Мілоша Црнянсь-
кого (1893-1977)“: Мілош Црнянський у тлумаченнях Ніколи Міло-
шевича
86. Київ 2013. 1.XI. Інститут філології Київського національного універ-

ситету ім. Тараса Шевченка, „Болгарська мова, література і культу-
ра в контексті сучасності“: Издајник у бугарској књижевности епо-
хе Препорода (Иван Вазов, Захари Стојанов)
87. Київ 2014. 10.IV. Київ. Інститут філології Київського національного

університету ім. Тараса Шевченка, „Мовні і концептуальні картини
світу“: Сербські та українські фразеологізми із компонентом голо-
ва (та частини голови) у порівняльному аспекті

верситету ім. Тараса Шевченка, „Міжнародні славістичні читання
191
пам’яті академіка Леоніда Булаховського“: Українські та сербські

фразеологізми в порівняльних міжслов’янських дослідженнях
89. Київ 2014. 9.X. Інститут філології Київського національного універ-

ситету ім. Тараса Шевченка, „Міжнародна наукова конференція
Сучасна філологія: парадигми, напрямки, проблеми“: Сербські та
українські фразеологізми із назвами небесних тіл та природних
явищ [коавтор Лідія Непоп-Айдачич]
90. Київ 2014. 24–25.X. Інститут філології Київського національного

університету ім. Тараса Шевченка, II. Міжнародна наукова конфе-
ренція Слов’янська фантастика: Пародија и сатира у приказима де-
мона у словенским књижевностима 19. века
91. Puławy 2014. 22–23.XI. Instytut Slawistyki PAN (Warszawa), „10.

EUROJOS“: Част у српском језику
92. Київ 2015. 8–10.IV. Інститут філології Київського національного

університету ім. Тараса Шевченка, „Міжнародна наукова конфе-
ренція «Дух нового часу у дзеркалі слова і тексту»: Сербські та
українські фразеологізми із компонентом рослин у порівняльному
аспекті [коавтор Лідія Непоп-Айдачич]

верситету ім. Тараса Шевченка, „15. Міжнародні славістичні читан-
ня пам’яті академіка Леоніда Булаховського“: Славістична літера-
турознавча компаратистика
94. Ужгород 2015. 22–23.V. Вищий навчальний заклад «Східно-європе-

йський слов’янський університет», „Міжнародна конференція
«Слов’янський світ: виклики сучасності»“: Українсько сербський
збірник Украс та Проект Растко Україна – посередники між куль-
турами
95. Харків 2015. 2.X. Центр болгаристики та балканських досліджень

Харківського національного університету ім. В.Н. Каразіна, „Балка-
ни-Україна: міграційні процеси, соціокультурні впливи, людські
долі“: Образ сербів у історично-пригодницькій повісті «Михайло
Чарнишенко» Пантелеймона Куліша
96. Warszawa 2015. 13.X. Instytut Slawistyki PAN, 11. EUROJOS: О збор-
нику «О вредностима у српском језику»
192
97. Warszawa 2015. 15–17.X. Instytut Slawistyki PAN, Świat oczyma duszy
– dusza w oczach świata: Сербские фразеологизмы с лексемой ‘душа’
в сопоставлении с другими славянскими языками
98. Wien 2015. 17–19.XII. Institut für Slawistik, „Slawische Ethnolinguistik:

Methoden, Ergebnisse, Perspektiven“: Слaвянская этнолингвистика и
фразеология
99. Харків 2016. 29–31.III. Харківський національний університет імені

В. Н. Каразіна, VIII „Дриновські читання“: Сучасна сербська фоль-
клористика та етнологія: здобутки і проблеми
193
VII. Предавања по позиву и студијски боравци

(по хронологији)
1. Київ 2001. 20.IX–10.X. Київський слов’янській університет: Књи-

жевност српског реализма (циклус предавања)
2. Pescara 2001. 12.XI. Seminario nel Dipartimento di Studi Comparati
Facoltа di Lingue e Letterature Straniere Universitа "G. d'Annunzio"
Chieti-Pescara: Internet e mondo slavo. Porta slava Cultura dei popoli
slavi su Internet
3. Pescara 2001. 12.XI. Seminario nel Dipartimento di Studi Comparati
Facoltа di Lingue e Letterature Straniere Universitа "G. d'Annunzio"
Chieti-Pescara: Il Progetto Rastko: prospettive future
4. Велико Търново 2002. 20.V. Филологически факултет (Славянска
филология). Великотърновски университет „Св. св. Кирил и Мето-
дий“: Поређење мотива у бугарској и српској епици
5. Велико Трново 2002. 22.V. Филологически факултет (Славянска фи-
лология). Великотърновски университет „Св. св. Кирил и Мето-
дий“: Представе о бугарско-српском рату у бугарској и српској
књижевности
6. Житомир 2005. 31.III Центр етнолінгвістичних досліджень. Жито-
мирський державний університет імені Івана Франка: Етнолінгві-
стичні дослідження в Сербії
7. Warszawa 2005. 14.XI. Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej:
Predstava o demonima u srpskoj književnosti
8. Warszawa 2005. 15.XI. Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej:
Srpska komedija i komediografi - Duško Kovačević i Nebojša Romčević
9. Lublin 2005. 21.XI. Zakład Tekstologii i Gramatyki Współczesnego
Języka Polskiego IFP UMCS: Badania etnolingwistyczne w Serbіi
194
Предавања по позиву и студијски боравци
10. Lublin 2005. 12.XII. Zakład Tekstologii i Gramatyki Współczesnego

Języka Polskiego IFP UMCS: Demonologia w literaturze polskiej XIX
wieku
11. Łódź 2006. 16.XI. Katedra Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu Łódzkie-
go: Bajka i tumačenje bajki
12. Київ 2007 16.X. Національний університет «Києво-Могилянська ака-
демія. Центр Польських та Європейських студій НаУКМА: Демони
та демонізація у слов’янських літературах XIX ст.
13. Gdańsk 2007. 12.XI. Katedra slawistyki. Wydział filologiczny Uni-
wersytetu Gdańskiego: Legedne o premudrom Solomonu u srpskom fol-
kloru
14. Lublin 2009. 30 VI. Zakład Tekstologii i Gramatyki Współczesnego
Języka Polskiego IFP UMCS: Polskie leksemy oznaczające zmianę toż-
samości etnokonfesyjnej
15. Gdańsk 2009. 23.XI. Katedra slawistyki. Wydział filologiczny Uni-
wersytetu Gdańskiego: Ideološke projekcije u slovenskoj futurofantastici
16. Wien 2015. 16.XII. Institut für Slawistik, Нееквивалентност фразеоло-
гизама у поређењу два словенска језика (на примерима из српског и
украјинског језика)
17. Wien 2015. 17.XII. Institut für Slawistik: Демоны в славянских литера-
турах XIX века
18. Zielona Góra 2016. 21.IV Uniwersytet Zielonogórski: Zwierzęta pozazi-
emskiе w słowiańskiej fantastyce naukowej
Студијски боравци
Москва 1996 25.III-25.V. Research Support Scheme Open Society. Демони у

источнословенским и јужнословенским књижевностима. Трајање:
2 месеца.
София 1993 Фонд Иван Вазов (София) Демони у бугарској књижевности
Трајање: 1 месец
Lublin 2005. Zakład Tekstologii i Gramatyki Współczesnego Języka Polskiego
IFP, Uniwersytet Marii Curie-Skłodowskiej (Lublin). Kasa Mianowskie-
go (Warszawa). Трајање: 3 месеца
195
Lublin 2009. Zakład Tekstologii i Gramatyki Współczesnego Języka Polskiego

IFP, Uniwersytet Marii Curie-Skłodowskiej (Lublin). Kasa Mianowskie-
go (Warszawa). Трајање: 3 месеца
196
Регистри
Регистар коаутора и коуредника
Коаутори
Билоног, Јулија (Білоног, Юлія)

Билик, Наталија (Білик, Наталія)
Непоп Ајдачић, Лидија (Непоп Айдачич, Лідія)
Јовановић, Гордана
Пављученко, Олег (Павлюченко, Олег)
Срдановић, Иван
Коуредници
Бесара, Драгана
Агапкина Татьяна
Валецки, Вацлав
Јовановић, Александра
Јовић, Бојан
Лазаревић ди Ђакомо, Персида
Лома, Александар
Момчиловић, Зоран
Микитенко, Оксана
Минчев, Георгиј
Николић, Илија
Петровић, Вера
Плотникова, Анна
Сикимић, Биљана
Сковронек, Малгожата
Татаренко, Алла
Тодић, Миланка
197
Регистар наслова периодичних издања

(часописа и новина)
Альманах ЛітАкцент 172, 176, 261, 262 (ISSN 978-966-8201-83-7)

Архивски преглед 75
Библиотекар 41 (ISSN 0006-1816)
Борба 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 (ISSN 0350-7440)
Български фолклор 31, 24, 62 (ISSN 0323-9861)
Българска етнология 37, 107 (ISSN 1310–5213)
Вестник Московского университета 157

Вісник Київського інституту Слов’янський університет 109
Вісник Харківського национального університету ім. В.Н. Каразіна 149,
161
Гласник Етнографског музеја 49

Гласник Народне библиотеке Србије 87 (ISSN 1450-8915)
Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима 165
Дриновський збірник 210
Емитор [7], 256 (ISSN 1451-995X)

Етнолінгвістичні студї 149
Живая старина 71 (ISSN 0204-3432)
Задужбина 13, 14, 16, 17, 22, 28, 60, 61, 72, 106 (ISSN 0353-2739)
Знак 2
Зборник Матице српске за књижевност и језик 26, 210, 244 (ISSN 0543-
1220)
Зборник Матице српске за славистику 42, 66, 76, 108, 122, 162, 195, 212
(ISSN 0352-5007)
198
Регистри
Зборник Народног музеја 54 (ISSN 0350-7262)
ИЗБУС 77, 78 (ISSN 0354-6462)
Київська старовина 131

Књижевна историја 24, 35, 43, 58, 96, 249 (ISSN 0350-6428)
Књижевна реч 15, 18, 23, 30, 33, 40, 46, 47, 71, 73 (ISSN 0350-4115)
Књижевне новине 36, 57 (ISSN 0023-2416)
Књижевност и језик 1, 34 (ISSN 0454-0689)
Кораци 107 (ISSN 0454-3556)
Кодови словенских култура [20], [21], [26], [27], [30], [32], [35], [36], [39],
[46], 51, 63, 55, (60), (62), 63, 74, 79, 83, 88, 89, 97, 105, 118 129, 136,
138, 167 (ISSN 0354-964X)
Компаративні дослідження словя'нських мов і літератур [14], 147, 156,

170, 175, 176, 182, 186, 192, 193, 194, 205, 211, 215, 216, 228, 229, 232, 235
ЛітАкцент Альманах, в. Альманах ЛітАкцент

Лингвистичке актуелности 245, 246
Літературознавчі студії 164, 185, 204
Македонски фолклор 21 (ISSN 0542-2108)

Мова і культура 91, 111, 112, 123, 158, 169, 179
Мовні і концептуальні картини світу 144, 168, 199
Научни састанак слависта у Вукове дане 45 (ISSN 0351-9066)

Народна творчість та етнологія 100
Политика 29, 128 (ISSN 0350-4395)

Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 27 (ISSN 2406-0798)
Расковник 25, 32, 44, 49, 86, 94 (ISSN 0486-0187)

Рашка 84 (ISSN 0351-0719)
Речи 187, 200 (ISSN 1821-0686)
Славистика 121, 132, 135, 142, 213, 231 (ISSN 1450-5061)

Слов'янский збірник 66
Слов'янський світ 150, 166, 174
Савременик плус 38 (ISSN 0354-3021)
199
Українсько-сербський збірник: історія, культура, мистецтво. Украс [40],

[44], [45], [47], [50], [57], [66], [67], 148, 165, 191
Університет 134, 135
Филолошки преглед 139, 140 (ISSN 0015-1807)
Црквене студије 141 (ISSN 1820-2446)
Balkanistic Forum 30 (ISSN 1310-3970)

Blic 201, 202, 203 (ISSN 0354-9283)
Bérénice 124 (ISSN 1128-7047)
Delo 3 (ISSN 1450-8222)
Godišnjak za društvenu istoriju 114 (ISSN 0354-5318)
Etnolingwistyka 101, 126, 149, 159, 213 (ISSN 0860-8032)
Folklor u Vojvodini 48
Narodna umjetnost 19 (ISSN 0547-2504)
Południowosłowiańskie Zeszyty Naukowe 145 (ISSN 1733-4802 Y505-8198)
Reč 39 (ISSN 0354-5288)
SEEFA Journal 65
Slavia Occidentalis 196 (ISSN 0081-0002)
Slavica Gandensia 85 (ISSN 0771-1395)
Studia mithologica Slavica 70, 82, 100, 110 (ISSN 1581-128X)
200
Регистри
Регистар наслова књига, чланака, излагања

по језицима
НАСЛОВИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Авангарда: од даде до надреализма 240

Andruhovič, nekoliko godina kasnije 203
Антиутопије у словенским књижевностима [28], 81 (ISBN 86-83215-01-6)
“Антологија српске лирске усмене поезије” 61
Апелативни жанрови усмене лирике [3], 19
Аспекти времена у књижевности. Зборник радова 207 (ISBN 978-86-7095-
178-5)
Bajka i tumačenje bajki >11<

Beleška o Darku Suvinu [48], 170
Белешка о Јежи Бартмињском [54], 192
Белешке о Меримеовим „Гуслама“ на маргинама књига Војислава М.
Јовановића 41
Београдски надреализам и љубав [12], 221
Библиографија о бојама у народној култури Словена 105
Библиографија радова Татомира Вукановића из области фолклора и
етнологије 49
Боје у народној поезији [3], 26
Бугарски контрапункт [6], 113
Бугарско-српске књижевне и културне везе [34]
Ванземаљске птице у словенској научној фантастици 188

Ванземаљски гмизавци у словенској футурофантастици 208
„Велесова књига“ у источнословенској књижевној фантастици [17], 243
Venecija i slovenske književnosti [53], 189 (ISBN 978-86-87807-03-7)
Венецијански карневал и чудесни врт у словенској књижевности [53], 189
Verske razdelnice u usmenoj književnosti balkanskih Slovena 39
201
Верске разделнице православаца и католика у усменој књижевности

балканских Словена [3], 39
Верске разделнице у фолклору балканских Словена <10>
Вила љубавница у књижевности српског романтизма 110
Говор демона у словенским књижевностима 70

Гује и јакрепи. Књижевност, култура 208 (ISBN 978-86-7179-077-2)
Двосложни магијски искази [3], 101

Демони и снови у словенској фантастици 19. века <81>
Демони у словенским књижевностима. Књижевноисторијска типологија
на примеру источнословенских и јужнословенских књижевности 66,
<22>
Демони у словенским мистификацијама фолклора 19. века 103
Демонски хаос 12
Демонски хронотопи у усменој књижевности [3], 21
Европејац и варварин – прилог проучавању стереотипова <27>

Епска мјера историје [23], 67 (ISBN 978-86-81039-04-5)
Erlangenski rukopis 8
Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима [12], 3,
15, 93, 110, 117, 126, 132, 164, 173, 178, 179, 182, 190, 197, 198, 218,
219, 220, 221, 222, 223, 224
Еротска лексика у словенским језицима [6], 123
Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских аутора [12],
178
Еротско у прози Новака Килибарде [12], 222
Erotsko u folkloru Slovena [29], 93
Естетске функције магијског у народној књижевности <8>
Етнолингвистика у Србији 149
Етностереотипови у „Мемоарима“ Симеона Пишчевића <48>
Етнички идентитет и пројекције у словенским научнофантастичним
Etnički humor XX veka u humorističkoj štampi XX veka (Izvod iz recenzije) 102
Жанрови свадбених песама [3], 74, <21>

Жанрови свадбених песама у словенским операма [3], 20
Žanrovska dimenzija blagoslova u usmenoj književnosti 31
Жанровски аспекти тужбалица <39>
Жанровски аспекти тужбалица – Тужбалице као жанр 145
Жене Истока у потрази за благостањем Запада 164
202
Регистри
Женски етностереотипови балканских Словена 126

Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић 191 (ISBN
978-86-7179-071-0)
Životinje i demoni u nekim slovenskim književnostima 19. stoleća 83
Животиње и демони у словенским књижевностима 83
Životinjske vanzemaljske vrste u slavenskoj znanstvenoj fantastici 174
Животињске врсте у словенској научној фантастици 174
Завршна конференција пројекта ЕУРОЈОС 245

Заједничко у словенском фолклору. Зборник радова 206 (ISBN 978-86-
7179-074-1)
Зачетница човека 2
Zbornik radova 2. međunarodna dunavska konferencija za umetnost i kulturu
137
Зборник радова o народнoj књижевности [33], 104
Зборник у част Марији Клеут 211 (ISBN 978-86-6065-186-2)
Земљораднички и хришћански календар балканских Словена [3], [30], 89
Зналац многих области (о Војиславу М. Јовановићу) 72
I muzej i lavirint 9
Идеолошке пројекције у словенским научно-фантастичним
Ideološke projekcije u slovenskoj futurofantastici >15<
Идол Сварожића балтичких Словена у роману „Ветар са мора“ Стефана
Жеромског 248
Изабрана библиографија о биљкама у духовној култури Словена 53
Изабрана библиографија о ватри у народној култури Словена 167
Изабрана библиографија о деловима тела у народној култури Словена 88
Изабрана библиографија о деци у народној култури Словена 118
Изабрана библиографија о земљорадњи у народној култури Словена 97
Изабрана библиографија о птицама у народној култури Словена 129
Изабрана библиографија о свадби у народној култури Словена 79
Изабрана библиографија о смрти у народној култури Словена 138
Изабрана библиографија о храни и пићу у духовној култури Словена 63
Izabrana dela [1]
Izvod iz recenzije u: Gordana Ljuboja 102
Издајник у бугарској књижевности eпохе Препорода 216, <86>
Изложба о ћирилици 13
Интердисциплинарност теорије књижевности 99 (ISBN 86-7095-086-3)
„Интернет за библиотекаре“ 78
Internet u Jugoslaviji i Jugoslavija na Internetu 55
203
Intertekstualni aspekti demonskih motiva u slovenskim književnostima 19. veka

85
Infantilizam i ljubav u Gombrovičevom „Ferdidurkeu“ 3
Инфантилизам и љубав у Фердидуркеу Витолда Гомбровича [12], 3
Иронија и љубав [12], 15
Искушења парадокса 7
Истина и фикција у историјском роману 33
„Историја као роман“ 96
Историјски роман. Зборник радова 33
Историјско сродство и перспективе развоја националних култура
Украјинаца и Срба 142
Једно писмо Војислава М. Јовановића Јовану Скерлићу 27

Језик – Слика – Свет. Етнолингвистичке студије [54], 193 (ISBN 978-86-
87807-04-4)
Јелка Ређеп. „Гроф Ђорђе Бранковић и усмено предање“ 22
Јелка Ређеп. „Сибињанин Јанко“ 28
Joш једном о роману Милете Продановића „Нови Клини“ 165
Јужнословенска истраживања на немачком језику [38] (ISBN 86-7301-
011-X)
Јужнословенске теме [51] (ISBN 978-86-87807-01-3)
Како заволети један град [53]

Кијев и словенске књижевности [60]
Кијев у српској књижевности [6], 131
Кијевске вештице [60], 214
Класификација лирике у антологијама народне поезије [3], 48, <14>
Klasifikacija lirike u antologijama narodnih pesama 48
Клетва у контексту жанрова усмене књижевности 24
Књижевна авангарда и еротизам 46
Književna životinja – Kulturni bestijarij II. Dio 174 (ISBN 978-953-169-222-9)
Književni rodovi i vrste – teorija i istorija 31
Књижевно обликовање представа о противнику у бугарско српским
ратовима 121
Књижевност српског реализма >1<
Коб смрти 11
Колекције вредности, њихови типови и профили у српском језику: пароле
‘Слобода, једнакост, братство’ и ‘Братство и јединство’ 238
Колекција вредности "Слобода, једнакост, братство" и из ње изведене
конструкције у словенским језицима 213
Коме је данас потребна славистика? [6], 135, <43>
204
Регистри
Конференција „Словенска етнолингвистика: методи, резултати,

перспективе“ у Бечу (2015) 246
Концепт ‘част’ у српском језику 237
Космографија у словенској научнофантастичној књижевности 151
Косово и Метохија у светлу етнологије. Зборник радова 133 (ISBN 86-
7891-017-8)
Кратак преглед фолклорних демона у бугарској књижевности 42
Кртица. Dolina cipela 113
Kulturni bestijarij 83
Legende o premudrom Solomonu u srpskom folkloru >13<

Лектори из Југославије (1973–1993) и Србије (2003–2011) на катедри
славистике Кијевског националног универзитета Т. Шевченко 194,
<75>
Летење демона у словенском фолклору и књижевности 19. века 82
Личне вредности у криминализованом друштву – поглед Драгана
Стојановића у роману "Бензин" 153
Љубав будућности у делима словенске фантастике 173
Магијско и естетско у народној уметности балканских Словена 35

Меланхолија у делу Милоша Црњанског 36, <9>
Меримеове „Гусле“ 29
Метафора обнове 4
Милитаризација језика у периоду социјализма 112
Mилош Црњански и Војислав М. Јовановић као уредник „Српског
књижевног гласника“ (неки детаљи из преписке 1921. године) 50, <15>
Мит. Зборник радова 52 (ISBN 86-80271-09-8)
“Митски простор и епика” 43
Многогласје украјинског портала „ЛитАкцент“ о савременој књижевности
[64], 239
Mogućnosti interneta u širenju podunavske kulturne saradnje i „Projekat
Rastko“ 137
Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици [56], 197
„Mozaik crnogorske hronike“ Novaka Kilibarde 98
Мотив вампира у европској књижевности и књижевности балканских
Словена 30, <6>
Mržnja prema kulturi 10
Називи водених демона у пољској романтичарској књижевности XIX века

[6], 147
205
Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истраживање

формула [12], 198
Nakon šest decenija 8
Napetost životnog luka 5
Народна књижевност и рачунари 16
Naučna fantastika, spoznaja, sloboda [48], 170 (ISBN 978-86-87807-00-6)
Нееквивалентност украјинских и српских фразеологизама са ознаком
вредности 200
Нееквивалентност фразеологизама у поређењу два словенска језика (на
примерима из српског и украјинског језика) >16<
Неколико писама из Хрватске Војиславу М. Јовановићу, уреднику СКГ
(1921) 40
Новак Килибарда. Научник и књижевник [2]
Нове словенске речи и метафоре на интернету [6], 91
Нови називи за људе с паранормалним способностима [6], 111
Нови славистички часопис (Кодови словенских култура) 60
О бекству са бацањем магичних предмета 25

O боговима и благочести Словена у "Историји разних словенских народа"
(1794) 191
О вилама у народним баладама 100
О вредностима у српском језику: зборник етнолингвистичких радова [62],
237, 238 (ISBN 978-86-7974-401-2)
О делу Драгослава Михаиловића [49], 171 (ISBN 978-86-82695-63-9)
О зборнику „Кијев и словенске књижевности“ (2013) 226
О зборнику „О вредностима у српском језику“ <96>
О зборнику „Срби и Немци“ 128
О знању казивача у Килибардиној „Црногорској хроници“ 57
О игри демона у словенским књижевностима 19. века 71
О књизи „Святилища и обряды языческого богослужения древних славян
по свидетельствам современным и преданиям“ Измаила Срезњевског
[17], 210
О конференцији о централноевропском и источноевропском филму 155
О концепту части као високе врлине у словенским језицима 233
О мотиву бекства са бацањем магичних предмета у бајкама [6], 25
О мотиву окамењивања у бајкама [6], 130
О насиљу у роману „Елиша у земљи светих шарана“ Милете Продановића
[10], [64], 172
О неким мистификацијама народних песама балканских Словена [6], 94
О необјављеним књигама Војислава М. Јовановића о народној
књижевности 32
206
Регистри
О погледу на свет Атанасија Стојковића у делу „Кандор или откровеније

египетских таин“ (1800) 211
О потреби превода књиге Ивана Јастребова „Обичаји и песме турских
Срба“ 133
О прози Новака Килибарде [2], 95
O smešnom i o moralizmu u erotskim pričama [29], 93
О смешном и о иморализму у еротским причама [12], 93
О турцизмима у руским и украјинским преводима српске народне поезије
[3], 108
О чудесном дрвету у народним песмама балканских Словена [3], 51
Оборотењ (човек–вук) у источнословенским књижевностима 187
Од Малорусије до Украјине [37] (ISBN 86-7301-009-8)
Однос стварног и виртуелног света у словенским књижевностима 162,
<62>
Окамењивање у бајкама балканских Словена <12>
Описи смрти у народним баладама 84
Опсена лексика. Зборник радова 64
Опсене у свету негативних утопија [6], 23
Органопоетика чулног тела у делима београдских надреалиста (до 1932)
240
Официри Пишчевићи: црте српског идентитета и њихово губљење [6], 148
Пагански богови љубави у словенским књижевностима [17], 212, <84>

Пародија и сатира у приказима демона у словенским књижевностима 19.
века [62], 236, <90>
Пародија у политичком фолклору деведесетих година [3], 114
Петраркин сонет Benedetto sia l'giorno у препевима дубровачких
петраркиста [12], 117
Патриотска ремитологизација вила у књижевности српског романтизмна
52, <13>
Перунославија. О паганским боговима у непаганска времена [17], 98, 150,
152, 191, 210, 212, 243, 248 (ISBN 978-86-7974-414-2)
Povijesna poetika romana 9
Поговор // Новак Килибарда: Усмена књижевност у служби писане 68
Поговор // Новак Килибарда: Усмена књижевност пред читаоцем 69
Поговор књизи Бориса Христова Кртица, Долина ципела 113
Поетика жртвеног обреда 4
Поетички развој поезије надреалиста (до 1932) [6], 45, <16>
Pojmovnik ruske avangarde 6
Појмовник упоредне књижевности. Зборник радова 217 (ISBN 978-86-
7095-202-7)
207
Пољакиње и заљубљени руски официри у два пољска романа [12], 220,

<72>
Пољске речи у значењу „издајник“ (zdrajca) 195
Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн) [12], 224
Поплава еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века [12],
179
Поредбена српско-украјинска фразеологија [14] (ISBN 978-86-7974-371-8)
Поређење мотива у бугарској и српској епици >4<
Поређење српских и украјинских фразеологизама са компонентом ‘глава’
232
Поређење српских и украјинских фразеологизама са компонентом ‘делови
главе’ 235
Празновање рада у социјализму [3], 120
Предавање Герхарда Невекловског у Београду 17
Предговор // Новак Килибарда: Епска мјера историје 67
Предговор // Војислав М. Јовановић, Зборник радова o народнoj
књижевности [33], 104
Predstava o demonima u srpskoj književnosti >7<
Представе Перуна у словенским књижевностима 20. века 150
Представе о бугарско-српском рату у бугарској и српској књижевности
>5<
Представе о ђаволу у руској, украјинској, пољској и српској књижевности
деветнаестог века 249
Представе о Пољацима у „Mемоарима“ Симеона Пишчевића 156, <51>
Представе о хришћанском паклу у фолклору балканских Словена 38, <11>
Predstavljanje srpske književnosti na Internetu 55, <19>
Премештање идеолошких граница. О антиутопијском роману Украјинца
Ирванцја [6], 140
Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена [12], 182,
<71>
Прилог проучавању благослова у усменој књижевности [3], 31
Прилог проучавању клетви у усменој књижевности [3], 24
Прилози проучавању фолклора балканских Словена [3], 19, 20, 21, 24, 25,
26, 31, 34, 38, 39, 47, 48, 51, 74, 84, 89, 90, 92, 94, 100,101, 107,108, 109,
114, 120, 130 (ISBN 86-83215-03-2)
Принцип прожимања 6
Приповедно обликовање дечијег погледа на свет у делу „Гори Морава”
Драгослава Михаиловића 171, <60>
Пројекат Растко – библиотека српске културе на интернету 87
Projekat Rastko i dijalog kultura <37>
208
Регистри
Промишљања традиције. Фолклорна и литерарна истраживања Зборник

радова посвећен Мирјани Дрндарски и Ненаду Љубинковићу 227 (ISBN
978-86-7095-207-2)
“Profesionalac” Dušana Kovačevića – tv adaptacija predstave (1990) i film
(2003) 163, <57>
Псовке у еротским причама 64
Птице: књижевност, култура 188 (ISBN 978-86-81037-37-9)
„Puti nedohodi. Antologija tužnih pjesama“ 11
Радови Дејана Ајдачића: Анотирана библиографија [18]

Радови фолклористе Михајла Гуца о рецепцији српске и хрватске народне
поезије у Украјини 227
Različne ženske pjesme 5
Расправе о језику и писму 14
Растко Петровић о Африци црних људи [6], 125
Религије и приче о исцељивању 47
Религије и савремене приче о исцељивању [3], 47
Ритуалистички приступ књижевним тексговима [6], 99
Рукопис Војислава М. Јовановића о лажним народним песмама 58
Савремена српска драма [6], 146

Савремена српска фолклористика 241
Samoodređenje emigranata u esejima poljskih pisaca druge polovine 20. veka
176
Сан и демони у словенској фантастици [58], 209
Свадба у српској и бугарској прози [3], 90, <25>
Свадбене песме у словенским националним операма [3], 20, <4>
Svet demona u književnosti srpskog romantizma : doktorska disertacija 80
„Своје“ и „туђе“ у споровима око фантастике словенских романтичара (о
духу северних народа и о духу северних књижевности) 215
Семантички и етнолингвистички подаци у речничким јединицима у
значењу „издајник (на грађи словенских језика) 184
Сенка црног сунца. Меланхолија у делу Милоша Црњанског 36
Сеоба Срба у руско царство половином 18. века 131
Симболи словенских неопаганских организација 152
Славистичка истраживања [6], 23, 36, 42, 45, 66, 81, 91, 99, 111, 112, 113,
121, 122, 123, 131, 135, 136, 139, 140,141, 142, 145, 146, 147, 148, 150,
151, 152, 153 (ISBN 978-86-7363-521-7)
Славистичка компаратистика 217
Славистичка фолклористика на интернету 119, <36>
Словенска научна фантастика. Зборник радова [43], 154
209
Словенске културе и славистика на Интернету (март 1999) 76

Смех демона у словенским књижевностима 19. века 73
„Смрт са косом“ на словенском интернету [6], 136
Сонет Петрарки „Benedetto sia l'giorno...“ у переспівах дубровницьких
петраркістів [12], 117
Социјалистичка прослава рада <33>
Специјализација светаца у фолклору балканских Словена [3], 109
Српска авангарда у периодици 50 (ISBN 86-7095-057-X)
„Српска библиографија у периодици 1766-1941“ 77
Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту [64], 172, 239 (ISBN 978-
86-7974-410-4)
Srpska komedija i komediografi – Duško Kovačević i Nebojša Romčević >8<
Српска култура у Украјини: хроника 2005-2010. 183
Српска народна култура између Истока и Запада: зборник радова 233
(ISBN 978-86-7179-086-4)
Српска проза у украјинским преводима 1990-их 115
Српска ћирилица на Интернету и „Пројекат Растко“ 106, <32>
Српски фразеологизми са лексемом ‘душа’ у поређењу са другим
словенским језицима 244
Srpsko slovo oko Dnjepra 201
Старозаветне легенде у фолклору православних балканских Словена [6],
141
110 година полонистике у Србији 147 (ISBN 86-7391-015-3)
Студије о словачким пословицама. Zuzana Profantova. „Little Fish are
Sweet. Selected Writings on Proverbs“ 86
Судбина српских пресељеника 18. в. у Руску империју <63>
Сукоб међу браћом у словенским народним баладама <78>
Сукоб међу браћом у словенским народним песмама 206
Сурово позориште за сурову стварност [64], 172
Тајно и јавно у топографији словенских антиутопија [6], 81

Tajno i javno u topografiji slovenskih knjizevnih distopija <20>
Татомир Вукановић. Био-библиографија 49
Тело у словенској футурофантастици [56], 197 (ISBN 978-86-87807-05-1)
Тематологија фантастике у словенским књижевностима [6], 122, <36>
Teorijski aspekti proučavanja poljskih leksema u značenju "migrant" 175
Тесла као лик у уметности [61] (ISBN 978-86-6081-140-2)
Типови колекција вредности и њихово профилисање 231
Типови љубави у ренесансној поезији Дубровника [12], 218
Типови одступања од стварности у историјском роману 33, <2>
Трагедија разапете љубави – Максим Црнојевић Лазе Костића [12], 219
210
Регистри
Трагови народних обреда и веровања у српским и украјинским

фразеологизмима (народни календар и свадба) 241
Трансформација жанрова у усменој књижевности балканских Словена 34,
<7>
Трећи и завођење у Кундериним „Смешним љубавима“ [12], 223
Три писма Милана Кашанина Војислава М. Јовановићу и писмо Исидори
Секулић из Париза, 1921. године 54
Уздржавање од љубави и разблудност у прози Шевчука и Домонтовича

[12], 132
Уздржавање од љубави и разблудност у прози Валерија Шевчука и В.
Домонтовича 132
Украјинска србистика – истраживачи фолклора и књижевности 142
Ukrajinska fantastika 202
Украјински преводиоци српске књижевности 142
Уплетена времена у алтернативној историји Јацека Дукаја 207
Упоредна истраживања 4. Српска књижевност између традиционалног и
модерног – компаративни аспекти 150
Усмена књижевност пред читаоцем [24], 69 (ISBN 86-305-0313-0)
Усмена књижевност у служби писане [25], 68 (ISBN 86-487-0078-7)
U čast Pera Jakobsena: Zbornik radova [52], 178 (ISBN 978-86-87807-02-0)
Fantastička preobraženja tela u erotskoj prozi savremenih slovenskih autora

[12], 190, <69>
Феминизам или исмејани феминизам – о роману Светлане Пиркало [6],
139
Folklor i njegova umetnička transpozicija 20
Фотографије Војислава. М. Јовановића [22]
Фотографије са путовања [22], 59
Фрагменти у судбини књига за време окупације – из бележака Војислава
М. Јовановића 75
Фрагменти о судбини књиге за време окупације. По белешкама Војислава
М. Јовановића <1>
Функције светлости у народној поезији 1
Футурославија. Студије о словенској научној фантастици [7], [8], 122,
154, 161, 162, 173, 174 (ISBN 978-86-84775-01-8)
Храна демона фолклорног порекла у словенским књижевностима 19. века

56, <18>
Хронотопи зачараног места у усменој књижевности <3>
Хронотопи сврховитости 18
211
Хумор и НАТО бомбардовање <28>

Хумор и НАТО бомбардовање Србије 1999. године [3], 107
Част у српском језику <73>, <83>, <91>

Чудесно дрво у народним песмама балканских Словена 51, <17>
Чудесно исцељење опседнутих 92
Чудо у словенским културама [31], 92 (ISBN 86-83215-02-4)
НАСЛОВИ НА УКРАЈИНСКОМ ЈЕЗИКУ
Асиметрія цінностей у фразеології 199
Белградський сюрреалізм і кохання [13], 221
Велемудрий Соломон і жінки у фольклорі балканських народів [13], 182

Використання української та іноземних мов в українському інтернеті [10],
144, <45>
Віла-коханка в літературі сербського романтизму [13], 110
Віли в народних баладах [11], 100
Віли в народних баладах балканских слов’ян 100
Гарбуз у весільній обрядовості Східної Сербії <52>

Гіркі спокуси і сміх Новака Килибaрди [55], 192
Дарко Сувін дослідник наукової фантастики 170

Дарко Сувін як дослідник наукової фантастики <65>
Демони і боги у слов'янських літературах. Літературознавчі огляди [11],
66, 71, 73, 100, 130, 147, 150, 160, 185, 187, 191, 196 (ISBN 978-966-439-
411-3)
Демони у слов'янських літературах [11], 66
Демони та демонізація у слов’янських літературах XIX ст. >12<
Дослідження літературної фантастики в Сербії 204
Дослідження сербської літератури у сучасний період <76>
Дослідження сербської фантастики <79>
Драматургія Стерії та сербських романтиків 242
Європейський вимір української полонистики 224 (ISBN 978-96761-7-7)

Еротична лексика в слов'янських мовах [10], 123
Еротичне в прозі Новака Килибарди [13], 222
212
Регистри
Еротичне тіло й буденність у прозі сучасних слов’янських авторів [13],

178
Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах [13], 3, 15,
93, 110, 117, 126, 132, 164, 173, 178, 179, 182, 190, 197, 198, 218, 219,
220, 221, 222, 223, 224 (ISBN 978-617-569-207-3)
Етнічна приналежність у науково-фантастичний літературі слов'янських
народів 161
Етнолінгвістичні дослідження в Сербії >6<
Жінки Cходу в пошуках благополуччя Заходу 164

Жінки Сходу в пошуках західного благополуччя у прозі Ю. Андруховича
та Є. Кононенко <56>
Жінки Сходу в погоні за достатком Заходу [13], 164
Жіночі етностереотипи балканських слов’ян [13], 126
Жорстокий театр для жорстокої дійсності: про насильство в романі „Еліша
в країні святих коропів“ Мілети Продановича [10], 172, <64>
Закохані російські офіцери у двох польських романах [13], 220

Зображення Перуна у слов'янських літературах ХХ ст. [11], 150
Ідеологічні проекції в науково-фантастичній літературі слов'янських

народів [9], 154
Інфантилізм і кохання у „Фердидурке“ Вітольда Гомбровича [13], 3
Іронія й кохання [13], 15
Історична спорідненість і перспективи розвитку українсько і сербської
національних культур 143
Історія сербської компаративістики 177
Іще раз про роман Продановича „Нові Клюні“ 165
Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів [4]

Київ і слов’янські літератури [60], 214 (ISBN 978-617-569-155-7)
Київ у сербській літературі [10], 131
Київські полоністичні студії, в. Європейський вимір української
полонистики
Комікс у прозі сербського постмодернізму 228, <74>
Кому потрібна славістика сьогодні [10], 135
Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів [4]
Кохання майбутнього у творах слов'янських фантастів [13], 173
Лексична стилізація сербських народних пісень в українських перекладах

116, <30>
213
Літературознавчі студії 164, 204
Мілітаризація мови у період соціалізму [10], 112

Мілош Црнянський у тлумаченнях Ніколи Мілошевича <85>
Михайло Гуць (До 50-річчя наукової діяльності) [10], 166
Мовні і концептуальні картини світу 168, 198
Модифікатори еротичного тіла у слов’янській футурофантастиці [13], 197
Назви водяних демонів у польскій романтичній літератури [11], 147

Назви невірної дружини в слов’янській епіці – порівняльний аналіз
формул [13], 198
Назви персонажів у кіберпросторі в сучасній слов'янській фантастиці [9],
158, <53>
Національні варіанти літературної компаративістики 177 (ISBN 978-
966-193-033-8)
Неземні тварини у слов'янській науковій фантастиці [9], 174
Новітня сербська п'єса [41], 146 (ISBN 966-96527-4-X)
Нові назви людей з паранормальними здібностями [10], 111
Нові слов'янські слова і метафори в Інтернеті (березень 1999) [10], 91
Нові шляхи – пропозиції для розвитку сербсько-українських культурних
зв'язків [10], 180
Образ сербів у історично-пригодницькій повісті «Михайло Чарнишенко»

Пантелеймона Куліша <95>
Офицери Пишчевичі – Риси сербської ідентичності та їх втрата [10], 148
Перевертень (вовк) у східнослов'янських літературах [11], 187

Передмова // Новітня сербська п'єса [41], 146
Передмова // Сербські фольклор і література в українських перекладах і
дослідженнях. 1837-2004: Матеріали до бібліографії 142
Переміщення ідеологічних кордонів. Про антиутопічний роман
Олександра Ірванця "Рівне Ровно" 140
„Повінь“ еротизації в слов’янських літератураїх кінця ХХ століття [13],
179
Польський підкаблучник і розпусна Вєра (Томаш Яструн) [13], 224
Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний посібник [15],
[16] (ISBN 978-617-7241-49-1)
Про авторське світобачення Афанасія Стойковича у творі „Кандор или
откровенїе египатских таин“ 211
„Про богів та благочестя слов'ян“ в „Історії різних слов'янських народів“
(1794) [11], 191
214
Регистри
Про деякі містифікації народної поезії балканських слов'ян [10], 94

Про комічне та про іморалізм в еротичніх оповіданнях [13], 93
Про мотив скам'яніння у казках південних слов'ян [11], 130
Про Новака Килибарду та його прозу 192
Про польського мовознавця Єжи Бартмінського 193
Про роман «Кандор или откровеније египетских таин» (1800) Атанасија
Стојковића <68>
Проза Новака Килибарди <77>
Про створення Українсько-сербського щорічника 134
Пропозиція створення Сербсько-українського щорічника <38>
Російські царі у пеклі польських романтиків 185, <70>
Самовизначення емігрантів в есе польських письменників другої

половини XX ст [10], 176
Сербська драматургія 146
Сербська етнолінгвістика 149, <44>
Сербська етнолінгвістика та використання сербського матеріалу в
слов'янських етнолінгвистичних працях 149
Сербська література ХХ ст. Хрестоматія [65], 247
Сербські фольклор і література в українських перекладах і дослідженнях.
1837–2004 [5]
Сербські лексеми зі значенням ‘фантастичне’, ’фантастика’ 205, <80>
Сербські та українські фразеологізми із компонентом голова (та частини
голови) у порівняльному аспекті <87>
Сербські та українські фразеологізми із компонентом рослин у
порівняльному аспекті <92>
Сербські та українські фразеологізми із назвами небесних тіл та
природних явищ <89>
Сербські фольклор і література в українських перекладах і дослідженнях.
1837–2004: Матеріали до бібліографії 142
Сербський постмодернізм крізь призму теорії та історії літератури (Алла
Татаренко „Поетика форми в прозі сербського постмодернізму“, 2010)
186
Символи слов'янських неоязичницьких організацій 152, <50>
Славістична літературознавча компаратистика <93>
Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі,
мовознавчі [10], 91, 94, 108, 109, 111, 112, 123, 131, 132, 135, 139, 142,
144, 146, 148, 149, 152, 164, 166, 168, 172, 175, 176, 180, 181 (ISBN 978-
966-439-316-1)
Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць, т. 1. [58], 209
Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць, т. 2. [63], 236
215
Слов'янські прислів'я з компаративними формами "краще / гирше" 168,

<59>
Сміх демона у слов'янських літературах XIX століття [11], 73
Сонет Петрарки Benedetto sia l'giorno у переспівах дубровницьких
петраркістів [13], 117
Спеціалізація святих у фольклорі православних слов'ян 109, <24>
Спільні проекти наукового співробітництва сербських та українських
дослідників XXI століття <47>
Стереотип росіянки в еротічний прозі Томаша Яструна 224
Сучасна зарубіжна етнологія. Антологія 100
Сучасна сербська література: пізнання та емоції: Вступне слово [65], 247
Сучасна сербська фольклористика та етнологія: здобутки і проблеми <99>
Таємне та явне в топографії слов'янських антиутопій [9], 81

Тема кохання в прозі В. Домонтовича та В. Шевчука <41>
Теоретичні аспекти вивчення польських лексем зі значенням “мігрант”
[10], 175
Типи кохання в поезії Дубровника доби Ренесансу [13], 218
Трагедія про розп’яте кохання [13], 219
Третій і зваблювання у „Смішному коханні“ Кундери [13], 223
Тюркізми в російських та українських перекладах сербської народної
поезії [10], 108
Угренова земля та інші оповідки [55], 192 (ISBN 978-617-569-045-1)

Українська сербістика (Фольклористика. Літературознавство) 142
Українські переклади та перекладачі сербської літератури 142
Українські перекладачі сербської літератури <42>
Українські сербісти на початку XXI століття <40>
Українські та сербські фразеологізми в порівняльних міжслов’янських
дослідженнях 229, <88>
Українсько-сербські історико-культурні взаємозв'язки 143
Українсько-сербський збірник: історія, культура, мистецтво. Украс [40],
[44], [45], [47], [50], [57], [66], [67], 191
„Українсько сербський збірник Украс“ та „Проект Растко Україна“ –
посередники між культурами <94>
Українсько-сербсько-польська міжмовна омонімія: іменники на
позначення часу [10], 181, <46>
Упир у польській літератури XIX століття 160, <55>
Утримання від кохання та розпуста у прозі Валерія Шевчука та В.
Домонтовича 132
216
Регистри
Утримання від кохання та сластолюбства у прозі Шевчука та

Домонтовича [13], 132
Уявлення про кохання майбутнього у слов'янській фантастичній
літературі [13], 169, <61>
Фантастичні видозміни тіла в еротічній прозі сучасних слов’янських

авторів [13], 190
Фемінізм чи висміяний фемінізм – про роман Світлани Пиркало "Зелена
Маргарита" [10], 139
Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику [9], 81,
140, 154, 158, 161, 165, 170, 173, 174 (ISBN 978-966-439-305-5)
Чорнокнижник пан Твардовський і договір з дияволом у літературі ХIХ

ст. [11], 196
Які танці диявольські [11], 71
Європейський вимір української полоністики 160
НАСЛОВИ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
Аксиологические концепты в славянских фразеологизмах <59>

Демоны в славянских литературах XIX века >17<
Двухсложные магические высказывания 101
Демоны в славянских литературах: Литературно-историческая типология
на примерах восточнославянских и южнославянских литератур 66
Этнические проекции в славянской футурофантастике <54>
Жанры свадебных песен в славянских национальных операх
Какие пляски дяволские 71
Коды и „Коды славянских культур“ <35>
Коллекция ценностей Свобода равенство, братство и опирающиеся на нее
конструкции в славянских языках 213, <84>
Новые названия людей с паранормальными способностями 111
Новые славянские слова и метафоры в Интернете 91, <26>
Между латиницей и кириллицей 127
Милитаризация языка в период социализма 112, <34>
О книге "Святилища и обряды языческого богослужения древних славян
по свидетельствам современным и преданиям" Измаила Срезневского
210, <82>
217
Россия и русский человек в восприятии славянских народов 234 (ISBN 978-

5-00087-031-0)
Русская фантастика на перекрестке эпох и культур 157
Русские в романе Яцека Дукая "Ксаврас Выжрын и другие национальные
фикции" 234
Сербские фразеологизмы с лексемой ‘душа’ в сопоставлении с другими
славянскими языками <97>
Славянская єтнолингвистика и фразеология <98>
Славянский и балканский фольклор. Вып. 11: Виноградье 196
Славянские этюды. Сборник к юбилею С. М. Толстой 73
Смех демона в славянских литературах XIX века 73
Фантастика и демоническое в славянских литературах 225

Формулы в сравнительном исследовании славянского героического эпоса:
названия неверной жены 198, <67>
Чернокнижник пан Твардовский и договор c дьяволом в литературе ХIХ в.
196
Эротическая лексика в славянских языках 123
Этническая принадлежность и проекции в научно-фантастической
литературе славянских народов 161
Явление эротизации в славянских литературах конца ХХ века 179, <66>
НАСЛОВИ НА ПОЉСКОМ ЈЕЗИКУ
Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych [42] (ISBN: 83-

233-2125-6)
Badania etnolingwistyczne w Serbіi >9<
Ciało w futurofantastyce słowiańskiej [59] (ISBN 978-83-7624-027-5)
Demonologia w literaturze polskiej XIX wieku >10<
Etniczno-wyznaniowe stereotypy kobiet u Słowian bałkańskich 126
Etnolingwistyka w Serbii 149
Legendy starotestamentowe w folklorze prawosławnych Słowian Bałkańskich
[42], 141
Mistyfikacja religii pogańskiej Księga Welesa we współczesnej fantastycznej
prozie wschodniosłowiańskiej 243
Mitologizacja kultury w polskiej i iberyjskiej twórcziści artystycznej 243 (ISBN
978-83-940506-8-9)
Polskie leksemy oznaczające zmianę tożsamości etnokonfesyjnej >14<
Przeszłość w kinie Europy Środkowej i Wschodniej po roku 1989 163
218
Регистри
Rodzaje mitologizacji państwa w literaturze fantastycznej (z przykładami z

literatur słowiańskich) 230
Telewizyjna i filmowa adaptacja "Profesjonalisty" – "smutnej komedii" Dušana
Kovačevicia 163
Zmiana tożsamości narodowej a opozycja swój / obcy 159, <49>
Zmienne erotycznego ciała w słowiańskiej futurofantastyce [59], 173
Zwierzęta pozaziemskiе w słowiańskiej fantastyce naukowej >18<
НАСЛОВИ НА БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ
Демоните в славянските мистификации от XIX век <29>

Едно ново списание търгна по своя път 62
За прикриване на неавтентичното в мистификацията на народната
книжевност <5>
Клетвата като елемент в структурата на различни жанрове народно
творчество 24
„Литература на двора“ 96
Представата за жената в делото на Новак Килибарда <23>
Социалистическата прослава на труда 120
Хуморът и натовските бомбардировки над Събия през 1999 г. 107
НАСЛОВИ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
A Collection about Erotic Folklore 65

The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs [19], 37
The Immanent and Developed Aesthetic Function of Magic in Folk Literature
37
The Vampire Motif in European and Balkan Slav Literatures 30
НАСЛОВИ НА ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ
I riflessi del sonetto di Petrarca „Benedetto sia l'giorno...“ nella poesia dei
petrarchisti ragusei 117
Il falso nelle mistificazioni folcloristiche 124, <31>
Il Progetto Rastko: prospettive future >3<
Internet e mondo slavo. Porta slava Cultura dei popoli slavi su Internet >2<
219
НАСЛОВИ НА БЕЛОРУСКОМ ЈЕЗИКУ
Разнастайнасць моў і культур у кантэксце глабалізацыі: Матэрыялы

Міжнароднага сімпозіума (у 2-х книгах) 127
НАСЛОВИ НА ЧЕШКОМ ЈЕЗИКУ
Literární mystifikace, etnické mýty a jejich úloha při formování národního

vědomí 103
220
Регистри
Регистар имена
АГАМБЕН, Ђорђо (Agamben, Giorgio) 218

АГАПКИНА, Татјана (Агапкина, Татьяна) [20], [21], [27], [29], [30], [31],
[36], 51, 241
АДАБАШ, Микола [57]
АДАМОВСКИ, Јан (Adamowski, Jan) [26]
АЛБАХАРИ, Давид [65]
АЛЕКСИЕВ, Георги 42
АЛЕКСИЋ, Бранко 221
АЛЕКСИЋ, Драган 240
АЛОЕ, Стефано (Aloe, Stefano) [52]
АКСЈОНОВ, Василиј (Аксенов, Василий) [43]
АНДЕРСОН, Лора 173
АНДРЕЈЕВИЋ, Јован 219
АНДРИЋ, Иво [25], [51], [52], [65], 40, 68, 90, 95, 96
АНДРИЋ, Никола 48
АНДРУХОВИЧ, Јуриј (Андрухович, Юрій) [10], [12], [13], [53], [57], 164,
203, 259, 303, 304, <56>
АНДРУХОВИЧ, Софија (Андрухович, Софія) [44]
АНЂЕЛКОВИЋ, Радмила 151
АНЂЕЛКОВИЋ, Сава [44], [61]
АНТИПОВИЧ, Тарас [58]
АНТОНОВА, Оља (Антонова, Оля) 244
АНТРОПОВ, Николај (Антропов, Николай) [39]
АНЧЕВ, Анатол 121
АПРЕСЈАН, Јуриј (Апресян, Юрий) 232
АРАНИТОВИЋ, Добрило 8
АРЕЊЕВ, Володимир (Аренєв, Володимир) 187, 202, 243
АРИСТОФАН 99
АРСИЋ, Љубица 178
АФАНАСЈЕВ, Александр (Афанасьев, Александр) 93, 294
АЋИМОВИЋ-ИВКОВ, Милета [49], [52]
AЋИН, Јовица [13], 190, <69>
221
БАДАЛАНОВA, Флорентинa 93
БАЕВА, Вихра [31], 266
БАЈАЦ, Владислав [64], 322
БАЈБУРИН, Алберт (Байбурин, Алберт) [26]
БАКИРОВ, Виљ (Бакиров, Віль) [47]
БАКИЋ, Илија [63], 173
БАКУЛА, Богуслав (Bakuła, Bogusław) [60], 155
БАЊКО, Мирослав (Bańko, Mirosław) 195
БАРАЊЧАК, Станислав (Barańczak, Stanisław) 176
БАРТМИЊСКИ, Јежи (Bartmiński, Jerzy) [54], [62], 175, 193, 195, 213, 246
БАРТОНИ, Стефано (Bartoni, Stefano) [43]
БАРШЧЕВСКИ, Јан (Barszczewski, Jan) 147, 187
БАСАРА, Светислав 7, 81, 228
БАУРИНГ, Џон (Bowring, John) [33]
БАХТИН, Михаил 18, 21, 33, 99
БАЧКО, Броњислав (Baczko, Bronisław) [28]
БАШАГИЋ, Сафет [33]
БАШЛАР, Гастон (Bachelard, Gaston) 204
БЕЛАН, Бранко 173
БЕЛЕЈ, Лес (Белей, Лесь) [60]
БЕЛЕЊКАЈА. О. (Беленькая, О.) 244
БЕЛЕСЛИН, Драгана 236
БЕЛИ, Александaр (Белый, Александр) 243
БЕЛИМОВА, Тетјана (Белімова, Тетяна) [63]
БЕЛОВА, Ољга (Белова, Ольга) [29], [32], [45], [46], 288
БЕЛОУСОВА, Екатерина [35]
БЕЉАЈЕВ, Александар (Беляев, Александр) 173
БЕНОВСКА-СБКОВА, Милена (Беновска-Събкова, Милена) [19], 267
БЕРДНИК, Олес (Бердник, Олесь) [63]
БЕРЕЖНИЈ, Васиљ (Бережний, Василь) 151
БЕРТОЛИНО, Никола 45
БЕСАРА, Драгана [31], [34]
БЖОСТЕК, Даријуш (Brzostek, Dariusz) [43], [56], 326
БИДОВЕЦ, Мариjа (Bidovec, Maria) [53]
БИЛЕР, Карл Лудвиг (Bühler, Karl Ludwig) 19, 31
БИЛИК, Наталија (Білик, Наталія) [50], [65], 177, 261
БИЛОНОГ, Јулија (Білоног, Юлія) [4]
БЈЕЛЕТИЋ, Марта [20], [27], [29], [32], [54]
БЈЕЛОБАБА, Соња [52]
БЈЕЛОВСКИ, Август (Bielowski, August) 147
222
Регистри
БЛИНКЈЕВИЧ, Б. (Blinkiewicz B.) 93

БОБАЉЕВИЋ, Саво 218
БОБРОВА, Марина [67]
БОВСУНИВСКА, Тетјана (Бовсунівська, Тетяна) [58], [63]
БОГДАНОВ, Александар (Богданов, Александр) [43]
БОГДАНОВИЋ, Маријана Р. [62]
БОГДАНОВИЋ, Недељко 64
БОЖОВИЋ, Гојко [28]
БОЖОВИЋ, Крста [33]
БОЈОВИЋ, Злата [52]
БОКШАЊ, Галина (Бокшань, Галинна) [63]
БОЛОТНИ, Игор (Болотний, Iгор) [47]
БОНАЦА, Серђо (Bonazza, Sergio) [52]
БОНДАР, Андриј (Бондар, Андрій) 139
БОНДАР, Ирина (Бондар, Ірина) 181
БОНДАРЕНКО, Станислава (Бондаренко, Станіслава) [60]
БОНДИ, Егон (Bondy, Egon) [43], 162
БОРОВСКИ, Доминик (Borowski, Dominik) [63]
БОРХЕС, Хорхе Луис (Borges, Jorge Luis) 228
БОЋАН, Катажина (Bocian, Katarzyna) [55], [58], [59], 329
БОЧКОВ, Пламен [19], [29], 269
БОШКОВИЋ, Петар [23]
БРАГИНА, Н. 244
БРАНКОВИЋ, Ђорђе гроф [23], 22
БРАНКОВИЋ, Максим владика [52]
БРАЦКА, Марија (Брацка, Марія) [58], [60]
БРИК, Иван (Брик, Іван) [40]
БРЈУСОВ, Валериј (Брюсов, Валерий) [28]
БРЈУХОВЕЦКА, Лариса (Брюховецька, Лариса) 306
БРКОВИЋ, Јеврем 11
БУКВАЛТ, Милош (Bukwalt, Miłosz) [52], [53]
БУЛАТОВИЋ, Миодраг [52]
БУЛАХОВСКА, Јулија (Булаховська, Юлія) [58]
БУЛАХОВСКИ, Леонид (Леонід Булаховськи) [47], 181
БУЛГАКОВ, Михаил [60]
БУЛКИНА, Ина (Булкина, Инна) [60]
БУНИЋ БАБУЛИНОВ, Михо 218
БУНИЋ, Џиво 117
БУРЕЊИНА, Ољга (Буренина, Ольга) 240
БУРКХАРТ, Дагмар (Burkhart, Dagmar) [27], [29], 145
БУТУРЛИН, Петар (Бутурлин, Пётр) 150
223
БУСЛАЈЕВ, Фјодор (Буслаев, Фёдор) 141
ВАЗОВ, Иван 42, 121, 216, <86>

ВАЈДА, Анджеј (Wajda, Andrzej) 155
ВАЛЕНТ, Милко 178
ВАЛЕЦКИ, Вацлав Јузеф (Walecki, Wacław Józef) [31], [58], [59]
ВАЛОВСКИ, Павел (Wałowski, Paveł) [58]
ВАЉЕНЦОВА, Марина (Валенцова, Марина) [21], [30]
ВАСЕВА, Валентина [35], [36], [39], 267
ВАСИЛЕВА, А. 244
ВАСИЛИШИН, Марија (Василишин, Марія) [41], [45], [49], [65], 309
ВАСИЉЕВ, Владимир 162, 173
ВАСИЋ, Драгиша [52]
ВАСИЋ, Оливера [19]
ВЕДЕЛ, Ервин (Wedel, Erwin) [28]
ВЕЛИЧКОВСКИ, Боне [29]
ВЕНЖОВИЧ-ЗЈУЛКОВСКА, Доброслава (Wężowicz-Ziółkowska, Dobrosława)
[29]
ВЕРЕШЧАК, Људмила (Верещак, Людмила) [57]
ВЕРКОВИЋ, Стефан 94, 103
ВЕРН, Жил (Verne, Jules) 122
ВЕРХОТУРОВА, Ксенија (Верхотурова, Ксения) [46]
ВЕСЕЛИНОВИЋ, Јанко 90
ВЕСЕЛОВСКА, Xана (Веселовська, Ганна) [60]
ВЕСЕЛОВСКИ, Александар (Веселовский, Александр) 34, 141, 182
ВЕТРАНОВИЋ, Маврo [53], [58]
ВИВЕГ, Михал (Viewegh, Michal) [58]
ВИВЧАР, Соломија (Вівчар, Соломія) [58]
ВИДЊАНСКИ, Степан (Віднянський, Степан) [47]
ВИДРИЋ, Владимир 150
ВИЉК, Ана (Wilk, Anna) [63]
ВИНАВЕР, Станислав [44], 219
ВИНИЧЕНКО, Володимир (Винниченко, Володимир) [58]
ВИНИЧУК, Јуриј (Винничук, Юрій) [13], [44], [58], 190, <69>
ВИНОГРАДОВ, Анатолиј (Виноградов, Анатолий) [33]
ВИНОГРАДОВА, Људмила (Виноградова, Людмила) [29], 70, 92, 289
ВИТЕЗИЦА, Винко 48
ВИТЛИН, Јозеф (Wittlin, Józef) 176
ВИШЊИЋ, Филип [23], [24], [25], [33], 67, 68
ВИШЊОВСКИ, Сигурд (Wiśniowski, Sygurd) [56], [59], 325
ВЈЕЖБИЦКА, Ана (Wierzbicka, Anna) 232
224
Регистри
ВЛАЈА инвалид 75
ВЛАЈИЋ-ПОПОВИЋ, Јасна [21]
ВИСОЧАЊСКИ, Влођимјеж (Wysoczański, Włodzimierz) 175
ВЛЧЕВ, Јордан (Вълчев, Йордан) 42
ВЛЧЕВА, Десислава (Влъчева, Десислава) [36], 270
ВОЗЊАК, Јарослав (Woźniak, Jarosław) [63]
ВОЈВОДИЋ, Дарја 229
ВОЈНОВИЧ, Владимир (Войнович, Владимир) [28], 81, 173
ВОЈНОВИЋ, Иво [52]
ВOЛОДЗИНА, Тацјана (Валодзіна, Тацяна) [36], [39], [46]
ВОЉСКИ, Влођимјеж (Wolski, Włodzimierz) 147
ВОСТОКОВ, Александр 108
ВРАНЕШ, Александра 77
ВРАНСКА, Цветана 141
ВРЧЕВИЋ, Вук [33], 30, 93
ВУКАДИНОВИЋ, Божа 204
ВУКАНОВИЋ, Татомир [21], [29], 49, 92, 93, 145
ВУКИЋЕВИЋ Јанковић, Весна [53]
ВУТКЕ, Адолф (Wuttke, Adolf) 101
ВУЧКОВИЋ, Радован [52]
ВУЧО, Александар 45, 221, 240
ГАЕВ, Тања [57]

ГАЉКОВСКИ, Николај (Гальковский, Николай) 108
ГАРЧИЊСКИ, Стефан (Garczyński, Stefan) 160
ГАТАЛИЦА, Александар 187
ГАЦАК, Виктор 34
ГЕЗЕМАН, Герхард (Gesemann, Gerhard) 8
ГЕМРА, Ана (Gemra, Anna) [63]
ГЕОРГИЕВ, Минчо [39]
ГЕОРГИЕВА, Албена [19], [31], 141, 271
ГЕОРГИЈЕВ, Махалаки 121
ГЕОРГИЈЕВИЋ, Крешимир 41
ГЕТЕ, Јохан Волфанг (Goethe, Јohann Wolfgang von) 30
ГЖИБЕК, Петер (Grzybek, Peter) [29]
ГИЉФЕРДИНГ, Александар (Гильфердинг, Александр) 198
ГИРГИНОВА, Мариета = Иванова-Гиргинова, Мариета [58], [63]
ГЈЕРГЈЕЛ, Сабина (Giergiel, Sabina) [52], [56], [59], 327
ГЛАВИЋ, поп Балдо Мелков [33]
ГЛИГОРИЈЕВИЋ-МАКСИМОВИЋ, Мирјана [31]
ГЛИНКА, Михаил 20
225
ГЛИШИЋ, Милован [63], 30, 68

ГОВДА, Олег [63]
ГОГОЉ, Николај (Гоголь, Николай) [33], [58], 71, 85
ГОГУЉА, Марина (Гогуля, Марина) [60]
ГОЛДСВОРТИ, Весна (Goldsworthy, Vesna) [53]
ГОЛИКОВ, Сергиј (Голіков, Сергій) [47]
ГОЛОВАЧОВ, Василиј (Головачев, Василий) 243
ГОЛОВИНСКИ, Григориј (Головинский, Григорий) 20
ГОЛОГАНОВ, Јован (Гологанов, Йован) 94, 103
ГОЛУБОВИЋ, Видосава 50
ГОМБРОВИЧ, Витолд (Gombrowicz, Witold) [12], [13], 3
ГОРАЛИК, Линор (Горалик, Линор) [13], 162, 173, 190, 197, <69>
ГОРОДЕЦКИ, Сергеј (Городецкий, Сергей) 150
ГОРТАН-ПРЕМК, Даринка 14
ГОШЧИЊСКИ, Северин (Goszczyński, Seweryn) [58]
ГРАБОВАЦ, Филип [53]
ГРАХОВАЦ, Славица 47
ГРБИЋ, Драгана [50], [67]
ГРЕЧАНИК, Ирина (Гречаник, Iрина) [63]
ГРИГОРЈЕВ, Артем (Григор'єв, Артем) [47]
ГРЈАНИК, Вадим (Гряник, Вадим) [47]
ГРОВЕ, Јохан (Grove, Johan) [52]
ГРОТ СПАСОВСКИ, Александар (Grott-Spasowski, Aleksander) 147
ГРУЈИЋ, Анђелка Елијана [29]
ГУБЕРНАТИС, Анђело де (Gubernatis de Angelo) [52]
ГУК, Зорана (Гук, Зоряна) [65]
ГУЉТАЈЕВА, Надежда (Гультаева, Надежда) [32]
ГУНДОРОВА, Тамара [60]
ГУНДУЛИЋ, Иво [25]
ГУРА, Александар (Гура, Александр) 196
ГУСЕВ, Виктор [19]
ГУЦ, Михајло (Гуць, Михайло) [10], [40], 116, 166, 227
ДАВИЂАК, Малгожата (Dawidziak, Małgorzata) [27]

ДАВИЧО, Оскар 45, 221
ДАКОВИЋ, Анте војвода [23], [25]
ДАЉ, Владимир (Даль, Владимир) 168
ДАМЈАНОВ, Сава [52], [58], [64], [67], 204, 211, 228
ДАНИЛЕНКО, Јулија (Даниленко, Юлія) [58]
ДАНИЧИЋ, Ђуро [25]
ДАНОЈЛИЋ, Милован [51]
226
Регистри
ДАРГОМИЖСКИ, Александар (Даргомыжский, Александр) 20

ДАСКАЛОВ, Николај (Даскалов, Николай) 176
ДЕВИЋ, Драгослав [19]
ДЕДИНАЦ, Милан 45
ДЕЖЕЉИН, Весна [53]
ДЕЖУЛОВИЋ, Борис [58]
ДЗЈУБА-ПОГРЕБЊАК, Олена (Дэюба-Погребняк, Олена) [47], [58]
ДЕЛИЋ, Јован [51], [52],
Делић, Лидија [49], [53], [58], 207, 208
ДЕР, Ђорђе [53]
ДЕРЕТИЋ, Јован 211
ДЕРЖАВИН, Гаврил (Державин, Гавриил) 212
ДЕРКАЧ, Олена 261 в. Ткаченко Олена
ДЕСНИЦА, Владан [43]
ДЕТЕЛИЋ, Мирјана [19], [20], [21], [29], [53], [58], 43, 84, 208
ДЗЈАДЕВИЧ, Татјана (Дзядевич, Тетяна) 318
ДЗЈУБА-ПОГРЕБЊАК, Олена (Дзюба-Погребняк, Оленка) [65]
ДИДИК, Сергиј (Дідик, Сергій) [57]
ДИЛОВ, Љубен (Дилов, Любен) 173
ДЈАЧЕНКО, Марина (Дяченко, Марина) [43], [58], 202, 296
ДЈАЧЕНКО, Сергиј (Дяченко, Сергій) [43], [58], 202, 296
ДЛУГОШ, Јан (Długosz, Jan) 212
ДОВЖЕНКО, Олександр [60]
ДОКМАНОВИЋ, Јасминка [19], 35
ДОЛИЧАНИН, Ћемал [47]
ДОМОНТОВИЧ, В. (= Петров, Виктор) [10], [12], [13], 132, <41>
ДОМАХА, Петро [44]
ДОНАДИНИ, Улдерико 40
ДОРОШЕВСКИ, Витолд (Doroszewski, Witold) 195
ДОСТОЈЕВСКИ, Михаил (Достоевский, Михаил) 81
ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна М. [14], [62]
ДРАГОЈЛОВИЋ, Јулија (Драгойлович, Юлія; в. Білоног Юлія) [58], [60]
ДРАГОМАНОВ, Михаил 141
ДРАИНАЦ, Раде [44], [52]
ДРАКУЛИЋ ПРИЈМА, Драгана 229
ДРАШКОВИЋ, Вук [50]
ДРИНОВ, Марин [47]
ДРЈАБИНА, Оксана (Дрябина, Оксана) [43], [56], [59], 298
ДРНДАРСКИ, Мирјана 227
ДРЖИЋ, Марин 117, 218
ДРЖИЋ, Џоре 117, 218
227
ДУБИЊАНСКА, Јана (Дубинянська, Яна) [64]

ДУБИШ, Станислав (Dubisz, Stanisław) 195
ДУДКО, Наталја (Дудко, Наталя) 258
ДУДРОВИЋ, Андрија [47]
ДУКАЈ, Јацек (Dukaj, Jacek) [63], 207, 234
ДУЊИН БОРКОВСКИ, Лешек (Dunin-Borkowski, Leszek) [63]
ДУРЊЕНКОВА, Вјачеслава (Дурненкова, Вячеслава) [58]
ДУТИНА, Тодор 194
ДУЧИЋ, Јован [50]
ЂАКОВИЋ, Бранко [46]

ЂАДУЛ, Павел (Dziadul. Paweł) [46], [63]
ЂЕКИЋ, Мирјана [31]
ЂЕРГОВИЋ-ЈОКСИМОВИЋ, Зорица [43], [53], [56], [59], [61], 204
ЂИРАУДО, Ђанфранко (Giraudo, Gianfranco) [53], [60]
ЂОРЂЕВИЋ Белић, Смиљана 241
ЂОКИЋ. Даница [26]
ЂОРЂЕВИЋ, Тихомир 93
ЂУРЂЕВИЋ, Игњат 117
ЂУРИЋ, Жељко [53], [60]
ЂУРИЧИЋ, Младен Ст. 75
ЕКО, Умберто (Eco, Umberto) [67]

ЕЛИЈАДЕ, Мирча (Eliade, Mircea) 21
ЕРИЋ, Добрица [25], 68
ЕУРИПИД 4
ЖАДАН, Сергиј (Жадан, Сергій) [44]

ЖВАНКО, Љубов (Жванко, Любов) [67]
ЖЕНЕТ, Жерар (Genette, Gérard) 7
ЖЕРОМСКИ, Стефан (Żeromski, Stefan) [12], [13], [17], 220, 248
ЖИВКОВИЋ, Зоран 204
ЖИГУН, Снижана (Жигун, Сніжана) [60]
ЖИНИС, Бернадета (Žynis, Bernadetta,) [58]
ЖИРАР, Рене (Girard, René) 99
ЖМЕГАЧ, Виктор 9
ЖМИХОВСКА, Нарциза (Żmichowska, Narcyza) 160
ЖОЛДАК, Богдан [44]
ЖОЛТОБРОДОВ, Олександр [67]
ЖУКОВСКА, Елжбјета (Żukowska, Elżbieta) 243
ЖУКОВСКИ, Василиј (Жуковский, Василий) [63]
228
Регистри
ЖУРАВЉОВА, Ирина (Журовльова, Iрина) [47]
ЗАБУЖКО, Oксана [59], 178

ЗАЈКОВСКИ, Виталиј (Зайковский, Виталий) [21], [26], [27], [31]
ЗАЈКОВСКИ, Татјана (Зайковский, Татьяна) [21], [26], [27], [31]
ЗАМЈАТИН, Јевгеније (Замятин, Евгений) 23, 81, 173
ЗАМОЈСКИ, Јан (Zamoyski, Jan) 175
ЗАРАДИЈА КИШ, Антонија 83, 174
ЗАТУРЕЦКИ, Адолф Петер (Záturecký, Adolf Peter) 86
ЗАХАРЧЕНКО, Галина [39]
ЗГУЛКОВА, Халина (Zgólkowa, Halina ) 195
ЗАЛЕСКИ, Јосеф Бохдан (Zaleski, Józef Bohdan) 147
ЗЕЛИЋ, Герасим [53], [60], 131
ЗЕМЦОВСКИ, Изалиј (Земцовский, Изалий) 20
ЗИНОВЈЕВ, Александар (Зиновев, Александр) 81, 173
ЗИНЧЕНКО, Наталија (Зінченко, Наталія) [58]
ЗЛАТАНОВИЋ, Бранко [61]
ЗЛАТАР, Андреа [52]
ЗЛАТАРИЋ, Доминко 218
ЗЛАТКОВИЋ, Бранко (Zlatar, Andrea) 227
ЗМОРСКИ, Роман (Zmorski, Roman) 147
ЗОЛДАТ, Корнелија (Soldat, Cornelia) [31], [60]
ЗОРИЧ, Александр (=Гордевський, Дмитро; Боцман, Яна) 162
ЗОРИЧ, Симеон [40]
ЗРНИЋ, Лука 48
ИБЗЕН, Хенрик (Ibsen, Henrik) [52]

ИВАНЕНКО, Оксана (Iваненко, Оксана) [47]
ИВАНОВ, Всеволод [43]
ИВАНОВА, Радост [19], [26], 74, 100, 114, 272, 273
ИВАНОВА, Лилија (Iванова, Лілія) [57]
ИВАНОВА, Татјана (Иванова, Татьяна) [60]
ИВАЊИ, Иван [53], [59]
ИВАШКЈЕВИЧ, Јарослав (Iwaszkiewicz, Jaroslaw) [60]
ИВИЋ, Милка 32
ИГО, Виктор [33]
ИЗДРИК, Јуриј (Іздрик, Юрій) 301
ИКОВ ПИПЕР, Тодор 32
ИЛИЕВА, Бојка (Илиева, Бойка) [53]
ИЛИЋ, Војислав 212
ИЛИЋ, Драгутин 110, 121
229
ИЛИЋ, Лука 39, 94

ИЛИЋ ОРИОВЧАНИН, Лука [33]
ИЉНИЦКА, Лујиза (Iльницька, Луїза) [40]
ИРВАНЕЦ, Олександр (Олександр Ирванеця) [9], 140
ИЧИН, Корнелија [28]
ЈАГИЋ, Ватрослав 117, 182

ЈАКОБСЕН, Пер (Jacobsen, Per) [49], [51], [52], 264
ЈАКОБСОН, Роман (Якобсон, Роман) 19
ЈАКОВЕНКО, Наталија (Яковенко, Наталія) [60]
ЈАКУБЈЕЦ-СЕМКОВОВА, Милица (Jakóbiec-Semkowowa, Milica) [52]
ЈАКШИЋ, Ђура 242
ЈАНЕВСКИ, Славко 68
ЈАЊОН, Марија (Janion, Maria) 160, 204
ЈАРЕМЕНКО, Максим (Яременко, Максим) [50]
ЈАРМАК, Вероника (Ярмак, Веронiка) [14], [32], [45], [47], [49], [50], [52],
[57], [58], [66], [67], 181, 310
ЈАРОВИЈ, Олександр (Яровий, Олександр) [60]
ЈАСТРЕБОВ, Иван (Ястребов, Иван) 133
ЈАСТРУН, Томаш (Jastrun, Tomasz) [12], [13], 178, 190, 224
ЈЕРЕМИЈА поп 283
ЈЕРМОЛЕНКО, Сергиј (Єрмоленко, Сергій) 241
ЈЕШКИЉЕВ, Володимир (Єшкілев, Володимир) [10], [12], 164, 300
ЈЕМЕЉАНОВ, Валериј (Емелянов, Валерий) 243
ЈЕРКОВ, Јања [53]
ЈЕРМОЛЕНКО, Сергиј (Єрмоленко, Сергій) [57], [63]
ЈОВАНОВИЋ, Александра [34]
ЈОВАНОВИЋ, Војислав Марамбо [22], [33], 27, 29, 32, 35, 40, 41, 48, 50, 54,
58, 59, 72, 75, 94, 104, <1>, <15>
ЈОВАНОВИЋ, Гордана [52], 49
ЈОВАНОВИЋ, Момчило 59
ЈОВАНОВИЋ, Томислав [31]
ЈОВИЧИЋ, Стеван [22]
ЈОВИЋ, Бојан [43], [44], [56], [58], [59], [61], 36, 150, 154, 204, 217, 240
ЈОВИЋ, Петар 121
ЈОВКОВ, Јордан 90
ЈОЦИЋ, Милош 63
ЈУДИН, Алексеј (Юдин, Алексей) [27], [30]
ЈУКИЋ, Иван Фрањо 39
КАБАКОВ, Александр (Кабаков, Александр) [58]

230
Регистри
КАВСОКАЛИВИТ, Максим [52]

КАДИЋ, Сафет 194
КАЈО, Роже (Caillois, Roger) 204
КАЈТОХ, Војћех (Kajtoch, Wojciech) [43] [56], [59], 324
КАЛАШНИК, Володимир [47]
КАЛОЈАНОВ, Анчо (Калоянов, Анчо) [29], 274
КАПИЏИЋ-ОСМАНАГИЋ, Ханифа 221
КАПЛИН, Олександр (Каплiн, Олександр) [67]
КАРАЛИЈЧЕВ, Ангел (Каралийчев, Ангел) 42
КАРАЂОРЂЕ, вожд [25], [33]
КАРАНОВИЋ, Звонко [52], [64], [65], 228, 247, 320
КАРАНОВИЋ, Зоја [26], [29], 96
КАРАЏИЋ, Вук [5], [19], [23], [24], [25], [26], [33], [51], 1, 5, 11, 17, 25, 32,
67, 68, 69, 72, 130, 142, 168, 184, 198, 237
КАРЛОВИЧ, Јан (Karłowicz, Jan) 195
КАРНАУШЕНКО, Галина [67]
КАРПЕНКО, Иван [47]
КАСИРЕР, Ернст (Cassirer, Ernst) 21, 26
КАУФМАН, Димитрина 145
КАУФМАН, Николај (Кауфман, Николай) 145
КАШАНИН, Милан 54
КАШИКОВИЋ, Никола [33]
КВИТКА-ОСНОВЈАНЕНКО, Григориј (Квітка-Основ'яненко, Григорій) 214
КЕШЕЉ, Весна 250
KИЛИБАРДА, Весна [53]
KИЛИБАРДА, Новак [2], [12], [13], [23], [24], [25], [55], 11, 57, 67, 68, 69, 90,
95, 98, 145, 192, 222, 259, <23>, <77>
КИРШОВA, Маријанa 229
КИСЕЉОВА, Људмила (Кісельова, Людмила) [60]
КИШ, Данило [51], [60], [65], [67], 131
КЛАЈНЕР, Јулијуш (Kleiner, Juliusz) 160
КЈЕРКЕГОР, Серен (Kierkegaard, Søren) 36
КЈУХЕЉБЕКЕР, Виљгељм (Кюхельбекер, Вильгельм) 236
КЛИМАС, Ирина [46]
КЛИМЕЦ, Марјана (Климець, Мар'яна) [41], [58]
КЛИНТОН, Бил (Clinton, Bill) 107
КЛУЗ, Едит (Clowes, Edith) [28]
КНЕЖЕВИЋ, Бобан 204
КОВАЛЕВСКИ, Е. (Ковалевський, Е.) [47]
КОВАЉЧУК, Наталија (Ковальчук, Наталія) [67]
КОВАЧЕВИЋ, Душан [40], [41], 146, 163, <57>, >8<
231
КОВАЧЕВИЋ, Љиљана 78
КОВАЧЕВИЋ, Милош [52]
КОВТУН, Елена [43], [56], [58], [59], 299
КОЛЕСАР, Гаврил (Колєсар, Гавриїл) 93
КОЛОСОВА, Валерија (Колосова, Валери˙) [32]
КОЛПАКОВА, Наталија (Колпакова, Наталия) 19
КОМАРИЦЈА, Марjaна (Koмариця, Мар'яна) [60]
КОМАРНИЦКИ, Зигмунт (Komarnicki, Zygmunt) 248
KОМИСАРЕНКО, Катерина (Комiсаренко, Катерина) [63]
КОНЕВ, Румјана (Конев, Румяна) 121
КОНЕСКИ, Блажа [25], 68
КОНОНЕНКО, Ирина (Кононенко, Iрина) [47]
КОНОНЕНКО, Јевгенија (Кононенко, Євгенія) [10], [12], [13], 164, <56>
КОНСТАНТИНОВИЋ, Зоран 31
КОНЦЕВИЧ, Олена [64]
КОНЦЕВИЧ-ЂИДУХ, Едита (Koncewicz-Dziduch, Edyta) 244
КОЊОВИЋ, Петар 20
КОРАЋ, Станко 194
KОРДА-ПЕТРОВИЋ, Александра [43], [56], [59]
КОРДИЋ, Сњежана (Kordić, Snježana) [52]
КОРНЕЉУК, Ина (Корнелюк, Iнна) 252
КОРНИЈ, Дара (Корній, Дара) [63], 243
КОРОЛЕВА, Наталена (Королева, Наталена) [60]
КОРСАКОВ, Николај (Корсаков, Николaй) 20
КОСАКОВСКА, Маја Лидија (Kossakowska, Maja Lidia) [63]
КОСТЕНКО, Лина (Костенко, Ліна) 214
КОСТИЋ, Звонимир 81
КОСТИЋ, Лаза [12], [13], [52], 30, 82, 110, 219, 242
КОСТИЋ, Мирослава [31]
КОТ, Јан (Kot, Jan) 99
КОЋЕМБА-ЖУЛИЦКА, Јустина (Kociemba-Żulicka, Justyna) 123
КОХ, Магдалена (Koch, Magdalena) [52]
КОЦАРЕВ, Олег [60]
КОШЕЉА, Александра (Koszela, Aleksandra) [63]
КОШТИАЛ, Јохан (Kostial, Johann) 93
КРАВЦОВ, Николај (Кравцов, Николай) 108
КРАКАУЕР, Зигфрид (Kracauer, Siegfried) 18
КРАСИЊСКИ, Зигмунт (Krasiński, Zygmunt) 160
КРАСИЋ, Владимир [33]
КРАСНОЖОН, Катерина [64]
КРАУС, Фридрих (Krauss, Friedrich Salomon) 93
232
Регистри
КРАШЕВСКИ, Јузеф Игнаци (Kraszewski Józef Ignacy) [12], [13], 220

КРЕКОВИЧОВА, Ева (Krekovičová, Eva) [29]
КРЕКОТЕЊ, Володимир (Крекотень, Володимир) [60]
КРИВОНИС, Олесја (Кривоніс, Олеся) [65]
КРИВОШЧАПОВА, Јулија (Кривощапова, Юлия) [36]
КРИЖКО, Олена 244
КРИСТЕВА, Јулија (Kristeva, Julia) 36, 113, 154
КРКЛЕЦ, Густав 40
КРЊЕВИЋ, Хатиџа [19], 5, 74
Кронштајнер, Ото (Kronsteiner Otto) 127
КРОПЕЈ, Моника [21]
КРОПИВЈАНСКА, Јулија (Кропив'янська, Юлія) [64]
КРУГЛОВ, Јуриј (Круглов, Юрий) 19
КСЈОНДЗИК, Наталија (Ксьондзик, Наталія) [64]
КУЗМАНОВА, Василка [19]
KУЗЊЕЦОВ, Сергеј (Кузнецов, Сергей) [13], 162, 173, 190, 197, <69>
КУЛЕНОВИЋ, Скендер 11
КУЛИШ, Пантелејмон (Куліш, Пантелеймон) <95>
КУЉБАКИН, Степан (Кульбакин, Степан) [67]
КУМИЧИЋ, Еуген 187
КУНДЕРА, Милан (Kundera, Milan) [12], [13], 223
КУПРИН, Александар (Куприн, Александр) 187
КУРИНИЈ, Виталиј (Курінний, Віталій) [50]
КУРКИНА, Љубов (Куркина, Любовь) [30]
КУРТ, Жозеф (Courtés, Joseph) 34
КУСТУРИЦА, Емир [44]
КШИЖАНОВСКИ, Јулијан (Krzyżanowski, Julian) 168
ЛАБАЈ, Катерина (Лабай, Катерина) [63]

ЛАЗАРЕВИЋ, Деспот Стефан [52]
ЛАЗАРЕВИЋ, Бранко 50
ЛAЗАРЕВИЋ ДИ ЂАКОМО, Персида [49], [51], [52], [53], [56], [59], [63], 178,
189
ЛАЗАРЕВСКИ, Олександр (Лазаревський, Олександр) [45]
ЛАЗИЋ Коњик, Ивана [62]
ЛАЛИЋ, Иван В. [52]
ЛАЛИЋ, Михаило [25], 68, 192
ЛАЛИЋ, Средоје [40]
ЛАЊИН, Борис (Ланин, Борис) [28], [43], [56], [59], [63], 151, 296
ЛАСОЊ-Кохањска, Гражина (Lasoń-Kochańska, Gražyna) [58]
ЛАФАЗАНОВСКИ, Ермис [29]
233
ЛАХМАН, Ренате (Lachman, Renate) 249

ЛЕБОВИЋ, Ђорђе 146
ЛЕВАНАТ-ПЕРИЧИЋ, Миранда [58]
ЛЕВИНСКИ, Моника (Lewinsky, Monica) 107
ЛЕВИНТОН, Георгиј (Левинтон, Георгий) [29], 19, 74, 290
ЛЕВИЦКИ, Вјачеслав (Левицкий В'ячеслав) [45], [49], [53], [58], [60], [64],
226, 311
ЛЕВИЦКИ-НЕЧУЈ, Иван (Нечуй-Левицький, Іван) 214
ЛЕВКОВА, Анастасија (Левкова, Анастасія) [60]
ЛЕВСКИ, Васил 216
ЛЕЈБОВ, Роман (Лейбов, Роман) 91
ЛЕМ, Станислав (Lem, Stanisław) [43], [48], [56], [59], 151, 173, 197, 325,
326, 327
ЛЕОНТЈЕВА, Татјана (Леонтьева, Татьяна) [36]
ЛИМАН, Сергиј (Лиман, Сергий) [47]
ЛИСКА, Џејмс (Liszka, James Jakob) 34, 37
ЛИТОВЧЕНКО, Тимур [63]
ЛОГВИНЕНКО, Наталија (Логвіненко, Наталія) [63]
ЛОЗИНСКИ, Валериј (Łoziński, Walery) [58], 160
ЛОМА, Александар [20], [21], [26], [27], [30], [31], [32], [36], [39], [46]
ЛОТМАН, Јуриј (Лотман, Юрий) 236, 243, 249
ЛУБКИВСКИ, Роман (Лубківський, Роман) [5]
ЛУЗИНА, Лада (Лузина, Лада) [58], 214
ЛУКИЋ, Велимир 146
ЛУКИЋ, Милан 93
ЛУКЈАНЕНКО, Сергеј (Лук'яненкo, Сергей) [63], 151, 162, 173
ЛУНЦ, Лав [28]
ЛУТОВАЦ, Тамара [54]
ЛУЧИЊСКИ, Михал (Łuczyński, Michał) [58]
ЛУЧУК, Иван (Лучук, Iван) [65]
ЉУБИНКОВИЋ, Ненад 227

ЉУБИЋ. Шиме [53]
ЉУБИША, Стефан Митров [25], 68, 95
ЉУБКА, Андриј (Любка, Андрій) [60]
ЉУБОЈА, Гордана 102
ЉУСИЈ, Александр (Люсый, Александр) [60]
МАБИЈ, Пјер (Mabille, Pierre) 204

МАГАРАШЕВИЋ, Бранко 48
МАГЛОВСКИ, Јанко [31]
234
Регистри
МАЈЕРЧИК, Марија (Маерчик, Марія) [36], [39]

МАЖИБРАДИЋ, Мароје 218
МАЖУРАНИЋ, Иван [25], 68
МАЗУРКЈЕВИЧ, Адам (Mazurkiewicz, Adam) [58]
МАЈЕВСКИ, Павел (Majewski, Paweł) [56], 326
МАЦЈУПА, Ољга (Maciupa, Olga) [10]
МАКСИМОВИЋ, Данијела [53]
МАКСИМОВИЋ, Десанка [57], 11, 150
МАКСИМОВИЋ, Јован [33]
МАКФЕРСОН, Џејмс (Macpherson, James) 215
МАКШЕЈЕВА, Наталија (Макшеєва, Наталія) [63]
МАЛБАШКИ-ПУПОВАЦ, Весна [52], [53]
МАЛЧЕВ, Росен [29], 275
МАЛЏИЈЕВА, Вјара (Малджиева, Вяра) [58]
МАЉАРЧУК, Тања (Малярчук, Таня) [63]
МАЉЧЕВСКИ, Антони (Malczewski, Antoni) 160
МАН, Јуриј (Ман, Юрий) 249
МАН, Томас (Mann, Thomas) [53]
МАНУЦИ, Алдо (Manuzio, Aldo) [53]
МАРВУЛИ, Мариа Кристина (Marvulli, Maria Cristina) [53]
МАРИЧИЋ, Борут 55
МАРИЋЕВИЋ, Јелена [12]
МАРЈАНИЋ, Сузана [39], [46], 83, 174, 253
МАРЈАНОВИЋ, Весна [35]
МАРКЈЕВИЧ, Хенрик (Markiewicz, Henryk) 31
МАРКОВИЋ, Вито 68
МАРКОВИЋ, Милена [41], 146
МАРКОВИЋ КОДЕР, Ђорђе 99, 204
МАРКС, Карл (Marx, Karl) [33]
МАРТИН, Џорџ Р.Р (Martin, George Raymond Richard) [63]
МАРТИНОВ, Георги (Мартынов, Георгий) 151
МАРТИЋ, фра Грга 39
МАРТУШЕВСКА, Ана (Martuszewska, Anna) [28]
МАСНИКОСА, Марија [61]
МАТАВУЉ, Симо [50], 30, 90
MАТВЕЈЕВИЋ, Предраг [53]
МАТЕЈА, прота [23]
МАТИОС, Марија (Матіос, Mарія) [44]
МАТИЋ, Душан 99, 221, 240
МАТИЋ, Светозар 48, 67
МАТИЦКИ, Миодраг [52]
235
МАЋЕЈ Меховита (Maciej Miechowita) 212

МЕДВЕДЕВ, Јуриј (Медведев, Юрий) 154
МЕДЕНИЦА, Радосав 8
МЕЛКОНЈАН, Агоп (Мелконян, Агоп) 173
МЕНАЦ, Антица 229
МЕНКОВИЋ, Мирјана 133
МЕНЧЕТИЋ, Шишко 117, 218
МЕНЦЕЈ, Мирјам (Mencej, Mirjam) [20], [27], [39]
МЕРЕНИК, Лидија [45]
МЕРИМЕ, Проспер (Mérimée, Prosper) [33] 29, 41, 72, 94
МЕСАРОШ, Марта (Mészáros, Márta) 155
МЕТОДИЈЕ 127
МЕШТРОВИЋ, Иван [33]
МИДЈАНКА, Петро (Мідянка, Петро) [60]
МИКИТЕНКО, Иван (Микитенко, Іван) [60]
МИКИТЕНКО, Оксана [19], [26], [35], [39], [47], [50], [65], 145
МИКОВ, Љубомир (Миков, Любомир) [19]
МИЛАДИНОВЦИ, браћа 198
МИЛЕВ, Гео 42
МИЛИЈА старац [23], 67
МИЛИНКОВИЋ, Васа 219
МИЛИЋ, Ћира [33]
MИЛОЈЕВИЋ, Милоје 94, 103,
МИЛОРАДОВИЧ, Иван [45]
МИЛОРАДОВИЧ, Михаил [45]
МИЛОШ, Чеслав (Miłosz, Czesław) 176, 183
МИЛОШЕВИЋ, Никола 33, 141, <85>
МИЛОШЕВИЋ, Слободан 237
МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ, Нада 191
МИЛУТИНОВИЋ, Сима Сарајлија [24], [33], 110, 198, 204, 242
МИЉАНОВ, Марко 95
МИЉЧЕВ, Володимир (Мільчев, Володимир) [40], [57]
МИНКОВ, Светослав 173
МИНЧЕВ, Георгиј (Mинчев, Георгий) [42], 141, 283
МИОЧИНОВИЋ, Мирјана [40]
МИРОЉУБОВ, Јуриј (Миролюбов, Юрий) 243
МИРОШНИЧЕНКО, Надија (Мирошниченко, Надія) [41]
МИТРИЋ, Небојша 14
МИТРОВИЋ, Радивоје 121
МИХАИЛОВИЋ, Драгослав [45], [49], [51], [63], [65], 171, 262, 308, 309, 310,
311, 312, <61>
236
Регистри
МИХАЈЛОВИЋ, Борислав Михиз [25], 68, 146

МИХЕД, Олександар (Михед, Олександар) [56], [58], [59], 315
МИХЕЛСЕН, Кнуд (Michelsen, Knud) [52]
МИЋИЊСКИ, Тадеуш 160
МИЋИЋ, Радован [40]
МИЦЕВА, Евгенија (Мицева, Евгения) [19], [29], [31], 276
МИЦКЈЕВИЧ, Адам (Mickiewicz, Adam) [58], 147, 160, 185, 215
МИШЧЕНКО, Нина (Міщенко, Ніна) 168
МИШЧЕНКО, Микола (Міщенко, Микола) 168
МЛАДЕНОВА, Олга [36]
МОДЗАЛЕВСКИ, Вадим (Модзалевсьий, Вадім) [45]
МОМЧИЛОВИЋ, Зоран [49], 171
МОРАБИТО, Розана (Morabito, Rosanna) [53], [60]
МОРОЗ, Андреј (Мороз, Андрей) [20], [30]
МОС, Марсел (Mauss, Marcel) 25
МОХНАЦКИ, Маурици (Mochnacki, Maurycy) 215
МРКАИЋ, Петар [24]
МУРКО, Матија [33]
МУСТЕДАНАГИЋ, Лидија [53]
МУШИЦКИ, Лукијан [33]
МУШОВИЋ, Абдулах 229
НАБОКОВ, Владимир 81
НАДЕЖДИН, Николај (Надеждин, Николай) 215
НАЗАРЕНКО, Михајло (Назаренко, Михайло) [43], [58]
НАЗОР, Владимир 40, 150, 212
НАЉЕШКОВИЋ, Никола 117, 218
НАРАНЧИЋ, Љубица 194
НАСТАСТИЈЕВИЋ, Светомир 59
НАУМОВ, Александар 285, 286, 287
НАУМОВ, Гоце [46]
НЕВЕКЛОВСКИ, Герхард (Neweklowski, Gerhard) 17
НЕГРИШОРАЦ, Иван [52]
НЕДАШКИВСКА, Људмила (Недашківська, Людмила) [57], [66]
НЕДЕЉКОВИЋ, Александар Б. [58], 204
НЕДИЋ, Владан 48
НЕПОП-АЈДАЧИЋ, Лидија (Непоп-Айдачич Лідія) [14], [15], [16], 181, 235,
244, <45>, <46>, <89>, <92>
НЕЧАЕНКО, Дмитриј (Нечаенко, Дмитрий) [58]
НИКИТИН, Јуриј (Никитин, Юрий) [58]
НИКОЛИЋ, Илија [33], 104
237
НИКОЛОВА, Вања (Николова, Ваня) [30], 276

НОВАКОВИЋ, Драгана [53]
НОВАКОВИЋ, Јелена 240
НОВКОВИЋ, Милица [44]
НОВАКОВИЋ, Стојан 141
НОВОТНИ, Ф [43]
НОЛАН, Кристофер (Nolan, Christopher) [61]
НУШИЋ, Бранислав 121
ЊАМЦУ, Анатолиј (Нямцу, Анатолій) [58], [63]

ЊЕВЈАДОМСКИ, Донат (Niewiadomski, Donat) [30]
ОБРАДОВИЋ, Александaр 146

ОБРАДОВИЋ, Доситеј [25], 17
ОГЊЕНОВИЋ, Вида [50], [64], 146
ОДИЊЕЦ, Антони Едвард (Odyniec, Antoni Edward) 147
ОЛДИ, Г. Л. [58]
ОЛИЈНИК, Свитлана (Олійник, Світлана) [58], [63]
ОЛИН, Валеријан (Олин, Валериян) 71
ОЛТАРЖЕВСКА, Људмила (Олтаржевська Людмила) [41]
OПАЧИЋ, Зорана [52]
ОРВЕЛ, Џорџ (Orwell, George) 23, 112
ОРЛОВ, Сергеј (Орлов, Сергей) 212
ОТАШЕВИЋ, Ђорђе [29]
ПАВИЋ, Милорад [52] ? [64], [65], [67], 55, 96, 204, 211, 319, 321
ПАВКОВИЋ, Васа 228
ПАВЛИНОВИЋ, Миховил [33], 29
ПАВЛОВИЋ, Миодраг 4, 94, 150
ПАВЉУЧЕНКО, Олег (Павлюченко, Олег) 143, 312
ПАГУТЈАК, Галина (Пагутяк, Галина) [63]
ПАЛАВЕСТРА, Предраг [52]
ПАЛИЈ, Оксана (Палій, Оксана) [53], [63]
ПАНТИЋ, Михајло [12], [49], [52], [64], [65], 165
ПАНЧЕНКО, Володимир 239
ПАПАЗУ, Моника (Papazu, Monica) [52]
ПАРАВИА, Антонио (Paravia, Antonio) [53]
ПАРОВСКИ, Маћеј (Parowski, Maciej) 197
ПАСТУХОВА, Кристина (Пастухова, Крістіна) [47]
ПАЦЕР, Харалд (Patzer, Harald) 26
ПАШИНА, Ољга (Пашина, Ольга) [30]
238
Регистри
ПЕДЕРИН, Иван (Pederin, Ivan) [53]

ПЕДЧЕНКО, Људмила (Педченко, Людмила) [46], [47]
ПЕЈАНОВИЋ, Ана 229
ПЕЈО (Peyo = Culliford, Pierre) 228
ПЕЈОВИЋ, Братислав 249
ПЕКИЋ, Борислав [28], [52], [56], [59], [65], [67], 23, 81, 92, 99, 146, 328
ПЕЛАГИЋ, Васа [53]
ПЕЛЕШЕНКО, Јуриј (Пелешенко, Юрiй) [50], [60]
ПЕЛИН, Елин 90, 122
ПЕЛУЗИ, Симонета (Pelusi, Simonetta) [53]
ПЕЉЕВИН, Виктор (Пелевин, Виктор) [63], 187
ПЕНУШЛИСКИ, Кирил 93
ПЕРИЋ, Борис [58]
ПЕРТЕВ-ефендија [33]
ПЕТАКОВИЋ, Славко [53]
ПЕТКАНОВА, Донка 141
ПЕТКОВИЋ, Ивана [53]
ПЕТКОВИЋ, Новица [61]
ПЕТКОВИЋ, Радослав 189, 228
ПЕТРАНОВИЋ, Богољуб [23], 39, 58, 67, 94
ПЕТРАРКА, Франческо (Petrarca, Francesco) [12], [13], 117, 218
ПЕТРЕСКА, Весна [46]
ПЕТРИЧЕВИЋ, Франо 117
ПЕТРОВ, Александар [52]
ПЕТРОВ, Ангел 114
ПЕТРОВИЋ, Вера [18], [34]
ПЕТРОВИЋ, Горан [58], [65], [67]
ПЕТРОВИЋ, Никола I [25], 68
ПЕТРОВИЋ, Новица [61]
ПЕТРОВИЋ Петар, Његош [23], [25], [33], [53], 11, 32, 67, 68, 95, 192, 204,
242
ПЕТРОВИЋ, Растко [6], [44], [58], 45, 125, 150
ПЕТРОВИЋ, Светозар 117
ПЕТРОВИЋ, Снежана [32], 55
ПЕТРОВИЋ, Тања [27], [30], [36]
ПЕТРОВСКА, Лесја (Петровська, Леся) [57]
ПЕТРУХИН, Владимир [46]
ПЕШИКАН, Митар 13
ПЕШИКАН -ЉУШТАНОВИЋ, Љиљана [40]
ПЕШИЋ, Радмила 165
ПЕШИЋ, Стеван [44]
239
ПИВЕЊ, Свјатослав (Півень, Святослав) [63]

ПИВИЊСКА, Марта (Piwińska, Marta) 160
ПИЈАНОВИЋ, Петар [53]
ПИРАНДЕЛО, Луиђи (Pirandello, Luigi) [53]
ПИРГОВА-ТОДОРОВА, Ивета [19], 284
ПИРКАЛО, Свитлана (Пиркало, Свíтлана) [10], 139
ПЕРСИВАЛ, Канди (Cundy, Percival) [58]
ПИРУЗЕ-ТАСЕВСКА, Виолета [19]
ПИШТАЛО, Владимир [44], [52], [61], 228
ПИШЧЕВИЋ, Александaр [40], 148
ПИШЧЕВИЋ, Симеон [40], 131, 148, 156, <48>, <51>
ПЛАС, Питер (Plas, Pieter) [27], [35]
ПЛОТЊИКОВА, Ана (Плотникова, Анна) [20], [21], [26], [27], [29], [35], 291
ПЛОШАЈ, Јоана (Płoszaj, Joanna) [63]
ПО, Едгар Алан (Poe, Edgar Allan) 85
ПОВОРОЗЊУК, Роксолана (Поворознюк, Роксолана) [58]
ПОГОДИН, Олександар (Погодин, Александр) [67]
ПОГОНОВСКА, Ева (Pogonowska, Ewa) [60]
ПОДГОРИЧАНИН, Иван [67]
ПОДОРОГА, Валериј (Подорога, Валерий) 197
ПОДРУГОВИЋ, Тешан [23], [33]
ПОЛИШЧУК, Ивана (Поліщук, Iвана) [67]
ПОЛИШЧУК, Јарослав (Поліщук, Ярослав) [60]
ПОЛОНИЈО, Ивана (Polonijo, Ivana) [35]
ПОЉАК, Анжеј (Polak, Andrzej) [58]
ПОЉАНСКИ, Бранко Ве [44], 240
ПОЉОВА, Јулија (Польова, Юлія) [58]
ПОНОМАРЕНКО, Владимир [32]
ПОНОМАРЕНКО, Љубов (Пономаренко, Любов) 302
ПОНОМАРЕНКО, Маргарита [50]
ПОПА, Васко [65], 99, 204
ПОПОВ, Рачко [26], [31], 92, 141, 278, 279
ПОПОВ, Рашa [1]
ПОПОВИЋ, Александар [40], [41], 146
ПОПОВИЋ, Даница [31]
ПОПОВИЋ, Коча 45, 221, 240
ПОПОВИЋ, Људмила [32], [57]
ПОПОВИЋ, Миленко 194
ПОПОВИЋ, Павле Шапчанин 110
ПОПОВИЋ, Силва 194
ПОПОВИЋ, Тања [31]
240
Регистри
ПОПОВИЋ-БОШКОВИЋ, Гордана 78
ПОСИЛОВИЋ, Кристина [53], [58]
ПОСУЊКО, Ољга (Посунько, Ольга) [57], [67]
ПОТЕБЊА, Александар (Потебня, Александр) [47]
ПРАТ, Хуго (Pratt, Hugo) 228
ПРИГАРИН, Александр [39]
ПРИСТ, Кристофер (Priest, Christopher) [61]
ПРЛИЧЕВ, Игор [25], 68
ПРЉА, Драган 78
ПРОДАНОВИЋ, Јаша 48
ПРОДАНОВИЋ, Милета [9], [10], [44], [45], [50], [53], [60], [61], [64], [65],
165, 172, 187, 189, 228, 261, 263, 265, 317, 318, <64>
ПРОП, Владимир (Пропп, Владимир) 34, 73
ПРОТИЋ, Љубомир [47]
ПРОФАНТОВА, Зузана (Profantová, Zuzana) [39], 86, 119
ПУЗЈО, Катажина (Puzio, Katarzyna) [58]
ПУЛХЛОПЕК, Тадеуш (Półchłopek, Tadeusz) [63]
ПУТИЛОВ, Борис [19], 198
ПУШКИН, Александар (Пушкин, Александр) [33], 212, 214
РАДЕНКОВИЋ, Љубинко [19], [20], [26], [27], [29], [35], [39], [53], 206, 233
РАДИН, Ана [20], [21], 204
РАДИЋ ДУГОЊИЋ, Милена 181
РАДОВИЋ, Душан [65]
РАДОЈЕВИЋ, Марко [30]
РАДУЛОВИЋ, Лидија [31]
РАДУЛОВИЋ, Милан [47], 194
РАДУЛОВИЋ, Немања 211
РАДИЧКОВ, Јордан (Радичков, Йордан) 42
РАИЧКОВИЋ, Стеван [52]
РАЈИЋ, Јован [11], [17], [50], 191
РАКОВАЦ, Драгутин [33]
РАНКЕ, Леополд (Ranke, Leopold) [33], 41
РАЊИНА, Динко 117, 218
РАСК, Расмус (Rask, Rasmus) [51]
РАТАЈЧАК, Томаш (Ratajczak, Tomasz) [63]
РАТИЦА, Душан (Ratica, Dušan) [35], [39]
РАХНО, Костјантин (Рахно, Костянтин) [46]
РЕЂЕП, Јелка 22, 28
РИНАЛДИН, Ана (Rinaldin, Anna) [53]
РИСТЕСКИ, Љупчо [21], [29]
241
РИСТИЋ, Марко 221, 240

РИСТИЋ, Стана [62], 237, 244
РЈАБЧЕНКО, Марина (Рябченко, Марина) [58]
РЈАБЧУК, Микола (Рябчук, Микола) [37]
РОИЋ, Сања [52]
РОМАНЕНКО, Олена [58]
РОМАНОВА, Екатерина [46]
РОМЧЕВИЋ, Небојша [41], [65], 146, >8<
РОС, Ољга (Рось, Ольга) [65]
РУДЈАКОВ, Павел (Рудяков, Павел) [45], [49], 96, 308
РУСКОВА, Јелизарија (Рускова, Елизария) [63]
РУЧИНСКА, Оксана (Ручинська, Оксана) [47]
РШУМОВИЋ, Љубивоје [65], 55
САБАДОШ, Гана (Сабадош, Ганна) [63]

САВИЋ, Милан [53]
САВИЋ, Милисав 121
САВКОВИЋ, Нада [53]
САВОЛОЦКА, Анастасија (Саволоцька, Анастасiя) [58]
САВЧЕНКО, Љубов (Савченко, Любов) 241
САГАН, Галина [67]
САЛАЈЧИК, Јанина (Sałajczyk, Janina) [28]
САЛО, Дарја (Сало, Дар'я) [67]
САЛТИКОВ, Никола [47]
САМАРЏИЈА, Снежана [52]
САЊИКОВA, Ољга (Санникова, Ольга) 70
САПКОВСКИ, Анджеј (Sapkowski, Andrzej) [63]
САРАЈЛИЋ, Осман-ефендија [33]
САТУРЧАК, Лукаш (Saturczak, Łukasz) [60]
СВЕРБИЛОВА, Тетјана (Свербілова, Тетяна) [60]
СВЈАТОСЛАВИЧ, Владимир [60]
СЕДАКОВА, Ирина [21], [26], [32]
СЕДАКОВА, Ољга (Седакова, Ольга) [39]
СЕКУЛИЋ, Исидора [52], 54
СЕЛЕНИЋ, Слободан [40]
СЕЛИМОВИЋ, Меша 96
СЕНАТОВИЧ, Оксана [65], [66]
СИКИМИЋ, Биљана [19], [20], [21], [26], [29], [39], 290, 291, 293, 294, 295
СИЛОНЕ, Игнацио (Silone, Ignazio) [52]
СИМИЋ, Михаило [58]
СИМИЋ, Радоје [52]
242
Регистри
СИМОВИЋ, Дубравка [53]

СИМОВИЋ, Љубомир [31], [41], 146
СИОРАН, Емил (Cioran, Emil) 221
СЈЕДИЊИНА-БАРКОВСКА, Јулија (Сединина-Барковская, Юлия) [58]
СКЕРЛИЋ, Јован 27, 41, 68
СКОК, Петар 237
СКОМОРОХОВА ВЕНТУРИНИ, Лилија (Скоморохова Вентурини, Лилия) [31]
СКОТИ, Ђакомо (Scotti, Giacomo) [53]
СКОВРОНЕК, Малгожата (Skowronek, Małgorzata) [42]
СКРОБОЊА, Горан [58]
СЛАВЕЈКОВ, Пенчо (Славейков, Пенчо) 42
СЛОВАЦКИ, Јулијуш (Słowacki, Juliusz) 147, 160, 185
СМЕТАНА, Беджих (Smetana, Bedřich) 20
СМОДЛАКА, Лука [52]
СНЕГОВ, Сергеј (Снегов, Сергей) 173
СОКОЉАН, Марина (Соколян, Марина) [58], [63]
СОЛАРИЋ, Павле [52]
СОМОВ, Орест 71, 187, 214, 215
СОРОКИН, Владимир [63], 178
СОФОКЛЕ 4
СОФРОНИЈЕВИЋ, Милорад 128
СРБЉАНОВИЋ, Биљана [41], 146
СРДАНОВИЋ, Иван [1]
СРДИЋ, Срђан [64], 322
СРЕЗЊЕВСКИ, Измаил [17], 210, <82>
СТАВЧИК, Ева (Stawczyk, Ewa) [63]
СТАЛ, Жермен де (Staël, Germaine de) 215
СТАЉИН, Јосиф Висарионович 207
СТАМАТОВ, Георгиј (Стаматов, Георгий) 121
СТАМЕНКОВИЋ, Станко 253
СТАНЕВ, Емилијан (Станев, Емилиян) 121
СТАНКОВИЋ, Бора 90
СТАНОЕВ, Станој (Станоев, Станой) [29], 281
СТАРИЦКИ, Михајло (Старицький, Михайло)108
СТАХИВСКА, Јулија (Стахівська, Юлія) [60]
СТЕБЛИНА-РУДЈАКОВА, Лесја (Стеблина-Рудякова, Леся) [47], [66]
СТЕПОВИК, Дмитро [31]
СТЕРИЈА ПОПОВИЋ, Јован [25], 242
СТЕФАНОВИЋ, Зоран [7], [8], 106, 173, 257
СТЕФАНОВИЋ, Марија [62]
СТЕФАНОВИЋ, Стефан 242
243
СТОЈАНОВ, Захари (Стоянов, Захари) 216, <86>

СТОЈАНОВ, Стилијан (Стоянов, Стилиян) 96
СТОЈАНОВА, Људмила (Стоянова, Людмила) [31], 280
СТОЈАНОВИЋ, Бранислава [28]
СТОЈАНОВИЋ, Даринка 48
СТОЈАНОВИЋ, Драган [6], 153
СТОЈАНОВИЋ, Лидија [29]
СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ, Бојана [52]
СТОЈКОВ, Предраг 55
СТОЈКОВА, Ана (Стойкова, Ана) [31], 282
СТОЈКОВИЋ, Атанасије (Стойкович, Атанасіє) [47], 211, <68>
СТОЈЧЕВСКА-АНТИЋ, Вера 141
СТОРОЖЕНКО, Олекси [58]
СРАШИМИРОВ, Антон 30, 42
СТРАШЊУК, Сергиј (Страшнюк, Сергій) [47], [67]
СТРУГАЦКИ, Аркадиј (Стругацкий, Аркадий) [63], 173
СТРУГАЦКИ, Борис (Стругацкий, Борис) [63], 173
СТУДЊАРЕК, Михал (Studniarek, Michał) [63]
СТУЖУК, Олесја (Стужук, Олеся) [58], [63]
СУБОТИН-ГОЛУБОВИЋ, Татјана [31]
СУБОТИЋ, Јован 110
СУВАЈЏИЋ, Бошко 227
СУВИН, Дарко [9], [28], [43], [48], 170, <65>
СУЛИМА, Микола [60]
СУРДИ, Дорота (Surdy, Dorota) [63]
СУРЛА, Душан 78
СУРЛА, Зоран 255
ТАДИЋ, Новица [65], 12

ТАЛАРЧИК-ГУБАЛА, Моника (Talarczyk-Gubała, Monika) 155
ТАРАСЕНКО, Олга (Тарасенко, Ольга) [31]
ТАРКОВСКИ, Андреј (Тарковский, Андрей) [43]
ТАРТАЉА, Иво 204
ТАТАРЕНКО, Ала (Татаренко, Алла) [40], [41], [43], [45], [49], [52], [57],
[58], [61], [64], [65], [67], 186, 228, 247, 251, 317, 319, 320, 321, 322
ТАТАРОВСКА, Ленка [31]
ТАУТОВИЋ, Радојица 204
ТВЕРИТИНОВА, Татјана (Тверітінова, Татьяна) [63]
ТЕКЕЛИЈА, Петaр [40]
ТЕРЛЕЦКИ, Тимон (Terlecki, Tymon) 176
ТЕСЛА, Никола [44], [58], [61]
244
Регистри
ТИК, Лудвиг (Tieck, Ludwig) 85

ТИМОТИЈЕВИЋ, Мирослав [31], [50]
ТИЊАНОВ, Јуриј (Тинянов, Юрий) 114, 209
ТИРЕ, Изолд (Thyret, Isolde) [31]
ТИЧИНА, Павле [60]
ТИШМА, Александар [51]
ТЈУРИН, Александар (Tюрин, Александр) 162
ТКАЧЕНКО, Олена [41]
ТОДИЋ, Миланка [22], [44], [61], 59
ТОДОРОВ, Величко 121
ТОДОРОВ, Нада П. [51]
ТОДОРОВ, Петко 42
ТОДОРОВ, Цветан (Todorov, Tzvetan) 113, 204
ТОДОРОВИЋ, Драгана 78
ТОДОРОВИЋ, Душица [53]
ТОДОРОВИЋ, Предраг [63], 240
ТОЛСТОЈ, Никита (Толстой, Никита) [29], 51, 71, 74, 141, 291
ТОЛСТОЈ, Светлана (Толстая, Светлана) [29], [35], 73, 141, 237, 241, 293
ТОМАЗЕО, Николо (Tommaseo, Nikolò) [53]
ТОМИН, Светлана [52]
ТОМКОВСКИ, Јан (Tomkowski, Jan) 249
ТОПОРКОВ, Андреј (Топорков, Андрей) [21]
ТОРБАРИНА, Јосип 117
ТОРОПОВА, А. В. 74
ТРАКЛ, Георг (Trakl, Georg) 36
ТРИБУСОН, Горан [58]
ТРИМБАЧ, Сергиј (Тримбач, Сергій) 306
ТРОХА, Богдан (Trocha, Bogdan) [58], [63], 230, 243
ТРОПИН, Тијана [43], [56], [58], [59], [61], [63]
ТРОСКОТ, Ирина (Троскот, Ірина) 239
ТРОСТИНСКА, Рајиса (Тростинська, Раїса) 229
ТУТЊЕВИЋ, Станиша 50
ТШЕЋАК, Катажина (Trzeciak, Katarzyna) [63]
ЋВЈЕК, Јакуб (Ćwiek, Jakub) [63]

ЋИПИКО, Иво [50]
ЋИРИЛО 127
ЋИРЈАНИЋ, Гордана [52]
ЋОПИЋ, Бранко [65]
ЋУПИЋ, Драго 14
ЋОРОВИЋ, Владимир 75
245
ЋОСИЋ, Добрица [25], 23, 81

ЋУРЧИН, Милан 40, 41
ЋУРЧИЋ, Слободан 151, 173
УГРЕШИЋ, Дубравка 6
УЗЕЊОВА, Елена (Узенова, Елена) [26], [27], [30]
УКРАЈИНКА, Лесја (Українка Леся) [57]
УЉУРА, Гана (Улюра, Ганна) [58], [64], 322
УСАЧОВА, Валерија (Усачева, Валерия) [30], [32]
УСПЕНСКИ, Борис (Успенский, Борис) [29], 294
УТЕХИН, Иља (Утехин, Илья) [27]
УШКАЛОВ, Леонид (Ушкалов, Леонід) [60]
ФЕРАЋОЛИ, Марчела (Ferraccioli, Marcell) [53]

ФИАЛКОВА, Лариса [58]
ФИЛАР, Дорота (Filar, Dorota) [27]
ФИЛЕКИ, Стјепан 14
ФИЛИПЕК, Малгожата (Filipek, Małgorzata) [52]
ФИЛИПОВИЋ, Драган 162
ФИЛОНЕНКО, Софија (Філоненко, Софія) [58]
ФИРЈАЈЕВА, Оксана (Фіряєва, Оксана) [44]
ФИШЛ, Виктор (Fischl, Viktor) [53]
ФЛАКЕР, Александар 6
ФЉАМА, Адам (Flamma, Adam) [63]
ФОРИЈЕЛ, Клод (Fauriel, Claude) [33]
ФОРТИС, Алберт (Fortis, Alberto) [24], [33]
ФРАЈ, Нортроп (Frye, Northrop) 5, 37
ФРАЈНД, Марта [50], 219
ФРАНИЧЕВИЋ, Марин 117
ФРАНКО, Иван (Франко, Іван) 182
ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ, Љиљана [52]

ХАК, Абдулах [33]
ХАМБУРГЕР, Кете (Hamburger, Käte) 33
ХАНКА, Вацлав (Hanka, Václav) 210
ХАРИТОНОВ, Дмитриј (Харитонов, Дмитрий) [43]
ХАСАНОВА, Катерина [44]
ХЕГЕЛ (Hegel, Georg Wilhelm Friedrich) 18, 33
ХЕЛДЕРЛИН, Фридрих (Hölderlin Friedrich) 4
ХЕНИНГ, Мерк (Henning, Mørk) 55
ХЕРБЕРТ, Збигњев (Herbert, Zbigniew) 234
246
Регистри
ХЕРЛОСЗОН, Карл (Herloßsohn, Karl) [33]

ХЕРМАН, Јудит (Hermann, Judith) [60]
ХЛЕБДА, Војћех (Chlebda, Wojciech) 245
ХЛЕБЊИКОВ, Велимир [39], 99, 150
ХНАТЈУК, Оља (Hnatiuk, Aleksandra) 305
ХОВЕНКАМП, Ј. В. (Hovenkamp, J. W.) 41
ХОДЕЛ, Роберт (Hodel, Robert) [52]
ХОЛАНД, Еви Дж. (Холанд, Эби Дж) [46]
ХОМЕР [25]
ХОРВАТ, Јован [40]
ХАРИТОНОВ, Дмитриј (Хaритонов, Дмитрий) [43]
ХАРХАЛИС, Војћех (Charchalis, Wojciech) 230, 243
ХОФМАН Е. Т. А. (Hoffmann, Ernst Theodor Amadeus) 85
ХОРОЗ, Наталија (Хороз, Наталія) 298
ХРАПОВИЦКИ, Антониј (Хроповицький, Антоній) [67]
ХРИСТИЋ, Јован 146
ХРИСТОВ, Борис [6], 113
ХРИСТОВ, Кирил 121
ХРИСТОВ, Петко [39]
ХУЛЕВИЧ, Jeжи (Hulewicz, Jerzy) [56], [59], 324
ЦАМБЛАК, Григорије 286

ЦАР, Марко [53]
ЦАРАН, Маца (Ţăran, Maţa) 244
ЦВИЈИЋ, Јован [33]
ЦЕЛАКОВСКИ, Наум [19], [29]
ЦЕРОВИЋ, Љубивоје [40]
ЦИХ, Володимир [47]
ЦИЦВАРА, Душан 256
ЦРЊАНСКИ, Милош [6], [12], [44], [52], [53], [60], [65], [67], 36, 50, 59, 96,
131, 247, <9>, <15>, <85>
ЦУКЕРМАН, Виктор (Цуккерман, Виктор) 20
ЧАБАН, Микола [67]

ЧАЈКАНОВИЋ, Веселин 51, 73, 130
ЧАЛЕ, Франо 117
ЧАЛЕ-ФЕЛДМАН, Лада [52]
ЧАНКОВИЋ, Јасна [22]
ЧАПЕК, Карел (Čapek, Karel) [43]
ЧАПКА, Елжбјетa (Czapka, Elżbieta) 175
ЧАРНИШ, Иван [45]
247
ЧАУСИДИС, Никос [29], [30], [46], 44

ЧЕРЕПАНОВА, Ољга (Черепанова, Ольга) [36]
ЧЕРНИШ, Тетјана (Черниш, Тетяна) [46]
ЧЕРЊАК, Марија (Черняк, Мария) [43]
ЧЕСНОВ, Јан (Чеснов, Ян) [29], 294
ЧИСТОВ, Кирил 39
ЧМИР, Олена [47]
ЧОЛАНОВИЋ, Воја [1]
ЧОЛОВИЋ, Иван 39
ЧУБЕЛИЋ, Твртко 48
ЧУМАК, Володимир 181
ЏОНИЋ, Радмило [22]

Џејмсон, Фредерик (Jameson, Fredric) 154
ШАДУРА, Јоана (Szadura, Joanna) [46]

ШАНТИЋ, Алекса [50]
ШАРОВИЋ, Марија [58]
ШАУЛИЋ, Новица [33], 58
ШВАТ ГОЛУБОВА, Гражина (Szwat-Gyłybowa, Grażyna) 243
ШВЕД, Ина [46]
ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ, Светлана [52], [53]
ШЕВЧУК, Валериј (Шевчук, Валерій) [10], [12], [13], 132, 187 <41>
ШЕКСПИР, Виљем (Shakespeare, William) [33], 4, 242
ШЕЛИ, Мерси (Шели, Мерси = Андреев, Алексей)162
ШЕНОА, Аугуст 48
ШЕПЕЛЕРН, Петер (Schepelern, Peter) [52]
ШЕШО, Лука [35]
ШИЛЕР, Фридрих (Schiller; Friedrich) 242
ШИМЧАК, Мјечислав (Szymczak, Mieczysław) 195
ШИПКА, Данко 181
ШИШАК, Маринко [53]
ШИШМАНОВ, Иван 141
ШКУРОВ, Јевгеније (Євген Шкуров) [56], [58], [59], [63], 314
ШЊАДЕЦКИ, Јан (Śniadecki, Jan) 215
ШМАУС, Алојз (Schmaus, Alois) 206, 249
ШНИРЕЉМАН, Виктор (Шнирельман, Виктор) 243
ШТЕРН, Борис 151
ШТОФ, Анджеј (Stoff, Andrzej) [43], [56], [59], 325
ШЧЕДРИН, Игор (Щедрин, Игорь) [63]
ШЋЕПАНОВИЋ, Михало [29]
248
Регистри
ШУБЕРТ, Габријела (Schubert, Gabriella) [32]

ШУВАЛОВА, Ирина (Шувалова, Iрина) [60]
ШУЛЦ, Бруно (Schulz, Bruno) [67]
ШУРУЈ, Оксана (Шуруй, Оксана) [45], [49], 312
ШУТИЋ, Милослав 99
ШУЋУР, Ненад 194
249
Регистар књижевних и митолошких ликова
Андријаш 68
Антихрист 249
Арбанас, Муса [33]
Асмодеј 249
Астарот 249
Белзебуб 249
Богородица [31], 24, 38, 240
Бранковић, Вук 184
Бруно, Ђордано [1]
Вендрович, Јакуб (Wędrowycz, Jakub) [63]
Венера 212
Велес [17], 243
Годинович, Иван 198
Грујовица 198
Давидович, Борис [65], 131
Деренчин-бан [33]
Дојчевић, Вук [24]
доктор Хавел 223
Зимоњић, Богдан [25], 68
Јуда 184
Каин 184
Карас, Вјекослав
Лазар, кнез [33]
Лабан, Лука 163
Љељ и Пољељ 212
Луцифер 249
Мандушић, Вук [25]
Марко, Краљевић [25], [33], 68, 69, 70, 116
Менгеле [56], [59]
Мефисто 249
Милић барјактар [23]
Михаиловић, Стеван [67]
250
Регистри
Момчило војвода [23], 67

Момчиловица 198
Морићи [24]
Морфеј 205
Никац од Ровина [23]
Новаковић 116
Обилић, Милош 68
Пан Копитински 249
Пан Твардовски [11], 196
Перун [6], [11], [17], [58], 150
Пјаст Дантишек 185
Племић Заваљња 187
Пленкович, Чурила 198
Потик, Михајло 199
Радановић, Лаза [26]
Сатана 249
Сварожић [17], 248
Сибињанин, Јанко 29
Соломон, премудри [12], [13], 141, 182, <71>, >8<
Стојан хајдук [23]
Теја Крај 163
Татјана (Стефана Жеромског)
Фантаз 206
Франкенштајн [53], [59]
Хасанага 69
Хипнос 205
Црнојевић, Максим [12], [13], [53], 189, 219, 242
Црнојевић, Ђурађ [53]
Црнојевић, Иван [53]
Шнајдер, Бора [41]
Quappi 153
251
Дизајнери корица
Анастасія Освіта 15, [65]

Атанасовић, Драгана [20], [21], [26], [27], [28], [30], [31], [32], [35], [36],
[39]
Валецка-Риндух, Агњешка [59]
Волиц, Светлана [46]
Јовановић, Дејана 14, [62]
Койдан, Микола [40], [44]
Лугоња, Маринко 3, 17, [33], [48], [63]
Мамаєва Ірина 13, [55]
Новікова, Ольга [41]
Палчић, Давор [52], [53]
Петровић, Ненад 7, 8, [64]
Стојановић, Славомир [22]
Шевић, Душан [29]
Шмуратко, Марія [45], [47], [50], [57], [66], [67],
252
Регистри
Рецензије
Светлана Толстая
ОТЗЫВ О КНИГЕ
Деjан Аjдачић – Вера Петровић
Радови Деjана Аjдачића. Анотирана библиографиjа. Београд
Подготовленная к печати аннотированная библиография проф. Дея-

на Айдачича знакомит читателя с многообразной творческой деятельно-
стью крупного ученого-слависта, продуктивно работающего в нескольких
областях славянской филологии (фольклористике, мифологии, литерату-
роведении, этнолингвистике), известного переводчика, организатора нау-
ки, издателя, редактора, университетского преподавателя. Деян Айдачич –
один из немногих в наше время исследователей, которого интересует не
только культурная традиция отдельных славянских традиций (прежде все-
го сербской, украинской, польской, болгарской, хорватской), но и пробле-
матика сравнительного изучения фольклора, литературы и культуры сла-
вянских народов. Его особенно занимают разного рода тематические и
жанровые пограничья и связи – фольклора и литературы, языка и фоль-
клора, народной и книжной традиции, мифологии и фантастики. В рабо-
тах Д. Айдачича анализируется огромный и разнообразный фольклорный,
литературный, языковой материал разных жанров и разного времени (пе-
сни, сказки, баллады, причитания, проклятия, благопожелания и другие
«малые» формы, фразеология, лексика, народная демонология, научная
фантастика, утопия и др.). Наряду с этим, Айдачич известен своими теоре-
тическими разработками в области фольклористики и литературоведения;
ему принадлежат ценные работы об «апеллятивных» жанрах фольклора, о
трансформации жанров, об эротике в славянском фольклоре, о магиче-
ских, эстетических, социальных аспектах фольклора и мн. др.
Огромна роль Деяна Айдачича в объединении славянских фолькло-
ристов и литературоведов. Множество ученых разных стран и научных
школ и направлений публиковало свои труды в сборниках и периодиче-
253
ских изданиях, подготовленных по инициативе и под редакцией Айдачи-

ча. Особенно следует отметить «Коды славянских культур» (10 выпусков),
«Украинско-сербский сборник» (8 выпусков), тематические сборники, та-
кие как «Эротика в славянском фольклоре», «Чудо в славянских культу-
рах», «Футурославия» и др. Важную роль играет и активное участие Д.
Айдачича в работе комиссии по этнолингвистике при Международном ко-
митете славистов и в организации и ведении сайта этой комиссии.
Библиография составлена по всем правилам полных библиографиче-
ских описаний и в строгом соответствии с принятыми принципами, изло-
женными в начале книги. Она содержит: биографический очерк на серб-
ском, английском и русском языках; разделы: 1. Книги; 2. Сборники и пе-
риодические издания, вышедшие под его редакцией; 3. Статьи и рецензии:
4. Интервью с ним и его интервью с другими лицами; 5. Переводы; 6. Кон-
ференции, конгрессы, симпозиумы, на которых Д. Айдачич выступал с до-
кладами; 7. Лекции, семинары и выступления. К библиографии прилага-
ются регистры: перечень соавторов, список названий периодических из-
даний; список названий книг, статей и докладов Д.Айдачича; индекс имен.
Издание библиографии Деяна Айдачича – это не только факт его
личной научной биографии, оно имеет безусловное значение и для слави-
стической фольклористики и этнолингвистики в целом. Библиография бу-
дет с благодарностью встречена славистами разных стран и разных специ-
альностей. Это особенно актуально, учитывая предстоящий в Белграде в
2018 г. очередной Международный съезд славистов.
Доктор филологических наук

зав. отделом этнолингвистики и фольклора
Института славяноведения РАН
проф. С.М.Толстая
2 апреля 2016 г. Москва.
254
Регистри
Бојан Јовић
СЛАВИСТИКА КАО ПОЗИВ
(Рецензија рукописа Дејан Ајдачић, Вера Петровић: Радови Дејана
Ајдачића. Анотирана библиографија. Београд, 2016)
Поред исцрпног списка и сажетака садржаја ауторових остварења ве-

заних за науку и књижевност, публикација Радови Дејана Ајдачића. Ано-
тирана библиографија доноси и Ајдачићеву биографију, дату на српском,
енглеском и руском језику. Приложени животопис пружа увид како у нај-
важније чињенице из ауторовог живота и научне каријере тако и у битне
тренутке развоја његових истраживачких интересовања.
Сама приложена библиографија подељена је на осам целина, прву,
која образлаже начела описа и поделе библиографских јединица, и следе-
ћих седам, у којима се наводе сви Ајдачићеви конкретни резултати и ак-
тивности, њих укупно 427, који обухватају писану реч (радови, уређивање,
превођење) и јавне наступе (научне конфеенције, интервјуи). Списком су
обухваћени: I. Књиге; II. Приређена дела (зборници и часописи); III. Сту-
дије, чланци, прикази књига; IV Интервјуи; V. Преводи (по језицима); VI.
Конференције, конгреси, скупови; VII. Предавања по позиву и студијски
боравци. На крају се даје и 5 регистара – регистар коаутора и коуредника;
наслова периодичних публикација; наслова књига, чланака и излагања,
као и имена, те књижевних и митолошких ликова.
Овако осмишљен, наведени резонирани списак радова омогућава да
се, на прегледан и проверљив начин, читаоци упознају са обимом, садржи-
ном и еволуцијом Ајдачићеве научне продукције, који, са своје стране, од-
ражава и динамику развитка и промене тежишта савремене славистике
укорењене у овом поднебљу а до пуног потенцијала реализоване на међу-
народном плану. При томе је неопходно приметити да се у наведеним про-
цесима поред строго научних резултата нарочито истичу и Ајдачићева по-
пуларизаторска способност и наглашен дар за организовање и спровођење
колективне сарадње бројних истраживача и научних центара из већег бро-
ја европских земаља.
255
Преглед показује како се, концентричним круговима и бројним ру-

кавцима – од народних обичаја до кибернетике, од језичких питања до
утопијских и дистопијских светова, од студија о појединачним ауторима
до антропологије зла, од еротизма до проблематике музике и фотографије,
од демонологије до интернета – Ајдачићевим интересовањима за питања
науке и културе изнова покрива поље словенске и славистичке митологи-
је, ритуала и обичаја, лингвистике, књижевности и других уметности, уто-
пије и научне фантастике. Осим општесловенских и најшире славистич-
ких тема, нису занемарена и разнa посебна питања у оквиру српске, пољ-
ске, бугарске или украјинске књижевности и културе.
Публикација Радови Дејана Ајдачића. Анотирана библиографија, уз
ширину, интензитет и домет ауторовог научног и пратећег популариза-
торског деловања, читаоцима на најбољи начин дочарава Ајдачићеву
истинску животну посвећеност изучавању културних и књижевних појава
у словенским и славистичким оквирима.
У Београду 24.04.2016.
др Бојан Јовић
Научни саветник
Института за књижевност
и уметносту Београду
256
Рецензије
Вероника Ярмак
РЕЦЕНЗИЯ НА БИОБИБЛИОГРАФИЮ
доктора филологических наук, профессора кафедры славянской
филологии
Киевского национального университета имени Тараса Шевченко
Деяна Айдачича
Биобиблиография Деяна Айдачича, известного филолога и слависта

широкого профиля, впечатляет не только чисто количественными показа-
телями, но и редким по широте диапазоном тематического охвата слави-
стической проблематики, а также глубиной и разнообразием параметров
её исследования. Деян Айдачич относится к тому узкому кругу учёных,
творческую деятельность которых нельзя отнести только к одной или да-
же двум сферам филологической науки: его по праву можно назвать и ли-
тературоведом, и фольклористом, и этнолингвистом, и специалистом в
области контрастивной славянской культурологи.
К сожалению, каноны рецензии и её узкие рамки не позволяют по-
дробно охарактеризовать всю галерею работ автора в области изучения
ритуалов и мистификации в фольклоре балканских славян, исследований
цвета в народной поэзии, пантеона языческих богов, образов демонов и
«демонических» хронотопов в контексте антропологии зла в славянских
литературах. Пристального внимания, безусловно, заслуживает также
цикл его глубоких исследований, посвящённый концептам в славянских
языках; сербско-украинской фразеологии как сравнительно малоизучен-
ной области; корреляции апеллятивных жанров в устной народной поэзии;
определённым значительным персоналиям (скажем, Новаку Килибарде
как учёному и литератору) и т. д. Очень важным положительным момен-
том является и то, что биобиблиография содержит подробные аннотации к
каждой позиции.
Среди многочисленных оригинальных работ Деяна Айдачича в обла-
сти литературоведения особого внимания, на наш взгляд, заслуживают его
уникальные изыскания, практически не имеющие аналогов в современном
славяноведении, поскольку они заполняют явные лакуны в определённых
257
его областях. Мы имеем в виду, прежде всего, квалифицированные и объ-

ёмные труды этого автора, объединённые колоритными названиями «Фу-
турославия» и «Эротославия. Преображения Эроса в славянских литера-
турах». Деяну Айдачичу вообще принадлежит особая заслуга в области
возрождения интереса к славянской фантастике во всём её тематическом
многообразии. В этом контексте он тщательно исследует различные идео-
логические проекции, этническую идентичность, соотношение реального
и виртуального миров в ментальности славян. Не менее интересным явля-
ется многоплановое исследование всевозможных ипостасей любви в сла-
вянских литературах: это, например, – талантливый научный анализ обра-
за царя Соломона и женщин в фольклоре балканских славян, исследова-
ние наименований неверной жены в славянском эпосе, женских стереоти-
пов в представлениях балканских славян. Ценно, что в поле зрения автора
пребывают также категории комического и имморализма в эротических
рассказах, разновидности любви в поэзии Дубровника и эпохи Ренессанса,
сонеты Ф. Петрарки в перепевах дубровницких поэтов-петраркистов. Хотя
исследование и не ограничивается узкими рамками сербистики, особое
внимание автор уделяет определённым национально маркированным сю-
жетам: трагизму так называемой «распятой любви» в произведениях Лазы
Костича и образу вилы-любовницы в литературе сербского романтизма;
собирательному и многоликому образу любви в литературном течении
белградского сюрреализма; различным аспектам эротического в прозе Но-
вака Килибарды. Однако Деян Айдачич и здесь выходит далеко за преде-
лы национальной парадигмы: он рассматривает образы влюбленных рус-
ских офицеров, инфантилизм и любовь в произведениях польских писате-
лей Ю. Крашевского и С. Жеромского, В. Гомбровича и Т. Яструна; образ
«третьего» и соблазнителя в рассказах чеха М. Кундеры; воздержание от
любви и сластолюбие, образы женщин Востока в погоне за достатком За-
пада в прозе украинских авторов – Ю. Шевчука и В. Домонтовича. Особое
место в книге занимают исследования фантастических видоизменений те-
ла в эротической прозе современных славянских авторов (Ю. Винничука,
Л. Горалик и др.). Наконец, и это, возможно, является самой большой
«фишкой» исследования, перед читателем предстаёт любовь будущего и
модификаторы эротического тела в славянской футурофантастике. Следу-
ет также отметить, что при всём богатстве фактического материала, в кни-
ге – минимум описательства, в ней всё носит концептуальный характер.
Очень отрадным является также и тот факт, что в переводе эти два иссле-
дования стали доступными для украинского читателя.
Ещё одной яркой гранью творческой личности Деяна Айдачича
является его активная деятельность как популяризатора духовной культу-
ры сербского и других славянских народов, как основателя и главного ре-
258
Рецензије
дактора сербского ежегодника «Коды славянских культур», руководителя

электронной библиотеки сербской культуры и культурной сети «Проект
Растко», основателя и главного редактора научно-популярного украин-
ско-сербского сборника «Украс».
Таким образом, обширная библиография Деяна Айдачича, которая
может стать драгоценным теоретическим и практическим подспорьем для
научных работников, преподавателей вузов, переводчиков, студентов раз-
личных филологических специальностей, – является красноречивым сви-
детельством фундаментальности трудов её автора и, вне всякого сомне-
ния, заслуживает того, чтобы быть опубликованной отдельным изданием.
Вероника Ярмак
кандидат филологических наук, доцент,

докторант Института языкознания имени
А. А. Потебни Национальной академии наук Украины
259
260
Рецензије
Дејан Ајдачић
Вера Петровић
РАДОВИ ДЕЈАНА АЈДАЧИЋА: АНОТИРАНА БИБЛИОГРАФИЈА
1. издање
Издавач:
„Алма“, Београд
За издавача:
Ђорђе Оташевић
Рецензенти
Светлана Толстој
Вероника Јармак
Бојан Јовић
Илустрације на корицама
Корице часописа, књига и зборника Дејана Ајдачића
Ликовно обликовање корица:

Маринко Лугоња
Штампа и повез:
„Интерпринт“, Крагујевац
Тираж:
300 примерака
ISBN 978-86-7974-426-5
261
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
012 Ajdačić D.
016:929 Ajdačić D.
Дејан Ајдачић, Вера Петровић
Радови Дејана Ајдачића: Анотирана библиографија /
Дејан Ајдачић, Вера Петровић – 1. изд. – Београд: Алма,
2016 (Крагујевац : Интерпринт). – 261 стр.; 24 cm. – (Библи-
отека Библиографије / Алма, Београд; књ. 3)
Тираж 300.
ISBN 978-86-7974-426-5
COBISS.SR–ID 2 23734284
262

Bibliografija Dejan Ajdacic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bibliografija Dejan Ajdacic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиотека

Дејан Ајдачић Вера Петровић

Радови Дејана Ајдачића

0. Начела описа и поделе библиографских јединица ................................. 19

Регистар коаутора и коуредника ................................................................ 197

Дејан Ајдачић (рођ. 22.01.1959.) је српски слависта, филолог, фол-

„Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознав-

мозаик, Полонистички мозаик итд. Неколико текстова је написао са ко-

Dejan Ajdačić (born January 22, 1959) is a Serbian Slavist, philologist,

Ajdačić has done translations (mostly of philological papers) from Polish,

He is a member of editorial boards, editorial staff or a reviewer of a num-

Translated by Tatjana Ružin Ivanović

Деян Айдачич (р. 22.01.1959. г.) – сербский славист, филолог, фоль-

С 2003 года Деян Айдачич живет в Киеве и работает на кафедре слa-

научној фантастици» (2009) «Еротославија. Преображења Ероса у словен-

Фразеославия (фразеология, паремиология с этнолингвистическими эле-

0. Начела описа и поделе библиографских

Књиге се описују de visu по библиографским правилима. Опису књига

Именски регистри. Направљен је посебан регистар коаутора и коуред-

1. Izabrana dela / Ivan Srdanović i Dejan Ajdačić, Beograd, 1988, Бео-

ности балканских Словена: 219–225; О чудесном дрвету у народним пе-

венским књижевностима 20. века: 57–66; Ритуалистички приступ књижев-

стике у словенским књижевностима: 13–26; Идеолошке пројекције у сло-

слов’янських етнолінгвістичних працях: 164–173; Михайло Гуць (До 50-

бав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича: 267–271; Уздржавање од љу-

тастики: 448–487; Модифікатори еротичного тіла у слов’янській футуро-

15. Порівняльна сербсько-українська фразеологія: Навчальний

II. Приређена дела

(oпыт системнoгo oписания): 7–22; Александар Лома: Два слoвенска нази-

С а д р ж а ј: Милaнка Тодић: Осмех на сунцу: 2–13; Радмило Џонић:

ри данас: 377–399; Наш данашњи однос према родољубивим подвизима из

Исказност Вукове пјесме „Удаја сестре Душанове“ у Андрићевом роману

Малгoжата Давиђак: Jезичкo-културни вид ‘главе’ у пoљскoм: 89–97; Илья

Orgijastički elementi obreda u vezi sa kultom Meseca kod balkanskih Slovena:

средства транспозиције плодности између човека и природе: 15–28; Мари-

дине: 260–270; Вацлав Валецки: Хетманка барских песника – Марија:

зборник народних песама: 27–31; Једна тобожња Његошева песма: 32–35;

и њен песник *; Мештровићева „Хасанагиница“: * 274; Муркова „Хасана-

Матичиној антологији, Хрватске народне пјесме I–Х: 187–221; Екатерина

129–139; Зузана Профантова: Мит о смрти у Словачкој (предзнаци, предо-

183; Українські письменники про Кустуріцу (М. Матіос, С. Андрухович,

Тетяна Черниш: Термини народної медицини у складі гнізд із коренями на

шин: Особености превода дела Драгослава Михаиловића: 73–80; Вероника

струкцій із значенням минулого як джерело їх експресивності в есеїстич-

sida Lazarević Di Đakomo: 329–332; Bibliografska beleška: 333–335; Indeks

52. U čast Pera Jakobsena: Zbornik radova / Priredili Dejan Ajdačić,

аспекту приповедног поступка Драгише Васића и поетичко-еволутивним

53. Venecija i slovenske književnosti / Priredili Dejan Ajdačić, Persida La-

rasima Zelića: 213–226; Marcella Ferraccioli, Gianfranco Giraudo: Il viaggio

54. Језик – Слика – Свет. Етнолингвистичке студије / Јежи Барт-

сности човека у пољској научној фантастици (Вишњовски, Хулевич, Лем):

Асиметрія цінностей у сербській та українській фразеології: 132–138; Леся

древнегреческой мифологии в творчестве Г.Л. Олди: 199–209; Фиалкова

Kowtun: Wyjść ze skóry: fantaści w poszukiwaniu idealnego człowieka: 223–

Києва у творі Павла Тичини „Золотий гомін“ 321–333; Мар’яна Комариця.

дефиниција: 39–52; Рајна М. Драгићевић: Концепт слобода у српском јези-

Świat słowiańskiej fantastyki ludowej w „Orłach z Herburtów“ Leszka Dunina

470; Климець Мар’яна: Priče godišnjih doba – Музика і фантастика у прозі

Переклади: Наталія Білик, Марія Василишин, Зоряна Гук, Олена Дзюба-

Сербський період (1921–1936) життя та служіння митрополита Антонія

III. Студије, чланци, прикази, библиографије

1. Функције светлости у народној поезији // Књижевност и језик, Бе-

и њен песник ; Мештровићева „Хасанагиница“: 274; Муркова „Хасана-