166 Минералне сировине Републике Српске

Резерве угљоносне серије љешљанског басена детаљније су истраживане углавном на

западном и средишњем дијелу басена. Позитивни резултати се могу очекивати код
евентуалних истраживања на истоку и југоистоку басена.
Утврђене су B резерве мрког угља и оне износе 7.500.000 t, док су резерве C1
категорије процјењене на 13.500.000 t. Укупне резерве истраживаног и ширег подручја
износе 21.000.000 t (Грковић, 1976).
Према подацима 34 бушотине, старих јамских радова и истражног нископа
обрачунате су, 1960. године, резерве угља по категоријама, приказане у табели 122.

Табела 122. Утврђене резерве угља, Љешљански басен (стање 1960). (Грковић, 1976).
Table 122. Determined coal reserves, Lješljani basin (status 1960)

Истражено Дебљина Резерве (000 t) Укупно

Површина m2
поље угља (m) B C1 (000 t)
Деветаци 3,449.048 2,35 7.434 2.981 10.415

Истражним радовима утврђене су, на основу процјене комисије за ревизију резерви

мрког угља и бентонита, резерве према категоријама (табела 123).

Табела 123. Утврђене резерве угља и бентонита, Љешљански басен (стање 1960).
(Грковић, 1976).
Table 123. Determined reserves of coal and bentonites, Lješljani basin (status 1960)

Категорија резерви Угаљ ( t) Бентонит ( t)

A+B 7.434.000
B 1.600.000
C1 2.981.000 800.000
C2 10.000.000 2.000.000

Према утврђеним резервама мрког угља и бентонита, као и могућности

прекатегоризације и даљег повећања истраживањем нових подручја, могу се обезбиједити
нове количине угља и бентонита за рентабилно обнављање старог рудника Љешљана.

5.1.5.2.4. Теслићки угљоносни басен

Теслићки угљоносни басен налази се на сјевероисточним падинама планине Борја.

Сјеверна граница басена налази се код села Осовица и Жарковина. У сливу ријека Велика
Усора и Мала Усора сачувани су терестричко-лимнички седименти.
Истражни радови, који су истовремено били и експлоатациони, започети су почетком
двадесетог вијека, али о њима није сачувано пуно података. Сачувани извјештаји и
записници садрже податке о истраживањима у времену од II свјетског рата до 1960. године.
Рудник угља Теслић основан је 1908. године отварањем ПК Језеро-Гомионица, и
радио је до 1919. године, када се због смањене рентабилности прешло на јамско откопавање
угља. Јамска експлоатација угља трајала је до 1947. године, када је због ширења јамских
пожара напуштена.
Јама Брезово поље радила је од 1917. до 1922. године. Након обустављања ове јаме,
1922. године отворене су јаме Барбара и Ланара. Због честих јамских пожара и повећаног
притицања подземних вода јама Ланара је напуштена 1951. године, а Барбара 1952. године.
Из сачуваних јамских карата види се да је у њима остало још доста неоткопаног угља. Јама
"Барбара" је радила пуних 30 година и из ње су добијене највеће количине угља. Она је за то
вријеме дала већу производњу него све друге јаме заједно.

Републички завод за геолошка истраживања РС "Геозавод"-Зворник

 Минералне сировине Републике Српске 167

Послије затварања јаме Гомионица, 1947. године, отворена је јама "Бардаци". Јама је
затворена наредне године због несташице електричне енергије, као и јама "Зрачњак" у којој
су дубљи дијелови остали нетакнути.
1950. године планирана је експлоатација на подручју Плавуше али није реализована
због бројних тектонских поремећаја и великих притисака.
Важнија истражна бушења вршена су 1951. године, и 1952. године на основу њих је
отворена јама "Баре" (Чичић & Пудар, 1976).
Током 1960. године извршено је истражно бушење већег обима, када је избушено 15
бушотина. Већи број бушотина дао је негативне резултате, што указује на веома сложену
геолошко-тектонску грађу и нерегуларан развој угљеног слоја теслићког угљеног басена.
Овај обим истраживања није био довољан за доношење сигурнијих закључака о
угљоносности појединих дијелова басена.
Кратак вијек појединих рудничких објеката у теслићком басену посљедица је
недовољне проучености монтан-геолошких услова лежишта и неорганизоване експлоатације,
што је допринјело нерационалном кориштењу резерви угља и смањењу перспективности
басена у цјелини.
У раздобљу 1962-1968. године у руднику мрког угља "Теслић" остварена је
производња како је приказано у табели 124.

Табела 124. Производња угља рудника Теслић за период 1962-1968. (Чичић & Пудар, 1976).
Table 124. Coal production in Teslić mine in period 1962-1968

Година 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968.

Приозводња (t) 46.000 53.000 55.000 54.000 56.000 52.000 48.000

Произведени угаљ је сепарисан на стандардне асортимане: комад, коцка, орах и

ситни. Оптимални капацитет производње био је око 60.000 t/год.

У геолошкој грађи обода значајно учешће имају седиментне творевине мезозоика,

представљене стијенама дијабаз-рожне формације, затим горњекредни лапоровити кречњаци
и еоценски кречњаци.
У стубу терестричко-лимничких наслага теслићког басена, могу се издвојити три
члана (Чичић & Пудар, 1976)., који на основу суперпозиционог положаја, литолошких
особина и угљоносности представљају самосталне литостратиграфске јединице:
- подинска зона - (М 11 )
- зона угљеног слоја - (М 12 )
- повлатна зона - (М2 - М3)
Подинске наслаге чине пјесковите и шљунковите глине, црвене и зелене боје, сочива
слатководних квргавих кречњака, пјешчари, конгломерати и лапоровите глине.

Зона угљеног слоја (М 12 ) има континуиран развој на већем пространству, уједначене

је дебљине и бољег квалитета од других угљених слојева.
Често је онечишћен јаловином, коју чине прослојци или сочива лапора, кречњака,
угљеног шкриљца и угљевите глине. Дебљина зоне главног угљеног слоја варира од 1-20 m.
У подручју Барбара-Бардаци дебљина зоне варира од 8-20 m, а угаљ се јавља у виду
неколико одвојених слојева. На простору Баре-Бардаци-Гомјеница угљени слојеви имају
већи економски значај. У том подручју били су лоцирани и сви руднички објекти гдје се
вршила досадашња експлоатација угља.
Непосредна подина главног угљеног слоја је најчешће глина, затим лапоровита глина,
угљевита глина и глиновити лапор. Повлата слоја је изграђена од сивожутих лапора, рјеђе од
лапоровитих кречњака, прошараних тракама угља. У грађи повлатне зоне преовлађују

Републички завод за геолошка истраживања РС "Геозавод"-Зворник

168 Минералне сировине Републике Српске

лапори и лапорци, затим лапоровите глине, кречњаци и пјешчари те прослојци угља.

Језерске наслаге са слојевима угља интензивно су захваћене расједањем. Утврђено је
неколико већих расједа правца JЗ-СИ и ЗСЗ-ИЈИ, који већином припадају типу нормалних
расједа, али се изузетно срећу и реверсни расједи. У отвореним дијеловима лежишта
упознате су одлике главног угљеног слоја. Дебљина и грађа слоја су веома промјенљиви и на
најближим профилима. Дебљина слоја креће се и до 11 m, али само један дио је
експлоатабилан, због квалитативних промјена у слоју. Однос угља и јаловине је различит.
Најчешће, од укупне дебљине слоја, чистог угља има преко 50%. Уочено је да је угљени слој
чистији и са мање јалових прослојака, када је укупна дебљина слоја мања.
И поред тога што просјечна експлоатациона дебљина главног угљеног слоја износи 3-
5 m, у досадашњим експлоатационим радовима, вршено је откопавање угља до 2 метра
дебљине. Добар дио угљене масе остао је неоткопан, што говори о великим губицима угљене
супстанце и ниском степену коришћења билансних резерви. Просјечни квалитет угља дат је
у табели 125.

Табела 125. Квалитет угља главног угљеног слоја теслићког басена (Чичић & Пудар, 1976).
Table 125. Quality of coal of main coal layer in Teslić basin

Влага Пепео S-укупан S-сагор. Саг.мат. C-fix Кокс DTE GTE

% % % % % % % kJ/kg kJ/kg
21,2 15,8 1,92 - 48,8 24,2 40 11.756 13.486

Табела 126. Геолошке билансне резерве угља главног слоја у теслићком басену
(Чичић & Пудар, 1976).
Table 126. Geological balance reserves of main coal layer in Teslić basin

Категорија А B A+B C1 A+B+C1 C2

Резерве (000 t) 315 1.707 2.022 532 2.554 1.293
Укупно A+B+C1+ C2 (000 t) 3.847
VB (000 t) 58

Из табеле 126 се види да су скоро све резерве билансне, али је однос појединих
категорија резерви неповољан. Удио виших категорија износи око 50%, али су велики
губици при откопавању па је укупна сировинска база угља мала.
Крајем 1972. године обустављен је рад рудника у Теслићу. На доношење овакве
одлуке пресудан утицај је имала замјена угља течним горивом (мазут) у великим фабрикама
овог рејона.
Угаљ је експлоатисан претежно јамским путем, и то у плићим дијеловима басена, до
дубине од око 80 m. Планирани су јамски радови и до 200 m дубине, обзиром да се и на тој
дубини очекује присуство експлоатабилних угљених слојева. Искуства стечена при
експлоатационим радовима показују да су тешкоће углавном биле техничке природе.
Гледано у цјелини, услови експлоатације угља из теслићког басена, могу се оцијенити као
повољни.
У претходним радовима појава метана била је позната. Јамски притисци су умјерени,
обзиром да се лапорци налазе у повлати и подини слоја. Појачани притисци јављају се само
на расједима. Дотоци воде су око 2 m3/s, и уједначени су. Нису забиљежени већи продори
воде, који би угрожавали сигурност радова и појединих објеката.
Од 1980. године, усљед скока цијена нафте и њене дефицитарности проистекла је
потреба за отварањем рудника капацитета 60-100 000 t/g, те је урађен Елаборат о
валоризацији преосталих резерви угља у бившем експлоатационом пољу рудника угља
Теслић (Барбара-Бардаци-Баре) (Памић, 1985). На основу оцјене резултата Елабората

Републички завод за геолошка истраживања РС "Геозавод"-Зворник

 Минералне сировине Републике Српске 169

приступило би се изради инвестиционо-техничке документације за отварање новог рудника и

изради пројекта детаљног истраживања и пројекта регионалних геолошких истраживања у
подручјима која гравитирају структури Барбара-Бардаци-Баре.
За обрачун сировинске базе кориштени су сви расположиви резултати ранијих
истраживања-Елаборат из 1961. године, Муфтић & Чичић и резултати неколико бушотина
избушених 1982. године у подручју Гомјенице. Резерве су утврђене само за главни угљени
слој. Дате су и потенцијалне резерве C2 и D1 категорије за цио басен. Главни угљени слој у
подручју Бардаци-Баре раздвојен је јаловим прослојком дебљине од 1.3-7.3 m у двије слојне
плоче: доњу А-I и горњу A-II за које су посебно обрачунате резерве. На основу Елабората о
класификацији, категоризацији и прорачуну резерви угља у теслићком угљеном басену
(валоризација резерви у ревиру Барбара-Бардаци) израчунате су резерве и квалитет како је
приказано у табелама 127 и 128. Степен истражености басена је доста низак, што се види по
великом учешћу потенцијалних резерви.

Табела 127. Утврђене резерве угља за главни угљени слој, теслићког угљеног басена
(ревир Барбара-Бардаци-Баре) (Памић, 1985).
Table 127. Determined coal reserves for main coal layer, Teslić coal basin
(area Barbara-Bardaci-Bare)

Количина резерви (t) по категоријама

Подручје
A B VBB C1 VBC1 C2 D1
Бардаци плоча A-II - 884.350 106.490 112.176 27.085 - -
Баре плоча А-I 76.752 1.948.523 78.897 45.677 - - -
Бардаци-Баре
- - - 1.869.600 - - -
екстраполација око В
Гомјеница - - - 2.682.384 - - -
Бардаци-Баре-
- - - - - 9.446.400 -
Гомјеница
Централни дио
- - - - - 2.071.320 -
басена
Прибинић - - - - - 2.174.640 -
Источни дио басена - - - - - - 17.741.520
Западни дио басена - - - - - - 21.967.800
УКУПНО 76.752 2.832.873 185.387 4.709.837 27.085 13.692.360 39.709.320

Табела 128. Квалитет угља главног угљеног слоја теслићког базена

(ревир Барбара-Бардаци-Баре) (Памић, 1985).
Table 128. Quality of coal of main coal layer, Teslić coal basin (area Barbara-Bardaci-Bare)

Истражно Сумпор Пепео Влага Калорична Калорична

подручје % % % моћ (kcal/kg) моћ (KJ)
Баре-Бардаци(бушотине) 3,95 20,15 28,76 2.973 12.445
Јама Барбара 3,99 16,47 32,36 3.369 14.105
Јама Бардаци 3,37 18,39 33,12 3.080 12.895
Јама Баре(из производње) 3,74 14,04 31,42 3.274 13.706
Јама Баре 4,25 15,00 35,80 2.981 12.480
Јама Шоша(из производње) 3,20 19,07 34,68 2.935 12.288
Гомјеница 5,90 31,88 - 3.646 15.265

Сва претходна геолошка истраживања теслићког басена била су везана за источни дио
басена. Истраживања изведена током 1982. године на подручју Гомјенице, дала су такве
резултате из којих су проистекла даља истраживања. Извршени обим радова током 1986.

Републички завод за геолошка истраживања РС "Геозавод"-Зворник

170 Минералне сировине Републике Српске

године односи се на проспекцију сса 10 km2, подручја Горњег и Густог Теслића., Маркоча и
детаљно геолошко картирање са бушењем на подручју Бардака, Гомјенице и Брезовог Поља
(Скоковић, 1987). Током проспекције дошло се до података о постојању више изданака угља
и његовом залијегању, а бушотина у Маркоча потоку показала је да се ради о доста моћном
угљеном слоју, доброг квалитета. С обзиром на елементе залијегања угљених слојева,
изражену тектонику, као и изексплоатисаност за вријеме Аустроугарске (почетак прошлог
вијека), закључено је да Брезово Поље не представља перспективан терен за површинску
експлоатацију.

5.1.5.2.5. Лежиште угља Месићи

Лежиште угља Месићи налази се око 5 km јужно од Рогатице. Лимничко-терестричке

наслаге овог подручја обухватају површину од свега 2,6 km2 и леже дискордантно преко
јурске вулканогено-седиментне формације. Представљене су плочастим кречњацима
(мјестимично са муглама рожнаца), рожнацима, пјешчарима (слика 38).
Неогени седименти граде брежуљкаст терен, просјечне надморске висине око 600 m,
благо нагнут ка оближњим поточним долинама. Ободни дијелови лежишта су изграђени од
отпорнијих мезозојских творевина па се зато одликују јако наглашеним рељефом, са оштрим
врховима (Вучја глава 773 m и Сурови 818 m) и стрмим странама околних планина.
Угљене наслаге могу се на основу литолошких разлика и положаја угљеног слоја
рашчланити на три посебна члана (Милојевић, 1976):
- подинску зону, дебљине од 10-60 m, која је претежно глиновитог састава;
- угљену зону, дебљине око 15 m, који чине слојеви угља, угљевити шкриљци,
пјесковите глине и глиновити пијескови;
- повлатну зону, максималне дебљине до 160 m, изграђену од слојева лапора, глине и
глиновито-лапоровитих пјешчара.
Угљоносни седименти, који нису детаљно истраживани, имају дебљину до 200 m. На
основу аналогије са сличним неогеним наслагама претпоставља се да припадају средњем
(евентуално и доњем) миоцену.

Угљена зона најбоље је испитана истражним окном "Халуге" израђеном у фази

истраживања овог ревира 1957. године. На овом дијелу терена, угљена зона представљена је
слојевима (одоздо на горе): угаљ 0,51 m; угљевити шкриљац 0,38 m; угаљ 0,17 m; угљевити
шкриљац са угљем 1,11 m; угаљ 0,60 m; угљевити шкриљац 0,98 m; угаљ 0,27 m; угљевита
глина 0,36 m; угаљ 0,56 m; угљевита глина 0,29 m; угаљ 0,52 m; угљевити шкриљац 0,10 m;
угаљ 0,27 m; угљевити шкриљац 0,10 m и угаљ 0,40 m. У зони дебелој укупно око 8 m, на
чист угаљ долази око половина (4 m) а остатак чини угљевити шкриљац (највећим дијелом),
који би дјелимично могао представљати комерцијалну сировину, и угљевита глина. У
просјеку је експлоатабилно свега 2,6 m (Милојевић, 1976).

Слика 38 . Профил кроз угљено лежиште Месићи (Милојевић, 1976).

Figure 38. Cross-section thru Mesići coal bearing

Републички завод за геолошка истраживања РС "Геозавод"-Зворник