I

UDK 625.848:002.2 Ukupno strana~ 9

""'i
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Projektovanje i gradenje puteva
JUS
TEHNICKIUSLOVIZAIZRADU
SA OBAVEZNOM CEMENTNOBETONSKOG KOLOVOZA
U.E3.020
1987.
PRIMDfOM
ad 1988-01-23 Pravilnik br. 07-93/205 od 1987-08-04; Siuzbeni list SFRJ, br. 69/87.

Technical requirements for cement concrete slab pavement

Ovaj standard je nastao revizijom standarda.JUS U.£3.020 iz 1964. godine.

SADRZAJ
Strana
1 Predmet standarda .••.•.•.••.••..•.•.••. . .....•.•.•....•.•...••..•...... . . 2
2 Veza sa drugim standardima ••..•••••.............•••.•....•....••..••••......2
3 Definicije ••.•••....•••. . ......••••••.....••..•.••.•.•• • •.••.••.•....... 2
4 Tehnifki uslovi za kolovoznu konstrukciju ••••..•••.•...••....••••.•.•....•..• . ..• 2
4.1 Dimenzionisanje •........•....•.......................... . ....•...••. _ • ... 2
4.2 Tipovi kolovoznih konstrukcija ....••••....•.••..... . ..•.... . ••......•.•....... 3
4.3 Uslovi za elemente kolovoznih konstrukcija ....•... . ...... ; ..... . ......•...•...... .4
4.3.1 Nasip i posteljica •...•••..................................•..•.... •• •...•. •4
4.3.2 Kolovozna konstrukcija ...... . ...•••..•••...........•............... • ...• _ .• 4
5 Uslovi kvaliteta za materijale ...•••.•.••.•.••.•••.•.••.••..••.•••••...••.•..•.•9
5.1 Cement •.•••.••.•........ . ..•.•.•.... . .......••....••••...•..•.........9
5.2 Agregat . . • . . . . • . . . . . . • • . . . • . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • • . ...... 10
5.3 Voda .••..•...••....••••••.•..••...•.•..................••.•.•••..... 10
5.4 Celik •..•..•.•.•.....•.••••...•...•...........•...•......•••..••..... 10
5.5 Hemijski dodaci betonu i pigmenti .......... • ............•..•.••.•••....•..•..• 10
5.6 Beton ..•.•••.•..•••••.............. . . . ...••...•....... • ...•.•..•.•..• 11
5.7 Podlozni materijali ......••........•...• .. ..•..•.•.••..............•...... 12
5.8 Materijali za ispunu .•..•..•• . ..••..•.•...•.............•........•..••....• 12
5.9 Materijali za obradu povr5ine •............. . ... . •.....•..•..•...•..•.....•.•. 13
6 Uslovi za spravljanje betona • • • . . • . • . . • • • • • • . • • • . • • • . • . • • • • • • • • . • • . • . • • • . • . . . 13
6.1 Sastav ......••...•..•.•.. . •.•........•.....•...•.• . ..•.•...•.•..... • .• 13
6.1.1 Kolicina cestica do 0,25 mm .....•..........•.•..•.•.•••••..•...•••..•.•..• • 13
6.1.2 Kolicina vode i konzistencija •.•..•••..............•.... . •••....•..•..•.....• 13 .
. 6.1.3 Kolicina mikropora •••..........•.. . ..... ••• •.•......•.........••••...•••. 13 :
6.2 Proizvodnja betona ••..•.••...•.•.•.....••.......•.... . .......••..••...... 14
7 lzrada cementnobetonskog kolovoza ••...••.•...••..•••..•• . .....••••••••..•••. 14
. 7.1 Ugradivanje betona .•....•.••.••.....•........•..•.....•.•....••...•..•... 14 ,
7 .1.1 Priprema podloge ..........••••....•.•.........••.................•..•... 14 ;
7.1.2 Oplata i kolosek ..•.. •. ..•.• • ••••••••...•••... . •...... . ....•.•..•••...... 14 ,
7.1.3 Transport-betona •••....•. • ....•......•.•...••.•..•••........•.......•••. 14 ~
7.1.4 Nanosenje betona i polaganje armature ..............•.•.•..•.......•.. • . • . . . . . . . 14
7.1.5 Zbijanje betona i zavrsna obrada povrsine ......• . ... . ....•....•...••... ·••..•..... 14
7.1.6 Betoniranje pri niskim i visokim temperaturama ...•.••.•.•............. .. · .•.••..•.•. 15
7.1.7 Prekidi betoniranja .•...••. • . . .......• . •.......••..•........•....•.•....•. 15
7.2 lzrada spojnica ...•••.•.••• . .....................•.•.••.•.....•••.•.•.... 15

II izdanje SAVI!.ZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACJJU

 JJ
Strana 2 JUS U.E3.020

!7 .2.1 lzrada prividne spojnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . • . . . . • . . . . . . . . . • . . . . . . 15

. ;7.2.2 lzrada pritisnute spojnice .......... • •........... . . . . . . . . . . . . . . . .. . ......... . 15
f
~
.7 .2.3 lzrada prostorne spojnice . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... .. . . . . . . . . ..• . . . . . . . . . . 16

l
l7.2.4 Masina za rezanje spojnica ............ .. ........ • . ...•.....•. . ..••.......... 16 .
'7 .2 .5 Zalivanje spoj nica ..•.... . .•...... .. . . .... .. .. • •..••.••...•.• . ...... . . . .. . 16
7.2.6 lzrada mozdanika i kotvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..•... . ...••..•....•.... . 16
7.3 Nega i zastita betona . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .•....... . •......•...... 16
I
~
7.4 lmpregnacija •..... . ......•..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . · ..... 16
7.5 Uslovi puStanja kolovoza u saobraeaj . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . • . . . . • . . . . . . . . . . . . . . 16 I
. 8
8.1
8.2
8.3
Uslovi kvalite1:a . . . • . . . • • • • . . • . . • . . . . . . . . . • . • • • . . . • • • • . . • . • • • . • • • • . • . .... 17
Prethodna ispitivanja . .. .............. . .. .. ....... ... . ... ....... .. •.....•. . 17
Probno polje ...... . .. . •..................•..... • . • • . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . 17
Kontrola proizvodnje betona .......•... . ..••...•.........•....... . .•....... . 17
I
i
i
8.4
8.4.1
Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konst rukcije ..•.........••...... • . . . . . . . . . . . 17
Najmanja ucestalost ispitivanja svojstava ocvrslog betona .....•..•..•...•••.. •. ...... . . 17 I
8.4.2
8.5
8.5.1
8.5.2
Kriterijumi preuzimanja po pojedinim svojstvima .•. . . . . . ... . ........••...• . ....... • 18
Naknadno dokazivanje kval iteta . . . . . • . . . . . • . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . • . . . . ..•. 18
Nakn~dr10 dokazivanje pritisne cvrstoee betona . . . . . . . . . . • . • • . . • . . . . . . . . . . . . . . ..•. 18
Naknadno utvraivanje zatezne cvrstoee betona . . . . . . • . • . . . • . . . . . . . . . . .. .. ...••..••. 18
i
~
8.5.3 Naknadno ispitivanje drugih svojstava betona • . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . • . . . . . . • . 18

I
1 Predmet standarda
Qvim standardom se utvrduju uslovi i nacin izrade cementnobetonskog kolovoza za sve vrste puteva i
saobraeajnih povrsina.
I
Ovaj standard se ne odnosi na posebne nacine izrade cementnobetonskog kolovoza na mostovima, na
cementnobetonske kolovoze od prefabrikovanih elemenata i prenapregnute cementnobetonske kolovoze.

2 Veza sa drugim standardima

Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi dat je na kraju standarda.

3 Definicija

Cementnobetonski kolovoz je kruta kolovozna konstrukcija u kojoj je agregat vezan cementnim vezivom.

4 Tehnicki uslovi za kolovoznu konstrukciju

4.1 Dimenzionisanje

Debljina kolovozne konstrukcije sa cementnobetonskim kolovozom odreduje se projektom.

Kolovozna konstrukcija sa cementnobetonskim kolovozom mora biti u stanju da neposredno primi sao-
braeajno optereeenje i da ga istovremeno raspodeljuje na posteljicu, bez St:etnih posledica ·za nasip i
temeljno tlo. Cementnobetonski kolovoz mora da zaSt:iti noseee slojeve kolovozne konstrukcije, nasip i
terneljno tlo od neposrednog uticaja padavina.
Najmanja debljina nearmiranih cementnobetonskih kolovoznih ploca mora iznositi na javnim putevi ma
i saobracajnim povrsinama:

I
sa vrlo teskim saobracajnim optereeenjem (preko 1 000 prolaza naziv-
nog osovinskog optereeenja (NOO) od 80 kN prosecno godisnje dnevno
na najoptereeenijoj saobraeajnoj traci) ...•.••..••... • •••••.••• ; .....• • ..... 20 em
sa teskim saobracajnim optereeenjem (301 do 1 000 prolaza NOO 80 kN
na dan i traku) 18cm
I
I
 JUS U.E3.020 Strana 3 .

sa ostalim saobracajnim optereeenjima (do 300 prolaza NOO 80 kN na

dan i traku) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 em
- rezervisanim za bicikliste i pe5ake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 em
Saobracajno optereeenje se odreduje prema standardu JUS U.C4.010.

4.2 Tipovi kolovoznih konstrukcija

U principu, kolovozna konstrukcija sa cementnobetonskim kolovozom se sastoji od:

- cementnobetonske.'kolovozne ploce,
- vezanog (vezivom stabilizovanog) sloja i
- nevezanog (mehanicki stabilizovanog) sloja (tampona).
Tipovi kolovoznih konstrukcija sa cementnobetonskim kolovozom prikazani su na slikama 1 i 2.

Mereu em

II Ill IV

II @-®

Slika 1 - Dvoslojni cementnobetonski kolovoz

Cementnobetonska kolovozna ploca kod jednoslojnog i kod dvoslojnog cementnobetonskog kolovoza

(habajuCi i donji sloj) moze se izraditi sa iii bez armature.

Mereu ~IJI ·

n . Na slikama 1 i 2 je:
.G) - gornji (habajuci) sloj betona
2 - mrezasta armatura
- donji sloj betona
@-® - jednoslojn i beton
tl - sloj bitumenom vezanog agregata
OD. co
- sloj cementom vezanog agregata
o. ® 0 - plasticna folija (papir)
D OD
D.. • @ - sloj mehanicki stabilizovanog agregata
. 1\ • 0::1 (tampon) ·
0 v v .
o"' ~ ·~ @- filtarski sloj (netkani tekstil - pustina)
@ - nasip
@ - pobolj5ani zavr5ni sloj nasipa

Slika 2- Jednc~ojni cementnobetonski kolovoz

• Strana4 JUS U.E3.020

4.3 Uslovi za elemente kolovoznih konstrukcija

4.3.1 Nasip i posteljica

Nasip i posteljica kolovoznih konstrukcija sa cementnobetonskim kolovozom mogu biti izvedeni iz zem-
ljanog iii kamenog materijala, prema standardu JUS U.E1.010.
Kameni i mesani materijal maze se ugraditi mehanickim stabilizovanjem, u svemu prema standardu JUS
U.E9.022, a zavrsni sloj zemljanog materijala, u debljini najmanje 20 em, treba da je stabilizovan krecom
prema standardu JUS U.E9.026 iii odgovarajucim hidraulicnim vezivom.
lzgradnja cementnobetonskog kolovoza prema ovom standardu uslovljava nasip i posteljicu sa odgovara-
jueom nosivoscu, profilom, ravnoscu i stabilnoscu, u svemu prema standardima JUS U.E1.012, JUS
U.E8.010 i JUS U.C4.016.
Posteljica ispod cementnobetonskog kolovoza mora biti izvedena u dovoljnoj sirini i prilagodena tehno-
logiji ugradivanja cementnobetonskog kolovoza. I
4.3.2

4.3.2.1
Kolovozna konstrukcija
Kolovozna konstrukcija sastoji se od cementnobetonske kolovozne ploce i slojeva ispod nje.
Slojevi ispod cementnobetonske kolovozne ploce
II
Slojevi ispod cementnobetonske kolovozne ploce moraju biti izvedeni:
za vrlo tesko i teSko saobraeajno optereeenje, prvenstveno od vezanih agregata (tipovi I i II na slikama
I•
1 i 2),
za srednje saobraeajno optereeenje od vezanih i/ili mehanicki stabilizovanih agregata (tipovi I, 11 i Ill
na slikama 1 i 2).
I
- za lako i vrlo lako saobracajno optereeenje od mehanicki stabilizovanih agregata (tipovi Ill i IV na sli-
kama 1 i 2),
za biciklisticke i pesacke staze od mehan icki stabilizovanih kame nih materijala i/ili hidraulicnim vezivi·
rna stabilizovanih zemljanih materijala poboljsanog zavr5nog sloja nasipa (tipovi Ill i IV na slikama
1 i 2).
lzrada cementnobetonskog kolovoza prema ovom standardu uslovljava izradu:
- sloja od bitumeniziranog materijala po vrueem postupku prema standardu JUS U.E9.021,
- sloja od materijala stabilizovanih cementom prema standardu JUS U.E9.024,
- sloja od mehanicki stabilizovanih agregata iii kamenog materijala prema standardu JUS U.E9.022 i
- ostalih savremenih podloga za puteve prema standardima JUS U.E9.020 i JUS U.E9.028.
Potrebnu zaStitu nasipa i posteljice protiv dejstva mraza treba osigurati odgovarajucom debljinom sloja
mehanicki stabilizovanog agregata (tampona), sa kojim se mogu u tu svrhu, delimicno iii u celini, zame-
niti i potrebni slojevi bitumenom iii cementom vezanih agregata.
Potrebno ocuvanje cistoee mehanicki stabilizovanog agregata, ugradenog na posteljici od hidraulicnim
vezivom stabilizovanog zemljanog materijala, treba obezbediti odgovarajucim meduslojem (filter od ne-
tkanog tekstila iii drugog pogodnog materijala).
' 4,3.2.2 Cementnobetonska kolovozna ploca
Cementnobetonska kolovozna ploca moie se sastojati iz jednog iii dva sloja. Kod izrade u dva sloja po
pravilu primenjuju se za pojedine slojeve betoni razlicitog kvaliteta, ali spravljeni iz istog cementa.
Cementnobetonska kolovozna ploca ima na celoj sirini istu debljinu, po pravilu sa jednostranim poprec-
nim nagibom.
4.3.22.1 Spojnice (sastavci)
Radi skupljanja i istezanja usled temperatumih promena, cementnobetonski kolovozi se dele poduz·
nim i poprecnim spojnicama na cementnobetonske kolovozne ploce kvadratnog oblika. Ukoliko je siri-
na cementnobetonskog kolovoza veea od 4 m, ona se deli dote velicine poduznim spojnicama,i to:
I
- prividnim spojnicama iii
- pritisnutim (radnim) spojnicama.
Duzina nearmiranih betonskih kolovoznih ploca, koja ne sme biti veca od 25~truke debljine betonske
ploce , a moie iznositi do 6 m, odreduje se razmakom poprecnih spojnica koje mogu biti:
prividne,
- prostorne,

..
~--------------·~~f"'-~----~--- --·---~··WJ-404 - ;;::oz;:;~x.-r.~--------------..J!
 JUS U.E3.020 Strana 5

pritisnute,
pod uglom od 75° do 90° na osu puta .
Poprecne spojnice dveju susednih traka moraju se sa poduznom spojnicom suceljavati u jednoj tacki.
Meduprostor (zleb) spojnice mora biti ispunjen odgovarajucim materijalima prema t. 5.7 .

4.3.22.2 Prividne spojnice

Prividnim spojnicama osigurano je da pri prekoracenju zatezne cvrstoee betona na cementnobetonskom
kolovozu pukotine nastaju na kontrolisanom mestu.
Dubina zareza prividne poprecne spojnice (na slikama 3 i 4) mora iznositi 25 do 30% debljine kolovozne
place; a sirina 3 do 4 mm. Dubina i sirina razreza prividne poprecne spojnice kod betonskih kolovoznih
ploca duzine do 6 m mora iznositi kao u tabeli 1. Sirina pukotine se odreduje ujutru na najmanje 7 dana
starom betonu.

Tabela 1
Razrez prividne poprecne
Sirina pukotine ispod zareza
spojnice
usled skupljanja
(mm) dubina sir ina
(mm) (mm)

do 1
.25
. 8
1 do 2 .30 12
iznad 2 35 15

Mereu em
1zolovani moidanik cp g?_rpfl'l

I
I
Umetak (letva)
13,25
'
sao
~~ Slika 3a - Poprecna prividna spojnica sa umetkom (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne
place deblj[n~ 22 em)

Mereu em ·
f-
1zolovani mofdanik cp 22 mm

• •
I
I l Umetak (fetva)

I
I Slika 3b - Pop;ecna prividn:.: spojnica s~ urile:imm (primer armirane cementnobetonske kolovozne
) place debljine 22 em)
Strana 6 JUS U.E3.020

Mereu em I
lzo/ovani moldanik cp 22_ mm
I
I
II
I
I
5QO
i
Slika 4 - Poprecna prividna spojnica bez umetka (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne place
debljine 22 em)
2QO •I · Mereu ern
I
08 I Pre,maz

Kot>a 016mm. l

- - - - · --.1
Umetak (letval._
i

i
'
I
Slika 5 - Poduzna prividna spojnica

Dubina za.reza podu.Zne prividne spojnice {sl. 5) iznosi 30 do 40% debljine kolovozne place, a sirina 3
do 4 mm. Dub ina razreza mora iznositi 25 mm, a sirina 6 mm.
4.3.2.2.3 Pritisnute spojnice
Pritisnutim spojnicama koje razdvajaju cementnobetonske kolovozne place po celoj debljini izvodi se
prikljucak novih cementnobetonskih kolovoznih ploca na vee ocvrsle cementnobetonske kolovozne
ploce. Kod tih spojnica ne ostavlja se nikakav prostor za istezanje i one razdvajaju cementnobetonske ko-
lovozne ploce jednu od druge po celoj debljini.
Dubina razreza poduzne pritisnute spojnice (sl. 6) i poprecne pritisnute spojnice (sl. 7) mora iznositi
35 mm, a sirina razreza 10 mm.
2QO
Mereu em
· Premaz,

~t=+=================~L~~~~~;;~==================~~ kotva¢16mm
-- I ----- ~----- I '"'

~---·----------'B,C.!.O.O~ ·,···~-- ~
·""' Premaz bituffl_eno'!!:_
I
Stika 6- Poduzna pritisna spojnica (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne ploce debljine
22 em)

~----------------------~·~·-~-·~----~--·---------· --·------------------------------------~
I
 JUS U.E3.020 Strana 7

Mereu em

\
\ Premaz bjtumen__
om

; - - - ------·-----6Q_O___,_ _ _ _ _ _ _ _ _ j_,,
Slika 7 - Poprecna pritisna spojnica

. 4.3.2.2.4 Prostorne spojnice

Prostorne spojnice koje razdvajaju cementnobetonske kolovozne ploce po celoj debljini i omogueavaju
njihovo istezanje izvode se samo na prikljuccima cementnobetonskog kolovoza kod objek11ta (mostovi,
vijadukti) slika 8 iii za odvajanje cementnobetonskih kolovoznih ploca od krutih postrojenja na pute-
vima, npr. sahtova i ivicnjaka (slika 9).
Dubina zleba poprecne prostorne spojnice (sl. 8) mora iznositi 35 mm, a sirina zleba u cementnobeton-
skim kolovoznim plocam11 do 25 mm.

I
Mereu em
Umetak (daska)
2.0

~~ t,.,.--·::r4::+-..,l\\... . . _=o=J'===I';c;F'=,..J\,~--=-='"""''=,--J-~r
i

I
I Slika 8 -
I 1-¥15
r--· 13. As
·-'-'-'---.-;..-"-""''---...-.,
50.0

Poprecna prostorna spojnica na kolovoiu ispred mostova

Mereu em·

Profit za zaptivanje

I
I
I

II Elasticn} umetak
(stiropor)
i
I
~
s ,ika S - Prostorna spojnica za prikljucak kod objekta
Strana 8 JUS U.E3.020

r- 4.3.2.2.5 Mozdanici i kotve

Za preno$enje optereeenja i osiguranja visinskog polozaja betonskih kolovoznih ploca kod poprecnih
spojnica moraju se predvideti mozdanici, 11 za sprecavanje razmicanja cementnobetonskih kolovoznih
ploca kod poduznih spojnica predvideti kotve (sidra} (slike 10, 11, 12 i 13}.

Mereu em

5,0 ]7,5 37.5 ~0

I I I
'
I
'
I

~--r~_:.:::..:.:...:=---t-+~_:..~=~----....,lr+1~2,5 spojnica
Poprecna
I
Slika 10- Raspored mozdanika kod poprecne prividne spojnice (na putu sa po dve vozne tr11ke u is·
tom pravcu)

75,0
. r·
Mereu em
I
Korpa

Poduina prividna
spojnica
I
I
Slika 11 Raspored kotvi poduzne prividne spojnice

Mereu em
I

Slika 12 - Detalj korpe

Mereu em

Sredina .spo/jasnja ivica

Slik& 13 -- Raspored iioo!.d~ni.<a kod prostorne spojnice

 JUS U .E3.020 Strana 9

' 4.32.2.6 Armatura

Na neravnomernom podtlu iii uko!iko duzina cementnobetonskih kolovoznih ploca prelazi 25-struku
debljinu tih ploca treba predvideti
- jednostruku (gornju) iii
- dvostruku (gornju i donju)
armaturu, za koju se koristi zavarena mrezasta armatura ito:
- za vrlo tesko, tesko i srednje saobraeajno optereeenje n!!jm!!nje u kolicini 3 kg/m 2 , a
- za lako i vrlo lako saobraeajno optereeenje najmanje u kolicini 2 kg/m 2 •
Ukoliko se ocekuju velika i neravnomerna sleganja iii druga vanredna optereeenja cementnobetonskog
kolovoza, projektom treba predvideti dvostruko armiranje cementnobetonskih kolovoznih ploca.
Kolicin11 poduzne armature u mrezama mora biti priblizno 1,5 puta veea od kolicine poprecne armature.
Gustina armature se povecava u smeru prema ivici ploca (sl. 14).
Gomju armaturu treba predvideti u dubinu 4 do 7 em pod povrsinom cementnobetonskog kolovoza, a
donju armaturu najmanje 3 em od donje ivice cementnobetonske kolovozne ploce.
Precnik zica u mrezastoj armaturi treba iznositi najmanje 5 mm. Razmak poduznih zica. i/ili sipki ne
sme biti veci od 15 em, a n!szmak poprecnih ziea ne veci od 30 em.

I Slika 14 -:-. Raspored zica u mrezastoj armaturi

I
5 Uslovi kvaliteta za materijale

Kvalitet materijala i betona za cementnobetonske kolovoze mora u svemu odgovarati jugoslovenskim

standardima i propisima za beton i armirani beton, kao i dodatnim zahtevima ovog standarda.

6.1 Cement

Za izradu betona za cementnobetonske kolovoze moraju se upotrebiti cementi klase 35 iii 45 od portland-
cementnog klinkera koji ispunjavaju uslove kvaliteta prema st!!ndardima JUS B.Cl .011 i JUS B.C1.013 i
koji zadovoljavaju sledeee dodatne zahteve:

I - sadrfaj dodataka najvise 15% (m/m), od toga pucolana najvise 5% (m/m),

- sadrzaj C3 Ado 10% (m/m),
- finoca mlevenja po Blenu (Blaine) do 370 m 2 /kg, kod dodatka pucol!!na do 390 m 2 /kg,
- voda za standardnu konzistenciju do 29% (m/m),
- pocetak vezivanja kod 20 °C nakon 2 h,
- pocetak vezivanja kod 30 °C nakon 1 h,
- savojna cvrstoea nakon 28 dana najmanje 6 MPa.
Svi slojevi betom1 u istc•m proflhJ beton~k~ koJovozne ploce moraju se spravljati od istog cementa.
Strana 10 JUS U.E3.020

i 5.2 Agregat

II
!

·j Za pripremanje betona prema ovom standardu mora se upotrebiti agregat koji ispunjava uslove kvaliteta
[
prema standardima JUS 8.83.100 i JUS 8.82 .010 i dodatne uslove prema ovom standardu.
Otpomost kamenog agregata prema drobljenju,odredena prema standardu JUS 6.88.045 za gradaciju
,6" {postupak Los Angeles) mora biti:
a) za kameni agregat za habajuci sloj cementnobetonske kolovozne ploce:
- za vrlo tesko saobraeajno optereeenje najvise 16% {m/m),
- za teSko saabracajno optereeenje najvise 18% {m/m).
- za ostala saobracajna optereeenja najvise 22% {m/m),
I
b) za kameni agregat za donji sloj cementnobetonske kolavozne place najvise 30% (m/m).
Otpornost zrna kamenog agregata velicine preko 4 mm prema smrzavanju, odredena prema standardu
JUS 6.88.044 iznosi:
- za habajuci sloj cementnobetonske kalovozne ploce najvise 3% (m/m),
- za donji s!aj cementnobetonske place najvise 5% (m/m).
Velicina najveeeg zrna agregata ne sme biti veea od 1/3 debljine sloja betona.
Granulametrijski sastav mesavine agregata utvrduje se ispitivanjem, pri cemu se vodi racuna o uslovima
kvaliteta, 0 nacinu i uslovima transporta i ugradivanja betona.
Agregat za habajuci sloj cementnobetonske kolovozne ploce za vrlo tesko, tesko i srednje saobraeajno ~
opterecenje mora sadrzati u nazivnim frakcijama iznad 8 mm najmanje 50% mase drobljenih zrna.

!5.3

:S.4
Voda

Za izradu betona moze se upotrebiti voda za koju postoje dokazi da je podobna prema standardu JUS
U.M1.058.

Celik
I
Za armiranje cementnobetonskih kolovoznih ploca upotrebljava se mrezasta armatura MAG 500/560 i
MAR 500/560 prema standardu JUS U.M1.091.
Za mozdanike maraju se upotrebljavati sipke od glatkog celika od 60200 (GA 240/360) a za kotve
sipke rebrastog celika C0503 (RA-400/500-2) prema standardu JUS .C.K6.020,kao i propisa za beton
i armirani betan.
Mozdanici se moraju izraditi u duzini od 500 mm, i to kod cernentnobetonskih kolovoza:
- za vrlo tesko i tesko saobraeajno opterecenje od sipki nazivnog precnika najmanje 22 mm, a
- za ostala saobraeajna optereeenja od sipki precnika najmanje 16 mm.
Mozdanici moraju obavezno biti izalovani po celo~ duzini odgovarajucim premazam; a sama izuzetno
se maze upotrebiti bitumen za premaz.
Kod cementnobetonskih kolovoza kotve se izraduju:
- za vrlo tesko, tesko i srednje saobraeajno optererenje od sipki precnika 16 mm i duzine BOO mm, a
- za ostala saobracajna optereeenja od sipki precnika 14 mm i duzine 600 mm.
U slucaju upotrebe sipki od glatkog celika, umesto rebrastog celika mora se poveeati duzina kotve za
10%.
Kotve moraju biti odgovarajure izolovane samo na sredini u duzini 200 mm.
Korpe za osiguranje odgovarajueeg polozaja mozdanika i kotva u cementnobetonskim kolovoznim ploca-
ma izraduju se od zavarene mrezaste armature precnika zice 5 mm.
Armaturne mreze i sipke za mozdanike i kotve rnoraju se transportovati i uskladiStiti prema propisu za
beton i armirani .....
{
beton. Kvalitet celika za cementnobetonske kolovoze ispituje se prema propisima za
beton i armirani ' betdn i prema odgovarajuCim standardima.

5.6 Hemijski dodaci betonu i pigmenti

Kod pripremanja betona mogu se upotrebiti dodaci betonu za p lastificiranje, aeriranje iii osiguranje dru- .
gih svojstava koji zadovoljavaju uslove kvaliteta prerna standardu JUS U.M1.035.
Pre pripreme betona sa dodacima mora se proveriti da li dadatak odgovara deklarisanoj nameni prema
standardu JUS ·U.M1.037 ,;; to sa cementom koji ee se upotrebljavati za prip~emu betona.

ll.. - --------------::t. . taii~·J,.~-Jr.I:IIN-.c..•t•I~WI·&J.IJ·I.·-·•t••lill-t;"'l'L••-'«IIJII!·.-.c_,..d&W'.lD:!..,•--------------.l,

 JUS U.E3.020 Strana 11

I 5.6
Ukoliko se zahteva bojenje betona mogu se upotrebiti odgovarajuci anorganski (mineralni) pigmenti
prema standardu JUS H.C1.010, za koje je prethodno dokazano dane uticu Stetno na svojstva betona za
cementnobetonske kolovozne ploce, utvrdene ovim standardom.
Beton

Ocvrsli beton mora ispunjavati uslove utvraene u t. 5.6J do 5 .6.6.

5.6.1 Cvrstoca
Cvrstoca betona odreduje se markom betona MB i minimalnom zateznom cvrstoeom pri savijanju fzs"
Zahtevane vrednosti cvrstoea za predvidena saobraeajna optereeenja date su u tabeli 2.

Tabela 2

Predvideno saobraeaj - MB Zatezna cvrstoca pri

no optereeenje savijanju
.
f zs
(MPa)
(MPa)

vrlo tesko 40 5,0

tesko 35 4,5
ostalo 30 4,0 ,.·

5.6.1.1 Marka betonadefinisanaje 10 %-tnim fraktilom normalne raspodele rezultata ispitivanja pritisne cvrsto·
ee kod starosti betona od 28 dana. Projektom konstrukcije moze se MB· definisati cvrstoeom pri starosti
veeoj od 28 dana.
5.6.1.2 Zatezna cvrstoea pri savijanju ispituje se na prizmama 10 X 10 X 40 em prema standardu JUS U.M1.D10.
Vrednosti u tabeli 2 predstavljaju 1 %-tni fraktik normalne raspodele rezultata ispitivanja pri starosti
od 28 dana.

5.62 V o done prop us t I j i v o s t

Marka vodonepropustljivosti prema standa-du JUS U.M1 .015 pri starosti betona od 28 dana ne sme biti
ni~a od V6 za betone u cementnobetonskim plocama koji su neposredno izlozeni atmosferskim uticaji-
ma.
5.6.3 0 t po r no st p r e m a m r a z u i so I i m a z a o d m r z a v a n j e

Beton nosivog sloja cernentnobetonskog kolovoza koji je izlozen ciklusima smrzavanja i odmrzavanja mora
odgovarati mi nimalno marki smrzavanja 200 prema standardu JUS U .M 1.016 pri starosti betona od 28 da·
na.
Otpomost povrsine betona habajueeg sloja u podrucjima gde se upotrebljava so za odmrzavanje leda
mora odgovarati stepenu oliteeenja .,o" prema standardu JUS U .M 1.055.

5.6.4 0 t po r no st p re ma ha b a nj u
Habanje habajueeg sloja ''bu5enjem, ispitano prema standardu JUS 8.88.015 pri starosti betona od 28
dana, ne sme biti veee od 18-cm 3 /50 cm2 u suvom stanju i 35 cm 3 /50 cm 2 u vodom zasieenom stanju.

. 5 .6.5 Debljina eementnobetonskih ploca

Debljina pojedinog sloja kao i celokupna debljina cementnobetonske kolovozne ploce moze odstupati od
projektom odredene debljine za najvi5e - 1 em.

II 5.6.6
Debljina cementnobetonskog kolovoza odreduje se na izbusenim jezgrima precnika 15 em.

R a v n o s t, v i s i n a i p r a v a c c e m e n t n o b e t o n s k o g k o I o v o z a
Dozvoljena odstupanja povrsine cementnobetonskog kolovoza od ravnosti, projektovane visine i pravca
na bilo kom mestu na kolovozu data su u tabeli 3.

I .J '
r-
Strana 12 JUS U.E3.020

Tabela3
I
Predvideno saobraeajno Dozvoljeno odstupanje i
optereeenje
od ravnosti od visine od pravca I
I
mm mm mm

- vrlo tesko, tesko i sred-

nje I 4 ± ~ 20 30
- lako 6 ± 40 50
- vrlo lako i druga 6 ± 40 100

I
Odstupanje u pogledu ravnosti odreduje se ravnjacom duzine 4 m u bilo kom polozaju letve.
Dozvoljena odstupanja povrsine cementnobetonskog kolovoza ni u kom pogledu ne smeju prouzrokovati
primetne neravnine kao ni zaostajanje vode na kolovozu.

5.7 Podlozni materijali

Plasticna folija debljine do 0,1 mm sa 100 %-tnom istegljivoscu kod temperatura od + 5 do+ 30 °C mo-
ra se upotrebiti ispod cementnobetonskih kolovoznih ploca ukoliko se one ugraduju neposredno na sloj
mehanicki stabilizovanog kamenog materijala.
Plasticni netkani tekstil sa odgovarajucom sposobnoscu zadrzavanja finih cestica maze se upotrebiti

5.8
za sprecavanje utiskivanja finih cestica iz zemljanog materijala u nadgradeni sloj.

~aterijali za ispunu
Za ispunu kod spojnica mogu se upotrebiti umeci i mase za zalivanje (sl. 15).

Mereu ·am
II
Masa za za/ivanje _
fretf1qcJ_IJI P!f!_!718_~
· (ukoll«o je potreba) Razrez spojnice
Donja ispuna
(gumena traka)
_55-
Zarez .
.spojnice

Zaititni umetak
(uko/iko je potreban)
a~l I
I
Pukotina

Slika 15

Umeci u prostornim spojnicama ne smeju sprecavati istezanje cementnobetonskih kolovoznih ploca, a

istovremeno moraju biti toliko kruti da se ne izoblice pri zbijanju betona. Oni ne smeju biti topljivi u
vodi niti upijati vodu iz svezeg betona. Ako se upotrebljavaju umeci od mekog drveta oni moraju biti ·
ravni, pravilnih ivica i bez C:vorova i odgovarajuee zaStieeni.
Ukoliko se u prividnim spojnicama predvida ugradnja donjih umetaka, oni moraju biti od pogodnog ma-
terijala koji nije trosan, najcesee od za5tieenog mekog drveta iii plastike i odgovarajueeg oblika da se kod
ugradivanja betona ne bi izoblicili.
U izrezani prividni zleb moraju se ugraditi profili za zaptivanje od materijala koji nije tro5an a koji je
elastican i malo upija vodu.
· Masa za zalivanje spojnica mora biti elasticna i mora imati svojstva prema standardu JUS U.M3.095.

;.__ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
_ ---~-~-----..-_...,. • .,_ a • :zt ~nn:nr.::r.t,
I
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--J,
 JUS U .E3.020 Strana 13

r· Materijali za obradu povrsine

\5.9
~
Za zaStitu, negu i impregnaciju povrsine cementnobetonskog kolovoza mogu se upotrebiti hemijska za-
Stitna sredstva za odgovarajucu namenu. Naneseni film zaStitnog sredstva mora efikasno delovati najma-
nje 7 dana a da pri tome ni u cemu ne remeti proces vezivanja cementa i nema stetnih fizickih uticaja
na povrsinu betona.
Za povecanje otpora klizanju i otpornosti prema habanju povrsine cementnobetonskih kolovoza mogu se
primeniti odgovarajuci materijali za povrsinsku obradu.

6 Uslovi za spravljanje betona

6.1 Sastav
Sastav betonske mesavine za cementnobetonske kolovozne p!oee odreduje se na temelju prethodnih
ispitivanja svezeg i ocvrslog betona s predviaenim materijalima, za predvidene uslove gradenja i namenu
kako je to zahtevano prema propisima za beton i armirani beton za kategoriju betona B II.
Kolicine sastojaka betonske mesavine izracunavaju se u masama i apsolutnim zapreminama, a receptura
betona iskazuje se u kilogramima.

6.1.1 Kolicina cestica manjih od 0,25mm

Ukupna kolicina cementa i zrna agregata manjih od 0,25 mm ne sme biti manja od vrednosti navedenih
u tabeli 4.

Tabela 4
Ukupna kolicina cementa i cestica
Najveea frakclja agregata,: < 0,25 mm, u kg/m 3 ugraaenog
umm betona

najmanje

4do 8 500
8 do 16 425
16do 32 350
32 do 63 300

6.1 .2 KoIi ci n a vo d e i k o n zi st e n c i j a
Kolicina vode i konzistencija svereg betona mora se odrediti prema propisima za beton i armirani beton
taka da je raspolozivim sredstvima omogueeno lako ugradivanje i dobra zbijanje betona i postizanje pro-
pisanih svojstava svezeg i ocvrslog betona.
Najveea vrednost vodocementnog faktora (odnosa vade i cementa) za cementnobetonske kolovozne
place je 0,50.

Kolicina mikropora
•
6.1.3
Betoni za cementnobetonske kolovoze moraju biti earirani zbog izlozenosti delovanju mraza i soli.
Kolicina uvucenog vazduha u svezem betonu, prema standrdu JUS U.M 1.031, moril odgovarati vredno-
stima navedenim u tabeli 5.

Tabela 5
Najveea frakcija Kolicina uvucenog
agregata, u mm vazduha, u%

4do 8 7 do 10
8 do 16 5do 7
16 do 32 3do 5

II 32 do 63

Faktor razmaka mikropora veliclne precnika manjih od 300.JJ.m.

2do 3
Strana 14 JUS V.E3.020
:/""

62 Proizvodnja betona

Betonske mesavine za cementnobetonske kolovoze moraju se proizvoditi u fabrikama betona koje u po-
gledu opreme i postupka rada moraju ispunjavati uslove utvrdene u standardima JUS U.M1.050, JUS
U.M1.051 i JUS U.M1.052.

7 lzrada cementnobetonskog kolovoza

7.1 Ugradivanje betona

Beton za cementnobetonske kolovozne ploce mora se ugradivati prema projektu betona u skladu s propi·
sima za beton i armirani beton.

7.1.1 Priprema podloge

Ukoliko se ispod cementnobetonskih kolovoznih ploca nalazi kao podloga sloj materijala koji bi mogao
oduzeti betonu vodu, potrebno je takvu podlogu:
- pokriti odgovarajucim podloznim materijalom (plasticna folija, zilavi papir),
- poprskati bitumenskim vezivom iii
- nakvasiti vodom.

7.1.2 Oplata i kolosek

Beton se ugraduje izmedu fiksne opiate koja mora biti osigurana od pomerania u bilo kom smeru kako
bi se postigla zahtevana sirina, visina i ravnost cementnobetonskog kolovoza, iii fini5erom sa vucenom
(kliznom) oplatom.
Kao oplata mogu se upotrebiti celik i beton (npr. unapred izgradena cementnobetonska ivicna traka).
Drvo se moze upotrebiti kao oplata za izradu cementnobetonskih kolovoznih ploca:
na putevima za lako i vrlo lako saobraeajno optereeenje,
- na biciklistickim i pe5ackim stazama i,
- u krivinama.
Svaka oplata mora se premazati odgovarajuCim sredstvima za odvajanje, ito pre ugradivanja betona.
Kod izgradnje cementnobetonskog kolovoza u trakama, kolosek se moZe postavljati na tek ocvrsli beton
kad ovaj postigne najmanje 50% od zahtevane pritisne cvrstoee.
Oplatu i sine koje koriste masine za zbijanje i ravnanje i povrsine po kojima se krecu masine za ugradnju
koje nisu vodene sinama, moraju biti stabilne i ciste kako bi bila osigurana zahtevana visina i ravnost
cementnobetonskog kolovoza.

7.1.3 Transport betona

Beton se mora transportovati do mesta ugradivanja na nacin i pod uslovima koji sprecavaju segregaciju i
susenje betona kao i promene u sastavu i svojstvima betona.

7 .1 .4 Nano se n j e bet o na i p oIaganj e ar mat u re

Nano5enje betona moze _poceti kad je mesto ugradivanja (podloga, oplata itd .) uradeno u svemu prema
projektu konstrukcije i projektu betona.
· Ukoliko se beton razastire u dva iii vise slojeva, debljina svakog sloja mora iznositi najmanje 5 em.
Svaki sloj betona mora se ravnomerno sipati i razastirati. Donji sloj betona ne sme se razastirati suvi5e
unapred, da sene bi isusio iii poceo vezivati pre nano5enja i _zbijanja gornjeg sloja.
Za cementnobetonske kolovoze za vrlo tesko, teSko i srednje saobraeajno opteretenje razastiranje kao i
ugradivanje betona mora se vrsiti iskljucivo masinski.
Mrezasta armatura mora ravno i potpuno nalegati, kako se pri zbijanju gornjeg sloja ne bi ugibala. Pri
nastavljanju armature u uzduznom pravcu, armaturne mreze moraju se preklapati za dva njihova polja, a
najmanje za 20 em. Na poprecnim spojnicama armatume mreze se preklapaju za jedno polje. Na svim
spojnicama armaturna mreza mora se osigurati protiv pomeranja. Na spojnicama betonskih kolovoznih
ploca armatura se prekida na duzini od 10 em. i
7.1.5 Zbijanje betona i zavdna obrada povdine
Beton se mora na celoj povrsini i celoj debljini betonskog sloja zbijati potpuno i ravnomerno masinama
I
 JUS U.E3.020 Strana 15

koje deluju celom sirinom ugradivane trake i ciji hod mora biti ujednacen i neprekidan.
Za zbijanje betona za cementnobetonske kolovoze na putevima sa lakim i vrlo lakim saobraeajnim
optereeenjem, za biciklisticke i pe5acke staze kao i za ivicne trake, na prosirenjima i oStrim krivinama,
kao i nepravilnim povrsinama, mogu se upotrebiti rucni pervibratori i rucne vibracione ploce ili daske.
Beton se moze zbijati u celokupnoj debljini cementnobetonske kolovozne ploc~. bez obzira u koliko slo-
jeva je beton bio razastrt.
Habajuci sloj betona mora se ugrad iti:
pri toplom i suvom vremenu najkasnije 1 h pri temperaturi od + 30 °Cm, a najkasnije pola sata pri
temperaturi vecoj od + 30 °C;
pri hladnom i mokrom vremenu 2 h posle ugradivanja danjeg sloja betona.
Patreban broj prelaza finiserom iii vibracionam daskom i pervibratarima odreduje se na probnom polju.
Ukoliko se ne postize ravnost i ujednacenost betona na povrsini habajueeg sloja, na tim mestima se po-
novo nanosi dodatna kalicina betona i zbija dodatnim prelazom finisera iii drugim sredstvam. Dodavanje
cementa, vade iii maltera nije dozvoljeno.
Za zavrsnu obradu kolovozne povrsine i za puteve za vrlo tesko, tesko i srednje saobraeajno aptereeenje
moraju se upotrebiti vibracione gladilice koje su vodene koso iii upravno s osom puta i deluju na celu
sirinu trake cementnobetonskog kolovoza.
Za postizanje zadovoljavajueeg kliznog trenja, povrsina cementnobetonskih kolovoznih ploca i iza masi-
ne gladilice se obradi metlom iii posebnom masinom upravnom na osu puta. Klizno trenje i otpornost
prema habanju povrsine cementnobetonskog kolovoza mogu se postici ravnomernim posipanjem odgova-
rajucim materijalom.
Patpuno ugradivanje cementnobetonskih kolovoznih ploca mora se zavrsiti:
pri toplom i suvom vremenu za manje od 2 h, a
- pri hladnom i vlaznom vremenu za manje ad 3 h posle pocetka pripreme betona u fabrici betona.

7.1.6 Betoniranje pri niskim i visokim temperaturama

Ako se betoniranje vrsi pri spoljnim temperaturama ispod + 5 °C i iznad + 30 °C treba asigurati posebne

I
mere izvodenja betonskih radova u posebnim prilikama, prema propisima za beton i armirani beton.
Temperatura betona na mestu ugradivanja ne sme biti:
niza od + 10 °C kod temperatur~ vazduha 0 °C,
niza od + 20 ° C kod temperature vazduha - 3 ° C,
visa ad+ 30 °C kod te~perature vazduha iznad + 25 °C.

7 .1.7 P r e k i d i bet on ir-a n j a

Svaki prekid u radu mora biti predviden planom betoniranja u projektu betona i mora se poklapati s
dovrsenjem jednog polja kako bi bilo moguee izraditi tehnicki i tehnoloski odgovarajucu spojnicu u
cementnobetonskom kolovozu.

72 lzrada spojnica

Kod spojnica beton mora imati ista svojstva i kvalitet kao i na ostalim delovima cementnobetanske ko-
lovozne ploce. Postupak izrade spojnica mora osigurati da razrez spojnica ima odredene mere.
7.2.1 I z r ad a p r i vi d n e s p o j n (c e

Prividne spojnice moraju biti pravovremeno i:zre~ane kako cementnobetonske kolovozne place ne bi
zbog skupljanja betona nekontrolisano ispucale.
Sirina razreza prividne spojnice zavisi od velicine ocekivanog pomicanja ploea, a odreduje se prema ta-
beli 1.

722 lzrada pritisnute spojnice

Pritisnure spojnice mogu biti"konstrukcione i radne.
Kod poduzoih (konstrukcionih) pritisnutih spojnica treba vertikalnu povr5inu (zid) ocvrslog betona do·
bro natopiti prethodnim premazima. Potrebna kolicina tog sredstva zavisi od njegove viskoznosti i poro-
ziteta betona. Na osuseni prethodni premaz treba pre nastavka radova naneti premaz u kolicini od 1 ,0

I
•
do 1,5 kg/m 2 •
Kod paprecnih pritismJtih spojnfca mora se pre nastavka nsdova vertikalna povr~ina ocvrslog betona rav-
nornerno premaz<:ti odgovarajutim sredst~tom.

----~-----------------------------------------------
Strana 16 JUS U.E3.020
""'-
7.2.3 lzrada prostorne spojnice
Umeci u prostornim spojnicama moraju biti postavljeni pre pocetka ugradivanja betona. Oni moraju na
celokupnoj duzini dobro nalegnuti na podlogu i biti osigurani od pomicanja i izvrtanja.
Umetak moze biti upuSten najvise 50 mm u beton.
Debljina umetka mora biti najmanje 2 mm od sirine razreza.
Razrez prostornog sastavka moze se izvrsiti 2 do 3 dana posle ugradnje beton11.

7 .2.4 M as in e z a r e zan j e s p o j n i c a
Masine za rez~nje zareza i razreza moraju osigurati ravno urezivanje sa oStrim ivicama.

7.2 .5 Z aI ivanj e sp o j n i c a

Pre ispunjavanja zlebovi i razrezi moraju biti suvi i ociseeni. Za ciseenje moraju se primeniti odgovarajuee
cetke a po potrebi komprimovani vazduh.
Zidovi razrez~ premazuju se prvo prethodnim premazom. Masa za zalivanje se unosi u razreze pogodnim
spravama, a razrezi ispunjavaju potpuno do povrsine, po potrebi i sa vise dopunjavanja.

7 .2.6 I z r ad a m o zd an i k a i kot vi
Mozdanici i kotve postavljaju se pre ugradivanja betona iii vibriranjem u zbijeni sloj betona istovremeno
sa ugradnjom betona.
Mozdanici i kotve ; postav~~~ se taka da leze u sredini cementnobetonske kolovozne ploce. Oni se ugra·
duju vibriranjem, a mogu se i pricvrstiti na zavarene korpe i postavljati u umetke poprecnih prostornih
spojnica iii u oplatu kod pritisnutih spojnica.
Za puteve za vrlo tesko i tesko saobraeajno optereeenje, razmak izmedu mozdanika ne sme biti veci od
300 mm (slika 10, I nacin), izuzev ukoliko je ispod betonskog kolovoza izveden sloj cementne stabiliza-
cije (slika 10, II nacin).
Kod prostomih spojnica na jedan kraj mozdanika moraju se staviti· cahure od lima iii plastike, taka da
cementnobetonske kolovozne ploce mogu dilatirati.
Kotve se ugraduju na ravnim delovima puteva sa razmakom 150 em, a u krivinama sa radijusom manjim
od 600 m sa razmakom 50 emu prvoj i poslednjoj trecini duzine cementnobetonske kolovozne place i sa
razmakom 150 emu srednjoj treCini ploce.

7.3 Nega i zaStita betona

Cementnobetonski kolovoz mora se kako za vreme ugradivanja betona tako i posle izgradnje zaStititi i
briZljivo negovati.
Negovanje betona mora se zapoceti odmah posle zavr~ene povrsinske obrade svezeg ugradenog betona.
Za negu ugradenog svezeg i ocvriieavajueeg betona maze se primeniti vlazenje (prskanje Hi vlazenje preko
odgovarajucih materijala na povrsini betona - jute iii asure) iii odgovarajuea tekuea hemijska zaS!itna
sredstva.
Hemijskim zaStitnim sredstvom mora se ravnomerno poprskati povrsina lako osuiienih cementnobeton·
skih kolovoznih ploca (sa mutnim slojem) takoda se postigne ravnomernost filma (zatvorenost povrsine).
Cementnobetonski kolovoz mora se odmah posle ugradnje zaiitititi niskim pokretnim zaStitnim krovovi-
ma svetlih boja koji su sa svih strana zatvoreni u trajanju od najmanje 6 h.
Vlazenjem se mora odriavati mokra cela povrsina cementnobetonskog kolovoza najmanje 7 dana iii dok
beton ne postigne 60 % predvidene marke betona.
Pokrivacima (od slame iii drugih rnaterijala) mora se spreciti brzo rashladivanje mlad~g betonadok beton ne
postigne najmanje 50 % propisane cvrstoee.

7.4 lmpregnacija

Za zaStitu betona od delovanja soli povrsina cementnobetonskih kolovoznih ploca moze se impregnisati
odgovarajuCim sredstvima. Efikasnost impregnacijskog sredstva mora se prethodno ispitati.

7.5 Uslovi puStanja kolovoza u saobraeaj

Betonski kolovoz moze se koristiti za gradilisni saobracaj kad beton postigne najmanje 70 % zahtevane
 JUS U.E3.020 Strana 17

marke betona, a ukoliko je cementnobetonski kolovoz izgraden na sloju cementne stabilizacije nakon
postizanja 50 % zahtevane marke betona.
Cementnobetonski kolovoz predaje se saobraeaju nakon 28 dana od dana zavrsetka poslednje place na
deonici iii ranije, ukoliko su postignute trazene cvrstoee betona prema projektu.
Beton mora postici projektovanu cvrstocu do nastupanja mrazeva .

8 Kontrola kvaliteta

8.1 Prethodna ispitivanja

Pre pocetka betoniranja moraju se izvrsiti prethodna ispitivanj21 svezeg i ocvrslog betona u smislu t. 6.1,
a prema propisima za beton i armirani beton. Za ocvrsli beton moraju se ispitati svojstva iz t. 5.6.1 do
5.6.4 i odrediti velicine skupljanja.
Srednja vrednost rezultata ispitivanja zatezne cvrstoee pri savijanju mora biti veca za najmanje 1 ,0 MPa
od vrednosti utvrdenih u tabeli 2.

8.2 Probno polje

Na probnom polju proverava se i dokazuje:

ispravnost postupaka za spravljanje, transport i ugradivanje svezeg betona,
povrsinska obrada kolovozne place,
secenje i zalivanje spojnica,
kvalitet ocvrslog betona prema zahtevima iz t. 5.6.

8.3 Kontrola proizvodnje betona

Kontrola proizvodnje betona u fabrici betona vrsi se prema standardu JUS U.M1.051. Na gradilistu se
mora prilikom uzimanja uzoraka za kontrolu usaglasenosti ispitati:
konzistencija,
sadr~aj vazduha (kod aeriranih betona) i
temperatura betona pri spoljnim temperaturama ispod + 5 °C i iznad + 25 ° C,

8.4 Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije

I
lspitivanje betona za kontrolu saglasnosti vrsi se na uzorcima koji se uzimaju na mestu ugradnje.

8.4.1 Najmanja ucestalost ispitivanja pojedinih svojstava ocvrslog betona data je_u tabeli 6.

Tabela 6 - Ucestalost ispitivanja i najmanji broj ispitivanja za dokaz kvaliteta ocvrslog betona za ceo
l
•~ objekat
~edno ispitivanje na kolicinu ugra- Najmanji ukup-
Vrsta ispitivanja denog betona u m 3 ni broj
kod noseceg kod habajuceg ispitivanja
sloja sloja

Pritisna cvrstoca 200 ~00 ao

{300 me5avina) (150 me5avina)

Zatezna cvrstoea pri savijanju 400 200 30

Vodonepropustlj ivost 600 400 I 10

Otpornost prema mrazu* 2 000 1 000

. 5
Otpornost prema mrazu i solima* - 1 000 I
5
I
Otpornost prema habanju** - 1 000 ! 5
I
I I r:Jebljina ploca 1 000

Il
I

* Kod jednoslojnih kolovoza obave:.:ne ~u pbe Vr'$te ispitivanja.

I ** Otpornost pr-erna h:ibanju radi se na izvaCienim uzorcima na kojima se ispituje debljina plol::e.
Strana 18 JUS U.E3.020
,_

8.4.2 Krit eriju mi preuzimanja prema pojedinim svojstvima

8.4.2.1 Marka betona
Dokaz marke betona vrsi se prema kriterijumima za ocenu postignute marke po partijama prema propisi·
rna za beton i armirani beton.
8.4.2.2 Zatezna cvrstoea pri savijanju
Od svakih 10 uzastopnih rezultata ispitivanja samo jedan sme biti nizi od vrednosti u tabeli 2 za najvi5e
0,5 MPa.
'
8.4.2.3 Vodonepropust:fjivost

8.4.2.4
Od svakih 10 uzastopnih rezultata ispitivanja samo jed an sme biti n izi za jednu marku od marke vodone·
propustljivosti propisane projektom.
Otpomost prerna mrazu
Qd svakih 5 uzastopnih rezultata ispitivanja samo jedan sme izdr2:ati 50 cikfusa manje od propisane mar-
I
ke smrzavanja prema projektu.
8.4.2.5 Otpomost prema mrazu i sofima
Od svakih 5 uzastopnih rezultata ispitivanja samo jedan moze postici stepen .,1" optereeenja povrsine
prema standardu JUS U.M 1.055.
I!
8.4.2.6 Otpornost prema habanju
Qd svakih 5 uzastopnih rezultata ispitivanja samo jedan sme postici habanje brusenjem do 23 cm 3 /50 cm 2
I
u suvom i do 45 cm 3 /50 cm 2 u vodom zasieenom stanju.

8.5 Naknadno dokazivanje kvaliteta I

8.5.1 Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoee betona vrsi se prema standardu JUS l) .M1.048 s time da semora
primeniti samo razorna metoda.
8.52 Naknadno utvrdivanje zatezne cvrstoce pri savijanju betona vrsi se na cilindrima izvaaenim iz kolovozne
ploce, pod uslovima da se prethodno odredi na probnoj deonici korelacija izmedu pritisne cvrstoee i za.
tezne cvrstoee pri savijanju i to na najmanje tri prizme koje su bile isecene iz kolovozne ploce u nepo-
srednoj blizini kao i cilindri.
8.5.3 Naknadno ispitivanje drugih svojstava betona vrsi se na cilindrima izvadenim iz kolovozne ploce.
8.5.4 Za svaki pojedinacni negativni rezultat ispitivanja iznad dozvoljenog broja nekog od propisanih svojstava,
izuzev marke betona, mora se izvaditi i ispitati onoliko uzoraka koliko propisuju odgovarajuCi jugoslo- i•
venski standardi.
U slucaju dobijanja negativnih vrednosti mora se postupiti u skladu sa propisima za beton i armirani be-
ton.
8.5.5 Visina cilindra za sva ispitivanja mora odgovarati celokupnoj projektovanoj debljini betonske ploce.

Veza sa drugim standardima

JUS 8.82.010 - Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnick.i uslovi

JUS 8.83.100 - Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvali·
teta
JUS 8.88.012 Prirodni kamen, ispitivanje cvrstoee na pritisak
JUS 8.88.015 - lspitivanje otpomosti prema habanju brusenjem
JUS 8.88.044 - Prirodni i drobljeni kameni agregat. lspitivanje postojanosti prema mrazu natrijum-sul
fat om
JUS 8.88.045 - lspitivanje prirodnog i d~~bljenog agregata masinom ,.Los Angel~s"
JUS 8.C1.011 - Cement. Portland-<:ement. Portland-<:ementi sa dodacima. Pucolanski cement. Defi·
cija, klasifikacija i tehnicki uslovi
 JUS U.E3.020 Strana 19

JUS B.C1.013 Cementi niske toplote hidratacije. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i primene
JUS C.K6.020 Betonski celik. Okrugli vruee valjani
JUS H.C1.010 Anorganski pigmenti. Klasifikacija mineralnih pigmenata
JUS U .C4.01 0 Projektovanje i gradenje puteva. Odredivanje ukupnog ekvivalentnog saobracajnog
optereeenja za dimenzionisanje asfaltnih kolovoznih konstrukcija
JUS U.C4.016 Projektovanje i gradenje puteva. Klimatski i hidroloski uslovi
JUS U.E1.010 Projektovanje i gradenje puteva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki uslovi
za izvrsenje
JUS U.E1.012 Projektovanje i gradenje p·uteva. Osetljivost materijala tla na dejstvo mraza
JUS U.E8.010 Projektovanje i gradenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice
JUS U.E9.020 Klasicne i savremene podloge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu
I JUS U.E9.021 - Asfaltni putevi. Tehnicki uslovi za izradu gornjih nosivih slojeva od bitumeniziranog
materijala po vrueem postupku
JUS U.E9.022 Noseci slojevi podloga za puteve ad mehanickj stabilizovanog tla. Tehnicki uslovi za
izradu
JUS U .E9.024 Projektovanje i gradenje puteva. lzrada nosecih slojeva kolovoznih konstrukcija pute·
teva od materijala stabilizovanih cementom i slicnim hidraulicnim vezivima. Tehnic·
ki uslovi
JUS U.E9.026 - Projektovanje i gradenje puteva. lzrada stabilizovanog tla krecom i izrada noseCih
konstrukcija za puteve od materijala stabilizovanih krecom
JUS U.E9.028 Projektovanje i gradenje p~teva. lzrada donjih nosecih slojeva od bitumeniziranog
materijala po vrueem postupku. Tehnicki uslovi
JUS U.M1.005 - Beton. lzrada i nega betonskih tela za ispitivanje cvrstoee
JUS U.M1.010 lspitivanje cvrstoee betona na zatezanje pri savijanju prizmi (koncentrisano optere·
eenje u sredini raspona)
JUS U.M1.015 Beton. lspitivanje vodonepropustljivosti betona
JUS U.M1.016 Beton. lspitivanje otpornosti prema dejstvu mraza
JUS U.M1.020 Beton. Odredivanje cvrstoee betonskih tela izradenih od svezeg betona pri pritisku
JUSU.M1.035 Beton. Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvaliteta
JUS U.M1.037 Beton. Dodaci betonu. Prethodno ispitivanje radi izbora dodataka betonu sa odrede·
nim agregatom i cementom
JUS U.M1.048 Beton. Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoee ugradenog betona
JUS U.M1.050 Beton. Kontrola proizvodne sposobnosti fabrika betona
JUS U.M1.051 Beton. Kontrola proizvodnje u fabrikama betona za beton kategorije B II
JUS U.M1.052 Beton. Minimalna oprema za laboratorije pri fabrikama betona
JUS U.M1.058 Beton. Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i metode ispitivanja
t. Gradevinsko zavarene mrezaste armature
JUS U.M1.091
I JUS U.M3.095 - Mase za zalivanje sastavaka na kolovozima
JUS U.M8.055 - Beton.lspitivanje otpornosti betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje

- •, . .. :,:·.
·.
-··
·.· .
------~-·. ------~----- ~-- .:;~+-···· . -- ... ·-.---..~--~-·._____..,;-.;_:···;·:-...~";"'"--~ ·······-··········-·:-::::;
....... ····-··--------· ·--·-·_ . ..

. ·········-····· -----·· ···-···---········---········ ............~.::....................---············· ......:..~-----~---:-·__ ,.____________ . ··------·- .. .

·:·.:;··.:- ·_;

t - r -~

Na osnovu miSijenja Republickog sel<retanjata za kulturu SR Srbije br. 413-81 / tW2 od 4. II 1974. ne placa se porez na promet
Stampa Savezni zavod za standardizaciju - Beograd