 Многи често помисле да је будизам религија баш као Хришћанство

или Ислам. Али, постоји разлика. Управо тај „Изам“ у термину

будизам нам даје одговор. Да ли је будизам религија или
филозофско учење? Религија је систем веровања заједно са својим
следбеницима у чијем се центру налази Бог. Оснивач будистичке
мисли није бог али он је извор из ког произилази његово учење.
Самим тим има посебно место. Може се рећи да је будизам скуп
учења о начину како треба живети. То је филозофија која се не
базира на оно што се сме и на оно што се не сме. У неколико тачака
објашњава шта је живот и како избећи животне замке које
онемогућавају духовном делу човека да досегне духовне висине.
Будизам има своје следбенике. Дакле, може се рећи да је будизам
филозофско учење са елементима који карактеришу религију.
 Сидарта Гаутама је постао Буда- просветљени, „онај који зна“.
Нјегови следбеници су постали Будисти јер следе његов пут и учење.
Будизам припада индијским религијама. Сидарта значи „онај који је
постигао циљ“. Оснивач овог филозофског учења је рођен 563. п.н.е.
у месту Капилавасту у подножју Хималаја у Непалу. Доживео је
осамдесет година. Живео је на североистоку Индије у области
највеће културне и духовне делатности.
 Сидарта је био принц који је растао унутар зидина своје палате.
Нјегов ограничени свет није познавао за људске патње и невоље.
Када је напунио шеснаест година оженио се својом рођаком
Јашударом са којом је добио сина Рахулу- „препрека“. Пошто је
изашао изван зидина своје палате оно што је угледао заувек је
изменило његове погледе на свет и живот. Сусрео се са људском
патњом у облику једног старца, болесника и мртваца. Затим је
сусрео усамљеника. И тада се у њему родила жеља да напусти свој
богати дом да би нашао одговоре на питања о људској егзистенцији.
 Обукао је жуту тунику, напустио палату и отишао да живи као
бескућник. На том путу где он трага за одговорима, сусрео се са
двојицом брахмана – свештеника, захваљујући којима је дошао у
контакт са петорицом аксета (хинду светитељима) са којима је
провео шест година у изгладнелости и физичкој исцрпљености. Тада
је јео једно зрно пиринча или сусама. Он тако није спознао истину
нити је добио одговоре. Изабрао чувени „средњи пут“. Уживао је у
богатству и патио у изгладњивању. Ни у једном екстрему није нашао
 одговор. Циљ средњег пута је „нирвана- утрнуће“ односно
ослобођење од света.
 Нирвана значи стање савршеног мировања односно гашење себичне
и чулне пожуде. Крајњи циљ нирване је достизање небеског раја
блаженства или неба чисте земље. У будизму постоји две врсте
светаца: једни који су победили своје ниже страсти и онај који је уз
то развио и своје интелектуалне и спиритуалне вредности као и
мистичку спознају.
 Док је седео у положају лотоса под светом смоквом, „Пипал“ или
„ Бо дрвом“, Сидарта је дошао до мира и дубоке нирване. Тада је
спознао четири племените истине: прва, сва жива бића пате, друга,
узроци патње су наше жеље и жудња, трећа, постоји начин да се
превазиђе патња и четврта да је тајна излечења у одбацивању
жудње и жеља. У ствари, он је открио корен и узрок проблема.
Такође, открио је „осмоструки племенити пут“ . То је начин како
победити патњу. Омоструки пут подразумева и исправни напор,
свесност и концентрацију. У том стању нирване он се сетио својих
претходних живота, паћеничких искустава и имао је поглед на
садашњи живот и схватио је да су људи садашњице оно што су
чинили у прошлости у претходном животу. Сидарта је победио
космички закон који држи сва бића заробљена у том магичном кругу
рађања. Постао је Буда- онај који је спознао истину.
 Легавши у „псећи положај“ (на бок) између два велика стабла,
обраћајући се последњи пут својим ученицима, Буда је рекао:
„Направите светло од себе. Ослоните се на себе: не зависите ни о ком
другом. (...) После моје смрти, дарма би требало да буде ваш учитељ.
(...) Током последњих четрдесет и пет година свога живота нисам
затомио ништа од свога учења. Нема никаква тајног учења, никаква
скривена смисла; све је предавано отворено и јасно. Драги моји
ученици, ово је крај. За који тренутак прећи ћу у нирвану. Ово су моја
упутства.“
 Свете будистичке грађевине су ступе. Ступа је шкриња где се чувају
реликвије. Она је полулоптасте грађевине у којој се налази
просторија за реликвије. На њој се налази коцкасти део грађевине
изнад које се налази од 3 до 13 колутова који су симбол знања и
мудрости. На Тибету ступа има мистично значење и симбол је
космоса.
 Има различитих врста обожавања. Када неко обожава бога, он га
слави, приноси му жртву и моли да му испуни неку жељу, верујући
да бог чује његово слављење, да прима жртву и одговара на
молитве. Будисти не практикују ту врсту обожавања. Друга врста
обожавања јесте када исказујемо поштовање некоме или нечему
чему се дивимо. Када учитељ уђе у учионицу, ђаци устану, када
сретнемо неког значајног, рукујемо се, када се свира химна стојимо
мирно. То су све гестови поштовања и указују на наше дивљење
према одређеној особи или ствари. Будисти практикују овакву врсту
преданости. Будина статуа са рукама што мирно почивају склопљене
у крилу и његов осмех подсећају нас на потребу да развијамо мир и
љубав унутар себе. Када се клањамо, ми изражавамо своју
захвалност Буди за све оно што нам је његово учење дало. То је
значење будистичког изражавања поштовања.
 Будистичка медитација представља низ техника којима се развијају
свесност, концентрација, мирноћа и увид. Будисти упражњавају
медитацију као део пута према просветљењу и нирвани. По
будистичком схватању, медитација представија делатност у којој
човек настоји, да уништи или спречи неповољна душевна стања, и
тако зачне или утврди повољна душевна стања. Суштина будистичке
медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и
посматрању.
 Чињенице о будизму показују да будисти чине око 6% светске
популације, што ово чини 4. највећом религијом на свету, следећи
хришћанство са 2 милијарде следбеника, ислам са 1,3 милијарде
следбеника и хиндуизам са 0,9 милијарди следбеника. Такође је
занимљиво приметити да ако се статистици дода група
нерелигиозних људи (укључујући агностици), будизам пада на 5.
место.
 Постоје две традиционалне школе будизма: Тхеравада (Школа
старешина) и Махајана (Велико возило). Свако тумачи одредене
аспекте Будиних учења на свој начин. Иако су ове две гране будизма
надалеко познате, многи људи не знају да постоји трећа грана:
Вајраиана (позната и као тантрички будизам или дијамантски пут).
Ово се понекад сматра делом Махајане, мада се у различитим
концептима веома разликује. Тхеравада је данас најпопуларнија на
Шри Ланки и у југоисточној Азији и сматра се највећом граном, коју
 прати приближно 56% свих будиста. Махајана је најпопуларнија у
источној Азији, укључујући Кину и Јапан, а прати је отприлике 38%
свих будиста. Вајраиана се практикује у Монголији и Тибету и
представља око 6% следбеника Будиног пута.
 Трипитака
*Пали канон је збирка списа тхеравада будизма, који су сачувани на
пали језику. Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три
кошаре“, због чега се такође назива типитака (санскрит: трипитака).
Типитака укључује три збирке:
1.Винаја-питака (о „склоповима појавног света"), правила монашке
дисциплине
2.Сута-питака (сурта), која се најчешће приписује Буди
3.Абхидхама-питака (абидарме), систематизација филозофских
појмова.
 Тибетански будистички канон представља опус светих списа које
признају разне школе тибетанског будизма. Подељен је на два дела:
1.Канђур ("Преведена реч"), који је садржао дела приписивана Буди
Сакјамунију, другим трансцендентним будама и тантричким
божанствима која се идентификују као буде;
2.Танђур ("Преведене расправе"), која садрже преведене списе
индијских учењака и учитеља.
 „Не живите у прошлости, не маштајте о будућности, концентришите
свој ум само на садашњи тренутак.“