GIMNAZIJA ,,GJON BUZUKU’’

PRIZREN

SEMINARSKI RAD

Predmet: Psihologija

Tema: Vegetativni nervni sistem

Profesor: Ucenik:

Bedrija Kurtisi Avdo Huduti

Novembar 2021
 SADRZAJ

UVOD:

 1 Građa
 2 Podela
o 2.1 Simpatički nervni sistem
o 2.2 Parasinpatički nervni sistem

 3 Enterički nervni sistem

4 Zakljucak

5 Literatura

 6 Spoljašnje veze

LITERATURA

UVOD

Autonomni nervni sistem ili vegetativni nervni sistem je deo

perifernog nervnog sistema koji, kao što i sam naziv govori, ima izvesnu
samostalnost, autonomnost u kontroli rada srca, krvnog pritiska,
disanja, otvorenosti zenica, rada sistema organa za varenje i
razmnožavanje. Jedan deo ovog sistema se aktivira kada se uplašite,
uzbudite, kada ste oprezni, što znači u svim kritičnim situacijama. Ovaj
sistem deluje nesvesno najčešće putem visceralnih refleksa. Senzorni
(aferentni) signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se
šalju refleksni odgovori (eferentni signali) nazad u visceralne organe,
čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu
organizam je stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz
spoljašnje i unutršnje sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu
frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni (nishodni signali) se prenose do
organa putem dva sistema sa suprotnim funcijama: simpatičkog i
parasimpatičkog. Autonomnom nervnom sistemu pripada još i enterički
nervni sistem, koji se nalazi u crevu.

Inerviše široku oblast:

 crevo
 žlezde,
 pigmentne ćelije
 unutrašnje mišiće oka i kože
 srce i krvne sudove
 neke respiratorne organe

Nije pod uticajem naše svesti i volje.

Građa
Sastoji se iz dva dela:

 centralnog, koji se sastoji od ganglija i jedara smeštenih u CNS-u

 perifernog, čine ga periferni nervi,koji se prema funkciji (pravcu
prenošenja nadražaja) dele na;
o aferentna (senzitivna) vlakna, povezuju visceralne receptore
sa CNS-om i mogu da se organizuju u posebne visceralne
traktove;njihova tela se nalaze u spinalnim ganglijama
o eferentna (motorna) vlakna, prenose nadražaj iz CNS-a do
visceralnih efektora

Eferentna vlakna prenose nadražaj preko niza od dva neurona:

1. preganglijski neuron čije se telo nalazi u CNS-u, a akson se pruža ka

periferiji i završava u nekoj vegetativnoj gangliji gde stupa u vezu sa
postganglijskim neuronom;

2. postganglijski neuron čije je telo u nekoj vegetativnoj gangliji u

sinapsi sa aksonom preganglijskog neurona, a akson inerviše neki
visceralni organ.
 Podela

 Sastoji se mreže nerava i strukturno i funkcionalno se deli na dva

dela koja su međusobno antagonisti:
 simpatički (pars sympathica)
 parasimpatički (pars parasympathica).

Simpatički sistem
Centar simpatičkog sistema nalazi se u lateralnim (bočnim)
delovima sive mase kičmene moždine u segmentima T1-L2. Tu su
smeštena tela simpatičkih nervnih ćelija. Odatle polaze nervna
vlakna (aksoni) koja dolaze do ganglija paravertebralnog
simpatičkog lanca. Ta vlakna se zovu i preganglijska vlakna.
Simpatički lanac obuhvata niz simpatičkih ganglija koje se nalaze
uz kičmeni stub-paravertebralno. Pomenuti simpatički aksoni
napuštaju kičmenu moždinu putem prednjeg korena spinalnih
(kičmenih) živaca. Čim spinalni nerv napusti kičmeni stub,
preganglijska simpatička vlakna napuštaju ovaj živac i putem belih
komunikantnih grana (lat. ramus comunicans albus) stižu u
pomenute paravertebralne simpatičke ganglije. Dalji put je različit.
Vlakna se mogu sinapsama povezati sa ganglionarnim simpatičkim
ćelijama odgovarajuće ganglije (dakle u istom segmentu), mogu se
pružati nagore i nadole u lancu i ostvariti sinpsu u nekoj drugoj
gangliji u lancu i na kraju mogu samo proći kroz ganglije, bez
sinapse, i produžiti put nekim od simpatičkih nerava, do
prevertebralnih simpatičkih ganglija i tu ostvariti sinapsu.
Ovakve ganglije se ne nalaze u blizini kičmenog stuba (kao
paravertebralne), već u drugim delovima organizma. Najveći je
celijačni ganglion.
U simpatičkim ganglijama (paravertebralnim i prevertebralinm) se
nervni impulsi prebacuju na postganglijska vlakna. Postganglijska
vlakna putuju do svojih krajnjih odredišta, a to su unutrašnji organi.
Neka postganglijska vlakna, koja inervišu krvne sudove, znojne žlezde, i
mišiće dlake (piloerektilne mišiće) se iz paravertebralnih ganglija
vraćaju putem sivih komunikantnih grana (lat. ramus comunicans
griseus) nazad u spinalne živce i zajedno sa njima inervišu pomenute
strukture.

Simpatička vlakna iz segmenta T1 inervišu glavu (pogotovu delove oka

iris i cilijarni mišić), iz segmenta T2 dospevaju u vrat. Segmenti T3-T6
inervišu simpatički organe grudnog koša, T7-T11 abdominalne organe, a
segmenti T12, L1 i L2 inervišu donje ekstremitete.

Preganglijska simpatička vlakna koja inervišu srž nadbubrežne žlezde

prolaze kroz sve ganglije bez ostvarivanja sinapse i stižu do ove žlezde.
Tu se povezuju sa modifikovanim nervnim ćelijama koja luče hormone
adrenalin (oko 80%) i noradrenalin (oko 20%) u cirkulaciju.

Preganglijska simpatička vlakna oslobađaju na svojim krajevima

neurotransmiter acetil holin.

Postganglijska simpatička vlakna oslobađaju na svojim krajevima

pretežno neurotransmiter noradrenalin, koji je glavni neurotransmiter
simpatičkog sistema. Manji deo postganglijskih simpatičkih vlakana
sekretuje na svojim završecima neurotransmiter acetil holin. Ovakva
vlakna inervišu znojne žlezde, mišiće dlake i krvne sudove kože (ne sve
krvne sudove, već samo kože).

Simpatičkom sistemu pripada i srž nadbubrežne žlezde, koja luči

neurotransmitere adrenalin i noradrenalin.

Neurotransmiteri se vezuju za odgovarajuće receptore na ćelijama, čijom

se aktivacijom postižu promene tj. ostvaruje određeno dejstvo. Receptori
za koje se vezuju adrenalin i noradrenali su α1, α2, ß1 i ß2 receptori.
Parasimpatički sistem
Centar parasimpatičkog nervnog sistema je smešten u mozgu u
parasimpatičkim jedrima III, VII, IX i X kranijalnih živaca i kičmenoj
moždini u segmentima S2-S4. Oko 75% svih parasimpatičkih nervnih
vlakana nalazi se u X kranijalnom nervu ili u vagusu (lat. Nervus vagus-
doslovno lutajući nerv). Tako da kad se govori parasimpatičkom sistemu
misli na ovaj nerv (ili nerve pošto ih ima 2). Vagus inerviše organe
vrata, grudnog koša (srce, pluća...), zatim želudac, jednjak, žučnu kesu,
pankreas, tanko crevo i debelo crevo do leve krivine. Parasimpatička
vlakna III kranijalnog nerva (živac za pokretanje očne jabučice (lat.
Nervus occulomotorius) inervišu iris i cilijarno telo oka. Vlakna VII (lat.
Nervus facialis) i IX (lat. Nervus glosopharingeus) nerva inervišu suzne
i pluvačne žlezde. Vlakna iz kičmene moždine, iz sakralnog centra
inervišu zadnji deo debelog creva, rektum, mokraćnu bešiku i genitalije.

Kao i simpatički nervni sistem i ovaj sistem se sastoji od pre i

postganglijskih vlakana. Međutim ovde se ganglije nalaze u zidu ciljnog
organa, tako da su preganglijska vlakna duga, a postganglijska jako
kratka, svega nekoliko milimetara.

Na preganglijskim parasimpatičkim vlaknima oslobađa se

neurotransmiter acetil holin, a na postganglijskim takođe ovaj
neurotransmiter (acetil holin). On se vezuje za acetilholinske receptore.
Posoje nikotinski i muskarinski receptori za ovaj neurotransmiter.
Enterički nervni sistem
Smešten je u zidu organa za varenje. Prostire se celom dužinom ovog
sistema počev od jednjaka do kraja debelog creva. Prevashodna uloga
mu je u peristaltici ovih organa. Enterički sistem izaziva spontane
kontrakcije organa za varenje u vidu talasa kojima se hrana sitnjava i
trosi.
Intervenise gastrointestinalni trakt pancreas i zucnu kesu
 
•
 Sastoji se iz:
mijenterickog pleksusa
 (Auerbach-ov pleksus)
–
 
kontrola peristaltičke aktivnosti
 submukonznog pleksusa (Meissner-ov pleksus)
–•
 NO, Ach, GABA, susptanca P, CCK, somatostatin, enkefalini,
VIP...

 
kontroliše egzokrinu i endokrinu sekreciju ćelija
gastrointestinalnog trakta

ZAKLJUCAK
Vegetativni nervni sistem deluje autonomno i regulira rad
unutrasnjih organa I zlijezda sa unutrasnjim lucenjem. Ovaj
sistem se sastoji od grupa nervnih celija(ganglija)koje su
smestene duz kicmene mozdine I odgovarajucih centara u
mozgu,prvenstveno u hipotalamusu.
Vegetativni nervni sistem dijelimo na simpaticki i
parasimpaticki.Njihovo je funkcioniranje suprotno,dok jedan
povecava aktivnost nekih organa,drugi je smanjuje.
Simpaticki nervni sistem ubrzava rad pojedinih
organa(srca,pluca,pljuvacnih zlijezda,povecava krvni
pritisak,povecava lucenje adrenalina).Ove promene su posebno
izrazene u emocionalnom uzbudjenju I imaju funkciju povecana
opce mobilnosti organizama.
Parasimpaticki nervni sistem usporava rad zlijezda i unutrasnjih
organa tako utice na uspostavljanje ravnoteze u organizmu.

Literatura
 Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
 Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije,
Knjiga-komerc, Beograd
 Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd,
2001
 Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija.
naučna knjiga, Beograd, 1986
  Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu,
1997.
 Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
 Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
 Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
 Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
 Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju,
Savremena administracija, Beograd, 1995

Spoljašnje veze

 Bionet škola

Nervni sistem

Centralni  Moždane opne

nervni  Kičmena moždina
sistem  Mozak
o Zadnji mozak
 Produžena moždina
 Varolijev most
 Mali mozak
o Srednji mozak
o Prednji mozak
 Međumozak
 Mrežnjača
 Vidni živac
 Veliki mozak
 o Limbički sistem

 Senzorni živac
 Motorni živac
Somatski  Lobanjski živci
Periferni  Moždinski živci
nervni
sistem  Simpatički
Autonomni  Parasimpatički
 Enterički

Kategorije:

 Neurologija
 Autonomni nervni sistem