Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет

Одсек за романистику

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Француска књижевност романтизма
ТЕМА: Адолф и романтичарска љубав
Дело: Адолф од Бенжамен Констана

Професор:
др Павле Секеруш Студент:
Асистент: Николета Поповић
Небојша Влашкалић 010011/17

1 Нови Сад, 2020.

 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

САДРЖАЈ:

АПСТРАКТ

УВОД

Предромантизам

Француска књижевност раног романтизма

РАЗРАДА

Романтизам

Француски романтизам

Историјски, друштвени и књижевни корени Француског романтизма

Белешке о писцу

Констан и жене

АНАЛИЗА ДЕЛА

Романтичарска љубав у делу

ЗАКЉУЧАК

САЖЕТАК

БИБЛИОГРАФИЈА

2
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

АПСТРАКТ

Бенжамен Констан је један од француских писаца који је писао на прелазу између

класицизма и романтизма, Непрестано је живео између книжевности и политике. Дуго је
био предмет општег неспоразума, а данас га памтимо по његовим политичким идејама,
безбројним љубавним аферама и као страственог писца. Упркос томе што је већи део свог
живота провео са пером у руци, данас сва његова дела могу да стану у четрдесет свесака, а
његово најпознатије дело је Адолф које се сматра као ремек дело аналитичког романа, које
неки писци сматрају најбољe написаном аутобиографијом. Циљ и сврха овог рада је да
покуша да на најбољи начин представи ово дело односно присуство романтичарске љубави
у делу, ликове дела и Бенжамен Констана, као и да обухвати све карактеристике
предромантизма и романтизма.

Кључне речи: Адолф, Бенжамен Констан, предромантизам, романтизам, француска

књижевност

3
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

УВОД

Предромантизам

( фр Préromantisme, нем. Vorromantik) правац у европској књижевности у другој половини

18. в. који претходи романтизму и наговештава неке од његових основних тенденција. Неки
књижевни историчари (Д. Морне, П. ван Тигем) обухватају тим термином и књижевност
сентиментализма, други пак у сентиментализму и предромантизму виде две карактеристичне струје
литературе осећања, које се међусобно додирују и преплићу, али се ипак не подударају, и у једном и у
другом правцу дошла је до израза криза поетике класицизма и идеологије тј. Просвећености; разлика
међу њима састоји се у томе што је сентиментализам ближи просветитељском дидаклизму и
морализаторству, док се предромантизам приближава ирационализму романтизма. У хронолошком
погледу предромантизам се јавља као етапа између сентиментализма и романтизма. — Као и
сентиментализам и предромантизам се јавио у Енглеској. Почиње у знаку побуне против А. Попа и
енг. класицизма, обнављајући интересовање за енг. поезију средњег века и ренесансу.1

Предромантизам у правом смислу јесте зачетак романтизма јер ће се у њему зачети темељне
поетичке одреднице које ће које ће се у романтизму развити. Pазвој идеја предромантизма
налази се у разочарању у оно што је донела буржоаска револуција и незадовољству
друштвеним уређењем у коме све више долази до несагласности између јединке и друштва.
У таквој ситуацији стваралац се повлачи у субјективизам, урања у интимни свет, у маштања
и сањарења. Самим тим разум је замењен осећањима. Изражава се незадовољство
извештаченошћу цивилизације и негује култ природе и природности: природност,
маштовитост, витештво, љубав..

1 Живковић, Драгиша: Речник књижевних термина, Издавачко предузеће “Нолит” Београд, 1985.
596.стр,

4
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Француска књижевност раног романтизма

09. новембра 1799. Наполеон I Бонапарта2 изводи државни удар који је означио
крај републике у Француској. Наполеонова владавина је имала колико позитивних толико
и негативних резултата. Војна диктатура је без престанка водила тешке али освајачке
ратове који су земљу исцрпљивали до крајње мере. Укинута је била слобода штампе и
уведена цензура. Од 73 политичка листа, остало их је четири, док је Наполеон хтео да их
сведе на једне Службени лист ( фр. Journal officiel ). Завео је потпуну цензуру, хапсио је
све политичке противнике и сумњиве особе, забранио књиге и број позоришта свео на
осам. Непрестани ратови су толико искварили нацију, да је у Француској дошло до
опадања становништва. Позитивно у тој владавини јесте учвршћивање стечених права,
Наполеон је установио модерну администрацију. Започео је преображај Париза у модерну
светску метрополу “град светлости”. У то време је дефинитивно реорганизован систем
школства. У старом режиму није било школа државних установа већ само приватне школе
које су водили разни црквени редови. Зато је Наполеон усавршио државни систем
школства “ царски универзитет”. Циљ му је био да установи “јединственост” образовања
односно да за државу формира грађане привржене својој вери и владару. Наполеонова
администрација укинула је застареле феудалне режиме и завела модерну управу.
Изгледало је као да се ништа битно није десило између старог режима и друштвене
средине у којој ће после револуције настати романтизам. Прва генерација романтизма која
се формирала у доба краљевства су писци попут Франсоа Рене де Шатобријана3, Госпође
де Стал4 и Бенжаменa Констана. Они су васпитани по старом режиму и потичу из сталежа
које је револуција укинула, уништавала терором и отерала у емиграцију. Код њих
поуздање нестаје. Револуција је све људе формиране пре ње, у аристоркатском духу,
ишчупала из корена. Одсечени су од прошлости а несигурни у будућност, били су страни
у свом свету.5

2 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE
%D0%BD_I_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0
3 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0_
%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%BE
%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD
4 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B0_
%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BB
5 Джакула, Бранко: Француска књижевност, Књига 2, Издавачко предузеће “Нолит” Београд, 1978.

5
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

РАЗРАДА

Романтизам

Романтизам (фр, romantisme) или романтика (нем. Romantik) — Књижевнохисторијски

типолошки појам и књижевни покрет. С почетка 19. в., поникао као опрека класицизму, и који је
предметом умјетности и књижевности сматрао свијет Човјекових осјећаја, и насупрот рационализму
истицао ирационализам, оспоравајући тезе о антикној умјетности као идеалној и тражећи своја
изворишта у пучкој умјетности и усменом стварању властитог народа али и страних, често до тада
егзотичних, народа, односно у удаљенијим хисторијским раздобљима,напосе у средњем вијеку. На
основу тих засада развио се књижевни правац у водећим европским књижевностима, понајприје у
њем., азатим у фр. и енг. књижевности, а ускоро је захватио и књижевности народа који су у то
вријеме стварали своју националну свијест добивајући потицаје од ром античних идеологија. Стилска
формација р., м ање кохерентна од класицизма или каснијега реализма, превладава у европским
књижевностима у епохи која обухваћа посљедње десетљеће 18. в. — понегдје с јаче наглашеним
предромантичким (предромантизам) стиловима и периодим а — и траје кроз прву трећину 19. в. (све
до у 40-те год.), али оставља своје трагове и у касније вријеме, напосе у лирском пјесништву, а дуље

трајање р. биљеже и књижевности с наглашенијом националном функцијом . 6

Почеци романтизма се налазе већ у делима Жан Жак Русоа.7 Јавља се проблем јединствене
дефиниције романтизма јер није настао истовремено у свим земљама, нити из истих побуна,
није био искључиво књижевни или културни феномен, нити је друштвена, политичка,
културна ситуација иста у свим земљама у време настанка. Појам настаје прво као придев
„романтичан“ (енг. Romantic) и означава нешто налик на средњовековни роман. Дакле
нешто фантастично, пустоловно, чудесно, затим и осећајно. Зато све што је у уметности
чудесно, фантастично, сањалачко, сентиментално, пустоловно и мистично добија ознаку –
романтично.

Романтичари нису сликали животне појаве по њиховој стварности већ снагом осећања и
маште. Један од основних циљева романтизма било је ослобађање уметности. Насупрот
класичној књижевности8 која је првенствено била аристократска и чија је основна одлика
објективност, романтичарска је тежила да осећања и идеје упути сваком човеку. После
општих идеала друштвене правде јавило се повлачење у себе, окретање личном и

6 Живковић, Драгиша: Речник књижевних термина, Издавачко предузеће “Нолит” Београд, 1985.
677.стр,
7 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D0%BD_%D0%96%D0%B0%D0%BA_
%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BE
8 https://fr.wikipedia.org/wiki/Classicisme

6
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

индивидуалном и тежња ка сањарењу и медитацији. Такође је обележен социјалним и

хуманитарним настојањима и старањем за човекову судбину и будућност.

Романтизам је пре свега лирска књижевност у којој писац изражава себе, своју личност и
своја осећања. Изражавању песникове личности подређен је и пејзаж (слике природе које
су експресије песникових осећања), музикални стихови, хиперболизација осећања и жанр
синкретизам9. Дакле класицизам је инсистирао на строго прописаним жанровским
принципима, а романтизам је означавао побуну против тога и нарушава устаљену
структуру књижевних родова и жанрова. Из доживљаја романтичарског песника као Бога
на земљи јавља се поетички принцип-романтичарска иронија.10 У романтизму се подстиче
стварање новог типа романа – сентименталистичког, чија је основна тема љубав. Оно што
је у време ренесансе била платонска љубав, у новој европској историји била је романтична.

Француски романтизам

Историјски, друштвени и књижевни корени Француског романтизма

У Француској се романтизам као покрет појавио размерно касно, можемо обухватити

период од 1789. до 1848. године као трајање романтизма у Француској. Француска
револуција је довела до развијања индивидуализма и рушења хијерархије у друштву и
његову демократизацију. Изневерени су братство, јединство и слобода и последица је била
„светска бол“ ( фр. mal du siècle)11. Као реакција на револуцију и царство код младих се
јавља верски занос и занимање за националну прошлост и жеља за миром и сигурношћу.
Француски романтизам је започео са О књижевности (фр. De la littérature ), из 1800.
године, делом Госпође де Стал, али његови корени потичу из 18. века. Узроци романтизма у
Француској су друштвено-политички, филозофски, уметнички (утицај других уметности на
књижевност) и књижевни (утицај старих и страних књижевности ). Што се тиче
филозофије на прелазу из 18. у 19. век у Немачкој је популарна филозофска идеологија која
је вредновала осећања над разумом. Од стране књижевности на Француски романтизам је

9 Синкретизам је појам за спајање појмова или идеја које потичу из различитих теоријских система.
10 Романтичарска иронија настала је из заноса нем. pомантичара према стварности и њивовог настојања
да је превазиђу, из жеље да свет посматрају са висине и дистанце.Иронија је самосвест и слобода
романтичарског стваралачког духа.
11 Светска бол је термин који се користи за означавање разочарања и меланхолије који су доживели
првенствено млади у Европи с почетка 19. века. у контексту растућег романтичарског покрета

7
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

утицала Енглеска-Шекспир12, Бајрон13; Немачка- Гете14, Шилер15… Ово дело упознало је

француске читаоце са развојем романтизма у другим европским државама као што су
Немачка и Енглеска. Госпођа де Стал дефинише романтизам као одбијање класицизма и
предлаже лирику као песнички и емоционални израз ентузијазма као главну
карактеристику романтизма. (У биографији Бенжамен Констана сазнаћемо да су Госпођа де
Стал и он били и веома блиски, зато је много и утицала на њега). Такође писац Ф.Р. де
Шатобријан је по многима сматран првим правим романтичарем. Његове новеле Атала
( фр. Atala ) и Рене ( фр.“René” ) описују лутања неуморивог младог племића, Ренеа.
Ренеова нејасна меланхолија, жеља и незадовољство описују тадашњу ситуацију у
Француској након револуције, када се млада генерација нашла без идеја и вође. Писци
романтизма борили су се за слободу, једнакост и братство. Одбацују разум; потенцирају
осећања, машту, снове, халуцинације… Романтичарско осећање немоћи и спутаности
потиче из друштвених прилика. Они покушавају да се боре пером а не мачем.

Белешке о писцу

Бенжамен Констан, пуним именом Анри Констан де Ребек, назван Бенжамен (фр.

Benjamin Henri-Constant de Rebecque; 25. октобар 1767 — 8. децембар 1830) рођен у Лозани,
у Швајцарској. Пореклом је из хугенотске16 породице која је за време верских прогона17
емигрирала у Швајцарску. Мајка му је умрла на порођају, а отац му је служио као официр у
холандској војсци, па су га васпитавали рођаци и кућни пријатељи.

Веома рано је показивао знаке зрелости и надарености, говорио је неколико језика, зато
добија шансу да се школује у Енглеској и Баварској на универзитетима као што су Единбург
и Оксфорд. Са само 12 година написао је свој први роман Витезови (фр. Les Chevaliers).
Много је путовао по Великој Британији, Швајцарској, Немачкој, Француској, Холандији,

12 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC_
%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80
13 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%93%D0%BE
%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%98%D1%80%D0%BE%D0%BD
14 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%BE
%D0%BB%D1%84%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B5
15 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_
%D0%A8%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80
16 Хугеноти су француски протестанти, припадници Протестантске реформистичке цркве Француске.
Такође су познати каo француски калвинисти
17 Верски или хугенотски ратови од 1562. до 1598. године

8
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Белгији где је богатио своје знање и своја искуства. У Единбургу долази у контакт са
енглеским виговцима што ће касније утицати на његове либералне политичке идеје.

1786. године отац га шаље у Париз, где у салонима задивљује књижевнике и заводи
најпознатије жене тог доба. Био је задивљен женама, жене су биле његова највећа
инспирација, корен патње и задовољства. Поред наклоности према женама, привлачила га је
и политика. 1787. Одлази у Брауншвајг где постаје дворски коморник, где упознаје 10
година старију жену Мину вон Крам18 са којом се жени али и брзо разилази. У међувремену
започиње љубавну аферу са Шарлот од Харденберга19. Али 1794. упознаје Госпођу де Стал
са којом започиње бурну везу. Оптужен због јакобинизма напушта двор и враћа се у
Француску заједно са Госпођом де Стал.

08. јуна 1797. године рођена је Албертина де Стал20 , ћерка Госпође де Стал, а Бенжамен
Констан се сматра њеним биолошким оцем.

Почиње да се бави политиком, започиње свој први лист ( фр. Amélie et Germaine). Наполеон
га именује за члана скупштине, али он одбија позицију и прати Госпођу де Стал која је
протерана21 и путује са њом по Немачкој. То путовање постаје веома значајно за њега, на
њему упознаје зачетнике немачког романтизма, писце попут Јохан Волфганг фон Гетеа и
Фридрих Шилера, које ће споменути у свом Дневнику. Након Наполеоновог првог пада
Констан се враћа у Француску и почиње да сарађује са либералним новинама.

Сусреће се са Шарлот од Харденберга са којом се оженио и крио то од Госпође де Стал.

1809. године долази до случајног сусрета ове две жене, Констан бежећи од једне до друге,
покушава себе да отрује. Након озбиљне свађе са Госпођом де Стал, путује у Немачку са
Шарлот. Такође на том путовању започиње књигу о религијама О религији ( фр. De la
religion ), дело које ће писати до своје смрти. Констаново интересовање за религију је пре
свега- атеист суочен са празнином света којег ниједна самоспознаја не испуњава, што је
строга егзистенцијална тема која чини Констана претходником Камија.

18 Wood, Denis: Benjamin Constant A biography, First published 1993 by Routledge, London. 114 стр.
19 Rosenblatt, Helena:The Cambridge Companion to Constant, First published 2009. by Cambridge
University Press, 193 стр.
20 https://en.wikipedia.org/wiki/Albertine,_baroness_Sta%C3%ABl_von_Holstein
21 Госпођа де Стал је држала салон у доба Француске револуције у којој су се оклупљале присталице
уставне монархије. Покушавала је да се приближи младом генералу Бонапарти, али будући цар није марио за
њене интелектуалне и физичке чари. Она тада прелази у опозицију, а њен салон постаје место
антинаполеоновских критика.

9
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Констан се враћа у Париз након Наполеоновог повратка са Елбе, и ради на писању Устава.
Објављује свој чувени чланак у листу ( фр. Journal de Paris) у коме се залаже за Бурбонце
и напада императора, да би после неколико недеља био именован за члана Државног савета.
После Наполеонове абдикације Констан напушта Француску и одлази у Енглеску, где 1816.
објављује свој роман Адолф ( фр. Adolphe ).

1817. Госпођа де Стал умире.

“Када би знала да влада сама са собом, владала би целим светом”22

(Бенжамен Констан)

Касније, од свог повратка у Париз до смрти он се бави само политиком, као посланик и
бави се као новинар либералне странке. Од 1819. године је најистакнутија личност
француског парламента.

Констан је умро 1830. године кад је био најпопуларнији.

У 19 веку Констан се није добро снашао, поред тога што је 1830. године у време његове
смрти био веома позната политичка личност, неколицина га је често сматрала непоштеног.
А то је била последица, његовог коцкања јер често није био у стању да врати дуг и његовог
рођења у Швајцарској, у очима понеких био је не-Француз.

22 Реченица Бенжамен Констана посвећена Госпођи де Стал.

10
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Констан и жене

Дакле из претходне скромне биографије Бенжаменa Констана можемо већ увидети да су

жене биле веома значајне у његовом животу. Његов однос са женама, увек је био тема
безграничне пажње. Скоро сваки критичар Констановог романа Адолф жели да открије, која
жена је заправо била узор главној јунакињи романа, Елеонори. Главни претенденти су
Шарлот од Харденберга и Госпођа де Стал. Док се за самог Констана, може рећи да је
“кишобран” главног јунака Адолфа.

Жене су веома утицале на Констанова размишљања о међуљудским односима, људским

осећањима и важности како за разумевање друштва, тако и политике. Констан је имао
повремене и озбиљне везе са многим женама и женио се два пута.

1789. године као млади дворски саветник оженио је Мину вон Крам, десет година старију
жену. Због Констановог одсуства, Мининог неверства и генерално њихове неподударности
њихов брак је био у озбиљним проблемима и разилазе се 1793. године, законски 1795.

1808. се оженио са Шарлот од Харденберга, са којом је остао до смрти-1830 године. Сви

докази указују на то да је са Шарлот имао најинтимнији однос.23

Једнако важне, биле су његове бурне везе са Изабелом де Шаријер, од 1787. до њене смрти
1805. године и са значајном Госпођом де Стал од 1784. до 1811. године, са којом је, верује
се, имао дете, Албертину де Стал, рођену 1797. године.

Поред најзначајнијих односа, постојали су и следећи, са Маријом Шарлот24, Аном Линзи25 и

Жилијет Рекамије26.

Према томе, његов однос са женама био је једном речју- компликован.

Kњижевни критичар Сент-Бев ( фр. Sainte-Beuve27 ) га је апсурдно описао у својој скраћеној

верзији "интимног журнала" 1887. године. Тврдио је да је Констан сексуално
промискуитетан, непрестано у потрази за женама због физичког задовољства, емоционалне
топлине, друштвеног угледа и привидне сигурности, а истовремено је хронично забринут и
неодлучан. Непрекидно је трагао за сигурношћу коју је наизглед пружала веза или када би

23 Rosenblatt, Helena:The Cambridge Companion to Constant, First published 2009. by Cambridge University
Press,
24 https://gw.geneanet.org/marcjohannot?lang=en&pz=marc&nz=johannot&p=marie+charlotte&n=aguiton
25 https://data.bnf.fr/fr/13163942/anna_lindsay/
26 https://en.wikipedia.org/wiki/Juliette_R%C3%A9camier
27 https://fr.wikipedia.org/wiki/Charles-Augustin_Sainte-Beuve

11
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

већ био у вези, за слободом која му је та веза ускраћивала. Очигледно, ожалошћен крхкошћу
односа и потешкоћама у одржавању истих, био је опседнут и трагедијом њиховог неуспеха и
емоционалне патње коју је то са собом носило.

Већи део овог личног искуства, Констан је пренео на Адолфа, неуспех односа и
неподударност његових одређених карактерних особина и самих обичаја модерног друштва
тог доба.

Док савремени критичари тврде да је Констан имао хроничну анксиозност и склоност

меланхолији, као и страх од прекида односа, али и неспособност да их одржи.

АНАЛИЗА ДЕЛА

Адолф је психолошки роман у десет поглавља. Написан је 1806. а објављен 1816. године.
Прича је написана у првом лицу, место је неодређено. У делу налазимо и класичне и
романтичарске одлике.

Дело је oгољено, сажето и прецизно са мало дијалога и елегантним и концизним језиком.

Пуно приче сa мало дескрипције, што указује на класичне одлике.

Романтично у делу је Адолфова интроспекција, Елеонорина страст и „светска бол“ ( фр.

mal du siècle).

Цела прича је оријентисана са Адолфовог становишта и звучи као дуго колебање, да ли је

крив или није за Елеонорину смрт.

Елеонора је жена у годинама, прелепа аристократкиња пољског порекла која је прогнана у

Француску, има двоје деце, живи у браку без љубави и како Адолф каже:

“Она је гајила двоје деце, које је имала са грофом од П** с претераном строгошћу. Рекло би
се да се понекад њен потајни револт мешао са више страсном него нежном наклоношћу коју
је показивала према тој деци, И она су јој у неку руку била на сметњи.”

“Elle élevait deux enfants qu’elle avait eus du comte de P** avec une austérité excessive. On eût
dit quelquefois qu’une révolte secrète se mêlait à l’attachement plutôt passionné que tendre qu’elle
leur montrait, et les lui rendait en quelque sorte importuns.”28

28 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

12
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Адолф је младић, двадесет две године на почетку приче. Управо завршио студије на
Универзитету у Гетингену. Младић врхунске интелигенције који се припрема за успешну
каријеру. Међутим, веома је разочаран и не устручава се да у јавности искаже своје
расположење.

Друго питање које роман поставља је питање могуће идентификације између Адолфа и
Констана. Лик заиста личи на аутора, такође наратив „Ја“ нас води ка интроспекцији. Неки
верују да је Адолф аутобиографски роман нарочито јер је Констан био заводник у стварном
животу. Као и Адолф, он је такође пратио старије жене или занемарене жене које су обично
рањиве. На самом почетку нас Констан наводи да је то "прича нађена међу хартијама једног
непознатог човека" ( фр. anecdote trouvée dans les papiers d’un inconnu, puis publiée). Mогуће
је, да је Констан то написао само да читаоци не би покушавали да поистовете њега са
главним јунаком Адолфом.

Роман нам нуди критички поглед на друштво тог времена.

“...хоћу само да кажем, И то колико другима толико И самоме себи- јер више нисам на
ударцу свету-да је човеку потребно времена да се привикне на људски род, такав каквог су
нам га створили користољубље, извештаченост, таштина И страх.”

“... je veux simplement dire, et cela pour d’autres que pour moi qui suis maintenant à l’abri du
monde, qu’il faut du temps pour s’accoutumer à l’espèce humaine, telle que l’intérêt, l’affectation,
la vanité, la peur nous l’ont faite. “29

Понајвише говори о младићу пуном будућности који мисли да се заљубљује у жену десет
година старију од њега, Елеонору.

“Мучен неким нејасним узбуђењем, ја рекох себи: хоћу да будем вољен, И почех да гледам
око себе; али нисам видео никог ко би у мени изазвао љубав, никог ко би био у стању да је
прими.”

“Tourmenté d’une émotion vague, je veux être aimé, me disais-je, et je regardais autour de moi ; je
ne voyais personne qui m’inspirât de l’amour,personne qui me parût susceptible d’en prendre”30

Адолф је згрожава и постепено смањује њен отпор својим изјавама о љубави. Када се
упусте у интезивну и мучену аферу, у Елеонори наступа поплава емоција којe служе само да

29 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf
30 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

13
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

одвратe њеног млађег љубавника који се не може натерати да је напусти, и то доноси

трагедију. Делимично инспирисано Констановом афером са Госпођом де Стал.

Прво поглавље спомиње Адолфово доба младости, Адолфову везу са оцем. Сврха тога је да
објасни како је утицај оца одредио Адолфов карактер.

“Моја уздржљивост према њему имала је великог утицаја на мој карактер. Стидљив колико
и он, али узнемиренији јер сам био млађим ја сам се навикао да затварам у себе све што
осећам, да правим неке усамљеничке планове за чије сам остварење рачунао само са собом,
да сматрам мишљење, корист, помоћ, па чак и само присуство других као незгоду и
препреку.”

“Ma contrainte avec lui eut une grande influence sur mon caractère. Aussi timide que lui, mais
plus agité, parce que j’étais plus jeune, je m’accoutumai à renfermer en moi-même tout ce que
j’éprouvais, à ne former que des plans solitaires, à ne compter que sur moi pour leur exécution, à
considérer les avis, l’intérêt, l’assistance et jusqu’à la seule présence des autres comme une gêne et
comme un obstacle.”31

Елеонора је спремна да остави све, децу, богатство и репутацију само да остане са

Адолфом. Адолф изнервиран толиком страшћу схвата да је никад није ни волео, сакрива та
своја осећања и, и даље мучи Елеонору. Након два месеца раздвајања, Елеонора напушта
свој град и насељава се у исти град у којем је Адолф. Они заједно одлазе у град Кадан где
Адолф упознаје Барона Т*** који га охрабрује да напусти Елеонору.

Барон Т *** је споредни лик, али заслужује одређену пажњу због пресудне улоге коју игра у
заплету. О њему се мало зна. Као пријатељ Адолфовог оца одговоран је за преусмеравање
сина на прави пут. Он се умеша на крају приче као једини који може да промени интригу
два љубавника. Ово уплитање открива да су се два лика Адолф и Елеoнора затворили у
ситуацију толико нераскидиву да је неопходно увести кроз затворена врата спољни елемент
да би се интрига решила.

Адолф пише писмо Барону Т*** у којем најављује да ће оставити Елеонору. То писмо Барон
од Т*** шаље Елеонори и она ужаснута и потпуно очајна, умире. Роман се завршава
моралним одговором издавача.

31 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

14
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Романтичарска љубав у делу

Љубав је одавнина присутна у књижевним делима. Прве песме из прошлости говоре о

разним ратовима али и о људима који су патили због љубави.

Било да је обострана или неузвраћена љубав она је увек тема књижевних дела. Љубав тера
човека на све, чак и погрешна тумачења љубави доводе до незамисливих догађаја. Често се
дешава да када је човек толико заслепљен љубављу према некоме, учини све да би му се та
љубав узвратила.

У романтизму љубав заузима веома високо место, идеализује се:

"Свести свемир на једно биће, уздићи једно једино биће до Бога, то је љубав." (Иго,
Јадници).32

« La réduction de l'univers à un seul être, la dilatation d'un seul être jusqu'à Dieu, voilà l'amour »
(Hugo, Les Misérables). 33

Та страствена или барем интензивна љубав није узвишена у браку, који је само хладан и
промишљен договор који одмах искључује узвишеност осећаја. Ипак, романтична љубав
није далеко од идиличне природе: насиље страсти је такође насиље жеља; телесни чин се
понекад описује као силовање или као спајање два похотна бића. 34

У романтизму љубав и смрт су повезани. Романтичарска љубав је, дакле, апсолутна и

претерана.

Она уништава морал својом суровошћу, а несталношћу подстиче фаталну љубомору; извор
патње и насилног уживања, она осветљава и понекад убија речима. Љубав је за романтизам
енергична, али се трансформише, у несрећи, у очајној страсти, са својим уделом гнусних
злочина, убистава, издаје, самоубиства, уништавањем вољене особе.

Као што је већ споменуто, дело Адолф подсећа на љубавну везу коју је Констан имао са
Госпођом де Стал.

32 Виктор Иго, Јадници, превео Никола Банашевић, Београд, 2013 615 стр.
33 https://fr.wikisource.org/wiki/Page:Hugo_-_Les_Mis%C3%A9rables_Tome_IV_(1890).djvu/200
34 https://fr.wikipedia.org/wiki/Th%C3%A8mes_r%C3%A9currents_du_romantisme_fran
%C3%A7ais#Mal_du_si%C3%A8cle_et_m%C3%A9lancolie

15
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Пре него што је Адолф објављен, Госпођа де Стал написала је два романа која се могу
посматрати као "обрнуто огледало" Констанове новеле, јер жртва није мучена удата жена
која се лудо заљубљује у млађег и себичног љубавника као у Адолфа, већ ожењен мушкарац
који се заљубљује у жену која га тера да пати као и други мушкарци. Као и Констан и
Госпођа де Стал је користила имена главних ликова као наслове романа –фр. Delphine
(1802.) и фр. Corinne (1807.).

Адолф, који је у ствари наратор дела, нам прича да га је у двадесет и другој години његов
отац, владин службеник, послао „у обилазак најзанимљивијих европских земаља“ где води
„развратнички живот“. Осврће се на тренутак када се “заљубио” у Еленору, ожењену жену
која је десет година старија од њега.

"Изложена моме погледу у једном тренутку када је моје срце осећало потребу за љубављу, а
моја сујета за успехом, Елеонора ми се учини достојна мога освајања."

“Offerte à mes regards dans un moment où mon cœur avait besoin d’amour, ma vanité de
succès,Ellénore me parut une conquête digne de moi. “35

У почетку она одбија овог млађег удварача који користи своје чари да би је освојио. На
крају се Елеонора одриче свог стабилног и привилегованог статуса и одустаје од мужа због
кратке, страствене, а затим на крају мучне љубавне везе.

У почетку Адолф налази дубоко задовољство својим заводљивим авантурама и описује како
су „млађи мушкарци .. били су одушевљени вештином којом сам заменио грофа“, то јест
Елеонориног мужа.

Сам Адолф нам говори да је од детињства изградио лоше мишљење о женама.

“...у кући свог оца, изградио један доста неморалан систем у вези са женама. Мој отац…
дозвољавао је себи доста често да олако говори о љубавним везама; гледао је на њих као
разоноду...виђао сам га како се смешка, у знак одобравања, на ову пародију једне познате
реченице : «Нјима то причињава тако мало зла, а нама толико задовољства.» ”

“...dans la maison de mon père, adopté sur les femmes un système assez immoral. Mon père... se
permettait assez fréquemment des propos légers sur les liaisonsd’amour : il les regardait comme
des amusements... et je l’avais vu sourire avec une sorte d’approbation à cette parodie d’un mot
connu : « Cela leur fait si peu de mal, et à nous tant de plaisir ! » “36
35 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf
36 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

16
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Међутим, Еленора осећа супротно јер је убрзо схватила да су се мишљења окренула против
ње. Пријатељице, укључујући чланове породице, прекинули су везу са њом. Мушкарци су, с
друге стране почели још више да јој се удварају без прикривања.

Адолфов отац који брине о будућности и каријери свог сина одлучује да прекине везу са
њим. Истовремено Адолфу постаје досадно и покушава окончати аферу која постаје тешки
емоционални и друштвени терет. Књига се фокусира на осећања и стање духа очајног
љубавника, то јест Еленоре, која пати, док гледа како се њен љубавник, Адолф, све више
удаљава од ње.

Адолф је свестан да је Еленора жртвовала све за њега, да је социјално одсечена и да је и

даље везана за њега и да га воли али такође примећује да ће јој раздвајање донети крајњи
очај и бол што може довести до самоубиства.

Љубав је игра за Адолфа, он љубав сматра лакоћом. Адолф каже:

“Нисам веровао да волим Елеонору.”

“Je ne croyais point aimer Ellénore;”37

Tа љубав је опасна јер Елеонору води у смрт а за Адолфа је то пад. Много је прича о трајној
љубави која је могућа само када је обострана, када човек воли и кад је вољен. То није
случај са Адолфом, који се бави нездравим односом, који се одржава захваљујући незрелом
егоцентричном заводнику који циља рањиву особу. Овакав однос има трагичан завршетак
пошто заводник када постигне своје циљеве, престаје да пружа љубав, али због
испразности, дозвољава себи да буде вољен и на тај начин узрокује огромне болове рањивој
особи.

“Па добро бићете задовољни: умреће то сирото створење које сте штитили, али које и јако
ударате. Умреће несрећна Елеонора коју не можете да трпите поред себе, коју гледате као
сметњу….Умреће она а ви ћете корачати сами усред гомиле за којом толико хрлите...”

“Eh bien, vous serez content ; elle mourra, cette pauvre créature que vous avez protégée, mais que
vous frappez à coups redoublés. Elle mourra, cette importune Ellénore que vous ne pouvez
supporter autour de vous, que vous regardez comme un obstacle... elle mourra : vous marcherez
seul au milieu de cette foule à laquelle vous êtes impatient de vous mêler ! “

37 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

17
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

Адолф не може напустити Елеонору, али једнако је неспособан да настави живети с њом.
Она оставља Адолфа са великим осећањем кривице. Вечно ће бити везана за њега у смрти.

Елеонора и Адолф нису успели да се воле правилно, на крају су потонули под ударима те
љубави коју нису успели да сачувају.

"Чари љубави, ко може да вас опише? То убеђење да смо нашли биће које је природа
створила за нас; та изненадна светлост која се простире на читав наш живот и као да
нам тумачи његову тајну; та непозната вредност која се даје и најбезначајнијим
околностима, ти брзи часови чије појединости беже из сећања баш својом благошћу и
остављају у души само дуги пут среће, та несташна веселост која се уплете понекад без
разлога у убичајену нежност, толико задовољства у присуству и толико очајање у
одсуству, одвајање од свих свакодневних брига, та супериорност над свим што нас
окружује, то убеђење да свет више не може доћи до сфере у којој ми живимо, то
међусобно разумевање које хвата сваку мисао и одговара на свако узбуђење: чари љубави,
ко вас је осетио не може да вас опише!"

“Charme de l’amour ! qui pourrait vous peindre ! Cette persuasion que nous avons trouvé l’être
que la nature avait destiné pour nous, ce jour subit répandu sur la vie, et qui nous semble en
expliquer le mystère, cette valeur inconnue attachée aux moindres circonstances, ces heures
rapides, dont tous les détails échappent au souvenir par leur douceur même, et qui ne laissent
dans notre âme qu’une longue trace de bonheur, cette gaieté folâtre qui se mêle quelquefois sans
cause à un attendrissement habituel, tant de plaisir dans la présence, et dans l’absence tant
d’espoir, ce détachement de tous les soins vulgaires, cette supériorité sur tout ce qui nous entoure,
cette certitude que désormais le monde ne peut nous atteindre où nous vivons, cette intelligence
mutuelle qui devine chaque pensée et qui répond à chaque émotion, charme de l’amour, qui vous
éprouva ne saurait vous décrire ! “38

38 https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

18
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

ЗАКЉУЧАК

Бенжамен Констан у овој краткој новели са великим познавањем друштва у Европи после
Француске револуције показује разумевање индивидуалних осећања и психолошког стања
оних који љубав мешају са занесеношћу. Са својих неколико страница, једноставношћу
приповедања и великом прегледношћу којом су ликови описани, Адолф у потпуности
заслужује да буде квалификован као сажето ремек-дело, безвременски класик.

19
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

САЖЕТАК

With this work I tried to bring closer the work and life of Benjamin Constant I believe that
Adolphe deserves to live among us. I did not have any problems writing this work, because I can
say with pleasure that with the help of many books and works by various authors who research
works such as Adolphe, which remained headlines in the past, I came to answer various questions
that I hope I managed to share with you.

I hope that with this work I will help my current and future colleagues in researching and studying
this timeless classic.

Key words: Adolphe, Benjamin Constant, Pre-romanticism, romanticism, French literature

20
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Констан, Бенжамен: Адолф, Сесила, Издавачко предузеће “Рад”, Београд, 1964. Превели:
Никола Трајковић (Адолф) И Цвета Котевска (Сесила) 147 стр.

2. Джакула, Бранко: Француска књижевност, Књига 2, Издавачко предузеће “Нолит”

Београд, 1978. 375 стр.

3. Виња, Војмир; Ковачец, Аугуст; Томасовић,Мирко; Мандић-Пахл, Хелена; Тарле, Јере;

Видан, Габријела; Волф, Мелита; Шафранек, Ингрид; Мркоњић, Звонимир; Пелеш, Гајо;
Зупа, Јелена; Калдерон, Пјер; Сламниг, Иван: Повијест свјетске књижевности, у 8 књига:
Књига 3, Француска и остале књижевности француског језичног израза, Издавач “Младост”
Загреб, 1982. 898стр.
4. Grahame C. Jones: Revue d'Histoire littéraire de la France 83e Année, No. 4 (Jul. - Aug., 1983),
pp. 588-598
5. Живковић, Драгиша: Речник књижевних термина, Издавачко предузеће “Нолит” Београд,
1985. 896 стр.

6. Wood, Denis:Benjamin Constant A biography, First published 1993 by Routledge, London.

114p.

7. Rosenblatt, Helena:The Cambridge Companion to Constant, First published 2009. by

Cambridge University Press, 403 p.

8.https://www.larousse.fr/encyclopedie/personnage/
Benjamin_Henri_Constant_de_Rebecque_dit_Benjamin_Constant/114477

9. https://kultivisise.rs/poetika-romantizma/

10. https://en.wikipedia.org/wiki/Adolphe

11. https://beq.ebooksgratuits.com/vents/Constant-Adolphe.pdf

12. https://www.booksie.com/posting/carl-halling/on-benjamin-constants-adolphe-and-
romanticism-8253

13. https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1016/j.histeuroideas.2003.08.008?
src=recsys&journalCode=rhei20

14.https://fr.wikipedia.org/wiki/Benjamin_Constant

21
 Адолф и романтичарска љубав Николета Поповић

15. https://sites.google.com/site/courslettres1eles20172018/home/squence-5--le-personnage-de-
roman-du-xviime-sicle--nos-jours/le-rsum-de-loeuvre-adolphe-de-benjamin-constant

16. https://en.wikipedia.org/wiki/Mal_du_si%C3%A8cle

17. https://beleske.com/teorija-knjizevnosti/

18. https://sites.google.com/site/courslettres1eles20172018/home/squence-5--le-personnage-de-
roman-du-xviime-sicle--nos-jours/le-rsum-de-loeuvre-adolphe-de-benjamin-constant

22