Drumska vozila – Konstrukcija vozila

FUNKCIONALNE CELINE I KONCEPCIJE GRADNJE

MOTORNIH VOZILA

1. Funkcionalne celine motornih vozila

Osnovne funkcionalne celine koje se nalaze u svakom motornom vozilu prikazane su na slici.

MOTORNO VOZILO

POGONSKI TRANSMISIJA VOZNI KAROSERIJA OPREMA

AGREGAT POSTROJ

NOSEĆA
KONSTRUKCIJA

TOČKOVI I
PNEUMATICI

SISTEM
OSLANJANJA

SISTEM ZA
UPRAVLJANJE

SISTEM ZA
KOČENJE

Sl. 1. Osnovne funkcionalne celine motornog vozila

POGONSKI AGREGAT je deo motornog vozila koji obezbeđuje pogonsku snagu za kretanje vozila. U većini
vozila je to motor SUS - benzinski ili dizel, u električnim vozilima samo elektromotor, a hibridna vozila
poseduju i motor SUS i elektromotor.
TRANSMISIJA je sistem za prenos snage od motora do pogonskih točkova i transformaciju njenih
parametara. Sastoji se od spojnice, menjačkog prenosnika, osovinskog prenosnika, zglobnih vratila.
VOZNI POSTROJ je deo vozila koji služi za kretanje po podlozi. Sastoji se od:
- noseće konstrukcije, koja nosi i objedinjuje sve delove vozila u jednu funkcionalnu celinu,
- točkova, pomoću kojih se vozilo oslanja na podlogu i kreće po njoj,
- sistema oslanjanja, za vezu točkova i noseće konstrukcije,
- sistema za upravljanje, za održavanje i promenu pravca kretanja vozila,
- sistema za kočenje, za usporenje, zaustavljanje i zadržavanje vozila u zakočenom stanju.
KAROSERIJA je deo vozila koji služi za smeštaj i zaštitu od spoljašnjih uticaja putnika i tereta, i za
pokrivanje sklopova vozila. Kod putničkih automobila po pravilu karoserija je i noseća konstrukcija -
samonoseća karoserija.
OPREMA predstavlja skup svih ostalih delova vozila, a koji nisu svrstani u gore navedene sisteme (npr.
električna oprema, uređaji za osvetljavanje puta i signalizaciju, oprema za povećanje aktivne i pasivne
bezbednosti, oprema za redukciju buke, grejanje i ventilacija, i sl.)
Napomena: u literaturi se često sreće i pojam "šasija", pod kojim se podrazumeva kompletno vozilo bez
karoserije i opreme, ali se taj izraz koristi i za noseću konstrukciju.

1
 Drumska vozila – Konstrukcija vozila

2. Koncepcije gradnje motornih vozila

Koncepcija gradnje je određena vrstom i namenom vozila. Osnovni kriterijumi podele:
Položaj motora:
- mesto postavljanja motora na vozilu: napred, nazad ili u sredini,
- pravac ose kolenastog vratila motora u odnosu na pravac kretanja vozila: uzdužno ili poprečno,
Razmeštaj pogonskih točkova: napred, nazad ili pogon na više osovina.

Koncepcije gradnje putničkih automobila

Tri najčešće primenjivane koncepcije za putničke automobile su:
- motor napred poprečno - pogon na prednje točkove,
- motor napred uzdužno - pogon na zadnje točkove i
- motor napred uzdužno - pogon na prednje točkove.
Ostale koncepcije, kao što su motor nazad - pogon nazad se sreću kod malih putničkih i nekih sportskih
vozila. Motor u sredini vozila (između osovina) u kombinaciji sa pogonom na zadnje točkove se primenjuje u
sportskim vozilima.

a) b) c)
Sl. 2. Putnički automobili a) motor napred poprečno - pogon napred, b) motor napred uzdužno - pogon nazad i c)
motor napred uzdužno - pogon napred

Koncepcije gradnje teretnih vozila

Kod srednje teških i teških teretnih vozila (i kod nekih lakih teretnih vozila) motor je uvek smešten napred
podužno, a pogon se dovodi na zadnju osovinu koja prima veći deo težine vozila nego prednja, pa može da
ostvari veće vučne sile. U slučajevima kada je potrebno ostvariti povišenu prohodnost, na primer za vozila
namenjena kretanju van tvrdih puteva (građevinska i vojna teretna vozila), pogon se dovodi i na prednju
osovinu.

Sl. 3. Teretno vozilo

1 - nadgradnja (tovarni
sanduk)
2 - pogonska osovina
izvor: Bocsh

3 - noseća konstrukcija
4 - menjač
5 - motor
6 - kabina

Prema položaju motora u odnosu na kabinu, razlikuju se teretna vozila sa motorom:

- ispod kabine (1), sa tzv. "trambus" ili "kip" kabinom - najrasprostranjenije rešenje,
- ispred kabine (2) - starija koncepcija, koja se i dalje koristi.
izvor: Bocsh

Sl. 4. Tipovi kabina teretnih vozila

2
 Drumska vozila – Konstrukcija vozila

Radi ograničenja osovinskih opterećenja, teška teretna vozila se izvode i sa više od dve osovine. Najčešće
se udvaja zadnja osovina i to dodavanjem nepogonskih ili pogonskih točkova.
Nepogonski točkovi koji udvajaju zadnju pogonsku osovinu nazivaju se pratećim točkovima ukoliko se nalaze
iza, odnosno vodećim točkovima ukoliko se nalaze ispred zadnje pogonske osovine. Ovi točkovi se obično,
radi umanjenja otpora, mogu odizati od tla kada vozilo nije opterećeno. Ukoliko je dopunska osovina
pogonska, sklop zadnje dve pogonske osovine naziva se tandem osovinom. Prednja osovina se udvaja
dopunskom upravljačkom osovinom samo za veoma teška vozila (tipičan primer je mešalica za beton ili
kiper).

izvor: Volvo
a) b)

izvor: Volvo
c)
Sl. 5. Primeri višeosovinskih teretnih vozila: a) sa pratećim (nepogonskim) točkovima, b) sa tandem (udvojenom
pogonskom) osovinom, c) sa udvojenom upravljačkom i udvojenom pogonskom (tandem) osovinom

Koncepcije gradnje autobusa

U autobusima, pogonska osovina je uvek zadnja. U nekim slučajevima, prvenstveno kod težih autobusa
namenjenih za duža putovanja, primenjuje se prateća osovina sa jednostrukim nepogonskim točkovima.
Motor se postavlja:
­ nazad, podužno ili poprečno – međugradski i gradski autobusi
­ centralno, ležeći - položen motor - gradski autobusi (nije primenjivo za niskopodne autobuse, pa se ova
koncepcija sve ređe sreće)
­ napred podužno – primena samo u malim autobusima (minibusevima), ne primenjuje se u velikim.

Sl. 6. Šasija autobusa sa pratećim

točkovima i motorom
postavljenim uzdužno na
zadnjem kraju vozila (Scania)

3
 Drumska vozila – Konstrukcija vozila

Sl. 7. Niskopodni gradski autobus sa poprečno postavljenim motorom na zadnjem kraju vozila (Scania)

3. Pogonske šeme vozila

Označavanje pogonskih šema vozila vrši se na sledeći način:
ukupan broj točkova  broj pogonskih točkova (/ broj upravljačkih točkova)*
* samo u slučaju kada posotoji više od dva upravljačka točka

Napomene:
- točak sa udvojenim pneumaticima računa se kao jedan,
- točkovi koji se odižu zemlje, "prateći" ili "vodeći" točkovi, takođe se računaju,
- vozilima povišene prohodnosti nazivaju se vozila čije su sve osovine pogonske.

Primeri označavanja pogonskih šema:

42 većina putničkih vozila, autobusa i teretnih vozila
62 teretna vozila i autobusi sa "pratećim" ili "vodećim" točkovima
44 terenska vozila, neka putnička i sportska vozila
64 teretna vozila sa "tandem" osovinom
66 terenska teretna vozila povišene prohodnosti
62/4 teretna vozila sa udvojenom prednjom osovinom ili sa upravljanim "vodećim" točkovima
izvor: Bocsh

Sl. 8. Primeri označavanja pogonskih šema vozila